RS59337B1 - Postupak za izradu jedinjenja, korisnih kao inhibitori atr kinaze - Google Patents

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

ATR ("ATM i Rad3 srodna") kinaza je protein kinaza, koja je uključena u ćelijske odgovore na oštećenje DNA. ATR kinaza deluje sa ATM ("ataksija telangiektazija mutirana") kinazom i mnogim drugim proteinima, da bi se regulisao ćelijski odgovor na oštećenje DNA, koji se uobičajeno označava kao Odgovor na oštećenje DNA ili DNA Damage Response ("DDR"). DDR stimuliše popravku ili obnovu DNA, podstiče preživljavanje i zaustavlja progresiju ćelijskog ciklusa posredstvom aktiviranja kontrolnih tačaka ćelijskog ciklusa, čime se obezbeđuju vreme za popravku. Bez DDR, ćelije su mnogo osetljivije na oštećenje DNA i lakše odumiru usled lezija DNA, indukovanih endogenim ćelijskim procesima, kao što su replikacija DNA, ili egzogenim sredstvima, koja oštećuju DNA, a koja se uobičajeno koriste u terapiji malignih bolesti.

Zdrave ćelije se mogu osloniti na domaćina različitih proteina za popravku DNA koji uključuju DDR kinazu ATR. U nekim slučajevima ovi proteini mogu biti kompenzovani nekim drugim proteinom, putem aktivacije procesa popravke DNA sa viškom funkcionalnih grupa. Naprotiv, mnoge maligne ćelije zadržavaju defekte u nekim od njihovih procesa popravke DNA, kao što je ATM signalizacija, i sledstveno tome, ispoljavaju veće oslanjanje na njihove preostale intaktne proteine popravke DNA, koji uključuju ATR.

Pored toga, mnoge maligne ćelije ekspresuju aktivirane onkogene ili gube ključne tumorske supresore, što ove maligne ćelije može učiniti sklonim disregulisanim fazama replikacije DNA, što onda izaziva oštećenje DNA. ATR je uključen, kao presudna komponenta DDR-a, u odgovor na poremećenu replikaciju DNA. Kao posledica navedenog, ove maligne ćelije su, zbog preživljavanja, mnogo više zavisne od aktivnosti ATR, nego zdrave ćelije. Sledstveno tome, inhibitori ATR mogu biti od koristi za lečenje raka, bilo da se koriste sami ili u kombinaciji sa sredstvima za razaranje DNA, budući da dovode do gašenja mehanizma popravke DNA, koji je, u mnogim malignim ćelijama, mnogo značajniji za ćelijsko preživljavanje nego u zdravim normalnim ćelijama.

U stvari, pokazalo se da narušavanje funkcije ATR (npr., posredstvom delecije gena) podstiče smrt maligne ćelije i u prisustvu i u odsustvu sredstava koja oštećuju DNA. Ovim se sugeriše da inhibitori ATR mogu biti delotvorni i kao pojedinačna sredstva i kao moćni senzitizeri na zračnu terapiju ili genotoksičnu hemoterapiju.

Iz svih ovih razloga, postoji potreba za razvijanjem moćnih i selektivnih inhibitora ATR za lečenje raka, ili u vidu pojedinačnih sredstava ili u vidu kombinovanih terapija sa zračnim tretmanom ili genotoksičnom hemoterapijom. Pored toga, bilo bi poželjno da postoji sintetski put do inhibitora ATR, koji je podložan izvođenju sinteza velikih razmera, a unapređuje se trenutno poznatim postupcima.

ATR peptid se može ekspresovati i izolovati korišćenjem brojnih postupaka, poznatih u literaturi (vidi, npr., Ünsal-Kaçmaz et al, PNAS 99: 10, pp 6673-6678, 14. maj, 2002; vidi, takođe, Kumagai et al. Cell 124, pp 943-955, 10. mart, 2006; Unsal-Kacmaz et al. Molecular and Cellular Biology, februar 2004, p1292-1300; i Hall-Jackson et al. Oncogene 1999, 18, 6707-6713). WO 2010/071837 se odnosi na derivate pirazina koji su korisni kao inhibitori ATR.

OPIS SLIKA

SLIKA 1a: XRPD Jedinjenja I-2 slobodna baza

SLIKA 2a: TGA Jedinjenja I-2 slobodna baza

SLIKA 3a: DSC Jedinjenja I-2 slobodna baza

SLIKA 4a: ORTEP iscrtavanje asimetrične jedinice pojedinačne kristalne strukture Jedinjenja I-2 u slobodnom obliku

SLIKA 1b: XRPD Jedinjenja I-2 • HCl

SLIKA 2b: TGA Jedinjenja I-2 • HCl

SLIKA 3b: DSC Jedinjenja I-2 • HCl

SLIKA 4b: ORTEP iscrtavanje asimetrične jedinice anhidrovane strukture Jedinjenja I-2 • HCl. SLIKA 1c: XRPD Jedinjenja I-2 • 2HCl

SLIKA 2c: TGA Jedinjenja I-2 • 2HCl

SLIKA 3c: DSC Jedinjenja I-2 • 2HCl

SLIKA 1d: XRPD Jedinjenja I-2 • HCl monohidrata

SLIKA 2d: TGA Jedinjenja I-2 • HCl monohidrata

SLIKA 3d: DSC Jedinjenja I-2 • HCl monohidrata

SLIKA 1e: XRPD Jedinjenja I-2 • HCl • 2H2O

SLIKA 2e: TGA Jedinjenja I-2 • HCl • 2H2O

SLIKA 3e: DSC Jedinjenja I-2 • HCl • 2H2O

SLIKA 4a: Čvrsto stanje Jedinjenja I-1 slobodne baze

SLIKA 4b:<13>CNMR čvrstog stanja Jedinjenja I-1 • HCl

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za izradu jedinjenja formule I-2, kako je definisano u patentnom zahtevu 1, sa poželjnim ostvarenjima izloženim u zavisnim patentnim zahtevima. Ovo izlaganje se odnosi na postupke i intermedijere za izradu jedinjenja koja su korisna kao inhibitori ATR kinaze, kao što su aminopirazin-izoksazol derivati i srodni molekuli. Aminopirazin-izoksazol derivati su korisni kao inhibitori ATR i, takođe, su od koristi za izradu inhibitora ATR. Ovo izlaganje se, isto tako, odnosi na čvrste oblike inhibitora ATR, kao i na deuterizovane ATR inhibitore.

Jedan aspekt pronalaska obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule I:

koji uključuje izradu jedinjenja formule 4:

iz jedinjenja formule 3:

pod pogodnim uslovima formiranja oksima.

Drugi aspekt uključuje izradu jedinjenja formule 4:

iz jedinjenja formule 3:

pod pogodnim uslovima formiranja oksima.

Drugi aspekt ovog izlaganja obuhvata jedinjenje formule II:

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, pri čemu je svaki R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10>, R<11>, R<12>i R<13>nezavisno vodonik ili deuterijum, a najmanje jedan od R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10>, R<11>, R<12>i R<13>je deuterijum.

Jedan drugi aspekt pronalaska obezbeđuje čvrste oblike jedinjenja formule I-2:

Ostali aspekti pronalaska su navedeni ovde.

Ovaj pronalazak ima nekoliko prednosti u odnosu na postupke, poznate odranije. Najpre, ovaj postupak ima manji broj ukupnih sintetskih koraka u poređenju sa prethodno izloženim postupcima. Kao drugo, ovaj postupak ima poboljšane prinose u odnosu na ranije izložene postupke. Kao treće, ovaj postupak je efektivan za jedinjenja u kojima R<3>čini široki raspon grupa, kao što su alkil grupe ili veliki, ometani deo, kao što je prsten. Kao četvrto, ovaj postupak uključuje intermedijere koji su mnogo stabilniji i imaju duži rok trajanja. U određenim ostvarenjima, formiranje ne-kiselinske oksim grupe u ovom postupku omogućuje očuvanje zaštitnih grupa, osetljivih na kiselinu, kao što su Boc ili CBz, tokom trajanja sinteze. U drugim ostvarenjima, postupak se mnogo jednostavnije uvećavao do izrade većih količina zbog eliminisanja hromatografije kao koraka prečišćavanja.

DETALJNI OPIS PRONALASKA

Jedan aspekt pronalaska obezbeđuje postupak za proizvodnju jedinjenja za izradu jedinjenja formule 4:

iz jedinjenja formule 3:

pod pogodnim uslovima formiranja oksima;

pri čemu:

R<1>je C1-6alkil;

R<2>je C1-6alkil;

ili R<1>i R<2>, zajedno sa atomima kiseonika, za koje su oni vezani, obrazuju opciono supstituisani 5- ili 6-člani zasićeni heterociklični prsten koji ima dva atoma kiseonika;

R<3>je vodonik, ili 3-6-člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni heterociklil koji ima 1-2 heteroatoma, odabrana iz grupe koju sačinjavaju: kiseonik, azot i sumpor; pri čemu je heterociklil opciono supstituisan sa 1 pojavljivanjem halo ili C1-3alkila;

J<1>je halo, C1-4alkil ili C1-4alkoksi;

PG je karbamatna zaštitna grupa.

Drugi aspekt obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule I:

koji uključuje korake:

izrade jedinjenja formule 4:

iz jedinjenja formule 3:

pod pogodnim uslovima formiranja oksima;

pri čemu:

R<1>je C1-6alkil;

R<2>je C1-6alkil;

ili R<1>i R<2>, zajedno sa atomima kiseonika, za koje su vezani, obrazuju opciono supstituisani 5- ili 6-člani zasićeni heterociklični prsten koji ima dva atoma kiseonika;

R<3>je vodonik, ili 3-6-člani zasićeni ili parcijalno nezasićeni heterociklil koji ima 1-2 heteroatoma, odabrana iz grupe koju sačinjavaju: kiseonik, azot i sumpor; pri čemu je heterociklil opciono supstituisan sa 1 pojavljivanjem halo ili C1-3alkila;

R<4>je

Q je fenil, piridil ili N-alkilovani piridin;

J<1>je H, halo, C1-4alkil ili C1-4alkoksi;

J<2>je halo; CN; fenil; oksazolil; ili C1-6alifatična grupa pri čemu su do 2 metilenske jedinice opciono zamenjene sa O, NR", C(O), S, S(O) ili S(O)2; navedena C1-6alifatična grupa je opciono supstituisana sa 1-3 fluoro ili CN;

q je 0, 1 ili 2;

PG je karbamatna zaštitna grupa.

Drugo ostvarenje dalje uključuje korak zaštite jedinjenja formule 2:

pod pogodnim uslovima zaštite, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 3.

Drugo ostvarenje dalje obuhvata korak reakcije jedinjenja formule 1:

sa pogodnim aminom pod pogodnim uslovima reduktivne aminacije, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 2.

U nekim ostvarenjima, pogodni amin je NHCH3. U drugim ostvarenjima, pogodni amin je

Drugo ostvarenje dalje obuhvata korak reakcije jedinjenja formule 4:

pod pogodnim uslovima formiranja izoksazola, kako bi se obrazovalo jedinjenje formule 5:

Drugo ostvarenje dalje obuhvata korak reakcije jedinjenja formule 5 pod pogodnim uslovima kuplovanja, nakon čega su sledili pogodni uslovi odstranjivanja zaštite, da bi se obrazovalo jedinjenje formule I.

U nekim ostvarenjima, PG je Boc ili Cbz. U nekim ostvarenjima, PG je Boc.

U drugim ostvarenjima, R<1>je etil, i R<2>je etil.

U nekim drugim ostvarenjima, R<3>je CH3ili

U nekim ostvarenjima, R<4>je

pri čemu je Q fenil. U nekim ostvarenjima, Q je supstituisan u para položaju sa J2, pri čemu q je 1.

U nekim ostvarenjima, J<1>je H ili halo. U nekim ostvarenjima, J<1>je H. U drugim ostvarenjima, J<1>je halo.

U drugim ostvarenjima, J<2>je C1-6alifatična grupa, pri čemu je do 1 metilenska jedinica opciono zamenjena sa S(O)2. U nekim ostvarenjima, J2je -S(O)2-(C1-5alkil). U nekim ostvarenjima, q je 1.

Prema drugom ostvarenju,

R<1>je etil;

R<2>je etil;

R<3>je CH3ili

PG je Boc ili Cbz;

J<1>je H;

R<4>je

pri čemu je Q fenil; J<2>je -S(O)2-CH(CH3)2;

q je 1;

U nekim ostvarenjima, R<3>je CH3. U nekim ostvarenjima, R<3>je CH3. U nekim drugim ostvarenjima, R<3>je CH3ili

U skladu sa drugim ostvarenjem,

R<1>je etil;

R<2>je etil;

R<3>je

PG je Boc;

J<1>je H;

R<4>je

pri čemu je Q piridil; J<2>je

q je 1;

U nekim ostvarenjima, R<4>je

Reakcioni uslovi

U nekim ostvarenjima, pogodne uslove formiranja oksima čine ili uslovi jednog koraka ili sled od dva koraka.

U nekim ostvarenjima, sled od dva koraka čine najpre deprotekcija ketal grupe u jedinjenju formule 3 u aldehid, pod pogodnim uslovima odstranjivanja zaštite, a nakon toga formiranje oksima formule 4, pod pogodnim uslovima obrazovanja oksima. U nekim ostvarenjima, pogodne uslove deprotekcije ili odstranjivanja zaštite čini dodavanje katalitičkih količina para-toluensulfonske kiseline (pTSA), acetona i vode; a pogodne uslove formiranja oksima čini zajedničko mešanje hidroksilamina, katalitičke količine kiseline, sredstva za dehidraciju i alkoholnog rastvarača. U drugim ostvarenjima, kiselina je pTSA ili HCl, sredstvo za dehidraciju su molekulska sita ili dimetoksiaceton, a alkoholni rastvarač je metanol ili etanol.

U drugim ostvarenjima, uslovi jednog koraka obuhvataju dodavanje NH2OH.HCl i mešavine THF i vode. U drugim ostvarenjima, uslovi obuhvataju dodavanje NH2OH.HCl sa mešavinom 2-metil tetrahidrofurana i vode, uz opciono puferisanje sa Na2SO4. U nekim ostvarenjima, 1 ekvivalent jedinjenja formule 3 kombinuje se sa 1.1 ekvivalentom NH2OH.HCl u mešavini THF i vode u odnosu v/v od 10:1. U nekim ostvarenjima, 1 ekvivalent jedinjenja formule 3 se sjedini sa 1.1 ekvivalenata NH2OH.HCl u 10:1 v/v mešavini 2-metil tetrahidrofurana i vode, uz opciono puferisanja sa Na2SO4.

U drugim ostvarenjima, uslovi zaštite su odabrani iz grupe koju sačinjavaju:

• R-OCOCl, pogodna tercijarna aminska baza, i pogodni rastvarač; pri čemu je R C1-6alkil, opciono supstituisan sa fenilom;

• R(CO2)OR’, pogodni rastvarač, i opciono katalitička količina baze, pri čemu su R i R’, svaki nezavisno, C1-6alkil, opciono supstituisan sa fenilom;

• [RO(C=O)]2O, pogodna baza i pogodni rastvarač.

U nekim ostvarenjima, pogodna baza je Et3N, diizopropilamin i piridin; a pogodni rastvarač je odabran od hlorisanog rastvarača, etra ili aromatičnog ugljovodonika. U drugim ostvarenjima, pogodna baza je Et3N, pogodni rastvarač je hlorisani rastvarač, odabran od DCM. U nekim drugim ostvarenjima, uslovi zaštite uključuju dodavanje 1.20 ekvivalenata (Boc)2O i 1.02 ekvivalenta Et3N u DCM.

Prema drugom ostvarenju, pogodni uslovi kuplovanja uključuju dodavanje pogodnog metala i pogodne baze u pogodnom rastvaraču. U drugima ostvarenjima, pogodni metal je Pd[P(tBu)3]2; pogodni rastvarač je mešavina acetonitrila i vode; a pogodna baza je natrijum karbonat. U nekim drugim ostvarenjima, pogodni uslovi kuplovanja uključuju dodavanje 0.1 ekvivalenta Pd[P(tBu)3]2; 1 ekvivalenta borne kiseline ili estra; i 2 ekvivalenta natrijum karbonata u v/v odnosu acetonitril/voda od 2:1, na 60-70°C.

Prema drugom ostvarenju, pogodni uslovi odstranjivanja zaštite obuhvataju sjedinjavanje jedinjenja formule 5 sa pogodnom kiselinom u pogodnom rastvaraču. U nekim ostvarenjima, pogodna kiselina je odabrana od: para-toluensulfonske kiseline (pTSA), HCl, TBAF, H3PO4ili TFA, a pogodni rastvarač je odabran od: acetona, metanola, etanola, CH2Cl2, EtOAc, THF, 2-MeTHF, dioksana, toluena ili dietiletra.

U skladu sa drugim ostvarenjem, pogodne uslove formiranja izoksazola čine dva koraka, pri čemu prvi korak čini reakcija jedinjenja formule 4, pod pogodnim uslovima obrazovanja hlorooksima, da bi se formirao hlorooksimski intermedijer; a drugi korak čini reakcija hlorooksimskog intermedijera sa acetilenom pod pogodnim uslovima cikloadicije, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 5.

Prema drugom ostvarenju, pogodni uslovi formiranja hlorooksima odabrani su od

● N-hlorosukcinimida i pogodnog rastvarača ili

● kalijum peroksimonosulfata, HCl i dioksana.

U nekim ostvarenjima, pogodni rastvarač je odabran od ne-protonskog rastvarača, aromatičnog ugljovodonika ili alkil acetata. Prema drugom ostvarenju, pogodni uslovi obrazovanja hlorooksima su 1.05 ekvivalenata N-hlorosukcinimida u izopropilacetatu na 40-50°C.

Prema drugom ostvarenju, pogodne uslove cikloadicije čini pogodna baza i pogodni rastvarač. U nekim ostvarenjima, pogodna baza je odabrana od: piridina, DIEA, TEA, t-BuONa i K2CO3, a pogodni rastvarač je odabran od: acetonitrila, tetrahidrofurana, 2-metiltetrahidrofurana, MTBE, EtOAc, i-PrOAc, DCM, toluena, DMF i metanola. U drugim ostvarenjima, pogodna baza je odabrana od Et3N, a pogodni rastvarač je odabran od DCM.

Prema drugom ostvarenju, drugi korak uključuje reakciju 1 ekvivalenta acetilena sa 1.2 ekvivalenta hlorooksimskog intermedijera i 1.3 ekvivalenta Et3N u DCM na sobnoj temperaturi.

U skladu sa drugim ostvarenjem, pogodne uslove formiranja izoksazola čini sjedinjavanje jedinjenja formule 4 sa oksidansom u pogodnom rastvaraču. U nekim ostvarenjima, navedeni oksidans je [bis(trifluoroacetoksi)jodo]benzen, a navedeni rastvarač je mešavina metanola, vode i dioksana u odnosu 1:1:1.

Sinteza Jedinjenja 1-2 i 1-3

Jedno ostvarenje pronalaska obezbeđuje postupak za izradu jedinjenja formule I-2:

koji uključuje jedan ili više sledećih koraka:

a) reakciju jedinjenja formule 1b:

sa metilaminom pod pogodnim uslovima reduktivne aminacije, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 2b:

b) reakciju jedinjenja formule 2b pod pogodnim uslovima Boc zaštite, da bi se formiralo jedinjenje formule 3b:

c) reakciju jedinjenja formule 3b pod pogodnim uslovima formiranja oksima, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 4-i:

d) reakciju jedinjenja formule 4-i pod pogodnim uslovima formiranja hlorooksima, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 4-ii:

e) reakciju jedinjenja formule 4-ii sa jedinjenjem formule 4-iii

pod pogodnim uslovima cikloadicije, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 4-iv:

f) reakciju jedinjenja formule 4-iv sa jedinjenjem formule A-5-i:

pod pogodnim uslovima kuplovanja, da bi se formiralo jedinjenje formule 5-i:

g) deprotekciju jedinjenja formule 5-i pod pogodnim uslovima odstranjivanja Boc zaštite, koju opciono sledi tretman pod baznim vodenim uslovima, da bi se obrazovalo jedinjenje formule I-2.

Drugo ostvarenje prikazuje postupak za izradu jedinjenja formule I-3:

koji obuhvata jedan ili više sledećih koraka:

a) reakciju jedinjenja formule A-1:

sa tetrahidro-2H-piran-4-aminom pod pogodnim uslovima reduktivne aminacije, da bi se obrazovalo jedinjenje formule A-2:

b) reakciju jedinjenja formule A-2 pod pogodnim uslovima Boc zaštite, da bi se formiralo jedinjenje formule A-3:

c) reakciju jedinjenja formule A-3 pod pogodnim uslovima formiranja oksima, da bi se obrazovalo jedinjenje formule A-4:

d) reakciju jedinjenja formule A-4:

pod pogodnim uslovima formiranja hlorooksima, da bi se obrazovalo jedinjenje formule A-4-i:

e) reakciju jedinjenja formule A-4-i sa jedinjenjem formule A-4-ii:

pod pogodnim uslovima cikloadicije, da bi se obrazovalo jedinjenje formule A-5:

f) reakciju jedinjenja formule A-5 sa jedinjenjem formule A-5-i:

pod pogodnim uslovima kuplovanja, da bi se formiralo jedinjenje formule A-6:

g) deprotekciju jedinjenja formule A-6 pod pogodnim uslovima odstranjivanja Boc zaštite, koju opciono sledi tretman pod baznim vodenim uslovima, da bi se obrazovalo jedinjenje formule I-3.

Pogodni uslovi kuplovanja obuhvataju kombinovanje pogodnog paladijumskog katalizatora sa pogodnom bazom u pogodnom rastvaraču. Pogodni paladijumski katalizator uključuje, ali bez ograničavanja na njih, Pd[P(tBu)3]2, Pd(dtbpf)Cl2, Pd(PPh3)2Cl2, Pd(Pcy3)2Cl2, Pd(dppf)Cl2i Pd(dppe)Cl2. Pogodni rastvarači uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, toluen, MeCN, vodu, EtOH, IPA, 2-Me-THF ili IPAc. Pogodne baze uključuju, ali bez ograničavanja na njih, K2CO3, Na2CO3ili K3PO4.

Pogodne uslove obrazovanja oksima sačinjavaju ili uslovi jednog koraka ili sled od dva koraka. Sled od dva koraka čini najpre deprotekcija ketal grupe u jedinjenju formule A-3 u aldehid, pod pogodnim uslovima odstranjivanja zaštite, a nakon toga formiranje oksima formule A-4, pod pogodnim uslovima obrazovanja oksima.

Uslovi jednog koraka uključuju, primera radi, zajedničko mešanje hidroksilamina, kiseline, organskog rastvarača i vode. U nekim ostvarenjima, NH2OH.HCl se dodaje mešavini THF i vode. U nekim ostvarenjima, 1 ekvivalent jedinjenja formule 3-A kombinuje se sa 1.1 ekvivalentom NH2OH.HCl u mešavini THF/vode u v/v odnosu od 10:1.

Pogodni uslovi odstranjivanja zaštite obuhvataju dodavanje kiseline, acetona i vode. Pogodne kiseline uključuju pTSA ili HCl, pogodni organski rastvarači uključuju hlorisane rastvarače (npr., dihlorometan (DCM), dihloroetan (DCE), CH2Cl2i hloroform); etar (npr., THF, 2-MeTHF i dioksan); aromatične ugljovodonike (npr., toluen i ksilene), ili druge ne-protonske rastvarače.

Pogodni uslovi cikloadicije uključuju pogodnu bazu (npr., piridin, DIEA, TEA, t-BuONa ili K2CO3) i pogodni rastvarač (npr., acetonitril, tetrahidrofuran, 2-metiltetrahidrofuran, MTBE, EtOAc, i-PrOAc, DCM, toluen, DMF i metanol).

Pogodni uslovi formiranja hlorooksima obuhvataju dodavanje HCl u dioksanu u rastvor oksima u prisustvu NCS u pogodnom rastvaraču, odabranom od ne-protonskih rastvarača (DCM, DCE, THF i dioksan), aromatičnih ugljovodonika (npr., toluen, ksileni) i alkil acetata (npr., izopropil acetat, etil acetat).

Pogodni uslovi odstranjivanja Boc zaštite uključuju dodavanje pogodnog sredstva za odstranjivanje Boc zaštite (npr., TMS-Cl, HCl, TBAF, H3PO4ili TFA) i pogodnog rastvarača (npr., aceton, toluen, metanol, etanol, 1-propanol, izopropanol, CH2Cl2, EtOAc, izopropil acetat, tetrahidrofuran, 2-metiltetrahidrofuran, dioksan i dietiletar). U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi odstranjivanja Boc zaštite obuhvataju dodavanje pogodnog sredstva za vršenje Boc deprotekcije, koje je odabrano od HCl, TFA i pogodnog rastvarača, odabranog od: acetona, toluena, izopropil acetata, tetrahidrofurana ili 2-metiltetrahidrofurana.

Pogodni uslovi Boc zaštite uključuju (Boc)2O, pogodnu bazu i pogodni rastvarač. Pogodne baze obuhvataju, ali ne ograničavajući se na njih, Et3N, diizopropilamin i piridin. Pogodni rastvarači uključuju, ali bez ograničavanja na njih, hlorisane rastvarače (npr., dihlorometan (DCM), dihloroetan (DCE), CH2Cl2i hloroform); etar (npr., THF, 2-MeTHF i dioksan); aromatične ugljovodonike (npr., toluen i ksileni, ili druge neprotonske rastvarače. U nekim ostvarenjima, pogodna baza je Et3N, pogodni rastvarač je DCM, tetrahidrofuran ili 2-metiltetrahidrofuran. U određenim ostvarenjima, uslovi zaštite obuhvataju dodavanje 1.05 ekvivalenata (Boc)2O u 2-metiltetrahidrofuranu ili DCM.

Pogodni uslovi reduktivne aminacije obuhvataju dodavanje reduktivnog sredstva, koje je odabrano od: NaBH4NaBH4, NaBH3CN ili NaBH(OAc)3u prisustvu rastvarača, odabranog od dihlorometana (DCM), dihloroetana (DCE), alkoholnog rastvarača, odabranog od: metanola, etanola, 1-propanola, izopropanola ili ne-protonskog rastvarača, odabranog od: dioksana, tetrahidrofurana ili 2-metiltetrahidrofurana i opciono baze, koja je odabrana od Et3N ili diizopropiletilamina. U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi reduktivne aminacije obuhvataju dodavanje 1.2 ekvivalenta kapleta NaBH4u prisustvu Et3N u MeOH.

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje jedinjenje Formule II:

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so,

pri čemu je svaki R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>nezavisno vodonik ili deuterijum, i

najmanje jedan od R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>je deuterijum.

U nekim ostvarenjima, R<9a>i R<9b>su isti. U drugim ostvarenjima, R<9a>i R<9b>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<10>, R<11a>, R<11b>, R<12a>, R<12b>, R<13a>, R<13b>, R<14a>i R<14b>su deuterijum ili vodonik. U nekom drugom ostvarenju, R<9a>i R<9b>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<10>, R<11a>, R<11b>, R<12a>, R<12b>, R<13a>, R<13b>, R<14a>i R<14b>su vodonik.

U jednom ostvarenju, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su isti. U drugom ostvarenju, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>i R<8>su deuterijum ili vodonik. U nekim ostvarenjima, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>i R<8>su vodonik.

