RS50405B

RS50405B - Derivati kamptotecina koji imaju antitumorno dejstvo

Info

Publication number: RS50405B
Application number: YUP-643/01A
Authority: RS
Inventors: Sergio Penco; Lucio MERLINI; Franco ZUNINO; Paolo Carminati
Original assignee: Sigma-Tau Industrie Farmaceutiche Riunite S.P.A.,; Istituto Nazionale Per Lo Studio E La Cura Dei Tumori,
Priority date: 1999-03-09
Filing date: 2000-03-08
Publication date: 2009-12-31
Also published as: KR100702085B1; AR022860A1; KR20010102519A; IS2003B; CZ304465B6; AU3160400A; CA2362760C; NZ513393A; IS6031A; CN1139592C; NO20014128L; CZ20013077A3; IL144958A0; CO5180590A1; YU64301A; JP2002539128A; ZA200107408B; BG105810A; ES2175919T3; DE69901379T2

Description

Opis pronalaska

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja koja imaju antitumorno dejstvo, posebno na nove derivate kamptotecina, postupke za njihovo dobijanje, njihovu upotrebu kao antitumornih lekova i farmaceutske kompozicije koje ih sadrže kao aktivne sastojke.

Poreklo pronalaska

Kamptotecin je alkaloid koji su prvi put izolovali Wall i saradnici (J. Am. Chem. Soc. 88, 3888-3890 (1966)) iz drveta Camptoteca acuminata, biljke koja vodi poreklo iz Kine, iz familije Nvssaceae

Molekula ima pentacikličnu strukturu koja ima lakton u prstenu E, što je osnova za citotoksičnost.

Droga pokazuje širok spektar antitumornog dejstva, posebno na tumore kolona, druge čvrste tumore i leukemiju, i prva klinička ispitivanja su sprovedena ranih 70-ih. Pošto kamptotecin (u daljem tekstu skraćeno CPT), ima malu rastvorljivost u vodi, a da bi se izvela klinička ispitivanja, Nacionalni institut za rak (NCI) je pripremio natrijumovu so (NSC100880), koja je rastvorljiva u vodi. Klinička ispitivanja u fazi I i II nisu završena zato što jejedinjenje pokazivalo visoku toksičnost (hemoragični cistitts, gastrointestinalna toksičnost, kao što su mučnina, povraćanje, dijarea i mielosupresija, posebno leukopenija i trombocitopenija.

U svakom slučaju, natrijumova so pokazuje manju aktivnost nego CPT, zato što pri pH 7.4 inaktivni oblik (otvoreni prsten) predominira nad lakton aktivnim oblikom (zatvoren prsten) koji egzistira pri pH <4.0.

Posle toga, mnogi analozi CPT su sintetizovani da bi se dobila jedinjenja sa manjom toksičnošću i većom rastvorljivošću u vodi. Dva leka su se pojavila na tržištu, Irinotecan (CPT-11), kojeg pod imenom Carnptosar® prodaje Upjohn i Topotecan, kojeg pod imenom Hvmcamptamin® ili Thvcantin® prodaje Smith Kline & Beecham. Drugi derivati su u različitim fazama kliničkog ispitivanja u fazi II, kao što su NSC-603071 (9-amino-kamptotecin), 9-NC ili 9-nitrokamptotecin, oralni prolek koji se konvertuje u 9-aminokamptotecin, GG-211 (GI 147211) i DX-8591f, gde je ovaj poslednji rastvorljiv u vodi. Svi derivati koji su do danas otkriveni sadrže osnovnu strukturu sa 5 prstenova koja je osnov za citotoksičnost. Pokazano je da modifikacije na prvom prstenu, kao u slučaju prethodno navedenih lekova, povećavaju rastvorljivost u vodi i dozvoljavaju veću podnošljivost leka

Irinotecan, koji je rastvorljiv u vodi, je odobren za lečenje mnogih čvrstih tumora i ascita (kolon-rektuma, kože, stomaka, grudnog koša, malih i većih ćelija pluća, kancera cerviksa i ovarijuma i u slučaju ne-Hočkin limfoma) Osim toga, Irinotecan pokazuje aktivnost kod čvrstih tumora koji su rezistentni na Topotecan, vinkristin ili melfalan i MDR.-1 ćelije pokazuju marginalnu rezistentnost na lek. Aktivni metabotit je identifikovan kao 10-hidroksiderivat (SN-38) koji nastaje defovanjem karboksilesteraza. CPT-11 pokazuje dobru aktivnost davanjem na različite načine, kao stoje intraperitonealno, intravenozno, oralno (Costin D., PotmhexyI M. Advances in Pharmaco. 29B, 51-72 1994).

CPT-11 se, takođe, daje zajedno sa cisplatinom ili etopozidom, pri čemu pokazuje sinergistički efekat zahvaljujući sposobnosti da spreči oporavak DNA. Međutim, takođe u ovom slučaju, povećava se leukopenija u stepenu 3 i 4 i dijarea (Sinha B K (1995) Inhibiton Topoizomeraze. Lekovi 49, 11-19, 1995).

Topotecan ima značajnu oralnu biološku raspoloživost. Oralno uzimanje se pokazalo kao pogodno za postizanje produženog delovanja leka bez upotrebe privremenih katetera (Rothemberg M L. Annals of Oncologv 8, 837-855, 1997). Isto tako, ovaj CPT analog koji je rastvorljiv u vodi pokazuje dejstvo na različite tipove tumora, uz različite načine davanja, intraperitonealno, intravenozno, subkutano, oralno. Rezultati koji najviše obećavaju su dobijeni sa Topotecan hidrohloridom koji se daje 5 dana u obliku intravenoznih infuzija, kod različitih tumora kod malih i većih ćelija pluća, ovarijuma, dojke, stomaka, jetre, prostate, sarkoma mekih tkiva, glave i vrata ezofagusa, rezistentnih kolon-rektuma, različitih oblika glioblastoma, hronične i akutne mielocitne leukemije. Međutim, takođe u ovom slučaju, pojavljuje se veliki broj neželjenih dejstava, kao što su neutropenija i trombocitopenija, različite gastrointestinalne toksičnosti, kao što su mučnina, povraćanje i dijarea, koji su u blažem obliku.

Pokazano je da su glavni putevi transformacije i eliminacije leka preko hidrolize laktona i izlučivanje preko urina: u stvari, 50% oblika laktona se hidrolizuje u otovren prsten 30 minuta posle infuzije. Topotecan prelazi hematoencefaličnu barijeru 10 minuta posle infuzije (30% u cerebrospinalnoj tečnosti u odnosu na plazmu). Sa druge strane, kamptotecin ne prelazi hematoencefaličnu barijeru u znatnoj količini, verovatno zato što se vezuje za proteine.

Klinička ispitivanja 9-aminokamptotecina su ometena zbog njegove male rastvorljivosti u vodi. Nedavno je pripremljena koloidna disperzija koja je omogućila njegovo uključenje u fazu II kliničkog ispitivanja Izgleda daje produženo delovanje (od 72 sata do 21 dan) suštinsko za pokazivanje antitumorne aktivnosti zbog njegovog kratkog poluživota (Dahut i saradnici, 1994). Registrovane su reakcije kod pacijenata koji su bolovali od nelečenih kolon-rektum kancera i kancera dojke i rezistentnih limfoma. Pokazano dejstvo na Pgp-pozitivne tumore ukazuje na odsustvo unakrsne rezistencije na MDR-1 ćelije. Još jednom, uočena je toksičnost na koštanu srž i gastrointestinalni trakt.

Lurtotecan je analog koji se najbolje rastvara u vodi čija je aktivnost upoređivana sa Topotecanom in vitro. Dva režima su usvojena: jedna infuzija dnevno u trajanju od 30 minuta, 5 dana, svake tri nedelje i jedna infuzija u trajanju od 72 sata svake tri nedelje. Uočene su reakcije pacijenata obolelih od tumora vrata, ovarijuma, dojke i jetre. Takođe je i u ovom slučaju zabeležena hematična toksičnost.

Molekula ima sledeću formulu:

9-nitrokamptotecin je oralni prolek koji se brzo posle uzimanja konvertuje u 9-aminokamptotecin. Reakcija je zabeležena kod pacijenata koji boluju od kancera pankreasa, ovarijuma i dojke.

Uprkos tome što je najveći deo ćelija tumora veoma osetljiv na inhibitore topoizomeraze I, zbog visokog nivoa enzima, neke tumoralne linije pokazuju rezistentnost. Do ovog dolazi zbog drugih mehanzma, pre nego preteranog izlaganja MDR1 i MRP (protein koji je odgovoran za rezistenciju na lekove) gena i njihovih proizvoda, P (Pgp) glikoprotein i MRP protein, tim redom, za koje Topotecan ili CPT-11 nisu dobri supstrati (Kawato Yet al J. Pharm Pharmaco 45, 444-448, (1993)).

U stvari, uočeno je da neke rezistentne ćelije tumora sadrže mutantne oblike topo 1, prema tome, formiranje kompleksa topo 1-DNA je uništeno ili neke ćelije ne deluju na aktivnost karboksilesteraze stoje neophodno za konvertovanje CPT-11 u aktivni metabolit SN-38 i zbog toga su rezistentni na ovaj lek (Rothemberg, 1997, ibid).

U okviru korišćenja lekova u terapiji tumora interes za enzime inhibitore topoizomeraze I se pripisuje sledećim razmatranjima: a) efikasnost prema tumorima prirodno rezistentnim na uobičajene lekove uključujući inhibitore topoizomeraze II;

b) nivo enzima topo I ostaje na višem nivou u svim fazama ciklusa, c) mnogi tumori pokazuju više nivoe ciljanog enzima; d) nedostatak prepoznatljivih proteina uključen

je u fenomen rezistencije na veliki broj lekova (Pgp ili MRP) i odsustva posrednika enzima za metabolizam detoksikacije, koji je u vezi sa sistemom koji zavisi od glutationa (glutation peroksidaza i glutation S-transferaza) (Gerrits CJH., i saradnici, Brit J. Cancer 76, 952-962).

