RS59659B2 - Postupci lečenjа raka pomoću аntаgonistа koji vežu osovinu pd-1 i pomoću tаksаnа - Google Patents

Postupci lečenjа raka pomoću аntаgonistа koji vežu osovinu pd-1 i pomoću tаksаnа

Info

Publication number
RS59659B2
RS59659B2 RS20191594A RSP20191594A RS59659B2 RS 59659 B2 RS59659 B2 RS 59659B2 RS 20191594 A RS20191594 A RS 20191594A RS P20191594 A RSP20191594 A RS P20191594A RS 59659 B2 RS59659 B2 RS 59659B2
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
antibody
disclosures
antibodies
binding antagonist
sequence
Prior art date
Application number
RS20191594A
Other languages
English (en)
Inventor
Jeong Kim
Jeanne Cheung
Original Assignee
Hoffmann La Roche
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=52293262&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS59659(B2) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Hoffmann La Roche filed Critical Hoffmann La Roche
Publication of RS59659B1 publication Critical patent/RS59659B1/sr
Publication of RS59659B2 publication Critical patent/RS59659B2/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/28—Compounds containing heavy metals
    • A61K31/282—Platinum compounds
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/335—Heterocyclic compounds having oxygen as the only ring hetero atom, e.g. fungichromin
    • A61K31/337—Heterocyclic compounds having oxygen as the only ring hetero atom, e.g. fungichromin having four-membered rings, e.g. taxol
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/39558—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against tumor tissues, cells, antigens
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/32—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against translation products of oncogenes
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/555—Heterocyclic compounds containing heavy metals, e.g. hemin, hematin, melarsoprol
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/3955—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against proteinaceous materials, e.g. enzymes, hormones, lymphokines
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/62—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being a protein, peptide or polyamino acid
    • A61K47/64—Drug-peptide, drug-protein or drug-polyamino acid conjugates, i.e. the modifying agent being a peptide, protein or polyamino acid which is covalently bonded or complexed to a therapeutically active agent
    • A61K47/643—Albumins, e.g. HSA, BSA, ovalbumin or a Keyhole Limpet Hemocyanin [KHL]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/04—Immunostimulants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2809—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against the T-cell receptor (TcR)-CD3 complex
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2818—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against CD28 or CD152
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2827—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against B7 molecules, e.g. CD80, CD86
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2863—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against receptors for growth factors, growth regulators
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/3015—Breast
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/3023—Lung
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/303—Liver or Pancreas
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/3038—Kidney, bladder
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/3069—Reproductive system, e.g. ovaria, uterus, testes, prostate
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • A61K2039/507—Comprising a combination of two or more separate antibodies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/54—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the route of administration
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/545—Medicinal preparations containing antigens or antibodies characterised by the dose, timing or administration schedule
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K2300/00—Mixtures or combinations of active ingredients, wherein at least one active ingredient is fully defined in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/31—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency multispecific
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/40—Immunoglobulins specific features characterized by post-translational modification
    • C07K2317/41—Glycosylation, sialylation, or fucosylation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/52—Constant or Fc region; Isotype
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/52—Constant or Fc region; Isotype
    • C07K2317/524—CH2 domain
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/52—Constant or Fc region; Isotype
    • C07K2317/526—CH3 domain
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/73—Inducing cell death, e.g. apoptosis, necrosis or inhibition of cell proliferation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/76—Antagonist effect on antigen, e.g. neutralization or inhibition of binding
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/94—Stability, e.g. half-life, pH, temperature or enzyme-resistance

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Gynecology & Obstetrics (AREA)
  • Pregnancy & Childbirth (AREA)
  • Reproductive Health (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Acyclic And Carbocyclic Compounds In Medicinal Compositions (AREA)
  • Steroid Compounds (AREA)
  • Nitrogen Condensed Heterocyclic Rings (AREA)

