RS60013B1 - Radioaktivno obeleženi derivati jedinjenja 2-amino-6-fluoro-n-[5-fluoropiridin-3-il]pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamida, korisnog kao inhibitora atr kinaze, dobijanje pomenutog jedinjenja i njegovi različiti čvrsti oblici - Google Patents

Description

Opis

STANJE TEHNIKE

ATR ("ATM i Rad3 srodna") kinaza je protein kinaza, koja je uključena u ć elijske odgovore na oštećenje DNA. ATR kinaza deluje sa ATM ("ataksija telangiektazija mutirana") kinazom i mnogim drugim proteinima, da bi se regulisao ćelijski odgovor na oštećenje DNA, koji se uobičajeno označava kao Odgovor na oštećenje DNA (engl., ”DNA Damage Response”, "DDR"). DDR stimuliše popravku DNA, podstiče preživljavanje i zaustavlja progresiju ćelijskog ciklusa posredstvom aktiviranja kontrolnih tačaka ćelijskog ciklusa, čime se obezbeđuju vreme za popravku. Bez DDR, ćelije su mnogo osetljivije na oštećenje DNA i lakše odumiru usled lezija DNA, indukovanih endogenim ćelijskim procesima, kao što su replikacija DNA ili egzogenim sredstvima koja oštećuju DNA, a koja se uobičajeno koriste u terapiji malignih bolesti.

Zdrave ćelije se mogu osloniti na domaćina različitih proteina za popravku DNA koji uključuju DDR kinazu ATR. U nekim slučajevima ovi proteini mogu biti kompenzovani nekim drugim proteinom, putem aktivacije procesa popravke DNA sa viškom funkcionalnih grupa. Naprotiv, mnoge maligne ćelije zadržavaju defekte u nekim od njihovih procesa popravke DNA, kao š to je ATM signalizacija, i prema tome, ispoljavaju veće oslanjanje na njihove preostale intaktne proteine popravke DNA, koji uključuju ATR.

Pored toga, mnoge maligne ćelije ekspresuju aktivirane onkogene ili gube ključne tumorske supresore, što ove maligne ć elije može učiniti sklonim disregulisanim fazama replikacije DNA, što onda izaziva oštećenje DNA. ATR je uključen, kao presudna komponenta DDR-a, u odgovor na poremećenu replikaciju DNA. Kao posledica navedenog, ove maligne ćelije su, zbog preživljavanja, mnogo više zavisne od aktivnosti ATR, nego zdrave ćelije. Prema tome, inhibitori ATR mogu biti od koristi za lečenje raka, bilo da se koriste sami ili u kombinaciji sa sredstvima za razaranje DNA, budući da dovode do gašenja mehanizma popravke DNA, koji je, u mnogim malignim ćelijama, mnogo značajniji za ćelijsko preživljavanje nego u zdravim normalnim ćelijama.

U stvari, pokazalo se da narušavanje funkcije ATR (npr., posredstvom delecije gena) podstiče smrt maligne ćelije i u prisustvu i u odsustvu sredstava koja oštećuju DNA. Ovim se sugeriše da inhibitori ATR mogu biti delotvorni i kao pojedinačna sredstva i kao moćni senzibilizatori na radioterapiju ili genotoksičnu hemoterapiju.

Iz svih ovih razloga, postoji potreba za razvijanjem moćnih i selektivnih inhibitora ATR za lečenje raka, ili u vidu pojedinačnih sredstava ili u vidu kombinovanih terapija sa radioterapijom ili genotoksičnom hemoterapijom. Pored toga, bilo bi poželjno da postoji sintetski put do inhibitora ATR, koji je primenjiv za izvođenje sinteza velikih razmera, a da se unapređuje trenutno poznatim postupcima.

ATR peptid se može ekspresovati i izolovati korišćenjem brojnih postupaka, poznatih u literaturi (videti, npr., Ünsal-Kaçmaz et al, PNAS 99: 10, pp 6673-6678, 14. maj, 2002; videti, takođe, Kumagai et al. Cell 124, pp 943-955, 10. mart, 2006; Unsal-Kacmaz et al. Molecular and Cellular Biology, februar 2004, p1292-1300; i Hall-Jackson et al. Oncogene 1999, 18, 6707-6713). WO2012/178124 se odnosi na jedinjenja pirolopirazina, korisnih kao inhibitori ATR kinaze i na njihovu primenu u medicini.

KRATAK OPIS SLIKA

SLIKA 1a: XRPD za Jedinjenje I-I anhidrovana slobodna baza

SLIKA 2a: TGA za Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza

SLIKA 3a: DSC za Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza

SLIKA 1b: XRPD za Jedinjenje I-1 hidrat

SLIKA 2b: TGA za Jedinjenje I-1 hidrat

SLIKA 3b: DSC za Jedinjenje I-1 hidrat

SLIKA 1c: XRPD za Jedinjenje I-1 vinska kiselina

SLIKA 2c: TGA za Jedinjenje I-1 vinska kiselina

SLIKA 3c: DSC za Jedinjenje I-1 vinska kiselina

SUŠTINA PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na čvrste oblike ATR inhibitora, kao i na deuterisane inhibitore ATR, kako su definisani u zahtevima 1 i 6 sa poželjnim ostvarenjima, navedenim u zavisnim patentnim zahtevima. Ovaj pronalazak se takođe odnosi na postupke i intermedijere za izradu aminopirazolopirimidinskog jedinjenja, koje je korisno kao moćan inhibitor ATR kinaze, kao š to je definisano u patentnom zahtevu 5. Derivati amino-pirazolopirimidina su korisni kao inhibitori ATR i, takođe su korisni za izradu inhibitora ATR.

Jedan aspekt pronalaska obezbeđuje postupak za izradu Jedinjenja formule I-1:

Drugi aspekt ovog pronalaska uključuje Jedinjenje formule I-A:

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili derivat, pri čemu:

svaki Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>je nazavisno vodonik ili deuterijum; pod uslovom da je najmanje jedan od Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>deuterijum;

svaki X<1>, X<2>i X<4>je nezavisno odabran od<12>C ili<13>C; i

X<3>je nezavisno odabran od -<12>C(O)- ili -<13>C(O)-.

Jedan drugi aspekt pronalaska obezbeđuje čvrste oblike Jedinjenja formule I-1:

Ostali aspekti pronalaska izloženi su ovde u nastavku.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Postupci

Drugi aspekt ovog pronalaska uključuje postupak za izradu Jedinjenja formule I-1:

koji obuhvata reakciju Jedinjenja formule 6b:

sa jedinjenjem formule 11

pod povoljnim uslovima za formiranje amidne veze.

Pogodni uslovi za obrazovanje amidne veze uključuju reakciju jedinjenja formule 6b sa supstituisanim 3-amino piridinom 11 u prisustvu rastvarača i organske baze. U jednom ostvarenju, rastvarač je odabran od: NMP, DMF ili anizola (poželjno). U drugom ostvarenju, organska baza je alifatičan amin, nezavisno odabran od trietilamina ili DIPEA (poželjno).

Opet, druga ostvarenja ovog pronalaska obuhvataju postupak za proizvodnju jedinjenja formule 11:

reakcijom jedinjenja formule 9:

sa jedinjenjem formule 10:

pod pogodnim uslovima za reakciju unakrsnog kuplovanja katalizovanu metalom kako se obrazuje adukt, koji sadrži zaštićenu amino grupu; i

podvrgavanjem dobijenog adukta uslovima, pogodnim za uklanjanje zaštite.

