ME00017B - Derivati kamptotecina koji imaju antitumorno dejstvo - Google Patents

Abstract

Otkriveni su derivati kamptotecina koji imaju opštu formulu (I), u kojoj su R1, R2 i R3 kao što je definisano u opisu. Jedinjenja formule (l) imaju antitumorno dejstvo i pokazuju dobar terapeutski indeks. Postupci za dobijanje jedinjenja formule (I) i njihova upotreba u dobijanju medikamenata korisnih u lečenju tumora, virusnih infekcija i antiplazmodijum falciparum je takođe otkrivena.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja koja imaju antitumorno dejstvo, posebno na nove derivate kamptotecina, postupke za njihovo dobijanje, njihovu upotrebu kao antitumornih lekova i farmaceutske kompozicije koje ih sadrže kao aktivne sastojke.

Poreklo pronalaska

Kamptotecin je alkaloid koji su prvi put izolovali Wall i saradnici (J. Am. Chem. Soc. 88, 3888-3890 (1966)) iz drveta Camptoteca acuminata, biljke koja vodi poreklo iz Kine, iz familije Nyssaceae.

Molekula ima pentacikličnu strukturu koja ima lakton u prstenu E, stoje osnova za citotoksičnost.

Droga pokazuje širok spektar antitumornog dejstva, posebno na tumore kolona, druge čvrste tumore i leukemiju, i prva klinička ispitivanja su sprovedena ranih 70-ih. Pošto kamptotecin (u daljem tekstu skraćeno CPT), ima malu rastvorljivost u vodi, a da bi se izvela klinička ispitivanja, Nacionalni institut za rak (NCI) je pripremio natrijumovu so (NSC100880), koja je rastvorljiva u vodi. Klinička ispitivanja u fazi I i II nisu završena zato što je jedinjenje pokazivalo visoku toksičnost (hemoragični cistitis, gastrointestinalna toksičnost, kao što su mučnina, povraćanje, dijarea i mielosupresija, posebno leukopenija i trombocitopenija.

U svakom slučaju, natrijumova so pokazuje manju aktivnost nego CPT, zato što pri pH 7. 4 inaktivni oblik (otvoreni prsten) predominira nad lakton aktivnim oblikom (zatvoren prsten) koji egzistira pri pH <4. 0.

Posle toga, mnogi analozi CPT su sintetizovani da bi se dobila jedinjenja sa manjom toksičnošću i većom rastvorljivošću u vodi. Dva leka su se pojavila na tržištu, Irinotecan (CPT-11), kojeg pod imenom Camptosar® prodaje Upjohn i Topotecan, kojeg pod imenom Hymcamptamin® ili Thycantin® prodaje Smith Kline & Beecham. Drugi derivati su u različitim fazama kliničkog ispitivanja u fazi 11, kao što su NSC-603071 (9-amino-kamptotecin), 9-NC ili 9-nitrokamptotecin, oralni prolek koji se konvertuje u 9-aminokamptotecin, GG-211 (GI 147211) i DX-8591f, gde je ovaj poslednji rastvorljiv u vodi. Svi derivati koji su do danas otkriveni sadrže osnovnu strukturu sa 5 prstenova koja je osnov za citotoksičnost. Pokazano je da modifikacije na prvom prstenu, kao u slučaju prethodno navedenih lekova, povećavaju rastvorljivost u vodi i dozvoljavaju veću podnošljivost leka.

Irinotecan, koji je rastvorljiv u vodi, je odobren za lečenje mnogih čvrstih tumora i ascita (kolon-rektuma, kože, stomaka, grudnog koša, malih i većih ćelija pluća, kancera cerviksa i ovarijuma i u slučaju ne-Hočkin limfoma). Osim toga, Irinotecan pokazuje aktivnost kod čvrstih tumora koji su rezistentni na Topotecan, vinkristin ili melfalan i MDR-1 ćelije pokazuju marginalnu rezistentnost na lek. Aktivni metabolit je identifikovan kao 10-hidroksiderivat (SN-38) koji nastaje delovanjem karboksilesteraza. CPT-11 pokazuje dobru aktivnost davanjem na

različite načine, kao stoje intraperitonealno, intravenozno, oralno (Costin D., Potmhexyl M. Advances in Pharmaco. 29B, 51-72 1994).

CPT-11 se, takođe, daje zajedno sa cisplatinom ili etopozidom, pri čemu pokazuje sinergistički efekat zahvaljujući sposobnosti da spreči oporavak DNA. Međutim, takođe u ovom slučaju, povećava se leukopenija u stepenu 3 i 4 i dijarea (Sinha B. K. (1995) Inhibitori Topoizomeraze. Lekovi 49, 11-19, 1995).

Topotecan ima značajnu oralnu biološku raspoloživost. Oralno uzimanje se pokazalo kao pogodno za postizanje produženog delovanja leka bez upotrebe privremenih katetera (Rothemberg M. L. Annals of Oncology 8, 837-855, 1997). Isto tako, ovaj CPT analog koji je rastvorljiv u vodi pokazuje dejstvo na različite tipove tumora, uz različite načine davanja, intraperitonealno, intravenozno, subkutano, oralno. Rezultati koji najviše obećavaju su dobijeni sa Topotecan hidrohloridom koji se daje 5 dana u obliku intravenoznih infuzija, kod različitih tumora kod malih i većih ćelija pluća, ovarijuma, dojke, stomaka, jetre, prostate, sarkoma mekih tkiva, glave i vrata ezofagusa, rezistentnih kolon-rektuma, različitih oblika glioblastoma, hronične i akutne mielocitne leukemije. Međutim, takođe u ovom slučaju, pojavljuje se veliki broj neželjenih dejstava, kao što su neutropenija i trombocitopenija, različite gastrointestinalne toksičnosti, kao što su mučnina, povraćanje i dijarea, koji su u blažem obliku.

Pokazano je da su glavni putevi transformacije i eliminacije leka preko hidrolize laktona i izlučivanje preko urina: u stvari, 50% oblika laktona se hidrolizuje u otovren prsten 30 minuta posle infuzije. Topotecan prelazi hematoencefaličnu barijeru 10 minuta posle infuzije (30% u cerebrospinalnoj tečnosti u odnosu na plazmu). Sa druge strane, kamptotecin ne prelazi hematoencefaličnu barijeru u znatnoj količini, verovatno zato što se vezuje za proteine.

Klinička ispitivanja 9-aminokamptotecina su ometena zbog njegove male rastvorljivosti u vodi. Nedavno je pripremljena koloidna disperzija koja je omogućila njegovo uključenje u fazu II kliničkog ispitivanja. Izgleda daje produženo delovanje (od 72 sata do 21 dan) suštinsko za pokazivanje antitumorne aktivnosti zbog njegovog kratkog poluživota (Dahut i saradnici, 1994). Registrovane su reakcije kod pacijenata koji su bolovali od nelečenih kolon-rektum kancera i kancera dojke i rezistentnih limfoma. Pokazano dejstvo na Pgp-pozitivne tumore ukazuje na odsustvo unakrsne rezistencije na MDR-1 ćelije. Još jednom, uočena je toksičnost na koštanu srž i gastrointestinalni trakt.

Lurtotecan je analog koji se najbolje rastvara u vodi čija je aktivnost upoređivana sa Topotecanom in vitro. Dva režima su usvojena: jedna infuzija dnevno u trajanju od 30 minuta, 5 dana, svake tri nedelje i jedna infuzija u trajanju od 72 sata svake tri nedelje. Uočene su reakcije pacijenata obolelih od tumora vrata, ovarijuma, dojke i jetre. Takođe je i u ovom slučaju zabeležena hematična toksičnost.

Molekula ima sledeću formulu.

9-nitrokamptotecin je oralni prolek koji se brzo posle uzimanja konvertuje u 9- aminokamptotecin. Reakcija je zabeležena kod pacijenata koji boluju od kancera pankreasa, ovarijuma i dojke.

Uprkos tome što je najveći deo ćelija tumora veoma osetljiv na inhibitore topoizomeraze I, zbog visokog nivoa enzima, neke tumoralne linije pokazuju rezistentnost. Do ovog dolazi zbog drugih mehanzma, pre nego preteranog izlaganja MDR1 i MRP (protein koji je odgovoran za rezistenciju na lekove) gena i njihovih proizvoda, P (Pgp) glikoprotein i MRP protein, tim redom, za koje Topotecan ili CPT- 11 nisu dobri supstrati (Kawato Yet al J Pharm. Pharmaco. 45, 444-448, (1993)).

U stvari, uočeno je da neke rezistentne ćelije tumora sadrže mutantne oblike topo 1, prema tome, formiranje kompleksa topo 1-DNAje uništeno ili neke ćelije ne deluju na aktivnost karboksilesteraze što je neophodno za konvertovanje CPT-11 u aktivni metabolit SN-38 i zbog toga su rezistentni na ovaj lek (Rothemberg, 1997, ibid).

U okviru korišćenja lekova u terapiji tumora interes za enzime inhibitore topoizomeraze I se pripisuje sledećim razmatranjima: a) efikasnost prema tumorima prirodno rezistentnim na uobičajene lekove uključujući inhibitore topoizomeraze II; b) nivo enzima topo I ostaje na višem nivou u svim fazama ciklusa; c) mnogi tumori pokazuju više nivoe ciljanog enzima; d) nedostatak prepoznatljivih proteina uključen je u fenomen rezistencije na veliki broj lekova (Pgp ili MRP) i odsustva posrednika enzima za metabolizam detoksikacije, koji je u vezi sa sistemom koji zavisi od glutationa (glutation peroksidaza i glutation S-transferaza) (Gerrits CJH., i saradnici, Brit. J. Cancer 76, 952-962).

Kada se jednom uzmu u razmatranje potencijalne kliničke prednosti inhibitora topoizomeraze I, i u smislu antitumorne aktivnosti, ispitivanja na velikom broju različitih tumora, i smanjenja uticaja na farmakološku rezistenciju, prisutna ispitivanja su imala za cilj da identifikuju inhibitore topo I koji imaju manju toksičnost u odnosu na onu koju su pokazivali lekovi raspoloživi na tržištu ili u fazi kliničkog ispitivanja Faktori koji određuju relativnu potenciju analoga kamptotecina uključuju a) suštinu aktivnosti inhibicije topoizomeraze I; b) srednju vrednost dužine zadržavanja leka u organizmu; c) interakciju sa proteinima plazme; d) odnos između cirkulacije aktivnog oblika (laktona) i neaktivnog oblika (karboksilata); e) osetljivost leka na prolazak kroz ćelije preko posrednika, kao što su glikoprotein P ili MRP; f) stabilne veze sa topoizomerazom 1 (Rothemberg, 1997, ibid).

U glavne negativne efekate Irinotecana i drugih derivata kamptotecina, spadaju mielosupresije i gastrointestinalne toksičnosti kao što su dijareja i povraćanje. Dijareja može početi ranije ili kasnije i zbog toga može biti faktor ograničenja doze. Povraćanje i kasniju dijareju izazivaju mnogi antitumorni lekovi, dok je rana dijareja, do koje dolazi u toku ili neposredno posle infuzije, skoro specifična samo za Irinotecan i neke derivate kamptotecina.