Description

OPIS
OBLAST PRONALASKA
Ovaj pronalazak se odnosi na jedno antagonističko antitelo PD-L1 koje se koristi u postupcima lečenja raka i za poboljšanje imunološke funkcije kod pojedinca koji ima rak, u kombinaciji sa nab paklitakselom i karboplatinom.
OSNOVA PRONALASKA
Davanje dva različita signala T-ćelijama je široko prihvaćen model za limfocitnu aktivaciju mirujućih T limfocita od strane antigen prezentujućih ćelija (APC). Ovaj postupak obezbeđuje i razlikovanje sopstvene od strane i imunološke tolerancije. Primarni signal, ili antigen-specifični signal, transducira se kroz T-ćelijski receptor (TCR) nakon prepoznavanja stranog antigen peptida predstavljenog u kontekstu glavnog kompleksa histokompatibilnosti (MHC). Sekundarni signal, ili kostimulatorni signal, dostavlja se T-ćelijama pomoću kostimulišućih molekula izraženih na APC, i indukuje T-ćelije na klonalnu ekspanziju, izlučivanje citokina i efektorsku funkciju. U nedostatku kostimulacije, T-ćelije mogu da postanu otporne na stimulaciju antigenom, što dovodi do tolerogenog odgovora bilo na strane ili endogene antigene.
U modelu sa dva signala, T-ćelije primaju i pozitivne i negativne sekundarne kostimulativne signale. Regulacija takvih pozitivnih i negativnih signala je izuzetno važna za maksimalno povećanje zaštitnih imunoloških odgovora domaćina, uz održavanje imunološke tolerancije i sprečavanje autoimunosti. Izgleda da su negativni sekundarni signali potrebni za indukciju tolerancije T-ćelija, dok pozitivni signali podstiču aktivaciju T-ćelija. Iako prosti dvosignalni model još uvek daje valjano objašnjenje za naivne limfocite, imunološki odgovor domaćina je dinamičan proces i kostimulatorni signali mogu se pružiti i T-ćelijama izloženim antigenu.
Mehanizam kostimulacije je od terapeutskog interesa jer manipulacija kostimulacijskim signalima obezbeđuje način da se poveća ili završi ćelijski imunološki odgovor. Disfunkcija T-ćelija ili anergija nastaje istovremeno sa indukovanom i produženom ekspresijom inhibicijskog receptora, polipeptidom programirane smrti 1 (PD-1), koji se veže za ligande u koje spadaju PD-L1 i PD-L2. PD-L1 je prekomerno izražen kod mnogih slučaja raka i često je povezan sa lošom prognozom. Većina T-limfocita koji infiltriraju tumor pretežno izražavaju PD-1, za razliku od T-limfocita u normalnim tkivima i T-limfocita periferne krvi, što ukazuje da povećana regulacija PD-1 na T-ćelijama koje reaguju na tumor može da doprinese oštećenju imunоloškog anti-tumornog odgovora. Do toga može doći zbog iskorištavanja PD-L1 signalizacije posredovane tumorskim ćelijama sa izraženim PD-L1 a koje deluju na T-ćelije koje izražavaju PD-1, što dovodi do slabljenja aktivacije T ćelija i izbegavanja imunološkog nadzora. Stoga, inhibicija interakcije PD-L1 / PD-1 može da poboljša ubijanje tumora posredstvom CD8 T ćelija.
Zhang et al., MOLECULAR IMMUNOLOGY, 45 (5) 1470-6 (2008) podučava da "hemopreventivni agensi", tj. paklitaksel, etopoisid ili 5-fluorouracil, pokreću indukciju PD-L1 površinske ekspresije u ćelijama raka dojke i površinsku ekspresiju PD-L1 u ćelijama raka dojke kod ljudi, koja onda podstiče PD-L1 posredovanu apoptozu T ćelija. Ascierto et al., SEMINARS IN ONCOLOGY, 37 (5) 508-16 (2010) izveštava da u mišjem modelu raka gušterače, antitela anti-PD1 i PD-L1 inhibiraju rast tumora te predlaže da je put PD1/PD- L1 "bio najvažniji za rast raka pankreasa". Ascierto takođe izveštava da je kombinacija gemcitabina sa PD-1 blokadom pokazala sinergistički anti-tumorski efekat na rak gušterače.
Optimalni terapijski tretman može da kombinuje blokadu interakcije receptora/liganda PD-1 sa agensom koje direktno inhibira rast tumora. I dalje je prisutna potreba za optimalnom terapijom za lečenje, stabilizovanje, sprečavanje i/ili odgađanje razvoja različitih vrsta raka.
SAŽETAK PRONALASKA
Ovaj pronalazak se odnosi na jedno antagonističko antitelo PD-L1 koje može da se koristi u postupku lečenja ili odlaganja progresije raka pluća ne-malih ćelija kod čoveka, pri čemu se antagonist koji veže PD-L1 daje u kombinaciji sa nab-paklitakselom i karboplatinom, i pri čemu antagonist koji veže PD-L1 je anti-PD-L1 antitelo.
U nekim realizacijama, antagonističko antitelo koje veže PD-L1 inhibira vezivanje PD-L1 za PD-1. U nekim realizacijama, antagonističko antitelo koje veže PD-L1 inhibira vezivanje PD-L1 za B7-1. U nekim realizacijama, antagonističko antitelo koje veže PD-L1 inhibira vezivanje PD-L1 i za PD-1 i za B7-1.. U nekim realizacijama, antitelo sadrži teški lanac koji sadrži HVR-Hl sekvencu od SEQ ID NO: 19, HVR-H2 sekvence od SEQ ID NO: 20 i HVR-H3 sekvence od SEQ ID NO: 21; i laki lanac koji sadrži HVR-L1 sekvencu od SEQ ID NO: 22, HVR-L2 sekvence od SEQ ID NO: 23 i HVR-L3 sekvence od SEQ ID NO: 24. U nekim realizacijama, antitelo sadrži varijabilno područje teškog lanca koje sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 26, i varijabilno područje lakog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4.
U bilo kojoj od prethodnih realizacija, osoba ima rak ili joj je dijagnostikovan rak. U nekim realizacijama ćelije raka kod pacijenta izražavaju PD-L1.
U svim prethodnim realizacijama, lečenje može kao rezultat imati odgovor kod pacijenta. U nekim realizacijama, odgovor je potpuni odgovor. U nekim realizacijama, odgovor je trajni odgovor nakon prestanka lečenja. U nekim realizacijama, odgovor je potpuni odgovor koji se održava nakon prestanka lečenja.
U svim prethodnim realizacijama, nab-paklitaksel (ABRAXANE®) se daje pre antagonista koji veže osovinu PD-1, istovremeno sa antagonistom koji veže osovinu PD-1, ili nakon antagonista koji veže osovinu PD-1.
U nekim realizacijama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i/ili nab-paklitaksel se primenjuju intravenski, intramuskularno, subkutano, topikalno, oralno, transdermalno, intraperitonealno, intraorbitalno, implantacijom, inhalacijom, intratekalno, intraventrikularno ili intranazalno.
Treba razumeti da se jedno, neka ili sva svojstva ovde opisanih različitih realizacija mogu da se kombinuju kako bi se dobile druge realizacije predmetnog pronalaska. Ovi i drugi aspekti pronalska biće jasni stručnoj osobi u ovoj oblasti. Ove i druge realizacije ovog pronalaska dalje su opisane detaljno u nastavku.
KRATAK OPIS CRTEŽA SLIKA 1 je grafikon koji pokazuje da kombinovana terapija anti-PD-L1 antitelima i paklitakselom karboplatinom pokazuje sinergističko antitumorsko delovanje u poređenju sa kontrolnim antitelom ili paklitakselom karboplatinom u modelu singeničkog MC38 kolorektalnog tumora kod C57BL/6 miševa. Na grafikonu su prikazane kubne splajn krive koje predstavljaju volumen tumora svake lečene grupe kroz funkciju vremena. Kubni splajn odgovara matematičkom algoritmu koji bira najbolju glatku krivu koja odgovara svim podacima u svakoj lečenoj grupi. Miševi sa utvrđenim potkožnim MC38 tumorima od oko 100-200 mm<3>, tretirani su karboplatinom u jednoj dozi od 80 mg/kg intraperitonealnom (IP) injekcijom plus paklitakselom od 10 mg/kg ubrizganim intravenski (IV), i anti-gp120 antitelom ili anti-PD-L1 (klon 25A1 mIgG2a.DANA) u dozi od 10 mg/kg 3 puta nedeljno u trajanju od 3 nedelje. N = 10 miševa/grupi.
Slike 2A i 2B su grafikoni koji pokazuju da deksametazon (Dex) poništava efikasnost monoterapije anti-PD-L1 antitelom (αPD-L1) u singeničkom MC38 modelu kolorektalnog tumora kod C57BL/6 miševa. Na slici 2A prikazani su kubni splajnovi volumena tumora svake lečene grupe, dok na slici 2B vidimo prikaze za pojedinačne miševe (Trellis grafikon) (crne krive prikazuju kubne splajnove volumena tumora za svaku lečenu grupu). Svaki grafikon na slici 2B sadrži isprekidanu liniju koja predstavlja kubnu splajn krivu kontrolne grupe. Na Slici 2B, vodoravne isprekidane linije na približno 300 mm<3>predstavljaju referentnu vrednost volumena progresije (2x početni volumen tumora). Volumen tumora ispod 32 mm<3>(naznačen horizontalnim isprekidanim linijama na slici 2B) je vidljiv, ali premalen da bi se mogao precizno izmeriti. Miševi sa utvrđenim potkožnim MC38 tumorima od oko 100-200 mm<3>, tretirani su jednom dozom ili fiziološkog rastvora ili deksametazona od 4 mg/kg IV, i 12 sati kasnije, tretirani su ili sa kontrolnim anti-gp120 antitelom ili anti-PD-L1 antitelom (klon 25A1.mIgG2a.DANA) od 10 mg/kg IP 3 puta nedeljno u trajanju od 3 nedelje. N = 10 miševa/grupi.
Slika 3 je grafikon koji pokazuje da deksametazon inhibira antigen specifične T ćelijske reakcije u modelu vakcinacije OTI adoptivnog T ćelijskog transfera. CD8+ T ćelije su pročišćene iz OTI Thy1.1 miševa i ubrizgane su IV u iznosu 2,5 miliona ćelija/miš. Sledećeg dana miševi primaoci su bili vakcinisani IP-om od 250 ng anti-DEC205 spojenog sa ovalbuminom pune dužine, plus jednom dozom fiziološkog rastvora ili deksametazona od 4 mg/kg IV. Dva dana kasnije miševi su eutanazirani i ukupni broj OTI CD8+ ćelija je izbrojen iz slezina protočnom citometrijom. N = 5 miševa/grupi, svaki simbol predstavlja pojedinačnog miša. P vrednost izračunata dvostranim neuparenim t-testom.
Slike 4A i 4B su grafikoni koji prikazuju da je kombinovana terapija anti-PD-L1 antitelima i nab-paklitakselom (ABRAXANE®, Abx) karboplatinom (Carbo) proizvela snažan sinergistički antitumorski efekat i postigla trajne potpune odgovore (4/8 miševa) koji su trajali više od 90 dana u modelu singeničkog MC38 kolorektalnog tumora kod C57BL/6 miševa. Grafikon prikazuje volumen tumora prema funkciji vremena. Na slici 4A prikazane su kubne splajn krive volumena tumora svake lečene grupe, dok su na slici 4B prikazani Trellis grafikoni za pojedinačne miševe (crne krive prikazuju kubne splajn krive volumena tumora za svaku lečenu grupu). Svaki grafikon na slici 4B sadrži isprekidanu liniju koja predstavlja kubnu splajn krivu kontrolne grupe. Na slici 4B, vodoravne isprekidane linije na približno 600 mm<3>predstavljaju referentnu vrednost volumena progresije (2x početni volumen tumora). Volumen tumora ispod 32 mm<3>(naznačen horizontalnim isprekidanim linijama na slici 4B) je vidljiv, ali premalen da bi se mogao precizno izmeriti. Miševi sa utvrđenim potkožnim MC38 tumorima od oko 300 mm<3>tretirani su sa kontrolnim anti-gp120 antitelom ili anti-PD-L1 antitelom (klon YW243.55.S70 mIgG2a.DANA) davanog putem IP injekcije od 10 mg/kg 3 puta nedeljno 3 nedelje, plus sa fiziološkim rastvorom ili karboplatinom od 75 mg/kg IP nedeljno u trajanju od 3 nedelje plus ABRAXANE® od 15 mg/kg iv nedeljno tokom 3 nedelje, kako je naznačeno. N = 8 miševa/grupi.
Slike 5A i 5B su grafikoni koji prikazuju da miševi prethodno izlečeni od MC38 primarnih tumora (miševi koji su postigli potpune odgovore opisane na slici 1A) anti-PD-L1 antitelom i nab-paklitakselom (ABRAXANE®) terapijom karboplatinom, stvaraju antitumorski T-ćelijski memorijski odgovor. Nakon sekundarnog ponovnog izazivanja sa novim ćelijama MC38, tumori nisu uspeli rasti kod 100% (4/4) izlečenih miševa. Slika 5A pokazuje da splenociti sakupljeni 7 dana nakon sekundarnog izazivanja imaju broj CD4+ i CD8+ T ćelija približan onom kod primarno izazvanih naivnih miševa. Na slici 5B prikazani su rezultati protočne citometrijske analize koji pokazuju da nakon in vitro stimulacije PMA plus ionomicinom, T ćelije izlečenih miševa imaju pojačanu proizvodnju interferona-γ (IFN-γ) u poređenju sa primarno izazvanim miševima kako je procenjeno intracelularnim obojenjem citokina. Trake grešaka označavaju standardnu devijaciju od n = 5 (primarno izazvani miševi) ili n = 4 (izlečeni miševi, sekundarno izazvani), a tačkasti grafikoni protočne citometrije predstavljaju po jednog miša iz svake grupe. P vrednosti su izračunate dvostranim neuparenim t-testom.
Slike 6A i 6B su grafikoni koji prikazuju rezultate faze 1b kliničkog ispitivanja kojim se testira efikasnost kombinovane terapije anti-PD-L1 antitelima (MPDL3280A) sa taksanom i karboplatinom. Slika 6A je grafikon koji prikazuje promene veličine tumora tokom vremena nakon lečenja sa MPDL3280A, nab-paklitakselom (ABRAXANE®) i karboplatinom. Objektivna stopa odgovora (ORR) bila je 9/14 pacijenata, sa 3 kompletna odgovora (CR) i 6 delimičnih odgovora (PR). Slika 6B je grafikon koji prikazuje promene veličine tumora tokom vremena nakon lečenja sa MPDL3280A sa paklitakselom karboplatinom. ORR je bio 2/6 pacijenata (33%), uz 2 delimična odgovora.
DETALJAN OPIS NAČINA REALIZACIJE PRONALASKA
I. Definicije
Pre nego što detaljno opišemo pronalazak, treba naglasiti da ovaj izum nije ograničen na posebne sastave ili biološke sisteme, koji naravno mogu varirati. Isto tako, treba naglasiti i da je ovde korištena terminologija samo za svrhu opisivanja određenih realizacija, bez namere za ograničavanjem.
Kako se koristi u ovoj specifikaciji i pripadajućim zahtevima, imenice u jednini odnose se na referente u množini osim ako sadržaj jasno ne upućuje na drugačije. Tako, na primer, pomen imenice "molekul" može da se odnosi i na kombinaciju dva ili više takvih molekula, i slično.
Izraz "približno" se ovde koristi da označi uobičajeni raspon grešaka za odgovarajuću vrednost lako poznatu stručnom licu u ovom tehničkom području. Upotreba reči "oko" neke vrednosti ili parametra ovde obuhvata (i opisuje) varijacije koje su usmerene na tu pojedinačnu vrednost ili parametar.
Podrazumeva se da se aspekti i realizacije pronalaska koji su ovde opisani odnose na one aspekte i realizacije koji se izražavaju sa "obuhvataju", "sastoje se od" i "sastoje se suštinski od".
Izraz "antagonist koji veže osovinu PD-1" odnosi se na molekul koji inhibira interakciju partnera koji veže osovinu PD-1 sa jednim ili više njegovih vezivnih partnera, kako bi se uklonila disfunkcija T-ćelija koja je rezultat signalizacije na signalnoj osovini PD-1 – rezultat je ponovno uspostavljanje ili poboljšanje funkcije T-ćelija (npr. proliferacija, proizvodnja citokina, ciljano ubijanje ćelija). U smislu ovog dokumenta, antagonist koji veže osovinu PD-1 odnosi se na antagonist koji veže PD-1, antagonist koji veže PD-L1 i antagonist koji veže PD-L2.
Izraz "antagonist koji veže PD-1" odnosi se na molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-1 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što su PD-L1 i/ili PD-L2. U nekim objavama, antagonist koji veže PD-1 je molekul koji inhibira vezivanje PD-1 za jednog ili više njegovih partnera za vezivanje. U jednom specifičnom aspektu, antagonist koji veže PD-1 inhibira vezivanje PD-1 za PD-L1 i/ili PD-L2. Na primer, antagonisti koji vežu PD-1 uključuju anti-PD-1 antitela, njihove fragmente koji vežu antigene, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-1 sa PD-L1 i/ili PD-L2. U jednoj objavi, antagonist koji veže PD-1 smanjuje negativni kostimulativni signal posredovan putem ili preko proteina na ćelijskoj površini izraženih na T-limfocitima posredovanih signalizacijom putem PD-1 tako da se disfunkcionalna T-ćelija učini manje disfunkcionalnom (npr. pojačavajući efektorski odgovor na prepoznavanje antigena). U nekim objavama, antagonist koji veže PD-1 je antitelo anti-PD-1. U jednom specifičnom aspektu, antagonist koji veže PD-1 je MDX-1106 (nivolumab), opisan u ovom dokumentu. U jednom drugom specifičnom aspektu, antagonist koji veže PD-1 je MK-3475 (lambrolizumab), opisan u ovom dokumentu. U još jednom specifičnom aspektu, antagonist koji veže PD-1 je CT-011 (pidilizumab), opisan u ovom dokumentu. U još jednom specifičnom aspektu, antagonist koji veže PD-1 je AMP-224, opisan u ovom dokumentu.
Izraz "antagonist koji veže PD-L1" odnosi se na molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-L1 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1 i/ili B7-1. U nekim objavama, antagonist koji veže PD-L1 je molekul koji inhibira vezivanje PD-L1 za njegove partnere za vezivanje. U specifičnom aspektu, antagonist koji veže PD-L1 inhibira vezivanje PD-L1 za PD-1 i/ili B7-1. U nekim objavama, antagonisti koji vežu PD-L1 sadrže anti-PD-L1 antitela, njihove fragmente koji vežu antigen, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-L1 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1 i/ili B7-1. U jednoj objavi, antagonist koji veže PD-L1 smanjuje negativni kostimulativni signal posredovan putem ili preko proteina na ćelijskoj površini izraženih na T-limfocitima posredovanim signalizacijom putem PD-L1 tako da se disfunkcionalna T-ćelija učini manje disfunkcionalnom (npr. pojačavajući efektorski odgovor na prepoznavanje antigena). U nekim objavama, antagonist koji veže PD-L1 je anti-PD-L1 antitelo. U jednom specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je YW243.55.S70, opisano u ovom dokumentu. U drugom specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je MDX-1105, opisano u ovom dokumentu. U još jednom specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je MPDL3280A, opisano u ovom dokumentu. U još jednom specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je MEDI4736, opisano u ovom dokumentu.
Izraz "antagonist koji veže PD-L2" odnosi se na molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-L2 sa jednim partnerom ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1. U nekim objavama, antagonist koji veže PD-L2 je molekul koji inhibira vezivanje PD-L2 za jednog ili više njegovih partnera za vezivanje. U jednom specifičnom aspektu, antagonist koji veže PD-L2 inhibira vezivanje PD-L2 za PD-1. U nekim objavama, antagonisti PD-L2 sadrže anti-PD-L2 antitela, njihove fragmente koji vežu antigen, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-L2 sa jednim ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1. U jednoj objavi, antagonist koji veže PD-L2 smanjuje negativni kostimulativni signal posredovan putem ili preko proteina na ćelijskoj površini izraženih na T-limfocitima posredovanih signalizacijom putem PD-L2 tako da se disfunkcionalna T-ćelija učini manje disfunkcionalnom (npr. pojačavajući efektorski odgovor na prepoznavanje antigena). U nekim objavama, antagonist koji veže PD-L2 je imunoadhezin.
Ovde je korišten "taksan" diterpen koji može da se veže za tubulin, koji podstiče skupljanje i stabilizaciju mikrotubula i/ili sprečava depolimerizaciju mikrotubula. Ovde su uključeni taksani koji uključuju taksoid 10-deacetilbakkatin III i/ili njegove derivate. Primeri taksana uključuju, ali nisu ograničeni na, paklitaksel (tj. TAXOL®, CAS # 33069-62-4), docetaksel (tj. TAXOTERE®, CAS # 114977-28-5), larotaksel, kabazitaksel, milataksel, tesetaksel, i/ili orataksel. U nekim objavama, taksan je nanočestica presvučena albuminom (npr. (nab)-paklitaksel vezan uz albumin, tj. ABRAXANE® i/ili nab-docetaksel, ABI-008). U nekim objavama, taksan je nab-paklitaksel (ABRAXANE®). U nekim objavama, taksan je formulisan u CREMAPHOR® (npr. TAXOL®) i / ili u Tween-u kao što je polisorbat 80 (npr. TAXOTERE®). U nekim objavama, taksan je liposomski kapsulirani taksan. U nekim objavama, taksan je oblik proleka i/ili konjugovani oblik taksana (npr. DHA kovalentno konjugovan na paklitaksel, paklitaksel poliglumeks i/ili linoleil karbonat-paklitaksel). U nekim objavama, paklitaksel je formulisan bez praktično ikakvih surfaktanta (npr. u nedostatku CREMAPHOR-a i / ili Tween-a kao što je TOCOSOL® paklitaxel).
Izraz "disfunkcija" u kontekstu imune disfunkcije, odnosi se na stanje smanjene imunološke reakcije na antigensku stimulaciju. Ovaj izraz se odnosi na uobičajene elemente i "iscrpljenosti" i/ili "anergije" u kojima može da dođe do prepoznavanje antigena, ali nastali imunološki odgovor nije efikasan za kontrolu infekcije ili rasta tumora.
Izraz "disfunkcionalni", kako se ovde koristi, takođe se odnosi na prepoznavanje koje je refraktorno ili ne reaguje na antigen, posebno na poremećenu sposobnost pretvaranja prepoznavanja antigena u naknadne efektorske funkcije T-ćelija, kao što su proliferacija, proizvodnja citokina (npr. IL-2) i/ili ciljano ubijanje ćelija.
Izraz "anergija" odnosi se na stanje neodgovaranja na stimulaciju antigenom koje je posljedica nepotpunih ili nedovoljnih signala koji se dostavljaju putem T-ćelijskog receptora (npr. porast unutarćelijskog Ca<+2>u odsustvu ras-aktivacije). Anergija T ćelija takođe može da dovede do stimulacije antigenom u odsustvu kostimulacije, što proizvodi to da ćelija postane refraktorna za naknadnu aktivaciju antigenom čak i u kontekstu kostimulacije. Stanje neodgovaranja često može da se nadjača prisustvom lnterleukina-2. Anergične T-ćelije ne stupaju u klonalnu ekspanziju i/ili ne stiču efektorske funkcije.
Izraz "iscrpljenost" odnosi se na iscrpljenost T ćelija - stanje disfunkcije T ćelija koje proizlazi iz trajne TCR signalizacije koja se javlja kod mnogih hroničnih infekcija i raka. Iscrpljenost se od anergije razlikuje po tome što ne nastaje zbog nepotpune ili neispravne signalizacije, već zbog stalne signalizacije. Iscrpljenost se odlikuje veoma slabom efektorskom funkcijom, trajnom ekspresijom inhibicijskih receptora i transkripcijskim stanjem različitim od stanja funkcionalnih efektorskih ili memorijskih T ćelija. Iscrpljenost sprečava optimalnu kontrolu infekcije i tumora. Iscrpljivanje može da nastane zbog vanjskih negativnih regulatornih puteva (npr. imunoregulatornih citokina) kao i ćelijsknih intrinzičnih negativnih regulatornih (kostimulatornih) puteva (PD-1, B7-H3, B7-H4, itd.).
"Poboljšati funkciju T-ćelija" znači indukovati, uzrokovati ili stimulisati T-ćeliju da ima trajnu ili pojačanu biološku funkciju ili obnoviti ili reaktivirati iscrpljene ili neaktivne T-ćelije. Primeri poboljšanja funkcije T-ćelija su sledeći: povećana sekrecija γ-interferona iz CD8+ T-ćelija, povećana proliferacija, povećana reaktivnost na antigene (npr. uklanjanje virusa, patogena ili tumora) u odnosu na nivoe pre intervencije. U jednoj objavi, nivo poboljšanja je najmanje 50%, alternativno 60%, 70%, 80%, 90%, 100%, 120%, 150% ili 200% poboljšanja. Način merenja ovog poboljšanja poznat je srednje stručnim licima ove struke. Disfunkcionalni poremećaj T-ćelija je poremećaj ili stanje T-ćelija koji karakteriše smanjena reakcija na antigensku stimulaciju. U jednoj posebnoj objavi, disfunkcionalni poremećaj T-ćelija je poremećaj koji je posebno povezan sa neprimerenom pojačanom signalizacijom putem PD-1. U drugoj objavi, disfunkcionalni poremećaj T-ćelija je takav da su T-ćelije anergične ili imaju smanjenu sposobnost da luče citokine, razmnožavaju se ili izvršavaju citolitičku aktivnost. U jednom posebnom aspektu, smanjena reakcija za rezultat ima neefikasnu kontrolu patogena ili tumora koji eksprimiraju imunogen. Primeri disfunkcionalnih poremećaja T ćelija koje karakterišu disfunkcija T-ćelija uključuju nerešenu akutnu infekciju, hroničnu infekciju i tumorski imunitet.
"Tumorski imunitet" odnosi se na proces u kojem tumori izbegavaju imunološko prepoznavanje i uklanjanje. Dakle, u smislu terapijskog koncepta, imunitet tumora se "leči" kada je takvo izbegavanje oslabljeno, a imunološki sistem prepoznaje i napada tumore. Primeri prepoznavanja tumora uključuju vezivanje, smanjenje i uklanjanje tumora.
"Imunogenost" se odnosi na sposobnost određene supstance da izazove imunološki odgovor. Tumori su imunogeni i pojačavanje imunogenosti tumora pomaže u uklanjanju tumorskih ćelija pomoću takvog imunološkog odgovora. Primeri poboljšanja imunogenosti tumora uključuju lečenje antagonistom koji veže osovinu PD-1 i taksanom.
"Trajni odgovor" označava trajni efekat na smanjenje rasta tumora nakon prestanka lečenja. Na primer, veličina tumora može da ostane ista ili manja u odnosu na njegovu veličinu na početku faze primene. U nekim objavama, trajni odgovor traje najmanje jednako dugo kao i tretman, najmanje 1,5X, 2,0X, 2,5X ili 3,0X od dužine trajanja tretmana.
"Smanjenje ili inhibicija recidiva raka", u smislu u kojem se ovde koristi, znači smanjenje ili inhibiciju recidiva tumora ili raka, ili napredovanja tumora ili raka. Recidiv i/ili progresija raka, u smislu u kojem se ovde koristi, obuhvata, bez ograničenja, metastazu raka.
"Potpuni odgovor" ili "CR", u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na nestanak svih ciljnih lezija.
"Delimični odgovor" ili "PR", u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na najmanje 30% smanjenje zbira najdužih promera (SLD) ciljnih lezija, uzimajući u obzir referentni SLD.
"Stabilna bolest" ili "SD", u smislu u kojem se ovde koristi, se ne odnosi ni na dovoljno smanjenje ciljnih lezija koje bi mogle da se definišu kao delimični odgovor PR, niti na dovoljan porast koji bi mogao da se definiše kao progresivna bolest PD, uzimajući za referencu najmanji zbir najdužih promera SLD od početka lečenja.
"Progresivna bolest" ili "PD" u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na najmanje
1
povećanje od 20% u zbiru najdužih promera SLD ciljanih lezija, uzimajući za referencu najmanji SLD zabilježen od početka lečenja ili prisustvo jedne ili više novih lezija.
"Preživljavanje bez progresije" (PFS), u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na dužinu vremena tokom i nakon lečenja kada se bolest koja se leči (npr. rak) ne pogoršava. Preživljavanje bez progresije može da se odnosi na vreme tokom kojeg su pacijenti doživeli potpuni odgovor ili delimičan odgovor, kao i na vreme tokom kojeg su pacijenti doživeli stabilnu bolest.
"Ukupna stopa odgovora" ili "objektivna stopa odgovora" (ORR), u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na zbir stope potpunog odgovora (CR) i stope delimičnog odgovora (PR).
"Opšte preživljavanje" (OS), u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na postotak pojedinaca u grupi koji će verovatno biti živi nakon određenog vremena.
Termin "farmaceutska formulacija" odnosi se na preparat koji je u takvom obliku da omogućava efikasnu biološku aktivnost aktivnog sastojka koji se u njoj nalazi i koji ne sadrži dodatne komponente koje su neprihvatljivo toksične za ispitanika na kome će formulacija biti primenjena. Takve formulacije su sterilne. "Farmaceutski prihvatljivi" pomoćni sastojci (vehikulumi, aditivi) su oni koji se mogu razumno davati subjektu sisaru kako bi se osigurala efikasna doza aktivnog sastojka koji se koristi.
Pojam "lečenje" (tretman) odnosi se na kliničku intervenciju namenjenu promeni prirodnog toka pojedinca ili ćelije koja se leči (tretira) tokom kliničke patologije. Poželjni efekti lečenja (tretmana) obuhvataju usporavanje napredovanja bolesti, poboljšanje ili ublažavanje bolesnog stanja, i remisiju ili poboljšanu prognozu. Na primer, pojedinac se uspešno "leči" ako se jedan ili više simptoma povezanih sa rakom ublaži ili eliminiše, gde spadaju i smanjenje proliferacije (ili uništavanje) kancerogenih ćelija, smanjenje simptoma nastalih zbog bolesti, povećanje kvaliteta života oboljelih, smanjenje doze drugih lekova potrebnih za lečenje bolesti i/ili produženje preživljavanja oboljelih.
"Odlaganje napredovanja" bolesti, u smislu u kojem se ovde koristi, podrazumeva odgađanje, ometanje, usporavanje, nazadovanje, stabilizaciju i/ili prolongiranje razvoja bolesti (npr. raka). Ovo odlaganje može biti različitog trajanja, u zavisnosti od istorije bolesti i/ili pojedinca koji se leči. Kao što stručnjaci u ovoj oblasti znaju, dovoljno ili značajno odlaganje može, u suštini, obuhvatiti prevenciju, u smislu da osoba ne razvije bolest. Na primer, kasna faza raka, kao što je razvoj metastaza, može da se odloži.
"Terapeutski efikasna količina" je bar minimalna količina potrebna da izazove merljivo poboljšanje ili prevenciju konkretnog poremećaja. Efikasna količina, u ovom dokumentu, može da varira u skladu sa faktorima kao što su stanje bolesti, starost, pol i težina pacijenta, kao i sposobnosti agensa da izazove željeni odgovor kod pojedinca. Efikasna količina je isto tako ona pri kojoj su bilo koji toksični ili štetni uticaji lečenja nadmašeni terapeutski korisnim efektima. Za profilaktičku upotrebu, korisni ili željeni rezultati obuhvataju rezultate kao što su: eliminisanje ili smanjenje rizika, smanjenje ozbiljnosti ili odlaganje početka bolesti, uključujući biohemijske, histološke i/ili bihejvioralne simptome bolesti, komplikacije bolesti i posredne patološke fenotipove koji se javljaju tokom razvoja bolesti. Za terapeutsku upotrebu, korisni ili željeni rezultati obuhvataju kliničke rezultate, kao što su: smanjenje jednog ili više simptoma koji su rezultat bolesti, povećanje kvaliteta života oboljelih, smanjenje doze drugih lekova potrebnih za lečenje bolesti, pojačavanje dejstva drugih lekova, npr. putem ciljanja, odlaganja napredovanja bolesti i/ili produžetka preživljavanja. U slučaju raka ili tumora, efikasna količina leka može da redukuje broj kancerogenih ćelija, smanji veličinu tumora, inhibira (tj. do izvesne mere uspori ili, poželjno, zaustavi) infiltraciju kancerogenih ćelija u periferne organe, inhibira (tj. do izvesne mere uspori ili, poželjno, zaustavi) metastaze tumora, do izvesne mere inhibira rast tumora, i/ili do izvesne mere ublaži jedan ili više simptoma povezanih sa dotičnim poremećajem. Efikasna količina se može dati jednom ili više puta. Za potrebe ovog pronalaska, efikasna količina leka, jedinjenja ili farmaceutskog sastava predstavlja količinu dovoljnu za ostvarivanje profilaktičkog ili terapeutskog lečenja, bilo posredno ili neposredno. Kao što se podrazumeva u kliničkom kontekstu, efikasna količina leka, jedinjenja ili farmaceutskog sastava može ali ne mora da se postigne u kombinaciji sa drugim lekom, jedinjenjem ili farmaceutskim sastavom. Tako se može smatrati da se davanje jednog ili više terapeutskih agensa ostvaruje u "efikasnoj količini", a može se smatrati da se jedan agens daje u efikasnoj količini, ako, u kombinaciji sa jednim ili više drugih agensa, može da se postigne, ili je postignut željeni rezultat.
"U kombinaciji sa", u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na primenu jednog načina lečenja uz dodatak drugog načina lečenja. Tako se "u kombinaciji sa" odnosi na primenu jednog načina lečenja pre, za vreme ili nakon primene drugog načina lečenja pojedinca.
"Poremećaj" je svako stanje koje može da ima koristi od lečenja, kao što su hronični i akutni poremećaji ili bolesti, uključujući i ona patološka stanja koja predisponiraju sisare za dati poremećaj.
Izrazi "proliferativni poremećaj ćelije" i "proliferativni poremećaj" odnose se na poremećaje koji su u vezi sa određenim stepenom abnormalne proliferacije ćelija. U jednoj objavi, proliferativni poremećaj ćelije je rak. U jednoj objavi, ćelijski proliferativni poremećaj je tumor.
Izraz "tumor" odnosi se na rast i proliferaciju svih neoplastičnih ćelija, bilo malignih ili benignih, svih prekancerogenih i kancerogenih ćelija i tkiva. Izrazi "rak", "kancerogeni", "proliferativni poremećaj ćelija", "proliferativni poremećaj" i "tumor" međusobno se ne isključuju prilikom pominjanja u ovom dokumentu.
Termini "rak" i "kancerogeni" odnose se na fiziološko stanje sisara kojeg tipično karakteriše neregulisani rast ćelija. Primeri raka obuhvataju, ali se ne svode na, karcinom, limfom, blastom, sarkom i leukemiju ili limfoidne malignitete. Konkretniji primeri takvih oboljenja raka uključuju, ali se ne svode na, rak pločastih ćelija (npr. epitelni skvamozni karcinom), rak pluća, uključujući rak pluća malih ćelija, rak pluća ne-malih ćelija, adenokarcinom pluća i pločasti karcinom pluća, rak peritoneuma, hepatocelularni rak, rak želuca, uključujući rak gastrointestinalnog trakta i želučano-crevni stromalni rak, rak gušterače, glioblastom, rak grlića maternice, rak jajnika, rak jetre, rak mokraćne bešike (npr. urotelijalni rak mokraćne bešike (UBC), mišićno invazivni rak mokraćne bešike (MIBC) i BCG-refraktorni nemišićni invazivni rak mokraćne bešike (NMIBC)), rak mokraćovoda, hepatom, rak dojke (npr. HER2+ rak dojke i trostruko negativni rak dojke (TNBC), koji su receptori estrogena (ER-), receptori progesterona (PR-) i HER2 negativni (HER2-)), rak debelog creva, rak rektuma, kolorektalni rak, karcinom endometrija ili maternice, karcinom pljuvačne žlezde, rak bubrega (npr., rak renalnih ćelija (RCC), rak prostate, rak vulve, rak štitnjače, karcinom jetre, analni karcinom, karcinom penisa, melanom, melanom površinskog širenja, lentigo maligni melanom, akralni lentiginalni melanomi, nodularni melanomi, multipli mijelom i B-ćelijski limfomi (uključujući folikularni ne-Hodgkinov limfom niskog stepena (NHL), mali limfocitni (SL) NHL, srednji stepen/folikularni NHL, difuzni NHL srednje klase, imunoblastični NHL visokog stepena, limfoblastični NHL visokog stepena, NHL visokog stepena malih nezarezanih ćelija, NHL limfom glomazne bolesti, limfom ćelija plašta, limfom povezan sa AIDS-om, i Waldenstromova makrolobulinemija), hronična limfocitna leukemija (CLL), akutna limfoblastična leukemija (ALL),; akutna miološka leukemija (AML), leukemija dlakavih ćelija, hronična mijeloblastična leukemija (CML), i post-transplantacijski limfoproliferativni poremećaj (PTLD), mijelodisplastični sindromi (MDS), kao i abnormalna vaskularna proliferacija povezana sa fakomatozama, edemima (poput onih povezanih sa tumorima mozga), Meigsovim sindromom, rakom mozga, glave i vrata, i njihovim metastazama.
Izraz "citotoksični agens" kako se ovde koristi odnosi se na svaki agens koje štetno deluje na ćelije (npr. uzrokuje smrt ćelije, inhibira proliferaciju ili na drugi način ometa ćelijsku funkciju). Citotoksični agensi obuhvataju, ali se ne svode na, radioaktivne izotope (npr. At<211>,
1
I<131>, I<125>, Y<90>, Re<186>, Re<188>, Sm<153>, Bi<212>, P<32>, Pb<212>i radioaktivne izotope Lu), hemoterapeutske agense; agense za inhibiciju rasta; enzime i njihove fragmente kao što su nukleolitički enzimi; i toksine kao što su toksini malih molekula ili enzimski aktivni toksini bakterijskog, fungalnog, biljnog ili životinjskog porekla, kao i njihovi fragmenti i/ili varijante. Uzorci citotoksičnih agensa mogu se odabrati među anti-mikrotubularnim agensima, koordiniranim kompleksima platine, alkilacionim agensima, antibiotskim agensima, inhibitorima topoizomeraze II, antimetabolitima, inhibitorima topoizomeraze I, hormonima i hormonskim analozima, inhibitorima puteva transdukcije signala, inhibitorima angiogeneze nereceptora tirozin kinaze, imunoterapijskim agensima, proapoptotskim agensima, inhibitorima LDH-A, inhibitorima biosinteze masnih kiselina, inhibitorima signalizacije ćelijskog ciklusa, inhibitorima HDAC, inhibitorima proteasoma i inhibitorima metabolizma raka. U jednoj objavi, citotoksični agens je hemoterapeutski agens na bazi platine. U jednoj objavi, citotoksični agens je antagonist EGFR-a. U jednoj objavi, citotoksični agens je N-(3-etinilfenil)-6,7-bis (2-metoksietoksi) kinazolin-4-amin (npr. erlotinib, TARCEVA™). U jednoj objavi, citotoksični agens je inhibitor RAF. U jednoj objavi, RAF inhibitor je BRAF i/ili CRAF inhibitor. U jednoj objavi, inhibitor RAF je vemurafenib. U jednoj objavi, citotoksični agens je PI3K inhibitor.
Pojam "hemoterapijski agens", u smislu u kojem se ovde koristi, uključuje jedinjenja korisna u lečenju raka. Primeri hemoterapijskih agensa uključuju erlotinib (TARCEVA®, Genentech / OSI Pharm.), bortezomib (VELCADE®, Millennium Pharm.), disulfiram, epigallokatehin galat, salinosporamid A, karfilzomib, 17-AAG (geldanamicin), radisikol, laktat dehidrogenazu A (LDH-A), fulvestrant (FASLODEX®, AstraZeneca), sunitib (SUTENT®, Pfizer / Sugen), letrozol (FEMARA®, Novartis), imatinib mezilat (GLEEVEC®, Novartis), finasunat (VATALANIB®, Novartis), oksaliplatin (ELOXATIN®, Sanofi), 5-FU (5-fluorouracil), leukovorin, rapamycin (Sirolimus, RAPAMUNE®, Wyeth), Lapatinib (TYKERB®, GSK572016, Glaxo Smith Kline), lonafamib (SCH 66336), sorafenib (NEXAVAR®, Bayer Labs), gefitinib (IRESSA®, AstraZeneca), AG1478, alkilacione agense poput tiotepa i CYTOXAN® ciklosfosfamida; alkil sulfonata poput busulfana, improsulfana i piposulfana; aziridina kao što su benzodop, karbokuon, meturedop i uredop; etilenimina i metilamelamina, uključujući altretamin, trietilenmelamin, trietilenfosforamid, trietilentiofosforamid i trimetilomelamin; acetogenin (posebno bullatacin i bullatacinon); kamptotecina (uključujući topotekan i irinotekan); briostatin; kallistatin; CC-1065 (uključujući sintetske analoge adozelesina, karzelesina i bizelesina); kriptoficin (posebno kriptoficina 1 i kriptoficina 8); adrenokortikosteroid (uključujući prednizon i prednizolon); ciproteron acetat; 5α-reduktaze, uključujući finasterid i dutasterid); vorinostat, romidepsin, panobinostat, valproična kiselina, mocetinostat dolastatin; aldesleukin, talk duokarmicin (uključujući sintetičke analoge, KW-2189 i CB1-TM1); eleutherobin; pancratistatin; sarcodictyin; spongistatin; dušične gorčice kao što su hlorambucil, hlomafazin, hlorofosfamid, estramustin, ifosfamid, mehloretamin, mehlorethamin oksid hidroklorid, melfalan, novembichin, fenesterin, prednimustin, trofosfamid, uracil; nitrozurej kao karmustin, hlorozotocin, fotemustin, lomustin, nimustin i ranimnustin; antibiotici poput enedinskih antibiotika (npr. kaliheamicin, posebno kaliheamicin γ1l i kaliheamicin ω1I (Angew Chem. Inti. Ed. Engl. 33: 183-186 (1994)); dinemicin, uključujući dinemicin A; bisfosfonati, poput klodronata; esperamikin; kao i neokarzinostatin hromofor i srodnih hromoprotein enedine antibiotičkih hromofora), aclacinomisini, aktinomicin, authramicin, azaserin, bleomicini, kaktinomicin, karabicin, kaminomicin, karzinofilin, kromomicini, daktinomicin, daunorubicin, detorubicin, 6-diazo-5-okso-L-norleucin, ADRIAMYCIN® (doksorubicin), morfolino-doksorubicin, cianomorfolino-doksorubicin, 2-pirolino-doksorubicin i deoksidoxorubicin), epirubicin, ezorubicin, idarubicin, marcelomicin, mitomicini kao što je mitomicin C, mikofenolna kiselina, nogalamicin, olivomicini, peplomicin, porfiromicin, puromicin kelamicin, rodorubicin, streptonigrin, streptozocin, tubercidin, ubenimeks, zinostatin, zorubicin; antimetaboliti kao što je metotreksat i 5-fluorouracil (5-FU); analozi folne kiseline kao što je denopterin, metotreksat, pteropterin, trimetreksat; purinski analozi kao što su fludarabin, 6-merkaptopurin, tiamiprin, tioguanin; analozi pirimidina kao što su ancitabin, azacitidin, 6-azauridin, karmofur, citarabin, dideoksiuridin, doksifluridin, enocitabin, floksuridin; androgeni poput kalusterona, dromostanolona propionata, epitiostanola, mepitiostana, testolaktona; anti-adrenalna kiselina kao što je aminoglutetimid, mitotan, trilostan; nadopunjivač folne kiseline poput frolinske kiseline; aceglaton; aldofosfamid glikozid; aminolevulinska kiselina; eniluracil; amsakrin; bestrabucil; bisantren; edatraksat; defofamin; demekolcin; diazikon; elfomitin; eliptijum acetat; epotilon; etoglucid; galijum nitrat; hidroksiurea; lentinan; lonidainin; majtansinoidi poput majtansina i ansamitocina; mitoguazon; mitoksantron; mopidamnol; nitraerin; pentostatin; fenamet; pirarubicin; losoksantron; podofilinska kiselina; 2-etilhidrazid; prokarbazin; PSK® polisaharidni kompleks (JHS Natural Products, Eugene, Oreg.); razoksan; rizoksin; sizofuran; spirogermanijum; tenuazonska kiselina; triazikon; 2,2', 2"-trihloroetilamin; trihoteceni (posebno T-2 toksin, verakurin A, roridin A i anguidin); uretan; vindesin; dakarbazin; manomustin; mitobronitol; mitolaktol; pipobroman; gacitozin; arabinozid (arabino-citrosid ("Ara-c"); ciklofosfamid; tiotepa; taksani; hloranmbucil; GEMZAR® (gemcitabin); 6-tioguanin; merkaptopurin; metotreksat; vinblastin; etopozid (VP-16); ifosfamid; mitoksantron; vinkristin; NAVELBINE® (vinorelbin); novantron; teniposid;
1
edatrksat; daunomicin; aminopterin; kapecitabin (XELODA®); ibandronat; CPT-11; inhibitor topoizomeraze RFS 2000; difluorometilornitin (DMFO); retinoidi poput retinoične kiseline; kao i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline i derivati gore navedenog.
Hemoterapijski agensi obuhvataju i hemoterapijske agense na bazi platine, sa organskim jedinjenjem koje sadrži platinu kao sastavni deo molekula. Obično su hemoterapijski agensi na bazi platine koordinacijski kompleksi od platine. Hemoterapijski agensi na bazi platine ponekad se u struci nazivaju "platinima". Primeri hemoterapijskih agenasa na bazi platine uključuju, ali se ne svode na, karboplatin, cisplatin i oksaliplatin.
Hemoterapijski agensi uključuju i (i) antihormonske agense koji deluju na regulaciju ili inhibiranje delovanja hormona na tumore poput antiestrogena i selektivnih modulatora receptora estrogena (SERM), uključujući, na primer, tamoksifen (uključujući NOLVADEX®; tamoksifen citrat), raloksifen, droloksifen, jodoksifen, 4-hidroksitamoksifen, trioksifen, keoksifen, LY117018, onapriston, i FARESTON® (toremifin citrat); (ii) aromatazne inhibitore koji inhibiraju enzim aromatazu, koji reguliše proizvodnju estrogena u nadbubrežnoj žlezdi, kao što su, na primer, 4 (5) -imidazoli, aminoglutethimid, MEGASE® (megestrol acetat), AROMASIN® (eksemestan; Pfizer), formestani, fadrozol, RIVISOR® (vorozol), FEMARA® (letrozol; Novartis) i ARIMIDEX® (anastrozol; AstraZeneca); (iii) anti-androgene poput flutamida, nilutamida, bikalutamida, leuprolida i goserelina; buserelin, tripterelin, medroksiprogesteron acetat, dietilstilbestrol, premarin, fluoksimeteron, svu transtracionu kiselinu, fenretinid, kao i troksacitabin (1,3-dioksolanski nukleozidni citozin); (iv) inhibitore protein kinaze; (v) inhibitore lipidne kinaze; (vi) antisens oligonukleotide, posebno one koji inhibiraju ekspresiju gena u signalnim putevima koji su uključeni u ablerantnu proliferaciju ćelija, kao što su, na primer, PKC-alfa, Ralf i H-Ras; (vii) ribozime kao što su inhibitori ekspresije VEGF (npr., ANGIOZYME®) i inhibitori ekspresije HER2; (viii) vakcine poput vakcina za gensku terapiju, na primer, ALLOVECTIN®, LEUVECTIN® i VAXID®; PROLEUKIN®, rlL-2; inhibitor topoizomeraze 1, poput LURTOTECAN®; ABARELIX® rmRH; i (ix) farmaceutski prihvatljive soli, kiseline i derivate bilo čega od gore navedenog.
Hemoterapijski agensi uključuju i antitela kao što su alemtuzumab (Campath), bevacizumab (AVASTIN®, Genentech); cetuksimab (ERBITUX®, Imclone); panitumumab (VECTIBIX®, Amgen), rituksimab (RITUXAN®, Genentech / Biogen Idec), pertuzumab (OMNITARG®, 2C4, Genentech), trastuzumab (HERCEPTIN®, Genentech), tositumomab (Bexxar, lek Corixbody), gemtuzumab ozogamicin (MYLOTARG®, Wyeth). Dodatna humanizovana monoklonska antitela sa terapeutskim potencijalom obuhvataju: apolizumab, aselizumab, atlizumab, bapineuzumab, bivatuzumab mertansin, kantuzumab mertanzin,
1
cedelizumab, certolizumab pegol, cidfusituzumab, cidtuzumab, daklizumab, Ekulizumab, efalizumab, epratuzumab, erlizumab, felvizumab, fontolizumab, gemtuzumab ozogamicin, inotuzumab ozogamicin, ipilimumab, labetuzumab, lintuzumab, matuzumab, mepolizumab, motavizumab, motovizumab, natalizumab, nimotuzumab, nolovizumab, numavizumab, Ocrelizumab ®, omalizumab, palivizumab, pascolizumab, pecfusituzumab, pectuzumab, pexelizumab, ralivizumab, ranibizumab, reslivizumab, reslizumab, resivizumab, rovelizumab, ruplizumab, sibrotuzumab, siplizumab, sontuzumab, takatuzumab tetraxetan, tadocizumab, talizumab, tefibazumab, tocilizumab, toralizumab, tukotuzumab celmoleukin, tukusituzumab, umavizumab, urtoksazumab, ustekinumab, visilizumab, i anti-interleukin-12 (ABT-874/J695, Wyeth istraživanja i Abbott Laboratories) koji je rekombinantna isključivo humana sekvenca, antitelo pune dužine IgG1λ antitelo genetski modifikovano da prepozna interleukin-12 p40 protein.
Hemoterapijski agensi uključuju i "EGFR inhibitore", što se odnosi na jedinjenja koja se vežu ili na drugi način direktno komuniciraju sa EGFR-om i sprečavaju ili smanjuju njegovu signalnu aktivnost, a alternativno se nazivaju "EGFR antagonist." Primeri takvih agensa uključuju antitela i male molekule koje se vežu na EGFR. Primeri antitela koja se vežu na EGFR obuhvataju MAb 579 (ATCC CRL HB 8506), MAb 455 (ATCC CRL HB8507), MAb 225 (ATCC CRL 8508), MAb 528 (ATCC CRL 8509) (vidi, američki patent br.4,943, 533) i njihove varijante, kao što su himerizirani 225 (C225 ili Cetuximab; ERBUTIX®) i preoblikovani humani 225 (H225) (vidi npr. WO 96/40210, Imclone Systems Inc.); IMC-11F8, potpuno humano EGFR-ciljano antitelo (Imclone); antitela koja se vežu za mutantni EGFR tipa II (američki patent br.5,212,290); humanizovana i himerna antitela koja vežu EGFR kako je opisano u US patentu br.5,891,996; i humana antitela koja vežu EGFR, poput ABX-EGF ili Panitumumab (vidi WO98 / 50433, Abgenix / Amgen); EMD 55900 (Stragliotto et al., EUR. J. Cancer 32A: 636-640 (1996)); EMD7200 (matuzumab) humanizovano EGFR antitelo usmereno protiv EGFR-a koje se takmiči sa EGF-om i TGF-alfa za vezivanje EGFR-a (EMD / Merck); humano EGFR antitelo, HuMax-EGFR (GenMab); potpuno humana antitela poznata kao E1.1, E2.4, E2.5, E6.2, E6.4, E2.11, E6.3 i E7.6.3 i opisana u US 6,235,883; MDX-447 (Medarex Inc); i mAb 806 ili humanizovana mAb 806 (Johns et al., J. Biol. Chem. 279 (29): 30375-30384 (2004)). Antitelo na EGFR može biti konjugovano sa citotoksičnim agensom, stvarajući tako imunokonjugat (vidi, npr., EP659439A2, Merck Patent GmbH). EGFR antagonisti uključuju male molekule poput jedinjenja opisanih u američkim patentnim brojevima: 5,616,582, 5,457,105, 5,475,001, 5,654,307, 5,679,683, 6,084,095, 6,265,410, 6,455,534, 6,521,620, 6,596,726, 6,713,484, 5,770,599, 6,140, 6, 6, 6, 6, 6, 6, 6, 6, 6,5,
1
6,344,455, 5,760,041, 6,002,008 i 5,747,498, kao i sledećim PCT publikacijama: WO98 / 14451, WO98 / 50038, WO99 / 09016 i WO99 / 24037. Posebni antagonisti EGFR malih molekula uključuju OSI-774 (CP-358774, erlotinib, TARCEVA® Genentech / OSI Pharmaceuticals); PD 183805 (Cl 1033, 2-propenamid, N- [4 - [(3-hloro-4-fluorofenil) amino] -7- [3- (4-morfolinil) propoksi] -6-kinazolinil] -, dihidroklorid, Pfizer Inc.); ZD1839, gefitinib (IRESSA®) 4- (3'-hloro-4'-fluoroanilino) -7-metoksi-6- (3-morfolinopropoksi) kinazolin, AstraZeneca); ZM 105180 ((6-ainino-4- (3-metilfenil-amino) -kinazolin, Zeneca); BIBX-1382 (N8- (3-hloro-4-fluoro-fenil) -N2- (1-metil-piperidin- 4-il) -pirimido [5,4-d] pirimidin-2,8-diamin, Boehringer Ingelheim); PKI-166 ((R) -4- [4 - [(1-feniletil) amino] -1H-pirolo [2,3-d] pirimidin-6-il] -fenol) (R) -6- (4-hidroksifenil) -4 - [(1-feniletil) amino] -7H-pirolo [2,3-d] pirimidin); CL-387785 (N- [4 - [(3-bromofenil) amino] -6-kinazolinil] -2-butinamid); EKB-569 (N- [4 - [(3-hloro-4-fluorofenil) amino] -3-cijano-7-etoksi-6-kinolinil] -4- (dimetilamino) -2-butenamid) (Wyeth); AG1478 (Pfizer); AG1571 (SU 5271; Pfizer); dvostruki inhibitori EGFR / HER2 tirozin kinaze, poput lapatiniba (TYKERB®, GSK572016 ili N- [3-hloro-4 -[(3 fluorofenil) metoksi] fenil] -6 [5 [[[2-metilsulfonil) etil] amino] metil] - 2-furanil] -4-kinazolinamin).
Hemoterapijski agensi uključuju i "inhibitore tirozin kinaze", uključujući lekove namenjene EGFR-u pomenute u prethodnom stavku; inhibitor male molekule HER2 tirozin kinaze, kao što je TAK165, dostupan kod Takeda; CP-724,714, oralni selektivni inhibitor tirozin kinaze receptora ErbB2 (Pfizer i OSI); inhibitore dualnog HER-a, kao što je EKB-569 (dostupan kod Wyeth-a) koji preferirano veže EGFR, ali inhibira i HER2 i EGFR-ove ćelije prekomerne ekspresije; lapatinib (GSK572016; dostupan od Glaxo-SmithKline), oralni inhibitor HER2 i EGFR tirozin kinaze; PKI-166 (dostupan kod Novartisa); pan-HER inhibitore poput kanertiniba (CI-1033; Pharmacia); inhibitore Raf-1, poput antisens agensa ISIS-5132, dostupni kod ISIS Pharmaceuticals koji inhibiraju signalizaciju Raf-1; ne-HER-ciljane inhibitore tirozin kinaze, kao što je imatinib mesilat (GLEEVEC®, dostupan kod Glaxo SmithKline); multi-ciljane inhibitore tirozin kinaze kao što je sunitinib (SUTENT®, dostupno kod Pfizer-a); Inhibitore VEGF receptora tirozin kinaze, kao što je vatalanib (PTK787 / ZK222584, dostupan od Novartis / Schering AG); MAPK ekstracelularni inhibitor CI-1040 inhibitora kinaze I (dostupan kod Pharmacia); kinazoline, kao što je PD 153035,4- (3-hloroanilino) kinazolin; piridopirimidini; pirimidopirimidini; pirolopirimidine kao CGP 59326, CGP 60261 i CGP 62706; pirazolopirimidine, 4- (fenilamino) -7H-pirolo [2,3-d] pirimidine; kurkumin (diferuilol metan, 4,5-bis (4-fluoroanilino) ftalimid); tifrozine koji sadrže nitrotiofenske ostatke; PD-0183805 (Warner-Lamber); antisens molekule (npr. one koje se
1
vežu na nukleinsku kiselinu koja kodira HER); kinoksalini (američki patent br. 5,804,396); triptostini (američki patent br. 5,804,396); ZD6474 (Astra Zeneca); PTK-787 (Novartis/Schering AG); pan-HER inhibitore kao što su CI-1033 (Pfizer); Affinitac (ISIS 3521; Isis / Lilly); imatinib mesilat (GLEEVEC®); PKI 166 (Novartis); GW2016 (Glaxo SmithKline); CI-1033 (Pfizer); EKB-569 (Wyeth); Semaksinib (Pfizer); ZD6474 (AstraZeneca); PTK-787 (Novartis / Schering AG); INC-1 C11 (Imclone), rapamicin (sirolimus, RAPAMUNE®); ili kako je opisano u bilo kojoj od sledećih patentnih publikacija: US patent br. 5,804,396; WO 1999/09016 (Američki cijanamid); WO 1998/43960 (američki cijanamid); WO 1997/38983 (Warner Lambert); WO 1999/06378 (Warner Lambert); WO 1999/06396 (Warner Lambert); WO 1996/30347 (Pfizer, Inc); WO 1996/33978 (Zeneca); WO 1996/3397 (Zeneca) i WO 1996/33980 (Zeneca).
Hemoterapijski agensi uključuju deksametazon, interferon, kolhicin, metoprin, ciklosporin, amfotericin, metronidazol, alemtuzumab, alitretinoin, alopurinol, amifostine, arsen trioksid, asparaginaz, BCG uživo, bevakuzimab, beksaroten, kladribin, klofarabin, darbepoetin alfa, denileukin, deksrazoksan, epoetin alfa, elotinib, filgrastim, histrelin acetat, ibritumomab, interferon alfa-2a, interferon alfa-2b, lenalidomid, levamisole, mesna, metoksalen, nandrolon, nelarabin, nofetumomab, oprelvekin, palifermin, pamidronat, pegademaz, pegaspargaz, pagfilgrasti, pemetreksed, dinatrijum, plikamicin, porfimer natrijum, kvinakrin, rasburicaza, sargramostim, temozolomid, VM-26, 6-TG, toremifen, tretinoin, ATRA, valrubicin, zoledronat i zoledronska kiselina, i njihove farmaceutski prihvatljive soli.
Hemoterapijski agensi uključuju takođe hidrokortizon, hidrokortizon acetat, kortizon acetat, tiksokortol pivalat, triamcinolon acetonid, triamcinolon alkohol, mometazon, amcinonid, budesonid, desonid, fluocinonid, fluocinolon acetonid, betametazon, betametazon natrijum fosfat, deksametazon, deksametazon natrijum fosfat, fluokortolon, hidrokortizoon-17-butirat, hidrokortizon-17-valerat, aklometazon dipropionat, betametazonski valerat, betametazon dipropionat, prednikarbat, klobetazon-17-butirat, klobetazol-17-propionat, fluokortolon kaproat, fluokortolon pivalat i fluprodniden acetat; imunoselektivne protivupalne peptide (ImSAID) poput fenilalanin-glutamin-glicina (FEG) i njegovog D-izomernog oblika (feG) (IMULAN BioTherapeutics, LLC); antireumatske lekove kao što su azatioprin, ciklosporin (ciklosporin A), D-penicilamin, zlatne soli, hidroksihlorokin, leflunomideminociklin, sulfasalazin, blokatori faktora nekroze tumora alfa (TNFα), kao što su etanercept (Enbrel), infliksimab (Remicade), adalimumab (Humira), certolizumab pegol (Cimzia), golimumab (Simponi), blokatori interleukina 1 (IL-1), kao što su anakinra (Kineret), blokatori kostimulacije T ćelija kao što su abatacept (Orencia), blokatori Interleukina 6 (IL-6),
1
poput tocilizumaba (ACTEMERA®); blokatori Interleukina 13 (IL-13), poput lebrikizumaba; blokatori interferona alfa (IFN), poput rontalizumaba; blokatori Beta 7 integrina kao što je rhuMAb Beta7; blokatori IgE puta poput Anti-M1 prime; izlučeni homotrimerni LTa3 i membranski vezani heterotrimer LTa1 / (β2 blokatori poput Anti-limfotoksina alfa (LTa); radioaktivni izotopi (npr., Kod<211>, I<131>, I<125>, Y<90>, Re<186>, Re<188>, Sm<153>, Bi<212>, P<32,>Pb<212>i radioaktivni izotopi Lu); razni istražni agensi kao što thioplatin, PS-341, fenylbutiat, ET-18-OCH3,ili inhibitori farnezil transferaze (L-739749, L-744832); polifenoli, kao što su kvercetin, resveratrol, piceatanol, epigalokatehin galat, teaflavini, flavanoli, procijanidini, betulinska kiselina, i njihovi derivati; inhibitori autofagije, kao što je hlorokvin; delta-9-tetrahidrokanabinol (dronabinol, MARINOL®); beta-kiselina-betoksi-lapakulin; acetilkamptotecin, skopolektin i 9-aminokamptotecin); podofilotoksin; tegafur (UFTORAL®); beksaroten (TARGRETIN®); bisfosfonati poput klodronata (na primer, BONEFOS® ili OSTAC®), etidronata (DIDROCAL®), NE-58095, zoledronske kiseline / zoledronata (ZOMETA®), alendronata (FOSAMAX®), pamidronata (AREDIA®), tiludronata (SKELID®), ili risedronata (ACTONEL®); i receptor faktora rasta epidermalnog izvora (EGF-R); vakcine poput vakcine THERATOPE®; perifosin, inhibitor COX-2 (npr. celekoksib ili etorikoksib), inhibitor proteosoma (npr. PS341); CCI-779; tipifarnib (R11577); orafenib, ABT510; Bcl-2 inhibitor, poput oblimersena natrijuma (GENASENSE®); piksantron; inhibitori farnesiltransferaze kao što je lonafarnib (SCH 6636, SARASAR™); i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline ili derivati bilo čega od gore navedenog; kao i kombinacije dva ili više gore navedenog, kao što je CHOP, skraćenica za kombinovanu terapiju ciklofosfamidom, doksorubicinom, vinkristinom i prednizolonom; i FOLFOX, skraćenica za režim lečenja oksaliplatinom (ELOXATIN™) u kombinaciji sa 5-FU i leulovorinom.
Hemoterapijski agensi uključuju i nesteroidne protivupalne lekove sa analgetskim, antipiretskim i protivupalnim efektima. NSAID uključuju neselektivne inhibitore enzima ciklooksigenaze. U konkretne primere NSAID spadaju aspirin, propionske kiseline derivata, kao što su ibuprofen, fenoprofen, ketoprofen, flurbiprofen, oksaprozin i naproksen, derivati sirćetne kiseline kao što su indometacin, sulindak, etodolak, diklofenak, derivati enolne kiseline kao što su piroksikam, meloksikam, tenoksikam, droksikam, lornoksikam i izoksikam, derivati fenamične kiseline poput mefenamične kiseline, meklofenamične kiseline, flufenamične kiseline, tolfenamične kiseline, i COX-2 inhibitori, poput celekoksiba, etorikoksiba, lumiirakoksiba, parekoksiba, rofekoksiba, rofekoksiba i valdekoksiba. NSAID se može indicirati za simptomatsko ublažavanje stanja poput reumatoidnog artritisa, osteoartritisa, upalnih artropatija, ankilozirajući spondilitis, psorijatični artritis, Reiterov
2
sindrom, akutni giht, dismenoreju, metastatsku bol u kostima, glavobolju i migrenu, postoperativnu bol, blagu do umerenu bol zbog upale i povrede tkiva, pireksije, ileusa i bubrežnih kolika.
"Agens inhibicije rasta", u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na jedinjenje ili smešu koja inhibira rast ćelija bilo in vitro ili in vivo. U jednoj objavi, agens koji inhibira rast je antitelo koje inhibira rast i koje sprečava ili smanjuje proliferaciju ćelija koje eksprimiraju antigen na koji se antitelo veže. U drugoj objavi, agens inhibicije rasta može da bude ono što značajno smanjuje procenat ćelija u fazi S. Primeri agensa inhibicije rasta obuhvataju agense koji blokiraju progresiju ćelijskog ciklusa (na mestu koje nije faza S), kao što su agensi koji indukuju zastoj G1 i zastoj M-faze. Klasični blokatori M-faze uključuju vinke (vinkristin i vinblastin), taksane i inhibitore topoisomeraze II, kao što su: doksorubicin, epirubicin, daunorubicin, etopozid i bleomicin. Oni agensi koji zaustavljaju G1, istovremeno zaustavljaju i fazu S, na primer, DNK alkilacioni agensi kao što su: tamoksifen, prednizon, dakarbazin, mehloretamin, cisplatin, metotreksat, 5-fluorouracil i ara-C. Više informacija se može videti u: " The Molecular Basis of Cancer", Mendelsohn and Israel, eds., Chapter 1, naslovljeno: "Cell cycle regulation, oncogenes, and antineoplastic drugs" od Murakami et al. Saunders, Philadelphia, 1995), npr. strana 13.
Pod "radijacijskom terapijom" podrazumeva se upotreba usmerenih gama ili beta zraka koje indukuju dovoljno ćelijskog oštećenja tako da se ograniči njena sposobnost da normalno funkcioniše, ili da se ćelija potpuno uništi. Podrazumeva se da će u struci biti poznato mnogo načina za određivanje doze i trajanja lečenja. Uobičajeni tretmani se daju jednokratno, a tipične doze su u rasponu od 10 do 200 jedinica (Greja) dnevno.
Izraz "subjekt" ili "pojedinac" odnosi se, kad je lečenje u pitanju, na sve životinje klasifikovane kao sisare, uključujući ljude, kućne i domaće životinje, i životinje iz zoološkog vrta, sportske životinje ili kućne ljubimce poput pasa, konja, mačaka, krava, itd. Poželjno je da sisar bude čovek. Subjekt ili pojedinac može biti pacijent.
Termin "antitelo" se ovde koristi u najširem smislu, i specifično pokriva monoklonska antitela (u koja spadaju monoklonska antitela pune dužine), poliklonska antitela, multispecifična antitela (npr. bispecifična antitela) i fragmente antitela, dokle god pokazuju željenu biološku aktivnost.
"Izolovano antitelo" je ono koje je identifikovano i odvojeno i/ili se obnavlja iz komponente njegove prirodne sredine. Komponente zagađivača njegove prirodne sredine su materijali koji bi ometali istraživanje, dijagnozu ili terapeutske upotrebe tog antitela, i mogu uključivati enzime, hormone i druge proteinske ili neproteinske rastvore. U nekim objavama, antitelo je prečišćeno (1) do više od 95% težine antitela, kako je određeno postupkom Lovri, a u nekim drugim objavama i do više od 99% težine, (2) do stepena koji je dovoljan da se dobije najmanje 15 ostataka N-terminala ili interne aminokiselinske sekvence upotrebom, na primer, okretnog sekvencora, ili (3) do homogenosti pomoću SDS-PAGE u uslovima smanjenja ili nesmanjenja upotrebom bojenja Coomassie plavom ili srebrnom. Izolovano antitelo obuhvata antitelo in situ u rekombinantnim ćelijama jer barem jedna komponenta prirodnog okruženja antitela neće biti prisutna. Međutim, izolovano antitelo će se obično pripremiti najmanje jednim korakom prečišćavanja.
"Nativna antitela" su obično heterotetramerni glikoproteini od oko 150.000 daltona, sastavljeni od dva identična laka (L) lanca i dva identična teška (H) lanca. Svaki laki lanac je povezan sa teškim lancem pomoću jedne kovalentne disulfidne veze, dok broj disulfidnih veza varira između teških lanaca različitih imunoglobulinskih izotipa. Svaki teški i laki lanac takođe ima pravilno razmaknute intralančane disulfidne mostove. Svaki teški lanac ima na jednom kraju varijabilni domen (VH), iza kojeg dolazi niz konstantnih domena. Svaki laki lanac ima varijabilni domen na jednom kraju (VL) i konstantni domen na drugom kraju; konstantni domen lakog lanca je poravnat sa prvim konstantnim domenom teškog lanca, a varijabilni domen lakog lanca je poravnat sa varijabilnim domenom teškog lanca. Veruje se da određeni aminokiselinski ostaci formiraju interfejs između varijabilnih domena lakog i teškog lanca.