Pogodni uslovi za reakciju unakrsnog kuplovanja katalizovanu metalom obuhvataju metalni katalizator, pogodni rastvarač i pogodnu bazu. U nekim ostvarenjima, metalni katalizator je paladijumski katalizator. Primeri pogodnog paladijumskog katalizatora obuhvataju, ali nisu ograničeni na ove, PdCl2(PPh3)2, Pd(Ph3)4i PdCl2(dppf) (gde svako Ph je fenil, a dppf je 1,1-bis(difenilfosfino)ferocen). Pogodne baze obuhvataju, ali nisu ograničene na ove, kalijum fosfat, K2CO3, tBuOK i Na2CO3. Pogodni rastvarači obuhvataju, ali nisu ograničeni na ove, DME, tetrahidrofuran, toluen i etanol.

Pogodni uslovi za uklanjanje zaštitne grupe uključuju reakciju zaštićene vrste u prisustvu jake kiseline, kao š to je HCl (poželjno), HBr, sumporna kiselina ili trifluorosirćetna kiselina.

Drugo ostvarenje obezbeđuje postupak za proizvodnju jedinjenja formule 9:

reakcijom jedinjenja formule 8:

pod pogodnim uslovima za reakciju halogenovanja.

Pogodni uslovi za reakciju halogenovanja obuhvataju reakciju jedinjenja 8 u aprotonskom rastvaraču, u prisustvu jake baze i, elektrofilnog izvora halogena. U jednom ostvarenju, rastvarač se može birati od DCM, dietiletra ili THF-a (poželjno). U drugom ostvarenju, jaka baza se bira od terc-BuLi, sec-BuLi ili n-BuLi (poželjno). U pak drugom ostvarenju, elektrofilne vrste koje se koriste za uvođenje halogenog atoma mogu, na primer, da se biraju od I2(poželjno), CF3I, dijodoetana, Br2, CBr4.

Opet, druga ostvarenja ovog pronalaska obezbeđuju postupak za proizvodnju jedinjenja formule 8:

reakcijom jedinjenja formule 7:

pod povoljnim uslovima za formiranje zaštićene aminske grupe.

Pogodni uslovi za uvođenje zaštitne grupe obuhvataju reakciju amino vrsta 7 u aprotonskom rastvaraču, u prisustvu Boc2O. Ovakva reakcija se može izvesti u prisustvu baze. U jednom ostvarenju, rastvarač se može birati od dietiletra ili THF-a (poželjno). U drugom ostvarenju, jaka baza se bira od DMAP, n-BuLi, LHMDS ili NaHMDS (poželjno).

Deuterisana jedinjenja

Izotopi se mogu uvesti u jedinjenje I-1 posredstvom selekcije gradivnih blokova, koji sadrže atome izotope (koji su ili komercijalno nabavljeni ili se mogu proizvest prema literaturi) i njihovom ugradnjom u sekvencu, na način sličan novom i pronalazačkom postupku koji je prikazan za neobeleženi materijal (opisano gore).

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje jedinjenje Formule I-A:

ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili derivat, pri čemu:

svaki Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>je nezavisno vodonik ili deuterijum; pod uslovom da je najmanje jedan od Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>deuterijum.

svaki X<1>, X<2>i X<4>je nezavisno odabran od<12>C ili<13>C; i

X<3>je nezavisno odabran od -<12>C(O)- ili -<13>C(O)-.

Svi sledeći obeleženi gradivni blokovi, koji se mogu koristiti u sintetskom putu za izradu jedinjenja formule I-A, komercijalno su dostupni:

• 1,2-Di<13>C-2-cijanosirćetna kiselina;

• etil estar 1-<13>C-2-cijano(<13>C)sirćetne kiseline;

• etil estar 2-<13>C-2-cijano(<13>C)sirćetne kiseline;

• 1-(trideuterometil)-1H-imidazol;

• 2,4,5-trideutero-1-(metil)-1H-imidazoli; i

• 2,4,5-trideutero-1-(trideuterometil)-1H-imidazol.

Ostali obeleženi gradivni blokovi, koji se mogu koristiti u sintetskom putu za izradu jedinjenja formule I-A, poznati su stručnjacima u ovoj oblasti. Oni mogu uključiti, ali ne ograničavajući se na njih, sledeće obeležene gradivne blokove:

• 2-cijano(<13>C)sirćetna kiselina; Triplett et al., J Labelled Comp Radiopharm, 1978, 14(1), 35;

• 1-<13>C-2-cijanosirćetna kiselina; Matsumoto et al., Heterocycles, 1985, 23(8), 2041;

• 2-<13>C-2-cijanosirćetna kiselina; Baldwin et al., J Am Chem Soc, 1989, 111(9), 3319; • 1-deutero-3-(dietilamino)-2-fluoroakrilaldehid; Funabiki et al., Chem Lett, 1997, (8), 739; • 2-deutero-1-(metil)-1H-imidazol; Torregrosa et al., Tetrahedron, 2005, 61(47), 11148-11155;

• 4,5-dideutero-1-(metil)-1H-imidazol; Pavlik et al., J. Org. Chem., 1991, 56(22), 6313-6320;

• 4,5-dideutero-1-(trideuterometil)-1H-imidazol; Mamer et al., Rapid Communications in Mass Spectrometry, 2005, 19(12), 1771-1774;

• 2-tricio-1-(metil)-1H-imidazol; Buncel et al., Can. J. Chem., 1986, 64(6), 1240-1245; • 2,4,5-tritricio-1-(metil)-1H-imidazol; Grimmett, Scien of Synthesis, 2002, 325-528; i • 1-(<13>C-metil)-1H-imidazol; Van Thuijl et al., Organic Mass Spectrometry, 1973, 7(10), 1165-1172.

U jednom ili više ostvarenja ovog pronalaska, Y<1>, Y<2>, Y<3>i Y<4>su nezavisno odabrani od deuterijuma ili vodonika; i Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum.

U nekim ostvarenjima, Y<1>i Y<2>su nezavisno odabrani od deuterijuma ili vodonika; i Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum.

U drugom ostvarenju, Y<1>, Y<2>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su nezavisno odabrani od deuterijuma ili vodonika; i Y<3>i Y<4>su deuterijum.

U drugim ostvarenjima, Y<1>, Y<3>i Y<4>su nezavisno odabrani od deuterijuma ili vodonika; i Y<2>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum.

U još nekim drugim ostvarenjima, Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; i X<4>je<13>C. U opet drugom ostvarenju, Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; i X<1>i X<4>su<13>C.

U nekim ostvarenjima, Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; i X<3>je -<13>C(O)-. U drugom ostvarenju, Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; Y<2>je deuterijum; i X<4>je<13>C. U drugim ostvarenjima, Y<1>, Y<2>, Y<3>i Y<4>su vodonik; Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum; i X<1>je<13>C.

U opet drugim ostvarenjima, Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; Y<2>je deuterijum; i X<1>je<13>C.

U opet drugom ostvarenju, Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; Y<4>je deuterijum; i X<1>je<13>C.

U drugom ostvarenju, Y<1>je vodonik; Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum; X<2>je<13>C; i X<3>je -<13>C(O)-.

U drugom primeru, jedinjenja formule I-A iz ovog pronalaska predstavljena su u Tabeli 1. Stručnjaci u ovoj oblasti će proceniti da jedinjenja ovog pronalaska mogu biti predstavljena u raznim tautomernim oblicima.