Kada se jednom uzmu u razmatranje potencijalne kliničke prednosti inhibitora topoizomeraze I, i u smislu antitumorne aktivnosti, ispitivanja na velikom broju različitih tumora, i smanjenja uticaja na farmakološku rezistenciju, prisutna ispitivanja su imala za cilj da identifikuju inhibitore topo I koji imaju manju toksičnost u odnosu na onu koju su pokazivali lekovi raspoloživi na tržištu ili u fazi kliničkog ispitivanja. Faktori koji određuju relativnu potenciju analoga kamptotecina uključuju a) suštinu aktivnosti inhibicije topoizomeraze I; b) srednju vrednost dužine zadržavanja leka u organizmu; c) interakciju sa proteinima plazme, d) odnos između cirkulacije aktivnog oblika (laktona) i neaktivnog oblika (karboksilata); e) osetljivost leka na prolazak kroz ćelije preko posrednika, kao što su glikoprotein P ili MRP; f) stabilne veze sa topoizomerazom 1 (Rothemberg, 1997, ibid).

U glavne negativne efekate Irinotecana i drugih derivata kamptotecina, spadaju mielosupresije i gastrointestinalne toksičnosti kao što su dijareja i povraćanje. Dijareja može početi ranije ili kasnije i zbog toga može biti faktor ograničenja doze. Povraćanje i kasniju dijareju izazivaju mnogi antitumorni lekovi, dok je rana dijareja, do koje dolazi u toku ili neposredno posle infuzije, skoro specifična samo za Irinotecan i neke derivate kamptotecina.

Toksični efekti se uglavnom manifestuju u intestinalnom traktu.

Da bi se smanjila dijareja, u nekim kliničkim ispitivanjima CPT-11 se daje u kombinaciji sa loperamidom, sintetičkim opioidom, agonistom mju-opiotdnih enteričnih receptora (Abigerges, 1994; Abigerges, 1995) kao i sa nekim inhibitorima enkefalinaze (acetorfan) ili sa ondanasteronom, antagonistom 5-HT3 receptora, ili sa dtfenidraminom, antagonistom Hl receptora.

Problemi u vezi sa upotrebom derivata kamptotecina kao antitumornih lekova koji su evidentirani do danas mogu biti sažeti u sledeće tačke: -kampotecin (CPT) i mnogi njegovi aktivni derivati imaju malu rastvorljivost u vodi; -sledeći derivati imaju ozbiljne sporedne efekte na gastrointestinalni trakt i nivo koštane srži; -neke vrste tumora su razvile rezistenciju na inhibitore topoizomeraze l;

-neprekidno se vrše ispitivanja za poboljšanje terapeutskog indeksa.

Patentna prijava WO97/31003, koja je ovde navedena u referencama, otkriva derivate kamptotecina koji su supstituisani na položajima 7, 9 i 10. Na položaju 7 su mogući sledeći supstituenti: -CN, -CH(CN)-R4, -CH=C(CN)-R4, -CH2-CH=C(CN)-R4, -C(=NOH)-NH2, -CH=C(N02)-R4, -CH(CN)-R5, -CH(CH2N02)-R5, 5-tetrazolil, 2-(4,5-dihidroksazolil), 1,2,4-oksadiazolidin-3-il-5-on, pri čemu je R4 vodonik, ravan ili račvasti alkil koji ima od 1 do 6 atoma ugljenika, nitril ili karboksialkoksi grupa. Od ovih mogućih jedinjenja W097/31003 omogućava otkriće samo derivata kampotecina koji na položaju 7 imaju -CN grupu i -CH=C(CN)2sa nesupstituisanim položajima 9 i 10

Od ovih jedinjenja kao najbolji se pokazao 7-nitril (R4= -CN), u daljem tekstu označen kao CPT 83, sa citotoksičnom aktivnošću na veće ćelije karcinoma pluća (ne-SCLC, H-460) Ova vrsta tumora je u suštini rezistentna na citotoksičnu terapiju i samo delimično reaguje na inhibitore topoizomeraze l, uprkos prekomernog izlaganja cilju enzima. CPT 83 je mnogo aktivniji nego Topotecan, koji se uzima kao referentno jedinjenje, i u celini nudi bolji farmakološki profil, čak i u smislu tolerancije nego što je bolji u terapeutskom indeksu

CPT 83 se đobija sintetičkim putem uključujući oksidaciju 7-hidroksimetilkamptotecina u kamptotecin 7-aldehid koji se kasnije transformiše u oksim i na kraju konvertuje u nitril

Početno jedi nj enje i međuproizvodi su otkrili Sawada i saradnici Chem. Pharm. Buli. 39, (10) 2574 (1991). Ovaj rad daje reference za patente sa prioritetom od 1981, na primer Evropska patentna prijava EP 0056692, objavljena 1982 dataje ovde u referencama. U ovim publikacijama između ostalog su otkrivena jedinjenja kampotecin 7-aldehid i njegov oksim. Korist od ovih derivata je što su omogućili dobijanje jedinjenja sa antitumornom aktivnošću koja imaju manju toksičnost počevši od 7-hidroksimetilkamptotecina U radu objavljenom u Chem. Pharm. Buli. 39, (10) 2574 (1991) autori su pokazali da su, u vezi sa kamptotecinom, derivatima 7-alkil i 7-aciloksimetil, koji nisu predviđeni u prethodno navedenoj patentnoj prijavi, jedinjenja koja pokazuju mnogo veću aktivnost na vrstu leukemije kod miševa LI210, dok pokazuju manju aktivnost, uvek u odnosu na kamptotecin jedinjenja koja imaju supstituente na položaju 7 sa jačim polarnim karakteirstikama, kao što su hidrazoni i oksim -CH(=NOH).

Kratak sadržaj pronalaska

Na opšte iznenađenje, otkriveno je da kamptotecini koji imaju alkil oksim O-supstituent na položaju 7 imaju veće antitumorno dejstvo nego jedinjenje u Topotecanu. Još veće iznenađenje je otkriće da kamptotecini koji imaju enamino grupu na položaju 7 takođe poseduju antitumorno dejstvo. Navedena jedinjenja imaju bolji terapeutski indeks.

U skladu sa tim, predmet ovog pronalaska su jedinjenja koja imaju opštu formulu (I):

u kojoj je R| je -C(R5)=N-0(n)R.i grupa, pri čemu je R4vodonik ili Ct-Cg ravan ili račvasti alkil iliCi- C»ravna ili račvasta alkenil gaipa ili Ci-Cm cikloalkil ili (C,-Cio)cikloaIkil-(CrCx) ravna ili račvasta alkil grupa, ili C<,-C|4aril ili (0,-Ci4)aril-(Ci-Cs) ravna ili račvasta alkil grupa, ili heterociklus ili heterociklo-(Ci-Cx) ravna ili račvasta alkil grupa, navedena heterociklična gaipa sadrži najmanje jedan heteroatom izabran iz grupe koja se sastoji od atoma azota koji je opciono sup<tituisan sa (Ct-Cs) alkil grupom, i/ili kiseonik i/ili sumpor, navedene alkil, alkenil, cikloalkil.

cikloalkilalkil, aril, aril-alkil, heterociklične ili heterociklo-alkil grupe, opciono su supstituisane sa jednom ili više grupa koje su izabrane iz grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi, keto, G-Cg alkil, G-G alkoksi, fenil, cijano, nitro, -NR<;R7grupom, pri čemu su Rći R7iste ili različite i mogu da budu vodonik, (Ci-Cg) ravan ili račvasti alkil; -COOH grupa ili njen farmaceutski prihvatljivi estar; ili -CONRgRg grupa, pri čemu su Rg i R9iste ili različite i mogu da budu vodonik, (G-Cg) ravan ili račvasti alkil, fenil; ili

R4 je (C6-C10) aroil ili (C6-G0) arilsulfonil grupa koja je opciono supstituisana sa jednom ili više grupa izabranih iz grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi, G-C<g>ravnog ili račvastog alkila, G-Cg ravne ili račvaste alkoksi grupe, fenil, cijano, nitro, -NRioRu grupe, pri čemu su Rioi R11iste ili različite i mogu da budu vodonik, G-Cg ravan ili račvasti alkil;

R4 je poliaminoalkil grupa; ili

R4je glikosil grupa;

n je broj 0 ili 1;

Rs je vodonik, Ci-Cg ravan ili račvast alkil, Ci-Cg ravan ili račvast alkenil, C3-C10cikloalkil, (C3-C10) cikloalkil -(G-Cg) ravan ili račvasti alkil, G-G4 aril, (Cć-Ch) aril -(G-Cg) ravan ili račvasti alkil,

R2i R3su iste ili različite i mogu da budu vodonik, hidroksi, G-Cg ravna ili račvasta alkoksi grupa;

njihovi Ni-oksidi, njihovi pojedinačni izomeri, naročito sin i anti izomeri - C(R5)=N-0(n)R4grupe, njihovi mogući enantiomeri, diastereoizomeri i relativne mešavine, njihove farmaceutski prihvatljive soli i njihovi aktivni metaboliti;

pod uslovom da kada su R5, R2i R3vodonik i n je 1, tada R4nije vodonik.

Ovaj pronalazak uključuje upotrebu jedinjenja, koja imaju prethodno navedenu formulu (I), kao aktivnog sastojka za lekove, naročito za lekove koji se koriste u lečenju tumora. Dalji predmet ovog pronalaska je takođe upotreba jedinjenja koja imaju formulu (I) kao aktivnog sastojka za lekove koji se koriste u lečenju virusnih infekcija. Sledeći predmet ovog pronalaska je takođe i upotreba jedinjenja koja imaju formulu (I) kao aktivni sastojak za lekove koji imaju aktivnost na antiplazmodijum falciparum.

Ovaj pronalazak uključuje farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenja koja imaju formulu (I) kao aktivne sastojke, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačima i podlogama.

Ovaj pronalazak takođe uključuje postupke za dobijanje jedinjenja koja imaju formulu (I) i odgovarajuće ključne međuproizvode.

Detaljan opis pronalaska

U okviru polja ovog pronalaska, kao primeri Ci-Cg ravne ili račvaste alkil grupe su pomenuti metil, etil, propil, butil, pentil, oktil i njihovi mogući izomeri, kao što su na primer, izopropil, izobutil, terc-butil.

Primeri Ci-C<g>ravne ili račvaste alkenil grupe su metilen, etiliden, vinil, alil, propargil, butilen, pentilen, pri čemu ugljenik-ugljenik dupla veza, opciono u prisustvu druge ugljenik-ugljenik nezasićene veze, može da se nalazi u različitim položajima alkilnog lanca, koji takođe može biti račvast unutar dozvoljenog izomera.