Izraz "konstantni domen" odnosi se na dio molekule imunoglobulina koji ima sačuvanije sekvence aminokiselina u odnosu na drugi dio imunoglobulina, varijabilni domen, koji sadrži mesto vezanja antigena. Konstanta domena sadrži CH1, CH2 i CH3 domena (kolektivno, CH) teškog lanca i CHL (ili CL) domenu lakog lanca.
"Varijabilni region" ili "varijabilni domen" antitela se odnosi na aminoterminalne domene teškog ili lakog lanca antitela. Promenljivi domen teškog lanca može se nazvati "VH". Promenljivi domen lakog lanca može se nazivati "VL". Ti domeni su uglavnom najpromenljiviji delovi antitela i sadrže mesta koja vežu antigen.
Termin "varijabla" se odnosi na činjenicu da se određeni delovi varijabilnih domena znatno razlikuju u sekvenci između antitela i koriste se za vezivanje i specifičnost svakog pojedinačnog antitela za njegov specifični antigen. Međutim, varijabilnost nije ravnomerno raspoređena po varijabilnim domenima antitela. Koncentrisana je u tri segmenta koji se nazivaju hipervarijabilni regioni u varijabilnim domenima lakog i teškog lanca. Konzervisaniji delovi varijabilnih domena nazivaju se okvirni regioni (FR). Svaki varijabilni domen nativnih teških i lakih lanaca obuhvata četiri FR regiona, koji u velikoj meri zauzimaju konfiguraciju beta-ravni, povezanu sa tri hipervarijabilna regiona, koji formiraju petlje koje povezuju, a u nekim slučajevima i formiraju, deo konfiguracije beta-ravni. Hipervarijabilni regioni u svakom lancu drže se zajedno u neposrednoj blizini pomoću FR regiona i sa hipervarijabilnim regionima iz drugog lanca doprinose stvaranju antigen-vezujućeg mesta antitela (videti Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, Md. (1991)). Konstantni domeni nisu direktno uključeni u vezivanje antitela na antigen, ali pokazuju različite efektorske funkcije, kao što je učešće antitela u ćelijskoj citotoksičnosti koja zavisi od antitela.
"Laki lanci" antitela (imunoglobulini) iz bilo koje vrste sisara mogu se svrstati u jedan od dva jasno odvojena tipa, koji se nazivaju kapa (κ) i lambda (λ), na osnovu aminokiselinskih sekvenci njihovih konstantnih domena.
Izraz IgG "izotip" ili "potklasa", u smislu u kojem se ovde koristi, označava bilo koju potklasu imunoglobulina definisanu hemijskim i antigenim karakteristikama njihovih konstantnih regiona.
U zavisnosti od aminokiselinske sekvence konstantnog domena njihovih teških lanaca, antitela se mogu svrstati u različite klase. Postoji pet glavnih klasa imunoglobulina: IgA, IgD, IgE, IgG i IgM, a neke od njih mogu dalje da se dele na potklase (izotipove), npr. IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1, i IgA2. Konstantni domeni teškog lanca koji odgovaraju različitim klasama imunoglobulina zovu se α, γ, ε, γ, odnosno μ. Strukture podjedinica i trodimenzionalne konfiguracije različitih klasa imunoglobulina su dobro poznate i općenito opisane na primer u Abbas et al. Cellular i Mol. Immunology, 4th ed. (W.B. Saunders, Co., 2000). Antitelo može biti deo veće fuzijske molekule, koja se formira kovalentnom ili nekovalentnom vezom antitela sa jednim ili više drugih proteina ili peptida.
Termini "antitelo pune dužine", "netaknuto antitelo" i "celo antitelo" ovde se upotrebljavaju naizmenično za označavanje antitele u njegovom netaknutom obliku, a ne na fragmente antitela kako je definisano niže. Pojmovi se posebno odnose na antitelo sa teškim lancima koji sadrže Fc region.
"Golo antitelo" u svrhe ovog dokumenta je antitelo koje nije konjugovano sa citotoksičnom polovinom ili radiooznačeno.
"Fragmenti antitela" obuhvataju deo netaknutog antitela, poželjno sadrže njegov antigen-vezujući region. U nekim objavama, fragment antitela je fragment koji se vezuje za antigen. Primeri fragmenata antitela uključuju Fab, Fab’, F(ab’)2i Fv fragmente; dvojna antitela; linearna antitela; jednolančane molekule antitela; te multispecifična antitela nastala od fragmenata antitela.
Digestija antitela papainom dala je dva identična fragmenta za vezivanje antitela, pod
2
nazivom „Fab” fragmenti, svaki sa jednim mestom zavezivanje antigena, a ostatak je „Fc” fragment, oznaka koja odražava sposobnost lake kristalizacije. Tretman pepsinom daje F(ab')2fragment koji ima dva mesta za kombinovanje antigena i još uvek je sposoban za umrežavanje antigena.
"Fv" je minimalni fragment antitela koji sadrži kompletno mesto za vezivanje antigena. U jednoj objavi, dvolanćane Fv vrste se sastoje od dimera jednog teškog lanca i jednog varijabilnog domena lakog lanca u uskoj, nekovalentnoj asocijaciji. U jednom lancu Fv (scFv) vrste, varijabilni domen jednog teškog i jednog lakog lanca može biti kovalentno povezan sa fleksibilnim peptidnim linkerom tako da se laki i teški lanci mogu povezati u "dimernoj" strukturi analognoj onoj kod dvolančane Fv vrste. U ovoj konfiguraciji, tri hipervarijabilna regiona svakog varijablnog domena vrše interakciju i definišu mesto vezivanja antigena na površini VH-VL dimera. Zajedno, šest hipervarijabilnih regiona daje antigen-vezujuću specifičnost antitelu. Međutim, čak i jedan varijabilni domen (ili polovina Fv koja sadrži samo tri HVR-a specifična za antigen) ima sposobnost prepoznavanja i vezivanja antigena, ali sa nižim afinitetom od celog mesta vezivanja.
Fab fragment takođe sadrži varijabilne domene teškog i lakog lanca i konstantni domen lakog lanca i prvi konstantni domen (CH1) teškog lanca. Fab’ fragmenti se razlikuju od Fab fragmenata dodavanjem nekoliko ostataka na karboksi terminusu CH1 domena teškog lanca uključujući jedan ili više cisteina iz zglobnog regiona antitela. Fab’-SH je ovde oznaka za Fab’ u kojoj ostatak cisteina konstantnih domena nosi slobodnu tiol grupu. F(ab’)2fragmenti antitela su prvobitno proizvedeni kao parovi Fab’ fragmenata koji imaju između sebe zglobne cisteine. Poznati su i drugi hemijski sklopovi fragmenata antitela.
Fragmenti "jednolančanog Fv" ili "scFv" antitela obuhvataju VH i VL domene antitela, naznačene time što su ovi domeni prisutni u jedinstvenom polipeptidnom lancu. Obično, scFv polipeptid sadrži nadalje i polipeptidni linker između VH i VL domena koji omogućava da scFv formira željenu strukturu za vezivanje antigena. Za pregled scFv pogledati npr. Plückthun u The Pharmacology of Monoclonal Antibodies, vol.113, Rosenburg and Moore eds., Springer-Verlag, New York, str.269-315 (1994).
Termin "dijatela" se odnosi na fragmente antitela sa dva mesta za vezivanje antigena, čiji fragmenti sadrže varijabilni domen teškog lanca (VH) koji je povezan sa varijabilnim domenom lakog lanca (VL) u istom polipeptidnom lancu (VH-VL). Koristeći linker koji je prekratak da bi se omogućilo uparivanje između dva domena na istom lancu, domeni su prisiljeni da se uparuju sa komplementarnim domenima drugog lanca i stvaraju dva mesta vezivanja antigena. Dijatela mogu biti dvovalentna ili bispecifična. Pogledajte, npr. EP 404,097; WO 1993/01161; Hudson et al., Nat. Med.9:129-134 (2003); i Hollinger et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90: 6444-6448 (1993). Trijatela i tetratela su takođe opisana u radu Hudson et al., Nat. Med.9:129-134 (2003).
Termin "monoklonsko antitelo", u smislu u kojem se ovde koristi, odnosi se na antitelo dobijeno od populacije u suštinski homogenim antitelima, tj. pojedinačna antitela koja sadrže populaciju su identična osim mogućih prirodnih mutacija, koje mogu biti prisutne u manjim količinama. Tako reč "monoklonsko" ukazuje na karakter antitela, koje nije smeša pojedinačnih antitela. U određenim objavama, takvo monoklonsko antitelo obično se odnosi na antitelo koje sadrži polipeptidnu sekvencu koja veže cilj, pri čemu je ciljana polipeptidna sekvenca koja se veže dobivena postupkom koji sadržava izbor jedne ciljne polipeptidne sekvence koja se veže iz mnoštva polipeptidnih sekvenci. Na primer, postupak selekcije može biti izbor jedinstvenog klona iz mnoštva klonova, kao što su grupa hibridomskih klonova, fagonskih klonova ili rekombinantnih DNK klonova. Treba biti jasno da odabrana ciljna vezujuća sekvenca može da se dodatno menja, na primer, u svrhu poboljšanja afiniteta za cilj, za humanizaciju ciljne vezujuće sekvence, za poboljšanje njene proizvodnje u ćelijskoj kulturi, za smanjivanje njene imunogenosti in vivo, za stvaranje multispecifičnog antitela itd., te da je antitelo koje sadrži izmenjenu ciljnu vezujuću sekvencu takođe monoklonsko antitelo u smislu ovog pronalaska. Nasuprot preparatima poliklonskih antitela, koji obično obuhvataju različita antitela, usmerena prema različitim determinantama (epitopima), svako monoklonsko antitelo iz preparata monoklonskog antitela je usmereno na pojedinačnu determinantu na antigenu. Pored specifičnosti, prednost preparata monoklonskih antitela je u tome što obično nisu kontaminisana drugim imunoglobulinima.
Reč "monoklonska" ukazuje na karakter antitela koje je dobijeno iz suštinski homogene populacije antitela i ne treba da se shvati kao da zahteva proizvodnju antitela nekim određenim postupkom. Na primer, monoklonska antitela koja će se koristiti u skladu sa ovim pronalaskom mogu se proizvesti različitim tehnikama, uključujući, na primer, postupak hibridoma (npr. Kohler and Milstein, Nature, 256:495-97 (1975); Hongo et al., Hybridoma, 14 (3): 253-260 (1995), Harlow et al., Antibodies: A Laboratory Manual, (Cold Spring Harbor Laboratory Press, 2nd ed. 1988); Hammerling et al., in: Monoclonal Antibodies and T-Cell Hybridomas 563-681 (Elsevier, N.Y., 1981)), rekombinantni DNK postupci (vidi npr. US patent br.
4,816,567), tehnologije fago-prikaza (vidi npr. Clackson et al., Nature, 352: 624-628 (1991); Marks et al., J. Mol. Biol. 222: 581-597 (1992); Sidhu et al., J. Mol., Biol. 338 (2): 299-310 (2004); Lee et al., J. Mol. Biol. 340 (5): 1073-1093 (2004); Fellouse, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 101 (34): 12467-12472 (2004); Lee et al., J. Immunol. Methods 284 (1-2): 119-132 (2004),
2
i tehnologije za proizvodnju humanih ili nalik humanim antitelima kod životinja koje imaju delove ili sve humane imunoglobulinske lokuse ili gene koji kodiraju humane imunoglobulinske sekvence (vidi npr. WO 1998/24893; WO 1996/34096; WO 1996/33735; WO 1991/10741; Jakobovits et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90: 2551 (1993); Jakobovits et al., Nature 362: 255-258 (1993); Bruggemann et al., Godina u Immunolu 7:33 (1993); US Patenti br.5,545,807; 5,545,806; 5,569,825; 5,625,126; 5,633,425; i 5,661,016; Marks et al., Bio / Technology 10: 779-783 (1992); Lonberg et al., Nature 368: 856-859 (1994); Morrison, Nature 368: 812-813 (1994); Fishwild et al., Nature Biotechnol. 14: 845-851 (1996); Neuberger, Nature Biotechnol.14: 826 (1996); i Lonberg et al., Intern. Rev. Immunol.13: 65-93 (1995).
Monoklonska antitela ovde specifično uključuju "himerna" antitela (imunoglobuline), kod kojih je deo teškog i/ili lakog lanca identičan ili homologan sa odgovarajućim sekvencama antitela dobijenih od određenih vrsta, ili koji pripadaju naročitoj klasi ili potklasi antitela, dok je ostatak lan(a)ca identičan ili homologan sa odgovarajućim sekvencama antitela dobijenih od drugih vrsta, ili koje pripadaju drugoj klasi ili potklasi antitela, kao i fragmenata takvih antitela, sve dok oni ispoljavaju željenu biološku aktivnost (U.S. Patent br.4,816,567; Morrison et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 81:6851-6855 (1984)). Himerna antitela obuhvataju PRIMATTZED® antitela gde je antigen vezivno područje antitela izvedeno iz antitela proizvedenog npr. imunizacijom makaque majmuna relevantnim antigenom.
"Humanizovani" oblici nehumanih (npr. mišjih) antitela su himerna antitela koja sadrže minimalnu sekvencu dobijenu iz nehumanog imunoglobulina. U jednoj objavi, humanizovano antitelo je humani imunoglobulini (antitelo primalac) kod kojih su ostaci hipervarijabilnog regiona primaoca zamenjeni ostacima hipervarijabilnog regiona nehumane vrste (donorsko antitelo), kao što je miš, pacov, zec ili nehumani primat koji ima željenu specifičnost, afinitet i kapacitet. U nekim slučajevima, ostaci okvirnog regiona FR humanog imunoglobulina zamenjeni su odgovarajućim nehumanim ostacima. Nadalje, humanizovana antitela mogu da sadrže ostatke koji nisu nađeni u antitelu primaocu ili u donorskom antitelu. Te modifikacije mogu da se naprave kako bi se dodatno usavršilo dejstvo antitela. Obično, humanizovano antitelo će sadržavati u suštini sve ili barem jedan, a obično dva, varijabilna domena, u kojima sve ili suštinski sve hipervarijabilne petlje odgovaraju onima iz nehumanog imunoglobulina, a svi ili suštinski svi FR-i potiču iz sekvenci humanog imunoglobulina. Humanizovano antitelo može takođe da sadrži najmanje jedan deo konstantnog regiona imunoglobulina (Fc), obično humanog imunoglobulina. Za više detalja pogledajte: Jones et al., Nature 321:522-525 (1986); Riechmann et al., Nature 332:323-329 (1988); i Presta, Curr. Op. Struct. Biol. 2:593-596
2
(1992). Takođe pogledajte na primer, Vaswani i Hamilton, Ann. Allergy, Asthma & Immunol.
1:105-115 (1998); Harris, Biochem. Soc. Transactions 23:1035-1038 (1995); Hurle and Gross, Curr. Op. Biotech.5:428-433 (1994); i U.S. Pat.6,982,321 i 7,087,409.
"Humano antitelo" je ono telo koji poseduje sekvencu aminokiselina koja odgovara onoj u antitelu proizvedenom od strane ljudskog bića i/ili je napravljeno pomoću neke od tehnika za stvaranje humanih antitela, ovde objavljenih. Ova definicija humanog antitela posebno isključuje humanizovano antitelo koje sadrži nehumane antigen-vezujuće ostatke. Humana antitela mogu se proizvoditi korišćenjem različitih tehnika poznatih u struci, uključujući biblioteke displeja faga. Hoogenboom i Winter, J. Mol. Biol., 227: 381 (1991); Marks et al., J. Mol. Biol., 222: 581 (1991). Mogući postupci za pripremu humanih monoklonskih antitela su takođe opisane u Cole et al., Monoclonal Antibodies and Cancer Therapy, Alan R. Liss, p. 77 (1985); Boerner et al., J. Immunol., 147(1):86-95 (1991). Vidi takođe van Dijk i van de Winkel, Curr. Opin. Pharmacol., 5: 368-74 (2001). Humana antitela se mogu pripremiti davanjem antigena transgenskoj životinji koja je modifikovana tako da proizvodi takva antitela u odgovoru na antigenski izazov, ali čija su endogena mesta onemogućena, npr. imunizovani ksenomiks (pogledajte, npr. SAD patente U.S. Pat.6,075,181 i6,150,584 kad je u pitanju XENOMOUSE™ tehnologija). Vidi takođe, na primer, Li et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 103: 3557-3562 (2006) vezano za humana antitela koja su generisana humanom B-ćelijskom tehnologijom hibridoma.
"Antitelo zavisno od vrste" je antitelo koje ima jači afinitet vezivanja za antigen iz prve vrste sisara nego što ga ima za homolog tog antigena iz druge vrste sisara. Obično se antitelo zavisno od vrste "specifično vezuje" za humani antigen (tj. ima vrednost afiniteta vezivanja (Kd) ne više od oko 1 x 10<-7>M, poželjno ne više od oko 1 x 10<-8>i najviše poželjno ne više od oko 1 x 10<-9>M), ali ima afinitet vezivanja za homolog antigena iz druge vrste nehumanog sisara koji je najmanje oko 50 puta, ili bar oko 500 puta, ili bar oko 1000 puta slabiji od njegovog afiniteta vezivanja za humani antigen. Antitelo zavisno od vrste može biti bilo koje od različitih vrsta antitela kako je definisano gore, ali poželjno je humanizovano ili humano antitelo.
Termin "hipervarijabilni region", "HVR" ili "HV", kada se ovde koristi, odnosi se na regione varijabilnih domena antitela koji su hipervarijabilni u sekvenci i/ili formiraju strukturno definisane petlje. Generalno, antitela sadrže šest HVR, tri u VH (H1, H2, H3) i tri u VL (L1, L2, L3). U nativnim antitelima, od šest HVR-ova H3 i L3 pokazuju najviše raznolikosti, a veruje se da posebno H3 ima jedinstvenu ulogu u dodeli fine specifičnosti antitela. Vidi, npr., Xu et al., Imunitet 13: 37-45 (2000); Johnson i Wu, u Methods in Molecular Biology 248: 1-25 (Lo, ed., Human Press, Totowa, NJ, 2003). Zapravo, antitela kamile koja se
2
pojavljuju u prirodi i koja se sastoje samo od teškog lanca su funkcionalna i stabilna kada ne postoji laki lanac. Videti, npr. Hamers-Casterman et al., Nature 363:446-448 (1993); Sheriff et al., Nature Struct. Biol.3:733-736 (1996).
U upotrebi je određen broj razgraničenja hipervarijabilnog regiona HVR i oni su ovde obuhvaćeni. Kabatovi regioni za određivanje komplementarnosti (CDR) bazirani su na varijabilnosti sekvence i najčešće se koriste (Kabat t al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, Md. (1991)). Umesto toga, Chothia se odnosi na lokaciju strukturalnih petlji (Chothia and Lesk J. Mol. Biol. 196:901-917 (1987)). Hipervarijabilni regioni AbM predstavljaju kompromis između HVR-a Kabat i Chothia strukturnih petlji, a koristi ih program centra Oxford Molecular za modelovanje AbM antitela. "Kontaktni" HVR se zasnivaju na analizi raspoloživih kompleksnih kristalnih struktura. Ostaci iz svakog od ovih hipervarijabilnih regiona su navedeni ispod.
Petlja Kabat AbM Chothia Kontakt
L1 L24-L34 L24-L34 L26-L32 L30-L36
L2 L50-L56 L50-L56 L50-L52 L46-L55
L3 L89-L97 L89-L97 L91-L96 L89-L96
H1 H31-H35B H26-H35B H26-H32 H30-H35B (Kabat numeracija)
H1 H31-H35 H26-H35 H26-H32 H30-H35 (Chothia numeracija)
H2 H50-H65 H50-H58 H53-H55 H47-H58
H3 H95-H102 H95-H102 H96-H101 H93-H101
HVR mogu da sadrže "proširene HVR regione" na sledeći način: 24-36 ili 24-34 (L1), 46-56 ili 50-56 (L2) i 89-97 ili 89-96 (L3) u VL i 26-35 (H1), 50-65 ili 49-65 (H2) i 93-102, 94-102, ili 95-102 (H3) u VH. Ostaci varijabilnog domena su numerisani prema Kabatu et al. supra, za svaku od ovih definicija.
"Okvirni" ili "FR" ostaci su oni ostaci varijabilnog domena koji nisu ostaci hipervarijabilnog regiona kao što su ovde definisani.
Termin "numerisanje ostataka varijabilnog domena kao u Kabatu" ili "numeričko pozicioniranje pozicije aminokiselina kao u Kabatu", i njihove varijacije, odnose se na sistem numeracije koji se koristi za varijabilne domene teškog lanca ili varijabilne domene lakog lanca kompilacija antitela u Kabatu et al. supra. Koristeći ovaj sistem numeracije, stvarna linearna aminokiselinska sekvenca može da sadržava manje ili dodatne aminokiseline koje odgovaraju
2
skraćivanju ili unošenju u FR ili HVR varijabilni domen. Na primer, varijabilni domen teškog lanca može da uključuje jedan pojedinačni aminokiselinski unos (ostatak 52a prema Kabatu) nakon ostatka 52 od H2 i ubačene ostatke (npr. ostaci 82a, 82b i 82c itd. prema Kabatu) nakon ostatka FR teškog lanca 82. Numeracija ostataka prema Kabatu može se odrediti za dato antitelo poravnanjem u regionima homologije sekvence antitela sa "standardnom" numerisanom sekvencom Kabata.
Sistem numerisanja prema Kabatu se obično koristi kada se govori o ostatku u varijabilnom domenu (otprilike ostaci od 1-107 lakog lanca i ostaci od 1-113 teškog lanca) (npr. Kabat et al., Sequences of Immunological Interest.5th Ed. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, Md. (1991)). "EU sistem numerisanja" ili "EU indeks" obično se koristi kada se ukazuje na ostatak u konstantnom regionu teškog lanca imunoglobulina (npr. EU indeks koji su objavili Kabat et al. supra). "EU indeks kao u Kabatu" odnosi se na brojanje ostataka humanog lgG1 EU antitela.
Izraz "linearna antitela" odnosi se na antitela opisana u Zapata et al. (1995. Protein Eng, 8 (10): 1057-1062). Ukratko, ova antitela sadrže par tandemskih Fd segmenata (VH-CH1-VH-CHl) koji zajedno sa komplementarnim polipeptidima lakog lanca formiraju par regiona koji vežu antigen. Linearna antitela mogu biti bispecifična ili monospecifična.
Pojmovi "veže", "specifično se veže" ili je "specifičan za", u smislu u kojem se ovde koriste, odnose se na merljive i obnovljive interakcije, poput vezivanja između cilja i antitela, što je odlučujuće za prisustvo cilja u prisustvu heterogene populacije molekula uključujući biološke molekule. Na primer, antitelo koje se veže ili specifično veže za cilj (koji može biti epitop) je antitelo koje veže ovaj cilj sa većim afinitetom, okretnošću, spremnošću i/ili sa dužim trajanjem nego što se veže za druge ciljeve. U jednoj objavi, obim vezivanja iantitela za nepovezani cilj manji je od oko 10% od vezivanja antitela za cilj kao što je izmereno, npr. tehnikom radioimunoanalize (RIA). U određenim objavama, antitelo koje se vezuje za cilj ima konstantu disocijacije (Kd) od ≤ 1µM, ≤ 100 nM, ≤ 10 nM, ≤ 1 nM, ili ≤ 0,1 nM. U nekim objavama, antitelo se specifično veže za epitop na protein koji je konzervisan među proteinima različitih vrsta. U drugoj objavi, specifično vezivanje može obuhvatati, ali ne zahteva isključivo vezivanje.
II. Antagonisti koji vežu osovinu PD-1
Ovde se daju postupci za lečenje ili odlaganje progresije raka kod pojedinca, koji uključuju davanje efikasne količine antagonista koji veže osovinu PD-1 i taksana. Ovde su takođe dati postupci za unapređenje imunološke funkcije kod pojedinca koji ima rak, koji obuhvataju davanje efikasne količine antagonista koji vežu osovinu PD-1 i taksana. Na primer,
2
antagonist koji veže PD-1 osovinu obuhvata antagonist koji veže PD-1, antagonist koji veže PD-L1 i antagonist koji veže PD-L2. PD-1 (programirana smrt 1) se u nauci naziva i "programirana ćelijska smrt 1", "PDCD1", "CD279" i "SLEB2". Uzoran humani PD-1 prikazan je u UniProtKB/Swiss-Prot Accession br. Q15116. PD-L1 (programirani smrtni ligand 1) se u nauci takođe naziva "ligand 1 programirane ćelijske smrti 1", "PDCD1LG1", "CD274", "B7-H" i "PDL1". Uzoran humani PD-L1 prikazan je u UniProtKB/Swiss-Prot Accession br. Q9NZQ7.1. PD-L2 (ligand programirane smrti 2) se u nauci takođe naziva "ligand 2 programirane ćelijske smrti 1", "PDCD1LG2", "CD273", "B7-DC", "Btdc" i "PDL2". Uzoran humani PD-L2 prikazan je u UniProtKB/Swiss-Prot Accession br. Q9BQ51. U nekim objavama, PD-1, PD-L1 i PD-L2 su humani PD-1, PD-L1 i PD-L2.
U nekim objavama, antagonist koji veže PD-1 je molekul koji inhibira vezivanje PD-1 za njegove ligand partnere za vezivanje. U posebnom aspektu, ligand vezujući partner PD-1-a je PD-L1 i/ili PD-L2. U jednoj drugoj objavi, antagonist koji veže PD-L1 je molekul koji inhibira vezivanje PD-L1 za njegove partnere za vezivanje. U posebnom aspektu, PD-L1 vezujući partneri su PD-1 i/ili B7-1. U jednoj drugoj objavi, antagonist koji veže PD-L2 je molekul koji inhibira vezivanje PD-L2 za njegove partnere za vezivanje. U posebnom aspektu, vezujući partner od PD-L2 je PD-1. Ovaj antagonist može biti antitelo, njegov fragment koji veže antigen, imunoadhezin, fuzijski protein ili oligopeptid.
U nekim objavama, antagonist koji veže PD-1 je anti-PD-1 antitelo (npr., humano antitelo, humanizovano antitelo ili himerno antitelo). U nekim objavama, anti-PD-1 antitelo je odabrano iz grupe koja se sastoji od MDX-1106 (nivolumab), MK-3475 (lambrolizumab) i CT-011 (pidilizumab). U nekim objavama, antagonist vezanja PD-1 je imunoadhezin (npr. imunoadhezin koji sadrži vanćelijski ili PD-1 vezujući deo od PD-L1 ili PD-L2 koji je spojen na konstantni region (npr. Fc region neke imunoglobulinske sekvence). U nekim objavama, antagonist koji veže PD-1 je AMP-224. U nekim objavama, antagonist koji veže PD-L1 je anti-PD-L1 antitelo. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo se bira iz grupe koja se sastoji od YW243.55.S70, MPDL3280A, MDX-1105 i MEDI4736. Antitelo YW243.55.S70 je anti-PD-L1 opisan u WO 2010/077634. MDX-1105, takođe poznat kao BMS-936559, je anti-PD-L1 antitelo opisano u WO2007/005874. MEDI4736 je monoklonsko anti-PD-L1 antitelo opisano u WO2011/066389 i US2013/034559. MDX-1106, takođe poznat kao MDX-1106-04, ONO-4538, BMS-936558 ili nivolumab, je anti-PD-1 antitelo opisano u WO2006/121168. MK-3475, takođe poznat kao lambrolizumab, je anti-PD-1 antitelo opisano u WO2009/114335. CT-011, poznat i kao hBAT, hBAT-1 ili pidilizumab, je anti-PD-1 antitelo opisano u WO2009/101611. AMP-224, takođe poznat kao B7-DCIg, je PD-L2-Fc tuzijski topljivi receptor opisan u WO2010/027827 i WO2011/066342.
U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 je anti-PD-L1 antitelo. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je sposobno inhibirati vezivanje između PD-L1 i PD-1 i/ili između PD-L1 i B7-1. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je monoklonalno antitelo. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je fragment antitela izabran iz grupe koja se sastoji od fragmenata Fab, Fab'-SH, Fv, scFv i (Fab ')2. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je humanizovano antitelo. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je humano antitelo.
Primeri anti-PD-L1 antitela korisnih za upotrebu ovog pronalaska opisani su u PCT patentnoj prijavi WO 2010/077634, WO 2007/005874, WO 2011/066389 i US 2013/034559.
Anti-PD-1 antitela
U nekim objavama, anti-PD-1 antitelo je MDX-1106. Alternativna imena za "MDX-1106" su MDX-1106-04, ONO-4538, BMS-936558 ili Nivolumab. U nekim objavama, anti-PD-1 antitelo je nivolumab (CAS registarski broj: 946414-94-4). U još jednoj objavi, daje se izolovano anti-PD-1 antitelo koje se sastoji od aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona teškog lanca od SEQ ID NO: 1 i/ili varijabilnog regiona lakog lanca koja sadrži aminokiselinsku sekvencu varijabilnog regiona od SEQ ID NO: 2. U još jednoj objavi, daje se izolovano anti-PD-1 antitelo koje se sastoji od sekvence teškog lanca i/ili lakog lanca, pri čemu:
(a) se sekvenca teškog lanca podudara najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, najmanje 99% ili 100% sa identitetom sekvence teških lanaca:
(b) sekvence lakog lanca se podudaraju najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, najmanje 99% ili 100% sa identitetom sekvence lakih lanaca:
Anti-PD-L1 antitela
1
U nekim objavama, antitelo u formulaciji sadrži najmanje jedan triptofan (npr. najmanje dva, najmanje tri, ili najmanje četiri) u sekvenci teških i/ili lakih lanaca. U nekim objavama, aminokiselina triptofan nalazi se u HVR regionima, okvirnim regionima i/ili konstantnim regionima antitela. U nekim objavama, antitelo se sastoji od dva ili tri ostatka triptofana u HVR regionima. U nekim objavama, antitelo u formulaciji je anti-PD-L1 antitelo. PD-L1 (ligand 1 programirane smrti), poznat i kao PDL1, B7-H1, B7-4, CD274 i B7-H, je transmembranski protein, a njegova interakcija sa PD-1 inhibira aktivaciju T-ćelija i proizvodnju citokina. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo opisano u ovom radu vezuje se za humani PD-L1. Primeri anti-PD-L1 antitela koja se mogu koristiti u ovde opisanim postupcima opisani su u PCT patentnoj prijavi WO 2010/077634 Al i US 8,217,149.
U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je sposobno inhibirati vezanje između PD-L1 i PD-1 i/ili između PD-L1 i B7-1. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je monoklonalno antitelo. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je fragment antitela izabran iz grupe koja se sastoji od fragmenata Fab, Fab'-SH, Fv, scFv i (Fab ')2. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je humanizovano antitelo. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je humano antitelo.
Anti- PD-L1 antitela opisana u WO 2010/077634 A1 i US 8,217,149 mogu se koristiti u ovde opisanim postupcima. U nekim objavama, molekul imunoglobulina sadrži sekvencu varijabilnog regiona teškog lanca SEQ ID NO: 3 i/ili sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca SEQ ID NO: 4. U još jednoj objavi, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje se sastoji od varijabilnog regiona teškog lanca i/ili sekvence varijabilnog regiona lakog lanca, gde:
se sekvenca teškog lanca podudara najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, najmanje 99% ili 100% sa identitetom sekvence teških lanaca:
(a) sekvenca lakog lanca se podudara najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, najmanje 99% ili 100% sa identitetom sekvence lakih lanaca:
U jednoj objavi, anti-PD-L1 antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca koja sadrži HVR-Hl, HVR-H2 i HVR-H3 sekvencu, pri čemu:
(a) sekvenca (SEQ ID NO: 5);
2
(b) sekvenca HVR-H2 je (SEQ ID NO: 6);
(c) sekvenca (SEQ ID NO: 7);
i pri čemu: X1je D ili G; X2je S ili L; X3je T ili S. U jednom posebnom aspektu, X1je D; X2je S i X3je T.
U jednom drugom aspektu, polipeptid sadrži i okvirne sekvence varijabilnog regiona teškog lanca smeštenog između HVR-ova prema formuli: (HC-FR1)-(HVR-H1)-(HC-FR2)-(HVR-H2)-(HC-FR3)-(HVR-H3)-(HC-FR4). U jednom drugom aspektu, okvirne sekvence su izvedene iz humanih konsenzusnih okvirnih sekvenci. U drugom aspektu, okvirne sekvence su konsenzusni okviri VH podgrupa III. U još jednom aspektu, barem jedna od okvirnih sekvenci je sledeća:
U još jednom aspektu, polipeptid teškog lanca se dalje kombinuje sa lakim lancem varijabilnog regiona koji sadrži HVR-L1, HVR-L2 i HVR-L3, pri čemu:
(a) sekvenca (SEQ ID NO: 12);
(b) sekvenca (SEQ ID NO: 13);
(c) sekvenca (SEQ ID NO: 14);
pri čemu: X4je D ili V; X5je V ili I; X6je S ili N; X7je A ili F; X8je V ili L; X9je F ili T; X10je Y ili A; X11je Y, G, F, ili S; X12je L, Y, F ili W; X13je Y, N, A, T, G, F ili I; X14je H, V, P, T ili I; X15je A, W, R, P ili T. I još jednom aspektu, X4je D; X5je V; X6je S; X7je A; X8je V; X9je F; X10je Y; X11je Y; X12je L; X13je Y; X14H; X15je A.
U još jednom aspektu, laki lanac još sadrži okvirne sekvence lakog lanca varijabilnog regiona smeštene između HVR-ova prema formuli: (LC-FR1)-(HVR-L1)-(LC-FR2)-(HVR-L2)-(LC-FR3)-(HVR-L3)-(LC-FR4). U još jednom aspektu, okvirne sekvence su izvedene iz humanih konsenzusnih okvirnih sekvenci. U još jednom aspektu, okvirne sekvence su okvirne sekvence VL kappa I. U još jednom aspektu, najmanje jedna od okvrirnih sekvenci je sledeća: LC-FR1 je (SEQ ID NO: 15)
U jednoj drugoj objavi, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo ili fragment koji veže antigen koji sadrži teški lanac i sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca, pri čemu:
(a) teški lanac sadrži HVR-H1, HVR-H2 i HVR-H3, gde dalje:
(i) sekvenca (SEQ ID NO: 5)
(ii) sekvenca (SEQ ID NO: 6)
(iii) sekvenca (SEQ ID NO: 7)
(b) laki lanac sadrži HVR-L1, HVR-L2 i HVR-L3, gde dalje:
(i) sekvenca (SEQ ID NO: 12)
(ii) sekvenca (SEQ ID NO: 13)
(iii) sekvenca (SEQ ID NO: 14)
pri čemu: X1je D ili G; X2je S ili L; X3je T ili S; X4D ili V; X5je V ili I; X6je S ili N; X7je A ili F; X8je V ili L; X9je F ili T; X10je Y ili A; X11je Y, G, F, ili S; X12je L, Y, F ili W; X13je Y, N, A, T, G, F ili I; X14je H, V, P, T ili I; X15je A, W, R, P ili T. U specifičnoj aspektu, X1je D; X2je S i X3je T. U drugom aspektu, X4D; X5je V; X6je S; X7je A; X8je V; X9je F; X10je Y; X11je Y; X12je L; X13je Y; X14je H; X15je A. U još jednom aspektu, X1je D; X2je S i X3je T, X4D; X5je V; X6je S; X7je A; X8je V; X9je F; X10je Y; X11je Y; X12je L; X13je Y; X14je H i X15je A.
U još jednom aspektu, varijabilni region teškog lanca sadrži jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-ova kao: (HC-FR1) - (HVR-H1) - (HC-FR2) - (HVR-H2) -(HC-FR3) - (HVR-H3) - (HC-FR4), a varijabilni regioni lakog lanca sadrže jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-a kao: (LC-FR1)-(HVR-L1)-(LC-FR2)-(HVR-L2)-(LC-FR3)-(HVR-L3)-(LC-FR4). U još jednom aspektu, okvirne sekvence su izvedene iz humanih konsenzusnih okvirnih sekvenci. U još jednom aspektu, okvirne sekvence teških lanaca izvedene su iz sekvenci Kabatove podgrupe I, II ili III. U još jednom aspektu, okvirna sekvenca teškog lanca je konsenzusni okvir VH podgrupe III. U još jednom aspektu, jedna ili
4
više okvirnih sekvenci teških lanaca navedeni su kao SEQ ID NO: 8, 9,10 i 11. U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakog lanca izvedene su iz sekvenci podgrupe Kabat kappa I, II, II ili IV. U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakih lanaca su VL kappa I konsenzusni okvir. U još jednom aspektu, jedna ili više okvirnih sekvenci lakog lanca predstavljene su kao SEQ ID NO: 15, 16, 17 i 18.
U još jednom posebnom aspektu, antitelo još obuhvata humani ili mišji konstantni region. U još jednom aspektu, humani konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2, lgG2, lgG3, lgG4. U još jednom posebnom aspektu, humani konstantni region je lgG1. U još jednom aspektu, mišji konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2A, lgG2B, lgG3. U još jednom aspektu, mišji konstantni region je lgG2A. U još jednom posebnom aspektu, antitelo ima smanjenu ili minimalnu efektorsku funkciju. U još jednom posebnom aspektu, minimalna efektorska funkcija rezultat je "Fc mutacije bez efektora" ili aglikozilacije. U još jednoj objavi, Fc mutacija bez efektora je zamena za N297A ili D265A/N297A u konstantnom regionu.
U jednoj drugoj objavi, daje se anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca, pri čemu:
(a) teški lanac još sadrži HVR-H1, HVR-H2 i HVR-H3 sekvence koje se podudaraju najmanje 85% po identitetu sekvence sa (SEQ ID NO: 19),
(SEQ ID NO: 20) odnosno ili (b) laki lanac još sadrži HVR-L1, HVR-L2 i HVR-L3 sekvence koje se podudaraju najmanje 85% po identitetu sekvence sa (SEQ ID NO: 22), (SEQ ID NO: 23) odnosno
U jednom posebnom aspektu, identitet sekvenci je 86%, 87%, 88%, 89%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100%.
U jednom drugom aspektu, varijabilni region teškog lanca sadrži jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-a kao: (HC-FR1) - (HVR-H1) - (HC-FR2) - (HVR-H2) -(HC-FR3) - (HVR-H3) - (HC-FR4), a varijabilni regioni lakog lanca sadrže jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-a kao: (LC-FR1)-(HVR-L1)-(LC-FR2)-(HVR-L2)-(LC-FR3)-(HVR-L3)-(LC-FR4). U jednom drugom aspektu, okvirne sekvence su izvedene iz humanih konsenzusnih okvirnih sekvenci. U još jednom aspektu, okvirne sekvence teških lanaca izvedene su iz sekvenci Kabatove podgrupe I, II ili III. U još jednom aspektu, okvirna sekvenca teškog lanca je konsenzusni okvir VH podgrupe. U još jednom aspektu, jedna ili više okvirnih sekvenci teških lanaca navedeni su kao SEQ ID NO: 8, 9,10 i 11. U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakog lanca izvedene su iz sekvence podgrupe Kabat kappa I, II, II ili IV. U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakih lanaca su konsenzusni okvir VL kappa I. U još jednom aspektu, jedna ili više okvirnih sekvenci lakog lanca predstavljene su kao SEQ ID NO: 15, 16, 17 i 18.
U još jednom posebnom aspektu, antitelo još obuhvata humani ili mišji konstantni region. U još jednom aspektu, humani konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2, lgG2, lgG3, lgG4. U još jednom posebnom aspektu, humani konstantni region je lgG1. U još jednom aspektu, mišji konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2A, lgG2B, lgG3. U još jednom aspektu, mišji konstantni region je lgG2A. U još jednom posebnom aspektu, antitelo ima smanjenu ili minimalnu efektorsku funkciju. U još jednom posebnom aspektu, minimalna efektorska funkcija rezultat je "Fc mutacije bez efektora" ili aglikozilacije. U još jednoj objavi, Fc mutacija bez efektora je zamena za N297A ili D265A/N297A u konstantnom regionu.
U jednoj drugoj objavi, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje sadrži sekvence varijabilnog regiona teškog lanca i lakog lanca, pri čemu:
(a) se sekvenca teškog lanca podudara 85% po identitetu sekvence sa sekvencom teškog lanca:
(b) sekvence lakog lanca podudaraju se 85% po identitetu sekvence sa sekvencom lakog lanca:
U jednom posebnom aspektu, identitet sekvenci je 86%, 87%, 88%, 89%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100%. U jednom drugom aspektu, varijabilni region teškog lanca sadrži jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-a kao: (HC-FR1) - (HVR-H1) - (HC-FR2) - (HVR-H2) - (HC-FR3) - (HVR-H3) - (HC-FR4), a varijabilni regioni lakog lanca sadrže jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-a kao: (LC-FR1)-(HVR-L1)-(LC-FR2)-(HVR-L2)-(LC-FR3)-(HVR-L3)-(LC-FR4). U jednom drugom aspektu, okvirne sekvence su izvedene iz humanih konsenzusnih okvirnih sekvenci. U jednom drugom aspektu, okvirne sekvence teških lanaca izvode se iz sekvenci Kabatove podgrupe I, II ili III. U još jednom aspektu, okvirna sekvenca teškog lanca je konsenzusni okvir VH podgrupe. U još jednom aspektu, jedna ili više okvirnih sekvenci teških lanaca predstavljene su kao SEQ ID NO: 8, 9,10 i (SEQ ID NO: 27).
U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakog lanca izvedene su iz sekvenci podgrupe Kabat kappa I, II, II ili IV. U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakih lanaca su VL kappa I konsenzusni okvir. U još jednom aspektu, jedna ili više okvirnih sekvenci lakog lanca predstavljene su kao SEQ ID NO: 15, 16, 17 i 18.
U još jednom posebnom aspektu, antitelo još obuhvata humani ili mišji konstantni region. U još jednom aspektu, humani konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2, lgG2, lgG3, lgG4. U još jednom posebnom aspektu, humani konstantni region je lgG1. U još jednom aspektu, mišji konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2A, lgG2B, lgG3. U još jednom aspektu, mišji konstantni region je lgG2A. U još jednom posebnom aspektu, antitelo ima smanjenu ili minimalnu efektorsku funkciju. U još jednom posebom aspektu, minimalna efektorska funkcija rezultat je proizvodnja u prokariotskim ćelijama. U još jednom posebnom aspektu, minimalna efektorska funkcija rezultat je "Fc mutacije bez efektora" ili aglikozilacije. U još jednoj objavi, Fc mutacija bez efektora je zamena za N297A ili D265A/N297A u konstantnom regionu.
U još jednom aspektu, varijabilni region teškog lanca sadrži jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-ova kao: (HC-FR1) - (HVR-H1) - (HC-FR2) - (HVR-H2) -(HC-FR3) - (HVR-H3) - (HC-FR4), a varijabilni regioni lakog lanca sadrže jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-a kao: (LC-FR1)-(HVR-L1)-(LC-FR2)-(HVR-L2)-(LC-FR3)-(HVR-L3)-(LC-FR4). U još jednom aspektu, okvirne sekvence su izvedene iz humanih konsenzusnih okvirnih sekvenci. U još jednom aspektu, okvirne sekvence teških lanaca izvedene su iz sekvenci Kabatove podgrupe I, II ili III. U još jednom aspektu, okvirna sekvenca teškog lanca je konsenzusni okvir VH podgrupe. U još jednom aspektu, jedna ili više okvirnih sekvenci teških lanaca je sledeća:
U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakog lanca izvedene su iz sekvenci podgrupe Kabat kappa I, II, II ili IV. U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakih lanaca su VL kappa I konsenzusni okvir. U još jednom aspektu, jedna ili više okvirnih sekvenci lakog lanca je sledeća:
LC-FR2 (SEQ ID NO: 16)
U još jednom posebnom aspektu, antitelo još obuhvata humani ili mišji konstantni region. U još jednom aspektu, humani konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2, lgG2, lgG3, lgG4. U još jednom posebnom aspektu, humani konstantni region je lgG1. U još jednom aspektu, mišji konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2A, lgG2B, lgG3. U još jednom aspektu, mišji konstantni region je lgG2A. U još jednom posebnom aspektu, antitelo ima smanjenu ili minimalnu efektorsku funkciju. U još jednom posebnom aspektu, minimalna efektorska funkcija rezultat je "Fc mutacije bez efektora" ili aglikozilacije. U još jednoj objavi, Fc mutacija bez efektora je zamena za N297A ili D265A/N297A u konstantnom regionu.
U jednoj drugoj objavi, daje se anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca, pri čemu:
(c) teški lanac još sadrži sekvence HVR-H1, HVR-H2 i HVR-H3 koje se podudaraju najmanje 85% po identitetu sekvence sa (SEQ ID NO: 19),
(SEQ ID NO: 20) odnosno
(d) laki lanac još sadrži HVR-L1, HVR-L2 i HVR-L3 sekvence koje se podudaraju najmanje 85% po identitetu sekvence sa (SEQ ID NO: 23) odnosno
U jednom posebnom aspektu, identitet sekvenci je 86%, 87%, 88%, 89%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100%.
U jednom drugom aspektu, varijabilni region teškog lanca sadrži jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-a kao: (HC-FR1) - (HVR-H1) - (HC-FR2) - (HVR-H2) -(HC-FR3) - (HVR-H3) - (HC-FR4), a varijabilni region lakog lanca sadrže jednu ili više okvirnih sekvenci smeštenih između HVR-a kao: (LC-FR1)-(HVR-L1)-(LC-FR2)-(HVR-L2)-(LC-FR3)-(HVR-L3)-(LC-FR4). U jednom drugom aspektu, okvirne sekvence su izvedene iz humanih konsenzusnih okvirnih sekvenci. U još jednom aspektu, okvirne sekvence teških lanaca izvedene su iz sekvenci Kabatove podgrupe I, II ili III. U još jednom aspektu, okvirna sekvenca teškog lanca je konsenzusni okvir VH podgrupe. U još jednom aspektu, jedna ili više sekvenci teških lanaca prikazane su kao SEQ ID NO: 8, 9, 10 i (SEQ ID NO: 31).
U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakog lanca izvedene su iz sekvenci podgrupe Kabat kappa I, II, II ili IV. U još jednom aspektu, okvirne sekvence lakih lanaca su VL kappa I konsenzusni okvir. U još jednom aspektu, jedna ili više okvirnih sekvenci lakog lanca predstavljene su kao SEQ ID NO: 15, 16, 17 i 18. U još jednom posebnom aspektu, antitelo još obuhvata humani ili mišji konstantni region. U još jednom aspektu, humani konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2, lgG2, lgG3, lgG4. U još jednom posebnom aspektu, humani konstantni region je lgG1. U još jednom aspektu, mišji konstantni region bira se iz grupe koja se sastoji od lgG1, lgG2A, lgG2B, lgG3. U još jednom aspektu, mišji konstantni region je lgG2A. U još jednom posebnom aspektu, antitelo ima smanjenu ili minimalnu efektorsku funkciju. U još jednom posebnom aspektu, minimalna efektorska funkcija rezultat je "Fc mutacije bez efektora" ili aglikozilacije. U još jednoj objavi, Fc mutacija bez efektora je zamena za N297A ili D265A/N297A u konstantnom regionu.
U jednoj drugoj objavi, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca, pri čemu:
(a) sekvenca teškog lanca se podudara 85% po identičnosti sekvence sa sekvencom teškog lanca:
26), ili
(b) sekvence lakog lanca se podudaraju 85% po identičnosti sekvence sa sekvencom lakog lanca:
U nekim objavama, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca, pri čemu se sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca podudara najmanje 85%, najmanje 86%, najmanje 87%, na najmanje 88%, najmanje 89%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, na najmanje 98%, najmanje 99% ili 100% po identičnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencom SEQ ID NO: 4. U nekim objavama, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca, pri čemu se sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca podudara najmanje 85%, najmanje 86%, najmanje 87%, na najmanje 88%, najmanje 89%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, na najmanje 98%, najmanje 99% ili 100% po identičnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencom SEQ ID NO: 26. U nekim objavama, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu varijabilnog regiona lakog lanca, pri čemu sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca ima najmanje 85%, najmanje 86%, najmanje 87%, na najmanje 88%, najmanje 89%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, na najmanje 98%, najmanje 99%, ili 100% podudarnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencom SEQ ID NO: 4, a sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca ima najmanje 85%, najmanje 86%, najmanje 87%, najmanje 88%, najmanje 89%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, najmanje 99% ili 100% podudarnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencom SEQ ID NO: 26. U nekim objavama, jedan, dva, tri, četiri ili pet aminokiselinskih ostataka na N-terminalu teškog i/ili lakog lanca mogu se izbrisati, zameniti ili modifikovati.
U još jednoj objavi, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu lakih lanaca, pri čemu:
(a) sekvenca teškog lanca se podudara 85% po identičnosti sekvence sa sekvencom teškog lanca:
(b) sekvence lakog lanca se podudaraju 85% po identičnosti sekvence sa sekvencom lakog lanca:
U nekim objavama, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu lakih lanaca, pri čemu sekvenca lakog lanca ima najmanje 85%, najmanje 86%, najmanje 87%, najmanje 88%, najmanje 89%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% podudarnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencom SEQ ID NO: 33. U nekim objavama, daje se anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu lakih lanaca, pri čemu sekvenca teških lanaca ima najmanje 85%, najmanje 86%, najmanje 87%, najmanje 88%, najmanje 89%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje
4
94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili barem 99% podudarnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencom SEQ ID NO: 32. U nekim objavama, daje se izolovano anti-PD-L1 antitelo koje sadrži teški lanac i sekvencu lakih lanaca, pri čemu sekvenca lakog lanca ima najmanje 85%, najmanje 86%, najmanje 87%, najmanje 88%, najmanje 89%, najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% podudarnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencom SEQ ID NO: 33, a sekvenca teških lanaca ima najmanje 85%, najmanje 86%, najmanje 87%, najmanje 88%, najmanje 89%, na najmanje 90%, najmanje 91%, najmanje 92%, najmanje 93%, najmanje 94%, najmanje 95%, najmanje 96%, najmanje 97%, najmanje 98%, ili najmanje 99% podudarnosti sekvence sa aminokiselinskim sekvencom SEQ ID NO: 32.
U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo je aglikozilat. Glikozilacija antitela je tipično N-povezana ili O-povezana. N-vezan se odnosi na vezivanje ugljikohidratne grupe na bočni lanac ostatka asparagina. Tripeptidne sekvence asparagin-X-serin i asparagin-X-treonin, gde je X bilo koja aminokiselina osim prolina, su sekvence prepoznavanja za enzimatsko vezivanje ugljikohidratne grupe u bočni lanac asparagina. Stoga prisustvo bilo koje od ovih tripeptidnih sekvenci u polipeptidu stvara potencijalno mesto glikozilacije. O-vezana glikozilacija se odnosi na vezivanje jednog od šećera N-acilgalaktozamina, galaktoze ili ksiloze na hidroksiaminokiselinu, najčešće serin ili treonin, mada se mogu koristiti i 5-hidroksiprolin ili 5-hidroksilizin. Oduzimanje mesta glikozilacije antitelu je prikladno ostvareno promenom aminokiselinske sekvence tako da je odstranjena ona od gore opisanih tripeptidnih sekvenci (za N-vezana mesta glikozilacije). Izmena se može izvršiti zamenom ostatka asparagina, serina ili treonina unutar mesta glikozilacije drugim aminokiselinskim ostatkom (npr., Glicin, alanin ili konzervativna supstitucija).
U bilo kojem od ovde objavljenih podataka, izolovani anti-PD-L1 antitelo može se vezati za humani PD-L1, na primer humani PD-L1 kako je prikazano u UniProtKB/ Swiss-Prot Accession br.Q9NZQ7.1, ili njegovoj varijantu.
U još jednoj objavi, daje se izolovana nukleinska kiselina koja kodira bilo koje od ovde opisanih antitela. U nekim objavama, nukleinska kiselina nadalje sadrži vektor pogodan za ekspresiju nukleinske kiseline koja kodira bilo koje od prethodno opisanih anti-PD-L1 antitela. U još jednom posebnom aspektu, vektor se nalazi u ćeliji domaćinu pogodnoj za ekspresiju nukleinske kiseline. U još jednom posebnom aspektu, ćelija domaćina je eukariotska ćelija ili prokariotska ćelija. U još jednom posebnom aspektu, eukariotska ćelija je ćelija sisara, poput ćelija jajnika kineskog hrčka (CHO).
Antitelo ili njegov fragment koji se veže za antigen može se načiniti pomoću postupaka poznatih u struci, na primer, postupkom koji koristi kultivaciju ćelije domaćina koja sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira bilo koja od prethodno opisanih anti-PD-L1 antitela ili fragment koji veže antigen u oblik pogodan za ekspresiju, u uslovima pogodnim za proizvodnju takvog antitela ili fragmenta, i vraćanje antitela ili fragmenta.
III. Priprema antitela
Antitelo opisano u ovom dokumentu pripremljeno je upotrebom tehnika dostupnih u struci za generisanje antitela, čiji su primeri detaljnije opisani u sledećim odeljcima.
Antitelo je usmereno protiv antigena koji nas zanima (npr. PD-L1 (poput humanog PD-L1), PD1 (poput humanog PD-L1), PD-L2 (poput humanog PD-L2) itd.). Poželjno je da je antigen biološki važan polipeptid i da davanje antitela sisaru koji pati od poremećaja dovede do terapijske koristi kod tog sisara.
U nekim objavama, ovde dato antitelo ima konstantu disocijacije (Kd) of ≤ 1µM, ≤ 150 nM, ≤ 100 nM, ≤ 50 nM, ≤ 10 nM, ≤ 1 nM, ≤ 0,1 nM, ≤ 0,01 nM, or ≤ 0,001 nM (e.g.10<-8>M ili manje, na primer od 10<-8>M do 10<-13>M, na primer od 10<-9>M to 10<-13>M).
U jednoj objavi, Kd se meri putem testa za vezivanje radioaktivno obeleženog antigena (RIA) koji se izvodi sa Fab verzijom željenog antitela i njegovim antigenom, kao što je opisano u narednom testu. Afinitet vezivanja Fab u rastvoru za antigen meri se uravnotežavanjem Fab sa minimalnom koncentracijom antigena obeleženog pomoću (<125>I) u prisustvu titracionih serija neobeleženog antigena, a zatim hvatanjem vezanog antigena pomoću ploče prevučene anti-Fab antitelom (pogledajte npr. Chen et al., J. Mol. Biol. 293:865-881(1999)). Da bi se utvrdili uslovi za test, MICROTITER® ploče sa bunarima (Thermo Scientific) su preko noći prevučene sa 5 μg/ml anti-Fab antitela koje služi za hvatanje (Cappel Labs) u 50 mM natrijum karbonatu (pH 9,6) i nakon toga su blokirane 2% (w/v) albuminom goveđeg seruma u PBS-u tokom dva do pet sati na sobnoj temperaturi (oko 23 °C). U ne-adsorbensastoj pločici (Nunc # 269620) 100 pM ili 26 pM [<125>l]-antigen mešaju se serijskim razređivanjima željenog Fab-a. Željeni Fab se onda inkubira tokom noći; međutim, inkubacija može da se nastavi u dužem periodu (npr. oko 65 sati) kako bi se obezbedilo uspostavljanje ravnoteže. Nakon toga, smeše se prenose na ploču za hvatanje i inkubiraju se na sobnoj temperaturi (npr. jedan sat). Rastvor se zatim ukloni i ploča se ispere osam puta 0,1% polisorbatom 20 (TWEEN-20®) u PBS-u. Kada se ploče osuše, dodaje se 150 μl scintilansa po bunarčiću (MICROSCINT-20™; Packard), pa se ploče mere na TOPCOUNT™ gama brojaču (Packard) tokom deset minuta. Koncentracije svakog Fab-a koje daju manje ili jednako 20% maksimalnog vezivanja se biraju za primenu u analizama kompetitivnog vezivanja.
Prema jednoj drugoj objavi, Kd se određuje testom površinske plazmonske rezonance pomoću BIACORE®-2000 ili BIACORE®-3000 (BIAcore, Inc., Piscataway, NJ) na 25°C sa čipovima imobilisanog antigena CM5 na ~10 jedinica odgovora (RU). Ukratko, biosenzorski čipovi sa karboksimetilovanim dekstranom (CM5, BIACORE, Inc.) aktiviraju se pomoću N-etil-N’-(3-dimetilaminopropil)-karbodiimid hidrohlorida (EDC) i N-hidroksisukcinimida (NHS) prema uputstvu dobavljača. Antigen se razblažuje pomoću 10 mM natrijum acetata, pH 4,8, do 5 μg/ml (~ 0,2 μM) pre injektovanja pri protoku od 5 μl/min da bi se dobilo oko 10 jedinica odgovora (RU) kuplovanog proteina. Nakon injektovanja antigena, injektuje se 1 M etanolamina da blokira nereagovane grupe. Za merenja kinetike, injektuju se dvostruka serijska razblaženja Fab (0,78 nM do 500 nM) u PBS sa 0,05% polisorbata 20 (TWEEN-20™) surfaktanta (PBST) na 25 °C pri protoku od oko 25 μl/min. Brzine asocijacije (kon) i brzine disocijacije (koff) izračunavaju se pomoću jednostavnog jedan-na-jedan Lengmirovog modela vezivanja (BIACORE® Evaluation Software verzija 3.2) simultanim podešavanjem senzorgrama asocijacije i disocijacije. Ravnotežna konstanta disocijacije (Kd) je izračunata kao odnos koff/kon. Pogledajte, npr. Chen et al. J. Mol. Biol. 293:865-881 (1999). Ako brzina asocijacije pređe 10<6>M<-1>s<-1>prema gore opisanom testu plazmonske rezonance, onda brzina asocijacije može da se odredi primenom tehnike fluorescentnog prigušivanja, koja meri porast ili opadanje intenziteta fluorescentne emisije (ekscitacija = 295 nm; emisija = 340 nm, 16 nm širina trake) na 25°C kod 20 nM anti-antigen antitela (Fab oblik) u PBS-u, pH 7,2, u prisustvu rastućih koncentracija antigena, određeno spektrometrom, kao što je spektrofotometar sa mogućnošću zaustavljanja toka (Aviv Instruments) ili serija 8000 SLM-AMINCO™ spektrofotometra (ThermoSpectronic) sa kivetom sa mešanjem.
(i) Priprema antigena
Rastvorljivi antigeni ili njihovi fragmenti, opcionalno konjugovan sa drugim molekulima, mogu se koristiti kao imunogen za stvaranje antitela. Za transmembranske molekule, poput receptora, njihovi fragmenti (npr. vanćelijski domen receptora) mogu se koristiti kao imunogen. Alternativno, ćelije koje eksprimiraju transmembranske molekule mogu se koristiti kao imunogen. Takve ćelije mogu se izvesti iz prirodnog izvora (npr. ćelijske linije raka) ili mogu biti ćelije koje su transformisane rekombinantnim tehnikama da eksprimiraju transmembranske molekule. Ostali antigeni i njihovi oblici korisni za pripravu antitela biće dobro poznati osobama u struci.
(ii) Određeni postupci zasnovani na antitelima
Poliklonska antitela se poželjno uzgajaju u životinjama, putem višestrukih supkutanih (sc) ili intraperitonealnih (ip) injekcija relevantnog antigena i adjuvansa. Može biti korisno da
4
se relevantni antigen konjuguje sa polipeptidom koji je imunogen u vrstama koje se imunizuju, npr. hemocijaninu iz prilepka, serumskom albuminu, goveđem tiroglobulinu ili inhibitoru sojinog tripsina pomoću bifunkcionalnog ili derivatizujućeg agensa, na primer, maleimidobenzoil sulfosukcinimid ester (konjugacija preko cisteinskih ostataka), N-hidroksisukcinimid (preko lizinskih ostataka), glutaraldehid, sukcinantni anhidrid, SOCl2, ili R<1>N=C=NR, pri čemu su R i R<1>različite alkilne grupe.
Životinje se imunizuju protiv antigena, imunogenih konjugata ili derivata kombinovanjem npr. 100 µg ili 5 µg polipeptida ili konjugata (za zečeve ili miševe) sa 3 zapremine Freundovog kompletnog adjuvanta i ubrizgavanjem rastvora intradermalno na više mesta. Mesec dana kasnije, životinjama se daje još 1/5 do 1/10 originalne količine peptida ili konjugata u Frojndovom kompletnom adjuvansu, supkutanom injekcijom na više mesta. Nakon sedam do 14 dana, životinjama se pusti krv, a serum se ispituje na titar antitela. Životinjama se dodaju nove doze dok titar ne dostigne vodoravnu liniju. Poželjno je da se životinji daju nove doze konjugata istog antigena, koji je konjugovan sa različitim proteinom i/ili putem različitog reagensa za umrežavanje. Konjugati se takođe mogu napraviti u rekombinantnoj ćelijskoj kulturi kao fuzije proteina. Takođe, agregacioni agensi, kao što je stipsa, pogodno se koriste za povećanje imunog odgovora.
Monoklonska antitela prema ovom pronalasku mogu se načiniti primenom postupka hibridoma koji su prvi opisali Kohler et al., Nature, 256: 495 (1975), i koji je dalje opisan, na primer, u Hongo et al., Hybridoma, 14 (3): 253 -260 (1995), Harlow et al., Antibodies: A Laboratory Manual, (Cold Spring Harbor Laboratory Press, 2nd ed.1988); Hammerling et al., in: Monoclonal Antibodies and T-Cell Hybridomas 563-681 (Elsevier, N.Y., 1981), and Ni, Xiandai Mianyixue, 26(4):265-268 (2006) kad su u pitanju humani-humani hibridomi. Dodatni postupci uključuju one opisane, na primer, u US patentu br. 1889,826 koji se odnosi na proizvodnju monoklonskih humanih prirodnih IgM antitela iz ćelijskih linija hibridoma. Tehnologiju humanih hibridoma (Trioma tehnologija) su takođe opisali Vollmers and Brandlein, Histology and Histopathology, 20(3):927-937 (2005) i Vollmers and Brandlein, Methods and Findings in Experimental and Clinical Pharmacology, 27(3): 185-91 (2005).
Za razne druge tehnike hibridoma, vidi na primer U.S. Patent Publication Nos.
2006/258841; 2006/183887 (potpuno humana antitela), 2006/059575; 2005/287149; 2005/100546; i 2005/026229; i U.S. Pat. Nos. 7,078,492 i 7,153,507. Primer protokola za proizvodnju monoklonskih antitela pomoću postupka hibridoma opisan je na sledeći način. Upostupku hibridoma, miš ili druga životinja domaćin, kao što je hrčak, imunizovana je kao što je gore opisano, kako bi se izazvali limfociti koji proizvode, ili su sposobni da proizvode antitela koja će se specifično vezati za protein koji se koristi za imunizaciju. Antitela se podižu kod životinja višestrukim potkožnim (SC) ili intraperitonealnim (IP) injekcijama polipeptida iz ove objave, ili njihovog fragmenta i adjuvansa, kao što je monofosforil lipid A (MPL) / trehaloza dikrinomikolata (TDM) (Ribi Imunohem. Research, Inc., Hamilton, MT). Polipeptid iz ove objave (npr. antigen) ili njegov fragment može se pripremiti pomoću postupaka dobro poznatih u struci, poput rekombinantnih postupaka, od kojih su neki ovde opisane. Serum imunozovanih životinja testira se na anti-antigenska antitela, a po potrebi se primenjuju i pojačane imunizacije. Izoluju se limfociti životinja koje proizvode antitela protiv antigena. Alternativno, limfociti mogu biti imunizovani in vitro.
Limfociti se onda spajaju sa ćelijama mijeloma pomoću prikladnog agensa za fuziju, kao što je polietilen glikol, što proizvodi ćelije hibridoma. Pogledajte npr. Goding, Monoclonal Antibodies: Principles and Practice pp. 59-103 (Academic Press, 1986). Koriste se ćelije mijeloma koje mogu efikasno da se fuzionišu, da podrže stabilnu proizvodnju velike koncentracije antitela od strane odabranih ćelija koje proizvode antitela, i osetljive su na medijum, kao što je HAT medijum. Primeri ćelija mijeloma obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, linije mišjeg mijeloma, kao one dobivene od mišjih tumora MOPC-21 i MPC-11, koje se mogu nabaviti od Distribucionog centra za ćelije Salkovog instituta (Salk Institute Cell Distribution Center), San Diego, California SAD, i SP-2 ili X63-Ag8-653 ćelije koje se mogu nabaviti od American Type Culture Collection, Rockville, Maryland SAD. Ćelijske linije humanog mijeloma i mišjeg-humanog heteromijeloma takođe su opisane za proizvodnju humanih monoklonskih antitela (Kozbor, J. Immunol., 133:3001 (1984); Brodeur et al., Monoclonal Antibody Production Techniques and Applications pp. 51-63 (Marcel Dekker, Inc., New York, 1987)).