Toksični efekti se uglavnom manifestuju u intestinalnom traktu.

Da bi se smanjila dijareja, u nekim kliničkim ispitivanjima CPT-11 se daje u kombinaciji sa loperamidom, sintetičkim opioidom, agonistom mju-opioidnih enteričnih receptora (Abigerges, 1994; Abigerges, 1995) kao i sa nekim inhibitorima enkefalinaze (acetorfan) ili sa ondanasteronom, antagonistom 5-HT3 receptora, ili sa difenidraminom, antagonistom Hl receptora.

Problemi u vezi sa upotrebom derivata kamptotecina kao antitumornih lekova koji su evidentirani do danas mogu biti sažeti u sledeće tačke:

-kampotecin (CPT) i mnogi njegovi aktivni derivati imaju malu rastvorljivost

u vodi;

-sledeći derivati imaju ozbiljne sporedne efekte na gastrointestinalni trakt i nivo koštane srži;

-neke vrste tumora su razvile rezistenciju na inhibitore topoizomeraze 1;

-neprekidno se vrše ispitivanja za poboljšanje terapeutskog indeksa.

Patentna prijava W097/31003, koja je ovde navedena u referencama, otkriva derivate kamptotecina koji su supstituisani na položajima 7, 9 i 10. Na položaju 7 su mogući sledeći supstituenti: -CN, -CH(CN)-R4, -CH=C(CN)-R4, -CH2-CH=C(CN)- R4, -C(=NOH)-NH2, -CH=C(N02)-R4, -CH(CN)-R5, -CH(CH2N02)-R5, 5-tetrazolil, 2-(4, 5-dihidroksazolil), l, 2, 4-oksadiazolidin-3-il-5-on, pri čemu je R4 vodonik, ravan ili račvasti alkil koji ima od 1 do 6 atoma ugljenika, nitril ili karboksialkoksi grupa.

Od ovih mogućih jedinjenja WO97/31003 omogućava otkriće samo derivata kampotecina koji na položaju 7 imaju -CN grupu i -CH=C(CN)2 sa nesupstituisanim položajima 9 i 10.

Od ovih jedinjenja kao najbolji se pokazao 7-nitril (R4= -CN), u daljem tekstu označen kao CPT 83, sa citotoksičnom aktivnošću na veće ćelije karcinoma pluća (ne- SCLC, H-460). Ova vrsta tumora je u suštini rezistentna na citotoksičnu terapiju i samo delimično reaguje na inhibitore topoizomeraze I, uprkos prekomemog izlaganja cilju enzima. CPT 83 je mnogo aktivniji nego Topotecan, koji se uzima kao referentno jedinjenje, i u celini nudi bolji farmakološki profil, čak i u smislu tolerancije nego što je bolji u terapeutskom indeksu.

CPT 83 se dobija sintetičkim putem uključujući oksidaciju 7- hidroksimetilkamptotecina u kamptotecin 7-aldehid koji se kasnije transformiše u oksim i na kraju konvertuje u nitril.

Početno jedinjenje i međuproizvodi su otkrili Sawada i saradnici Chem.

Pharm. Buli. 39, (10) 2574 (1991). Ovaj rad daje reference za patente sa prioritetom od 1981, na primer Evropska patentna prijava EP 0056692, objavljena 1982 data je ovde u referencama. U ovim publikacijama između ostalog su otkrivena jedinjenja kampotecin 7-aldehid i njegov oksim. Korist od ovih derivata je što su omogućili dobijanje jedinjenja sa antitumornom aktivnošću koja imaju manju toksičnost počevši od 7-hidroksimetilkamptotecina. U radu objavljenom u Chem. Pharm Buli. 39, (10) 2574 (1991) autori su pokazali da su, u vezi sa kamptotecinom, derivatima 7-alkiI i 7- aciloksimetil, koji nisu predviđeni u prethodno navedenoj patentnoj prijavi, jedinjenja koja pokazuju mnogo veću aktivnost na vrstu leukemije kod miševa LI210, dok pokazuju manju aktivnost, uvek u odnosu na kamptotecin jedinjenja koja imaju supstituente na položaju 7 sa jačim polarnim karakteristikama, kao što su hidrazoni i oksim -CH(=NOH)

Kratak sadržaj pronalaska

Na opšte iznenađenje, otkriveno je da kamptotecini koji imaju alkil oksim O- supstituent na položaju 7 imaju veće antitumorno dejstvo nego jedinjenje u Topotecanu Još veće iznenađenje je otkriće da kamptotecini koji imaju enamino grupu na položaju 7 takođe poseduju antitumorno dejstvo. Navedena jedinjenja imaju bolji terapeutski indeks.

U skladu sa tim, predmet ovog pronalaska su jedinjenja koja imaju opštu formulu (I):

u kojoj je: Ri je -C(R5)=N-O(n)R4 grupa, pri čemu je R4 vodonik ili C1-C8 ravan ili račvasti alkil ili C1-C8 ravna ili račvasta alkenil grupa ili C3-C10 cikloalkil ili (C3-C10)cikloalkil-(C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, ili C6-C14 aril ili (C6-C14)aril-(C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, ili heterociklus ili heterociklo-(C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, navedena heterociklična grupa sadrži najmanje jedan heteroatom izabran iz grupe koja se sastoji od atoma azota koji je opciono supstituisan sa (C1-C8) alkil grupom, i/ili kiseonik i/ili sumpor; navedene alkil, alkenil, cikloalkil, cikloalkilalkil, aril, aril-alkil, heterociklične ili heterocikio-alkil grupe, opciono su supstituisane sa jednom ili više grupa koje su izabrane iz grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi, keto, C1-C8 alkil, C1-C8 alkoksi, fenil, cijano, nitro, -NR6R7 grupom, pri čemu su R6 i R7 iste ili različite i mogu da budu vodonik, (C1-C8) ravan ili račvasti alkil; -COOH grupa ili njen farmaceutski prihvatljivi estar; ili -CONR8R9 grupa, pri čemu su R8 i R9 iste ili različite i mogu da budu vodonik, (Ci-Cg) ravan ili račvasti alkil, fenil; ili

R4 je (C6-C10) aroil ili (C6-C10) arilsulfonil grupa koja je opciono supstituisana sa jednom ili više grupa izabranih iz grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi, C1-C8 ravnog ili račvastog alkila, C1-C8 ravne ili račvaste alkoksi grupe, fenil, cijano, nitro, -NR10R11 grupe, pri čemu su R10 i R11 iste ili različite i mogu da budu vodonik, C1-C8 ravan ili račvasti alkil;

R4 je poliaminoalkil grupa; ili

R4 je glikosil grupa;

n je broj 0 ili 1;

R5 je vodonik, C1-C8 ravan ili račvast alkil, C1-C8 ravan ili račvast alkenil, C3-C10 cikloalkil, (C3-C10) cikloalkil -(C1-C8) ravan ili račvasti alkil, C6-C14 aril, (C6-C14)aril -(C1-C8) ravan ili račvasti alkil;

R2 i R3 su iste ili različite i mogu da budu vodonik, hidroksi, C1-C8 ravna ili račvasta alkoksi grupa;

njihovi N1-oksidi, njihovi pojedinačni izomeri, naročito sin i anti izomeri C(R5)=N-O(n)R4 grupe, njihovi mogući enantiomeri, diastereoizomeri i relativne mešavine, njihove farmaceutski prihvatljive soli i njihovi aktivni metaboliti;

pod uslovom da kada su R5, R2 i R3 vodonik i n je 1, tada R4 nije vodonik.

Ovaj pronalazak uključuje upotrebu jedinjenja, koja imaju prethodno navedenu formulu (I), kao aktivnog sastojka za lekove, naročito za lekove koji se koriste u lečenju tumora. Dalji predmet ovog pronalaska je takođe upotreba jedinjenja koja imaju formulu (I) kao aktivnog sastojka za lekove koji se koriste u lečenju virusnih infekcija. Sledeći predmet ovog pronalaska je takođe i upotreba jedinjenja koja imaju formulu (I) kao aktivni sastojak za lekove koji imaju aktivnost na antiplazmodijum falciparum.

Ovaj pronalazak uključuje farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenja koja imaju formulu (I) kao aktivne sastojke, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačima i podlogama.

Ovaj pronalazak takođe uključuje postupke za dobijanje jedinjenja koja imaju formulu (I) i odgovarajuće ključne međuproizvode.

Detaljan opis pronalaska

U okviru polja ovog pronalaska, kao primeri C1-C8 ravne ili račvaste alkil grupe su pomenuti metil, etil, propil, butil, pentil, oktil i njihovi mogući izomeri, kao što su na primer, izopropil, izobutil, terc-butil.

Primeri C1-C8 ravne ili račvaste alkenil grupe su metilen, etiliden, vinil, alil,propargil, butilen, pentilen, pri čemu ugljenik-ugljenik dupla veza, opciono u prisustvu druge ugljenik-ugljenik nezasićene veze, može da se nalazi u različitim položajima alkilnog lanca, koji takođe može biti račvast unutar dozvoljenog izomera.

Primeri C3-C10 cikloalkil grupe su ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, ciklooktil, policiklične grupe kao stoje, na primer, adamantil.

Primeri (C3-C10) cikloalkil - (C1-C8) ravne ili račvaste alkil grupe su ciklopropilmetil, 2-ciklopropiletil, 1-ciklopropiletil, 3-ciklopropilpropil, 2- ciklopropilpropil, 1 -ciklopropilpropil, ciklobutilmetil, 2-ciklobutiletil, 1 -ciklobutiletil, 3-ciklobutilpropil, 2-ciklobutilpropil, 1-ciklobutilpropil, cikloheksilmetil, 2- cikloheksiletil, 1 -cikloheksiletil, 3-cikloheksilpropil, 2-cikloheksilpropil, 1- cikloheksilpropil, 5-cikloheksilpentil, 3-cikloheksilpentil, 3-metil-2-cikloheksilbutil,

1-adamantiletil, 2-adamantiletil, adamantilmetil.

Primeri (C6-C14) aril, ili (C6-C14) aril-(C1-C8) ravne ili račvaste alkil grupe su fenil, 1- ili 2-naftil, antril, benzil, 2-feniletil, 1-feniletil, 3-fenilpropil, 2-antrilpropil, 1- antrilpropil, naftilmetil, 2-naftiletil, 1-naftiletil, 3-naftilpropil, 2-naftilpropil, 1- naflilpropil, cikloheksilmetil, 5-fneilpentil, 3-fenilpentil, 2-fenil-3-metilbutil.

Primeri heterociklične ili heterociklo -(C1-C8) ravne ili račvaste alkil grupe su tienil, quinolil, piridil, N-metilpiperidinil, 5-tetrazolil, 2-(4, 5-dihidroksazolil), 1, 2, 4- oksadiazolidin-3-il-5-on, purin i pirimidin baze, na primer, uracil, opciono supstituisan kao što je pokazano u opštim definicijama koje su prethodno navedene.