U drugim ostvarenjima, R<10a>, R<10b>i R<10c>su isti. U jednom ostvarenju, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su deuterijum ili vodonik. U nekom drugom ostvarenju, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>i R<3c>su isti. U drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>i R<3c>su deuterijum, a R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U nekom drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>i R<3c>su deuterijum, i R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum.

U drugom ostvarenju, R<6>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U nekom drugom ostvarenju, R<6>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U drugim ostvarenjima, R<2>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>i R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U drugom ostvarenju, R<2>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>i R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U drugom ostvarenju, R<7>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U drugim ostvarenjima, R<7>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>, R<10c>su vodonik.

U nekom drugom ostvarenju, R<8>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U drugom ostvarenju, R<8>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>, R<10c>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, najmanje jedan od R<10a>, R<10b>ili R<10c>je isti. U drugom ostvarenju, najmanje jedan od R<10a>, R<10b>ili R<10c>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, najmanje jedan od R<10a>, R<10b>ili R<10c>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, najmanje dva od R<10a>, R<10b>ili R<10c>su isti. U drugom ostvarenju, najmanje dva od R<10a>, R<10b>ili R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, najmanje dva od R<10a>, R<10b>ili R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su vodonik.

U drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>i R<3c>su isti. U nekim ostvarenjima, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>i R<3c>su deuterijum, a R<2>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>i R<3c>je deuterijum, a R<2>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U jednom drugom ostvarenju, R<4>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U ostalim ostvarenjima, R<4>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U drugom ostvarenju, R<5>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, R<5>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U drugom ostvarenju, najmanje jedan od R<9a>ili R<9b>je isti. U drugim ostvarenjima, najmanje jedan od R<9a>ili R<9b>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U nekim ostvarenjima, najmanje jedan od R<9a>i R<9b>je deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<10a>, R<10b>, R<10c>su vodonik.

U jednom ostvarenju, R<6>, R<9a>i R<9b>su isti. U nekim ostvarenjima, R<6>, R<9a>i R<9b>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<7>, R<8>, R<10a>, R<10b>, R<10c>su deuterijum ili vodonik. U drugim ostvarenjima, R<6>, R<9a>i R<9b>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<7>, R<8>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, R<2>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su isti. U drugom ostvarenju, R<2>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, R<2>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, R<7>i najmanje dva od R<10a>, R<10b>ili R<10c>su isti. U drugom ostvarenju, R<7>i najmanje dva od R<10a>, R<10b>ili R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<8>, R<9a>i R<9b>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, R<7>i najmanje dva od R<10a>, R<10b>ili R<10c>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<5>, R<6>, R<8>, R<9a>i R<9b>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, i najmanje jedan od R<10a>, R<10b>ili R<10c>su isti. U drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>i najmanje jedan od R<10a>, R<10b>ili R10c su deuterijum, a R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>i najmanje jedan od R<10a>, R<10b>ili R<10c>su deuterijum, a R<4>, R<5>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>i R<9b>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>, R<3c>i R<5>su isti. U drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>, R<3c>i R<5>su deuterijum, a R<2>, R<4>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>, R<3c>i R<5>su deuterijum, a R<2>, R<4>, R<6>, R<7>, R<8>, R<9A>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U drugim ostvarenjima, R<4>i R<6>su isti. U drugom ostvarenju, R<4>i R<6>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<5>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U jednom drugom ostvarenju, R<4>i R<6>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<5>, R<7>, R<8>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U jednom ostvarenju, R<2>, R<5>, R<9a>i R<9b>su isti. U nekim ostvarenjima, R<2>, R<5>, R<9a>i R<9b>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<6>, R<7>, R<8>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum ili vodonik. U drugom ostvarenju, R<2>, R<5>, R<9a>i R<9b>su deuterijum, a R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<4>, R<6>, R<7>, R<8>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su vodonik.

U jednom drugom ostvarenju, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<5>, R<6>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su isti. U nekim ostvarenjima, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<5>, R<6>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum, a R<4>, R<7>i R<8>su deuterijum ili vodonik. U drugim ostvarenjima, R<1a>, R<1b>, R<1c>, R<2>, R<3a>, R<3b>, R<3c>, R<5>, R<6>, R<9a>, R<9b>, R<10a>, R<10b>i R<10c>su deuterijum, a R<4>, R<7>i R<8>su vodonik.

U nekim ostvarenjima, varijable su kao što su opisane u jedinjenjima pronalaska, uključujući jedinjenja u tabelama u nastavku.

Tabela II

Jedinjenja ovog pronalaska uključuju jedinjenja koja su ovde uopšteno opisana, a dalje su ilustrovana posredstvom, ovde izloženih, klasa, subklasa i speciesa. Kako su ovde korišćene, definicije koje slede primenjivale bi se ukoliko nije naznačeno drugačije. Za potrebe ovog pronalaska, hemijski elementi su utvrđeni prema periodnoj tabeli elemenata, CAS verzija, Handbook of Chemistry and Physics, 75. izdanje. Pored toga, opšti principi organske hemije opisani su u "Organic Chemistry", Thomas Sorrell, University Science Books, Sausalito: 1999, i "March’s Advanced Organic Chemistry", 5. izdanje, Ed.: Smith, M.B. i March, J., John Wiley & Sons, New York: 2001.

Kako je ovde opisano, specifično naznačeni raspon brojeva atoma uključuje bilo koji celi broj unutar navedenog raspona. Na primer, grupa koja ima 1-4 atoma mogla bi imati 1, 2, 3 ili 4 atoma.

Kao što je ovde opisano, jedinjenja pronalaska opciono mogu biti supstituisana sa jednim ili više supstituenata, kao što je ovde uopšteno ilustrativno prikazano, ili kao što je pokazano primerima, prema određenim klasama, podklasama i speciesu pronalaska. Proceniće se da se izraz "opciono supstituisan" koristi naizmenično sa izrazom "supstituisan ili nesupstituisan". Uopšteno, izraz "supstitisan", bez obzira da li mu prethodi ili ne prethodi izraz "opciono", odnosi se na zamenu radikala vodonika u datoj strukturi sa radikalom specifično naznačenog supstituenta. Ukoliko nije naznačeno drugačije, opciono supstituisana grupa može posedovati supstituent na bilo kojoj zamenjiivoj poziciji grupe, a kada više od jedne pozicije u bilo kojoj datoj strukturi može biti supstituisano sa više od jednog supstituenta, koji je odabran iz specifikovane grupe, supstituent može biti ili isti ili različit na svakoj poziciji. Kombinacije supstituenata, koje su predviđene u ovom pronalasku, poželjno su one kombinacije koje dovode do formiranja stabilnih ili hemijski ostvarljivih jedinjenja.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, supstituent, koji je vezan posredstvom veze, izvučene iz centra prstena, znači da supstituent može biti vezan na bilo kojoj poziciji u prstenu. Na primer, u primeru i u nastavku, J<1>može biti vezan na bilo kojoj poziciji prstena piridila. U slučaju bicikličnih prstenova, veza izvučena kroz oba prstena, pokazuje da supstituent može biti vezan iz bilo koje pozicije bicikličnog prstena. Na primer, u primeru ii u nastavku, J<1>može biti vezan za 5-člani prsten (na atom azota, na primer) i za 6-člani prsten.

Izraz "stabilan", kako je ovde korišćen, odnosi se na jedinjenja, koja se značajno ne menjaju, kada se podvrgnu uslovima, koji omogućuju njihovu proizvodnju, detekciju, povraćaj, prečišćavanje i korišćenje za jednu ili više, ovde izloženih, namena. U nekim ostvarenjima, stabilno jedinjenje ili hemijski ostvarljivo jedinjenje je ono jedinjenje, koje se suštinski ne menja kada se čuva na temperaturi od 40°C ili manje, u odsustvu vlage ili drugih hemijski reaktivnih uslova, tokom najmanje nedelju dana.

Izraz "alifatični" ili "alifatična grupa", kako je ovde korišćen, označava ravno-lančani (t.j., nerazgranati), razgranati ili ciklični, supstituisani ili nesupstituisani ugljovodonični lanac, koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti, koje poseduje jednu tačku vezivanja za ostatak molekula.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, alifatične grupe sadrže 1-20 alifatičnih atoma ugljenika. U nekim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-10 alifatičnih atoma ugljenika. U drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-8 alifatičnih atoma ugljenika. U nekim drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-6 alifatičnih ugljeničnih atoma, a u nekim drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-4 alifatičnih atoma ugljenika. Alifatične grupe mogu biti linearne ili razgranate, supstitisane ili nesupstituisane alkil, alkenil ili alkinil grupe. Specifični primeri uključuju, ali bez ograničavanja na njih, metil, etil, izopropil, n-propil, sek-butil, vinil, nbutenil, etinil i terc-butil. Alifatične grupe mogu, takođe, biti ciklične, ili poseduju kombinaciju linearnih ili razgranatih i cikličnih grupa. Primeri takvih vrsta alifatičnih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheksenil, -CH2-ciklopropil, CH2CH2CH(CH3)-cikloheksil.

Izraz "cikloalifatični" (ili "karbocikl" ili "karbociklil") odnosi se na monociklični C3-C8ugljovodonik ili biciklični C8-C12ugljovodonik, koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti, ali koji nije aromatičan, i koji poseduje jednu tačku vezivanja za ostatak molekula, pri čemu bilo koji pojedinačni prsten u navedenom bicikličnom sistemu prstenova ima 3-7 članova. Primeri cikloalifatičnih grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, cikloalkil i cikloalkenil grupe. Specifični primeri uključuju, ali ne ograničavajući se njima, cikloheksil, ciklopropenil i ciklobutil.

Naziv "heterocikl", "heterociklil" ili "heterociklični", kako je ovde korišćen, označava ne-aromatične, monociklične, biciklične ili triciklične sisteme prstenova, u kojima jedan ili više članova prstena predstavlja nezavisno odabrani heteroatom. U nekim ostvarenjima, "heterocikl", "heterociklil" ili "heterociklična" grupa ima tri do četrnaest članova prstena, u kojima je jedan ili više članova prstena heteroatom, koji je nezavisno odabran od: kiseonika, sumpora, azota ili fosfora, a svaki prsten u sistemu ima 3 do 7 članova prstena.

Primeri heterocikla uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 3-1H-benzimidazol-2-on, 3-(1-alkil)-benzimidazol-2-on, 2-tetrahidrofuranil, 3-tetrahidrofuranil, 2-tetrahidrotiofenil, 3-tetrahidrotiofenil, 2-morfolino, 3-morfolino, 4-morfolino, 2-tiomorfolino, 3-tiomorfolino, 4-tiomorfolino, 1-pirolidinil, 2-pirolidinil, 3-pirolidinil, 1-tetrahidropiperazinil, 2-tetrahidropiperazinil, 3-tetrahidropiperazinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 1-pirazolinil, 3-pirazolinil, 4-pirazolinil, 5-pirazolinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 4-piperidinil, 2-tiazolidinil, 3-tiazolidinil, 4-tiazolidinil, 1-imidazolidinil, 2-imidazolidinil, 4-imidazolidinil, 5-imidazolidinil, indolinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, benzotiolan, benzoditian i 1,3-dihidro-imidazol-2-on.

Ciklične grupe (npr., cikloalifatične grupe i heterocikli) mogu biti linearno spojene, premoštene ili spirociklične.

Naziv "heteroatom" označava jedan ili više od: kiseonika, sumpora, azota, fosfora ili silicijuma (uključujući bilo koju oksidovanu formu azota, sumpora, fosfora ili silicijuma; kvaternizovanu formu bilo kog baznog azota ili zamenjivi azot heterocikličnog prstena, na primer N (kao u 3,4-dihidro-2H-pirolilu), NH (kao u pirolidinilu) ili NR<+>(kao u N-supstituisanom pirolidinilu)).

Izraz "nezasićen", kako je ovde korišćen, znači da deo ima jednu ili više jedinica nezasićenosti. Kao što je stručnom licu u ovoj oblasti poznato, nezasićene grupe mogu biti parcijalno nezasićene ili potpuno nezasićene. Primeri parcijalno nezasićenih grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, buten, cikloheksen i tetrahidropiridin. Potpuno nezasićene grupe mogu biti aromatične, anti-aromatične ili ne-aromatične. Primeri potpuno nezasićenih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, fenil, ciklooktatetraen, piridil, tienil i 1-metilpiridin-2(1H)-on.

Naziv "alkoksi" ili "tioalkil", kako je ovde korišćen, odnosi se na alkil grupu, kao što je ranije definisana, koja je vezana preko atoma kiseonika ("alkoksi") ili sumpora ("tioalkil").

Nazivi "haloalkil", "haloalkenil", "haloalifatik" i "haloalkoksi" označavaju alkil, alkenil ili alkoksi, kao što to može biti slučaj, koji je supstituisan sa jednim ili više atoma halogena. Ovaj naziv uključuje perfluorisane alkil grupe, kao što su –CF3i –CF2CF3.

Nazivi "halogen", "halo" i "hal" označavaju: F, Cl, Br ili I.

Naziv "aril", koji je korišćen sam ili kao deo većeg naziva, kao u "aralkilu", "aralkoksi" ili "ariloksialkilu", odnosi se na monociklične, biciklične i triciklične sisteme prstenova, koji imaju ukupno pet do četrnaest članova prstena, pri čemu je najmanje jedan prsten u sistemu aromatični i pri čemu svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. Naziv "aril" se može koristiti naizmenično sa izrazom "aril prsten".

Naziv "heteroaril", kada se koristi sam ili kao deo većeg naziva, kao u "heteroaralkilu" ili "heteroarilalkoksi", odnosi se na monociklične, biciklične i triciklične sisteme prstenova, koji imaju ukupno pet do četrnaest članova prstena, pri čemu je najmanje jedan prsten u sistemu aromatični, najmanje jedan prsten u sistemu sadrži jedan ili više heteroatoma, i pri čemu svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. Naziv "heteroaril" se može koristiti naizmenično sa nazivom "heteroaril prsten" ili sa nazivom "heteroaromatik". Primeri heteroaril prstenova uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 2-furanil, 3-furanil, N-imidazolil, 2-imidazolil, 4-imidazolil, 5-imidazolil, benzimidazolil, 3-izoksazolil, 4-izoksazolil, 5-izoksazolil, 2-oksazolil, 4-oksazolil, 5-oksazolil, N-pirolil, 2-pirolil, 3-pirolil, 2-piridil, 3-piridil, 4-piridil, 2-pirimidinil, 4-pirimidinil, 5-pirimidinil, piridazinil (npr., 3-piridazinil), 2-tiazolil, 4-tiazolil, 5-tiazolil, tetrazolil (npr., 5-tetrazolil), triazolil (npr., 2-triazolil i 5-triazolil), 2-tienil, 3-tienil, benzofuril, benzotiofenil, indolil (npr., 2-indolil), pirazolil (npr., 2-pirazolil), izotiazolil, 1,2,3-oksadiazolil, 1,2,5-oksadiazolil, 1,2,4-oksadiazolil, 1,2,3-triazolil, 1,2,3-tiadiazolil, 1,3,4-tiadiazolil, 1,2,5-tiadiazolil, purinil, pirazinil, 1,3,5-triazinil, hinolinil (npr., 2-hinolinil, 3-hinolinil, 4-hinolinil) i izohinolinil (npr., 1-izohinolinil, 3-izohinolinil ili 4-izohinolinil).

Podrazumevalo bi se da naziv "heteroaril" obuhvata određene vrste heteroaril prstenova koji postoje u ravnoteži između dva različita oblika. Određenije, na primer, smatra se da je species, kao što je hidropiridin i piridinon (i, takođe, hidroksipirimidin i pirimidinon) obuhvaćen unutar okvira definicije "heteroarila."

Izrazi "zaštitna grupa" i "protektivna grupa", kao što su ovde korišćeni, zamena su jedan drugom, i odnose se na sredstvo koje se koristi za privremeno blokiranje jedne ili više željenih funkcionalnih grupa u jedinjenju sa više reaktivnih položaja. U određenim ostvarenjima, zaštitna grupa poseduje jednu ili više, ili poželjno sve, od sledećih karakteristika: a) dodaje se funkcionalnoj grupi selektivno u dobrom prinosu, da bi se dobio zaštićeni supstrat koji je b) stabilan u odnosu na reakcije koje se odvijaju na jednom ili više drugih reaktivnih položaja, i c) moguće je da se selektivno odstrani u dobrom prinosu uz pomoć reagenasa koji ne utiču na regenerisanu funkcionalnu grupu, sa odstranjenom zaštitom. Kao što bi se od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumevalo, u nekim slučajevima, reagensi nemaju uticaja na ostale reaktivne grupe u jedinjenju. U ostalim slučajevima, reagensi mogu, isto tako, reagovati i sa drugim reaktivnim grupama u jedinjenju. Primeri zaštitnih grupa su detaljno opisani u Greene, T.W., Wuts, P. G "Protective Groups in Organic Synthesis", Treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999 (i ostalim izdanjima ove knjige). Izraz "azotna zaštitna grupa", kako je ovde korišćen, odnosi se na sredstvo, koje se koristi za privremeno blokiranje jednog ili više željenih azotnih reaktivnih položaja u multifunkcionalnom jedinjenju. Poželjne azotne zaštitne grupe poseduju, takođe, karakteristike prethodno primerima pojašnjene za zaštitne grupe, a određene primerne azotne zaštitne grupe takođe su detaljno opisane u Poglavlju 7 u Greene, T.W., Wuts, P. G "Protective Groups in Organic Synthesis", Treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999.

U nekim ostvarenjima, metilenska jedinica alkilnog ili alifatičnog lanca je opciono zamenjena drugim atomom ili grupom. Primeri takvih atoma ili grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, azot, kiseonik, sumpor, -C(O)-, -C(=N-CN)-, -C(=NR)-, -C(=NOR)-, -SO- i –SO2-. Ovi atomi ili grupe mogu biti kombinovani da bi se obrazovale veće grupe. Primeri takvih većih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, -OC(O)-, -C(O)CO-, -CO2-, -C(O)NR-, -C(=N-CN), -NRCO-, -NRC(O)O-, -SO2NR-, -NRSO2-, -NRC(O)NR-, -OC(O)NR- i -NRSO2NR-, pri čemu je R, na primer, H ili C1-6alifatična grupa. Podrazumevalo bi se da ove grupe mogu biti vezane za metilenske jedinice alifatičnog lanca preko jednostrukih, dvostrukih ili trostrukih veza. Primer opcione zamene (u ovom slučaju atoma azota) koja je vezana za alifatični lanac preko dvostruke veze bio bi -CH2CH=N-CH3. U nekim slučajevima, posebno na terminalnom kraju, opciona zamena se može vezivati za alifatičnu grupu preko trostruke veze. Jedan primer za takvu zamenu bio bi CH2CH2CH2C≡N. Podrazumevalo bi se da, u ovoj situaciji, terminalni azot nije vezan za drugi atom.

Podrazumevalo bi se, takođe, da se naziv "metilenska jedinica" može, isto tako, odnositi na razgranate ili supstituisane metilenske jedinice. Na primer, u izopropilnom delu [-CH(CH3)2], atom azota (npr., NR), koji zamenjuje prvu navedenu "metilensku jedinicu" doveo bi do formiranja dimetilamina [-N(CH3)2]. U slučajevima kao što su ovi, stručnjak u ovoj oblasti bi razumeo da atom azota neće imati bilo kakvih dodatnih atoma, vezanih za njega, i da bi "R" iz "NR" u ovom slučaju bio odsutan.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, opcionim zamenama se formira hemijski stabilno jedinjenje. Opcione zamene se mogu dešavati unutar lanca i/ili na bilo kom kraju lanca; t.j., na tački vezivanja i/ili, takođe, na terminalnom kraju. Dve opcione zamene, isto tako, mogu biti u neposrednoj blizini jedna prema drugoj u okviru lanca, sve dotle dok se njima stvara hemijski stabilno jedinjenje. Na primer, C3alifatični lanac može biti opciono zamenjen sa 2 atoma azota, da bi se formirao -C-N≡N. Opcionim zamenama se, takođe, mogu u potpunosti zameniti svi atomi ugljenika u lancu. Na primer, C3alifatični lanac može biti opciono zamenjen sa -NR-, -C(O)- i -NR-, da bi se obrazovala -NRC(O)NR- (urea).

Ukoliko nije naznačeno drugačije, ukoliko se zamena dešava na terminalnom kraju, zamenski atom se vezuje za atom vodonika na terminalnom kraju. Na primer, ukoliko se metilenska jedinica -CH2CH2CH3opciono zamenjuje sa -O-, dobijeno jedinjenje bi bilo OCH2CH3, -CH2OCH3ili -CH2CH2OH. Podrazumevalo bi se da ukoliko terminalni atom ne sadrži bilo kakve slobodne valentne elektrone, tada atom vodonika nije neophodan na terminalnom kraju (npr., -CH2CH2CH=O ili -CH2CH2C≡N).

Ukoliko nije naznačeno drugačije, smatra se da ovde opisane strukture uključuju sve izomerne (npr., enantiomerne, dijastereomerne, geometrijske, konformacijske i rotacione) forme date strukture. Na primer, R i S konfiguracije za svaki asimetrični centar, (Z) i (E) izomeri dvostrukih veza, i (Z) i (E) konformacijski izomeri su uključeni u ovaj pronalazak. Kako bi se od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumevalo, supstituent može slobodno rotirati oko bilo kojih veza sa mogućnošću rotiranja. Na primer, supstituent, iscrtan kao

takođe predstavlja

Sledstveno tome, pojedinačni stereohemijski izomeri, kao i enantiomerne, dijastereomerne, geometrijske, konformacijske i rotacione mešavine tekućih jedinjenja nalaze se unutar okvira pronalaska.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, svi tautomerni oblici jedinjenja pronalaska se nalaze unutar okvira pronalaska.

Smatra se da u jedinjenjima tekućeg pronalaska, bilo koji atom koji nije specifično naznačen kao određeni izotop, predstavlja bilo koji stabilni izotop tog atoma. Ukoliko nije naznačeno drugačije, kada je pozicija specifično označena kao "H" ili "vodonik", podrazumeva se da pozicija poseduje vodonik u svojoj prirodnoj mešavini sa zastupljenošću izotopa. Isto tako, ukoliko nije navedeno drugačije, kada je pozicija specifično naznačena kao "D" ili "deuterijum", podrazumeva se da pozicija poseduje deuterijum u višku koji je najmanje 3340 puta veći od prirodnog sadržaja deuterijuma, koji iznosi 0.015% (t.j., najmanje 50.1% sadržaja deuterijuma).

I "D" i "d" se odnose na deuterijum.

Pored toga, ukoliko nije naznačeno drugačije, smatra se da ovde opisane strukture, isto tako, uključuju jedinjenja koja se razlikuju samo po prisustvu jednog ili više izotopski obogaćenih atoma. Na primer, jedinjenja koja poseduju tekuće strukture, s izuzetkom zamene vodonika deuterijumom ili tricijumom, ili zamene ugljenika sa<13>C- ili<14>C-obogaćenim ugljenikom nalaze se unutar okvira ovog pronalaska. Takva jedinjenja su korisna, na primer, kao analitička sredstva ili probe u biološkim testovima.

Postupci

Postupci i jedinjenja, koji su ovde opisani, korisni su za proizvodnju inhibitora ATR, koji sadrže aminopirazin-izoksazol jezgro. Opšte sintetske procedure, koje su prikazane u tekućim šemama, korisne su za izradu širokog spektra hemijskih speciesa, koji se mogu koristiti u proizvodnji farmaceutskih jedinjenja.

ŠEMA A

Korak 1 Korak 2

Reduktivna Zaštita

aminacija

Korak 1

Jedinjenje formule I može biti izrađeno prema koracima, prikazanim u Šemi A. Korak 1 prikazuje upotrebu lako dostupnog aldehida/ketala, kao polazne tačke za izradu jedinjenja formule I, I-A i I-B. Reduktivna aminacija između jedinjenja 1 i pogodnog primarnog amina, pod uslovima, poznatim stručnjacima u ovoj oblasti, dovodi do stvaranja jedinjenja 2, gde je instaliran benzilaminski motiv. Na primer, imini se mogu formirati sjedinjavanjem amina i aldehida u pogodnom rastvaraču, kao što je dihlorometan (DCM), dihloroetan (DCE), alkoholni rastvarač (npr., metanol, etanol) ili ne-protonski rastvarač (npr., dioksan ili tetrahidrofuran (THF)). Ovi imini, zatim, mogu biti redukovani posredstvom poznatih reduktivnih sredstava koja uključuju, ali bez ograničavanja na njih, NaBH4, NaBH3CN i NaBH(OAc)3(vidi JOC 1996, 3849). U nekim ostvarenjima, 1.05 ekvivalenata amina se sjedinjuje sa 1 ekvivalentom aldehida u metanolu. U drugim ostvarenjima, 1.2 ekvivalenta amina se kombinuje sa 1 ekvivalentom aldehida u metanolu. Nakon ovog koraka je sledila redukcija sa 0.6 do 1.4 (kao na primer 1.2) ekvivalenata NaBH4. U nekim slučajevima, ukoliko se koristi aminska so, takođe se može dodati baza (npr., Et3N ili diizopropiletilamin).

Korak 2

Korak 2 prikazuje zaštitu benzilamina 1, koji je prethodno pripremljen, korišćenjem zaštitne grupe na bazi karbamata, pod pogodnim uslovima zaštite, poznatim licima, stručnim u ovoj oblasti. Mogu biti korišćene razne zaštitne grupe, kao što su Cbz i Boc. Uslovi zaštite uključuju, ali bez ograničavanja na njih, sledeće:

a) R-OCOCl, pogodnu tercijarnu aminsku bazu i pogodni rastvarač; pri čemu je R C1-6alkil, opciono supstituisan sa fenilom;

b) R(CO2)OR’, pogodni rastvarač, i opciono katalitičku količinu baze, pri čemu su R i R’ svaki nezavisno C1-6alkil, opciono supstituisan sa fenilom;

c) [RO(C=O)]2O, pogodnu bazu i pogodni rastvarač.

Primeri pogodnih baza uključuju, ali bez ograničavanja na njih, Et3N, diizopropilamin i piridin. Primeri pogodnih rastvarača uključuju hlorisane rastvarače (npr., dihlorometan (DCM), dihloroetan (DCE), CH2Cl2i hloroform), etre (npr., THF , 2-MeTHF i dioksan), aromatične ugljovodonike (npr., toluen, ksileni) i druge neprotonske rastvarače.

U nekim ostvarenjima, zaštita se može izvršiti putem reakcije benzilamina sa (Boc)2O i Et3N u DCM. U nekim ostvarenjima, korišćeno je 1.02 ekvivalenta (Boc)2O i 1.02 ekvivalenta Et3N. U drugom ostvarenju, zaštita se može izvršiti posredstvom reakcije benzilamina sa (Boc)2O u 2-MeTHF. U nekim ostvarenjima, korišćeno je 1.05 ekvivalenata (Boc)2O.

Korak 3

Korak 3 pokazuje kako se, zatim, funkcionalna grupa ketala u jedinjenju 3 prevodi u oksim 4 u jednom koraku. Ova direktna konverzija iz ketala u oksim nije opširnije opisivana u literaturi, a proceniće se da bi se ovaj korak mogao, takođe, provesti, sledom od dva koraka, prelazom preko aldehida nakon deprotekcije ketala, uz korišćenje postupaka, poznatih stručnjacima u ovoj oblasti.

