RS67413B1 - Adhezivno laminirano jezgro za stator, metod za proizvodnju istog i električni motor - Google Patents

Description

[0001] Opis

[0003] [Oblast tehnike predmetnog pronalaska]

[0005] Predmetni pronalazak se odnosi na jezgro koje je laminirano lepkom, postupak a njegovu proizvodnju i elektični motor.

[0007] Predmetni pronalazak je prijavljen preko japanske patentne prijave broj 2018-235871, koja je podeta 17. decembra 2018. godine.

[0009] [Prethodno stanje tehnike]

[0011] Konvencionalno, poznato je rešenje jezgra sa adhezivnim laminiranim slojem koje se koristi u motorima, transformatorima i slično. Jezgro sa adhezivnim laminiranim slojem ima konfiguraciju u kojoj je više tankih limova od električnog čeličnog lima naslagano i međusobno povezano pomoću lepka. Kod jezgra sa adhezivnim slojem, teško je održati ravnost u skladu sa povećanjem broja naslaganih limova od električnog čeličnog lima. Kod jezgra sa adhezivnim laminiranim slojem koje ima lošu ravnost, jezgro sa adhezivnim laminiranim slojem možda neće stajati uspravno, može biti nagnuto, tačnost jezgra sa adhezivnim laminiranim slojem može biti nestabilna, a magnetna svojstva sa kod jezgra sa adhezivnim laminiranim slojem se mogu pogoršati.

[0013] Da bi se rešili takvi problemi, na primer, u dOkumentu JP 2014-096429 A se predlaže adhezivno laminirano jezgro u kome su limova od električnog čeličnog lima spojeni jedan sa drugim pomoću lepka koji sadrži epoksidnu smolu i gumenu komponentu, a količina lepka koji je istisnut iz spoljašnjeg perifernog dela lima od električnog čeličnog lima je smanjena. Adhezivno laminirano jezgro koje je prikazano u dokumentu JP 2014-096429 A pokušava da poboljša tačnost debljine filma adhezivnog dela. U dokumentu US 2018/056629 A1 je dat osvrt na metod za proizvodnju laminirane čelične ploče postupkom laminiranja većeg broja čeličnih ploča. U dokumentu US 2012/088096 A1 je dat osvrt na elektromagnetni čelični lim koji ima izolacioni premaz na površini elektromagnetnog čeličnog lima. U dokumentu JP S57 6427 A dat osvrt na metod za proizvodnju magnetnog jezgra u kome se lepak nanosi na površinu tanke ploče, tanka ploča se seče da bi se formirali materijali jezgra, a materijali jezgra se laminiraju i zavaruju zajedno. U dokumentu JP S56 65326 A je dat osvrt na magnetna jezgra za formiranje naslagane magnetne glave korišćenjem tankih listova koji su dobijeni iz amorfnih magnetnih legura.

[0015] [Opis predmetnog pronalaska]

[0017] [Problem koji treba rešiti predmetnim pronalaskom]

[0019] Međutim, kod adhezivnog laminiranog jezgra koje je prikazano u dokumentu JP2014-096429 A, još uvek postoji prostor za dalje poboljšanje ravnosti i faktora prostora.

[0020] Predmetni pronalazak je napravljen imajući u vidu gore opisane okolnosti i cilj ovog predmetnog pronalaska je da obezbedi adhezivno laminirano jezgro koje je sposobno za dalje poboljšanje ravnosti i faktora prostora, metod ha njegovu proizvodnju i električni motor.

[0022] [Sredstva za rešavanje problema]

[0024] Smatra se da se širenje ili skupljanje adhezivnog dela može suzbiti kada se neorgansko punilo pomeša sa adhezivnim delom radi lepljenja električnih čeličnih limova jedan za drugi.

[0026] Kada se širenje adhezivnog dela suzbije, lako je poboljšati faktor prostora adhezivnog laminiranog jezgra. Povećanje faktora prostora adhezivnog laminiranog jezgra znači povećanje odnosa električnih čeličnih limova u poprečnom preseku adhezivnog laminiranog jezgra u smeru slaganja. To znači da se linije magnetnog polja mogu formirati sa velikom gustinom kada se linije magnetnog polja generišu unutar adhezivnog laminiranog jezgra pobuđivanjem iz struje namotaja. To jest, povećanje faktora prostora adhezivnog laminiranog jezgra znači poboljšanje magnetnih svojstava adhezivnog laminiranog jezgra.

[0028] Kada je veličina čestica neorganskog punila od 50% sadržanog u adhezionom delu mala, smatra se da se adhezivno laminirano jezgro može lako uspraviti, lako se spljoštiti i povećati faktor prostora.

[0030] Međutim, pronalazači ovog predmetnog pronalaska su otkrili da je ravnost adhezivnog laminiranog jezgra određena ne samo veličinom čestica od 50% (centralna veličina čestice) neorganskog punila ili prosečnom veličinom čestica neorganskog punila (aritmetička sredina veličine čestica svih čestica neorganskog punila), već i veličinom čestica od 90% neorganskog punila ili maksimalnom veličinom čestica neorganskog punila. To jest, pronalazači ovog predmetnog pronalaska su otkrili da je ravnost adhezivnog laminiranog jezgra određena komponentom koja ima veliku veličinu čestica u populaciji čestica neorganskog punila.

[0032] Smatra se da krupne čestice dominiraju u razmacima između limova električnih čeličnih limova kada su krupne čestice prisutne u populaciji čestica neorganskog punila čak i kada je veličina čestica od 50% ili prosečna veličina čestica neorganskog punila mala.

[0034] Sadašnji pronalazači su sproveli pažljivo ispitivanje kako bi rešili gore opisane probleme. Kao rezultat toga, sadašnji pronalazači su otkrili da se ravnost adhezivnog laminiranog jezgra može dodatno poboljšati, a faktor prostora adhezivnog laminiranog jezgra može se poboljšati smanjenjem veličine čestica neorganskog punila za 50% sadržanog u adhezionom delu i smanjenjem veličine čestica neorganskog punila za 90% sadržanog u adhezionom delu, čime su kompletirali ovaj predmetni pronalazak.

[0036] To jest, ovaj predmetni pronalazak je specificiran nezavisnim patentnim zahtevima. Poželjna rešenja su definisana u zavisnim patentnim zahtevima. U sledećem opisu, iako se brojne karakteristike mogu označiti kao opcione, ipak se priznaje da se sve karakteristike koje su obuhvaćene nezavisnim patentnim zahtevima ne trebaju tumačiti kao opcione.

[0037] [Efekat realizacije predmetnog pronalaska]

[0038] Prema adhezivnom laminiranom jezgru ovog predmetnog pronalaska, moguće je dodatno poboljšati ravnost i poboljšati faktor prostora.

[0039] [Kratak opis priloženih crteža]

[0040]

[0041] Na Slici 1 je dat poprečni presek električnog motora koji uključuje adhezivno laminirano jezgro prema jednom rešenju ovog predmetnog pronalaska.

[0042] Na Slici 2 je dat bočni prikaz adhezivnog laminiranog jezgra koje je prikazano na Slici 1.

[0043] Na Slici 3 je dat poprečni presek duž linije A-A sa Slike 2

[0044] Na Slici 4 je dat bočni prikaz koji prikazuje šematsku konfiguraciju uređaja za proizvodnju adhezivnog laminiranog jezgra.

[0045] Rešenja za primenu u predmetnom pronalasku]

[0046] U nastavku će biti opisano adhezivno laminirano jezgro prema jednom rešenja ovog predmetnog pronalaska i električni motor koji ima pomenuto adhezivno laminirano jezgro, uz pozivanje na priložene crteže. Pored toga, u ovom rešenju, biće opisan električni motor kao primer motora, tačnije, motor sa naizmeničnom strujom, tačnije, sinhroni motor, a još tačnije, električni motor sa permanentnim magnetom. Takav motor se pogodno koristi, na primer, u električnom vozilu ili slično.

[0047] Kao što je prikazano na Slici 1, električni motor 10 ima stator 20, rotor 30, kućište 50 i rotaciono vratilo 60. Stator 20 i rotor 30 su smešteni u kućištu 50.

[0048] Stator 20 je fiksiran za kućište 50.

[0049] U ovom izvođenju, električni motor 10 je tipa sa unutrašnjim rotorom, kod koga se rotor 30 nalazi na unutrašnjoj strani statora 20. Međutim, električni motor 10 može biti tipa sa spoljašnjim rotorom, kod koga se rotor 30 nalazi na spoljašnjoj strani statora 20. Dalje, u ovom izvođenju, električni motor 10 je trofazni naizmenični motor sa 12 polova i 18 žlebova. Međutim, broj polova, broj žlebova, broj faza i slično mogu se menjati po potrebi.