Primeri (C6-C10) aroil grupa su benzoil, naftoil.

Primeri (C6-C10) arilsulfonil grupa, opciono supstituisanih sa nekom alkil grupom, su tosil, benzensulfonil.

Pod halogenima se podrazumevaju fluor, hlor, brom i jod.

Primeri supstituisanih grupa su pentafluorofenil, 4-fenilbenzil, 2, 4- difluorobenzil, 4-aminobutil, 4-hidroksibutil, dimetilaminoetil, p-nitrobenzoil, p- cijanobenzoil.

Primeri poliamino alkil grupa su - (CH2)m-NR12-(CH2)p-NR13-(CH2)q-NH2, gde su m, p neki ceo broj od 2 do 6 i q je neki ceo broj od 0 do 6, početni i krajnji broj su uključeni, i R)2 i R13 su (C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, na primer, N-(4- aminobutil-)2-aminoetil, N-(3-aminopropil)-4-aminobutil, N-[N-(3-aminopropil)-N- (4-aminobutil)]-3 -aminopropil.

Primeri glikozil grupe su 6-D-galaktozil, 6-D-glukozil, D-galaktopiranozil, glikozil grupa je opciono zaštićena sa odgovarajućom keto grupom, na primer, izopropilidenom.

Primeri farmaceutski prihvatljivih soli su, u slučaju da atomi azota imaju bazne osobine, soli sa farmaceutski prihvatljivim kiselinama, i neorganskim i organskim, kao što su, na primer, hidrohloridna kiselina, sulfatna kiselina, acetatna kiselina, ili u slučaju acidne grupe, kao što je karboksilna grupa, soli sa farmaceutski prihvatljivim bazama, i organskim i neorganskim kao što su, na primer, alkalni i zemnoalkalni hidroksidi, amonijum hidroksid, amin a takođe i heterociklični amini.

Prva grupa preferiranih jedinjenja uključuje jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojoj je n 1.

Druga grupa preferiranih jedinjenja uključuje jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojima je n 0.

U okviru dve prethodno navedene preferirane grupe preferirana su jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojima linije vodonik, posebno ako je C1-C8 ravan ili račvasti alkil ili C1-C8 ravna ili račvasta alkenil grupa ili C3-C10 cikloalkil, ili (C3-C10) cikloalkil -(C1-C8) ravan ili račvasti alkil, ili C6-C14 aril ili (C6-C14) aril -(C1-C8) ravan ili račvasti alkil, ili heterocuklus ili heterociklo -(C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, navedena heterocikilična grupa sadrži najmanje jedan heteroatom izabran iz grupe koja se sastoji od atoma azota, opciono supstituisanog sa (C1-C8) alkil grupom i/ili kiseonika i/ili sumpora; navedene alkil, alkenil, cikloalkil, aril, aril-alkil, heterociklična ili heterociklično-alkil grupe, mogu biti opciono supstituisane sa jednom ili više grupa izabranih od grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi, C1-C8 alkil, C1-C8 alkoksi, fenil, cijano, nitro, -NR6R7 grupa, pri čemu su R6 i R7 iste ili različite i mogu da budu vodonik, (C1-C8) ravan ili račvasti alkil; -COOH grupa ili njen farmaceutski prihvatljivi estar; ili -CONR8R9 grupa, pri čemu su R8 i R9 iste ili različite i mogu da budu vodonik, (C1-C8) ravan ili račvasti alkil, u skladu sa definicijama koje su prethodno date preko primera.

Prva grupa naročito preferiranih jedinjenja uključuje:

-7-metoksiiminometilkamptotecin (CPT 179);

-7-metoksiiminometil-10-hidroksikamptotecin (CPT 211);

-7-(terc-butoksikarbonil-2-propoksi)iminometilkamptotecin (CPT 224);

-7-etoksiiminometilkamptotecin

-7-izopropoksiiminometilkamptotecin;

-7-(2-metilbutoksi)iminometilkamptotecin;

-7-t-butoksiiminometilkamptotecin (CPT 184);

-7-t-butoksiiminometil-10-hidroksikamptotecin (CPT 212);

-7-t-butoksiiminometil-10-metoksikamptotecin (CPT 220);

-7-(4-hidroksibutoksi)iminometilkamptotecin;

-7-trifenilmetoksiiminometilkamptotecin (CPT 192);

-7-karboksimetoksiiminometilkamptotecin (CPT 183);

-7-(2-amino)etoksiiminometilkamptotecin (CPT 188);

-7-(2-N, N-dimetilamino)etoksiiminometilkamptotecin (CPT 197);

-7-aliloksiiminometilkamptotecin (CPT 195);

-7-cikloheksiloksiiminometilkamptotecin; -7-cikloheksilmetoksiiminometilkamptotecin, -7-ciklooktiloksiiminometilkamptotecin; -7-ciklooktilmetoksiiminometilkamptotecin; -7-benziloksiiminometilmetilkamptotecin (CPT 172);

-7-[( 1-benziloksiimino)-2-feniletil]kamptotecin; -7-(l-benziloksiimino)etilkamptotecin (CPT 186); -7-fenoksiiminometilkamptotecin (CPT 223);

-7-( 1 -t-butoksiimino)etilkamptotecin; -7-p-nitrobenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 177); -7-p-metilbenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 178); -7-pentafluorobenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 182); -7-p-fenilbenziloksiiminometilkarnptotecin (CPT 187); -7-[2-(2, 4-difluorofenil)etoksi]iminometilkamptotecin; -7-(4-t-butilbenziloksi)iminometilkamptotecin;

-7-( 1 -adamantiloksi)iminometilkamptotecin;

-7-( 1 -adamantilmetoksi)iminometilkamptotecin; -7-(2-nafliloksi)iminometilkamptotecin; -7-(9-antrilmetoksi)iminometilkamptotecin; -7-oksiranilmetoksiiminometilkamptotecin (CPT 213); -7-(6-uracil)metoksiiminofenilkamptotecin; -7-[2-(l-uracil)etoksi]iminometilkamptotecin (CPT 199): -7-(4-piridinl)metoksiiminometilkamptotecin (CPT 189); -7-(2-tienil)metoksiiminometilkamptotecin;

-7-[(N-metil)-4-pireridinil]metoksiiminometilkamptotecin (CPT 190); -7-[2-(4-morfolininil)etoksi]iminometilkamptotecin (CPT 210); -7-(benzoiloksiiminometil)kamptotecin (CPT 191); -7-[(l-hidroksiimino)-2-feniletil]kamptotecin (CPT 185); -7-ter-butiloksiiminometilkamptotecin N-oksid (CPT 198); -7-metoksiiminometilkamptotecin N-oksid (CPT 208);

Druga grupa naročito važnih jedinjenja uključuje:

-7-[N-(4-aminobutil)-2-aminoetoksi]iminometilkamptotecin;

-7-[N-[N-(3-amino-l-propil)-4-amino-l-butil]-3-

aminopropooksijiminometilkamptotecin;

-7-(6-D-galaktosiloksi)iminometilkamptotecin;

-7-(l, 2: 3, 4-di-0-izopropiliden-D-galaktopiranosiloksi)iminometilkamptotecin (CPT 215);

-7-(6-D-glukosiloksi)iminometilkamptotecin (CPT 216);

Treća grupa naročito važnih jedinjenja uključuje:

-7-t-butiliminometilkamptotecin;

-7-(4-amino)butiliminometilkamptotecin; -7-(4-hidroksi)butiliminometilkamptotecin (CP 169); -7-(2-N, N-dimetilamino)etiliminometilkamptotecin (CPT 171); -7-aliliminometilkamptotecin:

-7-cikloheksiliminometilkamptotecin (CPT 156); -7-feniliminometilkamptotecin (CPT 154);

-7-p-nitrofeniliminometilkamptotecin (CPT 160);

-7-benziliminometilkamptotecin (CPT 175);

-7-(2-antrilmetil)iminometilkamptotecin;

-7-2-hinolilmetil)iminometilkamptotecin;

-7-(2-tienil)iminometilkamptotecin;

-7-[N-[N-(3-amino-l-propil)-4-amino-l-butil]-3-

aminopropiljiminometilkamptotecin;

-7-(6-D-galaktosil)iminometilkamptotecin.

U prvom preferiranom otelotvorenju pronalaska, dobijena su jedinjenja koja imaju opštu formulu (I), i u kojima kada je n 1, dobijeni su 7-oksim kamptotecini, i u njima je R4 neka alkil ili arilalkil grupa, kako je prethodno definisano.

Između ovih, visoko preferirana jedinjenja su:

7-(t-butoksi)iminometilkamptotecin (CPT 184) koje ima formulu

Jedinjenja koja imaju formulu (I) mogu se dobiti različitim postupcima u skladu sa osobinama R4 grupe i u prisustvu atoma kiseonika koji je vezan za azot u 7- iminometil grupi.

U pogledu jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojima je n 1 a R4 kako je prethodno definisano, sa izuzetkom aroil i arilsulfonil grupa, mogu se dobiti počevši od kamptotecin 7-aldehida (formula la, R5 je vodonik) ili 7-keto kamptotecina (formula Ia, R5 nije vodonik).

pri čemu je R1 -C(R5)=O grupa, a R5 je kao što je definisano za formulu (I),

R2 i R3 su kao stoje definisano u formuli (I). Jedinjenje koje ima formulu (Ia) reaguje sa jedinjenjem koje ima formulu (IIa) R4O-NH2, pri čemu je R4 kao što je prethodno definisano, pri čemu se dobijaju jedinjenja formule (I), u kojima je R1 -C(R5)=N-OR4 grupa, R4 je kao što je definisano u formuli (I), izuzev aroil i arilsulfonil grupe. Reakcija se može izvoditi uobičajenim postupcima koji su normalni za građenje nekog oksima, a koji su dobro poznati osobama sa iskustvom u praksi. Poželjno je da molarni odnos između 7-aldehid ili 7-keto kamptotecina i hidroksilamina bude između 1: 3 i 3: 1. Po želji, takođe se mogu koristiti soli hidroksilamina. Reakcija se izvodi u prisustvu baze, na primer, neorganske baze kao što je kalijum karbonat, ili organske, kao što su trietilamin ili diazabiciklononen, koristeći polarni rastvarač, poželjno je metanol ili etanol i reakcija se izvodi na temperaturi koja se održava između sobne temperature i tačke ključanja rastvarača koji se koristi, opciono u prisustvu dehidratacionog agensa, na primer natrijum ili magnezijum sulfata, i u prisustvu molekularnih sita. Ukoliko se želi, moguće je reakciju izvesti i u prisustvu katalizatora, na primer, Luisove kiseline.

Alternativno, gore pomenuta jedinjenja se mogu dobiti od oksima kamptotecin 7-aldehida (dobijen na način koji je opisan u Sawada i saradnici, Chem. Pharm Buli. 39, (10), 2574 (1991), ili od 7-ketona reakcijom sa R4-X halidom, pri čemu je X najčešće jod, u polarnom rastvaraču, na primer, tetrahidrofiaranu ili alkoholima, i u prisustvu baze, na primer, natrijum hidrida ili kalijum karbonata.