Uslovi formiranja oksima uključuju zajedničko mešanje hidroksilamina, kiseline, opciono sredstva za dehidraciju i alkoholnog rastvarača. U nekim ostvarenjima, koristi se katalitička količina kiseline. U nekim ostvarenjima, kiselina je pTSA ili HCl, sredstvo za dehidraciju su molekulska sita ili dimetoksiaceton, a alkoholni rastvarač je metanol ili etanol. U nekim ostvarenjima, koristi se hidroksilamin hidrohlorid, u kom slučaju dodatna kiselina nije potrebna. U drugim ostvarenjima, željeni proizvod se izoluje putem dvofazne izrade i opciono precipitacije ili kristalizacije. Ukoliko se koristi dvofazna izrada, sredstvo za dehidraciju nije potrebno.

U drugom ostvarenju, uslovi formiranja oksima uključuju zajedničko mešanje hidroksilamina, kiseline, organskog rastvarača i vode. Primeri pogodnih organskih rastvarača uključuju hlorisane rastvarače (npr., dihlorometan (DCM), dihloroetan (DCE), CH2Cl2i hloroform), etre (npr., THF, 2-MeTHF i dioksan), aromatične ugljovodonike (npr., toluen, ksileni) i druge neprotonske rastvarače. U nekim ostvarenjima, korišćeno je 1.5 ekvivalenata hidroksilamin hidrohlorida, organski rastvarač je 2-MeTHF, a voda je puferisana sa Na2SO4. U drugom ostvarenju, korišćeno je 1.2 ekvivalenata hidroksilamin hidrohlorida, a organski rastvarač je THF.

U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi odstranjivanja zaštite uključuju dodavanje katalitičkih količina para-toluensulfonske kiseline (pTSA), acetona i vode; a, zatim, formiranje oksima, uz korišćenje uslova, poznatih stručnjaku u ovoj oblasti. U drugim ostvarenjima, korišćeni su uslovi od jednog koraka. U nekim ostvarenjima, uslovi jednog koraka uključuju dodavanje NH2OH.HCl i mešavine THF i vode. U nekim ostvarenjima, 1 ekvivalent jedinjenja formule 3 se kombinuje sa 1.1 ekvivalenata NH2OH.HCl u mešavini THF/voda u v/v odnosu od 10:1.

Korak 4

Korak 4 ilustrativno pokazuje kako se, potom, oksim 4 transformiše i vezuje u [3+2] cikloadiciji za izoksazol 5. Ova transformacija se može provesti u jednom sudu, ali zahteva dva zasebna koraka. Prvi korak je oksidacija funkcionalne grupe oksima u nitron, ili slični intermedijer sa istim stepenom oksidacije, na primer, hlorooksim. Ovaj reaktivni species nakon toga reaguje sa alkinom u [3+2] cikloadiciji, da bi se formirao izoksazolni adukt.

U nekim ostvarenjima, pogodne uslove formiranja izoksazola čine dva koraka, pri čemu prvi korak uključuje reakciju jedinjenja formule 4, pod uslovima, pogodnim za formiranje hlorooksima, da bi se obrazovao hlorooksimski intermedijer; a drugi korak uključuje reakciju hlorooksimskog intermedijera sa acetilenom, pod pogodnim uslovima cikloadicije, da bi se formiralo jedinjenje formule 5.

U nekim ostvarenjima, uslovi formiranja hlorooksima su odabrani od:

a) N-hlorosukcinimida i pogodnog rastvarača;

b) kalijum peroksimonosulfata, HCl i dioksana; i

c) natrijum hipohlorita i pogodnog rastvarača.

Primeri pogodnih rastvarača uključuju, ali bez ograničavanja na njih, neprotonske rastvarače (npr., DCM, DCE, THF, 2-MeTHF, MTBE i dioksan), aromatične ugljovodonike (npr., toluen, ksileni) i alkil acetate (npr., izopropil acetat, etil acetat).

Izdvajanje proizvoda se može postići dodavanjem anti-rastvarača u rastvor jedinjenja formule 5. Primeri pogodnih rastvarača za izolovanje hlorooksimskog intermedijera uključuju mešavine pogodnih rastvarača (EtOAc, IPAC) sa ugljovodonicima (npr., heksani, heptan, cikloheksan) ili aromatičnim ugljovodonicima (npr., toluen, ksileni). U nekim ostvarenjima, heptan se dodaje u rastvor hlorooksima u IPAC.

Pogodne uslove cikloadicije čini sjedinjavanje hlorooksima sa acetilenom sa pogodnom bazom i pogodnim rastvaračem. Pogodni rastvarači uključuju protonske rastvarače, neprotonske rastvarače, polarne rastvarače i nepolarne rastvarače. Primeri pogodnih rastvarača uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, acetonitril, tetrahidrofuran, 2-metiltetrahidrofuran, MTBE, EtOAc, i-PrOAc, DCM, toluen, DMF i metanol. Pogodne baze uključuju, ali bez ograničavanja na njih, piridin, DIEA, TEA, t-BuONa i K2CO3. U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi cikloadicije uključuju dodavanje 1.0 ekvivalenta hlorooksima, 1.0 ekvivalenta acetilena, 1.1 ekvivalenata Et3N u DCM.

Izdvajanje proizvoda se može izvesti dodavanjem anti-rastvarača u rastvor jedinjenja formule 5. Primeri rastvarača, pogodnih za izdvajanje hlorooksima, uključuju mešavine pogodnih rastvarača (EtOAc, IPAC) sa ugljovodonicima (npr., heksani, heptan, cikloheksan) ili aromatičnim ugljovodonicima (npr., toluen, ksileni). U nekim ostvarenjima, heptan se dodaje u rastvor hlorooksima u IPAC.

Korak 5

Korak 5 opisuje završni korak(korake) izrade jedinjenja formule I. Kada je R4 grupa bromo, intermedijer 5 može biti podvrgnut Suzuki unakrsnom kuplovanju sa bornom kiselinom ili estrima, pod uslovima, poznatim stručnjaku u ovoj oblasti, da bi se obrazovala jedinjenja u kojima je R4 aril, heteroaril ili alternativni delovi, koji proističu iz metalom-potpomognute reakcije kuplovanja. Kada je intermedijer 5 pogodno funkcionalizovan, može se izvršiti korak deprotekcije, da bi se odstranile zaštitne grupe i proizvela jedinjenja formule I.

Metalom potpomognute reakcije kuplovanja poznate su u struci (vidi, npr., Org.Proc. Res. Dev. 2010, 30-47). U nekim ostvarenjima, uslovi pogodni za kuplovanje uključuju dodavanje 0.1 ekvivalenta Pd[P(tBu)3]2; 1 ekvivalenta borne kiseline ili estra i 2 ekvivalenta natrijum karbonata u 2:1 v/v odnosu acetonitril/voda, na 60-70°C. U drugim ostvarenjima, uslovi pogodni za kuplovanje uključuju dodavanje 0.010-0.005 ekvivalenata Pd(dtbpf)Cl2, 1 ekvivalenata borne kiseline ili estra i 2 ekvivalenta kalijum karbonata u 7:2 v/v odnosu toluena i vode na 70°C.

Konačni proizvod može biti tretiran sa sredstvom za odstranjivanje metala (silika gel, funkcionalizovane smole, ugljen) (vidi, npr., Org. Proc. Res. Dev. 2005, 198-205). U nekim ostvarenjima, rastvor proizvoda se obrađuje sa Biotage MP-TMT smolom.

Proizvod može, isto tako, biti izolovan putem kristalizacije iz alkoholnog rastvarača (npr., metanol, etanol, izopropanol). U nekim ostvarenjima, rastvarač je etanol. U drugim ostvarenjima, rastvarač je izopropanol.

U struci je poznata deprotekcija Boc grupa (vidi, npr., Protecting Groups in Organic Synthesis, Greene i Wuts). U nekim ostvarenjima, uslove pogodne za deprotekciju čini hlorovodonična kiselina u acetonu na 35-45°C. U drugim ostvarenjima, pogodne uslove deprotekcije čini TFA u DCM.

Korak 6

Korak 6 ilustrativno prikazuje kako se jedinjenja formule I konvertuju u jedinjenja formule I-A, uz korišćenje baze pod pogodnim uslovima, poznatim stručnjacima u ovoj oblasti. U nekim ostvarenjima, izdvajanje jedinjenja formule I u formi slobodne baze može se izvesti dodavanjem pogodne baze, kao što je NaOH, u alkoholni kiseli rastvor jedinjenja formule I, da bi se proizvod isprecipitirao.

Korak 7

Korak 7 ilustrativno opisuje kako se jedinjenja formule I-A konvertuju u jedinjenja formule I-B, uz korišćenje kiseline, pod pogodnim uslovima, poznatim stručnjacima u ovoj oblasti.

U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi uključuju dodavanje vodene HCl u suspenziju jedinjenja formule I-A u acetonu, na 35°C, a nakon toga, zagrevanje na 50°C.

ŠEMA B: Formiranje d1-borata

Šema B prikazuje opšti sintetski postupak za izradu d1-boratnih intermedijera. Pogodni 1-halo-(izopropilsulfonil)benzen se obrađuje sa bazom, kao što su, ali bez ograničavanja na njih, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je D2O. Halogen se, zatim, transformiše u pogodni boratni derivat posredstvom, na primer, metalom-posredovanog unakrsnog kuplovanja, kataliziranog, na primer, sa Pd(<t>Bu3)2ili Pd(dppf)Cl2·DCM.

ŠEMA C: Obrazovanje d6-borata

Šema C prikazuje opšti sintetski postupak za izradu d6-boratnih intermedijera. Pogodni 1-halo-(metilsulfonil)benzen se obrađuje sa bazom, kao što su, ali bez ograničavanja na njih, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je D3CI. Ova reakcija je ponavljana sve dok se u molekul ne ugradi željena količina deuterijuma. Halogen se, zatim, transformiše u pogodni derivat borata, posredstvom, na primer, metalom-posredovanog unakrsnog kuplovanja, kataliziranog, na primer, sa Pd(<t>Bu3)2ili Pd(dppf)Cl2·DCM.

ŠEMA D: Obrazovanje d7-borata

Šema D prikazuje opšti sintetski postupak za izradu d7-boratnih intermedijera. 4-bromobenzentiol se obrađuje sa bazom, kao što su, ali bez ograničavanja na njih, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je 1,1,1,2,3,3,3-heptadeuterio-2-jodo-propan. Sulfid se, zatim, oksiduje u odgovarajući sulfon, uz korišćenje, na primer, mCPBA ili oksona. Halogen se, zatim, zatim, transformiše u pogodni derivat borata, posredstvom, na primer, metalom-posredovanog unakrsnog kuplovanja, kataliziranog, na primer sa Pd(<t>Bu3)2ili Pd(dppf)Cl2·DCM.

ŠEMA E: Obrazovanje deuterizovanog borata arilnog prstena

Šema E prikazuje opšti sintetski postupak za izradu boratnih intermedijera u kojima je arilni prsten supstituisan sa deuterijumom. Pogodni 1-jodo-4-bromo-aril derivat se obrađuje sa supstituisanim tiolom, kao što je propan-2-tiol, pod uslovima kuplovanja kataliziranog metalom, uz korišćenje katalizatora, kao što je CuI. Sulfid se, nakon toga, oksidira u odgovarajući sulfon, koristeći, na primer, mCPBA ili okson. Bromid se, zatim, transformiše u pogodni derivat borata posredstvom, na primer, metalom-posredovanog unakrsnog kuplovanja, kataliziranog, na primer sa Pd(<t>Bu3)2ili Pd(dppf)Cl2·DCM. Preostali supstituent se, zatim, konvertuje u deuterijum posredstvom, na primer, metalom-katalizirane izmene halogendeuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma. Pored toga, 1-bromo-(izopropilsulfonil)benzen se može tretirati sa bazom, kao što su, ali bez ograničavanja na njih, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je D2O. Bromid se, zatim, transformiše u pogodni derivat borata, posredstvom, na primer, metalom-posredovanog unakrsnog kuplovanja, kataliziranog, na primer, sa Pd(<t>Bu3)2ili Pd(dppf)Cl2·DCM. Preostali supstituent se, nakon toga, konvertuje u deuterijum posredstvom, na primer, metalom-katalizirane izmene halogendeuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma.

ŠEMA F: Formiranje deuterizovanog borata arilnog prstena

Šema F prikazuje drugi opšti sintetski postupak za izradu boratnih intermedijera u kojima je arilni prsten supstituisan sa deuterijumom. Supstituisani 4-bromobenzentiol se tretira sa bazom, kao što su, ali bez ograničavanja na njih, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je 1,1,1,2,3,3,3-heptadeuterio-2-jodopropan. Sulfid se, nakon toga, oksiduje u odgovarajući sulfon, uz korišćenje, na primer, mCPBA ili oksona. Halogen se, nakon toga, transformiše u pogodni derivat borata posredstvom, na primer, metalom-posredovanog unakrsnog kuplovanja, kataliziranog, na primer, sa Pd(<t>Bu3)2ili Pd(dppf)Cl2·DCM. Preostali supstituent se, nakon toga, konvertuje u deuterijum posredstvom, na primer, metalom-katalizirane izmene halogen-deuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma.

ŠEMA G: Obrazovanje deuterizovanog borata arilnog prstena

Šema G prikazuje drugi opšti sintetski postupak za izradu intermedijera borata, u kojima je arilni prsten supstituisan sa deuterijumom. Supstituisani 4-bromobenzentiol se tretira sa bazom, kao što su, ali ne ograničavajući se na njih, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona sa, na primer, MeI. Sulfid se, nakon toga, oksiduje u odgovarajući sulfon, uz korišćenje, na primer, mCPBA ili oksona. Sulfon se, zatim, obrađuje sa bazom, kao što su, ali bez ograničavanja na njih, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je D3CI. Ova reakcija se ponavlja sve dok se u molekul ne ugradi željena količina deuterijuma. Halogen se, nakon toga, transformiše u pogodni derivat borata, posredstvom, na primer, metalom-posredovanog unakrsnog kuplovanja, kataliziranog sa, na primer, Pd(<t>Bu3)2ili Pd(dppf)Cl2·DCM. Preostali supstituent se, nakon toga, konvertuje u deuterijum posredstvom, na primer, metalom-katalizirane izmene halogen-deuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma.

ŠEMA H: Formiranje intermedijera deuterizovanog oksima arilnog prstena

Zaštita

Šema H prikazuje opšti sintetski postupak za izradu intermedijera oksima u kojima je prsten arila supstituisan sa deuterijumom. Metil grupa na pogodan način supstituisanog derivata metil 4-metilbenzoata može biti konvertovana u odgovarajući dibromid, pod uslovima, kao što su AIBN-om katalizirana bromacija sa NBS. Ovaj di-bromid se, zatim, hidrolizira u odgovarajući aldehid, korišćenjem, na primer, AgNO3u mešavini aceton/voda. Zaštitom aldehida kao pogodnog acetala, na primer dietil acetala, i sledstvenom konverzijom preostalog supstituenta u deuterijum, posredstvom, na primer, metalom-katalizirane izmene halogen-deuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma, dobije se intermedijer deuterizovanog estra. Estarska funkcionalnost se može redukovati korišćenjem reagenasa, kao što su LiAlH4, NaBH4, NaBD4ili LiAlD4, da bi se proizveo odgovarajući aldehid. Reakcija se može izvesti pod uslovima reduktivne aminacije, uz korišćenje pogodnog amina, kao što je metilamin ili d3-metilamin, koristeći reduktivno sredstvo, kao što je NaBH4ili NaBD4, da bi se dobio odgovarajući derivat amina. Može se izvršiti zaštita, na primer, sa Boc grupom, a acetal konvertovati u oksim, koristeći, na primer, hidroksilamin hidrohlorid u mešavini THF/voda.

ŠEMA I: Formiranje intermedijera deuterizovanog oksima arilnog prstena

Zaštita

Deuterogenacija Redukcija Boc zaštita

Šema I prikazuje drugi opšti sintetski postupak za izradu intermedijera oksima u kojima je prsten arila supstituisan sa deuterijumom. Metil grupa na pogodan način supstituisanog derivata metil 4-metilbenzoata može biti konvertovana u odgovarajući dibromid, pod uslovima, kao što su AIBN-om katalizirana bromacija sa NBS. Ovaj di-bromid se, zatim, hidrolizira u odgovarajući aldehid, korišćenjem, na primer, AgNO3u mešavini aceton/voda. Zaštitom aldehida kao pogodnog acetala, na primer dimetil acetala, i sledstvenom konverzijom preostalog supstituenta u deuterijum, posredstvom, na primer, metalom-katalizirane izmene halogen-deuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma, dobije se intermedijer deuterizovanog estra. Estarska funkcionalnost se može konvertovati u odgovarajući primarni amin, pod standardnim uslovima, kao što su zagrevanje sa rastvorom amonijaka u metanolu. Amid može biti redukovan u odgovarajući amin, korišćenjem reagenasa, koji nisu ograničeni na LiAlH4ili LiAlD4. Može se izvršiti zaštita, na primer, sa Boc grupom. Karbamat NH se može alkilovati pod baznim uslovima uz korišćenje, na primer, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je MeI ili D3CI. Acetal se može konvertovati u oksim, koristeći, na primer, hidroksilamin hidrohlorid u mešavini THF/voda.

ŠEMA J: Formiranje intermedijera deuterizovanog oksima arilnog prstena

Zaštita

Šema J prikazuje drugi opšti sintetski postupak za izradu intermedijera oksima u kojima je prsten arila supstituisan sa deuterijumom. Metil grupa na pogodan način supstituisanog derivata metil 4-metilbenzoata može biti konvertovana u odgovarajući dibromid, pod uslovima, kao što su AIBN-om katalizirana bromacija sa NBS. Ovaj di-bromid se, zatim, hidrolizira u odgovarajući aldehid, korišćenjem, na primer, AgNO3u mešavini aceton/voda. Zaštitom aldehida kao pogodnog acetala, na primer dimetil acetala, i sledstvenom konverzijom preostalog supstituenta u deuterijum, posredstvom, na primer, metalom-katalizirane izmene halogen-deuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma, dobije se intermedijer deuterizovanog estra. Estarska funkcionalnost se može konvertovati u odgovarajući primarni amin, pod standardnim uslovima, kao što su zagrevanje sa rastvorom amonijaka u metanolu. Amid može biti redukovan u odgovarajući amin, korišćenjem reagenasa, koji nisu ograničeni na LiAlH4ili LiAlD4. Reakcija se može izvesti pod uslovima reduktivne aminacije, uz korišćenje pogodnog amina, kao što je metilamin, d3-metilamin, formaldehid ili d2-formaldehid koristeći reduktivno sredstvo, kao što je NaBH4ili NaBD4, da bi se dobio odgovarajući derivat amina. Može se izvršiti zaštita, na primer, sa Boc grupom. Acetal se može konvertovati u oksim, koristeći, na primer, hidroksilamin hidrohlorid u mešavini THF/voda.

ŠEMA K: Obrazovanje intermedijera deuterizovanog oksima arilnog prstena

Reduktivna Zaštita Alkilacija

aminacija

Šema K prikazuje drugi opšti sintetski postupak za izradu intermedijera oksima u kojima je prsten arila supstituisan sa deuterijumom. Metil grupa na pogodan način supstituisanog derivata metil 4-metilbenzoata može biti konvertovana u odgovarajući dibromid, pod uslovima, kao što su AIBN-om katalizirana bromacija sa NBS. Ovaj di-bromid se, zatim, hidrolizira u odgovarajući aldehid, korišćenjem, na primer, AgNO3u mešavini aceton/voda. Zaštitom aldehida kao pogodnog acetala, na primer dimetil acetala, i sledstvenom konverzijom preostalog supstituenta u deuterijum, posredstvom, na primer, metalom-katalizirane izmene halogen-deuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma, dobije se intermedijer deuterizovanog estra. Reakcija se može izvesti pod uslovima reduktivne aminacije, korsteći pogodni amin, kao što je amonijum hidroksid, uz korišćenje reduktivnog sredstva, kao što je NaBH4ili NaBD4, da bi se dobio odgovarajući derivat amina. Može se izvršiti zaštita, na primer, sa Boc grupom, a karbamat NH se može alkilovati pod baznim uslovima, uz korišćenje, na primer, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je MeI ili D3CI. Estar se može redukovati u odgovarajući alkohol, koristeći pogodno reduktivno sredstvo, kao što je LiBH4ili NaBH4. Alkohol se može oksidovati u aldehid, korišćenjem reagenasa, kao što su MnO2ili Dess-Martin perjodinan. Acetal se može konvertovati u oksim, koristeći, na primer, vodeni hidroksilamin.

ŠEMA L: Obrazovanje intermedijera deuterizovanog oksima

Šema L prikazuje opšti sintetski postupak za izradu intermedijera deuterizovanog oksima. 4-(dietoksimetil)benzaldehid može reagovati pod uslovima reduktivne aminacije, uz korišćenje pogodnog amina, kao što je metilamin ili d3-metilamin, koristeći reduktivno sredstvo, kao što je NaBH4ili NaBD4, da bi se proizveo odgovarajući derivat amina. Može se koristiti zaštita, na primer, sa Boc grupom, a acetal se konvertuje u oksim, uz korišćenje, primera radi, hidroksilamin hidrohlorida u mešavini THF/voda.

ŠEMA M: Obrazovanje intermedijera deuterizovanog oksima

Redukcija BOC

zaštita

Šema M prikazuje drugi opšti sintetski postupak za izradu intermedijera deuterizovanog oksima. Estarska funkcionalnost metil 4-(dimetoksimetil)benzoata se može konvertovati u odgovarajući primarni amid, pod standardnim uslovima, kao što je zagrevanje sa rastvorom amonijaka u metanolu. Amid može biti redukovan u odgovarajući amin, korišćenjem reagenasa, koji nisu ograničeni na LiAlH4ili LiAlD4. Može se izvršiti zaštita, na primer, sa Boc grupom. Karbamat NH se može alkilovati pod baznim uslovima uz korišćenje, na primer, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je MeI ili D3CI. Acetal se može konvertovati u oksim, koristeći, na primer, hidroksilamin hidrohlorid u mešavini THF/voda.

ŠEMA N: Formiranje intermedijera deuterizovanog oksima

Šema N prikazuje drugi opšti sintetski postupak za izradu intermedijera deuterizovanog oksima. Estarska funkcionalnost metil 4-(dimetoksimetil)benzoata se može konvertovati u odgovarajući primarni amid, pod standardnim uslovima, kao što je zagrevanje sa rastvorom amonijaka u metanolu. Amid može biti redukovan u odgovarajući amin, korišćenjem reagenasa, koji nisu ograničeni na LiAlH4ili LiAlD4. Reakcija se može izvesti pod uslovima reduktivne aminacije, korišćenjem pogodnog amina, kao što je metilamin, d3-metilamin, formaldehid ili d2-formaldehid, uz upotrebu reduktivnog sredstva, kao što je NaBH4ili NaBD4, da bi se proizveo odgovarajući derivat amina. Može se izvršiti zaštita, na primer, sa Boc grupom. Acetal se može konvertovati u oksim, koristeći, na primer, hidroksilamin hidrohlorid u mešavini THF/voda.

ŠEMA O: Obrazovanje intermedijera deuterizovanog oksima

Formiranje

Redukcija Oksidacija oksima

Šema O prikazuje drugi opšti sintetski postupak za izradu intermedijera deuterizovanog oksima. 4-supstituisani benzilmin se može zaštiti, na primer, sa Boc grupom.

Karbamat NH se može alkilovati pod baznim uslovima uz korišćenje, na primer, NaH, LiHMDS ili KHMDS, nakon čega je sledilo gašenje anjona izvorom deuterijuma, kao što je MeI ili D3CI.

Estar se može redukovati u odgovarajući alkohol, koristeći pogodno reduktivno sredstvo, kao što je LiBH4ili NaBH4. Alkohol se može oksidovati u aldehid, korišćenjem reagenasa, kao što su MnO2ili Dess-Martin perjodinan. Acetal se može konvertovati u oksim, koristeći, na primer, vodeni hidroksilamin.

ŠEMA P: Obrazovanje derivata izoksazola

1) Suzuki

2)Odstranjivanje

TMS

[3+2]

cikloadicija

Šema P prikazuje opšti sintetski postupak za izradu deuterizovanih pirazin-izoksazol derivata. 3,5-dibromopirazin-2-amin se konvertuje u odgovarajući sililom-zaštićeni alkin, pod standardnim Sonagashira uslovima, koristeći, kao katalizatore, na primer, Pd(PPh3)4i CuI. Pirazin NH2može, nakon toga, biti zaštićen, kao, primera radi, di-Boc derivat. Kuplovanjem pirazin bromida sa boratom, na primer, onima koji su prikazani u prethodnim Šemama 1 do 6, pod standardnim uslovima Suzuki unakrsnog kuplovanja, nakon čega je sledilo odstranjivanje silil zaštitne grupe, dobijen je željeni intermedijer alkina. Oksimi, kao što su oni koji su prikazani u prethodnim Šemama 7 do 14, mogu biti konvertovani u odgovarajuće hlorooksime, koristeći, na primer, NCS. Alkin i hlorooksimski intermedijeri se mogu podvrgnuti [3+2] cikloadiciji, da bi se proizveo odgovarajući izoksazol, pod standardnim uslovima, na primer, uz dodavanje Et3N. Boc zaštitne grupe se mogu odstraniti pod kiselim uslovima, kao na primer, u prisustvu TFA u DCM ili HCl u MeOH/DCM, da bi se proizveli deuterizovani pirazin izoksazol derivati.

ŠEMA Q: Formiranje derivata deuterizovanog izoksazola

Šema Q prikazuje opšti sintetski postupak za izradu derivata deuterizovanog izoksazola. Pirazin NH2i benzilaminamin NH mogu biti zaštićeni pod standardnim uslovima, uz korišćenje trifluorosirćetnog anhidrida. Halogenacijom prstena izoksazola sa, na primer, NIS-om, nakon čega je sledilo odstranjivanje trifluoroacetatne zaštitne grupe, pod baznim uslovima, obezbeđuju se željeni halogenizovani interemedijeri. Halogen se, nakon toga, može konvertovati u deuterijum, posredstvom, primera radi, metalom-katalizirane izmene halogendeuterijum, uz korišćenje pogodnog metalnog katalizatora, kao što je Pd na C, pod atmosferom gasa deuterijuma.

Skraćenice

Korišćene su sledeće skraćenice:

ATP adenozin trifosfat

Boc terc-butil karbamat

Cbz karboksibenzil

DCM dihlorometan

DMSO dimetil sulfoksid

Et3N trietilamin

2-MeTHF 2-metiltetrahidrofuran

NMM N-metil morfolin

DMAP 4-dimetilaminopiridin

TMS trimetilsilil

MTBE metil tercbutil etar

EtOAc etil acetat

i-PrOAc izopropil acetat

IPAC izopropil acetat

DMF dimetilformamid

DIEA diizopropiletilamin

TEA trietilamin

t-BuONa natrijum tercbutoksid

K2CO3kalijum karbonat

PG zaštitna grupa

pTSA para-toluensulfonska kiselina

TBAF tetra-n-butilamonijum fluorid

<1>HNMR protonska nuklearna magnetna rezonaca

HPLC tečna hromatografija visokih performansi

LCMS tečna hromatografija-masena spektrometrija

TLC tankoslojna hromatografija

Rt vreme retencije

ŠEME I PRIMERI

Jedinjenja pronalaska se mogu izraditi prema specifikaciji, uz korišćenje koraka, koji su uopšteno poznati licima uobičajene stručnosti u ovoj oblasti. Ova jedinjenja mogu biti analizirana poznatim postupcima, koji uključuju, ali bez ograničavanja na njih, LCMS (tečnu hromatografiju – masenu spektrometriju) i NMR (nuklearnu magnetnu rezonancu). Sledeće generičke šeme i primeri ilustrativno prikazuju kako se pripremaju jedinjenja tekućeg pronalaska. Primeri su dati samo za potrebe ilustrovanja i ne bi ih trebalo tumačiti kao ograničenje okvira pronalaska na bilo koji način.<1>H-NMR spektri su zabeleženi na 400 MHz, uz korišćenje instrumenta Bruker DPX 400. Uzorci za masenu spektrometriju su analizirani na masenom spektrometru MicroMass Quattro Micro, koji funkcioniše u jednom MS modu, sa elektrosprej jonizacijom.