[0050] Električni motor 10 može da se okreće brzinom od 1000 o/min, na primer, primenom struje pobude koja ima efektivnu vrednost od 10 A i frekvenciju od 100 Hz na svaku fazu.

[0051] Stator 20 sadrži jezgro statora 21 i namotaj (nije prikazan)

[0052] Jezgro statora 21 sadrži prstenasti zadnji deo jezgra 22 i veći broj delova sa ozubljenjem 23. U daljem tekstu, smer centralne ose O jezgra statora 21 (ili zadnjeg dela jezgra 22) naziva se aksijalni smer, radijalni smer (smer normalan na centralnu osu O) jezgra statora 21 (ili zadnjeg dela jezgra 22) naziva se radijalni smer, a kružni smer (smer kruženja oko centralne ose O) jezgra statora 21 (ili zadnjeg dela jezgra 22) naziva se kružni smer.

[0053] [0023] Zadnji deo jezgra 22 je oblikovan tako da bude u obliku prstena, ako se posmatra u pogledu odozgo, kada se stator 20 posmatra iz aksijalnog pravca.

[0055] Veći broj zubaca 23 štrči iz zadnjeg dela jezgra 22 ka unutra u radijalnom pravcu (prema centralnoj osi O zadnjeg dela jezgra 22 u radijalnom pravcu). Veći broj zubaca 23 je raspoređeno u jednakim razmacima u obimnom pravcu. U ovom rešenju, osamnaest zubaca 23 je formirano u razmacima centralnih uglova od 20° oko centralne ose O. Veći broj zubaca 23 je formirano tako da ima isti oblik i istu veličinu.

[0057] Namotaj je namotan oko ozubljenog dela 23. Namotaj može biti koncentrisani namotaj ili distribuirani namotaj.

[0059] Rotor 30 je postavljen sa unutrašnje strane radijalnog pravca u odnosu na stator 20 (ili jezgro statora 21). Rotor 30 sadrži jezgro rotora 31 i veći broj permanentnih magneta 32.

[0061] Jezgro rotora 31 je formirano u prstenastom obliku (oblik prstenastog prstena) i postavljeno je koaksijalno u odnosu na stator 20. Rotaciono vratilo 60 je smešteno unutar jezgra rotora 31. Rotaciono vratilo 60 je fiksirano za jezgro rotora 31.

[0063] Veći broj permanentnih magneta 32 je fiksirano za jezgro rotora 31. U ovom rešenju, set od dva permanentna magneta 32 formira jedan magnetni pol. Veći broj setova permanentnih magneta 32 je raspoređeno u jednakim intervalima u obimnom pravcu. U ovom rešenju, dvanaest setova (ukupno dvadeset četiri) permanentnih magneta 32 je postavljeno u intervalima od centralnih uglova od 30° oko centralne ose O.

[0065] U ovom rešenju, kao električni motor sa permanentnim magnetom koristi se električni motor sa permanentnim magnetom.

[0067] U jezgru rotora 31 formiran je veći broj prolaznih otvora 33 koji prodiru kroz jezgro rotora 31 u aksijalnom smeru. Veći broj prolaznih otvora 33 je predviđeno da bi odgovaralo većem broju permanentnih magneta 32. Svaki permanentni magnet 32 je fiksiran za jezgro rotora 31 dok je smešten unutar odgovarajućeg prolaznog otvora 33. Svaki permanentni magnet 32 može biti fiksiran za jezgro rotora 31, na primer, na takav način da su spoljašnja površina permanentnog magneta 32 i unutrašnja površina prolaznog otvora 33 spojene jedna sa drugom lepkom. Pored toga, kao električni motor sa permanentnim magnetom, umesto unutrašnjeg motora sa permanentnim magnetom može se koristiti površinski motor sa permanentnim magnetom.

[0069] I jezgro statora 21 i jezgro rotora 31 su adhezivna laminirana jezgra. Kao što je prikazano na Slici 2, stator 20 je formiran slaganjem većeg broja električnih čeličnih limova 40.

[0071] U statoru 20, adhezioni deo 41 za lepljenje ovih električnih čeličnih limova 40 je predviđen između električnih čeličnih limova 40 koji su jedan pored drugog u smeru slaganja, a električni čelični limovi 40 su međusobno spojeni pomoću adhezionog dela 41. To jest, u statoru 20, veći broj električnih čeličnih limova 40 koji formiraju jezgro statora 21 su naslagani sa adhezionim delom 41 između njih.

[0072] Debljina laminacije svakog od jezgra statora 21 i jezgra rotora 31 je, na primer, 50,0 mm. Spoljni prečnik jezgra statora 21 je, na primer, 250,0 mm. Unutrašnji prečnik jezgra statora 21 je, na primer, 165,0 mm. Spoljni prečnik jezgra rotora 31 je, na primer, 163,0 mm. Unutrašnji prečnik jezgra rotora 31 je, na primer, 30,0 mm. Međutim, ove vrednosti su primeri, a debljina laminacije, spoljašnji prečnik ili unutrašnji prečnik jezgra statora 21 i debljina laminacije, spoljašnji prečnik ili unutrašnji prečnik jezgra rotora 31 nisu ograničeni na ove vrednosti. Ovde je unutrašnji prečnik jezgra statora 21 zasnovan na vrhu dela sa ozubljenjem 23 jezgra statora 21. Unutrašnji prečnik jezgra statora 21 je prečnik virtuelnog kruga koji je upisan u vrhove svih delova sa ozubljenjem 23.

[0074] Svaki od električnih čeličnih limova 40 koji čine jezgro statora 21 i jezgro rotora 31 formiran je, na primer, probijanjem lima od električnih čeličnih limova kao osnovnog materijala. Za električni čelični lim 40 može se koristiti poznati električni čelični lim. Hemijski sastav električnog čeličnog lima 40 nije posebno ograničen. U ovom rešenju, kao električni čelični lim 40 koristi se zrnasto neorijentisani električni čelični lim. Kao zrnasto neorijentisani električni čelični lim, na primer, može se koristiti traka od zrnasto neorijentisanog električnog čeličnog lima prema standardu JIS C 2552: 2014.

[0076] Međutim, kao električni čelični lim 40, može se koristiti zrnasto orijentisani električni čelični lim umesto zrnasto neorijentisanog električnog čeličnog lima. Kao zrnasto orijentisani električni čelični lim, može se koristiti traka od zrnasto orijentisanog električnog čeličnog lima prema standardu JIS C 2553: 2012.

[0078] Da bi se poboljšala obradivost električnog čeličnog lima ili smanjio gubitak gvožđa u laminiranom jezgru, na obe površine električnog čeličnog lima 40 je nanesen izolacioni premaz. Kao materijal koji čini izolacioni premaz, može se primeniti, na primer, (1) neorgansko jedinjenje, (2) organska smola, (3) smeša neorganskog jedinjenja i organske smole i slično. Primeri neorganskog jedinjenja uključuju (1) kompleks dihromata i borne kiseline, (2) kompleks fosfata i silicijum dioksida, (3) fosfat i slično. Primeri organske smole uključuju epoksidnu smolu, akrilnu smolu, akrilno-stirensku smolu, poliestersku smolu, silikonsku smolu, fluorosmolu i slično.

[0080] Organska smola može biti ista ili drugačija od organske smole koja se nalazi u lepku što je opisano kasnije u tekstu.

[0082] Da bi se osigurale izolacione performanse između limova od električnog čeličnog lima 40 koji su naslagani jedan na drugi, debljina izolacionog premaza (debljina po jednoj strani električnog čeličnog lima 40) je poželjno 0,1 µm ili više.

[0084] S druge strane, efekat izolacije postaje zasićen kako izolacioni premaz postaje deblji. Dalje, kako izolacioni premaz postaje deblji, faktor prostora se smanjuje, a performanse kako se adhezivno laminirano jezgro smanjuje. Zbog toga, izolacioni premaz treba da bude što tanji u opsegu koji može da obezbedi performanse izolacije. Debljina izolacionog premaza (debljina po jednoj strani električnog čeličnog lima 40) je poželjno 0,1 µm ili više i 5 µm ili manje. Debljina izolacionog premaza je još poželjnije 0,1 µm ili više i 2 µm ili manje.

[0086] Debljina izolacionog premaza može se meriti, na primer, posmatranjem površine reza električnog čeličnog lima 40 u pravcu debljine pomoću mikroskopa ili sličnog uređaja.