Kao i jedinjenja formule (I) u kojima je n 1 a R4 je aroil ili arilsulfonil, kao što je definisano za formulu (I), ova jedinjenja se mogu dobiti koristeći kao početno jedinjenje 7-oksim kamptotecin, čije je dobijanje opisano u prethodnom paragrafu, koje reaguje sa R4-COCI acil hloridima, u polarnom rastvaraču u prisustvu baze, poželjno je piridina, ili direktno u piridinu, kao što su otkrili Cho i saradnici J. Org. Chem. 62. 2230(1997).

Što se tiče jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojima je n O i R4 je kako je prethodno definisano, sa izuzetkom aroil grupe, ona se mogu dobiti koristeći kao početni materijal kamptotecin 7-aldehid (formula Ia, R5 je vodonik) ili 7-keto kamptotecin (formula Ia, R5 nije vodonik).

pri čemu je R1 -C(R5)=O grupa, a R5 je kao što je defmisano za formulu (I), R2 i R3 su kao stoje defmisano u formuli (I). Jedinjenje koje ima formulu (Ia) reaguje sa jedinjenjem koje ima formulu (IIb) R4-NH2, pri čemu je R4 kao stoje prethodno definisano, pri čemu se dobijaju jedinjenja formule (I), u kome je R1 -C(R5)=N-R4 grupa, R4 je kao što je definisano u formuli (I), izuzev aroil grupe Reakcija se može izvoditi uobičajenim postupcima koji su normalni za građenje nekog imina, a koji su dobro poznati osobama sa iskustvom u praksi. Poželjno je da molarni odnos između 7-aldehid ili 7-keto kamptotecina i amina bude između 1: 3 i 3: 1. Po želji, takođe se mogu koristiti soli amina. Reakcija se izvodi u prisustvu baze, na primer, neorganske baze kao što je kalijum karbonat, ili organske, kao što su trietilamin ili diazabiciklononen, koristeći polarni rastvarač, poželjno je metanol ili etanol i reakcija se izvodi na temperaturi koja se održava između sobne temperature i tačke ključanja rastvarača koji se koristi, opciono u prisustvu dehidratacionog agensa, na primer natrijum ili magnezijum sulfata, i u prisustvu molekularnih sita. Ukoliko se želi, moguće je reakciju izvesti i u prisustvu katalizatora, na primer, Luisove kiseline (kao što je otkrio, na primer Moretti and Torre, Synthesis, 1970, 141, ili Kobayashi sa saradnicima, Synlett, 1977, 115).

Kamptotecin 7-aldehid i kamptotecin 7-oksim su otkriveni u patentnoj prijavi EP0056692 i u pomenutoj Sawada sa saradnicima, Chem. Pharm. Buli. 39, (10) 2574 (1991).

N1-oksidi jedinjenja koja imaju formulu (I) se dobijaju u skladu sa doboro poznatim postupcima oksidacije heteroaromatičnog azota, poželjno je oksidacijom sa acetatnom ili trifluoroacetatnom kiselinom i vodonik peroksidom, ili reakcijom sa organskim peroksidnim kiselinama (A. Albini and S. Pietra, Heterocyclic N-oxides, CRC, 1991).

U pogledu različitih značenja R4, prisutnih u različitim reaktivima koji imaju formulu II, ovi reaktivi su raspoloživi na tržištu, ili se mogu dobiti u skladu sa dobro poznatim postupcima iz literature, koje stručnjaci iz ove oblasti mogu da koriste, zajedno sa njihovim sopstvenim znanjem kompletirajući tako sve argumente.

Farmaceutski prihvatljive soli se dobijaju konvencionalnim postupcima koji se mogu naći u literaturi i za njih dalje objašnjenje nije neophodno.

Jedinjenja koja su otkrivena u ovom pronalasku pokazuju antiproliferativno dejstvo, stoga su korisna za terapeutsko dejstvo, i poseduju fizičko-hemijske osobine koje ih čine pogodnim za formulisanje u farmaceutskim kompozicijama.

Farmaceutske kompozicije uključuju jedinjenje koje ima formulu (I) najmanje u količini koja može da dovede do željenog terapeutskog dejstva, naročito antitumomog dejstva. Kompozicije koje su sadržane u okviru ovog pronalaska su konvencionalne i dobijaju se postupcima koji su uobičajeno koriste u farmaceutskoj industriji. U skladu sa željenim načinom davanja, kompozicije mogu biti u čvrstom ili tečnom obliku, pogodne za oralno, parenteralno ili intravenozno davanje. Kompozicije u skladu sa ovim pronalaskom zajedno sa aktivnim sastojcima sadrže još i farmaceutski prihvatljive nosače ili podloge. Formulacija pomoćnih sredstava, na primer, sredstava za solubilizaciju, dispergovanaje, suspendovanje i emulgovanje, mogu naročito biti pogodne.

Jedinjenja koja imaju formulu (I) mogu se takođe koristiti u kombinaciji sa drugim aktivnim sastojcima, na primer, drugim antitumornim lekovima, oba u različitim oblicima, i u obliku jedne doze.

Jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom su korisna kao lekovi sa antitumornim dejstvom, na primer, na tumore pluća, kao što su tumori većih ćelija pluća, tumori kolon-rektuma, prostate, glioma.

Citotoksično dejstvo jedinjenja iz ovog pronalaska se ispituje u sistemima ćelija tumora kod ljudi, koristeći test antiproliferativne aktivnosti kao postupak procene citotoksičnog potencijala.

Celijska linija koja je korišćena je veća ćelija karcinoma pluća koja pripada histo tipu većih ćelija označen kao NCI H460.

Preferirana jedinjenja 7-(t-butoksiiminometilkamptotecin (CPT 184) i 7- benziloksiiminometilkamptotecin (CPT 172) se ispituju u poređenju sa Topotecanom (TPT) kao referentnim standardom koji je prihvaćen od stručnjaka u ovoj oblasti, i sa 7-hidroksiiminometilkamptotecinom (CPT 181) koji su otkrili Savvada i saradnici u Chem. Pharm Buli 39, (10), 2574-2580, (1991) koji je najbliži strukturalni analog jedinjenjima koja imaju formulu (I) u skladu sa ovim pronalaskom.

Za in vivo ispitivanja, solubilizacija je vršena u 10% DMSO u bidestilovanoj vodi, pošto je nemoguća solubilizacija u fiziološkom rastvoru, i oralno je davano u zapremini od 10 ml/kg.

Antitumorno dejstvo

Za eksperiment su korišćeni atimic nu/nu švajcarski miševi ( Charles River, Calco, Italia), stari između 10-12 nedelja. Životinje se čuvaju u prostorijama sa laminarnim protokom vazduha, u skladu sa uputstvima United Kingdom Co- ordination Committee Cancer Research. Eksperimentalni protokoli su odobreni od strane etičkog komiteta za eksperimente sa životinjama Instituto Nazionale per lo Studio e Cura dei Tumori

Delovi tumora veličine 2x2x2 mm su izvađeni iz miševa u koje je prethodno inokulirano 106 ćelija NCIH460/topo, i inplantirani bilateralno u grupe od kojih se svaka sastoji od 5 miševa.

Životinje se tretiraju sa jedinjenjima kada tumor postane opipljiv, u skladu sa sledećom šemom:

-CPT 172 (8 mg/kg, po) q4dx4 -CPT 172 (16 mg/kg, po) q4dx4 -CPT 172 (24 mg/kg, po) q4dx4 -CPT 172 (2 mg/kg, po) qdx5xl0w -CPT 181 (15 mg/kg, po) q4dx4 -CPT 181 (25 mg/kg, po) q4dx4 -CPT 184 (2 mg/kg, po) q4dx4 -CPT 184 (5 mg/kg, po) ql0dx6 -Topotecan (15 mg/kg, po) q4dx4 -Topotecan (10 mg/kg, po) q4dx4

Dva puta nedeljno tumori se mere u milimetrima korišćenjem Vernijerovog šestara, i to, širina, najmanji promer (1), dužina i najveći promer (L). Zapremina tumora (mm3) se izračunava u skladu sa formulom l2 x L/2. Efikasnost molekule se procenjuje kao TVI procenat tretirane grupe u odnosu na kontrolnu grupu u skladu sa formulom TVI%=100-(T/Cxl00), pri čemu je T vrednost zapremine tumora tretirane grupe, a C kontrolne grupe. Jedinjenje se smatra aktivnim kada je TVI% > 50.

U niže navedenoj Tabeli 1 dati su rezultati eksperimenta.

TVI% se određuje 5-10 dana nakon poslednjeg tretmana

CPT 172 pokazuje antitumomu efikasnost pri različitim dozama i u različitim šemama tretmana; CPT 184 pokazuje daje vrlo aktivno jedinjenje pri malim dozama i u različitim šemama tretmana, pa prema tome, od oba jedinjenja se mnogo očekuje u kliničkoj primeni.

Naredne prednosti ovih molekula se mogu prepoznati u širokom intervalu efikasnih doza, ukazivanjem na povećanje terapeutskog indeksa i višem nivou terapeutskog korišćenja, posebno ako se predviđa davanje u toku dužeg vremenskog perioda, iznad svega u formulacijama pogodnim za davanje u obliku injekcija uz korišćenje različitih šema i doza. Za takvu upotrebu jedinjenje CPT 172 izgleda da ima prednost zbog manje toksičnosti.

Jedan od važnih nedostataka konvencionalnih kamptotecina je reverzibilnost njihovih veza u trojnom kompleksu (lek-DNA-enzim). Ova reverzibilnost utiče na dejstvo leka, jer ne dozvoljava transformaciju pojedinačnog brazdanja snopa DNA u dvostruko brazdani snop DNA u toku sinteza DNA.

Tabela 2 koja sledi pokazuje postojanje brazdanja DNA u izabranom broju položaja brazdanja in vitro. Posle 20 minuta inkubacije leka u reaktivnoj mešavini koja sadrži označenu DNA i prečišćen enzim se dodaje natrijum hlorid (0. 6 M) da bi pomogao disocijaciju tercijemog kompleksa. Rezultat dobijen posle približno 10 minuta, koji je pokazan u tabeli kao procenat brazdanja DNA koji je ostao na položaju, ukazuje na skoro kompletnu reverzibilnost brazdanja u slučaju kamptotecina i Topotecana i označava postojanost u slučaju CPT 172 i CPT 184

Prednost koju imaju jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom je evidentna u prevazilaženju granice reverzibilnosti trojnog kompleksa u odnosu na postojeće stanje tehnike.