Primer 1: Sinteza 2-(4-(5-amino-6-(3-(4-((tetrahidro-2H-piran-4-ilamino)metil)fenil) izoksazol-5-il)pirazin-2-il)piridin-2-il)-2-metilpropannitrila (Jedinjenje I-1)

Jedinjenje I-1 Method = Postupak

or = ili

Postupak 1

U rastvor tetrahidropiran-4-amina (100 g, 988.7 mmol) u MeOH (3.922 L) dodat je 4-(dietoksimetil)benzaldehid (196.1 g, 941.6 mmol), tokom 2 minuta, na RT. Reakciona mešavina je mešana na RT tokom 80 minuta, dok se ne kompletira formiranje aldimina (što se može utvrditi posredstvom NMR). Pažljivo je, tokom 45 minuta, dodavan NaBH4(44.49 g, 1.176 mol), uz održavanje temperature između 24°C i 27°C, uz pomoć ledenog kupatila. Nakon 75 minuta na RT, reakcija se kretala ka završetku. Reakciona mešavina je ugašena sa 1M NaOH (1 L). Reakciona smeša je raspodeljena između slanog rastvora (2.5 L) i TBDME (4 L, a zatim 2 x 1 L). Organska faza je isprana slanim rastvorom (500 mL) i ukoncentrisana je in vacuo. Sirova mešavina je ponovljeno rastvorena u DCM (2 L). Izdvojena je vodena faza, a organska faza je osušena preko MgSO4, filtrirana je i ukoncentrisana in vacuo, da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje u vidu žutog ulja (252.99 g, 91%).

Postupak 2:

Rastvor N-[[4-(dietoksimetil)fenil]metil]tetrahidropiran-4-amina (252.99 g, 862.3 mmol) i Boc anhidrida (191.9 g, 202.0 mL, 879.5 mmol) u DCM (2.530 L) je ohlađen do 3.3°C. Et3N (89.00 g, 122.6 mL, 879.5 mmol) je dodavan tokom 4 minuta, uz održavanje unutrašnje temperature ispod 5°C. Kupatilo je odstranjeno 45 minuta nakon završetka dodavanja. Reakciona mešavina je mešana na RT, preko noći. Reakciona mešavina je uzastopno isprana sa 0.5 M limunskom kiselinom (1 L), zasićenim rastvorom NaHCO3(1 L) i slanim rastvorom (1 L). Organska faza je osušena (MgSO4), filtrirana i ukoncentrisana in vacuo, da bi se dobilo bezbojno ulje (372.38 g, 110%).<1>H NMR (400.0 MHz, DMSO); MS (ES<+>).

Postupak 3:

Terc-butil N-[[4-(dietoksimetil)fenil]metil]-N-tetrahidropiran-4-il-karbamat (372.38 g, 946.3 mmol) je rastvoren u THF (5 L) i vodi (500 mL). Hidroksilamin hidrohlorid (72.34 g, 1.041 mol) je dodat u jednoj porciji, a reakciona mešavina je mešana preko noći na RT. Reakciona mešavina je raspodeljena između DCM (5 L) i vode. Sjedinjeni organski ekstrakt je ispran vodom (1L x 2). Organska faza je ukoncentrisana in vacuo, do zapremine od približno 2 L. Organski sloj je osušen preko MgSO4, filtriran je i ukoncentrisan in vacuo, da bi se dobilo lepljivo bezbojno ulje, koje kristališe prilikom stajanja pod vakumom. (334.42 g, 106%).<1>H NMR (400.0 MHz, CDCl3); MS (ES<+>)

Postupak 4:

Terc-butil N-[[4-[(E)-hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-tetrahidropiran-4-il-karbamat (334.13 g, 999.2 mmol) je rastvoren u izopropil acetatu (3.0 L) (mešavina je zagrevana do 40°C, da bi se omogućilo da svi čvrsti delovi uđu u rastvor). N-hlorosukcinimid (140.1 g, 1.049 mol) je dodavan u delovima, tokom 5 minuta, a reakciona mešavina je zagrevana do 55°C (spoljašnja blok temperatura). Nakon 45 minuta na 55°C, reakcija se kretala ka završetku. Reakciona mešavina je ohlađena do RT. Čvrsti delovi su izdvojeni filtracijom i isprani su izopropil acetatom (1 L). Sjedinjeni organski ekstrakt je uzastopno ispran vodom (1.5 L, 5 puta) i slanim rastvorom, osušen je preko MgSO4, filtriran i ukoncentrisan in vacuo, da bi se dobilo viskozno žuto ulje (355.9 g; 96%).<1>H NMR (400.0 MHz, CDCl3); MS (ES<+>)

Postupak 5:

Et3N (76.97 g, 106.0 mL, 760.6 mmol) je dodavan tokom 20 minuta u rastvor tercbutil N-(5-bromo-3-etinil-pirazin-2-il)-N-terc-butoksikarbonil-karbamata (233.0 g, 585.1 mmol) i terc-butil N-[[4-[(Z)-C-hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]metil]-N-tetrahidropiran-4-il-karbamata (269.8 g, 731.4 mmol) u DCM (2.330 L), na RT. Tokom dodavanja trietilamina, egzoterm se stabilizuje putem hlađenja mešavine u ledenom kupatilu, nakon čega se reakciona mešavina postepeno zagreva do RT i smeša se meša na RT, preko noći. Reakciona mešavina se uzastopno ispire vodom (1.5 L, 3 puta) i slanim rastvorom. Organski ekstrakt se osuši preko MgSO4, filtrira se i parcijalno ukoncentriše in vacuo. Dodaje se heptan (1.5 L), a koncentrisanje se nastavlja, čime se proizvede 547.63 g žuto-narandžaste čvrste mase.

542.12 g se pokupi u ∼2 zapremine (1 L) etil acetata. Mešavina se zagreva do unutrašnje temperature od 74-75°C i meša se dok svi čvrsti delovi ne uđu u rastvor. Heptan (3.2 L) se dodaje polagano preko levka za dodavanje u vrući rastvor, uz održavanje unutrašnje temperature između 71°C i 72°C. Na kraju dodavanja, u tamno smeđi rastvor se dodaje nešto rekristalisanog proizvoda, i reakciona mešavina se ostavi da se ohladi do RT, bez bilo kakvog mešanja, da bi došlo do kristalisanja O/N. Čvrsta masa se izdvoji filtriranjem i ispere heptanom (2 x 250 mL), nakon čega se osuši in vacuo, da bi se dobilo 307.38 g naslovljenog proizvoda (72 %).<1>H NMR (400.0 MHz, CDCl3); MS (ES+)

Postupak 6:

Terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-bromo-pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-tetrahidropiran-4-il-karbamat (303 g, 414.7 mmol) i 2-metil-2-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-2-piridil]propannitril (112.9 g, 414.7 mmol) se suspenduju u MeCN (2 L) i H2O (1 L). Dodaje se Na2CO3(414.7 mL 2 M rastvora, 829.4 mmol), a zatim Pd[P(tBu)3]2(21.19 g, 41.47 mmol), a reakcionoj mešavini se odstrani gas pomoću N2tokom 1 h. Reakciona mešavina se stavi pod atmosferu azota i zagreva se na 70°C (blok temperatura) tokom 4 h (unutrašnja temperatura se kreće između 60°C i 61°C). Reakciona mešavina se ohladi do sobne temperature i meša se na RT preko noći. Reakciona mešavina se raspodeli između EtOAc (2 L) i vode (500 mL). Sjedinjeni organski ekstrakt se ispere slanim rastvorom (500 mL), filtrira se preko kratke podloge od celita i ukoncentriše se pod sniženim pritiskom do zapremine od približno 3 L. Rastvor se osuši preko MgSO4, filtrira se i parcijalno ukoncentriše in vacuo. Dodaje se iPrOH (1.5 L), a rastvarač se odstrani in vacuo, da bi se dobio željeni proizvod u vidu svetlo smeđe pene (405 g).

400 g se pokupi u ∼5 zapremina (2 L) iPrOH i mešavina se zagreva do 80°C dok svi čvrsti delovi ne uđu u rastvor. Tamno smeđi rastvor se zaseje, a reakciona mešavina se ostavi da se polagano ohladi do RT, preko noći. Čvrsti delovi se izdvoje filtracijom i isperu sa iPrOH (2 x 250 mL) i petroleum etrom (2 x 200 mL). Dobijena čvrsta faza se prevede u žitku masu u petroleum etru (2.5 L), otfiltrira se i osuši in vacuo. Dobijena čvrsta masa se rastvori u DCM (2.5 L) i polagano se meša tokom 1 h, sa 30 g SPM32 (3-merkaptopropil etil sulfid silika). Silika se otfiltrira preko podloge od florisila i ispere se sa DCM. Procedura se ponavlja dva puta, nakon čega se rastvor u DCM ukoncentriše in vacuo, kako bi se proizvelo 238.02 g svetlo žute čvrste mase.

Postupak 7:

Terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-[2-(1-cijano-1-metil-etil)-4-piridil]pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-tetrahidropiran-4-il-karbamat (238 g, 299.0 mmol) se rastvori u DCM (2.380 L). TFA (500 mL, 6.490 mol) se dodaje na RT, tokom 3 minuta. Reakciona mešavina se meša na RT, tokom 3.5 h. Reakciona mešavina se ukoncentriše pod sniženim pritiskom, nakon čega se azeotropiše sa heptanom (2 x 300 ml). Ulje se, nakon toga, prevede u žitku masu u apsolutnom EtOH (2.5 L) i filtrira se. Čvrsta masa se rastvori u mešavini etanola (1.190 L) i vode (1.190 L). U rastvor se dodaje kalijum karbonat (124.0 g, 897.0 mmol) u vodi (357.0 mL) i mešavina se meša na RT, preko noći.

Čvrsta masa se izdvoji filtriranjem, ispere se vodom (2.5 L) i osuši na 50°C in vacuo, da bi se dobilo 108.82 g naslovljenog jedinjenja (Jedinjenje I-1), u vidu žutog praha. (73%)

Postupci 6a i 7a

. a. p2,3

vodeni K2CO3

2. kristalizacija

Jedinjenje I-1

Method = Postupak

Mešavina terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-bromo-pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-tetrahidropiran-4-il-karbamata (110.0 g, 151 mmol), K2CO3(41.6 g, 301 mmol) i 2-metil-2-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-2-piridil]propannitrila (41.0 g, 151 mmol) u toluenu (770 mL) i vodi (220 mL) se meša i degasuje sa N2tokom 30 minuta na 20°C. Dodaje se katalizator Pd(dtbpf)Cl2(1.96 g, 3.01 mmol) i mešavini se odstrani gas tokom dodatnih 10 minuta. Mešavina se zagreva na 70°C, sve dok se reakcija ne završi. Mešavina se ohladi do temperature sredine, razblaži se sa vodom (220 mL) i filtrira preko podloge od celita. Organska faza se ukoncentriše, da bi se odstranio najveći deo rastvarača. Koncentrat se razblaži sa i-PrOH (550 mL). Dobijena suspenzija se meša tokom najmanje 1 h, nakon čega se čvrsta faza sakupi filtracijom, da bi se dobio žuto-smeđi prah. Čvrsta faza se rastvori u toluenu (990 mL) i meša se sa Biotage MP-TMT smolom (18.6 g), tokom 2 h, na temperaturi sredine. Smola se odstrani filtracijom. Filtrat se ukoncentriše, a zatim razblaži sa i-PrOH (550 mL), nakon čega se ponovo ukoncentriše. Dodaje se i-PrOH (550 mL) i meša se tokom 1 h na temperaturi sredine. Suspenzija se ohladi do 5°C, čvrsta masa se sakupi filtracijom, a zatim osuši, da bi se proizveo terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-[2-(1-cijano-1metil-etil)-4-piridil]pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-tetrahidropiran-4-il-karbamat (Jedinjenje I-1) (81.9 g; 68% prinos, 98.7 % površine čistoće prema HPLC), u vidu praška krem boje.

Promena oblika u Jedinjenje I-1•HCl•1.5 H2O

Suspenzija terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-[2-(1-cijano-1-metil-etil)-4-piridil]pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-tetrahidropiran-4-il-karbamata (Jedinjenje I-1) (36.0 g, 72.6 mmol) u CH3CN (720 mL) se meša na temperaturi sredine (20°C) u balonu, opremljenom mehaničkom mešalicom. Dodaje se 1 M vodeni rastvor HCl (72.6 mL; 72.6 mmol). Suspenzija se meša na temperaturi sredine tokom 20 h. Čvrsta masa se sakupi filtracijom. Filterska grudva se ispere sa CH3CN (3 x 50 mL), a nakon toga se osuši pod vakumom sa visokom vlažnošću tokom 2 h, kako bi se proizvelo Jedinjenje I-1•HCl•1.5 H2O (30.6 g; 74%) prinos, 98.8 % površine čistoće prema HPLC), u vidu žutog praha.<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 9.63 (d, J = 4.7 Hz, 2H), 9.05 (s, 1H), 8.69 (d, J = 5.2 Hz, 1H), 8.21 (s, 1H), 8.16 - 8.03 (m, 3H), 7.84 (t, J = 4.1 Hz, 3H), 7.34 (br s, 2H), 4.40 - 4.18 (m, 2H), 3.94 (dd, J = 11.2, 3.9 Hz, 2H), 3.32 (t, J = 11.2 Hz, 3H), 2.17 - 2.00 (m, 2H), 1.81 (s, 6H), 1.75 (dd, J = 12.1, 4.3 Hz, 2H).

Primer 2: Sinteza 3-[3-[4-[dideuterio(metilamino)metil]fenil]izoksazol-5-il]-5-(4-izopropilsulfonil-fenil)pirazin-2-amina (Jedinjenje II-1)

ii iii

Korak 1: 5-bromo-3-((trimetilsilil)etinil)pirazin-2-amin

(Trimetilsilil)acetilen (1.845 g, 2.655 mL, 18.78 mmol) se dodaje kap po kap u rastvor 3,5-dibromopirazin-2-amina (jedinjenje i) (5 g, 19.77 mmol) u DMF (25 mL). Nakon toga se dodaju trietilamin (10.00 g, 13.77 mL, 98.85 mmol), bakar(I) jodid (451.7 mg, 2.372 mmol) i Pd(PPh3)4(1.142 g, 0.9885 mmol), a dobijena mešavina se meša na RT, tokom 30 minuta.

Reakciona mešavina se razblaži sa EtOAc i vodom i izdvoje se slojevi. Vodeni sloj se dalje ekstrahuje sa EtOAc, a sjedinjeni organski slojevi se isperu vodom, osuše se (MgSO4) i ukoncentrišu in vacuo. Ostatak se prečisti uz pomoć hromatografije na koloni, uz eluaciju sa 15% EtOAc/petroleum etar, da bi se dobio proizvod, u vidu žute čvrste mase (3.99 g, 75% prinos).<1>H NMR (400.0 MHz, DMSO) δ 0.30 (9H, s), 8.06 (IH, s); MS (ES<+>) 271.82.

Korak 2: terc-butil N-terc-butoksikarboniI-N-[5-bromo-3-((trimetilsilil)etinil)pirazin-2-il]karbamat

5-bromo-3-(2-trimetilsililetinil)pirazin-2-amin (2.85 g, 10.55 mmol) se rastvori u DCM (89.06 mL) i obradi se sa Boc anhidridom (6.908 g, 7.272 mL, 31.65 mmol), a zatim sa DMAP (128.9 mg, 1.055 mmol). Reakciona mešavina se ostavi da se meša na temperaturi sredine tokom 2 sata. Mešavina se, nakon toga, razblaži sa DCM i NaHCO3i izdvoje se slojevi. Vodeni sloj se dalje ekstrahuje sa DCM, osuši se (MgSO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo. Dobijeni ostatak se prečisti posredstvom hromatografije na koloni, uz eluiranje sa dihlorometanom, da bi se dobio željeni proizvod u vidu bezbojnog ulja (4.95 g, 99% prinos).<1>H NMR (400.0 MHz, DMSO) δ 0.27 (9H, s), 1.42 (18H, s), 8.50 (1H, s); MS (ES+) 472.09.

Korak 3: terc-butil N-(3-etinil-5-(4-(izopropilsulfonil)fenil)pirazin-2-il)N-tercbutoksikarbonil-karbamat terc-butil

N-[5-bromo-3-(2-trimetilsililetinil)pirazin-2-il]-N-tercbutoksikarbonilkarbamat (3 g, 6.377 mmol) i (4-izopropilsulfonilfenil)borna kiselina (1.491 g, 6.536 mmol) rastvore se u mešavini MeCN/voda (60/12 mL). Dodaje se K3PO4(2.706 g, 12.75 mmol), a reakcionoj mešavini se odstrani gas propuštanjem struje azota (5 ciklusa). Dodaje se Pd[P(tBu)3]2(162.9 mg, 0.3188 mmol), a nastala mešavina se meša na sobnoj temperaturi tokom 1h. Reakciona mešavina se brzo uspe u mešavinu etil acetata (500 mL), vode (90 mL) i 1% vodenog natrijum metabisulfita na 4°C, dobro se izmeša i izdvoje se slojevi. Organska frakcija se osuši preko MgSO4i filtrira se, a filtrat se obradi sa 3-merkaptopropil etil sulfidom na siliki (0.8 mmol/g, 1 g), pre-apsorbuje se na silika gel, a zatim se prečisti posredstvom hromatografije na koloni od silika gela, uz eluiranje sa 30-40% EtOAc/petroleum etar. Rastvarači se ukoncentrišu in vacuo, da bi se dobio zaostali proizvod u vidu žutog viskoznog ulja, koje se triturira sa petroleum etrom, da bi se dobio proizvod u vidu kristala bež boje (1.95 g, 61% prinos);<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.20 (m, 6H), 1.39 (s, 18H), 3.50 (m, 1H), 5.01 (s, 1H), 8.03 (m, 2H), 8.46 (m, 2H) i 9.37 (s, IH).

Korak 4: 4-(dimetoksimetil)benzamid

Mešavina metil 4-(dimetoksimetil)benzoata (3.8 g, 18.08 mmol) i 7M NH3u MeOH (30 mL 7 M rastvora, 210.0 mmol) u zapečaćenoj epruveti zagrevana je na 110°C, tokom 22 sata. Dodata je dalja porcija 7M NH3u MeOH (20 mL 7 M rastvora, 140.0 mmol), a reakciona mešavina je zagrevana na 135°C, tokom 23 sata. Reakciona mešavina je ohlađena do temperature sredine, a rastvarač je odstranjen in vacuo. Ostatak je ponovo podvrgnut reakcionim uslovima (7M NH3u MeOH (30 mL 7 M rastvora, 210.0 mmol) na 115°C) tokom daljih 16 sati. Rastvarač je odstranjen in vacuo, a ostatak je trituriran iz Et2O. Nastali precipitat je izdvojen putem filtracije, da bi se dobilo jedinjenje iz podnaslova, u vidu bele čvrste mase (590 mg, 17% prinos). Filtrat je prečišćen posredstvom hromatografije na koloni (ISCO Companion, kolona od 40 g, eluiranje sa 0 do 100% EtOAc/petroleum etar do 10% MeOH/EtOAc, postavljeni u EtOAc/MeOH), da bi se dobila dodatna porcija proizvoda iz podnaslova, u vidu bele čvrste mase (225 mg, 6% prinos). Ukupno izolovano (815 mg, 23% prinos);<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 3.26 (s, 6H), 5.44 (s, 1H), 7.37 (s, 1H), 7.46 (d, J = 8.0 Hz, 2H), 7.84 - 7.91 (m, 2H) i 7.98 (s, 1H) ppm; MS (ES<+>) 196.0.

Korak 5: dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metanamin

LiDH4(12.52 mL 1 M rastvora, 12.52 mmol) je dodavan kap po kap u izmešani rastvor 4-(dimetoksimetil)benzamida (815 mg, 4.175 mmol) u THF (20 mL), na 0°C, pod atmosferom azota. Reakciona mešavina je zagrevana na refluksu, tokom 16 sati, nakon čega je ohlađena do temperature sredine. Reakciona mešavina je ugašena uzastopnim dodavanjem D2O (1 mL), 15% NaOH u D2O (1 mL) i D2O (4 mL). Dobijena čvrsta masa je odstranjena filtracijom i isprana sa EtOAc. Filtrat je ukoncentrisan in vacuo, a ostatak je osušen posredstvom azeotropske destilacije sa toluenom (x 3), da bi se dobilo jedinjenje iz podnaslova, u vidu žutog ulja (819 mg), koje je korišćeno bez daljeg prečišćavanja;<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 3.23 (s, 6H), 5.36 (s, 1H) i 7.30 - 7.35 (m, 4H) ppm; MS (ES<+>) 167.0.

Korak 6: terc-butil N-[dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metil]karbamat

Et3N (633.7 mg, 872.9 μL, 6.262 mmol) je dodat u izmešanu suspenziju dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metanamina (765 mg, 4.175 mmol) u THF (15 mL), na 0°C. Reakciona mešavina je ostavljena da se meša na ovoj temperaturi tokom 30 minuta, nakon čega je u porcijama dodavan Boc2O (956.8 mg, 1.007 mL, 4.384 mmol). Reakciona mešavina je ostavljena da se zagreva do temperature sredine i mešana je tokom 18 sati. Rastvarač je odstranjen in vacuo, a ostatak je prečišćen uz pomoć hromatografije na koloni (ISCO Companion, kolona od 120 g, uz eluiranje sa 0 do 50% EtOAc/petroleum etar, punjen u DCM), da bi se dobio proizvod iz podnaslova, u vidu bezbojnog ulja (1.04 g, 88% prinos);<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.40 (s, 9H), 3.23 (s, 6H), 5.36 (s, 1H), 7.24 (d, J = 8.2 Hz, 2H), 7.33 (d, J = 8.0 Hz, 2H) i 7.38 (s, 1H) ppm.

Korak 7: terc-butil N-[dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metil]-N-metil-karbamat

LiHMDS (1M u THF) (1.377 mL 1 M rastvora, 1.377 mmol) se dodaje u vidu kapi u izmešani rastvor terc-butil N-[dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metil]karbamata (300 mg, 1.059 mmol) u THF (5 mL), na -78°C. Rastvor se meša na ovoj temperaturi tokom 10 minuta, nakon čega se dodaje, kap po kap, jodometan (225.4 mg, 98.86 μL, 1.588 mmol), a mešavina se ostavi da se zagreje do temperature sredine tokom 1 sata. Reakciona mešavina se ponovo ohladi do -78°C i dodaje se LiHMDS (1M u THF) (635.4 μL 1 M rastvora, 0.6354 mmol). Nakon 10 minuta, dodaje se jodometan (105.2 mg, 46.14 μL, 0.7413 mmol), a reakciona mešavina se ostavi da se zagreva do temperature sredine tokom 6 sati. Mešavina se razblaži sa EtOA, a organski sloj se ispere zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(x 2) i slanim rastvorom (x 1), osuši se (MgSO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo. Ostatak se prečisti uz pomoć hromatografije na koloni (ISCO Companion, kolona od 24 g, uz eluiranje sa 0 do 30% EtOAc/petroleum etar, punjen u DCM), da bi se dobio proizvod iz podnaslova, u vidu bezbojnog ulja (200 mg, 63% prinos);<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.41 (d, J = 27.7 Hz, 9H), 2.76 (s, 3H), 3.24 (s, 6H), 5.37 (s, 1H), 7.23 (d, J = 7.9 Hz, 2H) i 7.37 (d, J = 8.0 Hz, 2H) ppm.

Korak 8: terc-butil N-[dideuterio-[4-[hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-(metil)karbamat

Hidroksilamin hidrohlorid (51.15 mg, 0.7361 mmol) se dodaje u izmešani rastvor terc-butil N-[dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metil]-N-metil-karbamata (199 mg, 0.6692 mmol) u mešavini THF (10 mL)/voda (1.000 mL), a reakciona mešavina se ostavlja da se meša na temperaturi sredine tokom 4 sata. Reakciona mešavina se raspodeli između DCM i slanog rastvora, a slojevi se razdvoje. Vodeni sloj se ekstrahuje sa DCM (x 2), a sjedinjeni organski ekstrakti se isperu slanim rastvorom (x 1), osuše se (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo, da bi se dobilo jedinjenje iz podnaslova, u vidu bele čvrste mase (180 mg, 100% prinos);<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.41 (d, J = 24.6 Hz, 9H) 2.76 (s, 3H), 7.25 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 7.58 (d, J = 8.0 Hz, 2H), 8.13 (s, 1H) i 11.20 (s, 1H) ppm; MS (ES<+>) 211.0 (M-Boc).

Korak 9: terc-butil N-[[4-[hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]-dideuterio-metil]-N-metilkarbamat

Terc-butil N-[dideuterio-[4-[hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-(metil)karbamat (178 mg, 0.6683 mmol) u DMF (2 mL) se tretira sa NCS (89.24 mg, 0.6683 mmol), a reakciona mešavina se zagreva do 65°C, tokom 1 sata. Reakciona mešavina se ohladi do temperature sredine i razblaži se sa vodom. Mešavina se ekstrahuje sa EtOAc (x 2), a sjedinjeni organski ekstrakti se isperu slanim rastvorom (x 4), osuše se (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo, da bi se dobilo jedinjenje iz podnaslova u vidu bele čvrste mase (188 mg, 94% prinos);<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.42 (d, J = 24.7 Hz, 9H), 2.78 (s, 3H), 7.32 (d, J = 8.4 Hz, 2H), 7.78 (d, J = 8.2 Hz, 2H) i 12.36 (s, 1H) ppm.

Korak 10: terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-(4-izopropilsulfonilfenil) pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]-dideuterio-metil]-N-metil-karbamat

Et3N (36.31 mg, 50.01 μL, 0.3588 mmol) se, kap po kap, doda u rastvor terc-butil N-terc-butoksikarbonil-N-[3-etinil-5-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-il]karbamata (150 mg, 0.2990 mmol) i terc-butil N-[[4-[hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]-dideuterio-metil]-N-metil-karbamata (89.93 mg, 0.2990 mmol) u anhidrovanom THF-u (3 mL), rastvor se pri tome meša i, reakciona smeša se greje na 65°C tokom 3 sata. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i razblaži sa smešom EtOAc/slani rastvor. Dodaje se voda sve dok vodeni sloj ne postane bistar i, slojevi se razdvoje. Vodeni sloj se ekstrahuje sa EtOAc (x1) i, spojeni organski ekstrakti se isperu sa slanim rastvorom (x1), osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu pod vakuumom. Ostatak se prečišćava hromatografijom na koloni (ISCO Companion, 40 g kolona, eluirajući sa 0 do 30% EtOAc/petroleum etrom, napunjenim u DCM) kako se dobija proizvod iz pod-naslova u vidu čvrste materije bele boje (134 mg, 59% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.22 (d, J = 6.8 Hz, 6H) 1.32 (s, 18H), 1.43 (d, J = 23.1 Hz, 9H), 2.82 (s, 3H), 3.56 (pent, 1H), 7.43 (d, J = 8.3 Hz, 3H), 8.02 - 8.03 (m 3H), 8.06 - 8.11 (m, 2H), 8.62 - 8.67 (m, 2H) i 9.51 (s, 1H) ppm; MS (ES+) 666.2 (M-Boc).