[0087] Kako električni čelični lim 40 postaje tanak, efekat poboljšanja gubitaka gvožđa postepeno postaje zasićen. Dalje, troškovi proizvodnje električnog čeličnog lima 40 se povećavaju kako električni čelični lim 40 postaje tanak. Zbog toga je debljina električnog čeličnog lima 40 poželjno 0,10 mm ili više, uzimajući u obzir efekat poboljšanja gubitaka gvožđa i troškove proizvodnje.

[0089] S druge strane, kada je električni čelični lim 40 previše debeo, rad presovanja električnog čeličnog lima 40 postaje težak. Zbog toga je debljina električnog čeličnog lima 40 poželjno 0,65 mm ili manje, uzimajući u obzir rad presovanja električnog čeličnog lima 40.

[0091] Dalje, gubitak gvožđa se povećava kako električni čelični lim 40 postaje deblji. Zbog toga je debljina električnog čeličnog lima 40 poželjno 0,35 mm ili manje, još poželjnije 0,25 mm ili manje, a još poželjnije 0,20 mm ili manje, uzimajući u obzir karakteristike gubitka gvožđa električnog čeličnog lima 40.

[0093] Uzimajući u obzir gore navedene tačke, debljina svakog električnog čeličnog lima 40 je, na primer, poželjno 0,10 mm ili više i 0,65 mm ili manje, još poželjnije 0,10 mm ili više i 0,35 mm ili manje, još poželjnije 0,10 mm ili više i 0,25 mm ili manje, a posebno poželjno 0,10 mm ili više i 0,20 mm ili manje. Dalje, debljina električnog čeličnog lima 40 takođe uključuje debljinu izolacionog premaza.

[0095] Debljina električnog čeličnog lima 40 može se meriti, na primer, mikrometrom ili slično.

[0097] Kao što je prikazano na Slici 3, veći broj električnih čeličnih limova 40 koji formiraju jezgro statora 21 su naslagani sa adhezionim delom 41 koji je postavljen između njih. Adhezioni deo 41 je formiran u zadnjem delu jezgra 22 i delu sa ozubljenjem 23 jezgra statora 21. Adhezioni deo 41 je formiran od unutrašnje periferije zadnjeg dela jezgra 22 ka unutra u radijalnom smeru (prema centralnoj osi O zadnjeg dela jezgra 22 u radijalnom smeru) kao adhezioni delovi 41a, 41b i 41c. Veći broj delova sa ozubljenjem 23 je respektivno opremljeno adhezionim delovima 41b i 41c. Deo za adheziju 41a je formiran u svakom od zadnjeg dela jezgra 22 na položaju koji odgovara više delova za adheziju 23.

[0099] Adhezioni deo 41 je sloj koji je formiran lepkom koji sadrži organsku smolu i neorgansko punilo.

[0101] Organska smola koja čini lepak nije posebno ograničena i primeri uključuju poliolefinsku smolu, akrilnu smolu, poliuretansku smolu, epoksidnu smolu, poliamidnu smolu, poliimidnu smolu, poliestersku smolu, silikonsku smolu i fluorosmolu.

[0103] Kao organska smola, akrilom modifikovana epoksidna smola dobijena kalemljenjem akrilne smole na epoksidnu smolu je poželjnija sa stanovišta lakog povećanja adhezione čvrstoće adhezionog dela 41.

[0105] [0050] Primeri epoksidnih smola uključuju one koje su dobijene kondenzacijom epihlorohidrina i bisfenola u prisustvu alkalnog katalizatora, one koje su dobijene kondenzacijom epihlorohidrina i bisfenola u epoksidnu smolu male molekulske težine u prisustvu alkalnog katalizatora i podvrgavanjem epoksidne smole male molekulske težine i bisfenola reakciji poliadicije i slično. Ovde, epoksidna smola male molekulske težine podrazumeva epoksidnu smolu koja ima prosečnu molekulsku težinu manju od 1200.

[0107] Epoksidna smola može biti epoksidna estarska smola u kojoj je kombinovana dvovalentna karboksilna kiselina. Primeri dvovalentne karboksilne kiseline uključuju ćilibarnu kiselinu, adipinsku kiselinu, pimelinsku kiselinu, azelainsku kiselinu, sebacinsku kiselinu, dodekandiojsku kiselinu, heksahidroftalnu kiselinu i slično.

[0109] Primeri bisfenola uključuju bisfenol A, bisfenol F, bisfenol AD i slično, a bisfenol A i bisfenol F su poželjniji.

[0111] Primeri alkalnog katalizatora uključuju natrijum hidroksid, kalijum hidroksid i slično.

[0113] Jedna vrsta ovih epoksidnih smola može se koristiti sama ili se dve ili više vrsta mogu koristiti u kombinaciji.

[0115] Prosečna molekulska masa epoksidne smole se kreće u granicama od 1200 do 8000, poželjnije od 2000 do 7000, a još poželjnije od 2500 do 7000. Kada je prosečna molekulska masa epoksidne smse jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je povećati čvrstoću adhezije adhezionog dela 41. Kada je prosečna molekulska masa epoksidne smole jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je povećati stabilnost adhezionog dela 41.

[0117] Prosečna brojčana molekulska težina epoksidne smole može se meriti pomoću hromatografije sa isključenjem po veličini (SEC) koja je detaljno opisana u standardu JIS K 7252-1:2008 sa korišćenjem polistirena kao standardne supstance.

[0119] Količina epoksidne smole je, na primer, poželjno u granicama od 30 % do 90 % od mase, još poželjnije od 40 % do 80 % od mase, a još poželjnije od 50 % do 70 % od mase u odnosu na ukupnu masu lepka. Kada je količina epoksidne smole jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je povećati čvrstoću adhezije adhezionog dela 41. Kada je količina epoksidne smole jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je ublažiti naprezanje koje je nastalo u električnom čeličnom limu.

[0121] Primeri akrilne smole uključuju akrilnu smolu koja je dobijena polimerizacijom ili kopolimerizacijom najmanje jedne izabrane iz nezasićenih karboksilnih kiselina kao što su akrilna kiselina, metakrilna kiselina, maleinska kiselina, itakonska kiselina i krotonska kiselina, akrilnu smolu dobijenu kopolimerizacijom najmanje jednog monomera koji je izabran iz nezasićenih karboksilnih kiselina i najmanje jednog izabranog iz sledećih radikalno polimerizabilnih nezasićenih monomera, i slično.

[0123] [0059] Primeri radikalno polimerizujućih nezasićenih monomera uključuju (1) hidroksialkil estre akrilne kiseline ili metakrilne kiseline sa 1 do 8 atoma ugljenika, kao što su 2-hidroksietil akrilat, 2-hidroksietil metakrilat, hidroksipropil akrilat i hidroksipropil metakrilat, (2) alkil estre ili cikloalkil estre akrilne kiseline ili metakrilne kiseline sa 1 do 24 atoma ugljenika, kao što su metil akrilat, metil metakrilat, etil akrilat, etil metakrilat, n-butil akrilat, n-butil metakrilat, izobutil akrilat, izobutil metakrilat, terc-butil akrilat, terc-butil metakrilat, cikloheksil akrilat, cikloheksil metakrilat, 2-etilheksil akrilat, 2-etilheksil metakrilat, lauril akrilat, lauril metakrilat, stearil akrilat, stearil metakrilat i decil akrilat, (3) funkcionalne akrilamide ili funkcionalne metakrilamide, kao što je akrilamid, metakrilamid, N-metilakrilamid, N-etilakrilamid, diacetoneakrilamid, N-metilolakrilamid, N-metilolmetakrilamid, N-metoksimetilakrilamid i N-butoksimetilakrilamid, (4) aromatični vinil monomeri kao što su stiren, viniltoluen i a-metilstiren, (5) alifatični vinil monomeri kao što su vinil acetat, vinil propionat, akrilonitril i metakrilonitril i slično.

[0125] Poželjne kombinacije gore navedenih nezasićenih monomera uključuju, na primer, kombinaciju metil metakrilata, 2-etilheksil akrilata i akrilne kiseline, kombinaciju stirena, metil metakrilata, etil akrilata i metakrilne kiseline, kombinaciju stirena, etil akrilata i metakrilne kiseline, kombinaciju metil metakrilata, etil akrilata i akrilne kiseline i slično.

[0127] Prosečna brojčana molekulska masa akrilne smole se poželjno kreće u granicama od 5.000 do 100.000, poželjnije od 6.000 do 80.000, a još poželjnije od 7.000 do 60.000. Kada je prosečna brojčana molekulska masa akrilne smole jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je povećati čvrstoću adhezije adhezivnog dela 41. Kada je prosečna brojčana molekulska masa akrilne smole jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je suzbiti visoku viskoznost lepka i izravnati adhezivni deo 41.