U predkliničkim ispitivanjima, CPT 184 pokazuje citotoksično dejstvo na različite vrste ćelija tumora

Ovaj široki spektar antikancerogenog dejstva je potvrđen kod miševa kojima je transplantiran ljudski tumor ksenografta, uključujući NSCLC (H460, A549), ca. prostate (JCA-1), glioblastroma (GBM/7), ca. želudca (MKN28), osteosarkom (U20S), ca. ovarijuma (A2780/Dx, A2780/DDP) i kolona (HT29, CoBA), karcinome kao i kancer pluća miša (M109) i model leukemije (L1210).

Podaci predkliničkog ispitivanja navode da CPT 184 može biti aktivni antikancerogensi agens protiv ljudskih kancera i posebno protiv kancera većih ćelija pluća (NSCLC), glioblastoma i karcinoma prostate (Tabela 3).

Rezultati su izraženi za čvrste tumore kao TVI% = inhibicija zapremine tumora = 100-(težina tumora tretirane grupe/srednja težina tumora kontrolne grupe x 100) i za L1210 kao ILS% = procenat porasta dužine života [(MST tretirane grupe/MST kontrolne grupe) x 100] - 100.

* nema tragova tumora na kraju tretmana koji traje približno 10 dana od poslednjeg davanja.

** >50% i *** >80% izlečenih miševa koji žive 120 dana od injekcije leukemije.

H460 = NSCLC

HT29 i CoBA = ca kolona

IGROV-1, A2780, A2780/Dx i A2780/DDP = ca ovarijuma GBM/7 i U87 = glioblastom JCA-1 i DU145 = ca prostate L1210 = leukemija miša

Visoka citotoksična potencija jedinjenja iz ovog pronalaska koja je ovde prikazana na egzemplaran način preko nekih od preferiranih jedinjenja, CPT 184, se takođe reflektuje kao potentna antitumorna aktivnost. Koristeći grupu tumora ksenografta koju karakteriše značajna osetljivost na Topotecan (TPT) (na primer TVI > 80%) spektar antitumome aktivnosti CPT 184, i u širokom smislu za jedinjenja iz ovog pronalaska protiv značajnog broja primera tumora kod ljudi, je značajno poboljšan. Posebno impresivno antitumorno dejstvo je otkriveno u tretmanu mnogih primera tumora, gde je postignuta kompletna regresija kod velikog broja tretiranih životinja. Osim toga, jedinjenja iz ovog pronalaska, posebno CPT 184, mogu da indukuju 100% CR u A2780/Dx tumoru koji je karakterističan po MDR-fenotipu. Ova

opservacija je od velikog značaja jer pokazuje da jedinjenja iz ovog pronalaska nisu substrati P-glikoproteina.

Dodatne terapeutske prednosti jedinjenja iz ovog pronalaska se odnose na a) poboljšanje terapeutskog indeksa, b) efikasnost leka u velikom rasponu doza, c) očiglednost efikasnosti korišćenjem potpuno različitih protokola davanja, što čini jedinjenja iz ovog pronalaska manje zavisnim od protokola davanja nego Topotecan.

Sledeći primeri dalje ilustruju pronalazak.

PRIMER 1

7-benziloksiiminometilkamptotecin(CPT 172)

500 mg (1. 33 mmol) 7-formilkamptotecina se rastvori u 100 ml etanola. U ovo se doda 15 ml piridina i 638 mg (4 mmol) O-benzilhidroksilamin hidrohlorida i ostavi 5 sati da se taloži. Rastvarač se upari pod vakuumom i dobijeni ostatak se prečišćava gasnom hromatografijom na silika gelu koristeći kao eluant mešavinu heksan/etil acetat u odnosu 4/6.

Prinos 65%.

Tačka topljenja: 200°-205°C deklarisana.

Dobijeni proizvod je u obliku mešavine dva sinergična i antiizomera u odnosu 8: 2 (izomer A: Rf 0. 32; izomer B: Rf, 0. 19 na silika gelu Merck 60 F254, eluant heksan/etil acetat 3/7).

HPLC: analiza se izvodi na instrumentu koji je opremljen sa kvartamom pumpom (HP 1050) sa Rheodyn injektorom (20 pl po savijutku) i sa detektorom sa diodama (HP 1050) koji se kontroliše pomoću softvera HPLC-ChemStation. Spektar se dobija na 200 do 600 nm i hromatogram se registruje na 360 i 400 nm.

A Cl8 reverzna faza kolone (Rainin Cl8; 25x0. 4 cm, Varian) se koristi sa RP18 prekolonom. Analize se izvode pomoću linearnog gradienta ispiranja, počevši od ispirača acetonitrikvoda u odnosu 30: 70 do acetonitrila 100% u toku 20 minuta uz brzinu proticanja 1 ml/min. Vreme zadržavanja je: 12. 51 min za izomer B i 14. 48 za izomer A.

1H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

5: 0. 87(t, H3-18A+H3-18B), 1. 87 (m, H2-19A+H2-19B), 5. 18 (s, H2-5B), 5. 21 (s, H2-PhB), 5. 30 (H2-PhA), 5. 40 (s, H2-5A), 5. 45 (s, H2-17A+H2-17B), 6. 53 (s, OHA+OHB), 7. 3-7. 6 (m, ArA+ArB+H- 14A+H-14B), 7. 75 (m, H-l 1A+H-11B), 7. 857. 95 (m, H-10A+H-10B), 7. 98 (dd, H-12B), 8. 18-8. 27 (m, H-12A+H-9B), 8. 45 (s, CH-NB), 8. 59 (dd, H-9A), 9, 38 (s, CH=NA).

Masa m/z 481 (M+ 100) 374 (30)330(70)300(30)273(20)243(20)91(34).

PRIMER2

7-t-butoksiiminometilkamptotecin (CPT 184)

400 mg (1. 06 mmol) 7-formilkamptotecina se rastvori u 80 ml etanola. U to se doda 12 ml piridina i 400 mg (3. 18 mmol) O-t-butilhidroksilamin hidrohlorida i ostavi 4 sata da se taloži. Rastvarao se upari pod vakuumom i dobijeni ostatak se prečišćava pomoću gasne hromatografije na silika gelu, koristeći kao eluant mešavinu heksan/etil acetat u odnosu 4: 6. Dobija se 322 mg (0. 72 mmol) žute čvrste mase.

Prinos 68%.

Tačka topljenja: 250°C deklarisano.

Dobijeni proizvod je u obliku mešavine dva sinergična i antiizomera u odnosu 8: 2 (izomer A: Rf 0. 31; izomer B: Rf 0. 24 na silika gelu Merck 60 F254, eluant heksan/etil acetat 3/7.

HPLC: analiza se izvodi na instrumentu koji je opremljen sa kvartamom pumpom (HP 1050) sa Rheodyn injektorom (20 μl po savijutku) i sa detektorom sa diodama (HP 1050) koji se kontroliše pomoću softvera HPLC-ChemStation. Spektar se dobija na 200 do 600 nm i hromatogram se registruje na 360 i 400 nm.

A Cl8 reverzna faza kolone (Rainin Cl8; 25x0. 4 cm, Varian) se koristi sa RP18 prekolonom. Analize se izvode pomoću linearnog gradienta ispiranja, počevši od ispirača acetonitrikvoda u odnosu 30: 70 do acetonitrila 100% u toku 20 minuta uz brzinu proticanja 1 ml/min. Vreme zadržavanja je: 12. 92 min za izomer B i 14. 61 za izomer A.

1H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

δ: 0. 88 (t, H3-18A+H3-18B), 1. 30 (s, t-but. B), 1. 47 (s, t-but-A), 1. 87 (m, H2- 19A+H2-19B), 5. 18 (s, H2-5B), 5. 37 (H2-5A), 5. 42 (s, H2-17A+H2-17B), 6. 54 (s, OHA+OHB), 7. 35 (s, H-14A), 7. 36 (s, H-14B), 7. 69-7. 83 (m, H-l 1 A+H-l 1B), 7. 85 7. 98 (m, H-10A+H-10B), 8. 07 (dd, H-9B), 8. 16-8. 27 (m, H-9A+H-12B), 8. 40 (s, CHB), 8. 62 (dd, H-12A), 9. 31 (s, CHA).

Masa m/z 448 (M+28) 391 (40) 374(100)362(40)330(34)57(17).

U skladu sa istim postupkom dobijena su i sledeća jedinjenja: 7-t-butoksiiminometil-10-hidroksikamptotecin (CPT 212); tačka topljenja 195°C deklarisano.

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 88 (t, J=7. 35Hz, H3-18), 1. 45 (s, 3-CH3), 1. 80-1. 90 (m, H2-19), 5. 12 (s, H2-5anti), 5. 33 (s, H2-5sin), 5. 45 (m, H2-17sin; H2-17anti), 6. 50 (s, -OH), 7. 25 (d, J=2. 57 Hz, H- 9anti), 7. 30 (s, H-14sin; H-14anti), 7. 43-7. 50 (m, H-l lsin; H-l lanti), 7. 70 (d, J=2. 57 Hz, H-9sin), 8. 15 (d, J=9 19 Hz; H-12sin, H-12anti), 8. 25 (s, -CH=Nanti), 9. 00 (s, - CH=Nsin).

Masa m/z: 463 (M+16) 419 (15) 407 (25) 390 (43) 346 (100) 318 (10). 7-t-butoksiiminometil-10-metoksikamptotecin (CPT 220); tačka topljenja: 250°C deklarisano.

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 88 (t, J=7. 35Hz, H3-18), 1. 47 (s, 3-CH3), 1. 80-1. 93 (m, H2-19), 3. 95 (s, -OCH3 anti), 3. 98 (s, -OCH3 sin), 5. 17 (s, H2-5 anti), 5. 30-5. 45 (m, H2-5 sin; H2-17 sin; H2-17 anti), 6. 50 (s, -OH), 7. 29 (s, H-14), 7. 56 (dd, J=9. 19 Hz; J=2. 57 Hz; H-l 1), 7. 90 (d, J= 2. 57 Hz; H-9), 8. 12 (d, J= 9. 19Hz; H-l2), 8. 39 (s, -CH=N anti), 9. 33 (s, -CH=N sin).

Masa m/z: 477(M56, M) 241 (74) 404 (100) 392 (66) 360 (18, 5) 303 (6) 274

(7. 5).

7-p-nitrobenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 177);

7-p-metilbenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 178) tačka topljenja 203°C deklarisano.

7-metoksiiminometilkamptotecin (CPT 179) tačka topljenja 230°C deklarisano.

7-metoksiiminometil-10-hidroksikamptotecin (CPT 211); tačka topljenja 268°C deklarisano.

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 87 (t, J=7. 35 Hz, H3-18), 1. 80-1-90 (m, H2-19), 4. 13 (s, -OCH3), 5. 32 (s, H2-5), 5. 41 (s, H2-17), 6. 50 (s, -OH), 7. 26 (s, H-14), 7. 47 (dd, J=9. 19 Hz; J=2. 56 Hz, H-l 1), 7. 75 (d, J=2. 56 Hz, H-9), 8. 08 (d, J=9 19 Hz, H-12), 9. 04 (s, -CH=N).

7-pentafluorobenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 182) tačka topljenja 200°C deklarisano.