Tako pripremljene ćelije hibridoma se stoga zasejavaju i uzgajaju u pogodnom medijumu za uzgajanje, koji poželjno sadrži jednu ili više supstanci koje inhibiraju rast ili preživljavanje nefuzionisanih, matičnih ćelija mijeloma. Na primer, ako matične ćelije mijeloma nemaju enzim hipoksantin guanin fosforibozil transferazu (HGPRT ili HPRT), medijum za uzgajanje hibridoma tipično će sadržavati hipoksantin, aminopterin i timidin (HAT medijum), jer te supstance sprečavaju rast HGPRT-deficijentnih ćelija. Poželjno je da se postupci hibridoma ćelijske kulture bez seruma koriste da bi se smanjila upotreba seruma koji potiče od životinja, kao što je fetalni goveđi serum, kao što je opisano, na primer, u Even et al., Trends in Biotechnology, 24 (3), 105-108 (2006).
Oligopeptidi kao alati za poboljšanje produktivnosti ćelijskih kultura hibridoma opisani su u Franek, Trends in Monoclonal Antbody Research, 111-122 (2005). Naime, standardni
4
kulturni medijumi obogaćeni su određenim aminokiselinama (alanin, serin, asparagin, prolin) ili frakcijama proteinskih hidrolizata, a apoptoza se može značajno suzbiti sintetskim oligopeptidima, sastavljenim od tri do šest aminokiselinskih ostataka. Peptidi su prisutni u milimolarnim ili višim koncentracijama.
Medijum u kome ćelije hibridoma rastu može se ispitati za proizvodnju monoklonskih antitela koja se vežu na antitelo iz ovog pronalaska. Specifičnost vezivanja monoklonskih antitela koje proizvode ćelije hibridoma može da se određuje imunoprecipitacijom ili in vitro testom vezivanja, kao što je radioimunotest (RIA) ili test sa imunoadsorbentom vezanim za enzim (ELISA). Afinitet vezivanja monoklonskog antitela može se utvrditi, na primer, Scatchard analizom. Vidi, npr., Munson et al., Anal. Biochem., 107: 220 (1980).
Pošto se identifikuju ćelije hibridoma koje proizvode antitela željene specifičnosti, afiniteta, i/ili aktivnosti, klonovi mogu biti potklonirani postupcima ograničavanja razblaženja, i uzgojeni standardnim postupcima. Vidi npr. Goding, supra. Pogodni medijumi za ćelijske kulture za ovu namenu uključuju, na primer, medijume D-MEM ili RPMI-1640. Pored toga, ćelije hibridoma mogu se uzgajati in vivo kao ascites tumori u životinja. Monoklonska antitela koja izlučuju potklonovi su pogodno odvojena od medijuma za uzgajanje, tečnosti ascitesa ili seruma klasičnim postupcima prečišćavanja imunoglobulina, kao što je, na primer, protein A sefaroza, hidroksilapatitna hromatografija, gel elektroforeza, dijaliza ili afinitetna hromatografija. Jedan postupak za izolaciju proteina iz ćelija hibridoma opisan je u US 2005/176122 i US pat. br.6,919,436. Postupak uključuje upotrebu minimalnih soli u postupku vezivanja, poput liotropnih soli, i poželjno upotrebu malih količina organskih otapala u procesu elucije.
(iii) Antitela dobijena iz biblioteke
Antitela iz predmetnog pronalaska mogu da se izoluju pretraživanjem kombinatornih biblioteka u potrazi za antitelima sa željenom aktivnošću ili aktivnostima. Na primer, veliki broj postupaka je poznat u struci za stvaranje biblioteka displeja faga i pretraživanje takvih biblioteka za antitela koja imaju željene karakteristike vezivanja. Pregled takvih postupaka dali su, npr. Hoogenboom et al. Methods in Molecular Biology 178:1-37 (O’Brien et al., ed., Human Press, Totowa, NJ, 2001), a dalje su ih opisali, npr., McCafferty et al., Nature 348:552-554; Clackson et al., Nature 352: 624-628 (1991); Marks et al., J. Mol. Biol.222: 581-597 (1992); Marks i Bradbury, u Methods in Molecular Biology 248:161-175 (Lo, ed., Human Press, Totowa, NJ, 2003); Sidhu et al., J. Mol. Biol.338(2): 299-310 (2004); Lee et al., J. Mol. Biol.
340(5): 1073-1093 (2004); Fellouse, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 101(34): 12467-12472 (2004); i Lee et al., J. Immunol. Methods 284(1-2): 119-132(2004).
4
Kod pojedinih postupaka displeja faga, repertoari VH i VL gena su odvojeno klonirani putem lančane reakcije polimeraze (PCR), i nasumično rekombinovani u biblioteke faga, koje zatim mogu da se pretražuju za antigen-vezujuće fage, kao što opisuju Winter et al., Ann. Rev. Immunol., 12: 433-455 (1994). Fagi tipično pokazuju fragmente antitela, bilo kao Fv (scFv) fragmente sa jednim lancem ili kao Fab fragmente. Biblioteke iz imunizovanih izvora daju antitela velikog afiniteta prema imunogenu, ne zahtevajući konstruisanje hibridoma. Alternativno, naivni repertoar može biti kloniran (npr. od ljudi) da bi se dobio jedan izvor antitela za širok spektar nesvojstvenih kao i svojstvenih antigena bez ikakve imunizacije, kao što opisuju Griffiths et al., EMBO J, 12: 725-734 (1993). Najzad, naivne biblioteke mogu takođe da se naprave sintetički, kloniranjem nepreuređenih segmenata V-gena iz matičnih ćelija, i upotrebom PCR prajmera koji sadrže nasumične sekvence za kodiranje veoma varijabilnih CDR3 regiona, i za postizanje premeštanja in vitro, kao što opisuju Hoogenboom i Winter, J. Mol. Biol., 227: 381-388 (1992). Patentne publikacije koje opisuju biblioteke faga humanih antitela uključuju na primer: US Patent br. 5,750,373, i US Patent Publication br.
2005/0079574, 2005/0119455, 2005/0266000, 2007/0117126, 2007/0160598, 2007/0237764, 2007/0292936 i 2009/0002360.
Antitela ili fragmenti antitela izolovani iz biblioteka humanih antitela se ovde smatraju humanim antitelima ili fragmentima humanih antitela.
(iv) Himerna, humanizovana i humana antitela
U pojedinim objavama, antitelo o kome je ovde reč je himerno antitelo. Pojedina himerna antitela opisuje npr. U.S. patent br.4,816,567; kao i Morrison et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 81:6851-6855 (1984)). U jednom primeru, himerno antitelo sadrži nehumani varijabilni region (npr. varijabilni region dobijen od miša, pacova, hrčka, zeca ili nehumanog primata, kao što je majmun) i humani konstantni region. U daljem primeru, himerno antitelo je antitelo "sa zamenjenom klasom", kod koga je klasa ili potklasa zamenjena klasom ili potklasom matičnog antitela. Himerna antitela uključuju njihove antigen-vezujuće fragmente.
U određenim objavama, himerno antitelo je humanizovano antitelo. Po pravilu, nehumano antitelo je humanizovano da bi se smanjila imunogenost za ljude, pri čemu zadržava specifičnost i afinitet matičnog nehumanog antitela. Obično, humanizovano antitelo sadrži jedan ili više varijabilnih domena kod kojih su HVR-ovi, npr. CDR-ovi (ili njihovi delovi) dobijeni od nehumanog antitela, a FR-ovi (ili njihovi delovi) su dobijeni od sekvenci humanog antitela. Humanizovano antitelo može neobavezno da sadrži i bar deo humanog konstantnog regiona. U nekim objavama, neki FR ostaci u humanizovanom antitelu su supstituisani odgovarajućim ostacima nehumanog antitela (npr. antitela sa koga su dobijeni HVR ostaci),
4
npr. da bi se povratila ili poboljšala specifičnost antitela ili njegov afinitet.
Pregled humanizovanih antitela i postupaka za njihovu pripremu daju, npr., Almagro i Fransson, Front. Biosci.13:1619-1633 (2008), a dalje ih opisuju, npr., Riechmann et al., Nature 332:323-329 (1988); Queen et al., Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 86:10029-10033 (1989); US patent br. 5.821.337, 821,337, 7,527,791, 6,982,321, i 7,087,409; Kashmiri et al., Methods 36:25-34 (2005) (opisuju graftovanje regiona koji određuje specifičnost (SDR)); Padlan, Mol. Immunol. 28:489-498 (1991) (opisuje “preuređivanje površine”); Dall'Acqua et al., Methods 36:43-60 (2005) (opisuje “mešanje FR”); i Osbourn et al., Methods 36:61-68 (2005) i Klimka et al., Br. J. Cancer, 83:252-260 (2000) (opisuje pristup “vođene selekcije” kod mešanja FR).
Humani okvirni regioni koji se mogu upotrebiti za humanizaciju uključuju, ali se ne ograničavaju na: regione okvira izabrane pomoću postupka "najboljeg slaganja" (vidite, npr., Sims et al. J. Immunol. 151:2296 (1993)); regione okvira dobijene iz sekvence konsenzusa humanih antitela određene podgrupe varijabilnih regiona lakog ili teškog lanca (vidite, npr. Carter et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 89:4285 (1992); i Presta et al. J. Immunol., 151:2623 (1993)); humane zrele (somatski mutirane) regione okvira ili humane germinativne regione okvira (vidite, npr., Almagro i Fransson, Front. Biosci.13:1619-1633 (2008)); i regione okvira dobijene skriningom biblioteka FR (vidite, npr., Baca et al., J. Biol. Chem.272:10678-10684 (1997) i Rosok et al., J. Biol. Chem.271:22611-22618 (1996)).
U pojedinim objavama, antitelo o kojem je ovde reč je humano antitelo. Humana antitela mogu se dobiti primenom različitih tehnika poznatih u struci. Humana antitela su uopšteno opisali van Dijk i van de Winkel, Curr. Opin. Pharmacol. 5:368-74 (2001), i Lonberg, Curr. Opin. Immunol.20:450-459 (2008).
Humana antitela se mogu dobiti primenom imunogena na transgenu životinju koja je modifikovana da proizvodi netaknuta humana antitela ili netaknuta antitela sa humanim varijabilnim regionima kao odgovor na antigenski izazov. Takve životinje tipično sadrže kompletne lokuse humanog imunoglobulina ili njihov deo, koji zamenjuju lokuse endogenog imunoglobulina, ili koji su prisutni ekstrahromozomski ili nasumično integrisani u životinjske hromozome. U takvim transgenim miševima, lokusi endogenog imunoglobulina su generalno inaktivirani. Pogledajte pregled postupaka za dobijanje humanih antitela od transgenih životinja u: Nat. Biotech. 23:1117-1125 (2005). Pogledajte takođe, npr. U.S. patent br.
6,075,181 i 6,150,584 koji opisuju XENOMOUSE™ tehnologiju; U.S. patent br. 5,770,429 koji opisuje HuMab® tehnologiju; U.S. patent br. 7,041,870 koji opisuje K-M MOUSE® tehnologiju, i U.S. Patent Application Publication br. US 2007/0061900, koja opisuje VelociMouse® tehnologiju). Humani varijabilni regioni netaknutih antitela koja stvaraju takve
4
životinje mogu se dalje modifikovati, npr. kombinovanjem sa različitim humanim konstantnim regionom.
Humana antitela mogu se takođe dobiti postupcima na bazi hibridoma. Opisane su ćelijske linije humanog mijeloma i mišje-humanog heteromijeloma za proizvodnju humanih monoklonskih antitela. (Vidite, npr. Kozbor J. Immunol., 133: 3001 (1984); Brodeur et al., Monoclonal Antibody Production Techniques and Applications (Tehnike za proizvodnju monoklonskih antitela i njihova primena), str.51-63 (Marcel Dekker, Inc., New York, 1987); i Boemer et al., J. Immunol., 147: 86 (1991).) Humana antitela proizvedena putem tehnologije hibridoma humane B-ćelije takođe su opisali Li et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 103:3557-3562 (2006). Dodatni postupci uključuju one opisane, na primer, u U.S. Patentu br.7,189,826 (opisuje proizvodnju monoklonskih humanih IgM antitela iz ćelijskih linija hibridoma) i Ni, Xiandai Mianyixue, 26(4):265-268 (2006) (opisuje humano-humane hibridome). Tehnologiju humanih hibridoma (Trioma tehnologija) su takođe opisali Vollmers i Brandlein, Histology and Histopathology, 20(3):927-937 (2005) i Vollmers i Brandlein, Methods and Findings in Experimental and Clinical Pharmacology, 27(3): 185-91 (2005).
Humana antitela takođe mogu da se proizvedu izolovanjem sekvenci varijabilnog domena Fv klona izabranih iz biblioteka displeja faga humanog porekla. Takve sekvence varijabilnog domena mogu onda da se kombinuju sa željenim humanim konstantnim domenom. Tehnike za izbor humanih antitela iz biblioteka antitela su opisane u nastavku.
(v) Fragmenti antitela
Fragmenti antitela mogu se proizvesti tradicionalnim načinima, kao što je enzimska probava, ili rekombinantnim tehnikama. U određenim okolnostima postoje prednosti upotrebe fragmenata antitela, a ne celih antitela. Manja veličina fragmenata omogućava brzo uklanjanje i može dovesti do poboljšanog pristupa čvrstim tumorima. Pregled fragmenata pojedinih antitela potražite u Hudson et al. Nat. Med.9:129-134 (2003).
Razvijene su različite tehnike za proizvodnju fragmenata antitela. Tradicionalno, ovi fragmenti su izvedeni proteolitičkom digestijom intaktnih antitela (videti, npr. Morimoto et al., Journal of Biochemical and Biophysical Methods 24:107-117 (1992) i Brennan et al., Science 229:81 (1985)). Međutim, ovi fragmenti se sada mogu proizvesti direktno pomoću rekombinantnih ćelija domaćina. Fragmenti Fab, Fv i ScFv antitela se mogu eksprimirati i izlučiti iz E. coli, što omogućava laku proizvodnju velikih količina ovih fragmenata. Na primer, fragmenti antitela mogu da se izoluju iz fag biblioteka antitela koja su gore razmotrena. Alternativno, Fab'-SH fragmenti se mogu direktno dobiti iz E. coli i hemijski vezati da bi se formirali F(ab')2fragmenti (Carter et al., Bio/Technology 10:163-167 (1992)). Prema drugom
4
pristupu, F(ab')2fragmenti mogu da se izoluju direktno iz rekombinantne kulture ćelija domaćina. Fab i F (ab ')2fragmenti sa povećanim in-vivo poluživotom koji sadrže ostatke epitopa koji vežu receptor spašavanja opisani su u US pat. 5.869.046. Druge tehnike za proizvodnju fragmenata antitela će biti poznate stručnom licu. U nekim objavama, antitelo je jednolančani Fv fragment (scFv). Pogledajte, na primer, WO 93/16185 US pat. br.5.571.894. i 5.587.458. Fv i scFv su jedine vrste sa netaknutim kombinovanim mestima koja su lišena stalnih područja; na taj način, oni mogu biti pogodni za smanjeno nespecifično vezanje za vreme in vivo upotrebe. scFv fuzijski proteini mogu se knstruisati tako da daju fuziju efektorskog proteina bilo na amino ili na karboksi kraju jednog scFv. Pogledajte Antibody Engineering, ed. Borrebaeck, supra. Fragment antitela može takođe biti "linearno antitelo", npr. kao što je opisano, u US patentu br. 5.641.870. Takva linearna antitela mogu biti monospecifični ili bispecifični.
(vi) Multispecifična antitela
Multispecifična antitela imaju vezujuće specifičnosti za najmanje dva različita epitopa, gde su epitopi obično iz različitih antigena. Dok takve molekule normalno vežu samo dva različita epitopa (tj. bispecifična antitela, BsAbs), antitela sa dodatnim specifičnostima kao što su trispecifična antitela obuhvaćena su ovim izrazom u smislu u kojem se on ovde koristi. Bispecifična antitela se mogu pripremiti kao antitela pune dužine ili kao fragmenti antitela (npr. F(ab’)2bispecifična antitela).
Postupci za dobijanje bispecifičnih antitela su poznati u struci. Tradicionalna proizvodnja kompletnih bispecifičnih antitela je zasnovana na koekspresiji dva para imunoglobulina teškog lanca – lakog lanca, gde dva lanca imaju različite specifičnosti (vidi npr. Millstein et al., Nature 305:537-539 (1983)). Zbog nasumičnog rasporeda teških i lakih lanaca imunoglobulina, ti hibridomi (kvadromi) proizvode potencijalnu smešu od 10 različitih molekula antitela, od kojih samo jedan ima pravilnu bispecifičnu strukturu. Prečišćavanje ispravnog molekula, što se obično radi afinitetnom hromatografijom, prilično je teško i prinosi proizvoda su mali. Slični postupci su objavljeni u WO 93/08829 i u Traunecker et al., EMBO J., 10:3655-3659 (1991).
Jedan od postupaka poznatih u oblasti izrade bispecifičnih antitela je pristup "dugmadi u rupe" ili "izbočenje u šupljinu" (vidi npr. US patent br. 5.731.168). U ovom pristupu, dva imunoglobulinska polipeptida (npr. polipeptidi teškog lanca) sadrže međusobni interfejs. Interfejs jednog imunoglobulinskog polipeptida u interakciji je sa odgovarajućim interfejsom na drugom imunoglobulinskom polipeptidu, što omogućava da se dva imunoglobulinska polipeptida povežu. Ovi interfejsi mogu se izraditi tako da "dugme" ili "izbočenje" (ovi termini se ovde koriste naizmenično) smešteni na interfejsu jednog imunoglobulinskog polipeptida, odgovara "rupi" ili "šupljini" (ovi se izrazi ovde koriste naizmenično) koja se nalazi na interfejsu drugog imunoglobulinskog polipeptida. U nekim objavama rupa je jednaka ili slična po veličini izbočenju i postavljena na odgovarajući način tako da se izbočenje jednog interfejsa, kada dva interfejsa međusobno deluju, nalazi u odgovarajućoj rupi drugog interfejsa. Bez namere vezivanja za teoriju, misli se da se ovako stabilizuje heteromultimer i da to pogoduje formiranju heteromultimera u odnosu na druge vrste, na primer, homomultimere. U nekim objavama, ovaj pristup se može koristiti za promociju heteromultimerizacije dva različita imunoglobulinska polipeptida, čime se stvara bispecifično antitelo koje sadrži dva imunoglobulinska polipeptida sa specifičnostima vezivanja za različite epitope.
U nekim objavama, izbočenje se može konstruisati zamenom malog bočnog lanca aminokiseline sa većim bočnim lancem. U nekim objavama, može se stvoriti rupa zamenom velikog bočnog lanca aminokiseline sa manjim bočnim lancem. U originalnom interfejsu mogu postojati izbočenja ili rupe ili se one mogu uvesti sintetički. Na primer, izbočenja ili rupe mogu se uneti sintetički menjanjem nukleinske kiseline koja kodira interfejs kako bi se zamenio bar jedan "originalni" aminokiselinski ostatak sa najmanje jednim "uvoznim" aminokiselinskim ostatkom. Postupci promene sekvenci nukleinskih kiselina mogu obuhvatati standardne tehnike molekularne biologije dobro poznate u struci. Količine različitih bočnih aminokiselinskih ostataka prikazane su u sledećoj tabeli. U nekim objavama, originalni ostaci imaju malu zapreminu bočnog lanca (npr. alanin, asparagin, asparaginska kiselina, glicin, serin, treonin ili valin), a ostaci uvoza za formiranje izbočine su prirodno prisutne aminokiseline i mogu uključivati arginin, fenilalanin, tirozin i triptofan. U nekim objavama, originalni ostaci imaju veliku zapreminu bočnog lanca (npr. arginin, fenilalanin, tirozin i triptofan), a uvozni ostaci za formiranje rupe su prirodno prisutne aminokiseline i mogu uključivati alanin, serin, treonin i valin.
Tabela 1. Svojstva aminokiselinskih ostataka
1
<a>Molekularna težina aminokiselina minus težina vode. Vrednosti iz Handbook of Chemistry and Physics, 43. izd. Cleveland, Chemical Rubber Publishing Co., 1961.
<b>Vrednosti od AA Zamyatnin, Prog. Biophys. Mol. Biol.24: 107-123, 1972.
<c>Vrednosti iz C. Chothia, J. Mol. Biol. 105: 1-14, 1975. Dostupna površina je definisana na slikama 6-20 ove reference.
U nekim objavama se identifikuju originalni ostaci za formiranje izbočine ili rupe na temelju trodimenzionalne strukture heteromultimera. Tehnike poznate u struci za dobijanje trodimenzionalne strukture mogu uključivati rendgensku kristalografiju i NMR. U nekim objavama, interfejs je CH3 domen imunoglobulinskog konstantnog domena. U tim objavama,
2
CH3/CH3 interfejs humanog IgG1uključuje šesnaest ostataka na svakom domenu smeštenom na četiri anti-paralelna β-lanca. Bez namere vezivanja za teoriju, mutirani ostaci su poželjno smešteni na dve središnje anti-paralelne β-niti kako bi se umanjio maksimalno rizik da se izbočine smeste u okolni rastvarač umesto u kompenzacijske rupe u partnerskom CH3 domenu. U nekim objavama, mutacije koje formiraju odgovarajuće izbočine i rupe u dva imunoglobulinska polipeptida odgovaraju jednom ili više parova datih u sledećoj tabeli.
Tabela 2. Primeri skupova odgovarajućih mutacija koje formiraju dugmad i rupe
Mutacije su označene originalnim ostatkom, nakon čega sledi položaj pomoću Kabatovog sistema numerisanja, a zatim uvozni ostatak (svi ostaci su navedeni u jednoslovnom aminokiselinskom kodu). Višestruke mutacije razdvojene su dvotačkom.
U nekim objavama, imunoglobulinski polipeptid sadrži CH3 domen koji sadrži jednu ili više aminokiselinskim supstitucija navedenih u Tabeli 2 iznad. U nekim objavama, bispecifično antitelo sadrži prvi imunoglobulinski polipeptid koji sadrži domen CH3 koji sadrži jednu ili više aminokiselinskih supstitucija navedenih u levoj koloni Tabele 2, i drugi imunoglobulinski polipeptid koji sadrži CH3 domen koji sadrži jednu ili više odgovarajućih aminokiselinskih supstitucija navedenih u desnoj koloni Tabele 2.
Nakon mutacije DNK kao što je bilo govora gore, polinukleotidi koji kodiraju modifikovane imunoglobulinske polipeptide sa jednom ili više odgovarajućih mutacija koje tvore izbočine ili rupe mogu se eksprimirati i očistiti uz pomoć standardnih rekombinantnih tehnika i ćelijskih sistema poznatih u struci. Vidi, na primer, US pat. br.5.731.168; 5.807.706; 5.821.333; 7.642.228; 7.695.936; 8.216.805; US pub. br.2013/0089553; i Spiess et al., Nature Biotechnology 31: 753-758, 2013. Modifikovani imunoglobulinski polipeptidi mogu se proizvesti upotrebom prokariotskih ćelija domaćina, kao što su E. coli, ili eukariotskih ćelija domaćina, kao što su CHO ćelije. Odgovarajući imunoglobulinski polipeptidi koji nose izbočine i rupe mogu se eksprimirati u ćelijama domaćina u ko-kulturi i zajedno očistiti kao heteromultimer, ili se mogu eksprimirati u pojedinačnim kulturama, odvojeno prečišćenim, i sastaviti in vitro. U nekim objavama, dva soja bakterijskih ćelija domaćina (jedan koji eksprimira imunoglobulinski polipeptid sa izbočinom, a drugi koji eksprimira imunoglobulinski polipeptid sa rupom) ko-kultivira se korištenjem standardnih tehnika kultivacije bakterija poznatih u struci. U nekim objavama, dva soja se mogu mešati u određenom odnosu, tako da se npr. postignu jednaki nivoi ekspresije u kulturi. U nekim objavama, dva soja se mogu mešati u odnosu 50:50, 60:40 ili 70:30. Nakon ekspresije polipeptida, ćelije se mogu lizirati zajedno, a protein može biti izdvojen. Standardne tehnike poznate u struci koje omogućavaju merenje broja homomultimernih naspram heteromultimernih vrsta mogu uključivati hromatografiju za isključivanje veličine. U nekim objavama, svaki modifikovani imunoglobulinski polipeptid izražava se odvojeno standardnim rekombinantnim tehnikama, pa se mogu zajedno sastaviti in vitro. Sastavljanje se može postići, na primer, pročišćavanjem svakog modifikovanog polipeptida imunoglobulina, njihovim mešanjem i inkubacijom u jednakoj masi, smanjenjem disulfida (npr. tretiranjem ditiotreitolom), koncentracijom i ponovnom oksidacijom polipeptida. Formirana bispecifična antitela mogu se pročistiti standardnim tehnikama, uključujući hromatografiju sa kationima, i meriti standardnim tehnikama, uključujući hromatografiju za isključivanje veličine. Za detaljniji opis ovih postupaka videti Speiss et al., Nat. Biotechnol.31: 753-8, 2013. U nekim objavama, modifikovani imunoglobulinski polipeptidi mogu se zasebno izraziti u CHO ćelijama i sastaviti in vitro koristeći gore opisanog postupka.
Prema jednom drugačijem pristupu, varijabilni domeni antitela sa željenim specifičnostima vezivanja (mesta sa kombinacijom antitelo-antigen) spajaju se sa sekvencama konstantnog domena imunoglobulina. Poželjno je da je fuzija sa konstantnim domenom teškog lanca imunoglobulina, i sadrži bar jedan deo regiona šarke, CH2 i CH3 regione. Uobičajeno je da postoji prvi konstantni region teškog lanca (CH1) koji sadrži mesto potrebno za vezivanje lakog lanca prisutno u bar jednoj fuziji. DNK koje kodiraju fuzije teškog lanca imunoglobulina, i, ako se to želi, lakog lanca imunoglobulina, ubacuju se u odvojene ekspresione vektore i kotransficiraju se u pogodni organizam domaćina. To obezbeđuje veliku fleksibilnost u podešavanju uzajamnih proporcija tri polipeptidna fragmenta u objavama kada nejednaki udeli tri polipeptidna lanca upotrebljena za konstrukciju obezbeđuju optimalne prinose. Međutim, moguće je ubaciti kodirajuće sekvence za dva ili sva tri polipeptidna lanca u jedan ekspresioni
4
vektor, kada ekspresija najmanje dva polipeptidna lanca u istim udelima dovodi do većeg prinosa, ili kada prinosi nisu naročito značajni.
U nekim primerima izvođenja ovog pristupa, bispecifična antitela se sastoje od teškog lanca hibridnog imunoglobulina sa prvom specifičnošću vezivanja na jednom kraku, i para teški lanac-laki lanac hibridnog imunoglobulina (što obezbeđuje drugu specifičnost vezivanja) na drugom kraku. Ustanovljeno je da ova asimetrična struktura olakšava separaciju željenog bispecifičnog jedinjenja od neželjenih kombinacija lanca imunoglobulina, jer prisustvo lakog lanca imunoglobulina kod samo jedne polovine bispecifičnih molekula obezbeđuje lake načine separacije. Ovaj pristup je objavljen u WO 94/04690. Za više detalja o dobijanju bispecifičnih antitela videti na primer Suresh et al., Methods in Enzymology 121:210 (1986).
Prema drugom pristupu koji opisuje WO96/27011, interfejs između para molekula antitela može se konstruisati radi dobijanja maksimalnog procenta heterodimera koji su izolovani iz rekombinantne ćelijske kulture. Interfejs sadrži najmanje deo CH3 domena konstantnog domena nekog antitela. U ovom postupku, jedan ili više malih aminokiselinskih bočnih lanaca sa interfejsa prvog molekula antitela zamenjuju se dužim bočnim lancima (npr. tirozin ili triptofan). Kompenzujuće "šupljine" iste ili slične veličine kao što je dugački bočni lanac (lanci) stvaraju se na interfejsu drugog molekula antitela, zamenom dugačkih aminokiselinskih bočnih lanaca kraćima (npr. alanin ili treonin). To obezbeđuje mehanizam za povećanje prinosa heterodimera u odnosu na druge neželjene krajnje proizvode, kao što su homodimeri.
Bispecifična antitela uključuju unakrsno vezana ili "heterokonjugatna" antitela. Na primer, jedno od antitela u heterokonjugatu može biti kuplovano sa avidinom, a drugo sa biotinom. Za takva antitela je, na primer, predloženo da se koriste za ciljanje ćelija imunološkog sistema na neželjene ćelije (US patent br.4,676,980), i za lečenje HIV infekcija (WO 91/00360, WO 92/200373 i EP 03089). Heterokonjugatna antitela se mogu napraviti upotrebom bilo kog pogodnog postupka unakrsnog povezivanja. Pogodni agensi za umrežavanje su dobro poznati u struci, i objavljeni su u US patentu br. 4,676,980, uz druge tehnike umrežavanja.
Tehnike za stvaranje bispecifičnih antitela od fragmenata antitela takođe su opisane u literaturi. Na primer, bispecifična antitela mogu se pripremiti primenom hemijskog vezivanja. Brennan et al., Science 229: 81 (1985) opisuju postupak po kojem se netaknuta antitela proteolitički cepaju dajući F(ab’)2fragmente. Ovi fragmenti su redukovani u prisustvu ditiol kompleksirajućeg agensa natrijum arsenita da bi se stabilizovali vicinalni ditioli i sprečilo stvaranje intermolekularnih disulfida. Nastali Fab’ fragmenti se zatim prevode u derivate tionitrobenzoata (TNB). Jedan od Fab'-TNB derivata se zatim ponovo konvertuje u Fab'-tiol redukcijom sa merkaptoetilaminom i meša se sa ekvimolarnom količinom drugog Fab'-TNB derivata da bi se formiralo bispecifično antitelo. Proizvedena bispecifična antitela mogu se koristiti kao agensi za selektivnu imobilizaciju enzima.
Nedavni napredak olakšao je direktan oporavak Fab'-SH fragmenata iz E. coli, koji se hemijski mogu spojiti da formiraju bispecifična antitela. Shalaby et al., J. Exp. Med., 175: 217-225 (1992) opisuju proizvodnju potpuno humanizovanih bispecifičnih molekula F(ab’)2antitela. Svaki Fab’ fragment je odvojeno izlučen iz E. coli i podvrgnut usmerenom hemijskom kuplovanju in vitro da se dobije bispecifično antitelo.
Takođe su opisane različite tehnike za pripremu i izolovanje bispecifičnih fragmenata antitela direktno iz rekombinantne ćelijske kulture. Na primer, proizvedena su bispecifična antitela primenom leucinskih zatvarača. Kostelny et al., J. Immunol., 148(5):1547-1553 (1992). Peptidi leucinskog zatvarača iz Fos i Jun proteina vezani su za Fab' delove dva različita antitela putem fuzije gena. Homodimeri antitela su redukovani u regionu zgloba, dajući monomere, i ponovo oksidisani, formirajući heterodimere antitela. Ovaj postupak se takođe može koristiti za proizvodnju homodimera antitela. Tehnologija "diatelo" koju su opisali Hollinger et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90:6444-6448 (1993) je obezbedila alternativni mehanizam za dobijanje fragmenata bispecifičnih antitela. Fragmenti obuhvataju varijabilni domen teškog lanca (VH) vezan za varijabilni domen lakog lanca (VL) preko linkera koji je prekratak da omogući sparivanje dva domena na istom lancu. Prema tome, VHi VLdomeni jednog fragmenta su prisiljeni da se spare sa komplementarnim VLi VHdomenima drugog fragmenta, te tako formiraju dva antigen-vezujuća mesta. Postoje izveštaji i o drugoj strategiji za dobijanje bispecifičnih fragmenata antitela upotrebom jednolančanih Fv (sFv) dimera. Vidite Gruber et al., J. Immunol., 152:5368 (1994).
Druga tehnika za pravljenje fragmenata bispecifičnih antitela je pristup "bispecifičnog T ćelijskog zahvatača" ili BiTE® (vidi npr. WO2004 / 106381, WO2005 / 061547, WO2007 / 042261 i WO2008 / 119567). Ovaj pristup koristi dva varijabilna domena antitela raspoređene na jednom polipeptidu. Na primer, jedan polipeptidni lanac uključuje dva fragmenta Fv (scFv) sa jednim lancem, od kojih svaki ima domene varijabilnog teškog lanca (VH) i varijabilnog lakog lanca (VL) odvojene polipeptidnim veznikom dužine dovoljne da omogući intramolekularnu povezanost između dva domena. Ovaj pojedinačni polipeptid nadalje uključuje sekvencu polipeptidnog razmaka između dva scFv fragmenta. Svaki scFv prepoznaje različit epitop, a ti epitopi mogu biti specifični za različite vrste ćelija, tako da se ćelije dve različite vrste ćelija dovode u neposrednu blizinu ili se privezuju kada je svaki scFv povezan sa svojim kognitivnim epitopom. Jedna posebna objava ovog pristupa odnosi se na scFv koji prepoznaje antigen ćelijske površine koji je izražen imunološkom ćelijom, npr. CD3 polipeptid na T ćeliji, povezan sa drugim scFv koji prepoznaje antigen ćelijske površine izražen ciljanom ćelijom, kao što je npr. maligna ili tumorska ćelija.
Kako je reč o pojedinačnom polipeptidu, bispecifični T ćelijski zahvatač može se eksprimirati korištenjem bilo kojeg prokariotskog ili eukariotskog ćelijskog ekspresijskog sistema poznatog u struci, npr. CHO ćelijskom linijom. Međutim, posebne tehnike pročišćavanja (vidi, npr. EP1691833) mogu biti potrebni za odvajanje monomernih bispecifičnih T ćelijskih zahvatanja od ostalih multimernih vrsta, koje mogu imati i druge biološke aktivnosti osim predviđene aktivnosti monomera. U jednoj oglednoj shemi pročišćavanja, rastvor koji sadrži izlučene polipeptide prvo se podvrgne metalnoj afinitetnoj hromatografiji, a polipeptidi se eluiraju gradijentom koncentracije imidazola. Ovaj eluat se dalje pročišćava pomoću anionske izmenjivačke hromatografije, a polipeptidi se eluiraju pomoću gradijenta koncentracije natrijum-hlorida. Na kraju, ovaj eluat se podvrgava ekskluzionoj hromatografiji kako bi se odvojili monomeri od multimernih vrsta.
Razmatraju se i antitela sa više od dve valence. Na primer, mogu se pripremiti trispecifična antitela. Tutt et al., J. Immunol. 147: 60 (1991).
(vii) Antitela sa jednim domenom
U nekim objavama, antitelo iz ovog pronalaska je multispecifično antitelo. Antitelao sa jednim domenom je jedinačni polipeptidni lanac koji sadrži kompletan varijabilni domen teškog lanca antitela ili njegov deo, ili kompletan varijabilni domen lakog lanca antitela ili njegov deo. U nekim objavama, antitelo sa jednim domenom je humano antitelo sa jednim domenom (Domantis, Inc., Waltham, MA; pogledajte, npr. U.S. patent br. 6,248,516 B1). U jednoj objavi, antitelo sa jednim domenom sastoji se od celog ili dela varijabilnog domena antitela teškog lanca.
(viii) Varijante antitela
U nekim objavama, razmatrane su varijante aminokiselinskih sekvenci antitela koja su ovde opisana. Na primer, može biti poželjno da se poboljša afinitet vezivanja i/ili druga biološka svojstva antitela. Varijante aminokiselinskih sekvenci antitela se mogu dobiti uvođenjem odgovarajućih promena u sekvencu nukleotida koja kodira antitelo ili putem sinteze peptida. Takve modifikacije uključuju, na primer, uklanjanja, i/ili umetanja, i/ili supstituciju ostataka u aminokiselinskim sekvencama antitela. Svaku kombinaciju izbacivanja, ubacivanja i supstitucije je moguće napraviti da se dođe do konačnog konstrukta, pod uslovom da konačni konstrukt poseduje željene karakteristike. Promene aminokiselina mogu se uvesti u sekvencu predmetnih antitela u vreme kada je ta sekvenca napravljena.
(ix) Varijante supstitucije, ubacivanja i izbacivanja
U nekim objavama date su varijante antitela koje imaju jednu ili više supstitucija aminokiselina. Mesta od interesa za supstitucionu mutagenezu uključuju HVR-ove i FR-ove. Konzervativne supstitucije su prikazane u Tabeli 1 pod naslovom "konzervativne supstitucije". Konkretnije izmene su date u Tabeli 1 pod naslovom "primeri supstitucija" i, kako je opisano u nastavku, prema klasama bočnih sekvenci aminokiselina. Supstitucije aminokiselina mogu biti uvedene u željeno antitelo i proizvodi ispitani na željenu aktivnost, npr. zadržano/poboljšano vezivanje antigena, smanjena imunogenost, ili poboljšan ADCC ili CDC.
Tabela 3. Primeri supstitucija.
Aminokiseline mogu da se grupišu prema zajedničkim osobinama bočnog lanca: a. hidrofobne: Norleucin, Met, Ala, Val, Leu, Ile;
b. neutralne hidrofilne: Cys, Ser, Thr, Asn, Gln;
c. kisele: Asp, Glu;
d. bazne: His, Lys, Arg;
e. ostaci koji utiču na orijentaciju niza: Gly, Pro;
f. aromatične: Trp, Tyr, Phe.
Nekonzervativne supstitucije zahtevaju izmenu člana jedne od ovih klasa drugom klasom.
Jedna vrsta supstitucionih varijanti obuhvata supstituciju jednog ili više ostataka hipervarijabilnog regiona matičnog antitela (npr. humanizovanog ili humanog antitela). Generalno, rezultujuće varijante izabrane za dalje ispitivanje će imati modifikacije (npr. poboljšanja) izvesnih bioloških osobina (npr. povećan afinitet, smanjenu imunogenost) u odnosu na matično antitelo i/ili će imati suštinski zadržane izvesne biološke osobine matičnog antitela. Primer supstitucione varijante je afinitetno zrelo antitelo, koje može biti stvoreno na pogodan način, npr. upotrebom tehnika afinitetnog sazrevanja na osnovu displeja faga, kao što su one ovde opisane. Ukratko, jedan ili više HVR ostataka je mutiran, i varijantna antitela su izložena na fagu i ispitana u pogledu određene biološke aktivnosti (npr. afiniteta vezivanja).
Izmene (npr. supstitucije) mogu se napraviti u HVR-ima, npr. radi poboljšanja afiniteta antitela. Takve izmene mogu se napraviti na "žarištima" HVR, tj. ostacima kodiranim kodonima, koji trpe mutaciju sa visokom učestalošću tokom procesa somatskog sazrevanja (vidite, npr. Chowdhury, Methods Mol. Biol.207:179-196 (2008)), i/ili ostacima koji ostvaruju kontakt sa antigenom, pri čemu se dobijene varijante VH ili VL testiraju na afinitet vezivanja. Afinitetno sazrevanje putem konstruisanja i ponovnog izbora iz sekundarnih biblioteka opisano je npr. u Hoogenboom et al. u Methods in Molecular Biology 178:1-37 (O’Brien et al. ed. Human Press, Totowa, NJ, (2001).) U nekim objavama afinitetnog sazrevanja, raznovrsnost se uvodi u varijabilne gene izabrane za sazrevanje putem bilo koje od raznovrsnih postupaka (npr. PCR sklon greškama, mešanje lanaca ili mutageneza kontrolisana oligonukleotidima). Zatim se kreira sekundarna biblioteka. Biblioteka se zatim pretražuje radi identifikovanja varijanti antitela sa željenim afinitetom. Drugi postupak za uvođenje raznovrsnosti uključuje pristup usmeren na HVR, gde se nekoliko HVR ostataka randomizuje (npr.4-6 ostataka istovremeno). HVR ostaci uključeni u vezivanje antigena mogu da se specifično identifikuju, npr. primenom skenirajuće mutageneze ili modelovanja alaninom. Posebno su često cilj CDR-H3 i CDR-L3.
U nekim objavama, supstitucije, ubacivanja ili izbacivanja mogu se desiti u jednom ili više HVR-ova, dokle god takve izmene znatno ne smanje sposobnost antitela da vezuje antigen. Na primer, konzervativne izmene (npr. konzervativne supstitucije kao što su ovde date) koje ne smanjuju znatno afinitet vezivanja mogu se načiniti u HVR-ima. Takve izmene mogu biti izvan HVR "vrućih tačaka" ili SDR-ova. U pojedinim objavama varijanti VH i VL sekvenci datih iznad, svaki HVR je ili neizmenjen, ili sadrži najviše jednu, dve ili tri supstitucije aminokiselina.
Korisni postupak za identifikaciju ostataka ili regiona antitela koji mogu biti ciljani za mutagenezu zove se "ciljana mutageneza sa alaninom", a opisana je u radu Cunningham i Wells (1989) Science, 244:1081-1085. U tom postupku, ostatak ili grupa ciljanih ostataka (npr. naelektrisani ostaci, kao Arg, Asp, His, Lys i Glu) se identifikuju i zamene neutralnom ili negativno naelektrisanom aminokiselinom (npr. alaninom ili polialaninom) da bi se odredilo da li to utiče na interakciju antitela sa antigenom. Dodatne supstitucije mogu biti uvedene na lokacijama aminokiselina koje pokazuju funkcionalnu osetljivost na inicijalne supstitucije. Umesto toga, ili pored toga, kristalna struktura kompleksa antigen–antitelo služi za identifikovanje tačaka kontakta antitela sa antigenom. Takvi kontaktni ostaci i susedni ostaci mogu biti ciljani ili eliminisani kao kandidati za supstituciju. Varijante se mogu pregledati da bi se odredilo da li imaju željena svojstva.
Ubacivanja aminokiselinskih sekvenci odnose se na amino- i/ili karboksi-terminalne fuzije, pri čemu se dužina kreće od jednog ostatka do polipeptida koji sadrže stotine ostataka ili više, kao i ubacivanja u sekvencu jednog ili višestrukog aminokiselinskg ostatka. Primeri terminalnih ubacivanja uključuju antitelo sa N-terminalnim metionil ostatkom. Druge varijante ubacivanja kod molekula antitela uključuju fuziju na N- ili C-kraju antitela sa enzimom (npr. za ADEPT) ili polipeptidom, što povećava poluživot antitela u serumu.
(x) Varijante glikozilacije
U nekim objavama, antitelo iz ovog dokumenta izmenjeno je da bi se povećao ili smanjio stepen do kojeg je antitelo glikozilovano. Adicija ili uklanjanje mesta glikozilacije antitela može se pogodno postići izmenom aminokiselinske sekvence, tako da jedno ili više mesta glikozilacije nastane ili se ukloni.
Kada antitelo sadrži Fc region, može biti izmenjen ugljikohidrat vezan za njega.
Nativna antitela koja proizvode ćelije sisara tipično sadrže razgranati, biantenarni oligosaharid koji je obično vezan N-vezom za Asn297 CH2 domena Fc regiona. Pogledajte, npr. Wright et al. TIBTECH 15:26-32 (1997). Oligosaharidi mogu da obuhvataju različite ugljikohidrate, npr. manozu, N-acetil glukozamin (GlcNAc), galaktozu i sijalinsku kiselinu, kao i fukozu vezanu za GlcNAc u "osnovi" biantenarne oligosaharidne strukture. U nekim objavama, modifikacije oligosaharida u antitelu iz pronalaska mogu biti načinjene da bi se dobile varijante antitela sa određenim poboljšanim svojstvima.
U jednoj objavi su date varijante antitela koje sadrže Fc region u kojem struktura ugljikohidrata koja je vezana za Fc region ima smanjenu fukozu ili joj nedostaje fukoza, što može da poboljša ADCC funkciju. Konkretno, ovde se razmatraju antitela koja su smanjila fuzozu u odnosu na količinu fukoze na istom antitelu proizvedenom u CHO ćeliji divljeg tipa. Odnosno, njih karakteriše manja količina fukoze nego što bi je inače imali ako ih proizvode nativne CHO ćelije (npr. CHO ćelije koje proizvode nativni glikozilirajući uzorak, kao što je CHO ćelija koja sadrži nativni FUT8 gen). U nekim objavama, antitelo je takvo da manje od oko 50%, 40%, 30%, 20%, 10%, ili 5% N-povezanih glikana na njima sadrže fukozu. Na primer, količina fukoze u tom antitelu može biti od 1% do 80%, od 1% do 65%, od 5% do 65% ili od 20% do 40%. U nekim objavama, antitelo je takvo da nijedan od N-povezanih glikana na njemu ne sadrži fukozu, tj. antitelo je potpuno bez fukoze, ili nema fukozu ili je afukozilirano. Količina fukoze se određuje izračunavanjem prosečne količine fukoze u šećernom lancu na Asn297, u odnosu na zbir svih glikostruktura vezanih za Asn297 (npr. kompleksne, hibridne ili strukture sa visokim sadržajem manoze), kao što je određeno MALDI-TOF masenom spektrometrijom, npr. kao što je opisano u WO 2008/077546. Asn297 se odnosi na asparaginski ostatak koji se nalazi oko položaja 297 u Fc regionu (prema EU numeraciji ostataka Fc regiona); međutim, Asn297 takođe može da se nalazi oko ± 3 aminokiselinski više ili niže od položaja 297, tj. između položaja 294 i 300, usled manjih varijacija sekvenci kod antitela. Takve varijante fukozilacije mogu da imaju poboljšanu ADCC funkciju. Pogledajte, npr. US patent publikacije br. US 2003/0157108 (Presta, L.); US 2004/0093621 (Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd). Primeri publikacija vezanih za "defukozilovane" ili varijante antitela "sa manjkom fukoze" uključuju: US 2003/0157108; WO 2000/61739; WO 2001/29246; US 2003/0115614; US 2002/0164328; US 2004/0093621; US 2004/0132140; US 2004/0110704; US 2004/0110282; US 2004/0109865; WO 2003/085119; WO 2003/084570; WO 2005/035586; WO 2005/035778; WO2005/053742; WO2002/031140; Okazaki et al. J. Mol. Biol.336:1239-1249 (2004); Yamane-Ohnuki et al. Biotech. Bioeng. 87: 614 (2004). Primeri ćelijskih linija sposobnih za proizvodnju defukozilovanih antitela uključuju Lee 13 CHO ćelije sa manjkom
1
fukozilacije proteina (Ripka et al. Arch. Biochem. Biophys.249:533-545 (1986); US pat.prijava br. US 2003/0157108 A1, Presta, L; i WO 2004/056312 A1, Adams et al., naročito u Primeru 11), i nokaut ćelijske linije, kao što je gen alfa-1,6-fukoziltransferaze, FUT8, nokaut CHO ćelije (vidite, npr., Yamane-Ohnuki et al. Biotech. Bioeng. 87: 614 (2004); Kanda, Y. et al., Biotechnol. Bioeng., 94(4):680-688 (2006); i WO2003/085107).
Varijante antitela se još dobijaju sa prepolovljenim oligosaharidima, npr. kod kojih je biantenarni oligosaharid vezan za Fc region antitela bisektiran pomoću GlcNAc. Takve varijante antitela mogu da imaju smanjenu fukozilaciju i/ili poboljšanu ADCC funkciju. Primeri takvih varijanti antitela su opisani, npr., U WO 2003/011878; US patent br.6.602.684; US 2005/0123546, i Ferrara et al., Biotechnology and Bioengineering, 93(5): 851-861 (2006). Takođe se daju i varijante antitela sa najmanje jednim ostatkom galaktoze u oligosaharidu vezanom za Fc region. Takve varijante antitela mogu da imaju poboljšanu CDC funkciju. Takve varijante antitela su opisane, npr. u WO 1997/30087, WO 1998/58964 i WO 1999/22764.
U nekim objavama, varijante antitela koje sadrže Fc region koji je ovde opisan mogu se vezati za FcyRIII. U nekim objavama, varijante antitela koje sadrže Fc region opisan u ovom tekstu imaju ADCC aktivnost u prisustvu humanih efektorskih ćelija ili imaju povećanu ADCC aktivnost u prisustvu humanih efektorskih ćelija u poređenju sa inače istim antitelom koje sadrži humani IgG1Fc region divljeg tipa.
(xi) Varijante Fc regiona
U nekim objavama, jedna ili više modifikacija aminokiselina može biti uvedena u Fc region antitela koje ovde dajemo, čime se stvara varijanta Fc regiona. Varijanta Fc regiona može da sadrži sekvencu humanog Fc regiona (npr. humani Fc region lgG1, lgG2, lgG3 ili lgG4) koji sadrži modifikaciju aminokiseline (npr. supstituciju) na jednom ili više aminokiselinskih pozicija.
U nekim objavama, pronalazak razmatra varijantu antitela koja ima neke ali ne sve efektorske funkcije, što je čini pogodnim kandidatom za primene kod kojih je važan poluživot antitela in vivo, dok su pojedine efektorske funkcije (kao što su komplementna i ADCC) nepotrebne ili štetne. In vitro i/ili in vivo testovi citotoksičnosti mogu se sprovesti radi potvrde smanjenja/iscrpljivanja CDC i/ili ADCC aktivnosti. Na primer, testovi vezivanja Fc receptora (FcR) mogu se sprovesti kako bi se obezbedilo da antitelo nema FcγR vezivanje (stoga, verovatno nema ni ADCC aktivnost), ali zadržava sposobnost vezivanja FcRn. Primarne ćelije za posredovanje ADCC, NK ćelije, eksprimiraju samo FcγRIII, dok monociti eksprimiraju FcγRI, FcγRII i FcγRIII. Ekspresija FcR na hematopoetskim ćelijama je sumirana u Tabeli 3
2
na strani 464, Ravetch i Kinet, Annu. Rev. Immunol. 9:457-492 (1991). Neograničavajući primeri za in vitro testove za procenu aktivnosti ADCC željenog molekula opisani su u U.S. Patentu br.5.500.362 (vidite, npr. Hellstrom, I. et al. Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 83:7059-7063 (1986)) i Hellstrom, I et al., Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 82:1499-1502 (1985); 5,821,337 (vidite Bruggemann, M. et al., J. Exp. Med.166:1351-1361 (1987)). Alternativno, za testove se mogu koristiti neradioaktivni postupci (pogledajte, npr. ACTI™ neradioaktivni test citotoksičnosti za protočnu citometriju (CellTechnology, Inc. Mountain View, CA; i CytoTox 96® neradioaktivni test citotoksičnosti (Promega, Madison, WI). Korisne efektorske ćelije za takve testove uključuju mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) i prirodne ćelije ubice (NK). Umesto toga, ili dodatno, ADCC aktivnost željenog molekula može se odrediti in vivo, npr., na životinjskom modelu, kao što je izloženo u radu Clynes et al. Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 95:652-656 (1998). C1q vezujući testovi mogu takođe da se izvedu kako bi se potvrdilo da antitelo ne može da veže C1q i da, stoga, nema CDC aktivnost. Pogledajte, npr. C1q i C3c vezujući ELISA test u WO 2006/029879 i WO 2005/100402. Da bi se ocenila aktivacija komplementa, može se izvesti CDC test (videti, npr. Gazzano-Santoro et al., J Immunol Methods 202, 163 (1996); Cragg et al., Blood 101, 1045-1052 (2003); i Cragg et al., Blood 103, 2738-2743 (2004)). FcRn vezivanje i određivanje klirensa/poluživota in vivo može takođe da se izvrši pomoću postupaka poznatih u struci (pogledajte, npr. Petkova, S.B. et al., Int’l. Immunol. 18(12):1759-1769 (2006)).
Antitela sa redukovanom efektorskom funkcijom uključuju ona sa supstitucijom jednog ili više ostataka Fc regiona 238, 265, 269, 270, 297, 327 i 329 (U.S. Patent br. 6,737,056). Takvi Fc mutanti uključuju Fc mutante sa supstitucijama na dva ili više položaja aminokiselina 265, 269, 270, 297 i 327, uključujući takozvani "DANA" Fc mutant sa supstitucijom ostataka 265 i 297 alaninom (US Patent br.7,332,581).
Opisuju se pojedine varijante antitela sa poboljšanim ili smanjenim vezivanjem za FcR. (Pogledajte, npr. U.S. Patent br. 6,737,056; WO 2004/056312 i Shields et al., J. Biol. Chem.
9(2): 6591-6604 (2001).)
U pojedinim objavama, varijanta antitela sadrži Fc region sa jednom ili više supstitucija aminokiselina koje poboljšavaju ADCC, npr. supstitucije na položajima 298, 333 i/ili 334 Fc regiona (EU numeracija ostataka). U jednoj oglednoj objavi, antitelo koje sadrži sledeće supstitucije aminokiselina u svom Fc području: S298A, E333A i K334A.
U pojedinim objavama, napravljene su izmene u Fc regionu koje imaju za rezultat izmenjeno (tj. poboljšano ili smanjeno) C1q vezivanje i/ili komplementno zavisnu citotoksičnost (CDC), npr. kao što opisuje US Patent br.6,194,551, WO 99/51642, i Idusogie et al. J. Immunol.164: 4178-4184 (2000).
Antitela sa produženim poluživotom i poboljšanim vezivanjem za neonatalni Fc receptor (FcRn), koji je odgovoran za transfer IgG sa majke na fetus (Guyer et al., J. Immunol.
117:587 (1976) i Kim et al., J. Immunol. 24:249 (1994)), opisana su u US2005/0014934A1 (Hinton et al.). Ta antitela sadrže Fc region sa jednom supstitucijom ili više supstitucija koje poboljšavaju vezivanje Fc regiona za FcRn. Takve Fc varijante uključuju one sa supstitucijom na jednom ostatku ili više ostataka Fc regiona: 238, 256, 265, 272, 286, 303, 305, 307, 311, 312, 317, 340, 356, 360, 362, 376, 378, 380, 382, 413, 424 ili 434, npr. supstitucija ostatka Fc regiona 434 (US Patent br.7,371,826). Pogledajte takođe Duncan & Winter, Nature 322:738-40 (1988); U.S. Patent br. 5,648,260; U.S. Patent br. 5,624,821; i WO 94/29351 koji se tiču drugih primera za varijante Fc regiona.
(xii) Derivati antitela
U pojedinim objavama, antitela iz ovog pronalaska mogu se dalje modifikovati da sadrže dodatne neproteinske funkcionalne ostatke koji su poznati i lako dostupni u struci. U nekim objavama, delovi pogodni za derivatizaciju antitela su vodotopljivi polimeri. Neograničavajući primeri hidrosolubilnih polimera uključuju, ali nisu ograničeni na polietilen glikol (PEG), kopolimere etilen glikol/propilen glikol, karboksimetilcelulozu, dekstran, polivinil alkohol, polivinil pirolidon, poli-1,3-dioksolan, poli-1,3,6-trioksan, kopolimer etilen/anhidrid maleinske kiseline, poliaminokiseline (homopolimere ili nasumične kopolimere), i dekstran ili poli(n-vinil pirolidon)polietilen glikol, propropilen glikol homopolimere, prolipropilen oksid/etilen oksid kopolimere, polioksietilovane poliole (npr. glicerol), polivinil alkohol i njihove smeše. Polietilen glikol propionaldehid može imati prednosti u proizvodnji zbog svoje stabilnosti u vodi. Polimer može imati bilo koju molekulsku masu, a može biti razgranat ili sa ravnim nizom. Broj polimera vezanih za antitelo može da varira i ako je više od jednog polimera vezano, to mogu biti isti ili različiti molekuli. U suštini, broj i/ili vrsta polimera upotrebljenih za derivatizaciju može se odrediti uzimajući u obzir, ali ne ograničavajući se na naročite osobine ili funkcije antitela koje treba poboljšati, to da li će se derivat antitela upotrebiti u terapiji pod definisanim uslovima, itd.
(xiii) Vektori, ćelije domaćina i rekombinantni postupci
Antitela se takođe mogu proizvesti rekombinantnim postupcima. Za rekombinantnu proizvodnju antitela antigena, izolira se nukleinska kiselina koja kodira antitelo i ubacuje se u replicirajući vektor za dalje kloniranje (amplifikacija DNK) ili za ekspresiju. DNK koja enkodira antitelo može biti lako izolovana i sekvencirana pomoću klasičnih postupaka (npr. upotrebom oligonukleotidnih sondi koje mogu selektivno da se vežu za gene koji kodiraju teške
4
i lake lance antitela). Na raspolaganju su mnogi vektori. Komponente vektora, po pravilu, obuhvataju ali se ne svode na jedno ili više od sledećih elemenata: signalnu sekvencu, mesto početka replikacije, jedan ili više marker gena, element za pojačavanje, promotora i terminalnu sekvencu za transkripciju.
(a) Komponenta signalne sekvence
Antitelo prema ovom pronalasku može se rekombinantno proizvesti ne samo direktno već i kao fuzijski polipeptid sa heterolognim polipeptidom, što je poželjno signalna sekvenca ili drugi polipeptid koji ima određeno mesto cepanja na N-kraju zrelog proteina ili polipeptida. Izabrana heterologna signalna sekvenca, poželjno je ona koju ćelija domaćina prepoznaje i obrađuje (tj. razdvojena signalnom peptidazom). Za prokariotske ćelije domaćina koje ne prepoznaju i ne obrađuju nativnu signalnu sekvencu antitela, signalna sekvenca supstituisana je prokariotskom signalnom sekvencom odabranom, na primer, iz grupe alkalne fosfataze, penicilinaze, Ipp ili toplinski stabilnog lidera enterotoksina II. Za izlučivanje kvasca nativna signalna sekvenca može biti zamenjena npr. liderom invertaze kvasca, faktor liderom (uključujući Saccharomyces i Kluyveromyces α-faktor lidere) ili liderom kiseline fosfataze, liderom glukoamilaze C. albicans ili signalom opisanim u WO 90/13646. U ćelijskoj ekspresiji sisavaca dostupne su signalne sekvence sisara kao i virusni sekretorni lideri, na primer, herpes simplex gD signal.
(b) Izvor replikacije
I vektori ekspresije i vektori kloniranja sadrže sekvencu nukleinskih kiselina koja omogućava vektoru da se replicira u jednoj ili više odabranih ćelija domaćina. Obično, u vektorima kloniranja upravo ova sekvenca omogućava vektoru da se replicira nezavisno od domaćinske hromozomske DNK, i sadrži izvore replikacije ili autonomno replicirajuće sekvence. Takve sekvence su dobro poznate kod raznih bakterija, kvasaca i virusa. Izvor replikacije iz plazmida pBR322 pogodan je za većinu gram-negativnih bakterija, 2µ, izvor plazmida 2µ je pogodan za kvasac, a različiti virusni izvori (SV40, polioma, adenovirus, VSV ili BPV) korisni su za kloniranje vektora u ćelijama sisara. Obično, izvor komponente replikacije nije potreban za ekspresijske vektore sisavaca (izvor SV40 se obično može koristiti samo zato što sadrži rani promotor.
(c) Komponenta selekcijskog gena
Vektori ekspresije i kloniranja mogu da sadrže selekcijski gen, koji se naziva i marker selekcije. Tipični selekcijski geni kodiraju proteine koji (a) pružaju otpornost na antibiotike ili druge toksine, npr. ampicilin, neomicin, metotreksat ili tetraciklin, (b) dopunjuju nedostatak auksotrofnih tvari ili (c) dovode kritične hranjive tvari koje nisu dostupne iz složenih medijuma, npr. gen koji kodira D-alanin racemazu za Bacili.
Jedan primer sheme selekcije koristi lek za zaustavljanje rasta ćelije domaćina. One ćelije koje se uspešno transformišu heterolognim genom stvaraju proteine koji daju otpornost na lekove i tako preživljavaju režim selekcije. Primeri takve dominantne selekcije koriste lekove neomicin, mikofenolnu kiselinu i higromicin.
Drugi primer pogodnih markera selekcije za ćelije sisara su oni koji omogućavaju identifikaciju ćelija sposobnih da preuzmu nukleinsku kiselinu koja kodira antitelo, kao što su DHFR, glutamin sintetaza (GS), timidin kinaza, metalotionein-l i -II, po mogućnosti primat metalotionein geni, adenozin deaminaza, ornitin dekarboksilaza itd.
Na primer, ćelije transformisane pomoću DHFR gena identifikuju se kultivisanjem transformatora u kulturi koja sadrži metotreksat (Mtx), konkurentni antagonist DHFR-a. U tim uslovima, DHFR gen se amplikuje zajedno sa bilo kojom drugom ko-transformisanom nukleinskom kiselinom. Može se koristiti ćelijska linija jajnika kineskog hrčka (CHO) sa nedostatkom endogene DHFR aktivnosti (npr. ATCC CRL-9096).
Alternativno, ćelije transformisane GS genom identifikuju se kultivacijom transformatora u kulturi koja sadrži L-metionin sulfoksimin (Msx), inhibitor GS. U tim uslovima, GS gen se amplifikuje zajedno sa bilo kojom drugom ko-transformisanom nukleinskom kiselinom. GS sistem za selekciju/pojačavanje može da se koristi u kombinaciji sa DHFR sistemom odabira/pojačavanja opisanim gore.
Alternativno, ćelije domaćina (posebno domaćina divljeg tipa koji sadrže endogene DHFR) transformišu se ili ko-transformišu DNK sekvencama koje kodiraju odabrano antitelo; divlji tip DHFR gena i drugi marker selekcije kao što je aminoglikozidna 3'-fosfotransferaza (APH) biraju se rastom ćelija u medijumu koji sadrži selekcijski agens za marker selekcije kao što je aminoglikozidni antibiotik, npr. kanamicin, neomicin ili G418. Pogledajte, npr. U.S. Patent br.4,965,199.
Prikladan selekcijski gen za upotrebu u kvascu je gen trp 1 prisutan u kvasnom plazmidu YRp7 (Stinchcomb et al., Nature, 282: 39 (1979)). Gen trp 1 daje marker selekcije za mutirani soj kvasca kojem nedostaje sposobnost rasta u triptofanu, na primer, ATCC br.
44076 ili PEP4-1. Jones, Genetics, 85:12 (1977). Tako prisustvo trp 1 lezije u genomu ćelije kvasca domaćina daje efikasno okruženje za otkrivanje transformacije rastom u odsustvu triptofana. Slično tome, sojevi kvasca sa manjkom Leu 2 (ATCC 20,622 ili 38,626) nadopunjuju se poznatim plazmidima koji nose Leu 2 gen.
Pored toga, vektori izvedeni iz 1,6 µm kružnog plazmida pKD1 mogu da se koriste za transformaciju kvasaca Kluyveromyces. Alternativno, objavljeno je da je K. lactis ekspresijski sistem za veliku proizvodnju rekombinantnog telećeg himozina. Van den Berg, Bio / Technology, 8: 135 (1990). Takođe su objavljeni stabilni ekspresijski vektori sa višestrukim kopiranjem za sekreciju zrelog rekombinantnog humanog serumskog albumina industrijskim sojevima Kluyveromyces. Fleer et al., Bio / Technology, 9: 968-975 (1991).
(d) Komponenta promotora
Vektori ekspresije i kloniranja uglavnom sadrže promotor koji organizam domaćin prepoznaje i koji je operativno povezan sa nukleinskom kiselinom koja kodira antitelo. Promotori pogodni za upotrebu sa prokariotskim domaćinima uključuju foA promotor, βlaktamazu i laktozni promotorski sistem, alkalni fosfatazni promotor, triptofan (trp) promotorski sistem, i hibridne promotore kao što je tac promotor. Međutim, pogodni su i drugi poznati bakterijski promotori. Promotori za upotrebu u bakterijskim sistemima će sadržavati i Shine-Dalgarno (SD) sekvencu koja je operativno povezana sa DNK koja kodira antitelo.
Promotorne sekvence su poznate po eukariotima. Gotovo svi eukariotski geni imaju AT bogat region koji se nalazi otprilike 25 do 30 baza iznad mesta na kome je pokrenuta transkripcija. Druga sekvenca koja se nalazi 70 do 80 baza iznad početka transkripcije mnogih gena je region CNCAAT u kojem N može biti bilo koji nukleotid. Na 3 'kraju većine eukariotskih gena je AATAAA sekvenca koja može biti signal za dodavanje poli A repa na 3' kraj kodirajuće sekvence. Sve ove sekvence se pogodno ubacuju u eukariotske vektore ekspresije.
Primeri pogodnih promotorskih sekvenci za upotrebu sa kvascom kao domaćinom uključuju promotore za 3-fosfoglicerat kinazu ili druge glikolitičke enzime, poput enolaze, gliceraldehid-3-fosfat dehidrogenaze, heksokinaze, piruvat dekarboksilaze, fosfofruktokinaze, glukoze-6-fosfat izomeraze, 3-fosfoglicerat mutaze, piruvat kinaze, triosefosfat izomeraze, fosfoglukoza izomeraze i glukokinaze.
Ostali promotori kvasca, koji su inducibilni promotori koji imaju dodatnu prednost transkripcije pod kontrolom uslova rasta, su promotorski regioni za alkohol dehidrogenazu 2, izocitohrom C, kiselinsku fosfatazu, razgradne enzime povezane sa metabolizmom dušika, metalotionein, gliceraldehid-3-fosfat dehidrogenazu, i enzime odgovorne za iskorištavanje maltoze i galaktoze. Prikladni vektori i promotori za upotrebu u ekspresiji kvasca su dodatno opisani u EP 73,657. Poboljšavači kvasca takođe se na koristan način upotrebljavaju kod promotora kvasca.
Transkripcija antitela iz vektora u ćelijama sisara domaćina može se kontrolisati na primer promotorima dobivenim iz genoma virusa poput poliom virusa, virusa kokošijih boginja, adenovirusa (poput Adenovirusa 2), virusa papiloma goveda, virusa ptičjeg sarkoma, citomegalovirusa, retrovirusa, virusa hepatitisa B, Simijan virusa 40 (SV40) ili iz heterolognih promotora sisara, npr. promotora aktina ili imunoglobulinskog promotora, iz promotora toplotnog udara, pod uslovom da su takvi promotori kompatibilni sa ćelijskim sistemima domaćina.
Rani i kasni promotori virusa SV40 povoljno se dobijaju kao fragment restrikcije SV40 koji takođe sadrži SV40 virusni izvor replikacije. Neposredni rani promotor humanog citomegalovirusa pogodno se dobija kao Hindlll E restrikcijski fragment. Sistem za ekspresiju DNK kod domaćina sisara uz pomoć virusa goveđeg papiloma kao vektora otkriven je u US Pat. 4.419.446. Modifikacija ovog sistema opisana je u US Pat.4.601.978. Vidi takođe Reyes et al., Nature 297: 598-601 (1982) o ekspresiji cDNA humanog p-interferona u mišjim ćelijama pod kontrolom promotora timidin kinaze iz virusa herpes simpleksa. Alternativno, dugo terminalno ponavljanje virusa Rous Sarcoma može se koristiti kao promotor.