Tabela 1

Čvrsti oblici

Drugi aspekt ovog pronalaska obezbeđuje čvrsti oblik jedinjenja formule I-1:

pri čemu je oblik odabran iz grupe, koju sačinjavaju: Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza, Jedinjenje I-1 hidrat, ili Jedinjenje I-1 vinska kiselina.

Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza

U nekim aspektima ovog pronalaska, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza. U drugom aspektu ovog pronalaska, čvrsti oblik je kristalno Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza. U nekim ostvarenjima, čvrsti oblik se odlikuje jednim ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2 na približno 9.9, 12.8, 15.4, 17.0, 23.1, 27.8, 29.0 i 30.1 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U ostalim ostvarenjima, čvrsti oblik se odlikuje time što poseduje profil difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan onom, koji je prikazan na Slici 1a.

Jedinjenje I-1 hidrat

U nekim aspektima ovog izlaganja, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1 hidrat. U drugom aspektu ovog izlaganja, čvrsti oblik je kristalno Jedinjenje I-1 hidrat. U drugim ostvarenjima, kristalno Jedinjenje I-1 hidrat ima odnos Jedinjenja I-1 prema vodi od 1:3. U još nekim drugim ostvarenjima, Jedinjenje I-1 hidrat se karakteriše gubitkom težine od oko 12.6% u temperaturnom rasponu od oko 40°C do oko 100°C. U nekim ostvarenjima, čvrsti oblik se karakteriše posedovanjem jednog ili više pikova, koji se izražavaju u 2-teta ± 0.2, na približno 27.5, 20.6 i 9.7 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U opet drugim ostvarenjima, čvrsti oblik se karakteriše posredstvom profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj, koji je prikazan na Slici 1b.

Jedinjenje I-1 vinska kiselina

U nekim aspektima ovog izlaganja, čvrsti oblik je Jedinjenje I-1 vinska kiselina. U drugom aspektu ovog izlaganja, čvrsti oblik je kristalno Jedinjenje I-1 vinska kiselina. U drugim ostvarenjima, kristalno Jedinjenje I-1 vinska kiselina ima odnos Jedinjenja I-1 prema vinskoj kiselini od 1:1. U nekim ostvarenjima, čvrsti oblik se odlikuje jednim ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2 na približno 7.1, 18.3 i 13.2 stepeni na profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenom korišćenjem Cu K alfa zračenja. U opet nekim drugim ostvarenjima, čvrsti oblik se karakteriše posredstvom profila difrakcije X-zraka praška, koji je suštinski istovetan kao onaj, koji je prikazan na Slici 1c.

Za svrhe ove prijave, shvatiće se da se izrazi ostvarenje, primer i aspekt koriste naizmenično jedan sa drugim.

Jedinjenja ovog pronalaska uključuju jedinjenja koja su ovde uopšteno opisana, a dalje su ilustrovana putem, ovde izloženih, klasa, subklasa i speciesa. Kako su ovde korišćene, definicije koje slede, primenjivale bi se ukoliko nije naznačeno drugačije. Za potrebe ovog pronalaska, hemijski elementi su utvrđeni prema Periodnoj tabeli elemenata, CAS verzija, Handbook of Chemistry and Physics, 75. izdanje. Pored toga, opšti principi organske hemije opisani su u "Organic Chemistry", Thomas Sorrell, University Science Books, Sausalito: 1999, i "March’s Advanced Organic Chemistry", 5. izdanje, Ed.: Smith, M.B. i March, J., John Wiley & Sons, New York: 2001.

Kako je ovde opisano, specifično naznačeni raspon brojeva atoma uključuje bilo koji celi broj unutar navedenog raspona. Na primer, grupa koja ima 1-4 atoma mogla bi imati 1, 2, 3 ili 4 atoma.

Kao što je ovde opisano, jedinjenja pronalaska opciono mogu biti supstituisana sa jednim ili više supstituenata, kao što je ovde uopšteno ilustrativno prikazano, ili kao što je pokazano primerima, putem određenih klasa, podklasa i speciesa pronalaska. Proceniće se da se izraz "opciono supstituisan" koristi naizmenično sa izrazom "supstituisan ili nesupstituisan". Uopšteno, izraz "supstitisan", bez obzira da li mu prethodi ili ne prethodi izraz "opciono", odnosi se na zamenu radikala vodonika u datoj strukturi sa radikalom specifično naznačenog supstituenta. Ukoliko nije naznačeno drugačije, opciono supstituisana grupa može posedovati supstituent na bilo kojoj zamenjiivoj poziciji grupe, a kada više od jedne pozicije u bilo kojoj datoj strukturi može biti supstituisano sa više od jednog supstituenta, koji je odabran iz specifikovane grupe, supstituent može biti ili isti ili različit na svakoj poziciji. Kombinacije supstituenata, koje su predviđene u ovom pronalasku, poželjno su one kombinacije koje dovode do formiranja stabilnih ili hemijski ostvarljivih jedinjenja.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, supstituent, koji je vezan posredstvom veze, izvučene iz centra prstena, znači da supstituent može biti vezan na bilo kojoj poziciji u prstenu.Na primer, u primeru i u nastavku, J<w>može biti vezan na bilo kojoj poziciji prstena piridila. U slučaju bicikličnih prstenova, veza izvučena kroz oba prstena, pokazuje da supstituent može biti vezan iz bilo koje pozicije bicikličnog prstena. Na primer, u primeru ii u nastavku, J<w>može biti vezan za 5-člani prsten (na atom azota, na primer) i za 6-člani prsten.

Izraz "stabilan", kako je ovde korišćen, odnosi se na jedinjenja, koja se značajno ne menjaju, kada se podvrgnu uslovima, koji omogućavaju njihovu proizvodnju, detekciju, povraćaj, prečišćavanje i korišćenje za jednu ili više, ovde izloženih, namena. U nekim ostvarenjima, stabilno jedinjenje ili hemijski ostvarljivo jedinjenje je ono jedinjenje, koje se suštinski ne menja kada se čuva na temperaturi od 40°C ili nižoj, u odsustvu vlage ili drugih hemijski reaktivnih uslova, tokom najmanje nedelju dana.

Izraz "alifatični" ili "alifatična grupa", kako je ovde korišćen, označava linearni (t.j., nerazgranati), razgranati ili ciklični, supstituisani ili nesupstituisani ugljovodonični lanac, koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti, koji poseduje jednu tačku vezivanja za ostatak molekula.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, alifatične grupe sadrže 1-20 alifatičnih atoma ugljenika. U nekim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-10 alifatičnih atoma ugljenika. U drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-8 alifatičnih atoma ugljenika. U nekim drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-6 alifatičnih ugljeničnih atoma, a u nekim drugim ostvarenjima, alifatične grupe sadrže 1-4 alifatičnih atoma ugljenika. Alifatične grupe mogu biti linearne ili razgranate, supstitisane ili nesupstituisane alkil, alkenil ili alkinil grupe. Specifični primeri uključuju, ali bez ograničavanja na njih, metil, etil, izopropil, n-propil, sek-butil, vinil, nbutenil, etinil i terc-butil. Alifatične grupe mogu, takođe, biti ciklične, ili poseduju kombinaciju linearnih ili razgranatih i cikličnih grupa. Primeri takvih vrsta alifatičnih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheksenil, -CH2-ciklopropil, CH2CH2CH(CH3)-cikloheksil.