Primeri C3-C10cikloalkil grupe su ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, ciklooktil, policiklične grupe kao stoje, na primer, adamantil.

Primeri (C3-C10) cikloalkil - (Ci-Cg) ravne ili račvaste alkil grupe su ciklopropilmetil, 2-ciklopropiletil, l-ciklopropiletil, 3-ciklopropilpropil, 2-ciklopropilpropil, 1 -ciklopropilpropil, ciklobutilmetil, 2-ciklobutiletil, 1-ciklobutiletil, 3-ciklobutilpropil, 2-ciklobutilpropil, 1-ciklobutilpropil, cikloheksilmetil, 2-cikloheksiletil, 1-cikloheksiletil, 3-cikloheksilpropil, 2-cikloheksilpropil, 1-cikloheksilpropil, 5-cikloheksilpentil, 3-cikloheksilpentil, 3-metil-2-cikloheksilbutil, 1-adamantiletil, 2-adamantiletil, adamantil metil

Primeri (C6-Ci4) aril, ili ( C6- Cu) aril-(Ci-Cg) ravne ili račvaste alkil grupe su fenil, 1-ili 2-naftil, antril, benzil, 2-feniletil, 1-feniletil, 3-fenilpropil, 2-antrilpropil, 1-antrilpropil, naftilmetil, 2-naftiletil, 1-naftiletil, 3-naftilpropil, 2-naftilpropil, 1-naftilpropil, cikloheksilmetil, 5-fneilpentil, 3-fenilpentil, 2-fenil-3-metilbutil.

Primeri heterociklične ili heterociklo -(Ci-Cg) ravne ili račvaste alkil grupe su tienil, quinolil, piridil, N-metilpiperidinil, 5-tetrazolil, 2-(4,5-dihidroksazolil), 1,2,4-oksadiazolidin-3-il-5-on, purin i pirimidin baze, na primer, uracil, opciono supstituisan kao stoje pokazano u opštim definicijama koje su prethodno navedene Primeri (Cg-Cio) aroil grupa su benzoil, naftoil.

Primeri (Ce-Go) arilsulfonil grupa, opciono supstituisanih sa nekom alkil grupom, su tosil, benzensulfonil.

Pod halogenima se podrazumevaju fluor, hlor, brom i jod.

Primeri supstituisanih grupa su pentafluorofenil, 4-fenilbenzil, 2,4-difluorobenzil, 4-aminobutil, 4-hidroksibutil, dimetilaminoetil, p-nitrobenzoil, p-cijanobenzoil.

Primeri poliamino alkil grupa su - (CH2)m-NRl2-(CH2)p-NRl;,-(CH2)(rNH2, gde su m, p neki ceo broj od 2 do 6 i q je neki ceo broj od 0 do 6, početni i krajnji broj su uključeni, i Rt2 i R13su (C|-Cg) ravna ili račvasta alkil grupa, na primer, N-(4-aminobutil-)2-aminoetil, N-(3-aminopropil)-4-aminobutil, N-[N-(3-aminopropil)-N-(4-aminobutil)]-3-arninopropil.

Primeri glikozil grupe su 6-D-galaktozil, 6-D-glukozil, D-galaktopiranozil, glikozil grupa je opciono zaštićena sa odgovarajućom keto grupom, na primer, izopropilidenom.

Primeri farmaceutski prihvatljivih soli su, u slučaju da atomi azota imaju bazne osobine, soli sa farmaceutski prihvatljivim kiselinama, i neorganskim i organskim, kao što su, na primer, hidrohloridna kiselina, sulfatna kiselina, acetatna kiselina, ili u slučaju acidne grupe, kao stoje karboksilna grupa, soli sa farmaceutski prihvatljivim bazama, i organskim i neorganskim kao što su, na primer, alkalni i zemnoalkalni hidroksidi, amonijum hidroksid, amin a takođe i heterocikiični amini.

Prva grupa preferiranih jedinjenja uključuje jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojoj je n 1.

Druga grupa preferiranih jedinjenja uključuje jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojima je n 0.

U okviru dve prethodno navedene preferirane grupe preferirana su jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojima R4nije vodonik, posebno ako je G-Cg ravan ili račvasti alkil ili G-Cg ravna ili račvasta alkenil grupa ili G-Go cikloalkil, ili (G-Go) cikloalkil -(Ci-Cg) ravan ili račvasti alkil, ili G^-Ch aril ili (G-Ch) aril -(Ci-Cg) ravan ili račvasti alkil, ili heterocuklus ili heterociklo -(Ci-Cg) ravna ili račvasta alkil grupa, navedena heterocikilična grupa sadrži najmanje jedan heteroatom izabran iz grupe koja se sastoji od atoma azota, opciono supstituisanog sa (Ci-Cg) alkil grupom i/ili kiseonika i/ili sumpora; navedene alkil, alkenil, cikloalkil, aril, aril-alkil, heterociklična ili heterociklično-alkil grupe, mogu biti opciono supstituisane sa jednom ili više grupa izabranih od grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi, G-Cg alkil, G-Cg alkoksi, fenil, cijano, nitro, -NRgR?grupa, pri čemu su Rći R7iste ili različite i mogu da budu vodonik, (Ci-Cg) ravan ili račvasti alkil; -COOH grupa ili njen farmaceutski prihvatljivi estar; ili -CONR«R9grupa, pri čemu su Rg i R9iste ili različite i mogu da budu vodonik, (G-Cg) ravan ili račvasti alkil, u skladu sa definicijama koje su prethodno date preko primera.

Prva grupa naročito preferiranih jedinjenja uključuje: -7-metoksiiminometilkamptotecin (CPT 179); -7-metoksiiminometil-10-hidroksikamptotecin (CPT 211); -7-(terc-butoksikarbonil-2-propoksi)iminometilkamptotecin (CPT 224);

-7-etoksiiminometilkamptotecin

-7-izopropoksiiminometilkamptotecin; -7-(2-metilbutoksi)iminometilkamptotecin; -7-t-butoksiiminometilkamptotecin (CPT 184); -7-t-butoksiiminometil-10-hidroksikamptotecin (CPT 212); -7-t-butoksiiminometil-lO-metoksikamptotecin (CPT 220); -7-(4-hidroksibutoksi)iminometilkamptotecin; -7-trifenilmetoksiiminometilkamptotecin (CPT 192); -7-karboksimetoksiiminometilkamptotecin (CPT 183); -7-(2-amino)etoksiiminometilkamptotecin (CPT 188); -7-(2-N,N-dimetilamtno)etoksiiminometilkamptotecin (CPT 197), -7-aliloksiiminometilkamptotecin (CPT 195), -7-cikloheksiloksiirninornetilkarnptotecin; -7-cikloheksiImetoksiiminometiIkamptotecin; -7-ciklooktiloksiiminometilkamptotecin; -7-ciklooktilmetoksiiminometilkamptotecin; -7-benziloksiirninometilmetilkamptotecin (CPT 172); -7-[(l-benziloksiimino)-2-feniletil]kamptotecin; -7-(I-benziloksiimino)etilkamptotecin (CPT 186); -7-fenoksiirninometilkamptotecin (CPT 223); -7-( 1 -t-butoksiimino)etilkamptotecin; -7-p-nitrobenziloksiiminornetilkamptotecin (CPT 177); -7-p-metilbenziloksiirninornetilkamptotecin (CPT 178); -7-pentafluorobenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 182); -7-p-fenilbenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 187); -7-[2-(2,4-difluorofenil)etoksi]iminometilkamptotecin; -7-(4-t-butilberrziloksi)iminometilkam<p>totecin; -7-( 1 -adamantiloksi)iminometilkamptotecin; -7-( 1 -adamantilmetoksi)iminornetilkamptotecin; -7-(2-naftiloksi)iminometilkamptotecin, -7-(9-antrilmetoksi)irninometilkarnptotecin; -7-oksiranilmetoksiiminometilkamptotecin (CPT 213); -7-(6-uracil)metoksiiminofenilkamptotecin; -7-[2-(l-uracil)etoksi]iminometilkamptotecin (CPT 199): -7-(4-piridinl)metoksiiminometilkarnptotecin (CPT 189); -7-(2-tienil)metoksiiminometilkamptotecin; -7-[(lN-metil)-4-<p>ireridinil]metoksiirrunometilkam<p>tote^(CPT 190); -7-[2-(4-morfolininil)etoksi]iminometilkamptotecin (CPT 210); -7-(berizoiloksiirriinometil)karnptotecin (CPT 191); -7-[(l-mdroksiimino)-2-feniletil]karnptotecin (CPT 185); -7-ter-butiloksiirninornetilkamptotecin N-oksid (CPT 198); -7-metoksiiminometilkamptotecin N-oksid (CPT 208);

Daiga grupa naročito važnih jedinjenja uključuje: -7-[N-(4-aminobutil)-2-arninoetoksi]iminometilkamptotecin; -7-[N-[N-(3-amino-l -propil)-4-amino-l -butil]-3-aminopropooksijiminometilkamptotecin; -7-(6-D-galaktosiloksi)iminometiIkamptotecin; -7-(l,2:3,4-di-0-izopropiliden-D-galaktopiranosiloksi)iminometilkamptotecin (CPT 215); -7-(6-D-glukosiloksi)iminometilkamptotecin (CPT 216);

Treća grupa naročito važnih jedinjenja uključuje: -7-t-butiliminometilkamptotecin; -7-(4-amino)butiliminometilkamptotecin; -7-(4-hidroksi)butiliminometilkamptotecin (CP 169); -7-(2-N,N-dimetilamino)etiliminometilkamptotecin (CPT 171); -7-aliliminometilkamptotecin: -7-cikloheksiliminometilkamptotecin (CPT 156); -7-feniliminometilkamptotecin (CPT 154), -7-p-nitrofeniliminometilkamptotecin (CPT 160); -7-benziliminometilkamptotecin (CPT 175), -7-(2-antirlmetil)iminometilkamptotecin; -7-2-hinolilrnetil)irninometilkamptotecin; -7-(2-tienil)iminometilkamptotecin; -7-[N-(^-(3-amino-l-propil)-4-arnino-l-butil]-3- aminopropiljirninometilkamptotecin;

-7-(6-D-galaktosil)iminometilkamptotecin.