(e) Komponenta pojačivača
Transkripcija DNK koja kodira antitelo iz ovog pronalaska, a koju vrše viši eukarioti često se povećava ubacivanjem pojačivačke sekvence u vektor. Mnoge sekvence pojačivača danas su poznate iz gena sisavaca (globin, elastaza, albumin, α-fetoprotein i inzulin). Međutim, obično će se koristiti sredstvo za pojačavanje iz virusa eukariotske ćelije. Ovde spadaju pojačivač SV40 na kasnoj strani izvora replikacije (bp 100-270), pojačivač ranog promotora od citomegalovirusa, pojačivač poliome na kasnoj strani izvora replikacije i pojačivači adenovirusa. Vidi takođe Yaniv, Nature 297: 17-18 (1982) o pojačivačima za aktiviranje eukariotskih promotora. Pojačivač se može spojiti u vektor na položaju 5' ili 3' prema sekvenci za kodiranje antitela, ali poželjno je da se nalazi na mestu 5' od promotora.
(f) Komponenta prekida transkripcije
Ekspresijski vektori koji se koriste u eukariotskim ćelijama domaćina (kvasci, gljivice, insekti, biljke, životinje, ljudi ili nukleirane ćelije iz drugih višećelijskih organizama) će sadržavati i sekvence neophodne za prekid transkripcije i za stabilizaciju mRNA. Takve sekvence su obično dostupne iz 5' i ponekad 3' neprevođenih regiona eukariotske ili virusne DNK ili cDNA. Ovi regioni sadrže nukleotidne segmente transkribovane kao poliadenilirani fragmenti u neprevođenom delu mRNA koja kodira antitelo Jedna korisna komponenta prekida transkripcije je goveđi hormon rasta u regionu poliadenilacije. Vidi WO4/11026 i tamo objavljeni vektor ekspresije.
(g) Izbor i transformacija ćelija domaćina
Pogodne ćelije domaćina za kloniranje ili ekspresiju DNK u ovde navedenim vektorima su prokariotske, kvasne ili više eukariotske ćelije opisane gore. Prikladni prokarioti za tu svrhu uključuju eubakterije, poput gram-negativnih ili gram-pozitivnih organizama, na primer, Enterobacteriaceae poput Escherichia, npr. E. coli, Enterobacter, Erwinia, Klebsiella, Proteus, Salmonella, npr. Salmonella typhimurium, Serratia, npr, Serratia marcescans, i Shigella, kao i Bacili poput B. subtilis i B. licheniformis (npr B. licheniformis 41p objavljena u DD 266710 publikovano 12. aprila1989), Pseudomonas poput P. aeruginosa i Streptomyces. Poželjan domaćin za kloniranje E. coli je E. coli 294 (ATCC 31,446), mada su pogodni drugi sojevi poput E. coli B, E. coli X1776 (ATCC 31,537) i E. coli W3110 (ATCC 27,325). Ovi primeri su više ilustrativni nego ograničavajući.
Antitelo pune dužine, fuzijski proteini antitela i fragmenti antitela mogu da se proizvedu u bakterijama, posebno kada glikozilacija i Fc efektorska funkcija nisu potrebne, kao kada se terapijsko antitelo konjugira sa citotoksičnim agensom (npr. nekim toksinom) koji sam po sebi pokazuje efikasnost u uništavanju tumorskih ćelija. Antitela pune dužine imaju veći poluživot u cirkulaciji. Proizvodnja u E. coli brža je i isplativija. Za ekspresiju fragmenata antitela i polipeptida u bakterijama, vidi, npr., US Pat.5,648,237 (Carter et al.), US Pat.5,789,199 (Joly et al.), US Pat.5,840,523 (Simmons et al.), koji opisuju region inicijacije prevođenja (TIR) i signalne sekvence za optimizaciju ekspresije i sekrecije. (vidi takođe Charlton, Methods in Molecular Biology, Vol.248 (B.K.C. Lo, ed., Humana Press, Totowa, NJ, 2003), str.245-254, gde se opisuje ekspresija fragmenata antitela u E. coli.) Nakon ekspresije, antitelo može da se izoluje iz ćelije E. coli u rastvorljivoj frakciji i pročisti, npr., kolonom proteina A ili G, zavisno od izotipa. Konačno pročišćavanje može da se provede slično procesu pročišćavanja antitela eksprimisanih npr. u CHO ćelijama.
Pored prokariota, eukariotski mikroorganizmi kao što su filamentozne gljivice ili kvasci su pogodni domaćini za kloniranje ili ekspresiju za vektore koji kodiraju antitela. Saccharomyces cerevisiae, odnosno obični pekarski kvasac, je najčešći domaćin koji se koristi od nižih eukariotskih domaćinskih mikroorganizama. Međutim, brojni drugi rodovi, vrste i sojevi su obično dostupni i korisni, kao što je Schizosaccharomyces pombe; Kluyveromyces domaćini kao što su, na primer, K. lactis, K. fragilis (ATCC 12,424), K. bulgaricus (ATCC 16,045), K. wickeramii (ATCC 24,178), K. waltii (ATCC 56,500), K. drosophilarum (ATCC 36,906), K. termotolerani i K. marxianus; yarrowia (EP 402,226); Pichia pastoris (EP 183.070); Candida; Trichoderma reesia (EP 244.234); Neurospora crassa; Schwanniomycespoput Schwanniomyces occidentalis; te vlaknaste gljivice poput npr. Neurospora, Penicillium, Tolypocladium, i Aspergillus domaćini, kao što su A. nidulans i A. niger. Pregled korištenja kvasaca i vlaknastih gljivica za proizvodnju terapeutskih proteina, vidi npr. Gerngross, Nat. Biotech.22: 1409-1414 (2004).
Mogu se odabrati i određeni sojevi gljivica i kvasaca kod kojih su putevi glikozilacije "humanizovani", što dovodi do proizvodnje antitela sa delimičnim ili potpuno humanim obrascem glikozilacije. Vidi, npr., Li et al., Nat. Biotech. 24: 210-215 (2006) (gde se opisuje humanizacija puta glikozilacije u Pichia pastoris); i Gerngross et al., gore pomenut.
Pogodne ćelije domaćini za ekspresiju glikozilovanog antitela, isto tako, izvode se od višećelijskih organizama (beskičmenjaka i kičmenjaka). Primeri ćelija beskičmenjaka uključuju ćelije biljaka i insekata. Identifikovani su brojni bakuloviralni sojevi i varijante i odgovarajuće dozvoljene ćelije domaćina insekata iz domaćina poput Spodoptera frugiperda (gusenica), Aedes aegypti (komarac), Aedes albopictus (komarac), Drosophila melanogaster (voćna mušica) i Bombyx mori. Razni virusni sojevi za transfekciju su javno dostupni, npr. L-1 varijanta Autographa californica NPV i Bm-5 soj Bombyx mori NPV, a takvi se virusi mogu koristiti kao virus ovde, prema objavi, posebno za transfekciju ćelija Spodoptera frugiperda.
Biljne ćelijske kulture pamuka, kukuruza, krompira, soje, petunije, paradajza, sočivice (Leninaceae), lucerke (M. truncatula) i duvana mogu se koristiti kao domaćini. Pogledajte, npr. US Pat. br. 5,959,177, 6,040,498, 6,420,548, 7,125,978, i 6,417,429 (koji opisuju PLANTIBODIES™ tehnologiju za proizvodnju antitela u transgenim biljkama).
Ćelije kičmenjaka mogu se koristiti kao domaćini, a razmnožavanje ćelija kičmenjaka u kulturi (kultura tkiva) postalo je rutinska procedura. Primeri korisnih ćelijskih linija domaćina sisara su CV1 linija majmunskog bubrega transformisana sa SV40 (COS-7, ATCC CRL 1651); linija bubrega ljudskog embriona (293 ili 293 ćelije subklonirane za rast u kulturi suspenzije); ćelije bubrega beba hrčka (BHK, ATCC CCL 10); mišje sertolijeve ćelije (TM4, Mather, Biol. Reprod. 23:243-251 (1980)); ćelije bubrega majmuna (CV1 ATCC CCL 70); ćelije bubrega afričkog zelenog majmuna (VERO-76, ATCC CRL-1587); ćelije ljudskog karcinoma grlića maternice (HELA, ATCC CCL 2); ćelije bubrega pasa (MDCK, ATCC CCL 34); ćelije jetre bufalo pacova (BRL 3A, ATCC CRL 1442); ljudske ćelije pluća (W138, ATCC CCL 75); ćelije ljudske jetre (Hep G2, HB 8065); tumor dojke miša (MMT 060562, ATCC CCL51); TRI ćelije (Mather et al., Annals N.Y. Acad. Sci. 383: 44-68 (1982); MRC 5 ćelije; FS4 ćelije; i humana hepatomska linija (Hep G2). Ostale korisne ćelijske linije domaćina sisara uključuju ćelije jajnika kineskog hrčka (CHO), uključujući DHFR CHO ćelije (Urlaub et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 77:4216 (1980)); i ćelijske linije mijeloma, kao što su Y0, NS0 i Sp2/0. Pregled ćelijskih linija domaćina sisara pogodnih za proizvodnju antitela mogu se videti npr. u Yazaki and Wu, Methods in Molecular Biology, Vol.248 (B.K.C. Lo, ed., Humana Press, Totowa, NJ), str. 255-268 (2003).
Ćelije domaćina transformišu se sa gore opisanom ekspresijom ili klonirajućim vektorima za proizvodnju antitela i uzgajaju se u uobičajenim hranljivim medijumima modifikovanim na način prikladan za indukciju promotora, selekciju transformatora ili pojačavanje gena koji kodiraju željene sekvence.
(h) Kultura ćelija domaćina
Ćelije domaćina koje se koriste za proizvodnju antitela iz ovog pronalaska mogu se uzgajati u različitim medijumima. Komercijalno dostupni medijumi kao što su Ham's F10 (Sigma), Minimalni esencijalni medij ((MEM), (Sigma), RPMI-1640 (Sigma) i Dulbeccov Modifikovani Eagleov medijum (DMEM), Sigma) pogodni su za uzgoj ćelija domaćina. Pored toga, bilo koji od medijuma opisan u Ham et al., Meth. Enz.58:44 (1979), Barnes et al., Anal. Biochem. 102: 255 (1980), US Pat. br. 4,767,704; 4,657,866; 4,927,762; 4,560,655; ili 5,122,469; WO 90/03430; WO 87/00195; ili US Pat. Re 30,985 mogu se koristiti kao medijum kulture za ćelije domaćine. Bilo koji od ovih medijuma može se po potrebi dopuniti hormonima i/ili drugim faktorima rasta (kao što su inzulin, transferrin ili epidermalni faktor rasta), solima (poput natrijum-hlorida, kalcijuma, magnezijuma i fosfata), puferima (kao što je HEPES), nukleotidima (poput adenozina i timidina), antibioticima (poput leka GENTAMYCIN™), elementima u tragovima (definisanim kao anorganska jedinjenja koji su obično prisutni u krajnjim koncentracijama u mikromolarnom rasponu) i glukozom ili ekvivalentnim izvorom energije. Bilo koji drugi dodaci mogu se takođe uključiti u odgovarajućjim koncentracijama, koje će biti poznate stručnjacima iz ove oblasti. Uslovi kulture, poput temperature, pH i slično, su isti kao oni koji su se koristili sa ćelijom domaćinom odabranom za ekspresiju i bit će jasni običnom stručnom licu iz ove oblasti.
(xiv) Pročišćavanje antitela
Kada se koriste rekombinantne tehnike, polipeptidi se mogu proizvesti intracelularno, u periplazmičkom prostoru ili direktno izlučiti u medijum. Ako se polipeptid proizvodi intracelularno, kao prvi korak, ostaci čestica, ćelije domaćini ili lizirani fragmenti, uklanjaju se, na primer, centrifugiranjem ili ultrafiltracijom. Carter et al. Bio/ Technology 10: 163-167 (1992) opisuju proceduru za izolaciju polipeptida koji se luče u periplazmički prostor E. coli. Ukratko, ćelijska pasta se odmrzava u prisustvu natrijum-acetata (pH 3,5), EDTA i fenilmetilsulfonilfluorida (PMSF) tokom oko 30 min. Ostaci ćelija se mogu ukloniti centrifugiranjem. Tamo gde se polipeptid izlučuje u medij, supernatanti iz takvih sistema ekspresije se obično prvo koncentrišu pomoću komercijalno dostupnog proteinskog filtera koncentracije, na primer, "Amicon" ili "Millipore Pellicon" ultrafiltracijske jedinice. Inhibitor proteaze, kao što je PMSF, može da bude uključen uključen u bilo koji od prethodnih koraka da bi se inhibirala proteoliza, a mogu biti uključeni i antibiotici kako bi se sprečio rast adventnih
1
kontaminata.
Sastav antitela pripremljen iz ovih ćelija može da se pročisti pomoću, na primer, hidroksilapatitske hromatografije, hromatografije hidrofobne interakcije, gel elektroforeze, dijalize i afinitetne hromatografije, pri čemu je afinitetna hromatografija tipično najpoželjnija faza pročišćavanja. Prikladnost proteina A kao liganda afiniteta ovisi o vrsti i izotipu bilo kojeg imunoglobulinskog Fc domena koji je prisutan u antitelu. Protein A može da se koristi za pročišćavanje antitela koja su zasnovana na humanim γ1, γ2 ili γ4 teškim lancima (Lindmark et al., J. Immunol. Meth.62: 1-13 (1983)). Protein G se preporučuje za sve mišje izotipe i za humani γ3 (Guss et al., EMBOJ.5:15671575 (1986)). Matrica na koju je vezan ligand afiniteta najčešće je agaroza, ali dostupne su i druge matrice. Mehanički stabilne matrice kao što su staklo sa kontolisanim porama ili poli (stirenedivinil)benzen omogućavaju brže protoke i kraće vreme obrade nego što može da se postigne sa agarozom. Kada se antitelo sastoji od CH3 domena, Bakerbond ABX ™ smola (JT Baker, Phillipsburg, NJ) je korisna za pročišćavanje. Ostale tehnike za pročišćavanje proteina kao što su frakcionisanje na koloni za izmenu jona, taloženje etanolom, HPLC reverzna faza, hromatografija na silicijum dioksidu, hromatografija na heparin, homatografija SEPHAROSE ™ na anionskoj ili kationskoj razmenskoj smoli (poput kolone iz poliaspartinske kiseline), hromatofokusiranje, SDS-PAGE i taloženje amonijum sulfata dostupni su takođe, zavisno od antitela koje mora da se obnovi.
Po pravilu su različite metodologije pripreme antitela za upotrebu u istraživanjima, ispitivanju i kliničkim dobro poznate u struci, u skladu sa gore opisanim metodologijama i/ili ih stručna osoba smatra odgovarajućim za određeno željeno antitelo.
(xv) Izbor biološki aktivnih antitela
Antitela proizvedena na gore opisan način mogu biti podvrgnuta jednom ili više ispitivanja "biološke aktivnosti" radi izbora antitela sa korisnim svojstvima iz terapijske perspektive ili selekcije formulacija i uslova koji zadržavaju biološku aktivnost antitela. Antitelo može da se testira na njegovu sposobnost vezanja antigena za koje je uzgojeno. Na primer, mogu da se koriste postupcii poznati u struci (kao što su ELISA, Western Blot, itd.).
Na primer, za anti-PD-L1 antitelo, svojstva vezanja antitela mogu da se procene u testu koji otkriva sposobnost vezanja na PD-L1. U nekim objavama, vezivanje antitela može da se odredi vezivanjem zasićenja; ELISA; i/ili testiranjem konkurencije (npr. RIA-e), na primer. Takođe, antitelo može biti podvrgnuto drugim testovima biološke aktivnosti, npr. da bi se procenila njegova efikasnost kao terapeutika. Takvi testovi su poznati u struci i zavise od ciljnog antigena i predviđene upotrebe antitela. Na primer, biološki učinci blokade PD-L1 antitelom mogu da se procene u CD8+T ćelijama, mišjem modelu limfocitnog
2
koriomeningitisa (LCMV) i/ili modelu singeneičkog tumora, npr. kao što je opisano u US Patent 8,217,149.
Može se izvesti i provera antitela koja se vežu na određeni epitop na željenom antigenu (npr. onih koja blokiraju vezanje anti-PD-L1 antitela iz primera za PD-L1), rutinski test unakrsnog blokiranja poput onoga opisanog u Antibodies, A Laboratory Manual, Cold Spring Harbor Laboratory, Ed Harlow and David Lane (1988). Alternativno, mapiranje epitopa, npr. kako što je opisano u Champe et al., J. Biol. Chem.270: 1388-1394 (1995), može se izvesti da bi se utvrdilo da li antitelo veže epitop koji nas zanima.
IV. Farmaceutski sastavi i formulacije
Ovde takođe dajemo farmaceutske sastave i formulacije koji sadrže antagonist koji veže osovinu PD-1 i/ili antitelo koje ovde opisujemo (poput anti-PD-L1 antitela), i farmaceutski prihvatljivog nosača. Ova objava takođe daje farmaceutske sastave i formulacije koji sadrže taksane, npr. nab-paklitaksel (ABRAXANE®), paklitaksel ili docetaksel.
Farmaceutski sastavi i formulacije, koji su ovde opisani, mogu da se pripreme mešanjem aktivnih sastojaka (npr. antagonista koji veže osovinu PD-1 i/ili taksana) koji ima željeni stepen čistoće, sa jednim ili više opcionalnih farmaceutski prihvatljivih nosača (Remington's Pharmaceutical Sciences 16th edition, Osol, A. Ed (1980)), u obliku liofiliziranih formulacija ili vodenih rastvora. Farmaceutski prihvatljivi nosači su generalno netoksični za primaoca u primenjenim dozama i koncentracijama, i uključuju, ali se ne ograničavaju na: pufere, kao što je fosfat, citrat, i puferi drugih organskih kiselina; antioksidanse, uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što su oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabeni, kao što je metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol; i m-krezol); polipeptide male molekulske mase (manje od oko 10 ostataka); proteine, kao što je albumin iz seruma, želatin ili imunoglobulini; hidrofilne polimere, kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline, kao što je glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljikohidrate, uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helatne agense, kao što je EDTA; šećere, kao što je saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; kontra-jone koji grade soli, kao što je natrijum; metalne komplekse (npr. kompleksi Zn-protein); i/ili nejonske surfaktante, kao što je polietilen glikol (PEG). Primeri farmaceutski prihvatljivih nosača u ovom dokumentu još uključuju sredstva za intersticijalnu disperziju lekova, kao što su rastvorljivi neutralno aktivni glikoproteini hijaluronidaze (sHASEGP), na primer, humani rastvorljivi PH-20 glikoproteini hijaluronidaze, kao što je rHuPH20 (HYLENEX®, Baxter International, Inc.). Pojedini primeri za sHASEGP i postupci primene, uključujući rHuPH20, opisani su u US Patent Publication br. 2005/0260186 i 2006/0104968. U jednom aspektu, sHASEGP se kombinuje sa jednom ili više dodatnih glikozaminoglikanaza, kao što je hondroitinaza.
Primeri liofilizovanih formulacija antitela opisani su u US Patent br.6,267,958. Vodene formulacije antitela uključuju one opisane u US Patent br. 6,171,586 i WO2006/044908, pri čemu ove druge formulacije uključuju histidin-acetatni pufer.
Sastavi i formulacije iz ovog rada mogu takođe da sadrže više od jednog aktivnog sastojka, ako je neophodno za naročitu indikaciju koja se leči, poželjno one sa komplementarnim aktivnostima koje ne utiču negativno jedna na drugu. Takvi aktivni sastojci su pogodno prisutni u kombinaciji, u količinama koje su efikasne za željene svrhe.
Aktivni sastojci mogu da budu zatvoreni u pripremljenim mikrokapsulama, na primer, tehnikom koacervacije ili interfacijalne polimerizacije, na primer, hidroksimetilceluloze, odnosno želatinskih mikrokapsula, odnosno poli-(metilmetakrilat) mikrokapsula, u koloidnim sistemima za isporuku lekova (na primer, lipozomi, albuminske mikrosfere, mikroemulzije, nanočestice i nanokapsule) ili u makroemulzijama. Takve tehnike su objavljene u Remington’s Pharmaceutical Sciences 16th edition, Osol, A. Ed. (1980).
Mogu da se pripreme preparati sa produženim oslobađanjem. Pogodni primeri preparata sa produženim oslobađanjem uključuju semipermeabilne matrice čvrstih hidrofobnih polimera koje sadrže antitelo, pri čemu su matrice uobličeni proizvodi, npr. film ili mikrokapsule. Formulacije za primenu in vivo po pravilu su sterilne. Sterilnost može da lako postigne, npr. filtracijom kroz sterilne filtracione membrane.
IV. Postupci lečenja
Ovde su dati postupci za lečenje ili odlaganje progresije raka kod pojedinca, koje obuhvataju davanje efikasne količine antagonista koji veže osovinu PD-1 i taksana (npr. nabpaklitaksela (ABRAXANE®) ili paklitaksela). U nekim objavama, rezultat lečenja je pojava odgovora kod pojedinca nakon tretmana. U nekim objavama, odgovor je potpun. U nekim objavama, rezultat tretmana je trajni odgovor kod pojedinca nakon prestanka lečenja. Ovde opisani postupci mogu da nađu primenu u lečenju stanja gde je poželjna povećana imunogenost, poput povećavanja imunogenosti tumora u svrhu lečenja raka. Ovde su takođe dati postupci za poboljšanje imunološke funkcije kod pojedinca koji ima rak, koji podrazumevaju davanje efikasne količine antagonista koji veže osovinu PD-1 i taksana (npr. nab-paklitaksela (ABRAXANE®) ili paklitaksela). Bilo koji od antagonista koji se veže za osovinu PD-1 ili taksani koji su poznati u struci ili ovde opisani, mogu da se koriste u ovim postupcima. U nekim objavama, postupci još obuhvataju i primenu hemoterapeutskog agensa
4
na bazi platine. U nekim objavama, hemoterapijski agens na bazi platine je karboplatin.
U nekim objavama, "pojedinac" je čovek. U nekim objavama, pojedinac boluje od raka. U nekim objavama rak je rak dojke (npr. trostruko negativni rak dojke), rak mokraćne bešike (npr. UBC, MIBC i NMIBC), rak debelog creva, rektalni rak, rak pluća (npr. rak pluća nemalih ćelija, koji može biti skvamozni ili neskvamozni), glioblastoma, non-Hodgkinsov limfom (NHL), rak bubrežnih ćelija (npr. RCC), rak prostate, rak jetre, rak gušterače, sarkom mekog tkiva, sarkom kaposija, karcinoidni karcinom, rak glave i vrata, rak želuca, rak jednjaka, rak prostate, rak endometrija, rak bubrega, rak jajnika, mezoteliom i maligne bolesti hema (npr. MDS i multipli mijelom). U nekim objavama, bira se neki od ovih slučaja raka: rak pluća malih ćelija, glioblastoma, neuroblastoma, melanom, karcinom dojke, rak želuca, kolorektalni rak (CRC), ili hepatocelularni karcinom. U posebnim objavama, bira se neki od sledećih slučajeva raka: rak pluća (npr., rak pluća ne-malih ćelija, koji može biti skvamozni ili neskvamozni, rak mokraćne bešike (npr. UBC), rak dojke (npr. TNBC), RCC, melanom, kolorektalni rak i maligne bolesti hema (npr. MDS i multipli mijelom). U nekim objavama, rak pluća je rak nemalih ćelija koji može biti skvamozan ili neskvamozan. U nekim objavama, rak mokraćne bešike je UBC. U nekim objavama, karcinom dojke je TNBC. U nekim objavama, maligna bolest hema je MDS ili multipli mijelom.
U nekim objavama, pojedinac se već lečio terapijom protiv raka pre kombinovanog lečenja antagonistom koji veže osovinu PD-1 i taksanom. U nekim objavama, pojedinac ima rak koji je otporan na jednu ili više terapija protiv raka. U nekim objavama, otpornost na terapiju raka se odnosi na recidiv raka ili refraktorni rak. Recidiv može da se odnosi na ponovno javljanje raka na izvornom mestu ili novom mestu, nakon tretmana. U nekim objavama, otpornost na terapiju raka se odnosi na napredovanje raka tokom lečenja terapijom protiv raka U nekim objavama, otpornost na terapiju raka se odnosi na rak koji ne reaguje na lečenje. Rak može biti rezistentan na početku lečenja ili može postati rezistentan tokom lečenja. U nekim objavama rak je u ranoj fazi ili u kasnoj fazi.
U nekim objavama, kombinovana terapija obuhvata primenu antagonista koji veže osovinu PD-1 i taksana. Antagonist koji veže osovinui PD-1 i taksan (npr. nab-paklitaksel (ABRAXANE®) ili paklitaksel) mogu da se daju na bilo koji pogodan način poznat u struci. Na primer, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju sekvencijalno (u različito vreme) ili istovremeno. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 nalazi se u posebnom sastavu kao taksan. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 nalazi se u istom sastavu kao i taksan.
Antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju istim ili različitim putevima. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 se daje intravenski, intramuskularno, subkutano, topično, oralno, transdermalno, intraperitonealno, intraorbitalno, implantacijom, inhalacijom, intratekalno, intraventrikularno ili intranazalno. U nekim objavama, taksan se daje intravenski, intramuskularno, subkutano, topički, oralno, transdermalno, intraperitonealno, intraorbitalno, implantacijom, inhalacijom, intratekalno, intraventrikularno ili intranazalno. Efikasna količina antagonista koji veže osovinu PD-1 i taksana mogu da se daju za prevenciju ili za lečenje bolesti. Odgovarajuća doza antagonista koji veže osovinu PD-1 i/ili taksana može da se odredi na osnovu vrste bolesti koja se leči, vrste antagonista koji veže osovinu PD-1 i vrste taksana, težine i toka bolesti, kliničkog stanja pojedinca, kliničke anamneze pojedinca i odgovora na lečenje, te diskrecionog mišljenja lečnika.
Opšti predlog je da se terapeutski efikasna količina antitela (npr., anti-PD-L1 antitela) primenjena na čoveka kreće u opsegu od oko 0,01 mg/kg do oko 50 mg/kg telesne težine pacijenta, bilo da je u pitanju jedna ili više primena. U nekim objavama, antitelo koje se koristi je na primer davano u dnevnim dozama od oko 0,01 mg/kg do oko 45 mg/kg, oko 0,01 do oko 40 mg/kg, oko 0,01 do oko 35 mg/kg, oko 0,01 do oko 30 mg/kg, oko 0,01 do oko 25 mg/kg, oko 0,01 do oko 20 mg/kg, oko 0,01 do oko 15 mg/kg, oko 0,01 do oko 10 mg/kg, oko 0,01 do oko 5 mg/kg, ili oko 0,01 do oko 1 mg/kg. U nekim objavama, antitelo se daje u dozi od 15 mg/kg. Međutim, mogu biti korisni i drugi dozni režimi. U jednoj objavi, anti-PD-L1 antitelo, opisano u ovom dokumentu, daje se ljudima u dozi od oko 100 mg, oko 200 mg, oko 300 mg, oko 400 mg, oko 500 mg, oko 600 mg, oko 700 mg, oko 800 mg, oko 900 mg, oko 1000 mg, oko 1100 mg, oko 1200 mg, oko 1300 mg, oko 1400 mg, ili oko 1500 mg prvog dana 21-dnevnog ciklusa. U nekim objavama, anti-PD-L1 antitelo MPDL3280A se daje u dozi od 1200 mg IV svake tri nedelje (q3w). Doza može da se primeni kao pojedinačna doza ili kao višestruka doza (npr. 2 ili 3 doze) kao što su infuzije. Doza antitela koji se daje u kombinovanom tretmanu može da se smanji u poređenju sa pojedinačnim tretmanom. Napredak ove terapije se prati lako klasičnim tehnikama.
Opšti predlog je da se terapijski efektne količine taksana (npr. nab-paklitaksel (ABRAXANE®) ili paklitaksel) koje se daju ljudima kreću u rasponu od oko 25 do oko 300 mg/m<2>(npr. oko 25 mg/m<2,>, oko 50 mg/m<2>, oko 75 mg/m<2>, oko 100 mg/<2>, oko 125 mg/m<2>, oko 150 mg/m<2>, oko 175 mg/m<2>, oko 200 mg/m<2>, oko 225 mg/m<2>, oko 250 mg/m<2>, oko 275 mg/m<2>ili oko 300 mg/m<2>) bilo u vidu jedne ili više doza. Na primer, u nekim objavama, daje se oko 100 mg/m<2>nab-paklitaksela (ABRAXANE®). U nekim objavama, nab-paklitaksel (ABRAXANE®) se daje u dozi od 100 mg/m<2>IV svake nedelje (q1w). U nekim objavama se daje oko 200 mg/m<2>paklitaksela. U nekim objavama, paklitaksel se daje u dozi od 200 mg/m<2>IV svake 3 nedelje. U nekim objavama, taksan (npr. Nab-paklitaksel (ABRAXANE®) ili paklitaksel) može da se daje na nedeljnoj osnovi, svake 2, 3 ili 4 nedelje, ili dnevnoj osnovi 1, 8. i 15. dana svakog 21-dnevnog ciklusa ili 1, 8. i 15. dana svakog 28-dnevnog ciklusa.
U nekim objavama, postupci mogu još da sadrže i dodatnu terapiju. Dodatna terapija može da bude radioterapija, hirurški zahvat (npr. lumpektomija i mastektomija), hemoterapija, genska terapija, DNK terapija, virusna terapija, RNK terapija, imunoterapija, transplantacija koštane srži, nanoterapija, terapija monoklonskim antitelima ili kombinacija prethodno navedenih. Dodatna terapija može da bude u obliku adjuvantne ili neoadjuvantne terapije. U nekim objavama, dodatnu terapiju čini primena enzimskog inhibitora malih molekula ili antimetastatskog agensa. U nekim objavama, dodatnu terapiju čini primena agenasa za ograničavanje neželjenih dejstava (npr. agensi namenjeni za smanjivanje pojave i/ili ozbiljnosti neželjenih dejstava lečenja, kao što su agensi protiv mučnine, itd.). U nekim objavama, dodatna terapija je radioterapija. U nekim objavama, dodatna terapija je hirurški zahvat. U nekim objavama, dodatna terapija je kombinacija radioterapije i hirurškog zahvata. U nekim objavama, dodatna terapija je gama zračenje. U nekim objavama, dodatna terapija je terapija koja cilja PI3K / AKT / mTOR put, inhibitor HSP90, inhibitor tubulina, inhibitor apoptoze i / ili hemopreventivni agens. Dodatna terapija može da bude jedno ili više ovde opisanih hemoterapeutskih agensa.
U nekim objavama, postupci još obuhvataju i primenu hemoterapeutskog agensa na bazi platine sa antagonistom koji veže osu PD-1 i taksanom. U nekim objavama, hemoterapijski agens na bazi platine je karboplatin. Doziranje i primena karboplatina je dobro poznata u struci. Primerena doza karboplatina daje se sa ciljanim područjem ispod krivulje (AUC) od 6 mg/ml. U nekim objavama, karboplatin se daje intravenski svake 3 nedelje.
U nekim objavama, postupci uključuju primenu anti-PD-L1 antitela MPDL3280A od 1200 mg IV koji se primenjuje svake tri nedelje (q3w), nab paklitaksela (ABRAXANE®) od 100 mg/m<2>IV svake nedelje (q1w) i karboplatina IV svake 3 nedelje (q3w) sa ciljanom AUC od 6 mg/ml. U nekim objavama, postupci uključuju primenu antitela protiv PD-L1 MPDL3280A u 1200 mg IV primenjenog svake tri nedelje(q3w), paklitaksela u 200 mg/m<2>IV svake 3 nedelje i karboplatina IV svake 3 nedelje (q3w) sa ciljnim AUC od 6 mg/ml.
V. Druge kombinovane terapije
Ovde su takođe dati postupci za lečenje ili odlaganje progresije raka kod pojedinca koje uključuju davanje antagonista koji veže osovinu PD-1 i taksana u kombinaciji sa drugim agensom protiv raka ili sa terapijom raka. U nekim objavama, ti postupci uključuju davanje antagonista koji veže osovinu PD-1, taksana i hemoterapeutskog agensa na bazi platine u kombinaciji sa drugim antikancerogenim agensom ili terapijom raka.
U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da daju zajedno sa hemoterapijom ili hemoterapeutskim agensom. U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da daju zajedno sa zračenjem ili radioterapijskim agensom. U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da daju zajedno sa ciljanom terapijom ili ciljanim terapeutskim agensom. U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da daju zajedno sa imunoterapijom ili imunoterapeutskim agensom, na primer monoklonskim antitelom.
Ne vezujući se za teoriju, smatra se da pojačavanje stimulacije T ćelija, promovisanjem aktivirajućeg molekula kostimulacije ili inhibicijom negativnog molekula kostimulacije, može da pospeši smrt tumorskih ćelija čime se leči ili odlaže napredovanje raka. U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa agonistom usmerenim protiv aktivirajućeg kostimulativnog molekula. U nekim objavama, aktivirajući molekul kostimulacije može da uključuje CD40, CD226, CD28, OX40, GITR, CD137, CD27, HVEM ili CD127. U nekim objavama, agonist usmeren protiv aktivirajućeg molekula kostimulacije je agonističko antitelo koje se vezuje za CD40, CD226, CD28, OX40, GITR, CD137, CD27, HVEM ili CD127. U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu se primenjivati zajedno sa antagonistom usmerenim protiv inhibitornog molekula kostimulacije. U nekim objavama, inhibitorna molekula kostimulacije može da uključuje CTLA-4 (poznat i kao CD152), PD-1, TIM-3, BTLA, VISTA, LAG-3, B7-H3, B7-H4, IDO, TIGIT, MICA/B, ili arginazu. U nekim objavama, antagonist usmeren protiv inhibicijskog molekula kostimulacije je antagonističko antitelo koje se veže za CTLA-4, PD-1, TIM-3, BTLA, VISTA, LAG-3, B7-H3, B7-H4, IDO, TIGIT, MICA/B, ili arginaza.
U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antagonistom usmerenim protiv CTLA-4 (poznatim i kao CD152), na primer, sa blokirajućim antitelom. U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa ipilimumabom (poznatim i kao MDX-010, MDX-101 ili YERVOY®). U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa tremelimumabom (poznatim i kao ticilimumab ili CP-675,206). U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antagonistom usmerenim protiv B7-H3 (poznatim i kao CD276), na primer sa blokirajućim antitelom. U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa MGA271. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antagonistom usmerenim protiv TGF beta, na primer, metelimumab (poznat i kao CAT-192), fresolimumab (poznat i kao GC1008) ili LY2157299.
U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa tretmanom koji uključuje usvajajući transfer T ćelije (npr. citotoksičnu T ćeliju ili CTL) koji izražava himerni antigenski receptor (CAR). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa tretmanom koji uključuje usvajajući transfer T ćelije koji sadrži dominantno-negativni TGF beta receptor, npr.,dominantno-negativni TGF receptor beta tipa II. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu se davati zajedno sa tretmanom koji sadrži HERCREEM protokol (vidi, npr., ClinicalTrials.gov Identifier NCT00889954).
U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa agonistom usmerenim protiv CD137 (takođe poznat kao TNFRSF9, 4-1BB ili ILA), na primer, aktivirajuće antitelo. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa urelumabom (poznatim i pod nazivom BMS-663513). U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa agonistom usmerenim protiv CD40, na primer, aktivirajućim antitelom. U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa CP-870893. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa agonistom usmerenim protiv OX40 (takođe poznatim kao CD134), na primer, sa aktivirajućim antitelom. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa anti-OX40 antitelom (npr. AgonOX). U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa agonistom usmerenim protiv CD27, na primer, aktivirajućim antitelom. U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa CDX-1127. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antagonistom usmerenim protiv indoleamin-2,3-dioksigenaze (IDO). U nekim objavama, IDO antagonist je 1-metil-D-triptofan (poznat i kao 1-D-MT).
U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa konjugatom antitelo-lek. U nekim objavama, konjugat antitelo-lek sadrži mertansin ili monometil auristatin E (MMAE). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa konjugatom i anti-NaPi2b antitela-MMAE (poznatim i kao DNIB0600A ili RG7599). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa trastuzumab emtansinom (poznatim i kao T-DM1, ado-trastuzumab emtansin ili KADCYLA®, Genentech). U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da daju zajedno sa DMUC5754A. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa konjugatom antitelo-lek koji cilja endotelinski B receptor (EDNBR), na primer, antitelo usmereno protiv EDNBR konjugovanim sa MMAE.
U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan može da daje zajedno sa inhibitorom angiogeneze. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antitelom usmerenim protiv VEGF, na primer, VEGF-A. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa bevacizumabom (poznatim i kao AVASTIN®, Genentech). U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antitelom usmerenim protiv angiopoetina 2 (takođe poznatog kao Ang2). U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa MEDI3617.
U nekim objavama se antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antineoplastičnim agensom. U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa agensom koji cilja CSF-1R (takođe poznatim kao M-CSFR ili CD115). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa anti-CSF-1 R (takođe poznatim kao IMC-CS4). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa interferonom, na primer interferonom alfa ili interferonom gama. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu se davati zajedno sa Roferonom-A (poznatim i kao rekombinantni interferon alfa-2a). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa GM-CSF (poznatim i kao rekombinantni faktor stimulacije humanog granulocita makrofaga, rhu GM-CSF, sargramostim ili LEUKINE®). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa IL-2 (takođe poznatium kao aldesleukin ili PROLEUKIN®). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa IL-12. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antitelom koje cilja CD20. U nekim objavama, antitelo koje cilja CD20 je obinutuzumab (takođe poznat kao GA101 ili GAZYVA®) ili rituksimab. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa antitelom koje cilja GITR. U nekim objavama, antitelo koje cilja GITR je TRX518.
U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa vakcinom protiv raka. U nekim objavama vakcina protiv raka je peptidna vakcina protiv raka koja je u nekim objavama personalizovana peptidna vakcina. U nekim objavama vakcina protiv peptidnog raka je multivalentni dugi peptid, multi-peptid, peptidni koktel, hibridni peptid ili vakcina za dendritičke ćelije sa impulsnim peptidom (vidi npr. Yamada et al., Cancer Sci, 104: 14 -21, 2013.). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa adjuvantom. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa tretmanom koji sadrži TLR agonist, na primer, Poly-ICLC (takođe poznat kao HILTONOL®), LPS, MPL ili CpG ODN. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa faktorom nekroze tumora (TNF) alfa. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa IL-1. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa HMGB1. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa IL-10 antagonistom. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa IL-4 antagonistom. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa IL-13 antagonistom. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa HVEM antagonistom. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa ICOS agonistom, npr. davanjem ICOS-L-a ili agonističkog antitela usmerenim protiv ICOS. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa tretmanom koji cilja CX3CL1. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa tretmanom koji cilja CXCL9. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa tretmanom koji cilja CXCL10. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa tretmanom koji cilja CCL5. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa LFA-1 ili ICAM1 agonistom. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa Selektin agonistom.
U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa ciljanom terapijom. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa inhibitorom B-Raf. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa vemurafenibom (poznatim i kao ZELBORAF®). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa dabrafenibom (poznatim i kao TAFINLAR®). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu se davati zajedno sa erlotinibom (poznatim i pod nazivom TARCEVA®). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa inhibitorom MEK-a, kao što je MEK1 (poznat i kao MAP2K1) ili MEK2 (poznat i kao MAP2K2). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa kobimetinibom (poznatim i pod nazivom GDC-0973 ili XL-518). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa
1
trametinibom (poznatim i kao MEKINIST®). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa inhibitorom K-Ras. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa inhibitorom c-Met. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa onartuzumabom (poznatim i kao MetMAb). U nekim objavljenjima, antagonist vezanja osi PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa inhibitorom Alk. U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa AF802 (takođe poznatim kao CH5424802 ili alektinib). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa inhibitorom fosfatidilinozitol 3-kinaze (PI3K). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa BKM120. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa idelalisibom (takođe poznatim kao GS-1101 ili CAL-101). U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa perifosinom (poznatim i pod nazivom KRX-0401). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa inhibitorom Akt. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 može da se daje zajedno sa MK2206. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa GSK690693. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa GDC-0941. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa inhibitorom mTOR. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa sirolimusom (poznatim i kao rapamicin). U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa temsirolimusom (poznatim i kao CCI-779 ili TORISEL®). U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa everolimusom (poznatim i kao RAD001). U nekim objavama, antagonist koji se veže za osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa ridaforolimusom (poznatim i pod nazivom AP-23573, MK-8669 ili deforolimus). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa OSI-027. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa AZD8055. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa INK128. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa dvostrukim inhibitorom PI3K / mTOR. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa XL765. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa GDC-0980. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa BEZ235 (takođe poznat kao NVP-BEZ235). U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu
2
PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa BGT226. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa GSK2126458. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa PF-04691502. U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan mogu da se daju zajedno sa PF-05212384 (takođe poznatim kao PKI-587).
VI. Proizvodi ili setovi
U jednoj drugoj objavi, daje se proizvod ili set koji sadrži antagonist koji veže osovinu PD-1 if/ili taksan. U nekim objavama, proizvod ili set sadrži još i uložak za pakovanje sa uputstvom za upotrebu antagonista koji veže osovinu PD-1 u kombinaciji sa taksanom za lečenje ili odlaganje progresije raka ili za poboljšanje imune funkcije pojedinca koji ima rak. Bilo koji od ovde opisanih antagonista koji vežu osovinu PD-1 i/ili taksana može da bude uključen u proizvod za proizvodnju ili setove.
U nekim objavama, antagonist koji veže osovinu PD-1 i taksan nalaze se u istom pakovanju ili u zasebnom pakovanju. Prikladna pakovanja obuhvataju, na primer, boce, bočice, vreće i špriceve. Pakovanje može da bude izrađeno od različitih materijala kao što su staklo, plastika (poput polivinilhlorida ili poliolefina) ili legura metala (kao što su nehrđajući čelik ili hastelloi). U nekim objavama, pakovanje sadrži formulaciju i na etiketi na pakovanju može da se nalazi uputstvo za upotrebu. Proizvod ili set može još da sadrži i druge materijale poželjne sa komercijalnog i sa aspekta upotrebe, uključujući druge pufere, razblaživače, filtere, igle i špriceve. U nekim objavama, proizvod još uključuje jedno ili više drugih sredstava (npr. hemoterapijski agens i anti-neoplastični agens). Prikladna pakovanja za jedan ili više agensa mogu da budu, na primer, boce, bočice, vreće i špricevi.
PRIMERI
Pronalazak će se u potpunosti bolje shvatiti kroz primere koji slede. Podrazumeva se, međutim, da ovi primeri ne ograničavaju obim ovog pronalaska. Podrazumeva se da ovde opisani primeri i objave služe samo u ilustrativne svrhe i da stručne osobe iz ove oblasti mogu u svetlu toga osmisliti modifikacije ili promene koje mogu da se uključe unutar duha i delokruga ove patentne prijave i opsega pripadajućih zahteva.
Primer 1: Kombinovani tretman anti-PD-L1 antitelom i nab-paklitakselom (ABRAXANE®) karboplatinom postigao je trajne kompletne odgovore u modelu MC38 kolorektalnog tumora
Materijali i postupci
Modeli tumora in vivo
MC38 kolorektalne ćelijske linije tumora održavane su u Genentechu. 7-10 nedelja stare C57BL/6 ženke miševa (Charles River Laboratories; Hollister, CA) inokulisane su potkožno u desni bok s jedne strane sa 0,1 milijuna MC38 ćelija. Kada su tumori postigli prosečni volumen od oko100-300 mm<3>, miševi su regrutovani i randomizovani u grupe za lečenje, a sledeći dan započeo je tretman antitelima i/ili hemoterapijom.
Pristup mešanog modela korišten je za analizu ponovljenog merenja volumena tumora kod istih životinja tokom vremena (Pinheiro et al. Nmle: Linear and Nonlinear Mixed Effects Models. R. package version 3.1-108 (2013)). Ovaj pristup se bavi i ponovljenim merenjima i skromnim prekidima pre završetka studije. Kubni regresijski splajnovi korišteni su za prilagođavanje nelinearnog profila vremenskim tokovima log2 (volumen tumora) pri različitim tretmanima. Ugradnja je izvršena putem linearnog modela mešanih efekata unutar R, verzija 2.15.2, korištenjem nlme paketa, verzija 3.1108 (R Fondacija za statističko računanje; Beč, Austrija).
Za eksperiment ponovnog izazivanja MC38 prikazanog na slikama 5A-5B, izlečeni miševi prethodno tretirani kombinacijom anti-PD-L1 ABRAXANE® karboplati inokulisani su supkutano sa 0,1 miliona MC38 ćelija na suprotnom boku primarnog tumora. Paralelno sa tim, naivne ženke C57BL/6 miševa inokulisane su i sa 0,1 miliona MC38 ćelija. Sedam dana kasnije svi su miševi eutanazirani i slezine su sakupljene za protočnu citometrijsku analizu. Sve studije na životinjama su provedene u skladu sa smernicama i propisima navedenim u Zakonu o dobrobiti životinja i Vodiču za negu i upotrebu laboratorijskih životinja, i smernica Instituta za negu i upotrebu životinja (IACUC).
In vitro stimulacija kultura splenocita ponovno izazvanih miševa
Splenociti su uzgajani u 1 milion ćelija/bazenčić u triplikatu u ploči sa U-dnom od 96 bunarčića sa forbolom 12-miristat-13-acetatom (PMA) pri 10 ng/ml i ionomicinom u 1 µg/ml (Sigma-Alrich; St. Louis, MO) plus GOLGIPLUG ™ (brefeldin A) (BD Biosciences; San Jose, Kalifornija) 4 sata na 37 °C. Ćelije su skupljene i obojene površinskim markerima CD4 FITC (fluorescenski izotiocijanat), CD3 PE (fikoeritrin) i CD8 PerCp-Cy5.5 (BD Biosciences) i fiksirane sa 4% paraformaldehidom tokom 30 minuta na ledu. Ćelije se permeabilizuju 1x puferom za permeabilizaciju (BD Biosciences) i oboje se antitelima konjugovanim na pacov anti-mišji anti-interferon-γ (IFN-γ) -allofikocijanin (APC) ili antitelima za kontrolu izotipa pacova lgG1-APC (BD Biosciences) i pokreću se na BD Biosciences LSRII pomoću softvera FACSDIVA™. Analiza citometrijskog protoka je urađena pomoću FlowJo softvera (TreeStar).
Antitela i tretmani
Sva antitela za lečenje su generisana u Genentech-u. Kontrolno antitelo je anti-gp120 mišji IgG 1 (mIgGl), klon 10E7.1D2. Anti-PD-L1 je bio ili reverzna himera čoveka/miša, klon
4
YW243.55.S70 mIgG2a.DANA ili potpuno mišji klon 25A1 mIgG2a.DANA. ABRAXANE® je dobiven od Abraxis Bioscience, Inc. (u vlasništvu Celgene; Summit, NJ). Karboplatin je dobiven od Hospira, Inc. (Lake Forest, IL). Deksametazon je dobiven od West-Ward Pharmaceuticals (Eatontown, NJ). Rasporedi doziranja i načini davanja su naznačeni u Kratkom opisu crteža. Antitela su razblažena bilo u PBS ili u 20 mM histidin acetatu, 240 mM saharoze, 0,02% polisorbata 20, pH 5,5. Hemoterapije i deksametazon su razblaženi u fiziološkom rastvoru.
Studija vakcinacije in vivo
OTI Thy1.1 CD8 T ćelije izolovane su negativnom selekcijom upotrebom MACS CD8 izolacionog seta (Miltenyi Biotec) iz donora OTI Thy1.1 ženske slezene i mezenteričnih limfnih čvorova (Genentech kolonija). Pročišćene CD8+ ćelije označene su sa CFSE (Life Technologies; Grand Island, NY) i 2,5 x 10<6>ćelija ubrizgano je intravenski (IV) u ženske recipijente C57BL / 6 (Charles River Laboratories). Sledećeg dana miševi su vakcinisani intraperitonealnom injekcijom (IP) sa 250 ng anti-DEC205 spojenog sa ovalbuminom pune dužine (proizveden u Genentech-u) plus fiziološkim rastvorom ili deksametazonom u dozi od 4 mg/kg injektiranim IV. Dva dana nakon vakcinacije, miševi su eutanazirani i slezine su skupljene na analizu. Ukupni broj suspenzija slezinoloških ćelija određen je protočnom citometrijom pomoću odnosa živih ćelija i fiksne količine fluorescentnih perli (kataloški br.
9003-53-6, Polysciences, Inc; Warrington, PA) poznate koncentracije. OTI CD8+ T ćelije identifikuju se protočnom citometrijom bojenjem Thy1.1 PE-Cy7 i CD8 Pacific Blue (BD Biosciences) i pokreću se na BD Biosciences LSRII pomoću softvera FACSDIVA™. Analiza citometrijskog protoka je urađena pomoću FlowJo softvera (TreeStar).
Rezultati
Ova studija je procenila delotvornost anti PD-L1 antitela u kontekstu terapije raka u pretkliničkom modelu tumora miša. Kombinovani tretman anti-PD-L1 antitelom (klon 25A1 mIgG2a.DANA) i paklitakselom karboplatinom rezultirao je sinergističkim antitumorskim odgovorom, u poređenju sa lečenjem kontrolnim antitelom ili paklitakselom karboplatinom, u singeneičkom MC38 kolorektalnom modelu tumora (slika 1). 10% miševa (1/10) imalo je delimični odgovor na kombinaciju anti-PD-L1 i paklitaksela karboplatina, u poređenju sa miševima u grupi samo sa kontrolnim antitelima ili samo sa paklitakselom karboplatinom (Slika 1). Snažni antitumorski odgovori koji su rezultirali smanjenjem veličine tumora praćeni su kao delimični odgovori (PRs), definisani u ovom primeru kao smanjenje od početnog volumena tumora od > 50% i <100%, ili potpuni odgovori, definisani u ovom primeru kao 100% smanjenje volumena tumora. Kombinovani tretman anti-PD-L1 antitelom i paklitakselom karboplatinom takođe je odložio vreme napredovanja. Vreme do progresije (TTP) (definisano kao 5x početni volumen tumora u ovom primeru) za kontrolno antitelo je bilo 11 dana, za paklitaksel karboplatin 15,5 dana, a za kombinovani tretman anti-PD-L1 antitelo i paklitaxel karboplatin 25 dana.
U kliničkom okruženju, lečenje paklitakselom (koji je formulisan u potencijalno toksičnom rastvaraču) obično uključuje premedikaciju sa kortikosteroidima poput deksametazona kako bi se smanjila verovatnost reakcije preosetljivosti. Bez obzira na to, kortikosteroidi poput deksametazona imaju imunosupresivne efekte i mogu inhibirati T-ćelijske odgovore, što zauzvrat može smanjiti aktivnost antagonista koji vežu osovinu PD-1, kao što su agensi protiv PD-L1. Dosledno tome, primena deksametazona anulira efikasnost tretmana anti-PD-L1 sa jednim agensom u modelu singeneičkog MC38 kolorektalnog tumora (slike 2A i 2B). Nadalje, deksametazon inhibira antigen specifične T ćelijske odgovore u OTI usvojenom T ćelijskom transferu i modelu vakcinacije (slika 3). Stoga, bez namere teorijskog obavezivanja, lečenje kortikosteroidima poput deksametazona može da priguši ili neutralizuje neke koristi antagonista koji vežu osovinu PD-1, poput terapije anti-PD-L1, smanjujući na taj način poboljšanje funkcije T ćelije i njene sposobnost za podsticanja anti-tumorskih odgovora, kao što je ubijanje tumora putem CD8+ T ćelija.
Kombinovani tretman anti-PD-L1 antitelom (himerno YW243.55.S70.mIgG2a.DANA) i nab-paklitakselom (ABRAXANE®) karboplatinom rezultirao je neočekivano jakom sinergističkom efikasnošću protiv tumora u poređenju sa tretmanom kontrolnim antitelom, sa jednim agensom anti-PD-L1 antitelom, ili sa jednim agensom ABRAXANE® karboplatinom, u modelu singeneičkog MC38 kolorektalnog tumora (slike 4A i 4B). Kombinovano anti-PD-L1 antitelo i ABRAXANE® karboplatinska terapija postigli su trajne potpune odgovore koji su trajali duže od 90 dana kod 4/8 miševa (slike 4A i 4B). Ova sinergija bila je još jača od sinergije koja je bila rezultat kombinacije anti-PD-L1 i paklitaksela karboplatinskog tretmana. TTP (5x početni volumen tumora) bio je 11,5 dana za kontrolno antitelo korišteno samo, 9 dana za anti-PD-L1 antitelo korišteno samo, 13,5 dana za ABRAXANE® karboplatin korištene same, i nije primenjivo za kombinovanu terapiju anti-PD-L1 antitelai ABRAXANE® karboplatin, gde su 4/8 miševa pokazali potpunu regresiju. Ovo ukazuje da kombinovana terapija anti-PD-L1 antitela i ABRAXANE® karboplatina značajno odgađa vreme do progresije, u većoj meri od anti-PD-L1 antitela i kombinacije paklitaksela karboplatina. Nadalje, svi izlečeni miševi (tj. miševi koji pokazuju potpune odgovore) iz kombinacije anti-PD-L1 i ABRAXANE® karboplatinskog tretmana bili su u mogućnosti potpuno odbiti sekundarni izazov sa istom MC38 ćelijskom linijom, što ukazuje da je terapija stvorila memorijske odgovore T ćelija (slike 5A-5B). Ponovna stimulacija in vitro splenocita iz ovih izlečenih miševa pokazala je povećanu efektorsku funkciju T ćelija što je uočeno na osnovu pojačane proizvodnje interferon-gama (IFN-γ) i iz CD4+ T i CD8+ T ćelija, u poređenju sa naivnim primarno izazvanim miševima (slike 5A-5B).
Iznenađujuće snažna anti-tumorska sinergistička aktivnost i neočekivana sposobnost dobijanja potpunih odgovora i stvaranje memorijskog odgovora T ćelija predstavljaju važne terapijske prednosti kombinovane terapije sa antagonistima koji vežu osovinu PD-1 i taksanima, poput nab-paklitaksela (ABRAXANE®). Uz to, za razliku od tretmana paklitakselom, lečenje nab-paklitakselom (ABRAXANE®) obično ne uključuje premedikaciju sa kortikosteroidima, poput deksametazona. Ovde prikazani rezultati pokazuju da kombinovana terapija sa antagonistom koji veže osovinu PD-1 (poput anti-PD-L1 antitela) i nab-paklitakselom (ABRAXANE®) takođe omogućava jednostavniji režim lečenja kojim može da se izbegne upotreba kortikosteroida i smanji potencijalni štetni efekti.
Primer 2: Kombinovani tretman anti-PD-L1 antitelom sa nab-paklitakselom (ABRAXANE®) i karboplatinom postigao je kompletne odgovore u kliničkom ispitivanju faze 1b za pacijente sa karcinomom pluća ne-malih ćelija.
Provedena je klinička studija faze 1b za procenu efikasnosti kombinovanog lečenja anti-PD-L1 antitelom (MPDL3280A) u kombinaciji sa taksanom (nab-paklitakselom (ABRAXANE®) ili paklitakselom) i karboplatinom za pacijente koji imaju rak pluća ne-malih ćelija (NSCLC).
Protokol doziranja za ovo kliničko istraživanje bio je sledeći:
1) MPDL3280A / ABRAXANE® / karboplatinska kombinovana terapija: (a) MPDL3280A od 1200 mg IV davana svake 3 nedelje (q3w); (b) ABRAXANE® od 100 mg/m<2>IV svake nedelje (q1w); i (c) karboplatin IV svake 3 nedelje (q3w) sa ciljanim područjem ispod krivulje (AUC) od 6 mg/ml.
2) MPDL3280A / kombinacija paklitaksela/karboplatina: (a) MPDL3280A od 1200 mg IV davanoj svake 3 nedelje (q3w); (b) paklitaksel od 200 mg/m<2>IV svake 3 nedelje (q3w); i (c) karboplatin IV svake 3 nedelje (q3w) sa ciljanom AUC od 6 mg/ml.
Tabela 4 prikazuje rezultate studije na 14 pacijenata lečenih sa MPDL3280A u kombinaciji sa ABRAXANE® i karboplatinom. Tabela 5 prikazuje rezultate studije na 6 pacijenata lečenih sa MPDL3280A u kombinaciji sa paklitakselom i karboplatinom.
Tabela 4: Efikasnost kombinovanog lečenja MPDL3280A / ABRAXANE® / karboplatinom
Tabela 5: Efikasnost kombinovanog lečenja MPDL3280A/ paklitakselom/karboplatinom
Kao što je prikazano u tabeli 4 i na slici 6A, kombinovani tretman sa MPDL3280A i nab-paklitakselom (ABRAXANE®) karboplatinom rezultirao je neočekivano jakom antitumorskom efikasnošću, sa 64,3% objektivne stope odgovora (ORR, CR PR). Iznenađujuće, 21,4% (3/14) bolesnika lečenih kombinacijom MDPL3280A i nab-paklitakselom (ABRAXANE®) karboplatinskom terapijom postiglo je potpuni odgovor (tj. potpuno odsustvo tumorske mase koja može da se otkrije).42,9% (6/14) pacijenata imalo je parcijalni odgovor.
Tretmanska kombinacija sa MPDL3280A i paklitakselom karboplatinom takođe je rezultirala anti-tumorskom efikasnošću, iako je bila nešto manje snažna od kombinacije MPDL3280A / nab-paklitaksela (ABRAXANE®) karboplatinske terapije u testiranom uzorku relativno male veličine. Objektivna stopa odgovora (ORR) za kombinaciju sa MPDL3280A i paklitakselom karboplatinom bila je 33,3%, pri čemu su oba ispitanika imala delimičan odgovor (tabela 5 i slika 6B).
U skladu sa pretkliničkim studijama predstavljenim u primeru 1, iznenađujuće snažna antitumorska aktivnost i neočekivana sposobnost dobijanja trajnih, potpunih odgovora predstavljaju važne terapijske prednosti kombinovane terapije sa antagonistima koji vežu osovinu PD-1 (poput anti-PD-L1 antitela) i taksanima, poput nab-paklitaksela (ABRAXANE®).
LISTA SEKVENCI
<110> Genentech, Inc.
F. Hoffmann-La Roche AG
<120> Postupci lečenjа raka pomoću аntаgonistа koji vezuju osovinu PD-1 i pomoću tаksаnа <130> 50474-103WO2
<150> US 61/917,264
<151> 17.12.2013.
<160> 33
<170> PatentIn verzija 3.5
<210> 1
<211> 440
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> Sintetički konstrukt
<400> 1
�
�
<211> 214
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 2
<211> 118
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 3
<210> 4
<211> 108
<212> PRT
4
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 4
<210> 5
<211> 10
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <220>
<221> Xaa
<222> (6)..(6)
<223> Xaa je D ili G <400> 5
<210> 6
<211> 18
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<223> Sintetički konstrukt <220>
<221> Xaa
<222> (4)..(4)
<223> Xaa je S ili L <220>
<221> Xaa
<222> (10)..(10)
<223> Xaa je T ili S <400> 6
<210> 7
<211> 9
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 7
<210> 8
<211> 25
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 8
<210> 9
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 9
<210> 10
<211> 32
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 10
<210> 11
<211> 11
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 11
<210> 12
<211> 11
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <220>
<221> Xaa
<222> (5)..(5)
<223> Xaa je D ili V
<220>
<221> Xaa
<222> (6)..(6)
<223> Xaa je V ili I
<220>
<221> Xaa
<222> (7)..(7)
<223> Xaa je S ili N
<220>
<221> Xaa
<222> (9)..(9)
<223> Xaa je A ili F
<220>
<221> Xaa
<222> (10)..(10)
<223> Xaa je V ili L
<400> 12
<210> 13
<211> 7
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> Sintetički konstrukt
<220>
<221> Xaa
<222> (4)..(4)
<223> Xaa je F ili T
<220>
<221> Xaa
<222> (6)..(6)
<223> Xaa je Y ili A
<400> 13
<211> 9
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> Sintetički konstrukt
<220>
<221> Xaa
<222> (3)..(3)
<223> Xaa je Y, G, F ili S
<220>
<221> Xaa
<222> (4).. (4)
<223> Xaa je L, Y, F, ili W
<220>
<221> Xaa
<222> (5)..(5)
<223> Xaa je Y, N, A, T, G, F ili I
<220>
<221> Xaa
<222> (6)..(6)
<223> Xaa je H, V, P, T ili I
<220>
<221> Xaa
<222> (8)..(8)
<223> Xaa je A, W, R, P, ili T
<400> 14
<210> 15
<211> 23
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> Sintetički konstrukt
<400> 15
<211> 15
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 16
<210> 17
<211> 32
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 17
<210> 18
<211> 11
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 18
<210> 19
<211> 10
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
1
<223> Sintetički konstrukt <400> 19
<210> 20
<211> 18
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 20
<210> 21
<211> 9
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 21
<210> 22
<211> 11
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 22
1 1 <211> 7
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 23
<210> 24
<211> 9
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 24
<210> 25
<211> 118
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 25
1 2
<211> 122
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 26
<210> 27
<211> 11
<212> PRT
1
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 27
<210> 28
<211> 10
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 28
<210> 29
<211> 30
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 29
<210> 30
<211> 14
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 30
1 4
<211> 15
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 31
<210> 32
<211> 447
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 32
1
�
<211> 214
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca <220>
<223> Sintetički konstrukt <400> 33
1
�

Claims (8)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Antagonist koji veže PD-L1 za upotrebu u postupku lečenja ili odlaganja progresije raka pluća ne-malih ćelija kod pojedinca, pri čemu se antagonist koji veže PD-L1 daje u kombinaciji sa nab-paklitakselom i karboplatinom i gde antagonist koji veže PD-L1 je anti-PD-L1 antitelo.
2. Antagonist koji veže PD-L1 za upotrebu prema zahtevu 1, pri čemu antagonist koji veže PD-Ll (i) inhibira vezivanje PD-Ll za PD-1; (ii) inhibira vezivanje PD-L1 za B7-1; ili (iii) inhibira vezivanje PD-L1 za PD-1 i B7-1.
3. Antagonist koji vezuje PD-L1 za upotrebu prema bilo kojem od zahteva 1 ili 2, pri čemu antitelo sadrži teški lanac koji sadrži HVR-Hl sekvencu SEQ ID NO: 19, HVR-H2 sekvencu SEQ ID NO: 20 i HVR- H3 sekvencu SEQ ID NO: 21; i laki lanac koji sadrži HVR-L1 sekvencu SEQ ID NO: 22, HVR-L2 sekvencu SEQ ID NO: 23 i HVR-L3 sekvencu SEQ ID NO: 24.
4. Antagonist koji vezuje PD-L1 za upotrebu prema bilo kojem od zahteva 1-3, pri čemu antitelo sadrži varijabilni region teškog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 25, i varijabilni region lakog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 4.
5. Antagonist koji vezuje PD-L1 za upotrebu prema bilo kojem od zahteva 1-4, pri čemu pojedinac ima rak ili mu je dijagnostikovan rak.
6. Antagonist koji vezuje PD-L1 za upotrebu prema bilo bilo kojem od zahteva 1-5, pri čemu ćelije raka kod pojedinca eksprimiraju PD-L1.
7. Antagonist koji vezuje PD-L1 za upotrebu prema bilo bilo kojem od zahteva 1-6, pri čemu se nab-paklitaksel i/ili karboplatin daju pre antagonista koji vezuje PD-L1, istovremeno sa antagonistom koji vezuje PD-L1 ili nakon antagonista koji vezuje PD -L1.
8. Antagonist koji vezuje PD-L1 za upotrebu prema bilo kojem od zahteva 1-7, pri čemu se antagonist koji vezuje PD-L1 nab-paklitaksel i/ili karboplatin daju intravenski, intramuskularno, potkožno, topikalno, oralno, transdermalno, intraperitonealno, intraorbitalno, implantacijom, inhalacijom, intratekalno, intraventrikularno ili intranazalno.
RS20191594A 2013-12-17 2014-12-17 Postupci lečenjа raka pomoću аntаgonistа koji vežu osovinu pd-1 i pomoću tаksаnа RS59659B2 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201361917264P 2013-12-17 2013-12-17
EP14824700.0A EP3083686B2 (en) 2013-12-17 2014-12-17 Methods of treating cancers using pd-1 axis binding antagonists and taxanes
PCT/US2014/070974 WO2015095404A2 (en) 2013-12-17 2014-12-17 Methods of treating cancers using pd-1 axis binding antagonists and taxanes