7-karboksimetoksiiminometilkamptotecin (CPT 183);

7-(karboksidimetilmetoksi)iminometilkamptotecin; tačka topljenja 193°C deklarisano.

1H-NMR (CDC13):

δ: 1. 02 (t, J=7. 35 Hz, H3-18), 1. 69 (s, -CH3), 1. 72 (s, -CH3), 1. 81-1. 95 (m, H2-19), 3. 60 (s, -OH), 5. 24 (d, J=16. 55 Hz, H-17A), 5. 32 (s, H2-5), 5. 65 (d, J=16. 55 HZ, H- 17B), 7. 64 (s, H-14), 7. 67 (ddd, J=6. 99 HZ; J= 8. 47 Hz; J= 1. 47 Hz, H-ll), 7. 80 (ddd, J=6. 99 Hz; J= 8. 47 Hz; J= 1. 47 HZ, H-10), 8. 10-8. 16 (m, H-9; H-12), 9. 10 (s, - CH=N).

7-(terc-butoksikarbonil-2-propoksi)iminometilkamptotecin (CPT 224); tačka topljenja 180°C deklarisano.

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 88 (t, J=7 Hz, H3-18), 1. 44 (s, 3-CH3), 1. 60 (s, 2-CH3), 1. 80-1. 92 (m, H2-19), 5. 27 (s, H2-5), 5. 43 (s, H2-17), 6. 53 (s, -OH), 7. 35 (s, H-14), 7. 76 (ddd, J=8. 46 Hz; J= 8 46 Hz; J= 1. 47 Hz, H-l 1), 7. 92 (ddd, J= 8. 46 Hz; J=8. 46 Hz; J= 1. 47 Hz, H-10),

8. 23 (dd, J= 8. 46 Hz; J= 1. 47 Hz, H-12), 8. 65 (dd, J= 8. 46 Hz; J= 1. 47 Hz, H-9), 9. 20 (s, -CH=N).

masa m/z: 534 (M+l 3) 477 (29) 374 (55) 273 (10) 57 (100) 41 (57).

7-p-fenilbenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 187) tačka topljenja 200- 202°C deklarisano.

7-oksiranilmetoksiiminometilkamptotecin (CPT 213);

1H-NMR (CDC13):

δ: 0. 87 (t, J=7 HZ, H3-18), 0. 80-2. 00 (m, J= 7 Hz, H2-19), 2. 80 (1H, m, -CH2-0), 3. 05 (1H, m, -CH2-0), 3. 40 (m, -CH-O), 3. 75 (s, -OH), 4. 30 (1H, m, -CH2-0-N), 4. 73 (1H, m, -CH2-0-N), 5. 33 (d, J=16 Hz, H-17A), 5. 45 (s, H2-5), 5. 75 (d, J=16 Hz, H-17B), 7. 70 (s, H-14), 7. 75 (m, H-ll), 7. 85 (m, H-10), 8. 15-8. 35 (m, H-9; H-12), 9. 12 (s, - CH=N).

7-(2-amino)etoksiiminometilkamptotecin (CPT 188); tačka topljenja 220°C deklarisano.

7-(4-piridil)metoksiiminometilkamptotecin (CPT 189) tačka topljenja 220°C deklarisano, masa m/z M+482

7-[(N-metil)-4-piperidinil]metoksiiminometil-kamptotecin (CPT 190) tačka topljenja 185-190°C deklarisano, masa m/z M+502

7-etoksiiminometilkamptotecin;

7-izopropiloksiiminometilkamptotecin;

7-(2-metilbutoksi)iminometilkamptotecin;

7-cikloheksiloksiiminometilkamptotecin;

7-cikloheksilmetoksiiminometilkamptotecin;

7-ciklooktiloksiiminometilkamptotecin;

7-ciklooktilmetoksiiminometilkamptotecin;

7-( 1 -adamantiloksi)iminometilkamptotecin;

7-( 1 -adamentilmetoksi)iminometilkamptotecin;

7-fenoksiiminometilkamptotecin (CPT 223);

lH-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 89 (t, J=7. 35 Hz, H3-18), 1. 81-1. 95 (m, H2-19), 5. 25 (s, H2-5 anti), 5. 42 (s, H2-17 anti), 5. 45 (s, H2-5 sin), 5. 52 (s, H2-17 sin), 6. 56 (s, -OH), 7. 15-7. 55 (m, 5Ar; H-14), 7. 83 (m, H-l 1), 7. 96 (m, H-10), 8. 28 (dd, J=8. 09 Hz; J= 1. 10 Hz, H-12), 8. 73 (dd, J=8. 09 Hz; J=1. 10 Hz, H-9), 8. 92 (s, -CH=N anti), 9. 84 (s, -CH=N sin).

masa m/z: 467 (M+33) 373 (100) 329 (62) 314 (72) 273 (62) 244 (52) 135 (38) 57 (25) 43 (39).

7-(2-naftiloksi)iminometilkamptotecin; 7-(9-antrilmetoksi)iminometilkamptotecin; 7-[2-(2, 4-difluorofenil)etoksi]iminometilkamptotecin; 7-(4-t-butilbenziloksi)iminometilkamptotecin; 7-trifenilmetoksiiminometilkamptotecin (CPT 192) tačka topljenja 140°C deklarisano;

7-(2-N, N-dimetilaminoetoksi)iminometilkamptotecin (CPT 197;

7-[N-(4-aminobutil)-2-aminoetoksi]iminometilkamptotecin;

7-[N-[N-(3-amino-l-propil)-4-amino-l-butil]-3-

aminopropoksijiminometilkamptotecin;

7-[2-(l-uracil)etoksi]iminometilkamptotecin (CPT 199);

tačka topljenja 197-200°C deklarisano.

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 88 (t, J= 7. 35 Hz, H3-18) 1. 80-1-95 (m, H2-19) 3. 90 (t, J=6 Hz, -CH2N anti), 4. 15 (t, J=6 Hz, -CH2 N sin), 4. 35 (t, J=6 Hz, -CH2O anti), 4. 58 (t, J=6 Hz, -CH2O sin), 5. 00 (d, J=8 Hz, H-5 U anti), 5. 35-5. 50 (m, H2-5 anti; H2-5 sin; H2-17 anti; H2-17 sin), 5. 55 (d, J=8 Hz, H-5 U sin), 6. 55 (s, -OH), 7. 15 (d, J=8 Hz, H-6 U anti), 7. 40 (s, H- 14), 7. 64 (d, J=8Hz; H-6 U sin), 7. 70-7. 82 (m, H-10 sin; H-10 anti), 7. 85-8. 00 (m, H- 11 sin; H-l 1 anti; H-12 anti), 8. 23 (m, H-12 sin; H-9 anti), 8. 48 (s, -CH=N anti), 8. 60 (dd, J=8. 46 Hz; J-1. 47 Hz, H-9 sin), 9. 35 (s, -CH=N sin), 11. 3 (br, s, NH U).

7-[2-(4-morfolininil)etoksi]iminometilkamptotecin (CPT 210); tačka topljenja: 158-160°C deklarisano

1H-NMR (CDC13):

δ: 1. 06 (t, J=7. 35 Hz, H3-18), 1. 84-2. 00 (m, H2-19), 2. 62 (t, J=4. 78 Hz, -CH2-N morf), 2. 87 (t, J=5. 52 Hz, -CH2-N), 3. 60 (s, -OH), 3. 79 (t, J-4. 78 Hz, -CH2-O morf), 4. 59 (t, J=5. 52 Hz, -CH2-O), 5. 33 (d, J=16. 18 Hz, H-17 A), 5. 45 (s, H2-5), 5. 77 (d, J=16. 18 Hz; H-17B), 7. 69 (s, H-14), 7. 73 (ddd, J=1 47 Hz; J=8. 46 Hz; J=8. 46 Hz; H-ll), 7. 87

(ddd, J=1. 47 Hz; J=8. 46 Hz; J=8. 46 Hz; H-10), 8. 19-8. 31 (m, H-9; H-12), 9. 12 (s, - CH=N).

masa m/z: 504 (M+ 4) 373 (23) 329 (26) 272 (18) 244 (20) 216 (13) 100 (100). 7-(6-uracil)metoksiiminometilkamptotecin; 7-(4-hidroksibutoksi)iminometilkamptotecin; 7-(2-tienil)metoksiiminometilkamptotecin; 7-(4-tiazolil)metoksiiminometilkamptotecin; 7-(6-D-galaktoziloksi)iminometilkamptotecin; 7-(6-D-glukoziloksi)iminometilkamptotecin; 7-(6-D-glukoziloksi)iminometilkamptotecin (CPT 216); tačka topljenja: 210°C deklarisano 1H-NMR (DMSO-d6)

δ: 0. 85 (t, J=7. 3 Hz, H3-18) 1. 75-1. 95 (m, H2-19) 3. 50-5. 00 (m, 10H galakt) 5. 35 (s, H2-5) 5. 45 (s, H2-17) 6. 25 (d, -OH galakt) 6. 55 (s, -OH) 6. 65 (d, -OH galakt) 7. 35 (s, H-14) 7. 80 (m, H-10) 7. 98 (m, H-ll) 8. 25 (dd, J=8. 47 Hz; J=1. 46 Hz; H-12) 8. 60 (dd, J=8. 47 Hz; J=1 46 Hz, H-9) 9. 35 (s, -CH=N).

7-(l, 2: 3, 4-diO-izopropiliden-D-galaktopiranoziloksi)iminometil-kamptotecin (CPT 215);

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 87 (t, J=7. 30 Hz; H3-18) 1. 30-1. 45 (m, 4 -CH3) 3. 90-4. 70 (m, H2-6'; H-5'; H-4'; H-3'; H-2') 1. 80-1. 93 (m, H2-19) 5. 35 (s, H2-5) 5. 45 (s, H2-17) 5. 60 (d, J=5. 52Hz, H- l') 6. 52 (s, -OH) 7. 35 (s, H-14) 7. 75 (m, H-10 sin; H-10 anti) 7. 90 (m, H-l 1 sin, H-l 1 anti) 8. 05 (dd, J=8. 47 Hz; J=l, 47 Hz, H-12 anti) 8. 20 (m, H-12 sin; H-9 anti) 8. 50 (s, -CH=N anti) 8. 65 (dd, J=8. 47 Hz; J=1. 47 Hz; H-9 sin) 9. 40 (s, -CH=N sin).

masa m/z: 634 (M+l 13) 576 (10) 486 (18) 347 (35) 329 (45) 314 (49) 302 (28) 246 (100)242(55) 187(26).

7-(l-benziloksiimino)etilkamptotecin (CPT 186);

7-[l(-t-butoksiimino)etil]kamptotecin.

PRIMER 3

7-benzoilkamptotecin (CPT 170)

U suspenziju kamptotecina (200 mg, 0. 57 mmol) u CH3COOH (0. 8 ml) i vodi (0. 8 ml) se u kapima dodaje koncentrovana sulfatna kiselina (0. 17 ml) i benzaldehid

(304 mg, 2. 87 mmol). Reaktivna mešavina se ohladi na 0°C a zatim se dodaju 80% t- butil peroksid (128 mg, 1. 14 mmol) i rastvor FeSCO4 (317 mg, 1. 14 mmol) u vodi (0. 56 ml).