Izraz "cikloalifatični" (ili "karbocikl" ili "karbociklil") odnosi se na monociklični C3-C8ugljovodonik ili biciklični C8-C12ugljovodonik, koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti, ali koji nije aromatičan, i koji poseduje jednu tačku vezivanja za ostatak molekula, pri čemu bilo koji pojedinačni prsten u navedenom bicikličnom sistemu prstenova ima 3-7 članova. Primeri cikloalifatičnih grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, cikloalkil i cikloalkenil grupe. Specifični primeri uključuju, ali ne ograničavajući se njima, cikloheksil, ciklopropenil i ciklobutil.

Naziv "heterocikl", "heterociklil" ili "heterociklični", kako je ovde korišćen, označava ne-aromatične, monociklične, biciklične ili triciklične sisteme prstenova, u kojima jedan ili više članova prstena predstavlja nezavisno odabrani heteroatom. U nekim ostvarenjima, "heterocikl", "heterociklil" ili "heterociklična" grupa ima tri do četrnaest članova prstena, u kojima je jedan ili više članova prstena heteroatom, koji je nezavisno odabran od: kiseonika, sumpora, azota ili fosfora, a svaki prsten u sistemu ima 3 do 7 članova prstena.

Primeri heterocikla uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 3-1H-benzimidazol-2-on, 3-(1-alkil)-benzimidazol-2-on, 2-tetrahidrofuranil, 3-tetrahidrofuranil, 2-tetrahidrotiofenil, 3-tetrahidrotiofenil, 2-morfolino, 3-morfolino, 4-morfolino, 2-tiomorfolino, 3-tiomorfolino, 4-tiomorfolino, 1-pirolidinil, 2-pirolidinil, 3-pirolidinil, 1-tetrahidropiperazinil, 2-tetrahidropiperazinil, 3-tetrahidropiperazinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 1-pirazolinil, 3-pirazolinil, 4-pirazolinil, 5-pirazolinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 4-piperidinil, 2-tiazolidinil, 3-tiazolidinil, 4-tiazolidinil, 1-imidazolidinil, 2-imidazolidinil, 4-imidazolidinil, 5-imidazolidinil, indolinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, benzotiolan, benzoditian i 1,3-dihidro-imidazol-2-on.

Ciklične grupe (npr., cikloalifatične grupe i heterocikli) mogu biti linearno spojene, premoštene ili spirociklične.

Naziv "heteroatom" označava jedan ili više od: kiseonika, sumpora, azota, fosfora ili silicijuma (uključujući bilo koju oksidovanu formu azota, sumpora, fosfora ili silicijuma; kvaternizovanu formu bilo kog baznog azota ili; zamenjivi azot heterocikličnog prstena, na primer N (kao u 3,4-dihidro-2H-pirolilu), NH (kao u pirolidinilu) ili NR<+>(kao u N-supstituisanom pirolidinilu)).

Izraz "nezasićen", kako je ovde korišćen, znači da deo ima jednu ili više jedinica nezasićenosti. Kao što je stručnom licu u ovoj oblasti poznato, nezasićene grupe mogu biti parcijalno nezasićene ili potpuno nezasićene. Primeri parcijalno nezasićenih grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, buten, cikloheksen i tetrahidropiridin. Potpuno nezasićene grupe mogu biti aromatične, anti-aromatične ili ne-aromatične. Primeri potpuno nezasićenih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, fenil, ciklooktatetraen, piridil, tienil i 1-metilpiridin-2(1H)-on.

Naziv "alkoksi" ili "tioalkil", kako je ovde korišćen, odnosi se na alkil grupu, kao što je ranije definisana, koja je vezana preko atoma kiseonika ("alkoksi") ili sumpora ("tioalkil").

Nazivi "haloalkil", "haloalkenil", "haloalifatik" i "haloalkoksi" označavaju alkil, alkenil ili alkoksi, kao što to može biti slučaj, koji je supstituisan sa jednim ili više atoma halogena. Ovaj naziv uključuje perfluorisane alkil grupe, kao što su –CF3<i –CF>2<CF>3<.>

Nazivi "halogen", "halo" i "hal" označavaju: F, Cl, Br ili J.

Naziv "aril", koji je korišćen sam ili kao deo većeg naziva, kao u "aralkilu", "aralkoksi" ili "ariloksialkilu", odnosi se na monociklične, biciklične i triciklične sisteme prstenova, koji imaju ukupno pet do četrnaest članova prstena, pri čemu je najmanje jedan prsten u sistemu aromatičan i pri čemu svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. Naziv "aril" se može koristiti naizmenično sa izrazom "aril prsten".

Naziv "heteroaril", kada se koristi sam ili kao deo većeg naziva, kao u "heteroaralkilu" ili "heteroarilalkoksi", odnosi se na monociklične, biciklične i triciklične sisteme prstenova, koji imaju ukupno pet do četrnaest članova prstena, pri čemu je najmanje jedan prsten u sistemu aromatičan, najmanje jedan prsten u sistemu sadrži jedan ili više heteroatoma i, pri čemu svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. Naziv "heteroaril" se može koristiti naizmenično sa nazivom "heteroarilni prsten" ili sa nazivom "heteroaromatik". Primeri heteroarilnih prstenova uključuju, ali bez ograničavanja na njih, 2-furanil, 3-furanil, N-imidazolil, 2-imidazolil, 4-imidazolil, 5-imidazolil, benzimidazolil, 3-izoksazolil, 4-izoksazolil, 5-izoksazolil, 2-oksazolil, 4-oksazolil, 5-oksazolil, N-pirolil, 2-pirolil, 3-pirolil, 2-piridil, 3-piridil, 4-piridil, 2pirimidinil, 4-pirimidinil, 5-pirimidinil, piridazinil (npr., 3-piridazinil), 2-tiazolil, 4-tiazolil, 5-tiazolil, tetrazolil (npr., 5-tetrazolil), triazolil (npr., 2-triazolil i 5-triazolil), 2-tienil, 3-tienil, benzofuril, benzotiofenil, indolil (npr., 2-indolil), pirazolil (npr., 2-pirazolil), izotiazolil, 1,2,3-oksadiazolil, 1,2,5-oksadiazolil, 1,2,4-oksadiazolil, 1,2,3-triazolil, 1,2,3-tiadiazolil, 1,3,4-tiadiazolil, 1,2,5-tiadiazolil, purinil, pirazinil, 1,3,5-triazinil, hinolinil (npr., 2-hinolinil, 3-hinolinil, 4-hinolinil) i izohinolinil (npr., 1-izohinolinil, 3-izohinolinil ili 4-izohinolinil).

Podrazumevalo bi se da naziv "heteroaril" obuhvata određene vrste heteroaril prstenova koji postoje u ravnoteži između dva različita oblika. Određenije, na primer, smatra se da je species, kao š to je hidropiridin i piridinon (i, takođe, hidroksipirimidin i pirimidinon) obuhvaćen unutar okvira definicije "heteroarila."