[0129] Prosečna molekulska masa akrilne smole može se meriti istom metodom kao i prosečna molekulska masa epoksidne smole.

[0131] Količina akrilne smole je, na primer, poželjno u granicama od 10 do % do 40 % od mase, poželjnije od 15 % do 35 % od mase, a još poželjnije od 20 % do 30 % od mase u odnosu na ukupnu masu lepka. Kada je količina akrilne smole jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je povećati čvrstoću adhezije adhezivnog dela 41. Kada je količina akrilne smole jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je suzbiti visok nivo viskoznost lepka i izravnati adhezivni deo 41. Zbog toga je lako suzbiti naprezanje adhezivnog laminiranog jezgra.

[0133] Akrilom modifikovana epoksidna smola (u daljem tekstu, takođe nazvana „kalemljeni proizvod“) dobijena, na primer, kalemljenom polimerizacijom akrilne smole na epoksidnoj smoli, može se dobiti podvrgavanjem gore opisanog radikalno polimerizabilnog nezasićenog monomera reakciji kalemljene polimerizacije na epoksidnoj smoli visoke molekulske težine u prisustvu generatora radikala kao što je benzoil peroksid u rastvoru organskog rastvarača. Ovde, se pod pojmom epoksidna smola visoke molekulske težine podrazumeva epoksidnu smolu koja ima prosečnu molekulsku težinu od 1200 ili više.

[0135] Generator radikala koji se koristi u reakciji kalemljene polimerizacije se poželjno kreće u granicama 3 do 15 masenih delova u odnosu na 100 masenih delova čvrstog sadržaja radikalno polimerizujućeg nezasićenog monomera.

[0137] Reakcija kalemljene polimerizacije može se izvesti, na primer, dodavanjem radikalno polimerizujućeg nezasićenog monomera, koji je ravnomerno pomešan sa generatorom radikala, u rastvor epoksidne smole visoke molekulske težine u organskom rastvaraču, zagrejan na temperature od 80 °C do 150 °C tokom 1 do 3 sata, i održavanjem temperature tokom 1 do 3 sata.

[0138] Organski rastvarač koji se koristi u reakciji kalemljene polimerizacije može biti bilo koji organski rastvarač koji rastvara epoksidnu smolu visoke molekulske težine i radikalno polimerizujući nezasićeni monomer i može se mešati sa vodom.

[0140] Primeri takvog organskog rastvarača uključuju alkoholni rastvarač kao što je izopropanol, butil alkohol, 2-hidroksi-4-metilpentan, 2-etilheksil alkohol, cikloheksanol, etilen glikol, dietilen glikol, 1,3-butilen glikol, etilen glikol monoetil etar, etilen glikol monobutil etar i dietilen glikol monometil etar, ketonski rastvarač kao što su aceton i metil etil keton, celosolv rastvarač i karbitol rastvarač. Dalje, može se koristiti i inertni organski rastvarač koji se ne meša sa vodom, a primeri takvog organskog rastvarača uključuju aromatične ugljovodonike kao što su toluen i ksilen, i estre kao što su etil acetat i butil acetat.

[0142] Kada lepak sadrži epoksidnu smolu, sredstvo za očvršćavanje može biti uobičajeno korišćeno sredstvo za očvršćavanje epoksidne smole. Kao sredstvo za očvršćavanje epoksidne smole, na primer, može se koristiti najmanje jedno izabrano od sredstava za očvršćavanje na bazi poliamina kao što su alifatični poliamini, aliciklični poliamini, aromatični poliamini, poliamidni poliamini i modifikovani poliamini; sredstva za očvršćavanje na bazi anhidrida kiseline kao što su monofunkcionalni anhidrid kiseline (ftalni anhidrid, heksahidroftalni anhidrid, metiltetrahidroftalni anhidrid, metilheksahidroftalni anhidrid, metilnadični anhidrid, hlorendinski anhidrid i slično), bifunkcionalni anhidridi kiseline (piromelitični anhidrid, anhidrid benzofenon tetrakarboksilne kiseline, etilen glikol bis(anhidrotrimat), anhidrid metilcikloheksentetrakarboksilne kiseline i slično) i anhidrid slobodne kiseline (trimelitični anhidrid, poliazelaični anhidrid i slično); početni kondenzat koji sadrži metilol grupe kao što je fenolna smola novolak tipa ili rezol tipa, urea smola i melaminska smola; i mogu se koristiti latentni agensi za stvrdnjavanje.

[0144] Primeri latentnog sredstva za očvršćavanje uključuju dicijandiamid, melamin, dihidrazid organske kiseline, aminimid, ketimin, tercijarni amin, imidazolnu so, bor trifluoridnu aminu so, sredstvo za očvršćavanje tipa mikrokapsula (supstanca u kojoj je sredstvo za očvršćavanje inkapsulirano u mikrokapsule formirane od kazeina ili slično, a mikrokapsule se razbijaju zagrevanjem i pritiskom da bi se izvršila reakcija očvršćavanja sa smolom), sredstvo za očvršćavanje tipa molekularnog sita (supstanca u kojoj je sredstvo za očvršćavanje adsorbovano na površini adsorptivnog jedinjenja, koje oslobađa adsorbovane molekule zagrevanjem i podleže reakciji očvršćavanja sa smolom) i slično.

[0146] Kao sredstvo za stvrdnjavanje epoksidne smole, fenolna smola tipan ovolak (fenol novolak smola) je poželjnija sa stanovišta lakog povećanja čvrstoće adhezije adhezionog dela 41. Ovde, fenolna smola tipa novolak označava smolu koja je dobijena podvrgavanjem fenola i aldehida reakciji kondenzacije pri čemu se koristi kiselinski katalizator.

[0148] Primeri fenola uključuju fenol.

[0150] Primeri aldehida uključuju formaldehid.

[0152] Primeri kiselinskog katalizatora uključuju oksalnu kiselinu i dvovalentne metalne soli.

[0154] Fenolna smola tipa novolak je čvrsta na sobnoj temperaturi (25°C) i klasifikovana je kao termoplastična smola. U fenolnoj smoli tipa novolak, -CH2OH grupe su teško vezane za

[0157] 1

[0158] fenolna jezgra (aromatični prstenovi) koji čine fenolnu smolu.

[0159] Količina epoksidnog sredstva za očvršćavanje se poželjno kreće u granicama od 1 % do 20 % po masi, na primer, u odnosu na ukupnu masu lepka. Kada je količina epoksidnog sredstva za očvršćavanje jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je povećati čvrstoću adhezije adhezivnog dela 41. Kada je količina epoksidnog sredstva za očvršćavanje jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je povećati stabilnost adhezivnog dela 41.

[0160] Lepak može da sadrži elastomer. Primeri elastomera uključuju prirodnu gumu i sintetičku gumu, a sintetička guma je poželjnija.

[0161] Primeri sintetičke gume uključuju sintetičku gumu na bazi polibutadiena, sintetičku gumu na bazi nitrila i sintetičku gumu na bazi hloroprena.

[0162] Primeri polibutadienske sintetičke gume uključuju izoprenski kaučuk (IR), butadienski kaučuk (BR), stirenski butadienski kaučuk (SBR), poliizobutilen (butil kaučuk, IIR) i etilen propilendienski kaučuk (EPDM).

[0163] Primeri sintetičke gume na bazi nitrila uključuju akrilonitril butadienski kaučuk (NBR) i akrilni kaučuk (ACM).

[0164] Primeri sintetičke gume na bazi hloroprena uključuju hloroprenski kaučuk (CR).

[0165] Kao sintetička guma, pored gore navedenih primera mogu se koristiti uretanska guma, silikonska guma, fluorokaučuk (FKM), hlorosulfonovani polietilen (CSM), epihlorohidrinska guma (ECO) i slično.

[0166] Kao elastomer, SBR, EPDM i NBR su poželjniji sa stanovišta odlične otpornosti na toplotu i lakog opuštanja naprezanja koje je generisano u električnom čeličnom limu 40.

[0167] Jedna vrsta elastomera može se koristiti sama ili dve ili više vrsta mogu se koristiti u kombinaciji.

[0168] Količina elastomera se poželjno kreće u granicama od 5 % do 30 % po masi u odnosu na ukupnu masu lepka. Kada je količina elastomera jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je ublažiti naprezanje koje se stvara u električnom čeličnom limu 40.

[0169] Kada je količina elastomera jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je povećati čvrstoću adhezije adhezivnog dela 41.