Posle mešanja u toku noći na sobnoj temperaturi, dodaje se voda i dobija se precipitat koji se filtrira pod vakuumom. Osnovna tečnost se ekstrahuje sa metilen hloridom (3 puta); organska faza se suši preko Na2SO4, filtrira i uparava pod vakuumom. Tako dobijena čvrsta masa se spoji sa precipitatom koji je prethodno izdvojen. Proizvod se prečišćava gasnom hromatografijom na silika gelu koristeći kao eluant mešavinu metilen hlorid/metanol u odnosu 98/2. Dobija se 90 mg (0. 2 mmol) proizvoda.

Prinos 35%

1H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

δ: 0. 9 (t, 3H H3-18), 1. 85 (m, 2H, H2-19), 5 (s, 2H, H2-5), 5. 4 (2H, H2-5), 5. 4 (s, 2H, H2-17) ž, 6. 6 (s, -1H, OH), 7. 4 (s, 1H, H-14), 7. 55-7. 85 (m, 5H, H1-10, H-l 1, 3Ar), 7. 95-8 (m, 3H- H-12, 2Ar), 8. 3 (dd, 1H-H-9).

PRIMER 4

7-[a-(hidroksiimino)benzil]kamptotecin (CPT 185);

Pripremi se rastvor od 7-benzoilkamptotecina (50 mg, 0. 11 mmol), hidroksilamin hidrohlorida (24 mg, 0. 33 mmol), piridina (1. 4 ml) u 10 ml etanola i ostavi 24 sata da se istaloži. Rastvarač se eliminiše pod vakuumom. Proizvod se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu koristeći mešavinu metilen hlorid/metanol u odnosu 98/2 kao eluant. Dobija se 25 mg čvrste mase žute boje.

Prinos 48%

Dobijeni proizvod se sastoji od mešavine 2 sinergistična i anti izomera (izomer A: Rf 0. 35; izomer B: Rf 0. 31 na silika gelu Merck 60 F254, nosač metilen hlorid/meteanol 95/5).

1H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

δ: 0 9 (t, H3-18A+H3-18B), 1. 86 (m, H2-19A+H2-19B), 4. 8 (m, H2-5A+H2-5B), 5. 85 (s, H2-17A+H2-17B), 6. 55 (s, -OH B), 7. 60 (s, OH A), 7. 35-7. 55 (m, Ar A+Ar B+ H-10A+H-10B+H-11A+H-11B+H-14A+H-14B), 7. 6-7 7 (m, H-12A+H-12B).

PRIMER 5

7-feniliminometilkamptotecin (CPT 154)

100 mg (0. 26 mmol) 7-formilkamptotecina, rastvorenog u 20 ml metilen hlorida, i 25 pl (0. 26 mmol) anilina rastvorenog u 0. 5 ml metilen hlorida, se doda u suspenziju iterbijum triflata (16. 5 mg, 0. 026 mmol, 10% mol) u 5 ml metilen hlorida koji sadrži MS 4A i ostavi 3. 5 sati uz mešanje na sobnoj temperaturi, a zatim se rastvarač upari pod vakuumom Dobijeni proizvod se prečišćava gasnom

hromatografijom na silika gelu koristeći mešavinu metilen hlorid/metanol u odnosu 98/2 kao eluant. Dobija se 60 mg žute čvrste mase.

Prinos 51%

Tačka topljenja: 255-258°C deklarisano 1H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

δ: 0. 8 (t, 3H H3-18), 1. 75 (m, 2H, H2-19), 5. 35 (s, 2H, H2-5), 5. 5 (s, 2H H2-17), 6. 45 (s, -1H OH), 7. 25-7. 35 (m, 2H Hl-Ar+H-14), 7 4-7. 5 (m, 4H Ar), 7. 75 (1H, ddd, H- 11), 7. 85 (ddd, 1H-H10), 8. 2 (dd, 1H-H-12), 8. 9 (dd, 1H, H-9), 9. 6 (s, 1H, CH=N).

Koristeći iste postupke dobijena su sledeća jedinjenja:

7-cikloheksiliminometilkamptotecin (CPT 156);

7-p-nitrofeniliminometilkamptotecin (CPT 160), tačka topljenja 260-265°C deklarisano;

7-(4-hidroksi)butiliminometilkamptotecin (CPT 169), tačka topljenja 140°C deklarisano;

7-dimetilaminoetiliminometilkamptotecin (CPT 171);

7-benziliminometilkamptotecin (CPT 175);

7-t-butiliminometilkamptotecin;

7-aliliminometilkamptotecin;

7-(2-tienil)iminometilkamptotecin;

7-(4-amino)butiliminometilkamptotecin;

7-(3aminopropil-4-aminobutil-3-aminopropil)iminometil-kamptotecin;

7-(2-antrilmetil)iminometilkamptotecin;

7-(6-D-galaktozil)iminometilkamptotecin;

7-(2-hinolilmetil)iminometilkamptotecin; -

PRIMER 6

7-(benzoiloksiiminometilmetil)kamptotecin (CPT 191)

Pripremi se rastvor benzoil hlorida (0. 16 ml, 1. 4 mmol) u 5 ml piridina i u to se doda 500 mg (1. 3 mmol) 7-hidroksiiminometilkamptotecina i ostavi u toku noći uz mešanje, na sobnoj temperaturi. Posle uparavanja piridina pod vakuumom, dodaje se rastvor natrijum bikarbonata i vrši ekstrakcija 3 puta sa metilen hloridom. Posle

sušenja pomoću natrijum sulfata i filtracije, rastvarao je uklonjen. Dobijeni proizvod se prečišćava gasnom hromatografijom na silika gelu koristeći mešavinu metilen hlorid/metanol u odnosu 98/2 kao eluant. Dobija se 200 mg (0. 04 mmol) čvrste žute mase.

Prinos 32%

Tačka topljenja 210°C deklarisano.

1H-NMR (300 MHz; DMSO-d6):

δ: 0. 8 (t, H3-), 1. 8 (m, H2), 5. 45 (s, H2-5), 5. 55 (s, H2-17), 6. 6 (s, 1H-OH), 7. 3 (s, 1H, H-14), 7. 75-8 (m, 5H H-10+H-1 l+3Ar), 8. 25 (m, 2H, 2Ar), 8. 3 (dd, 1H, H-12), 8. 75 (dd, 1H, H-9), 10. 05 (s, 1H, CH=N).

Koristeći isti postupak dobijena su i sledeća jedinjenja:

7-p-nitrobenzoiloksiiminometilkamptotecin

7-p-cijanobenzoiloksiiminometilkamptotecin

7-p-tolilsulfoniloksiiminometilkamptotecin.

PRIMER 7

7-t-butoksiiminometilkamptotecin N-oksid (CPT 198)

7-t-butoksiiminometilkamptotecin (30 mg, 0. 067 mmol) se rastvori u acetatnoj kiselini (5. 2 ml) i doda se 30% vodonik peroksid. Mešavina se zagreva na 70-80°C 9 sati, kondenzuje na približno 1/3 i ostatak se sipa u ledenu vodu. Nataloženi materijal se skuplja sukcijom i prečišćava gasnom hromatografijom koristeći mešavinu heksan/etil acetat u odnosu 1/1 kao eluant da se dobije 7-t-

butoksiiminometilkamptotecin N-oksid u obliku žutog praha. (15. 5 mg). Prinos 50% Tačka topljenja: 185-190°C deklarisano.

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 87 (t, J=7 Hz, H3-18), 1. 48 (s, 3-CH3), 1. 76-1. 95 (m, H2-19), 5. 37 (s, H2-5), 5. 42 (s, H2-17), 6. 60 (s, -OH), 7. 85-8. 00 (m, H-10; H-l 1), 8. 15 (s, H-14), 8. 65-8. 75 (m, H- 9; H-12), 9. 2 (s, -CH=N).

U skladu sa istim postupkom dobijena su i sledeća jedinjenja: 7-metoksiiminometilkamptotecin N-oksid (CPT 208)

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 87 (t, J=7. 35 Hz, H3-18), 1. 78-1. 93 (m, H2-19), 4. 12 (s, -OCH3), 5. 35 (s, H2-5), 5. 43 (s, H2-17), 6. 54 (s, -OH), 7. 84-8. 00 (m, H-10; H-l 1), 8 11 (s, H-14), 8. 68-8. 73 (m, H-9; H-12), 9. 21 (s, -CH=N).

7-(karboksidimetilmetoksi)iminometilkamptotecin N-oksid

7-(hidroksimetildimetilmetoksi)iminometilkamptotecin N-oksid.

PR1MER 8

7-p-nitrobenziloksiiminometiIkainptotecin (CPT 177)

U suspenziju 7-hidroksiiminometilkamptotecina (40 mg, 0. 102 mmol) i natrijum karbonata (10. 9 mg, 0. 102 mmol) u etanolu (4 ml) doda se 4- nitrobenzilbromid (22 mg, 0. 102 mmol) i mešavina se taloži 2. 5 sata. Rastvarao se upari pod smanjenim pritiskom a ostatak se prečišćava gasnom hromatograifjom koristeći mešavinu heksan/etil acetat u odnosu 3/7 kao eluant pri čemu se dobija 10. 5 mg 7-p-nitrobenziloksiiminometilkamptotecina.

Prinos 20%

1H-NMR (DMSO-d6):

δ: 0. 88 (t, J=7 Hz, H3-18), 1. 80-1. 92 (m, H2-19), 5. 23 (s, CH2-0), 5. 45 (s, H2-5), 5. 57 (s, H2-17), 6. 55 (s, -OH), 7. 35 (s, H-14), 7. 75-7. 95 (m, 2Ar; H-10; H-l 1), 8. 2-8. 4 (m, 2Ar; H-12), 8. 65 (dd, J=8. 46 Hz; J=1. 47 Hz; H-9), 9. 5 (s, -CH=N).

U skladu sa istim postupkom dobijena su i sledeća jedinjenja:

7-p-metilbenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 178)

tačka topljenja 203°C deklarisano.

7-pentafluorobenziloksiiminometilkamptotecin (CPT 182)

tačka topljenja 200°C.