Korak 11: 3-[3-[4-[dideuterio(metilamino)metil]fenil]izoksazol-5-il]-5-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-amin (jedinjenje II-1)

3M HCl u MeOH (1.167 mL 3 M, 3.500 mmol) se doda u rastvor koji se meša tercbutil N-[[4-[5-[3-[bis(tercbutoksikarbonil)amino]-6-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]-dideuterio-metil]-N-metilkarbamata (134 mg, 0.1750 mmol) u DCM (5 mL) i, reakciona smeša se greje na refluksu u toku 16 sati. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i, dobijeni precipitat se izoluje filtriranjem i osuši pod vakuumom na 40°C, kako se dobija di-HCl so naslovljenog jedinjenja u vidu čvrste materije žute boje (58.8 mg, 62% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.20 (d, J = 6.8 Hz, 6H), 2.60 (t, J = 5.4 Hz, 3H), 3.48 (hept, J = 6.8 Hz, 1H), 7.22 (br s, 2H), 7.69 - 7.75 (m, 2H), 7.85 (s, 1H), 7.92 - 7.99 (m, 2H), 8.08 - 8.15 (m, 2H) 8.37 - 8.42 (m, 2H), 8.97 (s, 1H) i 9.10 (d, J = 5.8 Hz, 2H) ppm; MS (ES+) 466.2.

Primer 3: Sinteza 3-[3-[4-[dideuterio-(trideuteriometilamino)metil]fenil]izoksazol-5-il]-5-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-amina (jedinjenje II-2)

(Značenja na slici: Alkylation = alkilacija; Oxime Formation = obrazovanje oksima; Chlorooxime Formation = obrazovanje hlorooksima; cycloaddition = cikloadicija; Deprotection = uklanjanje zaštite, prim. prev.)

Korak 1: terc-butil N-[dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metil]-I-(trideuteriometil) karbamat

LiHMDS (1M u THF-u) (1.181 mL 1 M, 1.181 mmol) doda se, kap po kap, u mešani rastvor terc-butil N-[dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metil]karbamata (300 mg, 1.059 mmol) u THF-u (5 mL) na -78°C. Rastvor se meša na ovoj temperaturi tokom 30 minuta zatim, kap po kap se doda trideuterio(jodo)metan (198.0 mg, 84.98 μL, 1.366 mmol) i, smeša ostavlja da se zagreje do temperature sredine tokom 21 časa. Reakciona smeša se ponovo ohladi na -78°C i, dodaju se sledeće porcije LiHMDS (1M u THF-u) (635.4 μL 1 M, 0.6354 mmol). Posle 15 minuta, doda se još trideuterio(jodo)metana (76.75 mg, 32.94 μL, 0.5295 mmol) i, reakciona smeša se ostavlja da se zagreje na temperaturu sredine za 5 sati. Smeša se razblaži sa EtOAc i, organski sloj ispere sa zasićenim vodenim NaHCO3(x 2), slanim rastvorom (x 1), osuši (MgSO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo. Ostatak se prečišćava hromatografijom na koloni (ISCO Companion, 24 g kolona, eluirajući sa 0 do 30% EtOAc/petroleum etar, napunjenim u DCM), kako se dobija proizvod iz pod-naslova u vidu bezbojnog ulja (213 mg, 67% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.36 - 1.42 (m, 9H) 3.22 (s, 6H), 5.35 (s, 1H), 7.21 (d, J = 7.8 Hz, 2H) i 7.35 (d, J = 7.7 Hz, 2H) ppm.

Korak 2: terc-butil N-[dideuterio-[4-[hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-(trideuteriometil) karbamat

Hidroksilamin hidrohlorid (53.95 mg, 0.7763 mmol) se doda u mešani rastvor tercbutil N-[dideuterio-[4-(dimetoksimetil)fenil]metil]-N-(trideuteriometil)karbamata (212 mg, 0.7057 mmol) u smeši THF (10 mL) / voda (1.000 mL) i, reakciona smeša se ostavi da se meša na temperaturi sredine 22 sata. Reakciona smeša se podeli između DCM i slanog rastvora i, razdvajaju se slojevi. Vodeni sloj se ekstrahuje sa DCM (x 2) i, spojeni organski ekstrakti se isperu sa slanim rastvorom (x 1), osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo kako se dobija jedinjenje iz pod-naslova u vidu bele čvrste materije (190 mg, 100% prinos).);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.41 (d, J = 24.2 Hz, 9H)), 7.25 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 7.58 (d, J = 8.0 Hz, 2H), 8.13 (s, 1H) i 11.20 (s, 1H) ppm.

Korak 3: terc-butil N-[[4-[hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]-dideuterio-metil]-N-(trideuteriometil)karbamat

terc-butil N-[dideuterio-[4-[hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-(trideuteriometil)karbamat (190.0 mg, 0.7054 mmol) u DMF-u (2 mL) se obradi sa NCS (94.19 mg, 0.7054 mmol) i reakciona smeša zagreva na 65°C 1 sat. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i razblaži sa vodom. Smeša se ekstrahuje sa EtOAc (x2) i spojeni organski ekstrakti se isperu sa slanim rastvorom (x 4), osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo kako se dobija jedinjenje iz pod-naslova u vidu bele čvrste materije (198 mg, 93% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.41 (d, J = 26.0 Hz, 9H), 7.32 (d, J = 8.3 Hz, 2H), 7.78 (d, J = 8.2 Hz, 2H) i 12.36 (s, 1H) ppm.

Korak 4: terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-(4-izopropilsulfonilfenil) pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]-dideuterio-metil]-N-(trideuteriometil)karbamat

Et3N (36.31 mg, 50.01 μL, 0.3588 mmol) se u vidu kapi doda u mešani rastvor tercbutil N-terc-butoksikarbonil-N-[3-etinil-5-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-il]karbamata (150 mg, 0.2990 mmol) i terc-butil N-[[4-[hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]-dideuterio-metil]-N-(trideuteriometil)karbamata (90.84 mg, 0.2990 mmol) u anhidrovanom THF-u (3 mL) i, reakciona smeša se greje na 65°C 3.5 sata. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i razblaži sa smešom EtOAc/slani rastvor. Sve dok vodeni sloj ne postane bistar, dodaje se voda i, slojevi se razdvajaju. Vodeni sloj se ekstrahuje sa EtOAc (x 1) i, spojeni organski ekstrakti se isperu sa slanim rastvorom (x 1), osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni (ISCO Companion, 40 g kolona, eluirajući sa 0 do 35% EtOAc/petroleum etar, napunjenim u DCM), kako se dobija jedinjenje iz pod-naslova u vidu bele čvrste materije (158 mg, 69% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.22 (d, J = 6.8 Hz, 6H)), 1.44 (d, J = 22.0 Hz, 9H), 3.56 (dt, J = 13.5, 6.7 Hz, 2H), 7.43 (d, J = 8.2 Hz, 3H), 8.02 (d, J = 6.9 Hz, 2H), 8.08 (d, J = 8.7 Hz, 2H), 8.65 (d, J = 8.8 Hz, 2H) i 9.51 (s, 1H) ppm; MS (ES+) 669.3 (M-Boc).

Korak 5: 3-[3-[4-[dideuterio-(trideuteriometilamino)metil]fenil]izoksazol-5-il]-5-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-amin (jedinjenje II-2)

3M HCl u MeOH (1.361 mL 3 M, 4.084 mmol) se doda u mešani rastvor terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(tercbutoksikarbonil)amino]-6-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]-dideuterio-metil]-N-(trideuteriometil)karbamata (157 mg, 0.2042 mmol) u DCM (5 mL) i, reakciona smeša se greje na refluksu u toku 16 sati. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i dobijeni precipitat se izoluje filtriranjem i osuši pod vakuumom na 40°C, kako se dobija di-HCl so naslovljenog jedinjenja u vidu žute čvrste materije (72.5 mg, 66% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.20 (d, J = 6.8 Hz, 6H), 3.48 (dq, J = 13.6, 6.7 Hz, 1H), 7.21 (s, 2H), 7.68 - 7.78 (m, 2H), 7.85 (s, 1H), 7.91 - 7.99 (m, 2H), 8.08 - 8.13 (m, 2H), 8.36 - 8.42 (m, 2H), 8.96 (s, 1H) i 9.14 (s, 2H) ppm; MS (ES+) 469.1.

Primer 4: Sinteza 5-(4-izopropilsulfonilfenil)-3-[3-[4-[(trideuteriometilamino)metil]fenil] izoksazol-5-il]pirazin-2-amina (Jedinjenje II-3)

(Značenja na slici: Oxidation = oksidacija; Oxime Formation = obrazovanje oksima; Chlorooxime Formation = obrazovanje hlorooksima; cycloaddition = cikloadicija; Deprotection = uklanjanje zaštite, prim. prev.)

Korak 1: metil 4-[(terc-butoksikarbonilamino)metil]benzoat

Et3N (1.882 g, 2.592 mL, 18.60 mmol) se doda u mešanu suspenziju metil 4-(aminometil)benzoata (hlorovodonična kiselina (1)) (1.5 g, 7.439 mmol) u THF-u (20 mL) na 0°C. Reakciona smeša se ostavlja da se meša na ovoj temperaturi 30 minuta zatim, deo po deo se doda Boc2O (1.705 g, 1.795 mL, 7.811 mmol). Reakciona smeša se ostavlja da se zagreje do temperature sredine i meša se u toku 18 sati. Smeša se razblaži sa EtOAc. Organski sloj se ispere sa 1M vodenom HCl (x 2), zasićenim vodenim NaHCO3(x 2) i slanim rastvorom (x 1). Organski sloj se osuši (MgSO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo kako se dobija jedinjenje iz podnaslova u vidu bele čvrste materije, koje se koristi bez prethodnog prečišćavanja (1.93 g, 98% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.40 (s, 9H), 3.85 (s, 3H), 4.20 (d, J = 6.1 Hz, 2H), 7.38 (d, J = 8.2 Hz, 2H), 7.49 (t, J = 6.1 Hz, 1H) i 7.92 (d, J = 8.2 Hz, 2H) ppm; MS (ES+) 251.1 (M-Me).

Korak 2: metil 4-[[terc-butoksikarbonil(trideuteriometil)amino]metil]benzoat

LiHMDS (1M u THF-u) (8.112 mL 1 M, 8.112 mmol) se, kap po kap, doda u mešani rastvor metil 4-[(terc-butoksikarbonilamino)metil]benzoata (1.93 g, 7.275 mmol) u THF-u (10 mL) na -78°C. Rastvor se meša na ovoj temperaturi 30 minuta zatim, u vidu kapi se doda trideuterio(jodo)metan (1.360 g, 9.385 mmol) i smeša ostavlja da se zagreje do temperature sredine tokom 3 sata. Reakciona smeša se ohladi na -78°C i dodaju se sledeće porcije LiHMDS (1M u THF-u) (2.182 mL 1 M, 2.182 mmol). Posle 10 minuta, još porcija trideuterio(jodo) metana (527.4 mg, 3.638 mmol) se doda i, reakciona smeša ostavlja da se zagreje do temperature sredine tokom 17 sati. Smeša se razblaži sa EtOAc i organski sloj ispere sa zasićenim vodenim NaHCO3(x 2), slanim rastvorom (x 1), osuši (MgSO4) filtrira i ukoncentriše in vacuo. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni (ISCO Companion, 120 g kolona, eluirajući sa 0 do 30% EtOAc/petroleum etar, napunjenim u DCM), kako se dobija proizvod iz pod-naslova u vidu bledo-žutog ulja (1.37 g, 67% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.38 (d, J = 44.2 Hz, 9H), 3.83 (s, 3H), 4.43 (s, 2H), 7.33 (d, J = 8.2 Hz, 2H) i 7.94 (d, J = 8.1 Hz, 2H) ppm; MS (ES+) 268.1 (M-Me)

Korak 3: terc-butil N-[[4-(hidroksimetil)fenil]metil]-N-(trideuteriometil)karbamat

LiBH4(158.5 mg, 7.278 mmol) se doda u mešani rastvor metil 4-[[tercbutoksikarbonil(trideuteriometil)amino]metil]benzoata (1.37 g, 4.852 mmol) u THF-u (10 mL) i, reakciona smeša se greje na 85°C 15 sati. Doda se sledeća porcija LiBH4(158.5 mg, 7.278 mmol) i, reakciona smeša meša na 65°C još 7 sati. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine zatim, izruči na izdrobljeni led i, uz intenzivno mešanje, u vidu kapi se doda 1M HCl sve dok se ne zapazi prestanak stvaranja mehurčića. Mešavina se meša 10 minuta i zatim se doda zasićeni vodeni NaHCO3sve dok pH smeše ne postane 8. Vodeni sloj se ekstrahuje sa EtOAc (x 3) i, spojeni organski ekstrakti osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni (ISCO Companion, 120 g kolona, eluirajući sa 0 do 100% EtOAc/petroleum etar, napunjenim u DCM), kako se dobija proizvod iz pod-naslova u vidu bezbojnog ulja (1.03 g, 84% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.42 (d, J = 14.6 Hz, 9H), 4.35 (s, 2H), 4.48 (d, J = 5.7 Hz, 2H), 5.15 (t, J = 5.7 Hz, 1H), 7.18 (d, J = 7.9 Hz, 2H) i 7.30 (d, J = 7.7 Hz, 2H) ppm; MS (ES+) 181.1 (M-OtBu).

Korak 4: terc-butil N-[(4-formilfenil)metil]-N-(trideuteriometil)karbamat

MnO2(5.281 g, 1.051 mL, 60.75 mmol) se doda mešanom rastvoru terc-butil N-[[4-(hidroksimetil)fenil]metil]-N-(trideuteriometil)karbamata (1.03 g, 4.050 mmol) u DCM (10 mL) i, reakciona smeša se meša na temperaturi sredine 20 sati. Reakciona smeša se filtrira kroz sloj Celita i ispere sa DCM. Filtrat se ukoncentriše in vacuo kako se dobija proizvod iz pod-naslova u vidu bezbojnog ulja (891 mg, 88% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.40 (d, J = 43.4 Hz, 9H), 4.48 (s, 2H), 7.43 (d, J = 8.0 Hz, 2H), 7.91 (d, J = 7.9 Hz, 2H) i 10.00 (s, 1H), ppm.

Korak 5: terc-butil N-[[4-[hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-(trideuteriometil)karbamat

Hidroksilamin (466.0 μL 50 %tež/vol, 7.054 mmol) se doda mešanom rastvoru tercbutil N-[(4-formilfenil)metil]-N-(trideuteriometil)karbamata (890 mg, 3.527 mmol) u etanolu (5 mL) i, reakciona smeša se meša na temperaturi sredine 45 minuta. Reakciona smeša se ukoncentriše in vacuo i, ostatak se stavi u vodu i ekstrahuje sa EtOAc (x 3). Spojeni organski ekstrakti se isperu sa slanim rastvorom (x 1), osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo. Ostatak se podvrgne trituraciji iz petroleum etra i, precipitat izoluje filtriranjem, kako se dobija proizvod iz pod-naslova u vidu bele čvrste materije (837 mg, 89% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.41 (d, J = 25.8 Hz, 9H), 4.38 (s, 2H), 7.24 (d, J = 8.0 Hz, 2H), 7.58 (d, J = 8.0 Hz, 2H), 8.13 (s, 1H) i 11.20 (s, 1H) ppm; MS (ES+) 212.0 (M-tBu).

Korak 6: terc-butil N-[[4-[hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]metil]-N-(trideuteriometil) karbamat

terc-butil N-[[4-[hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-(trideuteriometil)karbamat (250 mg, 0.9351 mmol) u DMF (2.5 mL) se obradi sa NCS (124.9 mg, 0.9351 mmol) i reakciona smeša greje na 65°C tokom 1 sata. Reakciona smeša se ohladi na temperaturu sredine i razblaži sa vodom. Mešavina se ekstrahuje sa EtOAc (x 2) i spojeni organski ekstrakti isperu sa slanim rastvorom (x 4), osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo kako se dobija proizvod iz podnaslova u vidu bele čvrste materije (259 mg, 92% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.41 (d, J = 29.6 Hz, 9H), 4.42 (s, 2H), 7.31 (d, J = 8.3 Hz, 2H), 7.78 (d, J = 8.0 Hz, 2H) i12.38 (s, 1H), ppm.

Korak 7: terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-(4-izopropilsulfonilfenil) pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-(trideuteriometil)karbamat

Et3N (48.41 mg, 66.68 μL, 0.4784 mmol) se, kap po kap, doda mešanom rastvoru terc-butil N-terc-butoksikarbonil-N-[3-etinil-5-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-il]karbamata (200 mg, 0.3987 mmol) i terc-butil N-[[4-[hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]metil]-N-(trideuteriometil) karbamata (120.3 mg, 0.3987 mmol) u anhidrovanom THF-u (5 mL) i, reakciona smeša se greje na 65°C 2.5 sata. Reakciona smeša se ohladi na temperaturu sredine i razblaži sa smešom EtOAc/slani rastvor. Sve dok vodeni sloj ne postane bistar, dodaje se voda i, razdvoje se slojevi. Vodeni sloj se ekstrahuje sa EtOAc (x 1) i, spojeni organski ekstrakti se isperu sa slanim rastvorom (x 1), osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni (ISCO Companion, 40 g kolona, eluirajući sa 0 do 20% EtOAc/petroleum etar, napunjenim u DCM), kako se dobija proizvod iz pod-naslova u vidu bele čvrste materije (213.5 mg, 70% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.22 (d, J = 6.8 Hz, 6H), 1.31 (s, 18H), 1.43 (d, J = 26.2 Hz, 9H), 3.51 - 3.60 (m, 1H), 4.47 (s, 2H), 7.42 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 8.03 (d, J = 5.2 Hz, 3H), 8.08 (d, J = 8.6 Hz, 2H), 8.65 (d, J = 8.6 Hz, 2H) i 9.52 (s, 1H) ppm; MS (ES+) 667.4 (M-Boc).

Korak 8: 5-(4-izopropilsulfonilfenil)-3-[3-[4-[(trideuteriometilamino)metil]fenil]izoksazol-5-il]pirazin-2-amin (Jedinjenje II-3)

3M HCl u MeOH (1.5 mL 3 M, 4.500 mmol) se doda u mešani rastvor terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(tercbutoksikarbonil)amino]-6-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil] metil]-N-(trideuteriometil)karbamata (213 mg, 0.2777 mmol) u DCM (6 mL) i, reakciona smeša se greje na refluksu 15 sati. Doda se sledeća porcija 3M HCl u MeOH (0.5 mL 3 M, 1.500 mmol) i, reakciona smeša se greje na refluksu još 7 sati. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i dobijeni precipitat se izoluje filtriranjem i osuši pod vakuumom na 40°C, kako se dobija di-HCl so naslovljenog jedinjenja u vidu žute čvrste materije (97.6 mg, 65% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.20 (d, J = 6.8 Hz, 6H), 3.47 (tt, J = 14.0, 6.9 Hz, 1H), 4.19 - 4.25 (m, 2H), 7.23 (s, 2H), 7.72 (d, J = 8.4 Hz, 2H), 7.85 (s, 1H), 7.95 (d, J = 8.7 Hz, 2H), 8.11 (d, J = 8.4 Hz, 2H), 8.39 (d, J = 8.7 Hz, 2H), 8.97 (s, 1H) i 9.11 (s, 2H) ppm; MS (ES+) 467.2.

Primer 5: Sinteza 3-[3-[4-(metilaminometil)fenil]izoksazol-5-il]-5-[4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfonilfenil]pirazin-2-amina (Jedinjenje II-4)

(Značenja na slici: Reductive amination = reduktivna aminacija; BOC protection = Bok zaštita; Oxime Formation = obrazovanje oksima; Chlorooxime Formation = obrazovanje hlorooksima; cycloaddition = cikloadicija; Alylation = alkilacija; Oxidation = oksidacija; Bromate formation = formiranje bromata; Deprotection = uklanjanje zaštite, prim. prev.)

Korak 1: 1-[4-(dietoksimetil)fenil]-N-metil-metanamin

2M metilamin u MeOH (288.1 mL, 576.2 mmol) se razblaži sa metanolom (1.000 L) i meša se na ~20°C. Kap po kap se dodaje 4-(dietoksimetil)benzaldehid (100 g, 480.2 mmol) tokom 1 minuta i, reakciona smeša se meša na temperaturi sredine 1.25 sati. Deo po deo se doda natrijum borohidrid (29.07 g, 30.76 mL, 768.3 mmol) u toku 20 minuta uz održavanje temperature između 20 i 30°C pomoću ledenog kupatila. Reakcioni rastvor se meša na temperaturi sredine preko noći, zatim se ugasi dodavanjem, kap po kap, NaOH (960.4 mL 1.0 M, 960.4 mmol) tokom 20 minuta. Reakciona smeša se meša 30 minuta i ukoncentriše in vacuo da bi se uklonio MeOH. Reakciona smeša se podeli sa MTBE (1.200 L) i faze se razdvoje. Organska faza se ispere sa vodom (300.0 mL), osuši (Na2SO4) i ukoncentriše in vacuo kako se dobija naslovljeno jedinjenje u vidu žutog ulja (102.9 g, 96% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 1.25 (t, 6H), 2.46 (s, 3H), 3.45 - 3.65 (m, 4H), 3.75 (s, 2H), 5.51 (s, 1H), 7.32 (d, 2H) i 7.44 (d, 2H) ppm.

Korak 2: terc-butil N-[[4-(dietoksimetil)fenil]metil]-N-metil-karbamat

1-L-ski staklom-obloženi reaktor se opremi vertikalnom mešalicom, termoelementom i hladnjakom. Rastvor 1-[4-(dietoksimetil)fenil]-N-metil-metanamina (80.0 g, 358.2 mmol) u DCM (480.0 mL) se meša na 18°C. Tokom 10 minuta se dodaje rastvor boc-anhidrida (79.75 g, 83.95 mL, 365.4 mmol) u DCM (160.0 mL) i, rastvor se meša na 20 - 25°C preko noći. Reakciona smeša se filtrira, ispere sa DCM (3 x 50 mL) i filtrat se ukoncentriše in vacuo kako se dobija naslovljeno jedinjenje u vidu bledo žute tečnosti (116.6 g, kvantitativan prinos);

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 1.25 (t, 6H), 1.49 - 1.54 (2 x s, 9H), 2.78 - 2.83 (2 x s, 3H), 3.50 -3.66 (m, 4H), 4.42 (s, 2H), 5.49 (s, 1H), 7.22 (d, 2H) i 7.45 (d, 2H) ppm.

Korak 3: terc-butil N-[[4-[hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-metil-karbamat

Bifazni rastvor terc-butil N-[[4-(dietoksimetil)fenil]metil]-N-metil-karbamata (50.0 g, 154.6 mmol) u 2-MeTHF (400.0 mL) i Na2SO4(100.0 mL of 10 %tež/vol, 70.40 mmol) se meša na 8 - 10°C u 1-L-skom, staklom obloženom reaktoru. Doda se hidroksilamin hidrohlorid (46.38 mL 5.0 M, 231.9 mmol) i, bifazni rastvor se meša na 30°C tokom 16 sati. Reakciona smeša se razblaži sa MTBE (200.0 mL) i slojevi se razdvoje. Organska faza se ispere sa vodom (200.0 mL), osuši (Na2SO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo. Ostatak se razblaži sa heptanom (200.0 mL) i, dobijena suspenzija se meša na temperaturi sredine u toku 30 minuta. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem, kako se dobija naslovljeno jedinjenje u vidu bele čvrste materije (36.5 g, 89% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 1.50 (s, 9H), 2.88 (br s, 3H), 4.60 (s, 2H), 7.26 (d, 2H), 7.52 (d, 2H) i 8.15 (s, 1H) ppm.

Korak 4: terc-butil N-[[4-[hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]metil]-N-metil-karbamat

Suspenzija terc-butil N-[[4-[hidroksiiminometil]fenil]metil]-N-metil-karbamata (100 g, 378.3 mmol) u izopropil acetatu (1.000 L) je mešana na temperaturi sredine. Doda se N-hlorosukcinimid (53.04 g, 397.2 mmol) i meša se na temperaturi sredine 16 sati. Reakciona smeša se podeli sa vodom (500.0 mL) i faze se razdvoje. Organska faza se ispere sa vodom (500.0 mL) (2 x), osuši (Na2SO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo da bi se najveći deo rastvarača uklonio. Doda se heptan (1.000 L) i mešavina ukoncentriše in vacuo da bi se uklonio najveći deo rastvarača. Doda se heptan (1.000 L) i dobijeni precipitat se izoluje filtriranjem. Filterski kolač se ispere sa heptanom (500 mL) i osuši na vazduhu, kako se dobija naslovljeno jedinjenje u vidu praška zatvoreno bele boje (105.45 g, 93% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 1.48 (2 x s, 9H), 2.90 (2 x s, 3H), 4.47 (s, 2H), 7.26 (d, 2H), 7.77 (d, 2H) i 8.82 (s, 1H) ppm.

Korak 5: terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-bromo-pirazin-2-il] izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-metil-karbamat

Suspenzija terc-butil N-[[4-[hloro-N-hidroksi-karbonimidoil]fenil]metil]-N-metilkarbamata (100.0 g, 334.7 mmol) i terc-butil N-terc-butoksikarbonil-N-[3-etinil-5-(4-izopropilsulfonilfenil)pirazin-2-il]karbamata (121.2 g, 304.3 mmol) u DCM (1.212 L) je mešana na temperaturi sredine. Iz jednog dela se doda trietilamin (33.87 g, 46.65 mL, 334.7 mmol) i, reakciona smeša se meša na temperaturi sredine tokom 16 sati. Reakciona smeša se podeli sa vodom (606.0 mL) i faze se razdvoje. Organska faza se ispere sa vodom (606.0 mL), osuši (Na2SO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo do blizu suvog. Doda se heptan (363.6 mL) i, smeša se ukoncentriše do otprilike 300 mL. Doda se još heptana (1.212 L) i, smeša se greje na 90°C uz mešanje. Mešavina se polako ohladi do temperature sredine i, meša se na ovoj temperaturi tokom 1 sata. Dobijeni precipitat se izoluje filtriranjem i, filterski kolač se ispere sa heptanom (2 x 363.6 mL) i osuši se na vazduhu, kako se dobija naslovljeno jedinjenje u vidu bež čvrste materije (181.8 g, 90% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 1.41 (s, 18H), 1.51 (s, 9H), 2.88 (2 x s, 3H), 4.50 (s, 2H), 7.36 - 7.38 (m, 3H), 7.86 (d, 2H) i 8.65 (s, 1H) ppm.