U prvom preferiranom otelotvorenju pronalaska, dobijena su jedinjenja koja imaju opštu formulu (I), i u kojima kada je n 1, dobijeni su 7-oksim kamptotecini, i u njima je R4neka alkil ili arilalkil grupa, kako je prethodno defmisano.

Između ovih, visoko preferirana jedinjenja su:

7-(t-butoksi)iminometilkamptotecin (CPT 184) koje ima formulu

i

7-benziloksiiminometilkamptotecin (CPT 172).

Jedinjenja koja imaju formulu (I) mogu se dobiti različitim postupcima u skladu sa osobinama R4grupe i u prisustvu atoma kiseonika koji je vezan za azot u 7-iminometil grupi

U pogledu jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojima je n 1 a R4kako je prethodno definisano, sa izuzetkom aroil i arilsulfonil grupa, mogu se dobiti počevši od kamptotecin 7-aldehida (formula la, R5je vodonik) ili 7-keto kamptotecina (formula la, R5nije vodonik).

pri čemu je Ri-C(Rs)=0 grupa, a R5je kao što je definisano za formulu (I), R2i R3su kao stoje definisano u formuli (I). Jedinjenje koje ima formulu (la) reaguje sa jedinjenjem koje ima formulu (Ha) R4O-NH2, pri čemu je R4kao stoje prethodno definisano, pri čemu se dobijaju jedinjenja formule (I), u kojima je Ri -C(R5)=N-OR4grupa, R4je kao što je definisano u formuli (I), izuzev aroil i arilsulfonil grupe. Reakcija se može izvoditi uobičajenim postupcima koji su normalni za građenje nekog oksima, a koji su dobro poznati osobama sa iskustvom u praksi. Poželjno je da molarni odnos između 7-aldehid ili 7-keto kamptotecina i hidroksilamina bude između 1 : 3 i 3 : 1. Po želji, takođe se mogu koristiti soli hidroksilamina. Reakcija se izvodi u prisustvu baze, na primer, neorganske baze kao što je kalijum karbonat, ili organske, kao što su trietilamin ili diazabiciklononen, koristeći polarni rastvarač, poželjno je metanol ili etanol i reakcija se izvodi na temperaturi koja se održava između sobne temperature i tačke ključanja rastvarača koji se koristi, opciono u prisustvu dehidratacionog agensa, na primer natrijum ili magnezijum sulfata, i u prisustvu molekularnih sita. Ukoliko se želi, moguće je reakciju izvesti i u prisustvu katalizatora, na primer, Luisove kiseline.

Alternativno, gore pomenuta jedinjenja se mogu dobiti od oksima kamptotecin 7-aldehida (dobijen na način koji je opisan u Sawada i saradnici, Chem. Pharm. Buli. 39, (10), 2574 (1991), ili od 7-ketona reakcijom sa R4-X halidom, pri čemu je X najčešće jod, u polarnom rastvaraču, na primer, tetrahidrofuranu ili alkoholima, i u prisustvu baze, na primer, natrijum hidrida ili kalijum karbonata.

Kao i jedinjenja formule (I) u kojima je n 1 a R4je aroil ili arilsulfonil, kao što je definisano za formulu (I), ova jedinjenja se mogu dobiti koristeći kao početno jedinjenje 7-oksim kamptotecin, čije je dobijanje opisano u prethodnom paragrafu, koje reaguje sa R4-COCI acil hloridima, u polarnom rastvaraču u prisustvu baze, poželjno je piridina, ili direktno u piridinu, kao što su otkrili Cho i saradnici J. Org. Chem 62. 2230(1997).

Što se tiče jedinjenja koja imaju formulu (1) u kojima je n 0 i R4 je kako je prethodno definisano, sa izuzetkom aroil grupe, ona se mogu dobiti koristeći kao

početni materijal kamptotecin 7-aldehid (formula la, R5je vodonik) ili 7-keto kamptotecin (formula la, R5nije vodonik).

pri čemu je Ri -C(Rs)=0 grupa, a R5je kao što je definisano za formulu (I), R2i R3su kao što je definisano u formuli (I). Jedinjenje koje ima formulu (la) reaguje sa jedinjenjem koje ima formulu (Ilb) R4-NH2, pri čemu je R4kao što je prethodno definisano, pri čemu se dobijaju jedinjenja formule (I), u kome je Ri --C(R.5)=N~R4grupa, R4 je kao stoje definisano u formuli (I), izuzev aroil grupe. Reakcija se može izvoditi uobičajenim postupcima koji su normalni za građenje nekog imina, a koji su dobro poznati osobama sa iskustvom u praksi. Poželjno je da molarni odnos između 7-aldehid ili 7-keto kamptotecina i amina bude između 1 : 3 i 3 : 1. Po želji, takođe se mogu koristiti soli amina. Reakcija se izvodi u prisustvu baze, na primer, neorganske baze kao što je kalijum karbonat, ili organske, kao što su trietilamin ili diazabiciklononen, koristeći polarni rastvarač, poželjno je metanol ili etanol i reakcija se izvodi na temperaturi koja se održava između sobne temperature i tačke ključanja rastvarača koji se koristi, opciono u prisustvu dehidratacionog agensa, na primer natrijum ili magnezijum sulfata, i u prisustvu molekularnih sita. Ukoliko se želi, moguće je reakciju izvesti i u prisustvu katalizatora, na primer, Luisove kiseline (kao Što je otkrio, na primer Moretti and Torre, Svnthesis, 1970, 141; ili Kobavashi sa saradnicima, Svnlett, 1977, 115).

Kamptotecin 7-aldehid i kamptotecin 7-oksim su otkriveni u patentnoj prijavi EP0056692 i u pomenutoj Savvada sa saradnicima, Chem. Pharm. Buli. 39, (10) 2574

(1991).

Ni-oksidi jedinjenja koja imaju formulu (I) se dobijaju u skladu sa doboro poznatim postupcima oksidacije heteroaromatičnog azota, poželjno je oksidacijom sa acetatnom ili trifluoroacetatnom kiselinom i vodonik peroksidom, ili reakcijom sa organskim peroksidnim kiselinama (A. Albini and S. Pietra, Heterocvclic N-oxides, CRC, 1991)

U pogledu različitih značenja R4, prisutnih u različitim reaktivima koji imaju formulu TI, ovi reaktivi su raspoloživi na tržištu, ili se mogu dobiti u skladu sa dobro poznatim postupcima iz literature, koje stručnjaci iz ove oblasti mogu da koriste, zajedno sa njihovim sopstvenim znanjem kompletirajući tako sve argumente.

Farmaceutski prihvatljive soli se dobijaju konvencionalnim postupcima koji se mogu naći u literaturi i za njih dalje objašnjenje nije neophodno.

Jedinjenja koja su otkrivena u ovom pronalasku pokazuju antiproliferativno dejstvo, stoga su korisna za terapeutsko dejstvo, i poseduju fizičko-hemijske osobine koje ih čine pogodnim za formulisanje u farmaceutskim kompozicijama.

Farmaceutske kompozicije uključuju jedinjenje koje ima formulu (I) najmanje u količini koja može da dovede do željenog terapeutskog dejstva, naročito antitumornog dejstva. Kompozicije koje su sadržane u okviru ovog pronalaska su konvencionalne i dobijaju se postupcima koji su uobičajeno koriste u farmaceutskoj industriji. U skladu sa željenim načinom davanja, kompozicije mogu biti u čvrstom ili tečnom obliku, pogodne za oralno, parenteralno ili intravenozno davanje. Kompozicije u skladu sa ovim pronalaskom zajedno sa aktivnim sastojcima sadrže još i farmaceutski prihvatljive nosače ili podloge. Formulacija pomoćnih sredstava, na primer, sredstava za solubilizaciju, dispergovanaje, suspendovanje i emulgovanje, mogu naročito biti pogodne

Jedinjenja koja imaju formulu (I) mogu se takođe koristiti u kombinaciji sa drugim aktivnim sastojcima, na primer, drugim antitumornim lekovima, oba u različitim oblicima, i u obliku jedne doze

Jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom su korisna kao lekovi sa antitumornim dejstvom, na primer, na tumore pluća, kao što su tumori većih ćelija pluća, tumori kolon-rektuma, prostate, glioma.

Citotoksično dejstvo jedinjenja iz ovog pronalaska se ispituje u sistemima ćelija tumora kod ljudi, koristeći test antiproliferativne aktivnosti kao postupak procene citotoksičnog potencijala

Celijska linija koja je korišćena je veća ćelija karcinoma pluća koja pripada histo tipu većih ćelija označen kao NCl H460.

Preferirana jedinjenja 7-(t-butoksiiminometilkamptotecin (CPT 184) i 7-benziloksiiminometilkamptotecin (CPT 172) se ispituju u poređenju sa Topotecanom (TPT) kao referentnim standardom koji je prihvaćen od stručnjaka u ovoj oblasti, i sa 7-hidroksiiminometilkamptotecinom (CPT 181) koji su otkrili Sawada i saradnici u Chem. Pharm. Buli 39, (10), 2574-2580, (1991) koji je najbliži strukturalni analog jedinjenjima koja imaju formulu (I) u skladu sa ovim pronalaskom.

Zain vivoispitivanja, solubilizacija je vršena u 10% DMSO u bidestilovanoj vodi, pošto je nemoguća solubilizacija u fiziološkom rastvoru, i oralno je davano u zapremini od 10 ml/kg

Antitumorn o dejstvo

Za eksperiment su korišćeni atimic nu/nu švajcarski miševi ( Charles River, Calco, Italia), stari između 10-12 nedelja Životinje se čuvaju u prostorijama sa laminarnim protokom vazduha, u skladu sa uputstvima United Kingdom Co-ordination Committee Cancer Research Eksperimentalni protokoli su odobreni od strane etičkog komiteta za eksperimente sa životinjama Instituto Nazionale per lo Studio e Cura dei Tumori.

Delovi tumora veličine 2x2x2 mm su izvađeni iz miševa u koje je prethodno inokulirano IO<6>ćelija NCI H460/topo, i inplantirani bilateralno u grupe od kojih se svaka sastoji od 5 miševa.