Claims (19)

1. Jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojoj je: R1 je -C(R5)=N-O(n)R4 grupa, pri čemu je R4 C1-C8 ravna ili račvasta alkil ili C1-C8 ravna ili račvasta alkenil grupa ili C3-C10 cikloalkil ili (C3-C10)cikloalkil-(C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, ili C6-C14 aril ili (C6-C14)aril-(C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, ili heterociklus ili heterociklo-(C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, navedena heterociklična grupa sadrži najmanje jedan heteroatom izabran iz grupe koja se sastoji od atoma azota koji je opciono supstituisan sa (C1-C8) alkil grupom, i/ili kiseonika, i/ili sumpora; navedene alkil, alkenil, cikloalkil, cikloalkilalkil, aril, aril-alkil, heterociklična ili heterociklo-alkil grupe, su opciono supstituisane sa jednom ili više grupa koje su izabrane iz grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi, keto, C1-C8 alkil, C1-C8 alkoksi, fenil, cijano, nitro, -NR6, R7, pri čemu su R6 i R7 iste ili različite i mogu da budu vodonik, (C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa; -COOH grupa ili njen farmaceutski prihvatljiv estar; ili -CONR8R9 grupa, pri čemu su R8 i R9 iste ili različite i mogu da budu vodonik, (C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa, fenil grupa; ili R4 je (C6-C10) aroil ili (C6-C10) arilsulfonil grupa koja je opciono supstituisana sa jednom ili više grupa izabranih iz grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi, C1- C8 ravne ili račvaste alkil, C1-C8 ravne ili račvaste alkoksi grupe, fenil, cijano, nitro, - NR10R11, pri čemu su R10 i R11 iste ili različite i mogu da budu vodonik, C1-C8 ravna ili račvasta alkil grupa; R4 je poliaminoalkil grupa koja ima formulu -(CH2)m-NR12-(CH2)p-NR13- (CH2)q-NH2, pri čemu su m i p celi brojevi od 2 do 6, a q je ceo broj od 0 do 6, uključujući prve i poslednje brojeve, a R12 i R13 su (C1-C8) ravna ili račvasta alkil grupa; ili R4 je glikosil grupa izabrana od 6-D-galaktozil, 6-D-glukozil, D- galaktopiranozil grupa, glukozil grupa je opciono zaštićena sa odgovarajućom keto grupom; n je broj 1; R5 je vodonik, C1-C8 ravna ili račvasta alkil grupa, C1-C8 ravna ili račvasta alkenil grupa, C3-C10 cikloalkil grupa, (C3-C10)cikloalkil -(C1-C8) ravan ili račvasti alkil, C6-C14 aril, (C6-C14)aril-(C1-C8) ravan ili račvasti alkil; R2 i R3 su iste ili različite grupe i mogu da budu vodonik, hidroksi, C1-C8 ravna ili račvasta alkoksi grupa; njihovi N1 oksidi, njihovi pojedinačni izomeri, naročito sin i anti izomeri - C(R5)=N-O(n)R4 grupa, njihovi mogući enantiomeri, diastereoizomeri i relativne mešavine, njihove farmaceutski prihvatljive soli.

2. Jedinjenje u skladu sa zahtevom 1, naznačeno time što su izabrana iz grupe koja se sastoji od: -7-metoksiiminometilkamptotecina; -7-metoksiiminometil-10-hidroksikamptotecina; -7-(terc-butoksikarbonil-2-propoksi)iminometilkamptotecina; -7-etoksiiminometilkamptotecina; -7-izopropoksiiminometilkamptotecina; -7-(2-metilbutoksi)iminometilkamptotecina; -7-t-butoksiiminometilkamptotecina; -7-t-butoksiiminometil-10-hidroksikamptotecina; -7-t-butoksiiminometil-10-metoksikamptotecina; -7-(4-hidroksibutoksi)iminometilkamptotecina; -7-trifenilmetoksiiminometilkamptotecina; -7-karboksimetoksiiminometilkamptotecina; -7-(2-amino)etoksiiminometilkamptotecina; -7-(2-N, N-dimetilamino)etoksiiminometilkamptotecina, -7-aliloksiiminometilkamptotecina; -7-cikloheksiloksiiminometilkamptotecina; -7-cikloheksilmetoksiiminometilkamptotecina; -7-ciklooktiloksiiminometilkamptotecina; -7-ciklooktilmetoksiiminometilkamptotecina; -7-benziloksiiminometilmetilkamptotecina; -7-[(l-benziloksiimino)-2-feniletil]kamptotecina; -7-( 1 -benziloksiiminojetilkamptotecina; -7-fenoksiiminometilkamptotecina; -7-( 1 -t-butoksiimino)etilkamptotecina; -7-p-nitrobenziloksiiminometilkamptotecina; -7-p-metilbenziloksiiminometilkamptotecina; -7-pentafluorobenziloksiiminometilkamptotecina; -7-p-fenilbenziloksiiminometilkamptotecina; -7-[2-(2, 4-difluorofenil)etoksi]iminometilkamptotecina; -7-(4-t-butilbenziloksi)iminometilkamptotecina; -7-( 1 -adamantiloksijiminometilkamptotecina; -7-( 1 -adamantilmetoksijiminometilkamptotecina; -7-(2-naftiloksi)iminometilkamptotecina; -7-(9-antrilmetoksi)iminometilkamptotecina; -7-oksiranilmetoksiiminometilkamptotecina; -7-(6-uracil)metoksiiminofenilkamptotecina; -7-[2-( 1 -uracil)etoksi]iminometilkamptotecina; -7-(4-piridil)metoksiiminometilkamptotecina; -7-(2-tienil)metoksiiminometilkamptotecina; -7-[(N-metil)-4-piperidinil]metoksiiminometilkamptotecina; -7-[2-(4-morfolininil)etoksi]iminometilkamptotecina; -7-(benzoiloksiiminometil)kamptotecina; -7-[( 1 -hidroksiimino)-2-feniletil]kamptotecina; -7-ter-butiloksiiminometilkaraptotecin N-oksida; -7-metoksiiminometilkamptotecin N-oksida.

3. Jedinjenja u skladu sa zahtevom 1, naznačena time što su izabrana iz grupe koja se sastoji od: -7-[N-(4-aminobutil)-2-aminoetoksi]iminometilkamptotecina; -7-[N-[N-(3-amino-l-propil)-4-amino-l-butil]-3- aminopropiljiminometilkamptotecina.

4. Jedinjenja u skladu sa zahtevom 1, naznačena time što su izabrana iz grupe koja se sastoji od: -7-( 1, 2: 3, 4-di-O-izopropiliden-D- galaktopiranosiloksijiminometilkamptotecina, -7-(6-D-galaktosiloksi)iminometilkamptotecina; -7-(6-D-glukosiloksi)iminometilkamptotecina.

5. Jedinjenje u skladu sa zahtevom 2, naznačeno time što je ono 7-(t- butoksijiminometilkamptotecin

6. Jedinjenje u skladu sa zahtevom 2, naznačeno time što je ono 7- benziloksiiminometilkamptotecin.

7. Postupak za dobijanje jedinjenja iz zahteva 1, naznačen time što je n 1, a R4 kako je prethodno definisano, sa izuzetkom aroil i arilsufonil grupa, uključujući reakciju jedinjenja koje ima formulu (la) pri čemu je R1 -C(R5)=O grupa, a R5 je kao što je definisano za formulu (I), R2 i R3 su kao što je definisano u formuli (I), sa jedinjenjem koje ima formulu (IIa) R4O-NH2, pri čemu je R4 kao što je prethodno definisano, da se dobiju jedinjenja koja imaju formulu (I), u kojoj je R1 -C(R5)=N-OR4 grupa, R4 je kao što je definisano u formuli (I), izuzev aroil i arilfonil grupe.

8. Postupak u skladu sa zahtevom 7, naznačen time što je molami odnos između jedinjenja koje ima formulu (Ia) i jedinjenja koje ima formulu (IIa) između 1: 3 i 3: 1.

9. Postupak za dobijanje jedinjenja u skladu sa zahtevom 1, naznačen time što je n 1 i R4 je kako je prethodno definisano, izuzev aroil i arilsulfonil grupe, koji uključuje reakciju jedinjenja koje ima formulu (Ia) pri čemu je R1 -C(R5)=N-OH grupa, a R5 je kao što je definisano za formulu (I), R2 i R3 su kao što je definisano u formuli (I) sa R4-X halidom, pri čemu je X halogen, a R4 kao što je prethodno naznačeno, pri čemu se dobijaju jedinjenja koja imaju formulu (I) u kojima je R1- C(R5)=N-OR4 grupa, R4 je kao što je definisano u formuli (I) izuzev aroil i arilsulfonil grupe.

10. Postupak za dobijanje jedinjenja u skladu sa zahtevom 1, naznačen time što je n 1 i R4 je aroil ili arilsulfonil grupa, uključujući rekaciju jedinjenja koje ima formulu (Ia) pri čemu je R1 -C(R5)=N-OH grupa, i R5 je kao što je definisano u formuli (I), R2 i R3 su kao što je definisano u formuli (I), sa acil hloridom R4-COC1, pri čemu je R4 aroil ili arilsulfonil grupa kako je prethodno navedeno, da se dobiju jedinjenja koja imaju formulu (I) pri čemu je R1 -C(R5)=N-OR4 grupa, R4 je aril ili arilsulfonil.

11.Jedinjenja u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 - 6, naznačena time što su medikamenti.

12. Farmaceutska kompozicija koja uključuje terapeutski efektivnu količinu najmanje jednog jedinjenja iz zahteva 1 - 6 u mešavini sa farmaceutski prijhvatljivim nosačima i podlogama.

13. Farmaceutska kompozicija koja uključuje terapeutski efektivnu količinu najmanje jednog jedinjenja iz zahteva 1 - 6 u mešavini sa farmaceutski prihvatljivim nosačima i podlogama i opciono u kombinaciji sa drugim aktivnim sastojcima.

14. Farmaceutska kompozicija u skladu sa zahtevom 13, naznačena time što je navedeni drugi aktivni sastojak neko antitumorno jedinjenje.

15. Upotreba jedinjenja iz zahteva 1 - 6 naznačena time što se koriste za dobijanje medikamenata koji su korisni za lečenje tumora.

16. Upotreba jedinjenja iz zahteva 1 - 6 naznačena time što se koriste za dobijanje medikamenata koji su korisni za lečenje virusnih infekcija.

17. Upotreba jedinjenja iz zahteva 1 - 6 naznačena time što se koriste za dobijanje medikamenata koji imaju dejstvo na antiplazmodijum falciparum.

18. Upotreba jedinjenja koja imaju formulu (la) pri čemu je: R1 -C(R5)=N-OR4 grupa, pri čemu je R4 vodonik; ili (C6-C10) aroil ili arilsulfonil grupa, opciono supstituisana sa jednom ili više grupa izabranih iz grupe koja se sastoji od: halogena, hidroksi grupe, C1-C8 ravne ili račvaste alkil grupe, C1-C8 ravne ili račvaste alkoksi grupe, fenil, cijano, nitro, -NR10R11, pri čemu su R10 i R11 isti ili različiti i mogu da budu vodonik, C1-C8 ravna ili račvasta alkil grupa; R2 i R3 su iste ili međusobno različite grupe i mogu da budu vodonik, hidroksi, C1-C8 ravna ili račvasta alkoksi grupa;kao međuproizvodi u postupku u skladu sa zahtevom 10.

19. Upotreba jedinjenja koja imaju formulu (Ia) pri čemu je R1 -C(R5)=O grupa, i R5 je kao što je definisano za formulu (I), R2 i R3 su kao što je definisano u formuli (I), kao međuproizvodi u postupku u skladu sa zahtevom 7.