Korak 6: 1-bromo-4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfanil-benzen

Natrijum hidrid (246.5 mg, 6.163 mmol) se, deo po deo, doda u mešani rastvor 4-bromobenzentiol (jedinjenje xxxi) (970.9 mg, 5.135 mmol) u DMF-u (10 mL) na 0°C. Posle mešanja na ovoj temperaturi u toku 15 minuta, doda se 1,1,1,2,3,3,3-heptadeuterio-2-jodopropan (1 g, 5.649 mmol) i,reakciona smeša se ostavlja da se zagreje do temperature sredine tokom 18 sati. Reakcija se ugasi dodavanjem vode i, mešavina se meša 10 minuta.

Mešavina se ekstrahuje sa dietil etrom (x 3) i, spojeni organski ekstrakti se isperu sa vodom (x 2), slanim rastvorom (x 2), osuše (MgSO4), filtriraju i ukoncentrišu in vacuo kako se dobija jedinjenje iz pod-naslova koje se direktno upotrebljava, bez prethodnog prečišćavanja, uzimajući ga kao 100% prinos i čistoću;

<1>H NMR (500 MHz, DMSO) δ 7.25 - 7.37 (m, 2H) i 7.48 - 7.55 (m, 2H) ppm.

Korak 7: 1-bromo-4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfonil-benzen

mCPBA (2.875 g, 12.83 mmol) se, deo po deo, doda mešanom rastvoru 1-bromo-4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfanil-benzena (1.223 g, 5.134 mmol) u DCM (20 mL) na 0°C i, reakciona smeša se ostavlja da se zagreje do temperature sredine za 17 sati. Smeša se ispere sa 1M vodenim NaOH (x 2), zasićenim vodenim Na2S2O3(x 3), slanim rastvorom (x 1), osuši (MgSO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni (ISCO Companion, 80 g kolona, eluirajući sa 0 do 40% EtOAc/petroleum etar, napunjen u DCM) kako se dobija jedinjenje iz pod-naslova u vidu bezbojnog ulja (1.19 g, 86% prinos);<1>H NMR (500 MHz, DMSO) δ 7.77 - 7.81 (m, 2H) i 7.88 -7.92 (m, 2H) ppm.

Korak 8: 4,4,5,5-tetrametil-2-[4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfonilfenil]-1,3,2-dioksaborolan

Pd(dppf)Cl2.DCM (179.8 mg, 0.2202 mmol) se doda u mešanu suspenziju 1-bromo-4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfonil-benzena (1.19 g, 4.404 mmol), bis(dipinakolato)diborona (1.342 g, 5.285 mmol) i KOAc (1.296 g, 13.21 mmol) u dioksanu (10 mL). Reakciona smeša se stavlja u atmosferu azota izvođenjem 5 ciklusa azot/vakuum i, smeša se greje na 80°C 4.5 sata. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i, rastvarač se uklanja in vacuo. Ostatak se podeli između Et2O i vode i, slojevi se razdvajaju. Organski sloj se osuši (MgSO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo. Ostatak se rastvori u 30% EtOAc/petroleum etra (35 mL) i, doda se 1.2 g Florosila. Mešavina se meša 30 minuta zatim, filtrira, čvrsta materija se ispira sa još alikvota 30% EtOAc/Petrol (x 3). Filtrat se ukoncentriše in vacuo i izvrši se trituracija iz 10% EtOAc/petroleum etra. Dobijena čvrsta materija se izoluje filtriranjem, ispere sa petroleum etrom i osuši in vacuo kako se dobija jedinjenje iz pod-naslova u vidu čvrste materije zatvoreno bele boje (1052.1 mg, 75% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 1.33 (s, 12H), 7.87 (d, J = 8.4 Hz, 2H) i 7.94 (d, J = 8.4 Hz, 2H) ppm.

Korak 9: terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-[4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfonilfenil]pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-metil-karbamat

Doda se [1,1’-bis(di-terc-butilfosfino)ferocen]dihloropaladijum(II) (106.8 mg, 0.1639 mmol) u mešavinu 4,4,5,5-tetrametil-2-[4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil] sulfonilfenil]-1,3,2-dioksaborolana (1.3 g, 4.098 mmol), terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-bromo-pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-metil-karbamata (2.707 g, 4.098 mmol) i K2CO3(1.133 g, 8.200 mmol) u toluenu (9.100 mL), EtOH (2.600 mL) i vodi (2.600 mL) i, reakciona smeša se degasira uz protok azota (5 ciklusa).

Smeša se greje na 75°C 1.5 sat. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i doda se voda (5.2 mL). Nakon mešanja, slojevi se razdvajaju i, organski sloj se osuši (Na2SO4), filtrira i ukoncentriše in vacuo. Ostatak se trituriše sa IPA i dobijeni precipitat se izoluje filtriranjem, ispere sa IPA (3 x 4 mL) i osuši in vacuo na 50°C, kako se dobija naslovljeno jedinjenje u vidu bele čvrste materije (2.4 g, 76% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 1.41 (s, 18H), 1.50 (s, 9H), 2.85 - 2.89 (m, 3H), 4.50 (s, 2H), 7.36 -7.38 (m, 3H), 7.87 (d, 2H), 8.09 (d, 2H), 8.35 (d, 2H) i 9.06 (s, 1H) ppm.

Korak 10: 3-[3-[4-(metilaminometil)fenil]izoksazol-5-il]-5-[4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfonilfenil]pirazin-2-amin (jedinjenje II-4)

Koncentrovana HCl (3.375 g, 2.812 mL 37 %tež/tež, 34.25 mmol) se doda u rastvor terc-butil N-[[4-[5-[3-[bis(terc-butoksikarbonil)amino]-6-[4-[1,2,2,2-tetradeuterio-1-(trideuteriometil)etil]sulfonilfenil]pirazin-2-il]izoksazol-3-il]fenil]metil]-N-metil-karbamata (2.2 g, 2.854 mmol) u acetonu (28.60 mL) i, reakciona smeša se greje na refluksu tokom 7 sati. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine i, dobijeni precipitat se izoluje filtracijom, ispere sa acetonom (2 x 4.5 mL) i osuši in vacuo na 50°C kako se dobija di-HCl so naslovljenog jedinjenja u vidu žute čvrste materije (1.42 g, 92% prinos);

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 2.58 (t, 3H), 4.21 (t, 2H), 5.67 (br s, 2H), 7.74 (d, 2H), 7.85 (s, 1H), 7.94 (d, 2H), 8.10 (d, 2H), 8.38 (d, 2H), 8.96 (s, 1H) and 9.33 (br s, 2H) ppm; MS (ES+) 471.8.

Primer 6: Sinteza 5-(4-(terc-butilsulfonil)fenil)-3-(3-(4-((metilamino)metil)fenil)izoksazol-5-il)pirazin-2-amina (Jedinjenje I-2)

Jedinjenje I-2 •2HCl Jedinjenje I-2 • HCl (Značenja na slici: Step = Korak; crystallization = kristalizacija; water = voda, prim. prev.)

Korak 1: Izrada Jedinjenja 4-ii

(Značenja na slici: Step = Korak, prim. prev.)

Suspenzija terc-butil 4-((hidroksiimino)metil)benzil (metil)karbamata (Jedinjenje 4-i) (650 g, 2.46 mol) u izopropil acetatu (6.5 L) se meša na temperaturi sredine. Doda se N-hlorosukcinimid (361 g, 2.71 mol) i, reakciona temperatura se preko noći održava na 20-28°C da bi se osigurala potpunost reakcije. Reakciona smeša se razblaži sa vodom (3.25 L) i EtOAc (1.3 L) i, faze se razdvajaju. Organska faza se ispere sa vodom (2 x 3.25 L), osuši (Na2SO4) i ukoncentriše do forme vlažnog kolača. Koncentrat se razblaži sa heptanom (9.1 L), ~2 L rastvarača uklonjeno i zatim, meša se na temperaturi sredine 2-20 h. Čvrsta materija se sakupi filtracijom. Filterski kolač se ispere sa heptanom (2 x 975 mL) i osuši, kako se dobija Jedinjenje 4-ii (692 g; 94% prinos, 99.2 površine % čistoće prema HPLC) u vidu bezbojnog praška.

Korak 2: Izrada terc-butil (5-bromo-3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil)(metil)amino) metil)fenil) izoksazol-5-il)pirazin-2-il)(terc-butoksikarbonil)karbamata (Jedinjenje 4-iv)

Suspenzija terc-butil N-(5-bromo-3-etinilpirazin-2-il)-N-terc-butoksikarbonilkarbamata (Jedinjenje 4-iii)(1.59 kg, 3.99 mol) i terc-butil 4-(hloro(hidroksiimino)metil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamata (1.31 kg, 4.39 mol; 1.10 equiv.) u CH2Cl2(12.7 L) se meša na temperaturi sredine. U suspenziju se doda trietilamin (444 g, 611 mL, 4.39 mol) i, reakciona temperatura se održava između 20-30°C tokom 20-48 h kako bi se osigurala potpunost reakcije. Reakciona smeša se razblaži sa vodom (8 L) i temeljno izmeša, zatim se faze razdvajaju. Organska faza se ispere sa vodom (8 L), osuši (Na2SO4) i zatim, ukoncentriše do otprilike 1 L zaostalog CH2Cl2. Koncentrat se razblaži sa heptanom (3.2 L) i ponovo ukoncentriše na 40°C/200 tora sve dok ne prestane da se zapaža destilat. Koncentrat se meša i dalje razblaži sa heptanom (12.7 L) da bi se istaložila čvrsta materija. Suspenzija se meša preko noći. Čvrsta materij se sakupi filtriranjem, ispere sa heptanom (2 x 3 L) i zatim osuši, kako se dobija Jedinjenje 4-iv (2.42 kg; 92% prinos, 100 površine % čistoće prema HPLC) u vidu praška svetlo žućkaste boje.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8.61 (s, 1H), 7.82 (d, J= 8.2 Hz, 2H), 7.31 (m, 3H), 4.46 (br s, 2H), 2.84 (br d, 3H), 1.57 (s, 2H), 1.44 (br s, 9H), 1.36 (s, 18H).

Korak 3: Izrada Jedinjenja 5-i

(Značenja na slici: crystallization = kristalizacija, prim. prev.)

Mešavina terc-butil (5-bromo-3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil)(metil)amino)metil)fenil) izoksazol-5-il)pirazin-2-il)(terc-butoksikarbonil)karbamata (Jedinjenje 4-iv) (1.00 kg, 1.51 mol), K2CO3(419 g, 3.02 mol) i (4-(izopropilsulfonil)fenil)borne kiseline (345 g, 1.51 mol) u toluenu (7.0 L) i vodi (2.0 L) se meša i, degasira se sa N2tokom 30 min. Onda se doda 1,1’-bis(di-tbutilfosfino)ferocen-dihloro-paladijum(II) [Pd(dtbpf)Cl2; 19.7 g, 30.3 mmol] i, tokom još 20 min. se izvrši degasiranje. Reakciona smeša se greje na 70°C najmanje 1 h da bi se osigurala potpunost reakcije. Reakciona smeša se ohladi do temperature sredine, zatim se filtrira kroz Celit. Reakcioni sud i filterski sloj se isperu sa toluenom (2 x 700 mL). Filtrati se spoje i faze razdvoje. Organska faza se meša sa Biotage MP-TMT smolom (170 g) u toku 4-20 h. Smola se uklanja filtracijom kroz Celit i, filterski sloj se ispira sa toluenom (2 x 700 mL). Filtrat i ispirci se spoje i ukoncentrišu do skoro suvog, zatim se razblaže sa i-PrOH (5.75 L) i ponovo ukoncentrišu. Koncentrat se ponovo rastvori u toplom (45°C) i-PrOH (5.75 L) i zatim se ohladi do temperature sredine uz mešanje da bi se injicirala kristalizacija, a zatim, meša se otprilike 16 - 20 h. Čvrsta materija se sakupi filtracijom, ispere sa i-PrOH (2 x 1 L) i osuši, kako se dobija VRT-1018729 (967 g; 84%) u vidu praška bež boje.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 9.04 (s, 1H), 8.33 (d, J = 8.6 Hz, 2H), 8.06 (d, J = 8.5 Hz, 2H), 7.85 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 7.34 (m, 3H), 4.47 (br s, 2H), 3.25 (hept, J = 7.0 Hz, 1H), 2.85 (br d, 3H), 1.47 (s, 9H), 1.38 (s, 18H), 1.33 (d, J = 6.9 Hz, 6H).

Korak 4: Izrada Jedinjenja I-2 • 2HCl

Rastvor Jedinjenja 5-i (950 g, 1.24 mol) u acetonu (12.35 L) se zagreje na 40°C zatim, dodaje se koncentrovana HCl (1.23 kg, 1.02 L 37 %tež/tež, 12.4 mol), brzinom da se reakciona temperatura održi između 40 - 45°C najkraće 5 h, kako bi se osigurao završetak reakcije. Suspenzija se ohladi na ispod 30°C i, čvrsta materija se sakupi filtriranjem. Filterski kolač se ispere sa acetonom (2 x 950.0 mL) zatim, osuši da bi se dobilo Jedinjenje I-2 • 2HCl (578 g; 87% prinos, 99.5 površine % čistoće prema HPLC) u vidu žutog praška.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 9.53 (br d, J = 4.8 Hz, 2H), 8.93 (s, 1H), 8.37 (d, J = 8.5 Hz, 2H), 8.07 (d, J = 8.3 Hz, 2H), 7.92 (d, J = 8.6 Hz, 2H), 7.84 (s, 1H), 7.75 (d, J = 8.3 Hz, 2H), 4.23 -4.15 (m, 2H), 3.43 (hept, J = 6.8 Hz, 1H), 2.55 (t, J = 5.3 Hz, 3H), 1.17 (d, J = 6.8 Hz, 6H).

Korak 5: Izrada Jedinjenja I-2 • HCl od Jedinjenja I-2 • 2HCl

Jedinjenje I-2 •2HCl Jedinjenje I-2 • HCl

(Značenja na slici: water = voda, prim. prev.)

Dvo-sudni postupak

Mešana suspenzija Jedinjenja I-2 • 2HCl (874 g, 1.63 mol) u i-PrOH (3.50 L) i vodi (0.87 L) se greje na 50°C tokom 1-2 h, ohladi se do temperature sredine i, meša tokom 1-20 h. Na malom uzorku se izvede XRPD da bi se potvrdilo da se Jedinjenje I-2 • 2HCl prevelo u drugi oblik. Suspenzija se ohladi na 5°C i meša se tokom 1 h. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem, onda se filterski kolač ispere sa 80/20 i-PrOH/vodom (2 x 874 mL) i, kratko osuši.

Ukoliko XRPD prikaže oblik Jedinjenja 1-2 • HCl/anhidrata, čvrsta materija se osuši da se dobije Jedinjenje I-2 •HCl/anhidrat (836 g, 99% prinos, 99.2 površine % čistoće prema HPLC) u vidu žute čvrste materije.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 9.38 (s, 2H), 8.96 (s, 1H), 8.46 - 8.34 (m, 2H), 8.10 (d, J = 8.3 Hz, 2H), 7.94 (d, J = 8.6 Hz, 2H), 7.85 (s, 1H), 7.75 (d, J = 8.3 Hz, 2H), 7.23 (br s, 2H), 4.21 (s, 2H), 3.47 (hept, J = 6.7 Hz, 1H), 2.58 (s, 3H), 1.19 (d, J = 6.8 Hz, 6H).

Ukoliko XRPD prikaže oblik Jedinjenja 1-2 • HCl/hidrata, čvrsta materija se meša u svežem i-PrOH (3.50 L) i vodi (0.87 L) na 50°C najmanje 2 h sve dok XRPD ne pokaže potpunu konverziju u Jedinjenje I-2 •HCl/anhidrat. Suspenzija se onda ohladi na 5°C i meša se tokom 1 h. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem, onda se filterski kolač ispere sa 80/20 i-PrOH/vodom (2 x 874 mL) i, osuši da bi se dobilo Jedinjenje I-2•HCl/anhidrat.

Korišćena alternativna procedura (jedno-posudni)

Jedinjenje I-2 • 2HCl (392 g) se stavi u reaktor. U reaktor se stavi 4:1 smeša IPA/voda (8 L) i meša se na temperaturi sredine preko noći. Koristi se XRPD za potvrdu konverzije u mono-HCl so mono-hidratnog oblika. Mešavina se greje na 50°C. Dodaju se kristali Jedinjenja I-2 • HCl/anhidrata (16 g) i mešavina greje na 50°C sve dok XRPD ne potvrdi završetak konverzije u željeni anhidratni oblik. Mešavina se ohladi do temperature sredine, filtrira i čvrsta materija se ispere sa 4:1 smešom IPA/voda (2 x 800 mL) zatim, osuši kako se dobija Jedinjenje I-2 • HCl/anhidrat (343 g, 94% prinos).

Korak 4: Izmenjen postupak 1: Izrada Jedinjenja 1-2 u formi slobodne baze

5-i Jedinjenje I-2 (slobodna baza)

(Značenja na slici: water = voda, prim. prev.)

Rastvor Jedinjenja 5-i (100 g, 131 mmol) u DCM (200 mL) se meša na temperaturi sredine zatim, doda se TFA (299 g, 202 mL, 2.62 mol). Nakon 2 h, reakcioni rastvor se ohladi na 5°C. Reakciona smeša se razblaži sa EtOH (1.00 L) za oko 5 min dovodeći do stvaranja sjajno žute suspenzije. Suspenzija se ohladi na 10°C zatim, dodaje se NaOH (1.64 L 2.0 M, 3.28 mol) tokom 30 min zatim, meša se preko noći na temperaturi sredine. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem zatim, ispere sa vodom (2 x 400 mL), EtOH (2 x 200 mL) zatim, osuši da bi se dobilo Jedinjenje 1-2 slobodna baza (57.0 g, 94% prinos, 99.7 površine % čistoće prema HPLC) u vidu finog žutog praška.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 8.95 (s, 1H), 8.39 (d, J = 8.5 Hz, 2H), 7.95 (dd, J = 11.6, 8.4 Hz, 4H), 7.78 (s, 1H), 7.51 (d, J = 8.2 Hz, 2H), 7.21 (br s, 2H), 3.72 (s, 2H), 3.47 (hept, J = 6.8 Hz, 1H), 2.29 (s, 3H), 1.19 (d, J = 6.8 Hz, 6H).

Korak 4: Izmenjen postupak 2: Izrada Jedinjenja I-2 • HCl

(Značenja na slici: Compound = jedinjenje, prim. prev.)

Suspenzija Jedinjenja 1-2 slobodne baze (10.0 g, 21.6 mmol) u acetonu (80 mL) se meša i greje na 35°C. Doda se vodeni rastvor HCl (11.9 mL of 2.0 M, 23.8 mmol) razblažen sa vodom (8.0 mL) i, mešavina se greje na 50°C tokom 4 h. Mešavina se ostavlja da se ohladi do temperature sredine zatim, meša se preko noći. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem. Filterski kolač se ispere sa acetonom (2 x 20 mL) zatim, osuši da bi se dobilo 10.2 g Jedinjenja 1-2 hidrohlorida (95% prinos) u vidu žutog praška.

Primer 7: Sinteza 5-(4-(Izopropilsulfonil)fenil)-3-(3-(4-(tetrahidropiran-4-ilamino)metil)fenil) izoksazol-5-il)pirazin-2-amina (Jedinjenje I-3)

Šema: Primer sinteze Jedinjenja 1-3

(Značenja na slici: crystallization = kristalizacija; resin = smola; water = voda, prim. prev.)

Korak 1: Izrada N-(4-(dietoksimetil)benzil)tetrahidro-2H-piran-4-amina (A-2)

Rastvor tetrahidro-2H-piran-4-amin hidrohlorida (1.13 kg, 8.21 mol) u MeOH (14.3 L) se meša na otprilike 20°C, doda se onda Et3N (1.06 kg, 1.43 L, 8.21 mol). Mešavina se meša najmanje 5 min zatim, dodaje se tereftalaldehid dietil acetal (1.43 kg, 6.84 mol) uz održavanje reakcione temperature između 20-25°C. Mešavina se meša najmanje 45 min da bi se formirao imin. Dodaju se NaBH4kapleti (414 g, 11.0 mol) uz održavanje reakcione temperature ispod 25°C. Mešavina se meša 1 h po završetku dodavanja. Reakcija se ugasi dodatkom 1 M NaOH (13.7 L) i onda ekstrahuje sa MTBE. Organski rastvor se ispere sa slanim rastvorom (7.13 L) zatim, osuši (Na2SO4) i ukoncentriše da bi se dobilo Jedinjenje A-2 (2197 g; 109% prinos, 94.4 površine % čistoće prema HPLC) u vidu maglovitog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7.43 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 7.31 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 5.49 (s, 1H), 4.66 (br s, 1H), 4.03 - 3.91 (m, 2H), 3.82 (s, 2H), 3.69 - 3.47 (m, 4H), 3.38 (td, J = 11.6, 2.1 Hz, 2H), 2.78 - 2.65 (m, 1H), 1.90 - 1.81 (m, 2H), 1.53 - 1.37 (m, 2H), 1.23 (t, J = 7.1 Hz, 6H).

Korak 2: Izrada terc-butil 4-(dietoksimetil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamata (A-3)

Mešavina N-(4-(dietoksimetil)benzil)tetrahidro-2H-piran-4-amina (A-2) (2195 g, 7.48 mol) u CH2Cl2(22.0 L) se meša na 25°C zatim, doda se di-t-butil dikarbonat (1.71 kg, 7.86 mol). Onda se dodaje Et3N (795 g, 1.10 L) uz održavanje reakcione temperature između 20 - 25°C. Reakciona smeša se meša na otprilike 25°C tokom 12 - 20 h. Kada je reakcija završena, smeša se ohladi na otprilike 20°C i ugasi sa 0.5 M vodenom limunskom kiselinom (7.48 L, 3.74 mol) uz održavanje reakcione temperature između 20 - 25°C. Organske faze se sakupe, isperu sa zasićenim NaHCO3(6.51 L, 7.48 mol), isperu sa slanim rastvorom (6.59 L) i osuše (Na2SO4) zatim, ukoncentrišu da bi se dobio terc-butil 4-(dietoksimetil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il) karbamat (A-3) (2801 g; 95% prinos, 98.8 površine % čistoće prema HPLC) u vidu gustog, smolastog ulja.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7.40 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 7.21 (d, J = 7.9 Hz, 2H), 5.49 (s, 1H), 4.39 (br s, 3H), 3.93 (br dd, J = 10.8, 3.8 Hz, 2H), 3.67 - 3.47 (m, 4H), 3.40 (br m, 2H), 1.68 - 1.59 (m, 4H), 1.39 (br s, 9H), 1.23 (t, J = 7.1 Hz, 6H).

Korak 3: Izrada terc-butil 4-((hidroksiimino)metil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamata (A-4)

Rastvor terc-butil 4-(dietoksimetil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamata (A-3) (2.80 kg, 7.12 mol) u THF-u (28.0 L) i vodi (2.80 L) se meša na otprilike 20°C. Doda se hidroksilamin hidrohlorid (593 g, 8.54 mol) uz održavanje reakcione temperature između 20-25°C. Reakciona smeša se meša na otprilike 20°C u toku 16 – 20 h zatim, razblaži sa CH2Cl2(8.4 L) i 50% slanim rastvorom (11.2 L) i, meša se najmanje 5 min. Faze se razdvoje i, onda se organska faza ispere sa 50% slanim rastvorom (2 x 2.8 L), osuši (Na2SO4) i ukoncentriše. Koncentrat se razblaži sa MeOH (1.4 L) i ponovo ukoncentriše. Koncentrat se razblaži sa MeOH (14.0 L) i prenese u reakcioni sud. Rastvor se zagreje na otprilike 25°C zatim, dodaje se voda (14.0 L) tokom otprilike 1 - 1.5 h; pošto se doda oko 10 L vode, mešavina se zaseje i zapaža se maglovita suspenzija. Dodaje se još vode (8.4 L) u toku 1.5 h radi daljeg taloženja proizvoda. Nakon sazrevanja, čvrsta materija se sakupi filtriranjem. Filterski kolač se ispere sa heptanom (5.6 L) i osuši, kako se dobija terc-butil 4-((hidroksiimino)metil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il) karbamat (A-4) (1678 g; 71%, 91.5 površine % čistoće prema HPLC) u vidu praška zatvorenobele boje.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8.12 (s, 1H), 7.51 (d, J = 8.2 Hz, 2H), 7.24 (d, J = 7.9 Hz, 2H), 4.40 (br s, 3H), 3.96 (dd, J = 10.4, 3.6 Hz, 2H), 3.41 (br m, 2H), 1.69 - 1.61 (m, 4H), 1.39 (br s, 9H).

Korak 4: Izrada (terc-butil 4-(hloro(hidroksiimino)metil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il) karbamata (A-4-i)

Suspenzija (E)-terc-butil 4-((hidroksiimino)metil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il) karbamat (A-4) (1662 g, 4.97 mol) u i-PrOAc (16.6 L) se meša na 20°C u reaktoru. Doda se N-hlorosukcinimid (730 g, 5.47 mol) uz održavanje temperature na oko 20°C. Suspenzija se meša na otprilike 20°C da bi se reakcija završila. Suspenzija se razblaži sa vodom (8.3 L) i meša se da se rastvore čvrste materije. Faze se razdvoje i organska faza ispere sa vodom (8.3 L). Organska faza se ukoncentriše zatim, razblaži sa i-PrOAc (831 mL). Polako se doda heptan (13.3 L; 8 V) da otpočne kristalizacija. Gusta suspenzija se onda meša 1 h. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem; filterski kolač se ispere sa heptanom (2 x 1.6 L; 2 x 1 V) i osuši, kako se dobija (Z)-terc-butil 4-(hloro(hidroksiimino)metil)benzil (tetrahidro-2H-piran-4-il)karbamat (A-4-i) (1628 g; 89%, 98.0 površine % čistoće prema HPLC) u vidu belog praška.

Korak 5: Izrada terc-butil (5-bromo-3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)metil)fenil)izoksazol-5-il)pirazin-2-il)(terc-butoksikarbonil)karbamata (A-5)

Rastvor terc-butil 4-(hloro(hidroksiimino)metil)benzil(tetrahidro-2H-piran-4-il) karbamata (A-4-i) (1.60 kg, 4.34 mol) i terc-butil N-(5-bromo-3-etinilpirazin-2-il)-N-tercbutoksikarbonilkarbamata (Jedinjenje A-4-ii) (1.73 kg, 4.34 mol) u CH2Cl2(12.8 L) se meša na 20°C. Doda se Et3N (483 g, 665 mL; 4.77 mol) i reakciona temperatura održava ispod 30°C. Suspenzija se meša na 20°C da bi se reakcija završila i zatim, razblaži se sa vodom (8.0 L) i mućka se. Faze se razdvajaju i organska faza ispere sa vodom (8.0 L) i zatim se ukoncentriše. Doda se i-PrOAc (1.6 L) i smeša se greje na 50°C. Polako se doda heptan (4.0 L) i suspenzija ostavlja da se ohladi do temperature sredine i, meša se preko noći. Doda se još heptana (7.2 L) u suspenziju i meša se 1 h. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem. Filterski kolač se ispere sa heptanom (2 x 1.6 L) i osuši, kako se dobija terc-butil (5-bromo-3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil) (tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)metil)fenil)izoksazol-5-il)pirazin-2-il)(terc-butoksikarbonil) karbamat (A-5) (2.478 kg; 78%, 97.8 površine % čistoće prema HPLC) u vidu finog praška žućkaste boje.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8.60 (s, 1H), 7.78 (d, J = 8.3 Hz, 2H), 7.31 (m, 3H), 4.42 (br m, 3H), 4.03 - 3.82 (m, 2H), 3.38 (br s, 2H), 1.60 (m, 4H), 1.36 (s, 27H).