Izrazi "zaštitna grupa" i "protektivna grupa", kao što su ovde korišćeni, zamena su jedan drugom i, odnose se na sredstvo koje se koristi za privremeno blokiranje jedne ili više željenih funkcionalnih grupa u jedinjenju sa više reaktivnih položaja. U određenim ostvarenjima, zaštitna grupa poseduje jednu ili više, ili poželjno sve, od sledećih karakteristika: a) dodaje se funkcionalnoj grupi selektivno u dobrom prinosu, da bi se dobio zaštićeni supstrat koji je b) stabilan u odnosu na reakcije koje se odvijaju na jednom ili više drugih reaktivnih položaja, i c) moguće je da se selektivno odstrani u dobrom prinosu uz pomoć reagenasa koji ne utiču na regenerisanu funkcionalnu grupu, sa odstranjenom zaštitom. Kao što bi se od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumevalo, u nekim slučajevima, reagensi nemaju uticaja na ostale reaktivne grupe u jedinjenju. U ostalim slučajevima, reagensi mogu, isto tako, reagovati i sa drugim reaktivnim grupama u jedinjenju. Primeri zaštitnih grupa su detaljno opisani u Greene, T.W., Wuts, P. G "Protective Groups in Organic Synthesis", Treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999 (i ostalim izdanjima ove knjige). Izraz "azotna zaštitna grupa", kako je ovde korišćen, odnosi se na sredstvo, koje se koristi za privremeno blokiranje jednog ili više željenih azotnih reaktivnih položaja u multifunkcionalnom jedinjenju. Poželjne azotne zaštitne grupe poseduju, takođe, karakteristike prethodno primerima pojašnjene za zaštitne grupe, a određeni primeri azotne zaštitne grupe, takođe, su detaljno opisani u Poglavlju 7 u Greene, T.W., Wuts, P. G "Protective Groups in Organic Synthesis", Treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999.

U nekim ostvarenjima, metilenska jedinica alkilnog ili alifatičnog lanca je opciono zamenjena drugim atomom ili grupom. Primeri takvih atoma ili grupa uključuju, ali bez ograničavanja na njih, azot, kiseonik, sumpor, -C(O)-, -C(=N-CN)-, -C(=NR)-, -C(=NOR)-, -SO- i –SO2-. Ovi atomi ili grupe mogu biti kombinovani da bi se obrazovale veće grupe. Primeri takvih većih grupa uključuju, ali ne ograničavajući se na njih, -OC(O)-, -C(O)CO-, -CO2-, -C(O)NR-, -C(=N-CN), -NRCO-, -NRC(O)O-, -SO2NR-, -NRSO2-, -NRC(O)NR-, -OC(O)NR- i -NRSO2NR-, pri čemu je R, na primer, H ili C1-6alifatična grupa. Podrazumevalo bi se da ove grupe mogu biti vezane za metilenske jedinice alifatičnog lanca preko jednostrukih, dvostrukih ili trostrukih veza. Primer opcione zamene (u ovom slučaju atoma azota) koja je vezana za alifatični lanac preko dvostruke veze bio bi -CH2CH=N-CH3. U nekim slučajevima, posebno na terminalnom kraju, opciona zamena se može vezivati za alifatičnu grupu preko trostruke veze. Jedan primer za takvu zamenu bio bi CH2CH2CH2C≡N. Podrazumevalo bi se da, u ovoj situaciji, terminalni azot nije vezan za drugi atom.

Podrazumevalo bi se, takođe, da se naziv "metilenska jedinica" može, isto tako, odnositi na razgranate ili supstituisane metilenske jedinice. Na primer, u izopropilnom delu [-CH(CH3)2], atom azota (npr., NR), koji zamenjuje prvu navedenu "metilensku jedinicu" doveo bi do formiranja dimetilamina [-N(CH3)2]. U slučajevima kao što su ovi, stručnjak u ovoj oblasti bi razumeo da atom azota neće imati bilo kakvih dodatnih atoma, vezanih za njega, i da "R" iz "NR" u ovom slučaju ne bi bilo.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, opcionim zamenama se formira hemijski stabilno jedinjenje. Opcione zamene se mogu javiti unutar lanca i/ili na bilo kom kraju lanca; t.j., i na tački vezivanja i/ili, takođe, na terminalnom kraju. Dve opcione zamene, isto tako, mogu biti u neposrednoj blizini jedna prema drugoj u okviru lanca, sve dotle dok se njima stvara hemijski stabilno jedinjenje. Na primer, C3alifatični lanac može biti opciono zamenjen sa 2 atoma azota, da bi se formirao -C-N≡N. Opcionim zamenama se, takođe, mogu u potpunosti zameniti svi atomi ugljenika u lancu. Na primer, C3alifatični lanac može biti opciono zamenjen sa -NR-, -C(O)- i -NR-, da bi se obrazovala -NRC(O)NR- (urea).

Ukoliko nije naznačeno drugačije, ukoliko se zamena dešava na terminalnom kraju, zamenski atom se vezuje za atom vodonika na terminalnom kraju. Na primer, ukoliko se metilenska jedinica -CH2CH2CH3opciono zamenjuje sa -O-, dobijeno jedinjenje bi bilo -OCH2CH3, -CH2OCH3ili -CH2CH2OH. Podrazumevalo bi se da ukoliko terminalni atom ne sadrži bilo kakve slobodne valentne elektrone, tada atom vodonika nije neophodan na terminalnom kraju (npr., -CH2CH2CH=O ili -CH2CH2C≡N).

Izraz "reakcija unakrsnog kuplovanja", kako je ovde korišćen, odnosi se na reakciju u kojoj se veza ugljenik-ugljenik formira uz pomoć metalnog katalizatora. Obično, jedan od atoma ugljenika je vezan za funkcionalnu grupu ("grupa unakrsnog kuplovanja") dok je drugi atom ugljenika vezan za halogen. Primeri reakcija unakrsnog kuplovanja obuhvataju, ali nisu ovima ograničene, Suzuki kuplovanja, Stille kuplovanja i Negishi kuplovanja.

Izraz "grupa unakrsnog kuplovanja", kako je ovde korišćen, odnosi se na funkcionalnu grupu koja može da reaguje sa drugom funkcionalnom grupom (npr., halo) u reakciji unakrsnog kuplovanja kako se formira veza ugljenik-ugljenik ("C-C"). U nekim ostvarenjima, C-C veza se formira između dve aromatične grupe.

Izraz "uslovi unakrsnog kuplovanja", kako je ovde korišćen, odnosi se na hemijske uslove (npr., temperatura, dužina vremena reakcije, neophodna zapremina rastvarača) neophodne za ostvarivanje reakcije unakrsnog kuplovanja.

Primeri grupa unakrsnog kuplovanja i uslova unakrsnog kuplovanja koji se na njih odnose obuhvataju, ali nisu ovima ograničeni, borne kiseline i borne estre za uslove Suzuki kuplovanja, SnBu3 (Bu: butil) za uslove Stille kuplovanja i, ZnX (X: halogen) za uslove Negishi kuplovanja.

Sva tri od ovih uslova za kuplovanje obično obuhvataju primenu katalizatora, pogodnog rastvarača i eventualno baze. Uslovi Suzuki kuplovanja uključuju primenu paladijumskog katalizatora i pogodnog rastvarača. Primeri pogodnih paladijumskih katalizatoraobuhvataju, ali nisu ovima ograničeni, PdCl2<(PPh>3<)>2<, Pd(Ph>3<)>4<i PdCl>2<(dppf) (gde je svaki Ph>fenil, a dppf je 1,1-bis(difenilfosfino)ferocen). Pogodne baze obuhvataju, ali nisu ovima ograničene, K2CO3i Na2CO3. Pogodni rastvarači obuhvataju, ali nisu ovima ograničeni, tetrahidrofuran, toluen i etanol.

Uslovi Stille kuplovanja uključuju primenu katalizatora (uobičajeno paladijuma, ali nekad nikla), pogodnog rastvarača i drugih eventualnih reagenasa. Primeri pogodnih katalizatora obuhvataju, ali nisu ovima ograničeni, PdCl2(PPh3)2, Pd(Ph3)4i PdCl2(dppf). Pogodni rastvarači obuhvataju, ali nisu ovima ograničeni, tetrahidrofuran, toluen i dimetilformamid.