Životinje se tretiraju sa jedinjenjima kada tumor postane opipljiv, u skladu sa sledećom šemom:

-CPT 172 (8 mg/kg, po) q4dx4

-CPT 172 (16 mg/kg, po) q4dx4

-CPT 172 (24 mg/kg, po) q4dx4

-CPT 172 (2 mg/kg, po) qdx5xl0w

-CPT 181(15 mg/kg, po) q4dx4

-CPT 181 (25 mg/kg, po) q4dx4

-CPT 184 (2 mg/kg, po) q4dx4

-CPT 184 (5 mg/kg, po) ql0dx6

-Topotecan (15 mg/kg, po) q4dx4

-Topotecan (10 mg/kg, po) q4dx4

Dva puta nedeljno tumori se mere u milimetrima korišćenjem Vernijerovog šestara, i to, širina, najmanji promer (I), dužina i najveći promer (L) Zapremina tumora (mm<3>) se izračunava u skladu sa formulom l<2>x L/2. Efikasnost molekule se procenjuje kao TVI procenat tretirane grupe u odnosu na kontrolnu grupu u skladu sa formulom TVI%=100-(T/Cxl00), pri čemu je T vrednost zapremine tumora tretirane grupe, a C kontrolne grupe. Jedinjenje se smatra aktivnim kada je TVI%<>>50.

U niže navedenoj Tabeli 1 dati su rezultati eksperimenta.

CPT 172 pokazuje antitumornu efikasnost pri različitim dozama i u različitim šemama tretmana; CPT 184 pokazuje daje vrlo aktivno jedinjenje pri malim dozama i u različitim šemama tretmana, pa prema tome, od oba jedinjenja se mnogo očekuje u kliničkoj primeni.

Naredne prednosti ovih molekula se mogu prepoznati u širokom intervalu efikasnih doza, ukazivanjem na povećanje terapeutskog indeksa i višem nivou terapeutskog korišćenja, posebno ako se predviđa davanje u toku dužeg vremenskog perioda, iznad svega u formulacijama pogodnim za davanje u obliku injekcija uz korišćenje različitih šema i doza. Za takvu upotrebu jedinjenje CPT 172 izgleda da ima prednost zbog manje toksičnosti.

Jedan od važnih nedostataka konvencionalnih kamptotecina je reverzibilnost njihovih veza u trojnom kompleksu (lek-DNA-enzim). Ova reverzibilnost utiče na dejstvo leka, jer ne dozvoljava transformaciju pojedinačnog brazdanja snopa DNA

u dvostruko brazdani snop DNA u toku sinteza DNA.

Tabela 2 koja sledi pokazuje postojanje brazdanja DNA u izabranom broju položaja brazdanjain vi tro.Posle 20 minuta inkubacije leka u reaktivnoj mešavini koja sadrži označenu DNA i prečišćen enzim se dodaje natrijum hlorid (0.6 M) da bi pomogao disocijaciju tercijernog kompleksa. Rezultat dobijen posle približno 10 minuta, koji je pokazan u tabeli kao procenat brazdanja DNA koji je ostao na položaju, ukazuje na skoro kompletnu reverzibilnost brazdanja u slučaju kamptotecina i Topotecana i označava postojanost u slučaju CPT 172 i CPT 184.

Prednost koju imaju jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom je evidentna u prevazilaženju granice reverzibilnost i trojnog kompleksa u odnosu na postojeće stanje tehnike.

U predkliničkim ispitivanjima, CPT 184 pokazuje citotoksično dejstvo na različite vrste ćelija tumora.

Ovaj široki spektar antikancerogenog dejstva je potvrđen kod miševa kojima je transplantiran ljudski tumor ksenografta, uključujući NSCLC (H460, A549), ca. prostate (JCA-1), glioblastroma (GBM/7), ca želudca (MKN28), osteosarkom (U20S), ca. ovarijuma (A2780/Dx, A2780/DDP) i kolona (HT29, CoBA), karcinome kao i kancer pluća miša (Ml09) i model leukemije (LI210).

Podaci predkliničkog ispitivanja navode da CPT 184 može biti aktivni antikancerogensi agens protiv ljudskih kancera i posebno protiv kancera većih ćelija pluća (NSCLC), glioblastoma i karcinoma prostate (Tabela 3).

Visoka citotoksiČna potencija jedinjenja iz ovog pronalaska koja je ovde prikazana na egzemplaran način preko nekih od preferiranih jedinjenja, CPT 184, se takođe refiektuje kao potentna antitumorna aktivnost. Koristeći grupu tumora ksenografta koju karakteriše značajna osetljivost na Topotecan (TPT) (na primer TVl

> 80%) spektar antitumorne aktivnosti CPT 184, i u širokom smislu za jedinjenja iz ovog pronalaska protiv značajnog broja primera tumora kod ljudi, je značajno poboljšan. Posebno impresivno antitumorno dejstvo je otkriveno u tretmanu mnogih primera tumora, gde je postignuta kompletna regresija kod velikog broja tretiranih životinja. Osim toga, jedinjenja iz ovog pronalaska, posebno CPT 184, mogu da indukuju 100% CR u A2780/Dx tumoru koji je karakterističan po MDR-fenotipu. Ova

opservacija je od velikog značaja jer pokazuje da jedinjenja iz ovog pronalaska nisu substrati P-glikoproteina.

Dodatne terapeutske prednosti jedinjenja iz ovog pronalaska se odnose na a) poboljšanje terapeutskog indeksa, b) efikasnost leka u velikom rasponu doza, c) očiglednost efikasnosti korišćenjem potpuno različitih protokola davanja, što čini jedinjenja iz ovog pronalaska manje zavisnim od protokola davanja nego Topotecan.

Sledeći primeri dalje ilustruju pronalazak.

PRIMER 1

7-benziloksiiminometilkamptotecin (CPT 172)

500 mg (1.33 mmol) 7-formilkamptotecina se rastvori u 100 ml etanola. U ovo se doda 15 ml piridina i 638 mg (4 mmol) O-benzilhidroksilamin hidrohlorida i ostavi 5 sati da se taloži. Rastvarač se upari pod vakuumom i dobijeni ostatak se preČišćava gasnom hromatografijom na silika gelu koristeći kao eluant mešavinu heksan/etil acetat u odnosu 4/6.

Prinos 65%.

Tačka topljenja: 200<o->205°C deklarisana.

Dobijeni proizvod je u obliku mešavine dva sinergična i antiizomera u odnosu 8 : 2 (izomer A: Rf 0.32; izomer B: Rf, 0.19 na silika gelu Merck 60 F254, eluant heksan/etil acetat 3/7).

HPLC: analiza se izvodi na instrumentu koji je opremljen sa kvartarnom pumpom (HP 1050) sa Rheodvn injektorom (20 ul po savijutku) i sa detektorom sa diodama (HP 1050) koji se kontroliše pomoću softvera HPLC-ChemStation. Spektar se dobija na 200 do 600 nm i hromatogram se registruje na 360 i 400 nm.

A C18 reverzna faza kolone (Rainin Cl8; 25x0.4 cm, Varian) se koristi sa RP18 prekolonom. Analize se izvode pomoću linearnog gradienta ispiranja, počevši od ispirača acetonitrikvoda u odnosu 30 : 70 do acetonitrila 100% u toku 20 minuta uz brzinu proticanja 1 ml/min. Vreme zadržavanja je: 12.51 min za izomer B i 14 .48 za izomer A.

'H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

5: 0 87(t, H3-18A+H3-18B), 1.87 (m, H2-19A+H2-19B), 5.18 (s, H2-5B), 5.21 (s, H2-PhB), 5.30 (H2-PhA), 5.40 (s, H2-5A), 5.45 (s, H2-17A+H2-17B), 6.53 (s, OHA+OHB), 7.3-7 6 (m, ArA+ArB+H-14 A+H-14B), 7.75 (m, H-l 1 A+H-l 1B), 7.85-7.95 (m, H-10A+H-10B), 7.98 (dd, H-12B), 8 18-8.27 (m, H-12A+H-9B), 8.45 (s, CH=NB), 8.59 (dd, H-9A), 9,38 (s, CH=NA)

Masa m/z481 (M' 100) 374 (30)330(70)300(30)273(20)243(20)91(34).

PRIMER2

7-t-butoksiiminometilkamptotecin (CPT 184)

400 mg (1.06 mmol) 7-formilkamptotecina se rastvori u 80 ml etanola. U to se doda 12 ml piridina i 400 mg (3 .18 mmol) O-t-butilhidroksilamin hidrohlorida i ostavi 4 sata da se taloži. Rastvarač se upari pod vakuumom i dobijeni ostatak se prečišćava pomoću gasne hromatografije na silika gelu, koristeći kao eluant mešavinu heksan/etil acetat u odnosu 4 : 6. Dobija se 322 mg (0.72 mmol) žute čvrste mase

Prinos 68%.

Tačka topljenja: 250°C deklarisano.

Dobijeni proizvod je u obliku mešavine dva sinergična i antiizomera u odnosu

8 ; 2 (izomer A: Rf 0.31; izomer B: Rf 0.24 na silika gelu Merck 60 F254, eluant heksan/etil acetat 3/7.

A C18 reverzna faza kolone (Rainin Cl8; 25x0.4 cm, Varian) se koristi sa RP18 prekolonom. Analize se izvode pomoću linearnog gradienta ispiranja, počevši od ispirača acetonitrikvoda u odnosu 30 : 70 do acetonitrila 100% u toku 20 minuta uz brzinu proticanja 1 ml/min. Vreme zadržavanja je 12.92 min za izomer B i 14.61 za izomer A.

'H-NMR (300 MHz, DMSO-d6):

6: 0.88 (t, H3-18A+H3-18B), 1.30 (s, t-but.B), 1.47 (s, t-but-A), 1.87 (m, H2-19A+H2-19B), 5.18 (s, H2-5B), 5.37 (H2-5A), 5.42 (s, H2-17A+H2-17B), 6.54 (s, OHA+OHB), 7.35 (s, H-14A), 7.36 (s, H-14B), 7.69-7.83 (m, H-l 1 A+H-l 1B), 7.85-7.98 (m, H-10A+H-10B), 8.07 (dd, H-9B), 8.16-8.27 (m, H-9A+H-12B), 8.40 (s, CHB), 8.62 (dd, H-l2A), 9.31 (s, CHA)

Masa m/z 448 (M<+>28) 391 (40) 374(100)362(40)330(34)57(17).

U skladu sa istim postupkom dobijena su i sledeća jedinjenja: 7-t-butoksiiminometil-10-hidroksikamptotecin (CPT 212);

tačka topljenja 195°C deklarisano.