[0170] Količina organske smole se, na primer, poželjno kreće u granicama od 40 % do 95 % mase, još poželjnije od 50 % do 90% mase, a još poželjnije od 60 % do 80% mase u odnosu na ukupnu masu lepka. Kada je količina organske smole jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je povećati čvrstoću adhezije adhezivnog dela 41. Kada je količina organske smole jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je suzbiti visoku viskoznost lepka i izravnati adhezivni deo 41. Zbog toga je lako suzbiti naprezanje adhezivnog laminiranog jezgra.

[0171] Primeri neorganskog punila uključuju metalne okside kao što su aluminijum oksid (aaluminijum oksid), cink oksid, titanijum oksid, kalcijum oksid, magnezijum oksid, gvožđe oksid i kalaj oksid; metalne hidrokside kao što su aluminijum hidroksid (gibsit), kalcijum hidroksid i magnezijum hidroksid; supstance koje sadrže silicijum kao što su silicijum dioksid, dijatomejska zemlja, kalcijum silikat i talk; sulfate kao što su kalcijum sulfat, magnezijum sulfat i barijum sulfat i slično.

[0173] Jedna vrsta neorganskog punila može se koristiti sama ili se dve ili više vrsta neorganskih punila mogu koristiti u kombinaciji.

[0175] Kao neorgansko punilo, poželjno je jedno ili više izabranih iz grupe metalnih oksida i metalnih hidroksida, još poželjnije je jedno ili više izabranih iz grupe aluminijum hidroksida i aluminijum oksida, a aluminijum hidroksid je još poželjniji sa stanovišta niske cene i lake dostupnosti.

[0177] Veličina 50 % čestica neorganskog punila se kreće u granicama od 0,2 µm do 3,5 µm, poželjno od 0,4 µm µm do 3,0 µm, a još poželjnije od 0,6 µm do 2,5 µm. Kada je veličina 50% čestica neorganskog punila jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je suzbiti širenje ili skupljanje adhezionog dela 41. Kada je veličina 50 % čestica neorganskog punila jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je povećati faktor prostora adhezivnog laminiranog jezgra.

[0179] Kada je neorgansko punilo metalni oksid, veličina 50 % čestica neorganskog punila se poželjno kreće u granicama od 1,0 µm do 3,5 µm, poželjnije od 1,5 µm do 3,2 µm, a još poželjnije od 2,0 µm do 3,0 µm.

[0181] Kada je neorgansko punilo metalni hidroksid, veličina 50% čestica neorganskog punila se poželjno kreće u granicama od 0,2 µm do 3,0 µm, poželjnije od 0,5 µm do 2,5 µm, a još poželjnije od 1,0 µm do 2,0 µm.

[0183] Veličina 90% čestica neorganskog punila je 10,0 µm ili manja, poželjno 8,0 µm ili manje, a još poželjnije 6,0 µm ili manje. Kada je veličina 90 % čestica neorganskog punila jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je spljoštiti adhezioni deo 41. Zbog toga je lako suzbiti naprezanje adhezivnog laminiranog jezgra. Donja granična vrednost veličine 90 % čestica neorganskog punila nije posebno ograničena, ali je uglavnom 2,0 µm.

[0185] Kada je neorgansko punilo metalni oksid, veličina 90 % čestica neorganskog punila je poželjno 10,0 µm ili manje, poželjnije 9,5 µm ili manje, a još poželjnije 9,0 µm ili manje.

[0187] Kada je neorgansko punilo metalni hidroksid, veličina 90 % čestica neorganskog punila je poželjno 9,0 µm ili manje, poželjnije 8,0 µm ili manje, a još poželjnije 7,0 µm ili manje.

[0189] [0097] U ovoj specifikaciji, veličina čestica 50 % i veličina čestica 90 % predstavljaju veličinu čestica koja je zasnovana na zapremini u kumulativnoj raspodeli veličine čestica. Veličina čestica 50 % i veličina čestica 90 % mogu se meriti korišćenjem uređaja za merenje raspodele veličine čestica laserskom difrakcijom/rasejanjem. Veličina čestica 50 % predstavlja veličinu čestice kada integrisana količina zauzima 50 % na osnovu zapremine u krivoj kumulativne veličine čestica raspodele veličine čestica mereno pomoću uređaja za merenje raspodele veličine čestica laserskom difrakcijom/rasejanjem. Veličina čestica 90 % predstavlja veličinu čestica kada integrisana količina zauzima 90 % na osnovu zapremine u krivoj kumulativne veličine čestica raspodele veličine čestica mereno pomoću uređaja za merenje raspodele veličine čestica laserskom difrakcijom/rasejanjem.

[0191] Veličina čestica neorganskog punila od 90 % može se podesiti metodom propuštanja neorganskog punila kroz sito sa specifičnim otvorom, metodom klasifikacije snage vetra ili slično.

[0193] Maksimalna veličina čestica neorganskog punila je poželjno 30,0 µm ili manje, još poželjnije 20,0 µm ili manje, a još poželjnije 10,0 µm ili manje. Kada je maksimalna veličina čestica neorganskog punila jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je spljoštiti adhezioni deo 41. Zbog toga je lako suzbiti naprezanje adhezivnog laminiranog jezgra.

[0195] Donja granična vrednost maksimalne veličine čestica neorganskog punila nije posebno ograničena, ali je uglavnom 3,0 µm.

[0197] Kada je neorgansko punilo metalni oksid, maksimalna veličina čestica neorganskog punila je poželjno 20,0 µm ili manje, još poželjnije 15,0 µm ili manje, a još poželjnije 10,0 µm ili manje.

[0199] [Industrijska primenljivost]

[0201] Kada je neorgansko punilo metalni hidroksid, maksimalna veličina čestica neorganskog punila je poželjno 15,0 µm ili manje, još poželjnije 10,0 µm ili manje, a još poželjnije 8,0 µm ili manje.

[0203] Maksimalna veličina čestica neorganskog punila može se meriti pomoću uređaja za merenje raspodele veličine čestica laserskom difrakcijom/rasejanjem. Maksimalna veličina čestica neorganskog punila data je maksimalnom vrednošću svih čestica koje su merene pomoću uređaja za merenje raspodele veličine čestica laserskom difrakcijom/rasejanjem.

[0205] Maksimalna veličina čestica neorganskog punila može se podesiti metodom propuštanja neorganskog punila kroz sito sa specifičnim otvorom, metodom klasifikacije snage vetra ili slično.

[0207] Količina neorganskog punila je 5 do 50 delova po masi, poželjno 5 do 40 delova po masi, još poželjnije 5 do 30 delova po masi, a još poželjnije 10 do 30 delova po masi u odnosu na 100 delova po masi organske smole. Kada je količina neorganskog punila jednaka ili veća od donje granične vrednosti, lako je suzbiti širenje ili skupljanje adhezivnog dela 41. Kada je količina neorganskog punila jednaka ili manja od gornje granične vrednosti, lako je povećati faktor prostora adhezivnog laminiranog jezgra.

[0209] Kada je neorgansko punilo metalni oksid, količina neorganskog punila je poželjno 10 do 50 masenih delova, poželjnije 15 do 40 masenih delova, a još poželjnije 20 do 30 masenih delova u odnosu na 100 masenih delova organske smole.

[0212] 1

[0213] Kada je neorgansko punilo metalni hidroksid, količina neorganskog punila je poželjno 5 do 45 masenih delova, poželjnije 10 do 40 masenih delova, a još poželjnije 15 do 35 masenih delova u odnosu na 100 masenih delova organske smole.

[0215] Lepak ovog rešenja može da sadrži proizvoljnu komponentu pored organske smole i neorganskog punila. Primeri proizvoljne komponente uključuju provodljive supstance, aditive za sprečavanje rđe kao što su slabo rastvorljivi hromati, pigmenti za bojenje (na primer, kondenzovani policiklični organski pigmenti, organski pigmenti ftalocijanina i slično), boje za bojenje (na primer, azo boje, azo metalne kompleksne boje na bazi soli i slično), sredstvo za pomoć pri taloženju, sredstvo za poboljšanje disperzije, sredstvo za uklanjanje pene i slično.

[0217] Ove proizvoljne komponente mogu se koristiti same ili u kombinaciji dve ili više.

[0219] Kada lepak sadrži proizvoljnu komponentu, količina proizvoljne komponente je poželjno od 1 do 10 masenih delova u odnosu na 100 masenih delova organske smole.