Uslovi Negishi kuplovanja uključuju primenu katalizatora (paladijum ili nikl) i pogodnog rastvarača. Primeri pogodnih katalizatora obuhvataju, ali nisu ovima ograničeni, Pd2(dba)3, Ni(PPh3)2Cl2, PdCl2(PPh3)2i Pd(Ph3)4(gde je "dba" tris(dibenzilidenaceton) dipaladijum). Pogodni rastvarači obuhvataju, ali nisu ovima ograničeni, tetrahidrofuran, toluen i dimetilformamid.

Suzuki, Stille i Negishi uslovi su poznati stručnim licima u ovoj oblasti i, opisani su detaljno u brojnim referencama, uključujući i: "March’s Advanced Organic Chemistry".

Kako stručna lica znaju, grupe unakrsnog kuplovanja se formiraju od prekursora grupe za kuplovanje. Prekursor grupe za kuplovanje je reagens ili grupa reagenasa koja se koristi za formiranje grupe unakrsnog kuplovanja. Primeri uključuju, ali nisu ovima ograničeni, bis(pinakolato)diboran za formiranje boratnih estara, trimetilborate za formiranje bornih kiselina,Bu3SnCl za formiranje stanana i, ZnCl2za formiranje zinkata u reakcijama Negishi kuplovanja. Primeri pogodnih uslova za formiranje grupe za kuplovanje uključuju, ali nisu ovima ograničeni, pravljenje bornih estara putem paladijum-posredovane katalize; pravljenje bornih kiselina putem hidrolize bornih estara; pravljenje stanana putem postupka u dva koraka: 1) izmena halogenog metala koju prati 2) transmetalacija sa Bu3SnCl i pravljenje zinkata putem postupka u dva koraka: 1) izmena halogenog metala koju prati 2) dodavanje ZnCl2.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, smatra se da ovde opisane strukture uključuju sve izomerne (npr., enantiomerne, dijastereomerne, geometrijske, konformacijske i rotacione) forme date strukture. Na primer, R i S konfiguracije za svaki asimetričan centar, (Z) i (E) izomeri dvostrukih veza, i (Z) i (E) konformacioni izomeri su uključeni u ovaj pronalazak. Kako bi se od strane stručnjaka u ovoj oblasti podrazumevalo, supstituent može slobodno rotirati oko bilo kojih veza oko kojih je moguća rotacija. Na primer, supstituent, iscrtan kao

takođe, predstavlja

Prema tome, pojedinačni stereohemijski izomeri, kao i enantiomerne, dijastereomerne, geometrijske, konformacione i rotacione mešavine ovih jedinjenja, obuhvaćene su okvirom pronalaska.

Ukoliko nije naznačeno drugačije, svi tautomerni oblici jedinjenja pronalaska se nalaze unutar okvira pronalaska.

Smatra se da u jedinjenjima ovog pronalaska, bilo koji atom koji nije specifično naznačen kao određeni izotop, predstavlja bilo koji stabilan izotop tog atoma. Ukoliko nije naznačeno drugačije, kada je pozicija specifično označena kao "H" ili "vodonik", podrazumeva se da pozicija poseduje vodonik u svojoj mešavini sa prirodnom zastupljenošću izotopa. Isto tako, ukoliko nije navedeno drugačije, kada je pozicija specifično naznačena kao "D" ili "deuterijum", podrazumeva se da pozicija poseduje deuterijum u višku, koji je najmanje 3340 puta veći od prirodnog sadržaja deuterijuma, koji iznosi 0.015% (t.j., najmanje 50.1% ugradnje deuterijuma).

I "D" i "d" se odnose na deuterijum.

Pored toga, ukoliko nije naznačeno drugačije, smatra se da ovde prikazane strukture, isto tako, uključuju jedinjenja koja se razlikuju samo po prisustvu jednog ili više izotopski obogaćenih atoma. Na primer, jedinjenja koja poseduju ove strukture, s izuzetkom zamene vodonika deuterijumom ili tricijumom, ili zamene ugljenika sa<13C- ili 14C-obogaćenim>ugljenikom nalaze se unutar okvira ovog pronalaska. Takva jedinjenja su korisna, na primer, kao analitička sredstva ili probe u biološkim testovima.

Kako je ovde korišćeno, "kristalan" se odnosi na čvrstu materiju koja ima specifičnu organizaciju i/ili konformaciju molekula u kristalnoj rešetci.

Kako je ovde korišćen, izraz "amorfan" se odnosi na čvrstu materiju koja se sastoji od neuredno organizovanih molekula i, koja ne poseduje prepoznatljivu kristalnu rešetku.

Kako je ovde korišćen, izraz "solvat" se odnosi na adukt kristalne čvrste materije, koji sadrži bilo stehiometrijske bilo ne-stehiometrijske količine ugrađenog rastvarača u kristalnu strukturu. Ukoliko je ugrađeni rastvarač voda, takav adukt se označava kao "hidrat".

Skraćenice

Korišćene su sledeće skraćenice:

DMSO dimetil sulfoksid

DCM dihlorometan

ATP adenozin trifosfat

TFA trifluorosirćetna kiselina

<1>HNMR proton nuklearna magnetna rezonanca

HPLC tečna hromatografija visokih performansi

LCMS tečna hromatografija-masena spektrometrija

Rt retenciono vreme

XRPD difrakcija X-zraka praška

DSC diferencijalna skenirajuća kalorimetrija

TGA termogravimetrijska analiza

RT sobna temperatura

NMP N-metil-2-pirolidon

Bp tačka ključanja

DMF dimetilformamid

PTSA p-toluensulfonska kiselina

DIPEA N,N-diizopropiletilamin

HOBT hidroksibenzotriazol

HATU 1-[bis(dimetilamino)metilen]-1H-1,2,3-triazolo[4,5-b]piridinijum 3-oksid heksafluorofosfat

TBTU 2-(1H-benzotriazol-1-il)-1,1,3,3-tetrametiluronijum tetrafluoroborat

T3P propilfosforasti anhidrid

COMU 1-[(1-(cijano-2-etoksi-2-oksoetilidenaminooksi)-dimetilamino-morfolino)]uronijum heksafluorofosfat

TCTU [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino)metilen]-dimetil-amonijum tetrafluoroborat

HBTU O-benzotriazol-N,N,N’ ,N’-tetrametil-uronijum-heksafluoro-fosfat

DME Dimetoksietan

THF Tetrahidrofuran

TMEDA Tetrametiletilendiamin

NaHMDS Natrijum heksametildisilazan

LHMDS Litijum bis(trimetilsilil)amid

Postupci

Postupci i jedinjenja, koji su ovde opisani, koriste se za proizvodnju ATR inhibitora koji sadrže aminopirazolopirimidinsko jezgro. Opšte sintetske procedure, koje su ovde prikazane u šemama, primenjuju se za stvaranje širokog spektra hemijskih vrsta, koje se mogu koristiti u proizvodnji farmaceutskih jedinjenja.

Šema A

formiranjeamidneveze

Jedinjenja ovog pronalaska se mogu sintetisati prema postupcima koji su slični onima, prikazanim u Šemi A.