'H-NMR (DMSO-d6):

5: 0 88 (t, J=7 35Hz, H3-I8), I 45 (s, 3-CH3), 1.80-1.90 (m, Hr19), 5.12 (s, H2-5anti), 5 33 (s. H2-5sin), 5 45 (m, H2-17sin, H2-17anti), 6.50 (s, -OH), 7 25 (d, J - 2 57 Hz, H-9anti), 7.30 (s, H-I4sin, H-14anti), 7.43-7.50 (m, H-l Isin; H-l lanti), 7 70 (d, J=2.57 Hz, H-9sin), 8 15 (d, J=9.19 Hz; H-I2sin, H-12anti), 8.25 (s, -CH=Nanti) 9 00 (s - CH=Nsin)

Masamlz:463 (M' 16) 419 (15) 407 (25) 390 (43) 346 (100) 318 (10).

7-t-butoksiiminometil-lO-metoksikamptotecin (CPT 220);

tačka topljenja: 250°C deklarisano.

1 H-NMR (DMSO-d6):

5: 0.88 (t, J=7.35Hz, H5-18), 1.47 (s, 3-CH3), 1.80-1.93 (m, H2-19), 3.95 (s, -0CH3anti), 3.98 (s, -OCH, sin), 5.17 (s, H2-5 anti), 5.30-5.45 (m, H2-5 sin, H2-17 sin, H2-17 anti), 6.50 (s, -OH), 7.29 (s, H-I4), 7.56 (dd, J=9.19 Hz, J=2.57 Hz, H-l I), 7.90 (d, J= 2.57 Hz; H-9), 8.12 (d, J= 9.19Hz; H-12), 8.39 (s, -CH=N anti), 9.33 (s, -CH=N sin)

Masa m/z: 477(M56, M) 241 (74) 404 (100) 392 (66) 360 (18,5) 303 (6) 274 (7.5).

7-p-nitrobenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 177),

7-p-metilbenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 178) tačka topljenja 203°C deklarisano.

7-metoksiiminometilkamptotecin (CPT 179) tačka topljenja 230°C deklarisano

7-metoksiiminometil-10-hidroksikamptotecin (CPT 211), tačka topljenja 268°C deklarisano.

'H-NMR (DMSO-d6):

5: 0.87 (t, J=7.35 Hz, H3-18), 1 80-1-90 (m, H2-19), 4.13 (s, -OCH3), 5.32 (s, H<2->5), 5.41 (s, H2-17), 6.50 (s, -OH), 7.26 (s, H-14), 7.47 (dd, J=9.19 Hz; J=2.56 Hz, H-l 1), 7.75 (d, J=2.56 Hz, H-9), 8.08 (d, J=9.19 Hz, H-12), 9.04 (s, -CH=N).

7-pentafluorobenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 182) tačka topljenja 200°C deklarisano.

7-karboksimetoksiiminometilkamptotecin (CPT 183),

7-(karboksidimetilmetoksi)iminometilkamptotecin; tačka topljenja 193°C deklarisano.

1 H-NMR (CDCU):

5: 1.02 (t, J=7.35 Hz, H.,-18), 1.69 (s, -CH3), 1.72 (s, -CH3), 1.81-1.95 (m, H2-19), 3.60 (s, -OH), 5 24 (d, J=16 55 Hz, H-l7A), 5.32 (s, H2-5), 5.65 (d, J=16.55 HZ, H-17B), 7.64 (s, H-14), 7 67 (ddd, J=6 99 HZ; J= 8.47 Hz; J= 1.47 Hz, H-1 I), 7.80 (ddd, J=6.99 Hz; J= 8 47 Hz, J= 1.47 HZ, H-10), 8 10-8 16 (m, H-9; H-12), 9 10 (s. -

(TI N)

7-(terc-butoksikarbonil-2-pro<p>oksi)iniinometilkamptotecin (CPT 224), tačka topljenja 180°C deklarisano.

1 H-NMR (DMSO-d6):

§: 0.88 (t,1=1Hz, H3-18), I 44 (s, 3 -CH3), 1.60 (s, 2 -CH3), 1.80-1.92 (m, H2-l 9), 5.27 (s, H2-5), 5.43 (s, H2-17), 6.53 (s, -OH), 7.35 (s, H-l4), 7.76 (ddd, J=8.46 Hz; J= 8.46 Hz; J= 1.47 Hz, H-l 1), 7.92 (ddd, J= 8.46 Hz; J=8.46 Hz; J= 1.47 Hz, H-10), 8.23 (dd, J= 8.46 Hz; J= 1.47 Hz, H-12), 8 65 (dd, J= 8.46 Hz; J= 1.47 Hz, H-9), 9.20 (s, -CH=N).

masa m/z: 534 (M+l 3) 477 (29) 374 (55) 273 (10) 57 (100) 41 (57).

7-p-fenilbenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 187) tačka topljenja 200-202°C deklarisano.

7-oksiranilmetoksiiminometilkamptotecin (CPT 213);

'H-NMR (CDC13):

5: 0.87 (t, J=7 HZ, H3-18), 0.80-2.00 (m, J= 7 Hz, H2-19), 2.80 (IH, m, -CH2-0), 3.05 (IH, m, -CH2-0), 3.40 (m, -CH-O), 3.75 (s, -OH), 4.30 (IH, m, -CH2-0-N), 4 73 (IH, m, -CH2-0-N), 5.33 (d, J=16 Hz, H-17A), 5.45 (s, H2-5), 5.75 (d, J=16 Hz, H-17B), 7.70 (s, H-14), 7.75 (m, H-l 1), 7 85 (m, H-10), 8.15-8.35 (m, H-9; H-12), 9.12 (s, -

CH=N).

7-(2-amino)etoksiiminometilkamptotecin (CPT 188);

tačka topljenja 220°C deklarisano.

7-(4-piridil)metoksiiminometilkamptotecin (CPT 189)

tačka topljenja 220°C deklarisano, masa m/z M<+>482

7-[(N-metil)-4-piperidinil]metoksiiminometil-kamptotecin (CPT 190)

tačka topljenja 185-190°C deklarisano, masa m/z M"502

7-etoksiiminometilkamptotecin;

7-izopropiloksiiminometilkamptotecin;

7-(2-metilbutoksi)iminometilkamptotecin,

7-cikloheksiloksiiminometilkamptotecin;

7-cikloheksilmetoksiiminometilkamptotecin;

7-ciklooktiloksiiminometilkamptotecin;

7-ciklooktilmetoksiiminometilkamptotecin;

7-( l-adamantiloksi)iminometilkamptotecin;

7-( 1 -adamentilmetoksijiminometilkamptotecin;

7-fenoksiiminometilkamptotecin (CPT 223);

I H-NMR (DMSO-d6):

5: 0.89 (t, J=7.35 Hz, H3-I8), 1.81-1.95 (m, H2-I9), 5.25 (s, H2-5 anti), 5.42 (s, H2-17 anti), 5.45 (s, H2~5 sin), 5.52 (s, H2-17 sin), 6.56 (s, -OH), 7.15-7.55 (m, 5Ar, H-14), 7.83 (m, H-l 1), 7.96 (m, H-10), 8.28 (dd, J=8.09 Hz; J= 1.10 Hz, H-12), 8.73 (dd, J=8.09 Hz; J=l .10 Hz, H-9), 8.92 (s, -CH=N anti), 9.84 (s, -CH=N sin).

masa m/z: 467 (M<f>33) 373 (100) 329 (62) 314 (72) 273 (62) 244 (52) 135 (38) 57 (25) 43 (39).

7-(2-naftiloksi)iminometilkamptotecin;

7-(9-antrilmetoksi)iminometilkamptotecin;

7-[2-(2,4-difluorofenil)etoksi]iminometilkamptotecin;

7-(4-t-butilbenzilokst)iminometilkamptotecin;

7-trifenilmetoksiiminometilkamptotecin (CPT 192)

tačka topljenja 140°C deklarisano;

7-(2-N,N-dimetilaminoetoksi)iminometilkamptotecin (CPT 197;

7-[N-(4-aminobutil)-2-aminoetoksi]iminometilkamptotecin;

7-[N-[N-(3-amino-l-proptl)-4-amino~1 -butil]-3-aminopropoksi]iminometilkamptotecin,

7-[2-(l-uracil)etoksi]iminometilkamptotecin (CPT 199),

tačka topljenja 197-200°C deklarisano.

'H-NMR (DMS0-d6):

5: 0.88 (t, J= 7.35 Hz, H3-18) 1.80-1-95 (m, H2-19) 3.90 (t, J=6 Hz, -CH2N anti), 4.15 (t, J=6 Hz, -CH2N sin), 4.35 (t, J=6 Hz, -CH20 anti), 4.58 (t, J=6 Hz, -CH20 sin), 5.00 (d, J=8 Hz, H-5 U anti), 5.35-5.50 (m, H2-5 anti; H2-5 sin; H2-17 anti; H2-17 sin), 5.55 (d, J=8 Hz, H-5 U sin), 6.55 (s, -OH), 7 15 (d, J=8 Hz, H-6 U anti), 7.40 (s, H-14), 7.64 (d, J=8Hz; H-6 U sin), 7.70-7.82 (m, H-10 sin; H-10 anti), 7.85-8.00 (m, H-II sin; H-l 1 anti; H-12 anti), 8.23 (m, H-12 sin; H-9 anti), 8.48 (s, -CH=N anti), 8.60 (dd, J=8.46 Hz; J=1.47 Hz, H-9 sin), 9 35 (s, -CH=N sin), 11.3 (br, s, NH U).

7-[2-(4-morfolininil)etoksi]iminometilkamptotecin (CPT 210);

tačka topljenja: 158-160°C deklarisano

1 H-NMR (CDC13):

5: 1 06 (t, J=7.35 Hz, H3-I8), 1.84-2.00 (m, H2-19), 2.62 (t, J=4.78 Hz, -CH2-N morf), 2.87 (t, J=5 52 Hz, -CH2-N), 3.60 (s, -OH), 3 79 (t, J=4.78 Hz, -CH2-0 morf), 4.59 (t, J=5.52 Hz, -CH2-0), 5.33 (d, J-16 18 Hz, H-17 A), 5.45 (s, H2-5), 5.77 (d, J=16.18 Hz; H-17B), 7.69 (s, H-14), 7.73 (ddd, J=1.47 Hz, J 8 46 Hz, J 8 46 Hz; H-l I), 7.87

(ddd, J=l 47 Hz; J=8.46 Hz; J=8.46 Hz; H-10), 8.19-8.31 (m, H-9; H-12), 9.12 (s, -

CH=N).

masa m/z: 504 (M<+>4) 373 (23) 329 (26) 272 (18) 244 (20) 216 (13) 100 (100).