[0221] Kao lepak u ovom rešenju, može se koristiti i lepak iz kategorije radikalne polimerizacije ili slično, osim termoreaktivnog lepka. Sa stanovišta produktivnosti, poželjniji je lepak koji je iz kategorije lepkova koji se stvrdnjava na sobnoj temperaturi. Lepak koji je iz kategorije lepkova koji se stvrdnjava na sobnoj temperaturi se stvrdnjava na temperature koja je u rasponu od 20 °C do 30 °C. Kao lepak koji je iz kategorije lepkova koji se stvrdnjava na sobnoj temperaturi, poželjniji je lepak na bazi akrila. Kao reprezentativni lepak na bazi akrila, poznat je lepak druge generacije na bazi akrila (SGA) ili slično. Svi anaerobni lepkovi, instant lepkovi i lepkovi na bazi akrila koji sadrže elastomer mogu se koristiti sve dok se ne umanjuju efekti ovog predmetnog pronalaska. Pored toga, lepak koji je pomenut ovde se odnosi na stanje pre stvrdnjavanja. Kada se lepak stvrdne, dobija se adhezioni deo 41.

[0223] Prosečan modul elastičnosti na zatezanje E na sobnoj temperaturi (od 20 °C do 30 °C) adhezionog dela 41 je podešen tako da bude u opsegu od 1500 MPa do 4500 MPa. Kada je prosečan modul elastičnosti na zatezanje E adhezionog dela 41 manji od 1500 MPa, nastaje problem u tome što se krutost laminiranog jezgra smanjuje. Zbog toga je donja granična vrednost prosečnog modula elastičnosti na zatezanje E adhezionog dela 41 podešena na 1500 MPa, a poželjnije na 1800 MPa. Nasuprot tome, kada prosečan modul elastičnosti na zatezanje E adhezionog dela 41 pređe 4500 MPa, nastaje problem u tome što se izolacioni premaz koji je formiran na površini električnog čeličnog lima 40 počinje da ljušti. Zbog toga je gornja granična vrednost prosečnog modula elastičnosti na zatezanje E adhezionog dela 41 podešena na 4500 MPa, a poželjnije na 3650 MPa.

[0225] Pored toga, prosečan modul elastičnosti na zatezanje E meri se rezonantnom metodom. Konkretno, modul elastičnosti na zatezanje meri se na osnovu standarda JIS R 1602: 1995.

[0227] [0114] Konkretnije, prvo se priprema uzorak za merenje (nije prikazan). Ovaj uzorak se može dobiti spajanjem dva električna čelična lima 40 pomoću lepka koji je objekat merenja a očvršćavanjem lepka se vrši da bi se formirao adhezioni deo 41. Kada je lepak termoreaktivnog tipa, ovo očvršćavanje se vrši zagrevanjem i pritiskom pod uslovima zagrevanja i pritiska u stvarnom radu. S druge strane, kada je lepak takvog tipa da se očvršćavanje dešava na sobnoj temperaturi, ovo očvršćavanje se vrši pritiskom na sobnoj temperaturi.

[0229] Zatim se modul elastičnosti na zatezanje za ovaj uzorak meri rezonantnom metodom. Metod merenja modula elastičnosti na zatezanje prema rezonantnoj metodi se sprovodi na osnovu standarda JIS R 1602: 1995 kao što je gore opisano. Zatim se modul elastičnosti na zatezanje samog adhezionog dela 41 može dobiti uklanjanjem uticaja samog električnog čeličnog lima 40 iz modula elastičnosti na zatezanje (izmerene vrednosti) uzorka putem proračuna.

[0231] Pošto modul elastičnosti na zatezanje dobijen iz uzorka na ovaj način postaje jednak prosečnoj vrednosti celog laminiranog jezgra, ova vrednost se smatra prosečnim modulom elastičnosti na zatezanje E. Sastav prosečnog modula elastičnosti na zatezanje E je podešen tako da položaj slaganja u pravcu slaganja ili kružni položaj oko centralne ose laminiranog jezgra je gotovo nepromenjen. Stoga, prosečni modul elastičnosti na zatezanje E može se podesiti na vrednost dobijenu merenjem na delu očvrslog adhezije 41 u gornjem krajnjem položaju jezgra statora.

[0233] Kao metod lepljenja, na primer, može se koristiti metod nanošenja lepka na električni čelični lim 40 i lepljenja električnog čelični lima na jednan ili oba načina: zagrevanjem i presovanjem. Dalje, sredstvo za grejanje može biti bilo koje sredstvo kao što je zagrevanje u kadi visoke temperature ili električnoj peći ili metod direktnog zagrevanja.

[0235] Da bi se postigla stabilna i dovoljna čvrstoća adhezije, debljina adhezivnog dela 41 je poželjno 1 µm ili više.

[0237] S druge strane, kada debljina adhezivnog dela 41 pređe 100 µm, sila adhezije postaje zasićena. Dalje, kako adhezivni deo 41 postaje debeo, površinski faktor se smanjuje i magnetna svojstva, kao što je gubitak gvožđa u adhezivno laminiranom jezgru, se smanjuju. Zbog toga je debljina adhezivnog dela 41 poželjno 1 µm ili više i 100 µm ili manje, a još poželjnije 1 µm ili više i 10 µm ili manje.

[0239] U gornjem opisu, debljina adhezivnog dela 41 označava prosečnu debljinu adhezivnog dela 41.

[0241] Prosečna debljina adhezivnog dela 41 je poželjno 1,0 µm ili više i 3,0 µm ili manje. Kada je prosečna debljina adhezivnog dela 41 manja od 1,0 µm, može se obezbediti dovoljna sila adhezije kao što je gore opisano. Zbog toga je donja granična vrednost prosečne debljine adhezivnog dela 41 iznosi 1,0 µm, a poželjnije 1,2 µm. Nasuprot tome, kada prosečna debljina adhezivnog dela 41 postane deblja od 3,0 µm, nastaje problem u tome što se količina naprezanja električnog čelični lima 40 uveliko povećava zbog skupljanja usled očvršćavanja tokom termoreaktivacije. Zbog toga je gornja granična vrednost prosečne debljine adhezivnog dela 413,0 µm, a poželjnije 2,6 µm.

[0243] Prosečna debljina adhezivnog dela 41 je prosečna vrednost adhezivno laminiranog jezgra u celini. Prosečna debljina adhezivnog dela 41 je gotovo nepromenjena u zavisnosti od položaja slaganja u pravcu slaganja ili obimnog položaja oko centralne ose adhezivno laminiranog jezgra. Zbog toga, prosečna debljina adhezivnog dela 41 može se podesiti na

[0246] 1

[0247] prosečnu vrednost numeričkih vrednosti izmerenih na deset ili više položaja u obimnom pravcu na gornjem krajnjem položaju adhezivnog laminiranog jezgra.

[0249] Pored toga, prosečna debljina adhezivnog dela 41 može se podesiti promenom, na primer, količine nanetog lepka. Dalje, prosečan modul elastičnosti na zatezanje E adhezivnog dela 41 može se podesiti promenom jednog ili oba uslova zagrevanja i pritiska koji se primenjuju u vreme adhezije i vrste sredstva za očvršćavanje, na primer, u slučaju termoreaktivnog lepka.

[0251] U ovom rešenju, veći broj električnih čeličnih limova 40 koji čine jezgro rotora 31 su međusobno pričvršćeni pričvršćivačem C (tiplom). Međutim, veći broj električnih čeličnih limova 40 koji čine jezgro rotora 31 mogu biti zalepljeni jedan za drugi pomoću adhezivnog dela 41.

[0253] Pored toga, adhezivno laminirano jezgro, kao što je jezgro statora 21 ili jezgro rotora 31, može se formirati takozvanim slaganjem okretanjem.

[0255] U nastavku će biti opisan postupak proizvodnje adhezivnog laminiranog jezgra prema jednom rešenju ovog predmetnog pronalaska uz pozivanje na priložene crteže.

[0257] Jezgro statora 21 može se proizvesti ponavljanjem operacije nanošenja lepka na deo površine električnog čeličnog lima 40, slaganjem jednog električnog čeličnog lima na drugi električni čelični lim, presovanjem naslaganih električnih čeličnih limova i formiranjem adhezivnog dela 41.

[0259] U nastavku će biti opisan metod za proizvodnju jezgra statora 21 korišćenjem uređaja za proizvodnju 100 koji je prikazan na Slici 4.

[0261] Prvo će biti opisan uređaj za proizvodnju 100. U uređaju za proizvodnju 100, originalni čelični lim P se buši više puta kako bi se postepeno menjao u oblik električnog čeličnog lima 40 dok se dovodi iz namotaja Q (obruča) u smeru strelice F, lepak se nanosi na unapred određeni položaj donje površine drugog i narednih električnih čeličnih limova 40, a bušeni električni čelični limovi 40 se sekvencijalno slažu i presuju.