Publications (2)

Publication Number Publication Date
RS59659B1 RS59659B1 (sr) 2020-01-31
RS59659B2 true RS59659B2 (sr) 2023-08-31

Family

ID=52293262

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20191594A RS59659B2 (sr) 2013-12-17 2014-12-17 Postupci lečenjа raka pomoću аntаgonistа koji vežu osovinu pd-1 i pomoću tаksаnа

Country Status (27)

Country Link
US (13) US10570213B2 (sr)
EP (4) EP3647324A1 (sr)
JP (6) JP2017507900A (sr)
KR (5) KR102447878B1 (sr)
CN (3) CN105828837B (sr)
AU (3) AU2014364587C1 (sr)
BR (1) BR112016013896A2 (sr)
CA (1) CA2933883A1 (sr)
DK (1) DK3083686T4 (sr)
ES (1) ES2763429T5 (sr)
FI (1) FI3083686T4 (sr)
HK (1) HK1225634A1 (sr)
HR (1) HRP20192288T4 (sr)
HU (1) HUE047699T2 (sr)
IL (3) IL296657A (sr)
LT (1) LT3083686T (sr)
MX (3) MX2016007887A (sr)
MY (1) MY189089A (sr)
NZ (2) NZ760065A (sr)
PL (1) PL3083686T5 (sr)
PT (1) PT3083686T (sr)
RS (1) RS59659B2 (sr)
RU (1) RU2719487C2 (sr)
SG (4) SG10201808519VA (sr)
SI (1) SI3083686T2 (sr)
WO (2) WO2015095404A2 (sr)
ZA (1) ZA201603753B (sr)

Families Citing this family (153)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
TWI472339B (zh) 2008-01-30 2015-02-11 Genentech Inc 包含結合至ｈｅｒ２結構域ii之抗體及其酸性變異體的組合物
BRPI0812682A2 (pt) 2008-06-16 2010-06-22 Genentech Inc tratamento de cáncer de mama metastático
HUE065752T2 (hu) 2008-12-09 2024-06-28 Hoffmann La Roche Anti-PD-L1 antitestek és felhasználásuk T-sejt funkció elõsegítésére
CN107586340B (zh) 2011-08-23 2022-01-21 罗切格利卡特公司 对t细胞活化性抗原和肿瘤抗原特异性的双特异性抗体及使用方法
MY194408A (en) 2011-10-14 2022-11-30 Genentech Inc Uses for and Article of Manufacture Including Her2 Dimerization Inhibitor Pertuzumab
BR112015007120A2 (pt) 2012-10-08 2017-12-12 Roche Glycart Ag anticorpo biespecífico, composição farmacêutica, uso, célula hospedeira e método de produção de um anticorpo
CN110845618A (zh) 2013-02-26 2020-02-28 罗切格利卡特公司 双特异性t细胞活化抗原结合分子
UA119320C2 (uk) 2013-02-26 2019-06-10 Рош Глікарт Аг Активуюча т-клітини біспецифічна антигензв'язувальна молекула
TWI554284B (zh) 2013-04-16 2016-10-21 建南德克公司 帕妥珠單抗（ｐｅｒｔｕｚｕｍａｂ）變體及其評估
JP6720075B2 (ja) * 2013-05-31 2020-07-08 メルク・シャープ・アンド・ドーム・コーポレーションＭｅｒｃｋ Ｓｈａｒｐ ＆ Ｄｏｈｍｅ Ｃｏｒｐ． 癌のための併用療法
AU2014290069B2 (en) 2013-07-16 2019-01-03 Genentech, Inc. Methods of treating cancer using PD-1 axis binding antagonists and TIGIT inhibitors
EP4610368B1 (en) 2013-08-05 2026-02-04 Twist Bioscience Corporation De novo synthesized gene libraries
ES2746805T3 (es) 2013-12-12 2020-03-06 Shanghai hengrui pharmaceutical co ltd Anticuerpo de PD-1, fragmento de unión a antígeno del mismo y aplicación médica del mismo
NZ760065A (en) * 2013-12-17 2022-12-23 Genentech Inc Methods of treating cancers using pd-1 axis binding antagonists and taxanes
KR102225489B1 (ko) 2013-12-17 2021-03-10 제넨테크, 인크. 항-cd3 항체 및 이의 사용 방법
WO2015119930A1 (en) 2014-02-04 2015-08-13 Pfizer Inc. Combination of a pd-1 antagonist and a vegfr inhibitor for treating cancer
RU2016142476A (ru) 2014-03-31 2018-05-07 Дженентек, Инк. Комбинированная терапия, включающая антиангиогенезные агенты и агонисты, связывающие ох40
JP6871155B2 (ja) 2014-07-25 2021-05-12 メモリアル スローン ケタリング キャンサー センター 二重特異性ｈｅｒ２及びｃｄ３結合分子
US11820832B2 (en) 2014-07-25 2023-11-21 Memorial Sloan Kettering Cancer Center Bispecific HER2 and CD3 binding molecules
SMT202400235T1 (it) 2014-08-04 2024-07-09 Hoffmann La Roche Molecole bispecifiche leganti l’antigene di attivazione delle cellule t
HUE043847T2 (hu) * 2014-08-28 2019-09-30 Halozyme Inc Hialuronán-lebontó enzimmel és egy immun checkpoint inhibitorral végzett kombinációs terápia
SG11201701627PA (en) 2014-09-12 2017-03-30 Genentech Inc Anti-cll-1 antibodies and immunoconjugates
RS61010B1 (sr) 2014-11-20 2020-11-30 Hoffmann La Roche Bispecifični antigen vezujući molekuli koji aktiviraju t ćelije protiv folr1 i cd3
RU2753902C2 (ru) 2014-11-20 2021-08-24 Ф.Хоффманн-Ля Рош Аг Комбинированная терапия на основе активирующих т-клетки биспецифических антигенсвязывающих молекул против cd3 и фолатного рецептора 1 (folr1) и антагонистов, связывающихся с осью pd-1
BR112017010513A2 (pt) 2014-11-20 2018-04-03 F. Hoffmann-La Roche Ag ?cadeias leves comuns e métodos de uso?
MX2017007321A (es) * 2014-12-02 2017-08-25 Celgene Corp Terapias de combinacion.
AU2015358325A1 (en) 2014-12-05 2017-05-25 Genentech, Inc. Anti-CD79b antibodies and methods of use
CN112263677A (zh) 2015-02-26 2021-01-26 默克专利股份公司 用于治疗癌症的pd-1/pd-l1抑制剂
AU2016233495B2 (en) 2015-03-13 2022-02-24 Cytomx Therapeutics, Inc Anti-PDL1 antibodies, activatable anti-PDL1 antibodies, and methods of use thereof
US11933786B2 (en) 2015-03-30 2024-03-19 Stcube, Inc. Antibodies specific to glycosylated PD-L1 and methods of use thereof
KR102610592B1 (ko) * 2015-03-30 2023-12-07 주식회사 에스티큐브 당화 pd-l1에 특이적인 항체 및 그의 사용 방법
US9981239B2 (en) 2015-04-21 2018-05-29 Twist Bioscience Corporation Devices and methods for oligonucleic acid library synthesis
EP3302423B1 (en) 2015-06-04 2022-05-25 Crititech, Inc. Particle production system and particle collection device
TWI870335B (zh) * 2015-06-12 2025-01-21 美商宏觀基因股份有限公司 變異的嵌合4d5抗體及其與抗pd-1抗體聯合用於治療癌症的應用
EP3916018A1 (en) 2015-06-16 2021-12-01 Genentech, Inc. Anti-cd3 antibodies and methods of use
MY193229A (en) 2015-06-16 2022-09-26 Merck Patent GmbH Pd-l1 antagonist combination treatments
ES2957567T3 (es) 2015-06-16 2024-01-22 Hoffmann La Roche Anticuerpos humanizados y de afinidad madurada contra FcRH5 y procedimientos de uso
TW201718647A (zh) 2015-06-16 2017-06-01 建南德克公司 抗-cll-1抗體及使用方法
IL256080B2 (en) 2015-06-17 2025-06-01 Genentech Inc Methods of treating locally advanced or metastatic breast cancers using pd-1 axis binding antagonists and taxanes
CN114591433A (zh) 2015-07-13 2022-06-07 西托姆克斯治疗公司 抗pd-1抗体、可活化抗pd-1抗体及其使用方法
CN116726183A (zh) 2015-08-03 2023-09-12 Enb治疗公司 用于治疗与etbr激活相关的癌症的组合物和方法
WO2017031242A1 (en) 2015-08-20 2017-02-23 Sutro Biopharma, Inc. Anti-tim-3 antibodies, compositions comprising anti-tim-3 antibodies and methods of making and using anti-tim-3 antibodies
IL258164B (en) 2015-09-18 2022-09-01 Twist Bioscience Corp Methods for modulating protein and cellular activity and method for nucleic acid synthesis
AR106188A1 (es) 2015-10-01 2017-12-20 Hoffmann La Roche Anticuerpos anti-cd19 humano humanizados y métodos de utilización
MA43017A (fr) 2015-10-02 2018-08-08 Hoffmann La Roche Anticorps bispécifiques spécifiques d'un récepteur de co-stimulation du tnf
KR20180073561A (ko) 2015-10-02 2018-07-02 에프. 호프만-라 로슈 아게 이중특이적 항-ceaxcd3 t 세포 활성화 항원 결합 분자
CN108136010A (zh) * 2015-10-08 2018-06-08 宏观基因有限公司 用于治疗癌症的联合疗法
WO2017072280A1 (en) * 2015-10-30 2017-05-04 Affibody Ab New polypeptide having affinity to pd-l1
EP3368557B1 (en) 2015-10-30 2026-03-25 Affibody AB New polypeptide
CN115920796A (zh) 2015-12-01 2023-04-07 特韦斯特生物科学公司 功能化表面及其制备
US10858432B2 (en) 2015-12-02 2020-12-08 Stcube, Inc. Antibodies specific to glycosylated PD-1 and methods of use thereof
EP3388084A4 (en) * 2015-12-07 2019-11-13 Kyoto University COMBINATION THERAPY WITH PD-1 SIGNAL HEMMER
ES2901794T3 (es) 2015-12-09 2022-03-23 Hoffmann La Roche Anticuerpo anti-CD20 de tipo II para reducir la formación de anticuerpos antifármaco
EA201891178A1 (ru) 2015-12-14 2019-01-31 Макродженикс, Инк. Биспецифичные молекулы, обладающие иммунореактивностью в отношении pd-1 и ctla-4, и способы их применения
CN105669864B (zh) * 2015-12-23 2018-10-16 杭州尚健生物技术有限公司 抗人程序性死亡受体1抗体及其制备方法和用途
AR107303A1 (es) 2016-01-08 2018-04-18 Hoffmann La Roche Métodos de tratamiento de cánceres positivos para ace utilizando antagonistas de unión a eje pd-1 y anticuerpos biespecíficos anti-ace / anti-cd3, uso, composición, kit
KR102500659B1 (ko) * 2016-02-29 2023-02-16 제넨테크, 인크. 암에 대한 치료 및 진단 방법
MX2018010546A (es) 2016-03-15 2019-02-20 Chugai Pharmaceutical Co Ltd Metodos de tratamiento de cancer que usan antagonistas de union al eje de muerte programada 1 (pd-1) y anticuerpos anti glipicano 3 (gpc3).
PL3433280T3 (pl) 2016-03-22 2023-07-31 F. Hoffmann-La Roche Ag Dwuswoiste cząsteczki limfocytów T aktywowane przez proteazy
ES2973870T3 (es) 2016-03-29 2024-06-24 Univ Texas Anticuerpos de función doble específicos para PD-L1 glucosilado y métodos de uso de los mismos
JP7572146B2 (ja) 2016-03-29 2024-10-23 エスティーキューブ アンド カンパニー，インコーポレイテッド グリコシル化免疫チェックポイントタンパク質に特異的に結合する抗体を選択する方法
WO2017176628A1 (en) 2016-04-04 2017-10-12 Crititech, Inc. Methods for solid tumor treatment
US20180157397A1 (en) * 2016-04-08 2018-06-07 Maxx Media Group, LLC System and Method for Adding Three-Dimensional Images to an Intelligent Virtual Assistant that Appear to Project Forward of or Vertically Above an Electronic Display
US20200255524A1 (en) * 2016-06-07 2020-08-13 Macrogenics, Inc. Combination therapy
KR102726248B1 (ko) 2016-07-07 2024-11-05 더 보드 어브 트러스티스 어브 더 리랜드 스탠포드 주니어 유니버시티 항체-애쥬번트 접합체
JP2019528251A (ja) 2016-07-20 2019-10-10 エスティーキューブ，インコーポレイテッド グリコシル化ｐｄ−ｌ１に結合する抗体の組合せを使用するがんの処置および治療の方法
EP3494139B1 (en) 2016-08-05 2022-01-12 F. Hoffmann-La Roche AG Multivalent and multiepitopic anitibodies having agonistic activity and methods of use
SG11201901563UA (en) 2016-08-22 2019-03-28 Twist Bioscience Corp De novo synthesized nucleic acid libraries
WO2018039275A1 (en) * 2016-08-24 2018-03-01 Ignyta, Inc. Combinations for the treatment of cancer
EP3505183B1 (en) 2016-08-26 2022-03-30 Tetsuji Okuno Microvascular blood flow decreasing agent and use thereof
CA3035378A1 (en) * 2016-09-01 2018-03-08 Mayo Foundation For Medical Education And Research Carrier-pd-l1 binding agent compositions for treating cancers
AU2017324335A1 (en) * 2016-09-06 2019-03-28 Mayo Foundation For Medical Education And Research Methods of treating PD-L1 expressing cancer
JP6871364B2 (ja) 2016-09-21 2021-05-12 ツイスト バイオサイエンス コーポレーション 核酸に基づくデータ保存
CN109862917A (zh) * 2016-09-29 2019-06-07 基因泰克公司 Mek抑制剂,pd-1轴抑制剂,和紫杉烷的组合疗法
AU2017336867B2 (en) 2016-09-29 2024-03-14 Beijing Hanmi Pharmaceutical Co., Ltd. Heterodimeric immunoglobulin constructs and preparation methods thereof
JP7022123B2 (ja) 2016-09-30 2022-02-17 エフ・ホフマン－ラ・ロシュ・アクチェンゲゼルシャフト Ｃｄ３に対する二重特異性抗体
AU2017339856B2 (en) 2016-10-06 2024-09-05 Merck Patent Gmbh Dosing regimen of avelumab for the treatment of cancer
WO2018089467A1 (en) * 2016-11-09 2018-05-17 Beth Israel Deaconess Medical Center, Inc. Methods for reducing recurrence of tumors
US11466094B2 (en) * 2016-11-15 2022-10-11 Genentech, Inc. Dosing for treatment with anti-CD20/anti-CD3 bispecific antibodies
CA3043652A1 (en) * 2016-11-18 2018-05-24 Beijing Hanmi Pharmaceutical Co., Ltd. Anti-pd-1/anti-her2 natural antibody structural heterodimeric bispecific antibody and method of preparing the same
AU2017378492B2 (en) 2016-12-16 2022-06-16 Twist Bioscience Corporation Variant libraries of the immunological synapse and synthesis thereof
CN117752782A (zh) 2017-01-17 2024-03-26 豪夫迈·罗氏有限公司 皮下her2抗体配制剂
AR110755A1 (es) 2017-01-20 2019-05-02 Genzyme Corp Anticuerpos dirigidos a hueso
TW202506185A (zh) 2017-01-20 2025-02-16 法商賽諾菲公司 抗TGF-β抗體及其用途
CA3051484A1 (en) * 2017-01-27 2018-08-02 Memorial Sloan Kettering Cancer Center Bispecific her2 and cd3 binding molecules
US11046768B2 (en) 2017-01-27 2021-06-29 Memorial Sloan Kettering Cancer Center Bispecific HER2 and CD3 binding molecules
EP3585813A1 (en) * 2017-02-22 2020-01-01 Sutro Biopharma, Inc. Pd-1/tim-3 bi-specific antibodies, compositions thereof, and methods of making and using the same
EP4556433A3 (en) 2017-02-22 2025-08-06 Twist Bioscience Corporation Nucleic acid based data storage
WO2018160794A1 (en) * 2017-03-01 2018-09-07 Merrimack Pharmaceuticals, Inc. Epha2-targeted docetaxel -generating liposomes in combination with an agent that impedes regulatory t cell activity for treating cancer
CN116531511A (zh) 2017-03-02 2023-08-04 豪夫迈·罗氏有限公司 Her2阳性乳腺癌的辅助治疗
WO2018170169A1 (en) 2017-03-15 2018-09-20 Twist Bioscience Corporation Variant libraries of the immunological synapse and synthesis thereof
KR20190134994A (ko) * 2017-03-29 2019-12-05 글리코토페 게엠베하 Muc1 및 cd3에 결합하는 다중특이적 항체 작제물
CA3057758A1 (en) * 2017-03-29 2018-10-04 Glycotope Gmbh Pd-l1 and ta-muc1 antibodies
WO2018178123A1 (en) * 2017-03-29 2018-10-04 Glycotope Gmbh BISPECIFIC MUC-1 x PD-L1 ANTIBODIES
KR102713203B1 (ko) 2017-05-30 2024-10-10 브리스톨-마이어스 스큅 컴퍼니 Lag-3 양성 종양의 치료
KR20240155979A (ko) 2017-05-30 2024-10-29 브리스톨-마이어스 스큅 컴퍼니 항-lag-3 항체 또는 항-lag-3 항체 및 항-pd-1 또는 항-pd-l1 항체를 포함하는 조성물
BR112019025188A2 (pt) 2017-06-01 2020-06-23 Cytomx Therapeutics, Inc. Anticorpos anti-pdl1 ativáveis e métodos de uso dos mesmos
BR112019023948A2 (pt) 2017-06-09 2020-06-09 Crititech Inc tratamento de cistos epiteliais por injeção intracística de partículas antineoplásicas
WO2018231864A1 (en) 2017-06-12 2018-12-20 Twist Bioscience Corporation Methods for seamless nucleic acid assembly
CN111566209B (zh) 2017-06-12 2024-08-30 特韦斯特生物科学公司 无缝核酸装配方法
EP3615004B1 (en) 2017-06-14 2025-02-19 Crititech, Inc. Methods for treating lung disorders
CN109134660B (zh) * 2017-06-16 2022-07-01 上海恒润达生生物科技股份有限公司 靶向Mesothelin的嵌合抗原受体并联合表达抗PD1抗体的方法及其用途
WO2019025545A1 (en) 2017-08-04 2019-02-07 Genmab A/S BINDING AGENTS BINDING TO PD-L1 AND CD137 AND THEIR USE
EP3681906A4 (en) 2017-09-11 2021-06-09 Twist Bioscience Corporation GPCR-BINDING PROTEINS AND THEIR SYNTHESIS
JP7792750B2 (ja) 2017-10-03 2025-12-26 クリティテック・インコーポレイテッド 癌の治療のための免疫療法剤の全身送達と組み合わせた抗腫瘍粒子の局所送達
KR102889470B1 (ko) 2017-10-20 2025-11-21 트위스트 바이오사이언스 코포레이션 폴리뉴클레오타이드 합성을 위한 가열된 나노웰
CA3088911A1 (en) 2018-01-04 2019-07-11 Twist Bioscience Corporation Dna-based storage device and method for synthesizing polynucleotides using the device
EP3713571A4 (en) 2018-01-12 2021-08-25 ENB Therapeutics, Inc. DEUTERATED COMPOUNDS, COMPOSITIONS AND TREATMENT METHODS FOR CANCERS ASSOCIATED WITH ETBR ACTIVATION
WO2019153200A1 (zh) * 2018-02-08 2019-08-15 北京韩美药品有限公司 抗pd-1/抗her2天然抗体结构样异源二聚体形式双特异抗体及其制备
CN118772287A (zh) 2018-02-08 2024-10-15 豪夫迈·罗氏有限公司 双特异性抗原结合分子和使用方法
WO2019197600A1 (en) 2018-04-13 2019-10-17 F. Hoffmann-La Roche Ag Her2-targeting antigen binding molecules comprising 4-1bbl
HUE067382T2 (hu) 2018-05-18 2024-10-28 Daiichi Sankyo Co Ltd Anti-MUC1-exatecan antitest-hatóanyag konjugátum
WO2019222706A1 (en) 2018-05-18 2019-11-21 Twist Bioscience Corporation Polynucleotides, reagents, and methods for nucleic acid hybridization
CA3093459A1 (en) * 2018-05-31 2019-12-05 Crititech, Inc. Methods for isolating tumor-specific immune cells from a subject for adoptive cell therapy and cancer vaccines
AU2019288728A1 (en) * 2018-06-23 2021-01-14 Genentech, Inc. Methods of treating lung cancer with a pd-1 axis binding antagonist, a platinum agent, and a topoisomerase ii inhibitor
US12371683B2 (en) 2018-07-25 2025-07-29 Alteogen Inc. Hyaluronidase variants and pharmaceutical composition comprising the same
WO2020043683A1 (en) * 2018-08-27 2020-03-05 Pieris Pharmaceuticals Gmbh Combination therapies comprising cd137/her2 bispecific agents and pd-1 axis inhibitors and uses thereof
CN109053891B (zh) 2018-09-17 2021-12-21 苏州泓迅生物科技股份有限公司 一种抗pd-l1抗体及其制备方法和应用
US12577307B2 (en) 2018-10-31 2026-03-17 Genentech, Inc. Method and medicament for treating cancer unresponsive to PD-1/PD-L1 signaling inhibitor
CA3124980A1 (en) 2018-12-26 2020-07-02 Twist Bioscience Corporation Highly accurate de novo polynucleotide synthesis
JP2022521551A (ja) 2019-02-26 2022-04-08 ツイスト バイオサイエンス コーポレーション Ｇｌｐ１受容体の変異体核酸ライブラリ
CN113785057A (zh) 2019-02-26 2021-12-10 特韦斯特生物科学公司 用于抗体优化的变异核酸文库
CA3130794A1 (en) 2019-03-15 2020-09-24 Bolt Biotherapeutics, Inc. Immunoconjugates targeting her2
CN120053667A (zh) 2019-03-25 2025-05-30 阿特根公司 用于皮下注射的包含人透明质酸酶ph20变体和药物的药物组合物
AU2020298294A1 (en) 2019-06-21 2022-02-17 Twist Bioscience Corporation Barcode-based nucleic acid sequence assembly
AR119382A1 (es) * 2019-07-12 2021-12-15 Hoffmann La Roche Anticuerpos de pre-direccionamiento y métodos de uso
US12091777B2 (en) 2019-09-23 2024-09-17 Twist Bioscience Corporation Variant nucleic acid libraries for CRTH2
WO2021061842A1 (en) 2019-09-23 2021-04-01 Twist Bioscience Corporation Variant nucleic acid libraries for single domain antibodies
CN110522909B (zh) * 2019-09-30 2024-02-20 安徽省立医院 一种协同增强抗her2阳性肿瘤效果的药物组合
EP4069746A4 (en) 2019-12-04 2023-12-27 Jiangsu Alphamab Biopharmaceuticals Co., Ltd. BISPECIFIC FUSION PROTEIN FOR TUMOR TREATMENT
BR112022011235A2 (pt) 2019-12-09 2022-12-13 Twist Bioscience Corp Bibliotecas de variantes de ácido nucleico para receptores de adenosina
WO2021151020A1 (en) * 2020-01-23 2021-07-29 Bioatla, Inc. Conditionally active anti-her2 antibodies, antibody fragments their immunoconjugates and uses thereof
TWI852680B (zh) 2020-06-19 2024-08-11 瑞士商赫孚孟拉羅股份公司 與 cd3 及 cd19 結合之抗體
KR20250151568A (ko) 2020-06-29 2025-10-21 제넨테크, 인크. 퍼투주맙 + 트라스투주맙 고정 용량 조합
WO2022004760A1 (ja) * 2020-06-30 2022-01-06 塩野義製薬株式会社 抗ｃｃｒ８抗体と化学療法剤の併用
MX2023000839A (es) * 2020-07-20 2023-04-18 Zymeworks Bc Inc Proteinas de fusion que comprenden un par ligando-receptor y una proteina biologicamente funcional.
EP3988568A1 (en) 2020-10-21 2022-04-27 Numab Therapeutics AG Combination treatment
AU2021364837A1 (en) * 2020-10-23 2023-05-25 Bristol-Myers Squibb Company Lag-3 antagonist therapy for lung cancer
IL302400A (en) 2020-11-04 2023-06-01 Genentech Inc Subcutaneous dosing of bispecific anti-CD20/anti-CD3 antibodies
CA3196191A1 (en) 2020-11-04 2022-05-12 Chi-Chung Li Dosing for treatment with anti-cd20/anti-cd3 bispecific antibodies and anti-cd79b antibody drug conjugates
CA3196539A1 (en) 2020-11-04 2022-05-12 Chi-Chung Li Dosing for treatment with anti-cd20/anti-cd3 bispecific antibodies
IL303350A (en) 2020-12-04 2023-08-01 Macrogenics Inc Pharmaceutical compositions of a her2/neu antibody and use of the same
AU2021393908A1 (en) * 2020-12-07 2023-06-22 BioNTech SE Antibody and taxane combination therapy
CN114712512B (zh) * 2021-01-06 2023-10-31 兰州大学第二医院 一种用于治疗her2阳性癌症的新型联合疗法
AU2021443318A1 (en) 2021-04-30 2023-09-07 F. Hoffmann-La Roche Ag Dosing for combination treatment with anti-cd20/anti-cd3 bispecific antibody and anti-cd79b antibody drug conjugate
WO2022241235A1 (en) 2021-05-14 2022-11-17 Genentech, Inc. Methods for treatment of cd20-positive proliferative disorder with mosunetuzumab and polatuzumab vedotin
CN115400115B (zh) * 2021-05-26 2025-01-14 石药集团中奇制药技术（石家庄）有限公司 多西他赛白蛋白组合物和免疫检查点抑制剂的组合及用途
CN114395047B (zh) * 2021-12-07 2023-11-07 合肥天港免疫药物有限公司 双特异性抗体及其应用
WO2023144973A1 (ja) 2022-01-27 2023-08-03 中外製薬株式会社 抗ｖｅｇｆ抗体及びパクリタキセルと組み合わせて使用する抗ｐｄ－ｌ１抗体を含む医薬組成物
WO2023201291A1 (en) 2022-04-13 2023-10-19 Genentech, Inc. Pharmaceutical compositions of mosunetuzumab and methods of use
CN118271452A (zh) * 2022-12-29 2024-07-02 南京圣和药业股份有限公司 抗crtam/抗pd-l1抗体及其应用
WO2025090881A1 (en) * 2023-10-27 2025-05-01 Huyabio International, Llc Combination therapies of wdr5 inhibitors and pd-1 inhibitors
WO2025167357A1 (zh) * 2024-02-06 2025-08-14 启愈生物技术(上海)有限公司 Cd80/taa融合蛋白相关的肿瘤靶向、t细胞激活分子形式及其应用