7-(6-uracil)metoksiiminometilkamptotecin;

7-(4-hidroksibutoksi)iminometilkamptotecin;

7-(2-tienil)metoksiiminometilkamptotecin;

7-(4-tiazolil)metoksiiminometilkamptotecin;

7-(6-D-galaktoziloksi)iminometilkamptotecin;

7-(6-D-glukoziloksi)iminometilkamptotecin;

7-(6-D-glukoziloksi)iminometilkamptotecin (CPT 216);

tačka topljenja: 210°C deklarisano

1 H-NMR (DMSO-de):

6: 0.85 (t, J=7.3 Hz, H3-18) 1.75-1.95 (m, H2-19) 3.50-5.00 (m, 10H galakt) 5.35 (s, H2-5) 5.45 (s, H2-17) 6.25 (d, -OH galakt) 6.55 (s, -OH) 6.65 (d, -OH galakt) 7.35 (s, H-14) 7.80 (m, H-10) 7.98 (m, H-ll) 8.25 (dd, J=8.47 Hz, J=1.46 Hz, H-12) 8.60 (dd, J=8.47 Hz; J=l 46 Hz, H-9) 9.35 (s, -CH=N)

7-(l,2:3,4-diO-izopropiliden-D-galaktopiranoziloksi)iminometil-kamptotecin (CPT 215);

'H-NMR (DMSO-d6):

5: 0.87 (t, J=7.30 Hz; H3-18) 1.30-1.45 (m, 4 -CH3) 3.90-4.70 (m, H2-6'; H-5'; H-4"; H-3 '; H-2') 1.80-1.93 (m, H2-19) 5.35 (s, H2-5) 5.45 (s, Hr17) 5.60 (d, J-5.52 Hz, H-1) 6.52 (s, -OH) 7.35 (s, H-14) 7.75 (m, H-10 sin; H-10 anti) 7 90 (m, H-l 1 sin; H-ll anti) 8.05 (dd, J=8.47 Hz; J=1.47 Hz, H-12 anti) 8.20 (m, H-12 sin; H-9 anti) 8.50 (s,

-CH=N anti) 8.65 (dd, J=8.47 Hz; J=1.47 Hz; H-9 sin) 9.40 (s, -CH=N sin).

masa m/z: 634 (M<+>l 13) 576 (10) 486 (18) 347 (35) 329 (45) 314 (49) 302 (28) 246

(100) 242 (55) 187 (26).

7-( l-benziloksiimino)etilkamptotecin (CPT 186);

7-[ 1 (-t-butoksiimino)etiljkamptotecin.

PRIMER 3

7-benzoiIkamptotecin (CPT 170)

U suspenziju kamptotecina (200 mg, 0.57 mmol) u CH3COOH (0.8 ml) i vodi (0 8 ml) se u kapima dodaje koncentrovana sulfatna kiselina (0 17 ml) i benzaldehid

(304 mg, 2.87 mmol). Reaktivna mešavina se ohladi na 0°C a zatim se dodaju 80% t-butil peroksid (128 mg, 114 mmol) i rastvor FeS04(317 mg, 1.14 mmol) u vodi (0.56 ml).

Posle mešanja u toku noći na sobnoj temperaturi, dodaje se voda i dobija se precipitat koji se filtrira pod vakuumom. Osnovna tečnost se ekstrahuje sa metilen hloridom (3 puta), organska faza se suši preko Na2S04, filtrira i uparava pod vakuumom. Tako dobijena čvrsta masa se spoji sa precipitatom koji je prethodno izdvojen. Proizvod se prečišćava gasnom hromatograftjom na silika gelu koristeći kao eluant mešavinu metilen hlorid/metanol u odnosu 98/2. Dobija se 90 mg (0.2 mmol) proizvoda.

Prinos 35%

'H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

6: 0.9 (t, 3H H3-18), 1.85 (m, 2H, H2-19), 5 (s, 2H, H2-5), 5.4 (2H, H2-5), 5.4 (s, 2H, H2-17) ž, 6.6 (s, -IH, OH), 7 4 (s, IH, H-14), 7.55-7.85 (m, 5H, Hr10, H-l 1, 3Ar), 7.95-8 (m, 3H- H-12, 2Ar), 8.3 (dd, 1H-H-9).

PRIMER 4

7-|u-(hidroksiimino)benziI|kamptotecin (CPT 185);

Pripremi se rastvor od 7-benzoilkamptotecina (50 mg, 0.11 mmol), hidroksilamin hidrohlorida (24 mg, 0.33 mmol), piridina (1.4 ml) u 10 ml etanola i ostavi 24 sata da se istaloži Rastvarač se eliminiše pod vakuumom. Proizvod se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu koristeći mešavinu metilen hlorid/metanol u odnosu 98/2 kao eluant. Dobija se 25 mg čvrste mase žute boje.

Prinos 48%

Dobijeni proizvod se sastoji od mešavine 2 sinergistična i anti izomera (izomer A: Rf 0.35; izomer B: Rf 0.31 na silika gelu Merck 60 F254, nosač metilen hlorid/meteanol 95/5).

'H-NMR (300 MHz; DMSO-dć):

5: 0.9 (t, H3-18A+H3-18B), 1.86 (m, H2-19A+H2-19B), 4.8 (m, H2-5A+H2-5B), 5.85 (s, H2-I7A+H2-17B), 6.55 (s, -OH B), 7.60 (s, OH A), 7.35-7.55 (m, Ar A+Ar B+ H-10A+H-10B+H-11 A+H-l 1B+H-14A+H-14B), 7.6-7.7 (m, H-12A+H-12B).

PRIMER 5

7-feniIiininometilkamptotecin (CPT 154)

100 mg (0 26 mmol) 7-formilkamptotecina, rastvorenog u 20 ml metilen hlorida, i 25 ul (0.26 mmol) anilina rastvorenog u 0.5 ml metilen hlorida, se doda u suspenziju iterbijum triflata (16.5 mg, 0 026 mmol, 10% mol) u 5 ml metilen hlorida koji sadrži MS 4A i ostavi 3.5 sati uz mešanje na sobnoj temperaturi, a zatim se rastvarač upari pod vakuumom. Dobijeni proizvod se prečišćava g?snom

hromatografijom na silika gelu koristeći mešavinu metilen hlorid/metanol u odnosu 98/2 kao eluant Dobija se 60 mg žute čvrste mase.

Prinos 51%

Tačka topljenja: 255-258°C deklarisano

<l>H-NMR (300 MHz, DMSO-d6):

6: 0.8 (t, 3H H3-18), 1.75 (m, 2H, H2-19), 5.35 (s, 2H, H2-5), 5.5 (s, 2H H2-17), 6.45 (s, -1HOH), 7.25-7.35 (m, 2HHl-Ar+H-14), 7.4-7.5 (m, 4H Ar), 7.75 (IH, ddd, H-1 1), 7 85 (ddd, 1H-H10), 8.2 (dd, 1H-H-12), 8.9 (dd, IH, H-9), 9.6 (s, IH, CH=N).

Koristeći iste postupke dobijena su sledeća jedinjenja: 7-cikloheksiliminometilkamptotecin (CPT 156);

7-p-nitrofeniliminometilkamptotecin (CPT 160), tačka topljenja 260-265°C deklarisano;

7-(4-hidroksi)butiliminometilkamptotecin (CPT 169), tačka topljenja 140°C deklarisano,

7-dimetilaminoetiliminometilkamptotecin (CPT 171);

7-benziliminometilkamptotecin (CPT 175);

7-t-butiliminometilkamptotecin;

7-aliliminometilkamptotecin;

7-(2-tienil)iminometilkamptotecin;

7-(4-amino)butiliminometilkamptotecin;

7-(3 aminopropil-4-aminobutil-3 -aminopropil)iminometil -kamptotecin;

7-(2-antrilmetil)iminometilkamptotecin;

7-(6-D-galaktozil)iminometilkamptotecin;

7-(2-hinolilmetil)iminometilkamptoteđn,

PRIMER 6

7-(benzoiloksiiminometilmetil)kamptotecin (CPT 191)

Pripremi se rastvor benzoil hlorida (0.16 ml, 1.4 mmol) u 5 ml piridina i u to se doda 500 mg (I 3 mmol) 7-hiđroksiiminometiikamptotecina i ostavi u toku noći uz mešanje, na sobnoj temperaturi Posle uparavanja piridina pod vakuumom, dodaje se rastvor natrijum bikarbonata i vrši ekstrakcija 3 puta sa metilen hloridom Posle sušenja pomoću natrijum sulfata i filtracije, rastvarač je uklonjen. Dobijeni proizvod se prečišćava gasnom hromatografijom na silika gelu koristeći mešavinu metilen hlorid/metanol u odnosu 98/2 kao eluant. Dobija se 200 mg (0.04 mmol) čvrste žute mase.

Prinos 32%

Tačka topljenja 210°C deklarisano.

'H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

5: 0.8 (t, H3-), 1.8 (m, H2), 5.45 (s, H2-5), 5.55 (s, H2-17), 6.6 (s, 1H-OH), 7.3 (s, IH, H-14), 7.75-8 (m, 5H H-10+H-1 l+3Ar), 8.25 (m, 2H, 2Ar), 8 3 (dd, IH, H-12), 8.75 (dd, IH, H-9), 10.05 (s, IH, CH=N).

Koristeći isti postupak dobijena su i s'edeća jedinjenja: 7-p-nitrobenzoiloksiiminometilkamptotecin

7-p-cijanobenzoiloksiiminometilkamptotecin

7-p-tolilsulfoniloksiiminometilkamptotecin.