[0263] Kao što je prikazano na Slici 4, uređaj za proizvodnju 100 uključuje korak za bušenje prve faze 110 koja je najbliža namotaju Q, korak za bušenje druge faze 120 koja je postavljena tako da bude blizu nizvodne strane u smeru transporta originalnog čeličnog lima P u odnosu na korak za bušenje 110, i korak za nanošenje lepka 130 koji je postavljen tako da bude blizu dalje nizvodne strane u odnosu na korak za bušenje 120.

[0265] Korak za bušenje 110 uključuje fiksni kalup 111 koji se nalazi ispod originalnog čeličnog lima P i muški kalup 112 koji se nalazi iznad originalnog čeličnog lima P.

[0267] Korak za bušenje 120 uključuje fiksni kalup 121 koji se nalazi ispod originalnog čeličnog lima P i muški kalup 122 koji se nalazi iznad originalnog čeličnog lima P.

[0269] Korak za nanošenje lepka 130 uključuje aplikator 131 koji ima više injektora koji su raspoređeni prema obrascu nanošenja lepka.

[0272] 1

[0273] Uređaj za proizvodnju 100 dodatno uključuje korak za slaganje 140 koji je postavljen na nizvodnoj strani koraka za nanošenje lepka 130. Korak za slaganje 140 uključuje uređaj za grejanje 141, fiksni kalup 142 za spoljašnji oblik, element za toplotnu izolaciju 143, muški kalup 144 za spoljašnji oblik i oprugu 145.

[0275] Uređaj za grejanje 141, fiksni kalup 142 za spoljašnji oblik i element za toplotnu izolaciju 143 su postavljeni ispod originalnog čeličnog lima P. S druge strane, muški kalup 144 za spoljašnji oblik i opruga 145 su postavljeni iznad originalnog čeličnog lima P.

[0277] U uređaju za proizvodnju 100, originalni čelični lim P se prvo sekvencijalno dovodi u smeru strelice F sa Slike 4 iz namotaja Q. Zatim, originalni čelični lim P se prvo probija k koraka za probijanje 110. Zatim, ovaj originalni čelični lim P se probija pomoću koraka za probijanje 120. Ovim procesima probijanja, originalni čelični lim P može imati oblik električnog čeličnog lima 40 koji ima zadnji deo jezgra 22 i veći broj delova sa ozubljenjem 23 koji su prikazani na Slici 3 (korak probijanja). Međutim, pošto čelični lim nije potpuno probijen u ovom trenutku, proces se nastavlja na sledeći korak u smeru strelice F. U koraku za nanošenje lepka 130 sledećeg koraka, lepak koji se dovodi iz svakog injektora aplikatora 131 se nanosi u obliku tačke (korak nanošenja).

[0279] Zatim se originalni čelični lim P dovodi do koraka za slaganje 140, gde ga muški kalup 144 probija radi spoljašnjeg oblika i tako probijen se slaže sa velikom preciznošću (korak slaganja). U trenutku slaganja, električni čelični lim 40 prima konstantan pritisak od opruge 145. Kada se korak probijanja, korak nanošenja i korak slaganja koji su opisan gore ponavljaju sekvencijalno, može se složiti unapred određeni broj električnih čeličnih limova 40. Gvozdeno jezgro koje se formira slaganjem električnih čeličnih limova 40 na ovaj način zagreva se, na primer, na temperature koja se kreće u granicama od 60 °C do 200 °C pomoću uređaja za grejanje 141. Lepak se stvrdnjava zagrevanjem tako da se formira adhezivni deo 41 (korak stvrdnjavanja).

[0281] Sa gore navedenim koracima, jezgro statora 21 je završeno.

[0283] Kao što je gore opisano, u električnom motoru i adhezivnom laminiranom jezgru prema ovom rešenju, veći broj električnih čeličnih limova, čije su obe površine presvučene izolacionim premazom, su naslagani, a električni čelični limovi koji se nalaze jedan pored drugog u smeru slaganja su spojeni jedan za drugi pomoću adhezivnog dela koji je formiran lepka koji sadrži organsku smolu i neorgansko punilo. Pošto su električni čelični limovi spojeni jedan za drugi pomoću adhezivnog dela, moguće je postići dovoljnu čvrstoću lepljenja. Pošto adhezivni delo sadrži neorgansko punilo, moguće je suzbiti širenje ili skupljanje adhezivnog dela.

[0285] Pored toga, svaki adhezivni deo sadrži 5 do 50 masenih delova neorganskog punila, od čegasue 50 % veličine čestica od 0,2 µm do 3,5 µm, a 90 % veličine čestica je 10,0 µm ili manje u odnosu na 100 masenih delova organske smole. Zbog toga, elektrićčni motor i adhezivno laminirano jezgro prema ovom rešenju mogu lako smanjiti razmak između električnih čeličnih limova. Kao rezultat toga, moguće je dodatno poboljšati ravnost adhezivnog laminiranog jezgra i faktor prostora adhezivnog laminiranog jezgra.

[0288] 1

[0289] Adhezivno laminirano jezgro prema ovom rešenju može dodatno poboljšati ravnost i poboljšati faktor prostora. Zbog toga je adhezivno laminirano jezgro prema ovom rešenju pogodno kao adhezivno laminirano jezgro za stator (jezgro statora). Adhezivno laminirano jezgro se može koristiti i kao jezgro za rotor.

[0291] Oblik jezgra statora nije ograničen na oblik koji je prikazan u gore pomenutom rešenju. Konkretno, dimenzije spoljašnjeg prečnika i unutrašnjeg prečnika jezgra statora, debljina laminacije, broj proreza, odnos dimenzija između obimnog pravca i radijalnog pravca ozubljenog dela 23, odnos dimenzija između ozubljenog dela 23 i zadnjeg dela jezgra 22 u radijalnom pravcu i slično mogu se proizvoljno dizajnirati prema karakteristikama željenog električnog motora.

[0293] U rotoru gore pomenutog rešenja, jedan set od dva permanentna magneta 32 formira jedan magnetni pol, ali ovaj predmetni pronalazak nije ograničen na to. Na primer, jedan stalni magnet 32 može formirati jedan magnetni pol, a tri ili više stalnih magneta 32 mogu formirati jedan magnetni pol.

[0295] U gore pomenutom rešenju, opisan je primer u kome je električni motor stalni magnetni električni motor, ali struktura električnog motora nije ograničena na to kao što je prikazano u nastavku. Struktura električnog motora može dalje koristiti razne poznate strukture koje nisu prikazane u nastavku.

[0297] U gore pomenutom rešenju, opisan je primer u kome je sinhroni motor stalni magnetni električni motor, ali ovaj predmetni pronalazak nije ograničen na to. Na primer, električni motor može biti reluktantni motor ili motor sa elektromagnetnim poljem (motor sa namotanim poljem).

[0299] U gore pomenutom rešenju, opisan je primer u kome je AC motor sinhroni motor, ali ovaj predmetni pronalazak nije ograničen na to. Na primer, električni motor može biti indukcioni motor.

[0301] U gore pomenutom rešenju, opisan je primer u kome je motor AC motor, ali ovaj predmetni pronalazak nije ograničen na to. Na primer, električni motor može biti jednosmerni motor.

[0303] U gore pomenutom rešenju, opisan je primer u kome je električni motor motor, ali ovaj predmetni pronalazak nije ograničen na to. Na primer, električni motor može biti generator.

[0305] U gore pomenutom rešenju, prikazan je slučaj u kome se laminirano jezgro prema ovom predmetnom pronalasku primenjuje na jezgro statora, ali se laminirano jezgro može primeniti i na jezgro rotora.

[0308] 1

[0309] [Primeri]

[0310] [Primeri od 1 do 6, Uporedni primeri od 1 do 4]

[0311] Pripremljen je obruč debljine 0,25 mm, rastvor za tretman izolacionog premaza koji sadrži metalni fosfat i emulziju akrilne smole nanesen je na obe površine obruča, obruč je pečen na 300 °C, i formiran je izolacioni premaz od 0,8 µm po jednoj površini.

[0312] Obruč sa izolacionim premazom koji je na njemu formiran je namotan da bi se formirao namotaj Q. Namotaj Q je postavljen na uređaj za proizvodju 100, a originalni čelični lim P je dobijen iz namotaja Q u smeru strelice F. Jedna ploča (električni čelični lim 40) koja je prstenastog oblika sa spoljašnjim prečnikom od 300 mm i unutrašnjim prečnikom od 240 mm i sa osamnaest pravougaonih ozubljenih delova dužine 30 mm i širine 15 mm koji su formirani na unutrašnjoj radijalnoj strani, formirana je probijanjem pomoću uređaja za proizvodju 100 (korak probijanja).