Family Cites Families (193)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
CH542802A (de) 1967-10-31 1973-10-15 Givaudan & Cie Sa Verfahren zur Herstellung eines Myrcenderivates
CU22545A1 (es) 1994-11-18 1999-03-31 Centro Inmunologia Molecular Obtención de un anticuerpo quimérico y humanizado contra el receptor del factor de crecimiento epidérmico para uso diagnóstico y terapéutico
USRE30985E (en) 1978-01-01 1982-06-29 Serum-free cell culture media
FR2413974A1 (fr) 1978-01-06 1979-08-03 David Bernard Sechoir pour feuilles imprimees par serigraphie
US4419446A (en) 1980-12-31 1983-12-06 The United States Of America As Represented By The Department Of Health And Human Services Recombinant DNA process utilizing a papilloma virus DNA as a vector
NZ201705A (en) 1981-08-31 1986-03-14 Genentech Inc Recombinant dna method for production of hepatitis b surface antigen in yeast
US4601978A (en) 1982-11-24 1986-07-22 The Regents Of The University Of California Mammalian metallothionein promoter system
US4560655A (en) 1982-12-16 1985-12-24 Immunex Corporation Serum-free cell culture medium and process for making same
US4657866A (en) 1982-12-21 1987-04-14 Sudhir Kumar Serum-free, synthetic, completely chemically defined tissue culture media
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
DD266710A3 (de) 1983-06-06 1989-04-12 Ve Forschungszentrum Biotechnologie Verfahren zur biotechnischen Herstellung van alkalischer Phosphatase
US4767704A (en) 1983-10-07 1988-08-30 Columbia University In The City Of New York Protein-free culture medium
US4943533A (en) 1984-03-01 1990-07-24 The Regents Of The University Of California Hybrid cell lines that produce monoclonal antibodies to epidermal growth factor receptor
US4965199A (en) 1984-04-20 1990-10-23 Genentech, Inc. Preparation of functional human factor VIII in mammalian cells using methotrexate based selection
US4879231A (en) 1984-10-30 1989-11-07 Phillips Petroleum Company Transformation of yeasts of the genus pichia
GB8516415D0 (en) 1985-06-28 1985-07-31 Celltech Ltd Culture of animal cells
US4676980A (en) 1985-09-23 1987-06-30 The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Department Of Health And Human Services Target specific cross-linked heteroantibodies
US6548640B1 (en) 1986-03-27 2003-04-15 Btg International Limited Altered antibodies
US4927762A (en) 1986-04-01 1990-05-22 Cell Enterprises, Inc. Cell culture medium with antioxidant
GB8610600D0 (en) 1986-04-30 1986-06-04 Novo Industri As Transformation of trichoderma
IL85035A0 (en) 1987-01-08 1988-06-30 Int Genetic Eng Polynucleotide molecule,a chimeric antibody with specificity for human b cell surface antigen,a process for the preparation and methods utilizing the same
AU600575B2 (en) 1987-03-18 1990-08-16 Sb2, Inc. Altered antibodies
DE68925971T2 (de) 1988-09-23 1996-09-05 Cetus Oncology Corp Zellenzuchtmedium für erhöhtes zellenwachstum, zur erhöhung der langlebigkeit und expression der produkte
GB8823869D0 (en) 1988-10-12 1988-11-16 Medical Res Council Production of antibodies
FI903489A0 (fi) 1988-11-11 1990-07-10 Medical Res Council Ligander med en enda sektion, receptorer innehaollande naemnda ligander, foerfaranden foer deras framstaellning samt anvaendning av liganderna och receptorerna.
FR2646437B1 (fr) 1989-04-28 1991-08-30 Transgene Sa Nouvelles sequences d'adn, leur application en tant que sequence codant pour un peptide signal pour la secretion de proteines matures par des levures recombinantes, cassettes d'expression, levures transformees et procede de preparation de proteines correspondant
EP0402226A1 (en) 1989-06-06 1990-12-12 Institut National De La Recherche Agronomique Transformation vectors for yeast yarrowia
DE3920358A1 (de) 1989-06-22 1991-01-17 Behringwerke Ag Bispezifische und oligospezifische, mono- und oligovalente antikoerperkonstrukte, ihre herstellung und verwendung
ES2096590T3 (es) 1989-06-29 1997-03-16 Medarex Inc Reactivos biespecificos para la terapia del sida.
AU639726B2 (en) 1989-09-08 1993-08-05 Duke University Structural alterations of the egf receptor gene in human gliomas
US5959177A (en) 1989-10-27 1999-09-28 The Scripps Research Institute Transgenic plants expressing assembled secretory antibodies
US6075181A (en) 1990-01-12 2000-06-13 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
US6150584A (en) 1990-01-12 2000-11-21 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
ES2087997T3 (es) 1990-01-12 1996-08-01 Cell Genesys Inc Generacion de anticuerpos xenogenicos.
AU8295491A (en) 1990-06-29 1992-01-23 Biosource Technologies Incorporated Melanin production by transformed microorganisms
ES2108048T3 (es) 1990-08-29 1997-12-16 Genpharm Int Produccion y utilizacion de animales inferiores transgenicos capaces de producir anticuerpos heterologos.
US5633425A (en) 1990-08-29 1997-05-27 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies
US5545806A (en) 1990-08-29 1996-08-13 Genpharm International, Inc. Ransgenic non-human animals for producing heterologous antibodies
US5625126A (en) 1990-08-29 1997-04-29 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals for producing heterologous antibodies
US5770429A (en) 1990-08-29 1998-06-23 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies
US5661016A (en) 1990-08-29 1997-08-26 Genpharm International Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies of various isotypes
US5122469A (en) 1990-10-03 1992-06-16 Genentech, Inc. Method for culturing Chinese hamster ovary cells to improve production of recombinant proteins
DE69129154T2 (de) 1990-12-03 1998-08-20 Genentech, Inc., South San Francisco, Calif. Verfahren zur anreicherung von proteinvarianten mit geänderten bindungseigenschaften
US5571894A (en) 1991-02-05 1996-11-05 Ciba-Geigy Corporation Recombinant antibodies specific for a growth factor receptor
JPH06507398A (ja) 1991-05-14 1994-08-25 リプリジェン　コーポレーション Ｈｉｖ感染治療のための異種複合抗体
EP0940468A1 (en) 1991-06-14 1999-09-08 Genentech, Inc. Humanized antibody variable domain
GB9114948D0 (en) 1991-07-11 1991-08-28 Pfizer Ltd Process for preparing sertraline intermediates
EP0604580A1 (en) 1991-09-19 1994-07-06 Genentech, Inc. EXPRESSION IN E. COLI OF ANTIBODY FRAGMENTS HAVING AT LEAST A CYSTEINE PRESENT AS A FREE THIOL, USE FOR THE PRODUCTION OF BIFUNCTIONAL F(ab') 2? ANTIBODIES
FI941572L (fi) 1991-10-07 1994-05-27 Oncologix Inc Anti-erbB-2-monoklonaalisten vasta-aineiden yhdistelmä ja käyttömenetelmä
WO1993008829A1 (en) 1991-11-04 1993-05-13 The Regents Of The University Of California Compositions that mediate killing of hiv-infected cells
AU661533B2 (en) 1992-01-20 1995-07-27 Astrazeneca Ab Quinazoline derivatives
DE69333807T2 (de) 1992-02-06 2006-02-02 Chiron Corp., Emeryville Marker für krebs und biosynthetisches bindeprotein dafür
DE69308573T2 (de) 1992-08-17 1997-08-07 Genentech Inc Bispezifische immunoadhesine
EP1005870B1 (en) 1992-11-13 2009-01-21 Biogen Idec Inc. Therapeutic application of chimeric antibodies to human B lymphocyte restricted differentiation antigen for treatment of B cell lymphoma
WO1994029351A2 (en) 1993-06-16 1994-12-22 Celltech Limited Antibodies
GB9314893D0 (en) 1993-07-19 1993-09-01 Zeneca Ltd Quinazoline derivatives
EP0659439B1 (en) 1993-12-24 2001-10-24 MERCK PATENT GmbH Immunoconjugates
IL112249A (en) 1994-01-25 2001-11-25 Warner Lambert Co Pharmaceutical compositions containing di and tricyclic pyrimidine derivatives for inhibiting tyrosine kinases of the epidermal growth factor receptor family and some new such compounds
IL112248A0 (en) 1994-01-25 1995-03-30 Warner Lambert Co Tricyclic heteroaromatic compounds and pharmaceutical compositions containing them
US5654307A (en) 1994-01-25 1997-08-05 Warner-Lambert Company Bicyclic compounds capable of inhibiting tyrosine kinases of the epidermal growth factor receptor family
CN1068323C (zh) 1994-07-21 2001-07-11 阿克佐诺贝尔公司 环酮过氧化物配制剂
US5804396A (en) 1994-10-12 1998-09-08 Sugen, Inc. Assay for agents active in proliferative disorders
US5789199A (en) 1994-11-03 1998-08-04 Genentech, Inc. Process for bacterial production of polypeptides
US5731168A (en) 1995-03-01 1998-03-24 Genentech, Inc. Method for making heteromultimeric polypeptides
US5840523A (en) 1995-03-01 1998-11-24 Genetech, Inc. Methods and compositions for secretion of heterologous polypeptides
DE69522717T2 (de) 1995-03-30 2002-02-14 Pfizer Inc., New York Chinazolinderivate
US5641870A (en) 1995-04-20 1997-06-24 Genentech, Inc. Low pH hydrophobic interaction chromatography for antibody purification
US5869046A (en) 1995-04-14 1999-02-09 Genentech, Inc. Altered polypeptides with increased half-life
GB9508538D0 (en) 1995-04-27 1995-06-14 Zeneca Ltd Quinazoline derivatives
EP0822830B1 (en) 1995-04-27 2008-04-02 Amgen Fremont Inc. Human anti-IL-8 antibodies, derived from immunized xenomice
GB9508565D0 (en) 1995-04-27 1995-06-14 Zeneca Ltd Quiazoline derivative
CA2219486A1 (en) 1995-04-28 1996-10-31 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
US5747498A (en) 1996-05-28 1998-05-05 Pfizer Inc. Alkynyl and azido-substituted 4-anilinoquinazolines
EP0831880A4 (en) 1995-06-07 2004-12-01 Imclone Systems Inc ANTIBODIES AND FRAGMENTS OF ANTIBODIES INHIBITING TUMOR GROWTH
ATE212993T1 (de) 1995-07-06 2002-02-15 Novartis Erfind Verwalt Gmbh Pyrolopyrimidine und verfahren zu ihrer herstellung
US6267958B1 (en) 1995-07-27 2001-07-31 Genentech, Inc. Protein formulation
US5760041A (en) 1996-02-05 1998-06-02 American Cyanamid Company 4-aminoquinazoline EGFR Inhibitors
GB9603095D0 (en) 1996-02-14 1996-04-10 Zeneca Ltd Quinazoline derivatives
GB9603256D0 (en) 1996-02-16 1996-04-17 Wellcome Found Antibodies
HU228446B1 (en) 1996-04-12 2013-03-28 Warner Lambert Co Kinazoline derivatives as irreversible inhibitors of protein-kinase, pharmaceutical compositions containing these compounds and use thereof
JP4386967B2 (ja) 1996-07-13 2009-12-16 グラクソ、グループ、リミテッド プロテインチロシンキナーゼ阻害剤としての縮合複素環式化合物
CA2264177C (en) 1996-08-30 2015-03-17 Upfront Chromatography A/S Isolation of immunoglobulins
ID18494A (id) 1996-10-02 1998-04-16 Novartis Ag Turunan pirazola leburan dan proses pembuatannya
EP2305027B1 (en) 1996-12-03 2014-07-02 Amgen Fremont Inc. Transgenic mammals having human Ig loci including plural VH and Vkappa regions and antibodies produced therefrom
US20080318254A9 (en) 1997-03-10 2008-12-25 The Regents Of The University Of California PSCA antibodies and hybridomas producing them
US6002008A (en) 1997-04-03 1999-12-14 American Cyanamid Company Substituted 3-cyano quinolines
UA73073C2 (uk) 1997-04-03 2005-06-15 Уайт Холдінгз Корпорейшн Заміщені 3-ціанохіноліни, спосіб їх одержання та фармацевтична композиція
US20020173629A1 (en) 1997-05-05 2002-11-21 Aya Jakobovits Human monoclonal antibodies to epidermal growth factor receptor
US6235883B1 (en) 1997-05-05 2001-05-22 Abgenix, Inc. Human monoclonal antibodies to epidermal growth factor receptor
EP0980244B1 (en) 1997-05-06 2003-06-04 Wyeth Holdings Corporation Use of quinazoline compounds for the treatment of polycystic kidney disease
US6171586B1 (en) 1997-06-13 2001-01-09 Genentech, Inc. Antibody formulation
ES2244066T3 (es) 1997-06-24 2005-12-01 Genentech, Inc. Procedimiento y composiciones de glicoproteinas galactosiladas.
ZA986729B (en) 1997-07-29 1999-02-02 Warner Lambert Co Irreversible inhibitors of tyrosine kinases
ZA986732B (en) 1997-07-29 1999-02-02 Warner Lambert Co Irreversible inhibitiors of tyrosine kinases
TW436485B (en) 1997-08-01 2001-05-28 American Cyanamid Co Substituted quinazoline derivatives
US6040498A (en) 1998-08-11 2000-03-21 North Caroline State University Genetically engineered duckweed
EP1028751B1 (en) 1997-10-31 2008-12-31 Genentech, Inc. Methods and compositions comprising glycoprotein glycoforms
KR20010031813A (ko) 1997-11-06 2001-04-16 윌리암 에이취 캘넌, 에곤 이 버그 결장 폴립 치료용 티로신 키나제 억제제로서의 퀴나졸린유도체의 용도
US6610833B1 (en) 1997-11-24 2003-08-26 The Institute For Human Genetics And Biochemistry Monoclonal human natural antibodies
AU760562B2 (en) 1997-12-05 2003-05-15 Scripps Research Institute, The Humanization of murine antibody
US6194551B1 (en) 1998-04-02 2001-02-27 Genentech, Inc. Polypeptide variants
DE69937291T2 (de) 1998-04-02 2008-07-10 Genentech, Inc., South San Francisco Antikörpervarianten und fragmente davon
ES2434961T5 (es) 1998-04-20 2018-01-18 Roche Glycart Ag Ingeniería de glicosilación de anticuerpos para mejorar la citotoxicidad celular dependiente del anticuerpo
EP1131304B1 (en) 1998-11-19 2002-12-04 Warner-Lambert Company N- 4-(3-chloro-4-fluoro-phenylamino)-7-(3-morpholin-4-yl-propoxy)-quinazolin-6-yl]-acrylamide, an irreversible inhibitor of tyrosine kinases
US6737056B1 (en) 1999-01-15 2004-05-18 Genentech, Inc. Polypeptide variants with altered effector function
KR101077001B1 (ko) 1999-01-15 2011-10-26 제넨테크, 인크. 효과기 기능이 변화된 폴리펩티드 변이체
DK1167537T3 (da) 1999-03-30 2008-11-10 Japan Tobacco Inc Fremgangsmåde til fremstilling af et monoklonalt antistof
EP1176195B1 (en) 1999-04-09 2013-05-22 Kyowa Hakko Kirin Co., Ltd. Method for controlling the activity of immunologically functional molecule
DE60022369T2 (de) 1999-10-04 2006-05-18 Medicago Inc., Sainte Foy Verfahren zur regulation der transkription von fremden genen in gegenwart von stickstoff
US7125978B1 (en) 1999-10-04 2006-10-24 Medicago Inc. Promoter for regulating expression of foreign genes
AU7950400A (en) 1999-10-19 2001-04-30 Kyowa Hakko Kogyo Co. Ltd. Process for producing polypeptide
WO2001044463A1 (en) 1999-12-15 2001-06-21 Genentech, Inc. Shotgun scanning, a combinatorial method for mapping functional protein epitopes
CN102311986B (zh) 2000-10-06 2015-08-19 协和发酵麒麟株式会社 产生抗体组合物的细胞
US7064191B2 (en) 2000-10-06 2006-06-20 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Process for purifying antibody
US6946292B2 (en) 2000-10-06 2005-09-20 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Cells producing antibody compositions with increased antibody dependent cytotoxic activity
US6596541B2 (en) 2000-10-31 2003-07-22 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Methods of modifying eukaryotic cells
JP3523245B1 (ja) 2000-11-30 2004-04-26 メダレックス，インコーポレーテッド ヒト抗体作製用トランスジェニック染色体導入齧歯動物
EP1463522A4 (en) 2001-05-16 2005-04-13 Einstein Coll Med HUMAN ANTIPNEUMOKOKKEN ANTIBODIES OF NON-THUMBAN ANIMALS
RU2321630C2 (ru) 2001-08-03 2008-04-10 Гликарт Биотекнолоджи АГ Гликозилированные антитела (варианты), обладающие повышенной антителозависимой клеточной цитотоксичностью
PL217752B1 (pl) 2001-08-23 2014-08-29 Genmab As Izolowane ludzkie przeciwciało monoklonalne wobec IL-15 lub jego fragment wiążący antygen i związane z nimi hybrydoma, kompozycja farmaceutyczna oraz zastosowania medyczne
US20030157108A1 (en) 2001-10-25 2003-08-21 Genentech, Inc. Glycoprotein compositions
US20040093621A1 (en) 2001-12-25 2004-05-13 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd Antibody composition which specifically binds to CD20
AU2003236018A1 (en) 2002-04-09 2003-10-20 Kyowa Hakko Kirin Co., Ltd. METHOD OF ENHANCING ACTIVITY OF ANTIBODY COMPOSITION OF BINDING TO FcGamma RECEPTOR IIIa
CN102911987B (zh) 2002-04-09 2015-09-30 协和发酵麒麟株式会社 基因组被修饰的细胞
WO2003084569A1 (en) 2002-04-09 2003-10-16 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Drug containing antibody composition
JP4628679B2 (ja) 2002-04-09 2011-02-09 協和発酵キリン株式会社 Ｇｄｐ−フコースの輸送に関与する蛋白質の活性が低下または欠失した細胞
US20040132140A1 (en) 2002-04-09 2004-07-08 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Production process for antibody composition
US20050031613A1 (en) 2002-04-09 2005-02-10 Kazuyasu Nakamura Therapeutic agent for patients having human FcgammaRIIIa
JP4753578B2 (ja) 2002-06-03 2011-08-24 ジェネンテック， インコーポレイテッド 合成抗体ファージライブラリー
US7361740B2 (en) 2002-10-15 2008-04-22 Pdl Biopharma, Inc. Alteration of FcRn binding affinities or serum half-lives of antibodies by mutagenesis
ES2347241T3 (es) 2002-12-16 2010-10-27 Genentech, Inc. Variantes de inmunoglobulina y sus utilizaciones.
US20050079574A1 (en) 2003-01-16 2005-04-14 Genentech, Inc. Synthetic antibody phage libraries
WO2004065547A2 (en) 2003-01-17 2004-08-05 The Research Foundation Of The State University Of New York Pancreatic cancer associated antigen, antibody thereto, and diagnostic and treatment methods
JP2006515885A (ja) * 2003-01-17 2006-06-08 スレッシュオールド ファーマシューティカルズ， インコーポレイテッド 癌の処置のための併用療法
US7871607B2 (en) 2003-03-05 2011-01-18 Halozyme, Inc. Soluble glycosaminoglycanases and methods of preparing and using soluble glycosaminoglycanases
US20060104968A1 (en) 2003-03-05 2006-05-18 Halozyme, Inc. Soluble glycosaminoglycanases and methods of preparing and using soluble glycosaminogly ycanases
MXPA05012571A (es) 2003-05-21 2006-02-08 Medarex Inc Anticuerpos monoclonales humanos contra el antigeno protector de bacillus anthracis.
JP2008501621A (ja) 2003-05-31 2008-01-24 マイクロメット アクツィエン ゲゼルシャフト Ｂ細胞関連疾患を処置するための二重特異性抗ｃｄ３、抗ｃｄ１９抗体構築物を含む薬学的組成物
US20080241884A1 (en) 2003-10-08 2008-10-02 Kenya Shitara Fused Protein Composition
US20070134759A1 (en) 2003-10-09 2007-06-14 Harue Nishiya Process for producing antibody composition by using rna inhibiting the function of alpha1,6-fucosyltransferase
ES2672640T3 (es) 2003-11-05 2018-06-15 Roche Glycart Ag Moléculas de unión a antígeno con afinidad de unión a receptores Fc y función efectora incrementadas
PL1691833T3 (pl) 2003-11-28 2010-08-31 Amgen Res Munich Gmbh Kompozycje zawierające polipeptydy
WO2005053742A1 (ja) 2003-12-04 2005-06-16 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. 抗体組成物を含有する医薬
US7235641B2 (en) 2003-12-22 2007-06-26 Micromet Ag Bispecific antibodies
RU2386638C2 (ru) 2004-03-31 2010-04-20 Дженентек, Инк. Гуманизированные анти-тфр-бета-антитела
US7785903B2 (en) 2004-04-09 2010-08-31 Genentech, Inc. Variable domain library and uses
CN1942483B (zh) 2004-04-13 2012-09-26 弗·哈夫曼-拉罗切有限公司 抗p型选凝素抗体
TWI309240B (en) 2004-09-17 2009-05-01 Hoffmann La Roche Anti-ox40l antibodies
JO3000B1 (ar) 2004-10-20 2016-09-05 Genentech Inc مركبات أجسام مضادة .
ES2720160T3 (es) 2005-05-09 2019-07-18 Ono Pharmaceutical Co Anticuerpos monoclonales humanos contra muerte programada 1(PD-1) y métodos para tratar el cáncer usando anticuerpos dirigidos contra PD-1 solos o junto con otras sustancias inmunoterapéuticas
EA019344B1 (ru) 2005-07-01 2014-03-31 МЕДАРЕКС, Эл.Эл.Си. Человеческие моноклональные антитела против лиганда-1 запрограммированной гибели клеток (pd-l1) и их применения
EP1940881B1 (en) 2005-10-11 2016-11-30 Amgen Research (Munich) GmbH Compositions comprising cross-species-specific antibodies and uses thereof
EP1957531B1 (en) 2005-11-07 2016-04-13 Genentech, Inc. Binding polypeptides with diversified and consensus vh/vl hypervariable sequences
EP1973951A2 (en) 2005-12-02 2008-10-01 Genentech, Inc. Binding polypeptides with restricted diversity sequences
WO2007134050A2 (en) 2006-05-09 2007-11-22 Genentech, Inc. Binding polypeptides with optimized scaffolds
JP2010504356A (ja) * 2006-09-20 2010-02-12 ザ ジョンズ ホプキンス ユニバーシティー 抗ｂ７−ｈ１抗体を用いた癌及び感染性疾患の組合せ療法
US20080226635A1 (en) 2006-12-22 2008-09-18 Hans Koll Antibodies against insulin-like growth factor I receptor and uses thereof
WO2008119567A2 (en) 2007-04-03 2008-10-09 Micromet Ag Cross-species-specific cd3-epsilon binding domain
CN100592373C (zh) 2007-05-25 2010-02-24 群康科技(深圳)有限公司 液晶显示面板驱动装置及其驱动方法
US20100285039A1 (en) 2008-01-03 2010-11-11 The Johns Hopkins University B7-H1 (CD274) Antagonists Induce Apoptosis of Tumor Cells
EP2242773B1 (en) * 2008-02-11 2017-06-14 Cure Tech Ltd. Monoclonal antibodies for tumor treatment
EP2262837A4 (en) 2008-03-12 2011-04-06 Merck Sharp & Dohme PD-1 BINDING PROTEINS
AR072999A1 (es) * 2008-08-11 2010-10-06 Medarex Inc Anticuerpos humanos que se unen al gen 3 de activacion linfocitaria (lag-3) y los usos de estos
EP2328920A2 (en) 2008-08-25 2011-06-08 Amplimmune, Inc. Targeted costimulatory polypeptides and methods of use to treat cancer
HUE065752T2 (hu) * 2008-12-09 2024-06-28 Hoffmann La Roche Anti-PD-L1 antitestek és felhasználásuk T-sejt funkció elõsegítésére
EP2504028A4 (en) 2009-11-24 2014-04-09 Amplimmune Inc SIMULTANEOUS INHIBITION OF PD-L1 / PD-L2
PT2504364T (pt) 2009-11-24 2017-11-14 Medimmune Ltd Agentes de ligação direcionados contra b7-h1
MX2012008153A (es) * 2010-01-12 2012-11-06 Nestec Sa Metodos para predecir la respuesta a terapia de cancer de mama triple negativo.
MY163936A (en) * 2010-01-27 2017-11-15 Takeda Pharmaceuticals Co Compounds for suppressing a peripheral nerve disorder induced by an anti-cancer agent
EP2571577A1 (en) * 2010-05-17 2013-03-27 Bristol-Myers Squibb Company Improved immunotherapeutic dosing regimens and combinations thereof
AU2012245116A1 (en) * 2011-04-20 2013-11-07 Genmab A/S Bispecific antibodies against HER2 and CD3
EA026924B1 (ru) * 2011-08-01 2017-05-31 Дженентек, Инк. Способы лечения рака с использованием антагонистов, связывающихся с осью pd-1, и ингибиторов mek
MY194408A (en) 2011-10-14 2022-11-30 Genentech Inc Uses for and Article of Manufacture Including Her2 Dimerization Inhibitor Pertuzumab
KR101981873B1 (ko) * 2011-11-28 2019-05-23 메르크 파텐트 게엠베하 항-ｐｄ-ｌ1 항체 및 그의 용도
EP2660324A1 (en) * 2012-05-02 2013-11-06 Algenics Production of secreted therapeutic antibodies in microalgae
US9212224B2 (en) * 2012-05-15 2015-12-15 Bristol-Myers Squibb Company Antibodies that bind PD-L1 and uses thereof
BR112014028396A2 (pt) * 2012-05-15 2018-05-29 Diatech Oncology processo de isolamento/purificação de célula de tumor e métodos para uso da mesma
CN104736168B (zh) * 2012-05-31 2018-09-21 索伦托治疗有限公司 与pd-l1结合的抗原结合蛋白
US9682143B2 (en) * 2012-08-14 2017-06-20 Ibc Pharmaceuticals, Inc. Combination therapy for inducing immune response to disease
US9149455B2 (en) * 2012-11-09 2015-10-06 Abraxis Bioscience, Llc Methods of treating melanoma
JP6998646B2 (ja) 2012-11-30 2022-02-04 エフ・ホフマン－ラ・ロシュ・アクチェンゲゼルシャフト Ｐｄ－ｌ１阻害剤併用療法を必要とする患者の同定
US20150344577A1 (en) 2013-01-11 2015-12-03 Dingfu Biotarget Co., Ltd Agents for treating tumors, use and method thereof
KR20250091304A (ko) 2013-03-15 2025-06-20 제넨테크, 인크. Pd-1 및 pd-l1 관련 상태를 치료하기 위한 바이오마커 및 방법
US20150071910A1 (en) * 2013-03-15 2015-03-12 Genentech, Inc. Biomarkers and methods of treating pd-1 and pd-l1 related conditions
HK1216231A1 (zh) * 2013-06-03 2016-10-28 Novartis Ag Anti-pd-l1抗体及mek抑制剂及/或braf抑制剂的混合物
AR097306A1 (es) * 2013-08-20 2016-03-02 Merck Sharp & Dohme Modulación de la inmunidad tumoral
IL312865B2 (en) * 2013-09-11 2025-06-01 Eagle Biologics Inc Liquid protein formulations containing viscosity-lowering agents
AR097584A1 (es) * 2013-09-12 2016-03-23 Hoffmann La Roche Terapia de combinación de anticuerpos contra el csf-1r humano y anticuerpos contra el pd-l1 humano
WO2015061752A1 (en) * 2013-10-25 2015-04-30 Pharmacyclics, Inc. Treatment using bruton's tyrosine kinase inhibitors and immunotherapy
WO2015061668A1 (en) 2013-10-25 2015-04-30 Dana-Farber Cancer Institute, Inc. Anti-pd-l1 monoclonal antibodies and fragments thereof
NZ760065A (en) 2013-12-17 2022-12-23 Genentech Inc Methods of treating cancers using pd-1 axis binding antagonists and taxanes
JP2017515859A (ja) 2014-05-15 2017-06-15 ブリストル−マイヤーズ スクイブ カンパニーＢｒｉｓｔｏｌ−Ｍｙｅｒｓ Ｓｑｕｉｂｂ Ｃｏｍｐａｎｙ 抗ｐｄ−１抗体と他の抗癌剤の組み合わせを使用する肺癌の処置
IL256080B2 (en) 2015-06-17 2025-06-01 Genentech Inc Methods of treating locally advanced or metastatic breast cancers using pd-1 axis binding antagonists and taxanes

Also Published As

Publication number Publication date
DK3083686T3 (da) 2020-01-02
JP7645204B2 (ja) 2025-03-13
PT3083686T (pt) 2019-12-18
MX389667B (es) 2025-03-20
IL296657A (en) 2022-11-01
BR112016013896A2 (pt) 2017-10-10
EP3083686B2 (en) 2023-03-22
EP3680254A1 (en) 2020-07-15
IL245857B (en) 2022-10-01
US20240076404A1 (en) 2024-03-07
NZ720515A (en) 2022-12-23
KR20220136459A (ko) 2022-10-07
EP3083686A2 (en) 2016-10-26
EP3083692B1 (en) 2020-02-19
US20240309111A1 (en) 2024-09-19
US20230203194A1 (en) 2023-06-29
ES2763429T3 (es) 2020-05-28
CN105828837B (zh) 2020-10-27
IL246228A0 (en) 2016-07-31
RS59659B1 (sr) 2020-01-31
US20200392249A1 (en) 2020-12-17
CA2931812A1 (en) 2015-06-25
WO2015095418A1 (en) 2015-06-25
KR20160089531A (ko) 2016-07-27
MX2016007887A (es) 2016-10-28
SI3083686T2 (sl) 2023-06-30
CN105828837A (zh) 2016-08-03
US20220306766A1 (en) 2022-09-29
PL3083686T3 (pl) 2020-03-31
JP2017501155A (ja) 2017-01-12
HRP20192288T4 (hr) 2023-06-09
IL245857B2 (en) 2023-02-01
HUE047699T2 (hu) 2020-05-28
US20200131276A1 (en) 2020-04-30
SG10202002334PA (en) 2020-05-28
JP2025020147A (ja) 2025-02-12
JP2020111580A (ja) 2020-07-27
LT3083686T (lt) 2020-01-10
KR20250024856A (ko) 2025-02-19
DK3083686T4 (da) 2023-05-30
EP3083686B1 (en) 2019-10-23
US10570213B2 (en) 2020-02-25
PL3083686T5 (pl) 2023-05-29
CN112353943A (zh) 2021-02-12
US20210189004A1 (en) 2021-06-24
AU2020233642A1 (en) 2020-10-08
US20170008971A1 (en) 2017-01-12
AU2014364587B2 (en) 2020-07-02
US20220002437A1 (en) 2022-01-06
SG10201808519VA (en) 2018-10-30
AU2020233642B2 (en) 2024-05-02
ES2763429T5 (es) 2023-06-21
US20250154282A1 (en) 2025-05-15
US20250084185A1 (en) 2025-03-13
RU2719487C2 (ru) 2020-04-17
AU2014364587A1 (en) 2016-06-16
JP2022061996A (ja) 2022-04-19
SI3083686T1 (sl) 2020-02-28
AU2014364601A1 (en) 2016-07-07
JP6841656B2 (ja) 2021-03-10
BR112016013969A2 (pt) 2017-10-10
CN105934253A (zh) 2016-09-07
WO2015095404A3 (en) 2015-08-13
FI3083686T4 (fi) 2023-05-09
HRP20192288T1 (hr) 2020-03-20
KR20160089524A (ko) 2016-07-27
AU2014364587C1 (en) 2024-07-25
KR20240017102A (ko) 2024-02-06
JP2019142900A (ja) 2019-08-29
MX2016007972A (es) 2016-10-28
ZA201603753B (en) 2023-12-20
IL245857A0 (en) 2016-07-31
MX2021013520A (es) 2021-12-10
MY189089A (en) 2022-01-25
SG11201604995YA (en) 2016-07-28
KR102630750B1 (ko) 2024-01-30
HK1225634A1 (zh) 2017-09-15
EP3083692A1 (en) 2016-10-26
US20260028419A1 (en) 2026-01-29
JP2017507900A (ja) 2017-03-23
CA2933883A1 (en) 2015-06-25
NZ760065A (en) 2022-12-23
KR102447878B1 (ko) 2022-09-26
SG11201604956SA (en) 2016-07-28
US20160257752A1 (en) 2016-09-08
WO2015095404A2 (en) 2015-06-25
EP3647324A1 (en) 2020-05-06
AU2014364587B9 (en) 2023-02-16

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP7645204B2 (ja) Ｐｄ－１軸結合アンタゴニスト及びタキサンを使用する癌の治療方法
US10596257B2 (en) Methods of treating CEA-positive cancers using PD-1 axis binding antagonists and anti-CEA/anti-CD3 bispecific antibodies
CA2931812C (en) Methods of treating cancers using pd-1 axis binding antagonists and taxanes
CA3253508A1 (en) Methods of treating cancers using pd-1 axis binding antagonists and taxanes
BR112016013969B1 (pt) Usos de um anticorpo anti-pd-l1, composições e kits
HK1226951B (zh) 用pd-1轴结合拮抗剂和紫杉烷治疗癌症的方法