Korak 6: Izrada terc-butil terc-butoksikarbonil(3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)metil)fenil)izoksazol-5-il)-5-(4-(izopropilsulfonil)fenil)pirazin-2-il) karbamata

(Značenja na slici: resin = smola, crystallization = kristalizacija, prim. prev.)

Smeša terc-butil (5-bromo-3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil)(tetrahidro-2H-piran-4-il) amino)metil)fenil)izoksazol-5-il)pirazin-2-il)(terc-butoksikarbonil)karbamata (A-5) (425 g, 582 mmol), K2CO3(161 g, 1.16 mol; 2.0 equiv.) i (4-(izopropilsulfonil)fenil)borne kiseline (133 g, 582 mmol) u toluenu (2.98 L) i vodi (850 mL) se meša i degasira sa N2na temperaturi sredine. Doda se katalizator [1,1’-bis(di-terc-butilfosfino)ferocen]dihloropaladijum(II), (Pd(dtbpf)Cl2; 1.90 g, 2.91 mmol) i mešavina se degasira još 10 min. Mešavina se greje na 70°C sve dok se reakcija ne završi. Mešavina se ohladi na 50°C, razblaži sa vodom (850 mL) i filtrira kroz sloj Celita. Faze se razdvajaju. Organska faza se ukoncentriše i zatim, ostatak razblaži sa EtOH (1.70 L) i ponovo ukoncentriše. Uz mešanje na 40°C, koncentrat se razblaži sa EtOH (1.70 L) kako otpočinje kristalizacija. Suspenzija se ohladi na 20°C i meša se 4 h. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem. Filterski kolač se ispere sa EtOH (2 x 425 mL) i osuši na vazduhu, kako se dobija terc-butil terc-butoksikarbonil(3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)amino) metil)fenil)izoksazol-5-il)-5-(4-(izopropilsulfonil)fenil)pirazin-2-il)karbamat (A-6) u vidu praška bež boje. Čvrsta materija se rastvori u THF (2.13 L) i sa Biotage MP-TMT smolom (48 g) prevede u žitko stanje na temperaturi sredine. Smola se uklanja filtriranjem i filtrat se ukoncentriše kako bi se uklonila glavnina THF. Koncentrat se razblaži sa EtOH (970 mL) i ponovo ukoncentriše do otprilike polovine početne zapremine. Koncentrat se ponovo razblaži sa EtOH (970 mL) i meša se 1 h na 40°C. Suspenzija se ohladi do temperature sredine i čvrsta materija se sakupi filtriranjem zatim, osuši kako se dobija terc-butil terc-butoksikarbonil(3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)metil)fenil)izoksazol-5-il)-5-(4-(izopropilsulfonil)fenil)pirazin-2-il)karbamat (A-6) (416 g; 86% prinos, 99.3 površine % čistoće prema HPLC) u vidu belog praška.

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 9.04 (s, 1H), 8.38 - 8.28 (m, 2H), 8.10 - 8.01 (m, 2H), 7.82 (d, J = 8.2 Hz, 2H), 7.34 (m, 3H), 4.44 (br s, 2H), 3.94 (dd, J = 10.5, 3.5 Hz, 2H), 3.40 (br s, 2H), 3.25 (hept, J = 6.8 Hz, 1H), 1.65 (m, 4H), 1.38 (br s, 27H), 1.33 (d, J = 6.9 Hz, 6H).

Korak 7: Izrada 5-(4-(izopropilsulfonil)fenil)-3-(3-(4-(((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)metil) fenil)izoksazol-5-il)pirazin-2-amina (I-3) u formi slobodne baze

(Značenja na slici: water = voda, prim. prev.)

Suspenzija terc-butil terc-butoksikarbonil(3-(3-(4-(((terc-butoksikarbonil)(tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)metil)fenil)izoksazol-5-il)-5-(4-(izopropilsulfonil)fenil)pirazin-2-il)karbamata (A-6) (410 g; 492 mmol) u CH2Cl2(410 mL) se meša na temperaturi sredine, u balonu. Doda se TFA (841 g, 568 mL; 7.4 mol) uz održavanje reakcione temperature između 20-25°C. Rastvor se meša na temperaturi sredine otprilike oko 3 h kada reakcija pokazuje svoj završetak. Rastvor se ohladi na otprilike 5-10°C i razblaži sa EtOH (3.3 L) uz održavanje temperature ispod 20°C. Doda se 5.0 M vodenog rastvora NaOH (1.77 L; 8.85 mol) uz omogućavanje reakcionoj temperaturi da se popne od otprilike 14°C do otprilike 42°C. Suspenzija se greje na 70 - 75°C tokom 6 h uz uklanjanje destilata. Suspenzija se ostavlja da se ohladi do temperature sredine. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem i filterski kolač se ispere sa vodom (4 x 1.64 L). Filterski kolač se ispere sa EtOH (2 x 820 mL) i osuši, kako se dobija 5-(4-(izopropilsulfonil)fenil)-3-(3-(4-(((tetrahidro-2H-piran-4-il)amino)metil)fenil) izoksazol-5-il)pirazin-2-amin (Jedinjenje I-1) (257 g; 98% prinos, 99.5 površine % čistoće prema HPLC) u vidu žutog praška.

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 8.94 (s, 1H), 8.44 - 8.33 (m, 2H), 7.94 (t, J = 8.2 Hz, 4H), 7.76 (s, 1H), 7.53 (d, J = 8.2 Hz, 2H), 7.20 (s, 2H), 3.83 (m, 1H), 3.80 (s, 3H), 3.46 (hept, J = 6.8 Hz, 1H), 3.25 (td, J = 11.4, 2.1 Hz, 2H), 2.66 - 2.54 (m, 1H), 1.79 (br dd, 2H), 1.36 - 1.22 (m, 2H), 1.19 (d, J = 6.8 Hz, 6H).<13>C NMR (101 MHz, DMSO) δ 167.57, 151.76, 141.07, 137.58, 135.75, 129.16, 128.53, 126.57, 126.41, 125.69, 124.52, 102.13, 65.83, 54.22, 52.60, 49.19, 33.18, 15.20.

Analitički podaci za jedinjenje

INTERMEDIJERI

Primer 8: Izrada oksima 5a

ŠEMA BB

(Značenja u Šemi BB: Step = Korak; water = voda, prim. prev.)

Korak 1b

Staviti MeOH (28.00 L) i 4-(dietoksimetil)benzaldehid (Jedinjenje 1b) (3500 g, 16.81 mol) u reaktor, na 20°C. Dodati metilamin, 33% u EtOH (1.898 kg, 2.511 L 33 %tež/tež, 20.17 mol) uz održavanje 20-30°C zatim, mešati tokom 1.5 h da bi se formirao imin. Dodati NaBH4(381.7 g, 10.09 mol) kaplete uz održavanje temperature između 20 - 30°C. Mešati na sobnoj temperaturi najmanje 30 min kako bi se osigurala potpunost reakcije. Dodati vodeni NaOH (16.81 L 2.0 M, 33.62 mol) uz održavanje otprilike 20°C. Dodati MTBE (17.50 L) i slani rastvor (7.0 L), mešati bar 5 min zatim, ostaviti da se faze razdvoje. Ekstrahovati vodeni sloj sa MTBE (7.0 L) zatim, spojiti organske faze i isprati sa slanim rastvorom (3.5 L) onda, osušiti (Na2SO4), potom ukoncentrisati do 6 L. Bifazna smeša se prenese u levak za odvajanje i, ukloni se vodena faza. Organska faza se ukoncentriše, kako se dobija1-(4-(dietoksimetil)fenil)-N-metilmetanamin (Jedinjenje 2b) (3755 g, 16.82 mol, 100% prinos) u vidu ulja.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7.43 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 7.31 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 5.49 (s, 1H), 3.75 (s, 2H), 3.68 - 3.46 (m, 4H), 2.45 (s, 3H), 1.23 (t, J = 7.1 Hz, 6H).

Koraci 2b i 3b

Staviti 2-MeTHF (15.00 L) i 1-(4-(dietoksimetil)fenil)-N-metilmetanamin (Jedinjenje 2b) (3750 g, 16.79 mol) u reaktor, na 20°C. Dodati rastvor Boc anhidrida (3.848 kg, 4.051 L, 17.63 mol) u 2-MeTHF-u (7.500 L) uz održavanje otprilike 25°C. Mešati bar 30 min da bi se osigurala potpuna konverzija u terc-butil 4-(dietoksimetil)benzil(metil)karbamat (Jedinjenje 3b), zatim, dodati rastvor Na2SO4(1.192 kg, 8.395 mol) u vodi (11.25 L). Zagrejati na 35°C zatim, dodati rastvor hidroksilamin hidrohlorida (1.750 kg, 25.18 mol) u vodi (3.75 L) zatim, mešati najmanje 6 h da bi se osigurala potpunost reakcije. Ohladiti na 20°C, zaustaviti mešanje i ukloniti vodenu fazu. Isprati organski sloj sa slanim rastvorom (3.75 L), osušiti (Na2SO4), filtrirati i ukoncentrisati do otprilike 9 L. Dodati heptan (15.00 L) i kristalni terc-butil 4-((hidroksiimino) metil)benzil(metil)karbamat (Jedinjenje 5a) (1.0g deo po deo, svakih 10 min) sve dok nukleacija ne postane vidljiva, zatim ukoncentrisati da bi se dobila čvrsta materija kao žitka masa. Dodati heptan (3.75 L) zatim, ohladiti do sobne temp i filtrirati. Isprati sa heptanom (5.625 L) zatim, osušiti, kako se dobija terc-butil 4-((hidroksiimino)metil)benzil(metil)karbamat (Jedinjenje 5a) (4023 g, 15.22 mol, 91 % prinos, 97.2 površine % čistoće prema HPLCu vidu bezbojne čvrste materije.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8.13 (s, 1H), 7.54 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 7.25 (br d, 2H), 4.44 (br s, 2H), 2.83 (br d, 3H), 1.47 (br s, 9H).

Šema CC: Sinteza Intermedijera A-4-II

(Značenja u Šemi CC: protection = postavljanje zaštite; removal = uklanjanje, prim. prev.)

Jedinjenje formule A-4-ii može da se proizvede prateći korake istaknute u Šemi C. Reakcije Sonogashira kuplovanja su poznate u ovoj oblasti (vidi npr., Chem. Rev. 2007, 874-922). U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi za Sonogashira kuplovanje obuhvataju dodavanje 1 ekvivalenta jedinjenja formule C-1, 1 ekvivalenta TMSacetylene, 0.010 ekvivalenata Pd(PPh3)2Cl2, 0.015 ekvivalenata CuI i 1.20 ekvivalenata NMM u izopropanolu. Proizvod se može izolovati dodavanjem vode u alkoholnu reakcionu smešu.

Aminske soli proizvoda mogu da se formiraju rastvaranjem amina u uobičajenom organskom rastvaraču i dodavanjem kiseline. Primeri pogodnih rastvarača obuhvataju hlorovane rastvarače (npr., dihlorometan (DCM), dihloroetan (DCE), CH2Cl2i hloroform), etre (npr., THF, 2-MeTHF i dioksan), estre (npr., EtOAc, IPAC) i druge aprotonske rastvarače. Primeri pogodnih kiselina uključuju, ali nisu ovima ograničeni, HCl, H3PO4, H2SO4, MSA i PTSA. U nekim ostvarenjima, rastvarač je IPAC i kiselina je PTSA. U nekim ostvarenjima, kisela adiciona so se ponovo prevodi u slobodnu aminsku bazu u prisustvu pogodnog rastvarača i pogodne baze. Pogodni rastvarači uključuju EtOAc, IPAC, dihlorometan (DCM), dihloroetan (DCE), CH2Cl2, hloroform, 2-MeTHF i, pogodne baze uključuju NaOH, NaHCO3, Na2CO3, KOH, KHCO3, K2CO3i Cs2CO3. U nekim ostvarenjima, pogodan rastvarač je EtOAc i pogodna baza je KHCO3.

Amin Jedinjenja C-2 može da se zaštiti različitim zaštitnim grupama za amine, kao što je Boc (terc-butoksikarbonil). Uvođenje Boc zaštitnih grupa je poznato u ovoj oblasti (vidi, npr. Protecting Groups in Organic Synthesis, Greene and Wuts). U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi obuhvataju dodavanje 1.00 ekvivalenata amina, 2.10 ekvivalenata di-terc-butil dikarbonata i 0.03 ekvivalenta DMAP u EtOAc.

Redukcija sa Pd se izvodi obradom sa metalnim čistačem (siika gel, funkcionalizovane smole, ugalj). U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi uključuju dodavanje uglja.

TMS (trimetilsilil) zaštitna grupa na Jedinjenju C-3 može da se ukloni preko uslova, koji su poznati stručnim osobama. U nekim ostvarenjima, uslovi za uklanjanje TMS obuhvataju reakciju TMS-zaštićenog jedinjenja sa pogodnom bazom u pogodnom rastvaraču. Primeri pogodnih rastvarača obuhvataju hlorovane rastvarače (npr., dihlorometan (DCM), dihloroetan (DCE), CH2Cl2i hloroform), etre (npr., THF, 2-MeTHF i dioksan), estre (npr., EtOAc, IPAC), druge aprotonske rastvarače i alkoholne rastvarače (npr., MeOH, EtOH, iPrOH). Primeri pogodnih baza obuhvataju, ali nisu ovima ograničeni, (npr., NaOH, KOH, K2CO3, Na2CO3). U nekim ostvarenjima, pogodni uslovi obuhvataju dodavanje 1.10 ekvivalenata TMS-zaštićenog acetilena, 1.10 ekvivalenata K2CO3, EtOAc i EtOH. U nekim ostvarenjima, alkoholni rastvarač, kao što je EtOH, dodaje se poslednji u reakciju. U nekim ostvarenjima, proizvod acetilen se izoluje dodavanjem vode.

Šema DD: Primer sinteze Jedinjenja A-4-II

(Značenja u Šemi DD: charcoal = drveni ugalj; water = voda, prim. prev.)

Primer 9: Sinteza Jedinjenja A-4-ii

Korak 1: Izrada 5-bromo-3-((trimetilsilil)etinil)pirazin-2-amina (Jedinjenje C-2)

(Značenja u šemi: water = voda, prim. prev.)

Staviti izopropanol (8.0 L) u reaktor, mešati i pročistiti sa strujom N2. U reaktor dodati 3,5-dibromopirazin-2-amin (Jedinjenje C-1) (2000 g, 7.91 mola), Pd(PPh3)2Cl2(56 g, 0.079 mola), CuI (23 g, 0.119 mola) i NMM (1043 mL, 9.49 mola) u N2atmosferi. Podesiti temperaturu reakcije na 25°C. Reaktor pročistiti sa N2izvođenjem najmanje tri ciklusa pročišćavanja vakuum/N2. U reakcionu smešu staviti TMS-acetilen (1.12 L, 7.91 mola) i održavati temperaturu reakcije ispod 30°C. Kada je reakcija završena, spustiti temperaturu reakcione smeše na 15°C zatim, dodati vodu (10 L) i mešati najmanje 2 h. Čvrsta materija sakupi filtriranjem ispirajući čvrstu materiju sa 1:1 smešom IPA/voda (2 x 6 L). Filterski kolač se osuši pod vakuumom i zatim, stavi u reaktor i rastvori u EtOAc (12.5 L). U reaktor se stavi PTSA hidrat (1.28 kg, 6.72 mol) kao čvrsta materija. Mešavina se meša na temperaturi sredine najmanje 5 h zatim, čvrsta materija se sakupi filtriranjem, ispere se sa 1:1 smešom heptan/EtOAc (3.5 L) i zatim, heptanom (3.5 L). Filterski kolač se osuši, kako se dobija 5-bromo-3-((trimetilsilil)etinil)pirazin-2-amin (Jedinjenje C-2) u vidu PTSA soli (2356 g, 67% prinos, 98.9 površine % čistoće prema HPLC).

<1>H NMR (400 MHz, DMSO) δ 8.12 (s, 1H), 7.48 (d, J = 8.1 Hz, 2H), 7.12 (d, J = 8.0 Hz, 2H), 2.29 (s, 3H), 0.26 (s, 9H).

Koraci 2 i 3

(Značenja u šemi: charcoal = drveni ugalj; water = voda, prim. prev.)

Korak 2: Izrada terc-butil N-terc-butoksikarbonil-N-[5-bromo-3-((trimetilsilil)etinil)pirazin-2-il]karbamata (Jedinjenje C-3)

Rastvor 5-bromo-3-((trimetilsilil)etinil)pirazin-2-aminske PTSA soli (Jedinjenje C-2) (2350 g, 5.31 mol) u EtOAc (11.5 L) se meša sa 20% tež/tež aq. rastvorom KHCO3(4.5 kg, 1.5 eq.) tokom najmanje 30 min. Slojevi se razdvoje i organski sloj ukoncentriše zatim, rastvori u EtOAc (7 L) i doda u reaktor. Doda se DMAP (19.5 g, 0.16 mol) i zatim, polako se doda rastvor Boc2O (2436 g, 11.16 mol) u EtOAc (3 L). Reakciona smeša se meša najmanje 30 min da bi se osigurala potpunost reakcije zatim, dodaju se aktivni ugalj (Darco G-60, 720 g) i Celit (720 g) i, meša se najmanje 2 h. Mešavina se filtrira, ispirajući sloj čvrste materije sa EtOAc (2 x 1.8 L). Filtrat se ukoncentriše, kako se dobija terc-butil N-terc-butoksikarbonil-N-[5-bromo-3-((trimetilsilil)etinil)pirazin-2-il]karbamat (Jedinjenje C-3), koji se direktno koristi u sledećem koraku.

Korak 3: Izrada terc-butil N-(5-bromo-3-etinilpirazin-2-il)-N-terc-butoksikarbonilkarbamat (Jedinjenje A-4-ii)

K2CO3(811 g, 5.87 mol) se stavi u reaktor, a zatim i rastvor Jedinjenja C-3 (2300 g, 4.89 mol) rastvoren u EtOAc (4.6 L) i počne se mućkanje. Polako se doda EtOH (9.2 L) i, mešavina se meša najmanje 1 h da bi se reakcija u potpunosti završila, onda se doda voda (4.6 L) i mešanje se nastavlja još najmanje 2 h. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem i ispere sa 1:1 smešom EtOH/voda (4.6 L zatim, 2.3 L) zatim sa EtOH (2.3 L). Filterski kolač se osuši, kako se dobija terc-butil N-(5-bromo-3-etinilpirazin-2-il)-N-terc-butoksikarbonilkarbamat (Jedinjenje A-4-ii) (1568 g, 78% prinos, 97.5 površine % prema HPLC).

<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8.54 (s, 1H), 3.52 (s, 1H), 1.42 (s, 18H).

Čvrsti oblici Jedinjenja 1-2

Jedinjenje I-2 je proizvedeno u različitim čvrstim oblicima, uključujući soli i kosolvate. Čvrsti oblici ovog izlaganja su korisni korisni u proizvodnji lekova za lečenje kancera. Jedno ostvarenje obezbeđuje upotrebu čvrstog oblika, koji je ovde opisan, za lečenje kancera. U nekim ostvarenjima, kancer je kancer pankreasa ili ne-mikrocelularni kancer pluća. Drugo ostvarenje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži ovde opisani čvrsti oblik i farmaceutski prihvatljiv nosač.

Prijavljivači ovde opisuju pet novih čvrstih oblika Jedinjenja 1-2. Nazivi i stehiometrija za svaki od ovih čvrstih oblika je dat u Tabeli S-1, u nastavku:

Tabela S-1

NMR spektar čvrstog stanja se dobija na Bruker-Biospin 400 MHz Advance III widebore spektrometru, opremljenim sa Bruker-Biospin 4mm HFX probom. Uzorci su spakovani u 4mm ZrO2rotore (otprilike 70mg ili manje, zavisno od količine dostupnog uzorka). Primenjena je brzina MAS (magic angle spinning) od uobičajenih 12.5 kHz. Temperatura glave probe je bila podešena na 275K kako bi se što više umanjio efekat grejanja zbog trenja tokom spinovanja. Vreme relaksacije protona se meri primenom eksperimenta povraćaja<1>H MAS T1saturacije u relaksaciji, sa ciljem da se podesi ispravno odlaganje ponovnog ciklusa<13>C unakrsnepolarizacije (CP) MAS eksperimenta. Odlaganje ponovnog ciklusa<13>C CPMAS eksperimenta se podesi da bude najmanje 1.2 puta duže od izmerenog vremena<1>H T1relaksacije, sa ciljem što je moguće većeg odnosa signal spektra ugljenika prema šumu. CP kontaktno vreme<13>C CPMAS eksperimenta je bilo podešeno na 2 ms. Korišćen je CP protonski puls sa linearnom kosom ravni (od 50% do 100%). Hartmann-Hahn sparivanje je bilo optimizovano na spoljašnji referentni uzorak (glicin). Spektar ugljenika je dobijen na aparatu SPINAL 64 decoupling, sa jačinom polja od otprilike 100 kHz. Hemijsko pomeranje je poređeno prema spoljašnjem standardu adamantana sa njegovom “upfield” rezonancom podešenom na 29.5 ppm.

XRPD podaci za Primere 13-14 su dobijeni na Bruker D8 Advance sistemu (Asset V014333), opremljenom sa zatvorenom epruvetom kao Cu izvorom i Vantec-1 detektorom (Bruker AXS, Madison, WI) na sobnoj temperaturi. Generator X-zraka je radio na voltaži od 40 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u plitak silikonski nosač. Podaci se registruju u refleksionom skenirajućem modu (“locked coupled”) kroz opseg od 3°-40° 2 theta sa veličinom koraka od 0.0144° i vremenom zadržavanja od 0.25s (105 s po koraku). Primenjeni su promenljivi divergentni otvori.

Primer 10: Jedinjenje 1-2 (slobodna baza)

Jedinjenje 1-2 slobodna baza se može obrazovati u skladu sa postupcima, opisanim u Primeru 6, Korak 4: Alternativan postupak 1.

XRPD Jedinjenja 1-2 (slobodna baza)

Slika 1a prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je karakteristika kristalne supstance leka.

Reprezentativni XRPD pikovi za Jedinjenje 1-2 slobodnu bazu:

Termo analiza Jedinjenja 1-2 slobodne baze

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja 1-2 sloboden baze je izvedena kako bi se odredio procenat gubitka težine u funkciji vremena. Uzorak se greje od temperature sredine do 350°C pri brzini od 10°C/min na TA Instrument TGA Q5000 (Asset V014258). Slika 2a prikazuje TGA rezultat sa gubitkom u težini u jednom koraku pre uparavanja ili termalne dekompozicije. Od temperature sredine do 215°C, gubitak težine je iznosio ~1.9 %.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja 1-2 slobodne baze

Termalna svojstva Jedinjenja 1-2 slobodne baze su izmerena na TA Instrument DSC Q2000 (Asset V014259). Uzorak Jedinjenja 1-2 slobodne baze (1.6900 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 350°C pri 10°C/min. Jedan endotermijski pik se zapaža na 210°C pri čemu on počinje na temperaturi od 201°C (Slika 3a). Entalpija koja se povezuje sa endotermnim pikom je 78 J/g.

NMR Jedinjenja 1-2 slobodne baze u čvrstom stanju

<13>C CPMAS na Jedinjenju 1-2 slobodnoj bazi

275K;<1>H T1=1.30s

12.5 kHz spinovanje; ref. adamantan 29.5 ppm

Za puni spektar, vidi Sliku 4a.

Reprezentativni pikovi

Kristalna struktura Jedinjenja 1-2 slobodne baze

Slobodan oblik Jedinjenja 1-2 je proizveden od Jedinjenja 1-2 HCl soli. 200mg Jedinjenja 1-2 HCl so se doda u 1mL 6N rastvora NaOH. Za ekstrakciju slobodnog oblika se upotrebi 20mL dihlorometana. Dihlorometanski sloj se osuši preko K2CO3. Rastvor se odfiltrira i u to se doda 5mL n-heptana. Kristali se dobijaju sporim uparavanjem rastvora na sobnoj temperaturi preko noći.

Većina dobijenih kristala je bila u vidu tankih pločica. Među njima su nađeni i neki kristali u obliku prizme.

Izabrani su žuti kristali oblika prizme, dimenzija 0.2 x 0.1 x 0.1 mm<3>, stavljeni u MicroMount i centrirani na Bruker APEX II difraktometar. Tri serije 40 okvira razdvojenih u reciprocitetnim prostorima se dobija radi obezbeđivanja matriksa orijentacije i početnih ćelijskih parametara. Konačni ćelijski parametri su dobijeni i obrađeni kada je završeno sakupljanje podataka na bazi punog seta podataka.

Set difrakcionih podataka reciprocitnog prostora se dobija u rezoluciji od 116.96° 2 θ ugao, korišćenjem koraka od 0.5° sa izlaganjem od 10 s za svaki okvir. Podaci su dobijeni na 100 (2) K temperaturi u kriosistemu sa protokom azota. Integracija intenziteta i usaglašavanje ćelijskih parametara je postignuto primenom APEXII softvera.

PODACI O KRISTALU

Primer 11: Jedinjenje I-2 • HCl

Jedinjenje I-2 • HCl se može dobiti prema postupcima, opisanim u Primeru 6, Korak 4: Alternativnom postupku 2 i Primeru 6, Korak 5.

XRPD Jedinjenja I-2 • HCl

Slika 1b prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka koji je karakteristika kristalne supstance leka.

Representativni XRPD pikovi za Jedinjenje I-2 • HCl

Termo analiza Jedinjenja I-2 • HCl

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-2 • HCl je izvedena radi određivanja procenta gubitka težine u funkciji vremena. Uzorak je grejan od temperature sredine do 350°C pri brzini od 10°C/min na TA Instrument TGA Q5000 (Asset V014258). Slika 2b prikazuje TGA rezultat gubitka težine u dva koraka pre uparavanja ili termalne dekompozicije. Od temperature sredine do 100°C, gubitak je bio ~1.1 %, a od 110°C do 240°C gubitak težine je bio ~0.8%.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-2 • HCl

Termalna svojstva Jedinjenja I-2 • HCl su izmerena na TA Instrument DSC Q2000 (Asset V014259). Uzorak Jedinjenja I-2 • HCl (3.8110 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 350°C pri 10°C/min. Jedan endotermni pik se zapaža na 293°C sa njegovim početkom na temperaturi od 291°C (Slika 3b). Entalpija koja je u vezi sa endotermnim pikom je bila 160.3 J/g. Drugi endotermni pik je oko 321°C. Oba pika se spajaju sa uparavanjem uzorka i razgradnjom.

NMR čvrstog oblika Jedinjenja I-2 • HCl

<15>CPMAS na Jedinjenju I-2 • HCl

275K;_12.5 kHz spinovanje; ref. adamantan 29.5 ppm

Za puni spektar, vidi Sliku 4b.

Reprezentativni pikovi

Kristalna struktura Jedinjenja I-2 • HCl

180mg Jedinjenja I-2 • HCl se doda u sud sa 0.8mL 2-propanola i 0.2 mL vode. Zatvoreni sud se drži u pećnici na 70°C dve nedelje. Zapažaju se kristali difrakcionog kvaliteta.