[0313] Zatim je lepak, sastava koji je prikazan u Tabeli 1, nanešen u tačkama tako da je 5 mg lepka nanešeno na svaku poziciju koja je prikazana na Slici 3 dok su se bušeni električni čelični limovi sekvencijalno ubacivali (korak nanošenja) i električni čelični limovi slagali (korak slaganja). Ponavljanjem iste operacije dobijeno je laminirano telo u koje je naslagano 130 limova od električnog čeličnog lima. Dobijeno laminirano telo je zagrejano na 120 °C uz pritisak od 10 MPa da bi se lepak stvrdnuo (korak stvrdnjavanja) tako da je proizvedeno jezgro od svakog primera adhezivnog laminiranog jezgra.

[0314] U Tabeli 1, tipovi svake komponente su prema sledećem.

[0315] <Organska smola>

[0316] Akrilom modifikovana epoksidna smola (epoksidna smola: bisfenol F tip, 60 % od mase, akrilna smola: polimer akrilne kiseline, 20 % od mase, sredstvo za stvrdnjavanje: fenolna smola tipa novolak, 20 % od mase).

[0317] <Neorgansko punilo>

[0318] A1: Aluminijum hidroksid (50 % veličine čestica 1,5 µm, 90 % veličine čestica 6,5 µm, maksimalna veličina čestica 7,0 µm)

[0319] A2: Aluminijum oksid (50 % veličine čestica 2,5 µm, 90 % veličine čestica 8,5 µm, maksimalna veličina čestica 9,5 µm).

[0320] A’1: Silicijum dioksid (50 % veličine čestica 1,5 µm, 90 % veličine čestica 12,0 µm, maksimalna veličina čestica 15,0 µm).

[0321] A’2: Magnezijum oksid (50 % veličine čestica 2,5 µm, 90 % veličine čestica 15,5 µm, maksimalna veličina čestica 21,0 µm).

[0322] U Tabeli 1, jedinica sastava svake komponente je maseni deo.

[0323] U Tabeli 1, oznaka "-" označava da komponenta nije uključena.

[0326] 1

[0327] <Procena ravnosti>

[0328] Adhezivno laminirano jezgro koje je dobijeno u svakom primeru postavljeno je na ravnu podlogu i visina adhezivno laminiranog jezgra merena je na osamnaest pozicija koje odgovaraju delovima zuba 23 na Slici 3. Izračunata je razlika (ΔH) između maksimalne vrednosti i minimalne vrednosti visine adhezivno laminiranog jezgra i podeljena je sa prosečnom vrednošću (prosečnom visinom) visine adhezivno laminiranog jezgra da bi se dobila ravnost (AH/prosečna visina×100 (%)). Prosečna visina je aritmetička srednja vrednost gore navedenih 18 pozicija. Ravnost adhezivnog laminiranog jezgra procenjena je na osnovu kriterijuma za procenu kao što je navedeno u nastavku. Kako se ravnost smanjuje, ravnost postaje odlična. Rezultat je prikazan u Tabeli 1.

[0329] <<Kriterijumi za procenu>>

[0330] A: Ravnost manja od 2 %.

[0331] B: Ravnost jednaka ili veća od 2 % i manja od 5 %.

[0332] C: Ravnost jednaka ili veća od 5 %.

[0333] <Procena faktora prostora>

[0334] Izračunat je faktor prostora (%) adhezivnog laminiranog jezgra koje je dobijeno u svakom primeru.

[0335] U ovoj specifikaciji, faktor prostora adhezivnog laminiranog jezgra dat je sledećom formulom.

[0336] Faktor prostora (%) = M/(D h S) x 100

[0337] Ovde, M označava masu (kg) adhezivnog laminiranog jezgra, D označava gustinu (kg/m3) čeličnog lima (električni čelični lim bez izolacionog premaza), h označava prosečnu visinu (m) adhezivnog laminiranog jezgra, a S označava površinu (m2) električnog čeličnog lima u pogledu odozgo. Površina S električnog čeličnog lima je određena snimanjem električnog čeličnog lima pre slaganja kao slike pomoću skenera i izvršavanjem analize slike.

[0338] Na osnovu vrednosti izračunatog faktora prostora, faktor prostora je procenjen na osnovu kriterijuma za procenu kao što je navedeno u nastavku. Rezultat je prikazan u Tabeli 1.

[0339] <<Kriterijumi za procenu>>

[0340] A: Faktor prostora jednak ili veći od 99 %.

[0341] B: Faktor prostora jednak ili veći od 98 % i manji od 99 %<.>

[0342] C: Faktor prostora manji od 98 %.

[0345] 2

[0346]

[0347] Kao što je prikazano u Tabeli 1, u Primerima od 1 do 6 koji su usvojili ovaj predmeti npronalazak, sva ravnost i faktori prostora bili su označeni sa A ili B.

[0348] S druge strane, u Uporednom primeru 1 u kome je količina neorganskog punila bila manja od one koja je u rasponu ovog predmetnog pronalaska, faktor prostora je bio C.

[0349] U Uporednom primeru 2 u kome je količina neorganskog punila bila veća od opsega ovog predmetnog pronalaska, ravnost i faktor prostora bili su C.

[0350] U Uporednim primerima 3 i 4 u kojima je 90 % veličine čestica neorganskog punila bilo van opsega ovog predmetnog pronalaska, ravnost i faktor prostora bili su C.

[0351] Iz gore opisanog rezultata, utvrđeno je da adhezivno laminirano jezgro ovog predmetnog pronalaska može dodatno poboljšati ravnost i faktor prostora.

[0352] [Industrijska primenljivost]

[0353] Prema ovom predmetnom pronalasku, adhezivno laminirano jezgro može dodatno poboljšati ravnost i faktor prostora. Zbog toga je industrijska primenljivost odlična.

[0354] [Kratak opis referentnih simbola]

[0355]

[0356] 10 Električni motor

[0357] 20 Stator

[0358] 21 Jezgro statora (adhezivno laminirano jezgro)

[0359] 40 Električni čelični lim

[0360] 41 Adhezivni deo

Claims (7)

1. Zahtevi

1. Adhezivno laminirano jezgro (21) u kome je veći broj električnih čeličnih limova (40) naslagano jedan na drugi sa adhezivnim delom (41) između njih, pri čemu adhezivno laminirano jezgro sadrži:

Veći broj električnih čeličnih limova (40) čije su obe površine obložene izolacionim premazom; i adhezivni deo (41) koji se nalazi između električnih čeličnih limova (40) koji su jedan pored drugog u smeru slaganja i lepi električne čelične limove (40) jedan za drugi, lepak koji formira adhezivni deo (41) sadrži organsku smolu i neorgansko punilo, a adhezivni deo (41) je sloj koji se formira očvršćavanjem lepka, karakteriše se time što:

50 % čestica neorganskog punila je veličine koja se se kreće u granicama od 0,2 µm do 3,5 µm i 50% čestica predstavlja veličinu čestica kada integrisana količina zauzima 50 % na zapreminskom osnovu u kumulativnoj krivoj veličine čestica raspodele veličine čestica,

90 % čestica neorganskog punila je veličine 10,0 µm ili manje i 90% čestica predstavlja veličinu čestica kada integrisana količina zauzima 90% na zapreminskom osnovu u kumulativnoj krivoj veličine čestica raspodele veličine čestica, i

količina neorganskog punila je od 5 do 50 masenih delova u odnosu na 100 masenih delova organske smole.

2. Adhezivno laminirano jezgro (21) prema patentnom zahtevu 1, karakteriše se time što je maksimalna veličina čestica neorganskog punila 30,0 µm ili manje.

3. Adhezivno laminirano jezgro (21) prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, karakteriše se time što neorgansko punilo sadrži jedno ili više izabranih od metalnog oksida i metalnog hidroksida.

4. Adhezivno laminirano jezgro (21) prema patentnom zahtevu 3, gde neorgansko punilo sadrži jedno ili više izabranih od aluminijum hidroksida i aluminijum oksida.

5. Stator (20) obuhvata adhezivno laminirano jezgro (21) prema bilo kom od patentnog zahteva 1 do patentnog zahteva 4.

6. Elektromotor (10) obuhvata adhezivno laminirano jezgro (21) prema bilo kom od patentnog zahteva 1 do patentnog zahteva 4.

7. Metod proizvodnje adhezivnog laminiranog jezgra (21) prema bilo kom od patentnog zahteva 1 do patentnog zahteva 4, karakteriše se time što se operacija: nanošenja lepka na deo površine električnog čeličnog lima (40), slaganje jednog električnog čeličnog lima (40) na drugi električni čelični lim i slaganja električnih čeličnih limova presovanjem ponavlja da bi se dobilo laminirano telo, a lepak se stvrdnjava da bi se formirao adhezivni deo (41) zagrevanjem laminiranog tela.

2