PRIMER 7

7-t-butoksiiminometilkamptotecin N-oksid (CPT 198)

7-t-butoksiiminometilkamptotecin (30 mg, 0.067 mmol) se rastvori u acetatnoj kiselini (5.2 ml) i doda se 30% vodonik peroksid. Mešavina se zagreva na 70-80°C 9 sati, kondenzuje na približno 1/3 i ostatak se sipa u ledenu vodu. Nataloženi materijal se skuplja sukcijom i prečišćava gasnom hromatografijom koristeći mešavinu heksan/etil acetat u odnosu 1/1 kao eluant da se dobije 7-t-butoksiiminometilkamptotecin N-oksid u obliku žutog praha. (15.5 mg). Prinos 50%

Tačka topljenja: 185-190°C deklarisano.

1 H-NMR (DMSO-d6):

5: 0.87 (t, J=7 Hz, H3-18), 1.48 (s, 3-CH3), 1.76-1.95 (m, H2-19), 5.37 (s, H2-5), 5.42 (s, H2-17), 6.60 (s, -OH), 7.85-8.00 (m, H-10; H-ll), 8.15 (s, H-14), 8.65-8.75 (m, H-9; H-12), 9.2 (s, -CH=N).

U skladu sa istim postupkom dobijena su i sledeća jedinjenja:

7-metoksiiminometilkamptotecin N-oksid (CPT 208)

<l>H-NMR (DMSO-d6):

5: 0.87 (t, J=7.35 Hz, H3-18), 1.78-1.93 (m, H2-19), 4.12 (s, -OCH3), 5 35 (s, H2-5), 5.43 (s, H2-17), 6.54 (s, -OH), 7 84-8 00 (m. H-10; H-l 1), 8.11 (s, H-14), 8.68-8.73 (m, H-9, H-12), 9 21 (s, -CH N).

7-(karboksidimetiImetoksi)iminometilkamptotecin N-oksid

7-(hiđroksimetildimetilmetoksi)iminometilkamptotecin N-oksid.

PRIMER 8

7-p-nitrobenziloksiiminometttkamptotecin (CPT 177)

U suspenziju 7-hidroksiiminometilkamptotecina (40 mg, 0.102 mmol) i natrijum karbonata (10.9 mg, 0.102 mmol) u etanolu (4 ml) doda se 4-nitrobenzilbromid (22 mg, 0.102 mmol) i mešavina se taloži 2.5 sata. Rastvarač se upari pod smanjenim pritiskom a ostatak se prečišćava gasnom hromatograifjom koristeći mešavinu heksan/etil acetat u odnosu 3/7 kao eluant pri čemu se dobija 10.5 mg 7-p-nitrobenziloksiiminometilkamptotecina

Prinos 20%

'H-NMR (DMSO-de):

5: 0.88 (t,1=1Hz, H3-18), 1.80-1.92 (m, H2-19), 5.23 (s, CH2-0), 5.45 (s, H2-5), 5.57 (s, H2-17), 6.55 (s, -OH), 7.35 (s, H-14), 7 75-7 95 (m, 2Ar; H-10; H-ll), 8.2-8.4 (m, 2Ar; H-12), 8.65 (dd, J-8.46 Hz, J=1.47 Hz; H-9), 9.5 (s, -CH=N).

U skladu sa istim postupkom dobijena su i sledeća jedinjenja:

7-p-metilbenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 178)

tačka topljenja 203°C deklarisano

7-pentafluorobenziloksiiminometiIkamptotecin (CPT 182)

tačka topljenja 200°C.

Claims

1. Jedinjenja formule (I) R5je vodonik, linearan ili račvast Ci-Cg alkil, linearan ili račvast Ci-Cg alkenil, C3-C10cikloalkil, linearan ili račvasti (C3-C10) cikloalkil -(Ci-Cg) alkil, C(,- Cu aril, linearan ili račvasti (Cć-Cm) aril -(Ci-Cg) alkil; R2i R3su iste ili različite i mogu da budu vodonik, hidroksi, Cj-Cslinearna ili račvasta alkoksi grupa; njihovi Ni-oksidi, njihovi pojedinačni izomeri, naročito sin i anti izomeri -C(R5)=N-0(n)R4grupe, njihovi mogući enantiomeri, diastereoizomeri i odgovarajuće smeše i njihove farmaceutski prihvatljive soli;

2. Jedinjenja prema zahtevu 1, naznačena time, što su odabrana iz grupe koja se sastoji od: -7-metoksiimmometilkamptotecina; -7-metoksiiminometil-10-hidroksikamptotecina; -7-(terc-butoksikarbonil-2-propoksi)iminometilkamptotecina; -7-etoksiiminometilkamptotecina; -7-izopropoksiiminometilkamptotecina; -7-{2-metilbutoksi)iminometilkamptotecina; -7-t-butoksiiminometilkamptotecina; -7-t-butoksiiminometil-10-hidroksikamptotecina; -7-t-butoksiiminometil-10-metoksikamptotecina; -7-(4-hidroksibutoksi)iminometilkamptoteeina; -7-trifenilmetoksiiminometilkamptotecina; -7-ka^boksimetoksiiminometilkamptotecina; -7-(2-amino)etoksiiminometilkamptotecina; -7-(2-N,N-dimetilamino)etoksiiminometilkamptotecina; -7-aliloksiiminometilkamptotecina; -7-cikloheksiloksiiminometilkamptotecina; -7-cikloheksilmetoksiiminometilkamptotecina; -7-ciklooktiloksiiminometilkamptotecina; -7-ciklooktilmetoksiiminometilkamptotecina; -7-benziloksiiminometilmetilkamptotecina; -7-[( 1 -benziloksiimino)-2-feniletil]kamptotecina; -7-( 1 -benziloksiimino)etilkamptotecina; -7-fenoksiiminometilkamptotecina; -7-( 1 -t-butoksiimino)etilkamptotecina; -7-p-nitrobenziloksiiminometilkamptotecina; -7-p-metilbenziloksiiminometilkamptotecina; -7-pentafluorobenziloksiiminometilkamptotecina; -7-p-fenilbenziloksiiminometilkamptotecina; -7-[2-(2,4-difluorofenil)etoksi]iminometilkamptotecina; -7-(4-t-butilbenziloksi)iminometilkamptotecina; -7-(l-adamantiloksi)iminometilkamptotecina; -7-(l-adamantilmetoksi)iminometilkamptotecina; -7-(2-naftiloksi)iminometilkamptotecina; -7-(9-antrilmetoksi)iminometilkamptotecina; -7-oksiranirnietoksiiminometilkamptotecina; -7-(6^uracil)metoksiiminoferiilkarnptotecina; -7-[2-(l-uracil)etoksi]immometilkamptotecina; -7-(4-piridil)metoksiiminometilkamptotecina; -7-(2-tien^)metoksiiminometilkamptotecma; -7-[(N-metil)-4-piperidinil]metoksiiminometilkamptotecina; -7-[2-(4-morfolininil)etoksi]iminometilkamptotecina; -7-(berrzoiloksiiminometil)kamptotecina; -7-[(l-Wdroksiimino)-2-feniletil]kamptotecina; -7-ter-butiloksiiminometilkamptotecinN-oksida; -7-metoksiiminometilkamptotecinN-oksida. -7-rN-(4-aminobutil)-2-aminoetoksi]iminom -7-[N-[N-(3-amino-l-propil)-4-amino-l-butil]-3-aminopropiloksi]iminometilkamptotecina. -7-(l,2:3,4-di-0-izopropiliden-D-galaktopiranosiloksi)iminometilkamptotecina; -7-(6-D-galalrtosiloksi)iniinornetilkamptotecina; -7-(6-D-glukosiloksi)iminometilkarnptotecina.

3. Postupak za dobijanje jedinjenja iz zahteva 1, naznačen time, što R4je kao što prethodno definisano, sa izuzetkom aroil i arilsulfonil grupa, a koji obuhvata reakciju jedinjenja formule (la) gde R5je kao što je definisano za formulu (I), R2i R3su kao što je definisano u formuli (I), sa jedinjenjem formule (Ha), -R4O-NH2, gde R4 je kao stoje prethodno definisano, pri čemu se dobijaju jedinjenja formule (I), u kojima Ri je R4je kao stoje definisano u formuli (I), izuzev aroil i arilsulfonil grupe.

4. Postupak prema zahtevu 3, naznačen time što je molarni odnos između jedinjenja koje ima formulu (la) i jedinjenja koje ima formulu (Ha) između 1 : 3 i 3 : 1.

5. Postupak za dobijanje jedinjenja prema zahtevu 1, naznačen time što kada R4je kao što prethodno definisano, izuzev aroil i arilsulfonil grupe, obuhvata reakciju jedinjenja formule (la) gde Rsje kao što je definisano za formulu (I), R2i R3su kao što je definisano u formuli (I), sa R4-X halidom, pri čemu je X halogen a R4je kako je prethodno definisano, dajući jedinjenja formule (I), gdeR,je-C(R5)=N-OR4, R4 je kao stoje definisano u formuli (I) izuzev aroil i arilsulfonil grupe.

6. Postupak za dobijanje jedinjenja iz zahteva 1, naznačen time, što R4je aroil ili arilsulfonil, i obuhvata reakciju jedinjenja formule (la) gde R5je kao što je definisano za formulu (I), R2i R3su kao što je definisano u formuli (I) sa acil hloridom R4-COCI, gde R4je aroil ili arilsulfonil kao što je prethodno dato, dajući jedinjenja formule (I) gde Rije R4je aroil ili arilsulfonil grupa.

7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time što je molarni odnos između jedinjenja formule (la) i jedinjenja formule (Ilb) između 1 : 3 i 3 :1.

8. Jedinjenja prema jednom od zahteva 1-2, naznačena time, što su medikamenti.

9. Farmaceutska kompozicija koja sadrži terapeutski efektivnu količinu najmanje jednog jedinjenja iz zahteva 1 - 2 u mešavini sa farmaceutski prihvatljivim nosačima i eksipijensima.

10. Farmaceutska kompozicija koja sadrži terapeutski efektivnu količinu najmanje jednog jedinjenja iz zahteva 1 - 2 u smeši sa farmaceutski prihvatljivim nosačima i eksipijensima i opciono u kombinaciji sa drugim aktivnim sastojcima.

11. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 10, naznačena time, što je navedeni drugi aktivni sastojak antitumoralno jedinjenje.

12. Upotreba jedinjenja iz zahteva 1 - 2 za dobijanje medikamenata koji su korisni za lečenje ne-malih ćelija tumora pluća, tumora debelog creva-rektuma, tumora prostate, tumora jajnika, osteosarkoma, leukemije i glioma.