Korak 1

Anjon komercijalno nabavljenog alil cijanoacetata 1 može reagovati sa, npr., trihloroacetonitrilom kako nastaje intermedijer 2. U koraku kondenzacije anjona, anjon komercijalno nabavljenog alil cijanoacetata 1 može biti generisan sa bazom, kao što je kalijum acetat u odgovarajućem rastvaraču, kao što je alkohol (npr., izopropilalkohol). Anjon zatim reaguje sa trihloroacetonitrilom na sobnoj temperaturi.

Korak 2

Intermedijer 2 zatim reaguje sa hidrazinom kako se formira diaminopirazol 3. U koraku formiranja pirazola, intermedijer 2 reaguje sa hidrazinom (ili njegovim hidratom) u aprotonskom rastvaraču, kao š to je DMF, kako nastaje diaminopirazol 3. Reakcija se odvija u baznim uslovima (npr., u prisustvu kalijum acetata ili AcONa) uz grejanje (npr., ≥110°C) da bi se osigurala potpuna ciklizacija.

Korak 3

Intermedijer 3 dalje može da se kondenzuje sa dielektrofilnim kuplujućim partnerom da bi se formirao pirimidin 4. U koraku formiranja pirimidina, intermedijer 3 reaguje sa 1,3-dielektrofilnim vrstama (npr., 1,3-dialdehidom ili 3-(dialkilamino)-prop-2-enalom) u različitim vrstama rastvarača (npr., DMF ili DMSO/voda) kako bi se formirala biciklična jezgra 4. Kada su jedno ili dva elektrofilna centra zaštićena/maskirana (npr., aldehid maskiran u vidu ketala), neophodno je uvođenje sulfonske kiseline (npr., PTSA) da bi se oslobodila reaktivna funkcionalna grupa.

Korak 4

Uklanjanje zaštite, npr, hidrolizom, alil estru stvara karboksilne kiseline 5. U koraku uklanjanja zaštite, jedinjenje 4 se podvrgava hidrolitičkim uslovima, koji su poznati stručnim osobama. Na primer, tretman 4 sa fenilsilanom ili 4-metilbenzensulfinatom u prisustvu katalitičke količine paladijuma (npr., Pd(PPh3)4) dovodi do formiranja odgovarajuće karboksilne kiseline 5. Alternativno, jedinjenja 4 mogu da se obrade sa vodenim alkalijama (npr., NaOH, LiOH, ili KOH) da bi se proizvele kiseline 5.

Korak 5

U koraku formiranja aktiviranog estra, karboksilne kiseline 5 reaguju sa amidnim kuplujućim sredstvima, koja su poznata stručnim licima. Pogodni amidni kuplujući partneri uključuju, ali nisu ovima ograničeni, TBTU, TCTU, HATU, T3P i COMU. Kada se agens za kuplovanje pravilno odabere, reakcija može da se odvija brzo (~1hr.) na sobnoj temperaturi u prisustvu organske baze, kao š to je alifatični amin (npr., trietilamin, DIPEA) kako se dobijaju aktivirani estri 6a-b. Na primer, kada se koriste amidni kuplujući agensi TBTU [J=H] ili TCTU [J=Cl], jedinjenja 6a-b se lako dobijaju filtriranjem reakcione smeše.

Generalno je poželjnije formiranje aktiviranih estara 6a-b pre formiranja amidne veze kako se proizvodi I-A, iako je moguća direktna konverzija 5 u jedinjenja formule I-A ovog pronalaska. Alternativno, mogu takođe biti korišćeni aktivirani estri (izolovani ili formirani in situ) i, to je poznato stručnim osobama (npr., korišćenjem TBTU, TCTU, HATU, T3P, COMU agenasa za kuplovanje).

Korak 6

U koraku formiranja amidne veze, aktivirani estri 6a-b mogu reagovati sa supstituisanim ili nesupstituisanim 3-aminopiridinom 11, kako se obezbeđuju jedinjenja formule I-1 ovog pronalaska. Uslovi reakcije za amidno kuplovanje su rastvarač (npr., anizol, NMP, piridin, DMF, itd ...) uz grejanje (npr., ≥ 90°C).

Alternativno, dva gore opisana koraka se mogu kombinovati: karboksilna kiselina 5 se može koristiti kao polazna tačka za formiranje amidne veze, aktivirani estri se generišu in situ, korišćenjem istih sredstava za amidno kuplovanje, kao što su ona, koja su prethodno opisana. Jedinjenja ovog pronalaska se izoluju na sličan način kao što je onaj, koji je prethodno opisan.

IZRADE I PRIMERI

Svi rastvarači i reagensi koji su kupljeni su korišćeni u stanju u kom su primljeni. Reakcije pod mikrotalasima su izvedene korišćenjem mikrotalasnog reaktora CEM Discovery. Flash hromatografija, npr., izvodila se na ISCO© Combiflash<R>Companion™ sistemu, uz eluaciju sa 0 do 100% EtOAc/petroleum etar gradijentom. Drugi u struci poznati postupci su takođe korišćeni za izvođenje flash hromotografije. Uzorci su aplikovani prethodno absorbovani na siliku. Tamo gde se navodi, izvedena je hromatografija superkritičnih tečnosti (SFC) na Berger Minigram SFC aparatu. Svi<1>H NMR spektri su registrovani korišćenjem Bruker Avance III 500 instrumenta, na 500 MHz. Uzorci za MS su analizirani na Waters SQD masenom spektrometru sa elektrosprej jonizacionim procesom u pozitivnom i negativnom jonskom modu. Uzorci su unošeni u maseni spektrometar primenom hromatografije. Svi konačni proizvodi su imali čistoću ≥95%, sem ukoliko nije drugačije precizirano u eksperimentalnim detaljima. HPLC čistoća je određivana na Waters Acquity UPLC sistemu sa Waters SQD MS instrumentom, opremljenim sa Waters UPLC BEH C81.7 µm, 2.1 x 50 mm kolonom i Vanguard BEH C81.7 µm, 2.1 x 5 mm guard kolonom.

Kako je ovde korišćen, izraz "Rt(min)" se odnosi na HPLC retenciono vreme, u minutima, koje se povezuje sa jedinjenjem. Ukoliko nije drugačije naznačeno, HPLC postupci koji su primenjivani za dobijanje prijavljenih retencionih vremena su, kako su opisani u nastavku:

HPLC postupak B

Instrument: Waters Acquity UPLC-MS;

Kolona: Waters UPLC BEH C81.7 µm, 2.1 x 50 mm sa Vanguard BEH C81.7 µm, 2.1 x 5 mm guard kolonom;

Temperatura kolone: 45°C;

Mobilna faza A: 10mM amonijum formijat u vodi:acetonitril 95:5, pH 9;

Mobilna faza B: acetonitril;

Detekcija: 210-400 nm;

Gradijent: 0-0.40 min: 2% B, 0.40-4.85 min: 2% B do 98% B, 4.85-4.90 min: 98% B do 2% B, 4.90-5.00 min: držano na 2% B;

Brzina protoka: 0.6 mL/minut.