Izabrani su žuti kristali oblika prizme, dimenzija 0.15 x 0.02 x 0.02 mm<3>, stavljeni u MicroMount i centrirani na Bruker APEX II difraktometar (V011510). Tri serije 40 okvira razdvojenih u reciprocitetnim prostorima se dobija radi obezbeđivanja matriksa orijentacije i početnih ćelijskih parametara. Konačni ćelijski parametri su dobijeni i obrađeni kada je završeno sakupljanje podataka na bazi punog seta podataka.

Set difrakcionih podataka reciprocitnog prostora se dobija u rezoluciji od 106° 2 θ ugao, korišćenjem koraka od 0.5° sa izlaganjem od 20 s za svaki okvir malog ugla i 60 s za svaki okvir za velike uglove. Podaci su dobijeni na sobnoj temperaturi.

Za dobijanje podataka u Tabeli 1, u kristale je pušten suvi azot pri brzini 6 L/min a da bi se sprečio ulazak spoljašnje vlage. Podaci iz Tabele 2 su dobijeni bez azota. Integracija intenziteta i usaglašavanje ćelijskih parametara je postignuto primenom APEXII softvera. Okupiranost vodom je varirala između 0 i 1.

CHN analiza elemenata

CHN analiza elemenata Jedinjenja I-2 • HCl ukazuje na mono HCl so.

Primer 12: Jedinjenje I-2 • 2HCl

Jedinjenje I-2 • 2HCl se može dobiti prema postupcima, opisanim u Primeru 6, Korak 4.

XRPD Jedinjenja I-2 • 2HCl

XRPD profili se dobijaju na sobnoj temperaturi u refleksionom modu na Bruker D8 Discover sistemu (Asset Tag V012842) koji je opremljen sa izvorom u zatvorenoj epruveti i Hi-Star area detektorom (Bruker AXS, Madison, WI). Generator X-zaraka radi na voltaži od 40 kV i struji od 35 mA. Praškasti uzorak se smešta u niklovani nosač. Registruju se dva okvira sa vremenom izlaganja od 120 s za svakog. Podaci se zatim integrišu kroz opseg od 4.5°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.02° i spajaju u jedan kontinuirani profil.

Slika 1c prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka koji je odlika kristalne supstance leka.

Reprezentativni XRPD pikovi Jedinjenja I-2 • 2HCl

Termo analiza Jedinjenja I-2 • 2HCl

Termalna gravimetrijska analiza Jedinjenja I-2 • 2HCl je izvedena na TA Instruments TGA model Q5000. Jedinjenje I-2 • 2HCl se stavi u platinski tas za uzorak i greje pri 10°C/min do 350°C od sobne temperature. Slika 2c prikazuje TGA rezultate, koji pokazuju gubitak težine od 7.0% od sobne temperature do 188°C, što je podudara sa gubitkom od 1 ekvivalenta HCl (6.8%). Početna temperatura degradacije/topljenja je 263°C.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-2 • 2HCl

DSC termogram za Jedinjenje I-2 • 2HCl supstancu leka lot 3, dobijen je na TA Instruments DSC Q2000. Jedinjenje I-2 • 2HCl je grejano pri 2°C/min do 275°C od -20°C i, modulirano sa ±1°C svakih 60 sec. DSC termogram (Slika 3c) pokazuje endotermni pik ispod 200°C, što može odgovarati gubitku od 1 ekvivalenta HCl. Topljenje/rekristalizacija se javlja između 215-245°C, a zatim degradacija.

NMR Jedinjenja I-2 • 2HCl u čvrstom obliku

<13>C CPMAS na Jedinjenje I-2 • 2HCl

275K;<1>H T1=1.7s

12.5 kHz spinovanje; ref. adamantan 29.5 ppm

Za potpuni spektar, vidi Sliku 4c.

Kristalna struktura Jedinjenja I-2 • 2HCl

180mg Jedinjenja I-2 • 2HCl se doda u sud sa 0.8mL 2-propanola i 0.2 mL vode. Zatvoreni sud se drži u pećnici na 70°C dve nedelje. Zapažaju se kristali difrakcionog kvaliteta.

Izabrani su žuti kristali oblika igle, dimenzija 0.15 x 0.02 x 0.02 mm<3>, stavljeni u MicroMount i centrirani na Bruker APEX II difraktometar (V011510). Tri serije 40 okvira razdvojenih u reciprocitetnim prostorima se dobija radi obezbeđivanja matriksa orijentacije i početnih ćelijskih parametara. Konačni ćelijski parametri su dobijeni i obrađeni kada je završeno sakupljanje podataka na bazi punog seta podataka.

Set difrakcionih podataka reciprocitnog prostora se dobija u rezoluciji od 106° 2 θ ugao, korišćenjem koraka od 0.5° sa izlaganjem od 20 s za svaki okvir malog ugla i 60 s za svaki okvir za velike uglove. Podaci su dobijeni na sobnoj temperaturi. U kristale je pušten suvi azot pri brzini 6 L/min a da bi se sprečio ulazak spoljašnje vlage. Integracija intenziteta i usaglašavanje ćelijskih parametara je postignuto primenom APEXII softvera.

PODACI O KRISTALU

Primer 13: Jedinjenje I-2 • HCl • H2O

Jedinjenje I-2 • HCl • H2O se može formirati od Jedinjenja I-2 • 2 HCl. (E29244-17) suspenzija Jedinjenja I-2 • 2 HCl (10.0 g, 18.6 mmol) u izopropil alkoholu (40 mL) i vodi (10 mL) se greje na 50°C tokom otprilike 1 h i zatim se ohladi na ispod 10°C. Čvrsta materija se sakupi filtracijom. Filterski kolač se ispere sa 80/20 smešom izopropil alkohol/voda (2 x 10 mL) i, osuši se na vazduhu kako se dobija Jedinjenje I-2 • HCl • 2H2O u vidu praška žute boje.

XRPD Jedinjenja I-2 • HCl • H2O

XRPD profili se dobijaju na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem Bruker D8 Discover sistema (Asset Tag V012842), opremljenog sa izvorom zatvorene epruvete i detektorom Hi-Star area (Bruker AXS, Madison, WI). Generator X-zraka radi na voltaži od 40 kV i struji od 35 mA. Uzorak praška se stavlja u niklovani nosač. Registruju se dva okvira sa vremenom ekspozicije od 120 s za svaku. Podaci se zatim integrišu kroz opseg od 4.5°-39° 2 htheta sa veličinom koraka od 0.02° i spajaju se u jedan kontinuirani profil.

Slika 1d prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristalne supstance leka.

Reprezentativni XRPD pikovi Jedinjenja I-2 • HCl • 2H2O

Termo analiza Jedinjenja I-2 • HCl • H2O

Termogravimetrijska analiza (TGA) za Jedinjenje I-2 • HCl • H2O je izvedena na TA Instruments TGA model Q5000. Jedinjenje I-2 • HCl • H2O se stavlja u platinski tas za uzorak i greje pri 10°C/min do 400°C od sobne temperature. Termogram (Slika 2d) prikazuje gubitak težine od 2.9% od sobne temperature do 100°C i, gubitak težine od 0.6% od 100°C do 222°C, što se poklapa sa teoretskim monohidratom (3.5%).

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-2 • HCl • H2O

DSC termogram za Jedinjenje I-2 • HCl • H2O je dobijeno na TA Instruments DSC Q2000. Jedinjenje I-2 • HCl • H2O je grejano pri 2°C/min na 275°C od - 20°C i, modulirano sa ±1°C svakih 60 sec. DSC termogram (Slika 3d) prikazuje endotermni pik ispod 200°C, što može odgovarati gubitku 1 ekvivalenta HCl. Topljenje/rekristalizacija se javlja između 215-245°C, a zatim degradacija.

Primer 14: Jedinjenje I-2 • HCl • 2H2O

Jedinjenje I-2 • HCl • 2H2O se može dobiti od Jedinjenja I-2 • HCl. (E29244-17) suspenzija Jedinjenja I-2 • HCl (10.0 g, 18.6 mmol) u izopropil alkoholu (40 mL) i vodi (10 mL) zagreje se na 50°C otprilike 1 hi zatim, ohladi ispod 10°C. Čvrst materij se sakupi filtracijom. Filterski kolač se ispere sa 80/20 smešom izopropil alkohol/voda (2 x 10 mL) i osuši na vazduhu, kako se dobija Jedinjenje I-2 • HCl • 2H2O u vidu žutog praška.

XRPD Jedinjenja I-2 • HCl • 2H2O

Merenja difrakcije x-zraka praška se izvode na PANalytical’s X-pert Pro difraktometru na sobnoj temperaturi sa radijacijom bakrom (1.54060 °A). Skopčana optika zraka je sadržavala promenljive divergentne otvore da bi se obezbedila konstantna dužina osvetljavanja uzorka i položaja prelomljenog zraka, brzi linearni čvrsti detektor je korišćen sa aktivnom dužinom od 2.12 stepeni 2 teta mereći u skan modu. Praškasti uzorak se stavljao u u predviđenu oblast sa nultim backgroundom silikonskog nosača i, izvedeno je spinovanje kako bi se dobila bolja statistika. Simetrični skan je meren od 4 - 40 stepeni 2 teta sa veličinom koraka od 0.017 stepeni i vremenom skan koraka od 15.5s.

Slika 1d prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je karakteristika kristalne supstance leka.

Reprezentativni XRPD pikovi Jedinjenja I-2 • HCl • 2H2O

Termo analiza Jedinjenja I-2 • HCl • 2H2O

TGA (Termogravimetrijska analiza) termografi su dobijeni korišćenjem TA instrumenta TGA Q500 brzinom skeniranja od 10°C/min u temperaturnom opsegu 25-300°C. Za TGA analizu, uzorci se stavljaju u otvoren tas. Termogram prikazuje gubitak težine od ~6 od sobne temperature do 100°C, što se poklapa sa teoretskim dihidratom (6.7%).

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-2 • HCl • 2H2O

DSC (diferencijalna skenirajuća kalorimetrija) termografi se dobijaju korišćenjem TA instrumenata DSC Q2000 pri brzini skeniranja od 10°C/min u temperaturnom opsegu 25-300°C. Za DSC analizu, uzorci se izmere u aluminijumske hermetičke T-nula tasove, koji su bili zatvoreni i probušeni sa jednim otvorom. DSC termogram pokazuje dehidraciju između sobne temperature i 120°C, a zatim topljenje/rekristalizaciju između 170-250°C.

Kristalna struktura Jedinjenja I-2 • HCl sa vodom

180mg Jedinjenja I-2 • HCl se doda u bočicu sa 0.8mL 2-propanola i 0.2 mL vode. Zatvorena bočica se drži u pećnici na 70°C dve nedelje. Zapažaju se kristali difrakcionog kvaliteta.

Izabrani žuti kristali igličastog oblika, dimenzija 0.15 x 0.02 x 0.02 mm<3>, postavljaju se u Micro-Mount i centriraju na Bruker APEX II difraktometar (V011510). Zatim kapton tuba sa vodom u unutrašnjosti prekrije iglu. Tuba se zatvori da bi se osiguralo da je kristal uravnotežen sa vodom, na dva dana pre merenja difrakcije. Tri serije od 40 okvira, razdvojenih u reciprocitnom prostoru se dobija kako bi se obezbedio matriks orijentacije i početni ćelijski parametri. Konačni ćelijski parametri se sakupe i prerada se završava na osnovu potpunog seta podataka.

Set podataka o difrakciji reciprocitetnog prostora je dobijen sa rezolucijom od 106° 2 θ ugao, korišćenjem koraka od 0.5° sa vremenima izlaganja od 20 s za svaki okvir za okvire malog ugla i 60s za svaki okvir za okvire velikog ugla. Podaci su dobijeni na sobnoj temperaturi. Integracija intenziteta i usklađivanje ćelijskih parametara je izvedeno korišćenjem APEXII softvera.

PODACI O KRISTALU

Primer 15: Test inhibicije ćelijske ATR :

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da inhibiraju intraćelijsku ATR, primenom mikroskopskog testa imunofluorescencije kako se detektuje fosforilacija histona H2AX ATR supstrata u ćelijama, tretiranim hidroksiurejom. HT29 ćelije se zaseju u količini od 14,000 ćelija po poziciji u crne imidžing ploče sa 96 pozicija (BD 353219) u McCoy’s 5A medijumu (Sigma M8403), obogaćenom sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), Penicilin/Streptomicin rastvorom koji je razblažen 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513 i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2. U ćelijski medijum se zatim dodaju jedinjenja iz konačne koncentracije od 25 μM u trostrukim serijskim razblaženjima i, ćelije se inkubiraju na 37°C u 5% CO2. Posle 15min, dodaje se hidroksiurea (Sigma H8627) do konačne koncentracije od 2mM.

Posle 45min obrade sa hidroksiureom, ćelije se isperu u PBS, fiksiraju 10min u 4% formaldehidu koji je razblažen u PBS (Polysciences Inc 18814), isperu se sa 0.2% Tween-20 u PBS (pufer za ispiranje) i, permeabilišu tokom 10min u 0.5% Triton X-100 u PBS, sve na sobnoj temperaturi. Ćelije se zatim jednom isperu sa puferom za ispiranje i blokiraju tokom 30min na sobnoj temperaturi u 10% kozijem serumu (Sigma G9023) razblaženom u puferu za ispiranje (pufer za blokiranje). Za detekciju nivoa H2AX fosforilacije, ćelije se zatim inhibiraju u toku 1h na sobnoj temperaturi sa primarnim antitelom (mišije monoklonsko antitelo protiv fosforilisanog histona H2AX Ser139; Upstate 05-636) koje je razblaženo 1:250 u puferu za blokiranje. Ćelije se onda isperu pet puta sa puferom za ispiranje pre inkubacije tokom 1h na sobnoj temperaturi u mraku, u smeši sekundarnog antitela (kozije anti-mišije Alexa Fluor 488 konjugovano antitelo; Invitrogen A11029) i Hoechst boje (Invitrogen H3570); razblaženi 1:500 odnosno, 1:5000, u puferu za ispiranje. Ćelije se onda isperu pet puta sa puferom za ispiranje i, konačno se doda 100ul PBS u svaku poziciju, pre imidžinga.

Ćelije se posmatraju na Alexa Fluor 488 i intenzitet Hoechst bojenja korišćenjem aparata BD Pathway 855 Bioimager, kao i Attovision softvera (BD Biosciences, Version 1.6/855) za kvantitativno određivanje fosforilisanog H2AX Ser139 odnosno, DNA bojenja. Zatim se za svaku poziciju računa procenat fosforilisanog H2AX-pozitivnog jedra u skali od 9 slika pri uvećanju 20x korišćenjem softvera BD Image Data Explorer (BD Biosciences Version 2.2.15). Fosforilisano H2AX-pozitivno jedro se definiše kao traženi Hoechst-pozitivni regioni koji sadrže Alexa Fluor 488 intenzitet od 1.75 puta prosečnog Alexa Fluor 488 intenziteta u ćelijama koje nisu obrađene hidroksiureom. Procenat H2AX pozitivnog jedra se konačno iscrtava prema koncentraciji za svako jedinjenje i, određuju se IC50za inhibiciju intraćelijske ATR korišćenjem Prism softvera (GraphPad Prism version 3.0cx for Macintosh, GraphPad Software, San Diego California, USA).

Ovde opisana jedinjenja se, isto tako, mogu ispitati prema drugim postupcima poznatim u ovoj stručnoj oblasti (vidi Sarkaria et al, "Inhibition of ATM and ATR Kinase Activities by the Radiosensitizing Agent, Caffeine: Cancer Research 59:4375-5382 (1999); Hickson et al, "Identification and Characterization of a Novel and Specific Inhibitor of the Ataxia-Telangiectasia Mutated Kinase ATM" Cancer Research 64: 9152-9159 (2004); Kim et al, "Substrate Specificities and Identification of Putative Substrates of ATM Kinase Family Members" The Journal of Biological Chemistry, 274(53):37538-37543 (1999); kao i: Chiang et al, "Determination of the catalytic activities of mTOR and other members of the phosphoinositide-3-kinase-related kinase family" Metods Mol. Biol.281:125-41 (2004)).

Primer 16: Test ATR inhibicije:

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da inhibiraju ATR kinazu, primenom testa ugradnje radioaktivnog fosfata. Testovi se izvode u smeši 50mM Tris/HCl (pH 7.5), 10 μM MgCl2i 1mM DTT. Konačne koncentracije supstrata su 10mM [ γ-<33>P]ATP (3mCi 33P ATP/mmol ATP, Perkin Elmer) i 800 μM ciljnog peptida (ASELPASQPQPFSAKKK).

Testovi se izvode na 25°C u prisustvu 5 nM ATR pune dužine. Matični rastvor test pufera se pripremi tako da sadrži sve gore nabrojane reagense, izuzev ATP i test jedinjenja koje se ispituje. Stavlja se 13.5 μL matičnog rastvora u ploču sa 96 pozicija, a zatim se dodaje 2 μL matičnog DMSO koji sadrži serijska razblaženja ispitivanog jedinjenja (uobičajeno pošavši od konačne koncentracije od 15 μM sa trostrukim serijskim razblaženjima) u duplikatu (konačna DMSO koncentracija je 7%). Ploča se prethodno inkubira 10 minuta na 25°C i zatim, reakcija se inicira dodatkom 15 μL [ γ-<33>P]ATP (konačna koncentracija 10 μM).

Reakcija se zaustavlja nakon 24 časa dodatkom 30 μL 0.1M fosforne kiseline koja sadrži 2mM ATP. Multiskrin fosfocelulozna filter ploča sa 96 pozicija (Millipore, Cat no. MAPHN0B50) se prethodno tretira sa 100 μL 0.2M fosforne kiseline, pre nego što se doda 45 μL test smeše za stopiranje. Ploča se ispere sa 5 x 200 μL 0.2M fosforne kiseline. Nakon sušenja, u poziciju se doda 100 μL Optiphase ’SuperMix’ tečnog scintilacionog koktela (Perkin Elmer), pre scintilacionog brojanja (1450 Microbeta tečni scintilacioni brojač, Wallac).

Kada se oduzme srednja vrednost backgrounda od podataka u svim tačkama, Ki(app) podaci se računaju ne-linearnom regresionom analizom podataka početne brzine, primenom Prism software programa (GraphPad Prism version 3.0cx for Macintosh, GraphPad Software, San Diego California, USA).

Generalno, jedinjenja ovog pronalaska su efikasna u inhibisanju ATR. Jedinjenja I-1, I-2, II-1, II-2, II-3 i II-4 inhibiraju ATR pri vrednostima Ki ispod 0.001 μM.

Primer 17: Test sensitizacije na cisplatin

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da sensitizuju HCT116 ćelije kolorektalnog kancea na Cisplatin primenom 96-časovnog testa ćelijske vijabilnosti (MTS).

HCT116 ćelije, koje ispoljavaju defekt u ATM signalizaciji na Cisplatin (vidi, Kim et al.; Oncogene 21:3864 (2002); vidi takođe, Takemura et al.; JBC 281:30814 (2006)) se zaseju u količini od 470 ćelija po poziciji u polistirenskim pločama sa 96 pozicija (Costar 3596) u 150 μl McCoy 5A medijumu (Sigma M8403) koji je obogaćen sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), rastvorom Penicilin/Streptomicin koji je u razblaženju 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2. Jedinjenja i Cisplatin se onda dodaju istovremeno u medijum za ćelije, u dvostrukim serijskim razblaženjima, od najveće konačne koncentracije od 10 μM u vidu punog matriksa koncentracija, u konačnoj zapremini ćelija od 200 μl i, ćelije su zatim inkubirane na 37°C uz 5% CO2. Posle 96h, u svaku poziciju se doda 40 μl MTS reagensa (Promega G358a) i, ćelije se inkubiraju 1h na 37°C uz 5% CO2. Konačno, absorbanca se meri na 490nm na čitaču SpectraMax Plus 384 (Molecular Devices) i, može se dobiti koncentracija jedinjenja koja je neophodna za snižavanje IC50samog Cisplatina za najmanje 3-puta (na 1 decimalno mesto).

Primer 18: Aktivnost pojedinačnog agensa na HCT116

[00280] Jedinjenja mogu da se skriniraju na aktivnost pojedinačnog agensa protiv HCT116 ćelija kolorektalnog kancera primenom 96-časovnog testa ćelijske vijabilnosti (MTS). HCT116 se postave u količini od 470 ćelija po poziciji u polistirenskim pločama sa 96 pozicija (Costar 3596) u 150 μl McCoy 5A medijumu (Sigma M8403) koji je obogaćen sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), rastvorom Penicilin/Streptomicin koji je u razblaženju 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2. Jedinjenja se onda dodaju u medijum za ćelije, u dvostrukim serijskim razblaženjima, od najveće konačne koncentracije od 10 μM u vidu punog matriksa koncentracija, u konačnoj zapremini ćelija od 200 μl i, ćelije su zatim inkubiraju na 37°C uz 5% CO2. Posle 96h, u svaku poziciju se doda 40 μl MTS reagensa (Promega G358a) i, ćelije se inkubiraju 1h na 37°C uz 5% CO2. Konačno, absorbanca se meri na 490nm na čitaču SpectraMax Plus 384 (Molecular Devices) i, mogu se računati vrednosti IC50.

Podaci za Primere 18-21

Claims (20)

1. Patentni zahtevi 1. Postupak za proizvodnju jedinjenja formule I-2:

   ili njegove soli, koji obuhvata korak reakcije jedinjenja formule 4-iv:

   sa jedinjenjem sledeće strukture:

   pod pogodnim uslovima kuplovanja, da bi se obrazovalo jedinjenje formule 5-i:

   uklanjanja zaštite ili deprotekcije jedinjenja formule 5-i pod pogodnim uslovima Boc deprotecije, pri čemu pogodni uslovi unakrsnog kuplovanja uključuju kombinovanje pogodnog paladijumskog katalizatora sa pogodnom bazom u pogodnom rastvaraču, i pri čemu je pogodni paladijumski katalizator odabran od: Pd[P(tBu)3]2, Pd(dtbpf)Cl2, Pd(PPh3)2Cl2, Pd(PCy3)2Cl2, Pd(dppf)Cl2i Pd(dppe)Cl2; pogodni rastvarač je odabran od jednog ili više od sledećih: toluen, MeCN, voda, EtOH, IPA, 2-Me-THF ili IPAc; a pogodna baza je odabrana od: K2CO3, Na2CO3ili K3PO4.
2. 2. Postupak iz zahteva 1, koji dalje uključuje korak izrade jedinjenja formule 4-iv:

   putem reakcije jedinjenja formule 4-iii:

   sa jedinjenjem formule 4-ii:

   pod pogodnim uslovima cikloadicije.
3. 3. Postupak iz zahteva 2, pri čemu pogodni uslovi cikloadicije uključuju pogodnu bazu, koja je odabrana od: piridina, DIEA, TEA, t-BuONa ili K2CO3i pogodni rastvarač, koji je odabran od: acetonitrila, tetrahidrofurana, 2-metiltetrahidrofurana, MTBE, EtOAc, i-PrOAc, DCM, toluena, DMF i metanola.
4. 4. Postupak iz zahteva 2, koji dalje uključuje korak izrade jedinjenja formule 4-ii:

   putem reakcije jedinjenja formule 4-i:

   pod pogodnim uslovima formiranja hlorooksima.
5. 5. Postupak iz zahteva 4, pri čemu pogodni uslovi formiranja hlorooksima uključuju dodavanje HCl u dioksanu u rastvor jedinjenja formule 4-i u prisustvu NCS u pogodnom rastvaraču, koji je odabran od neprotonskih rastvarača, aromatičnih ugljovodonika i alkil acetata.
6. 6. Postupak iz zahteva 5, pri čemu je rastvarač neprotonski rastvarač, odabran od: DCM, DCE, THF i dioksana.
7. 7. Postupak iz zahteva 5, pri čemu je rastvarač aromatični ugljovodonik, koji je odabran od toluena i ksilena.
8. 8. Postupak iz zahteva 5, pri čemu je rastvarač alkil acetat, koji je odabran od izopropil acetata i etil acetata.
9. 9. Postupak iz zahteva 4, koji dalje uključuje korak izrade jedinjenja formule 4-i:

   putem reakcije jedinjenja formule 3b:

   pod pogodnim uslovima formiranja oksima.
10. 10. Postupak iz zahteva 9, pri čemu pogodne uslove formiranja oksima čine ili uslovi od jednog koraka ili sled od dva koraka.
11. 11. Postupak iz zahteva 10, pri čemu pogodni uslovi formiranja oksima uključuju uslove jednog koraka, koji obuhvataju obradu jedinjenja formule 3b sa NH2OH-HCl u mešavini THF i vode.
12. 12. Postupak iz zahteva 11, pri čemu se 1 ekvivalent jedinjenja formule 3b kombinuje sa 1.1 ekvivalentom NH2OH-HCl u 10:1 v/v mešavini THF/voda.
13. 13. Postupak iz zahteva 10, pri čemu pogodni uslovi formiranja oksima uključuju sled od dva koraka, pri čemu sled od dva koraka uključuje prvi korak odstranjivanja zaštite ili deprotekcije ketal grupe u jedinjenju formule 3b:

    pod pogodnim uslovima deprotekcije, da bi se obezbedio odgovarajući aldehid, i drugi korak podvrgavanja odgovarajućeg aldehida pogodnim uslovima formiranja oksima.
14. 14. Postupak iz zahteva 9, koji dalje uključuje korak izrade jedinjenja formule 3b:

    putem reakcije jedinjenja formule 2b:

    pod pogodnim uslovima Boc zaštite.
15. 15. Postupak iz zahteva 14, koji dalje uključuje korak izrade jedinjenja formule 2b:

    putem reakcije jedinjenja formule 1b:

    sa metilaminom pod pogodnim uslovima reduktivne aminacije.
16. 16. Postupak iz zahteva 15, pri čemu pogodni uslovi reduktivne aminacije uključuju dodavanje reduktivnog sredstva, odabranog od: NaBH4NaBH4, NaBH3CN i NaBH(OAc)3u prisustvu rastvarača, koji je odabran od: dihlorometana (DCM), dihloroetana (DCE), metanola, etanola, 1-propanola i izopropanola, dioksana, tetrahidrofurana i 2-metiltetrahidrofurana.
17. 17. Postupak iz zahteva 16, pri čemu pogodni uslovi reduktivne aminacije uključuju dalje bazu, odabranu od trietilamina i diizopropiletilamina.
18. 18. Postupak iz zahteva 17, pri čemu pogodni uslovi reduktivne aminacije uključuju dodavanje 1.2 ekvivalenata kapleta NaBH4u prisustvu trimetilamina u metanolu.
19. 19. Postupak iz zahteva 1, pri čemu pogodni uslovi odstranjivanja Boc zaštite obuhvataju dodavanje pogodnog sredstva za odstranjivanje Boc zaštite, koje je odabrano od: TMS-Cl, HCl, TBAF, H3PO4ili TFA, a pogodni rastvarač je odabran od: acetona, toluena, metanola, etanola, 1-propanola, izopropanola, CH2Cl2, EtOAc, izopropil acetata, tetrahidrofurana, 2-metiltetrahidrofurana, dioksana ili dietiletra.
20. 20. Postupak iz zahteva 19, pri čemu je pogodno sredstvo za odstranjivanje Boc zaštite HCl ili TFA, a pogodni rastvarač je aceton ili CH2Cl2.