Izrada 1: alil 3,5-diamino-1H-pirazol-4-karboksilat

Korak 1: alil 3-amino-4,4,4-trihloro-2-cijanobut-2-enoat 2

U rastvor KOAc (589.4 g, 6.006 mol) u izopropanolu (3 L) se doda alil cijanoacetat (429.4 g, 403.2 mL, 3.432 mol) i reakciona smeša se ohladi na 5°C. Doda se trihloroacetonitril (495.5 g, 3.432 mol) u 50 mL-skim porcijama, uz održavanje temperature ispod 15°C. Reakciona smeša se onda ostavlja da se zagreje na 20°C i, meša se tokom 3 hr. Dodaje se voda (~4 L) radi rastvaranja neorganskih materijala i taloženja željenog proizvoda. Smeša se meša u toku 20 minuta i čvrsta materija izoluje filtracijom pod vakuumom. Ova čvrsta materija se filtrira, ispira sa vodom (2 x 0.5 L) i suši u vakuumskoj sušnici preko noći na 40°C, kako se dobija alil 3-amino-4,4,4-trihloro-2-cijanobut-2-enoat 2 u vidu praškaste materije zatvoreno-bele boje (787 g, 85%).

Korak 2: alil 3,5-diamino-1H-pirazol-4-karboksilat 3

U suspenziju alil 3-amino-4,4,4-trihloro-2-cijano-but-2-enoata 2 (619 g, 2.297 mol) i KOAc (676.3 g, 6.891 mol) u DMF-u (2.476 L) na 0°C, polako se doda hidrazin hidrat (172.5 g, 167.6 mL, 3.446 mol) tokom 15 min. Reakciona smeša se zatim meša na temperaturi sredine utoku 2 hr. i u tom stadijumu,<1>H NMR prikazuje da je polazni materijal potrošen. Reakciona smeša se onda preko noći zagreva na 110°C, pre nego što se ostavi da se ohladi do temperature sredine i meša se narednih 48hr. Mešavina se filtrira kroz levak od sinterovanog stakla da bi se uklonila istaložena čvrsta materija i, filtrat se upari pod sniženim pritiskom kako se dobija gusta tečnost. Doda se DCM (otprilike 2 L) i, mešavina se ponovo filtrira kako bi se uklonilo još čvrste materije koja se istaložila. Filtrat se prečisti kroz sloj od 1 kg silika gela (gradijent DCM/MeOH kao eluent) i, rastvarač se ukloni da bi se dobila čvrsta materija narandžaste boje, koja se suspenduje u acetonitrilu i greje na otprilike 70°C sve dok se sva čvrsta materija ne prevede u rastvor, a u toj tački se rastvor ostavlja da se ohladi do temperature sredine, zatim na 2°C. Obrazovani talog se izoluje filtracijom pod vakuumom, ispira sa ohlađenim MeCN (<50 mL) i suši do konstantne mase u vakuumskoj sušnici da bi se dobilo naslovljeno jedinjenje u vidu praškaste materije zatvoreno-bele boje (171.2 g, 41%).

Izrada 2a: 1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il 2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat

Korak 1: alil 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4

U suspenziju alil 3,5-diamino-1H-pirazol-4-karboksilata 3 (42.72 g, 234.5 mmol) u DMSO (270.8 mL) / vodi (270.8 mL), doda se p-TsOH hidrat (46.72 g, 245.6 mmol) i 3-(diizopropilamino)-2-fluoro-prop-2-enal (opisano u Tetrahedron Letters, 33(3), 357-60; 1992) (38.69 g, 223.3 mmol). Reakciona smeša se greje na 100°C u toku 3hr. u toku kog vremena čvrsta materija polako precipitira iz rastvora. Suspenzija narandžaste boje se ostavlja da se ohladi do RT preko noći. Čvrsta materija se filtrira, ispira sa vodom i suši pod vakuumom, kako se dobija alil 2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4 u vidu peščane čvrste materije (45.05 g, 85% prinos).

Korak 2: 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5

U suspenziju alil 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilata 4 (45 g, 190.5 mmol) u DCM (1.35 L) se doda fenilsilan (41.23 g, 46.96 mL, 381.0 mmol), a zatim,Pd(PPh3)4(8.805 g, 7.620 mmol). Reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi 2hr.30min. Reakciona smeša se filtrira i čvrsta materija ispere sa DCM kako se dobija čvrsta materija svetlo žute boje (43.2g). Ova čvrsta materija se dalje trituriše u DCM (225 mL) na RT u toku 45 min, onda filtrira i suši preko noći pod vakuumom da bi se dobila 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5 u vidu čvrste materije svetlo ž ute boje (37.77g, 100% prinos).

U alternativnom postupku, suspenduje se 4-metilbenzensulfinat (anhidrovani, 1.2 eqv, 22.6g, 127mmol) u suvom DMSO (20 vol, 500ml). Mešavina koja se meša se zagreje na 30°C u atmosferi azota. Dok se rastvaranje završava, doda se Pd(PPh3)4(2 mol%, 2.4g, 2.1 mmol). Mešavina se meša u toku 10 min na 25-30°C posle kog vremena se javlja zamućen rastvor žute boje. Deo po deo se doda alil 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 4 (25g, 105.8mmol) uz održavanje temperature na 25-30°C. Kada je dodavanje završeno, zamućeni rastvor se meša sve dok se reakcija ne završi, što se potvrđuje putem HPLC (2-3 hr). Posle 15 minuta po dodavanju supstrata, formira se obilan precipitat. Mešavina postaje gušća kako reakcija napreduje. Reakciona smeša se razblaži sa vodom (125 ml) i, polako se doda 2M HCl (66 ml) uz održavanje temperature na 25-30°C. Žitka masa se meša tokom 30 minuta zatim, filtrira. Filtracija je bila spora (2hr). Nastala čvrsta materija se ispere sa vodom, zatim osuši na sinteru. Čvrsta materija se prevede u žitku sa DCM (8 vol) tokom 1hr. Čvrsta materija se filtrira (brza filtracija) i ispere sa DCM. Čvrsta materija se ponovo prevede u žitku masu sa hloroformom (8 vol) za 1 hr. Kiselina se filtrira i suši na sinteru. Dalje se suši u vakuumskom sušioniku na 50°C u toku 24 hr. Proizvod 5 se dobija u vidu čvrste materije zatvoreno bele boje (18.6g, 85%);

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12.14 (1H, brs), 9.31 (1H, dd), 8.69 (1H, m), 6.47 (2H, brS);<19>F NMR (500 MHz, DMSOd6) δ -153.65; MS (ES+) 197.1.

Korak 3: 1H-benzo[d][1,2,3]triazol-1-il2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 6a

U suspenziju od 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilne kiseline 5 (20 g, 102.0 mmol) u hloroformu (300 mL) se doda Et3N (11.35 g, 15.63 mL, 112.2 mmol). Suspenzija se meša tokom < 5min i zatim, doda se (benzotriazol-1-iloksi-dimetilamino-metilen)-dimetil-amonijum bor tetrafluorid (32.75 g, 102.0 mmol). Suspenzija se greje na 60°C u toku 1hr., pre nego što se gusta suspenzija ostavi da se ohladi do RT. Nastala suspenzija se filtrira, ispere sa hloroformom (200 mL) i osuši pod vakuumom preko noći, kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova 6a u vidu praškaste materije svetlo žute boje (32.5g, 88%).

Izrada 2b: (6-hlorobenzotriazol-1-il)-2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilat 6b

U 2.5 L-ski balon sa tri grla, opremljen magnetnom mešalicom, kondenzatorom, azotnom linijom i Hanna temperaturnom probom, stavi se 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a] pirimidin-3-karboksilna kiselina 5 (60 g, 305.9 mmol), hloroform (900.0 mL) i trietilamin (32.44 g, 44.68 mL, 320.6 mmol). Deo po deo, dodaje se [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino) metilen]-dimetilamonijum (bor tetrafluoridni jon (1)) (87.00 g, 244.7 mmol) u toku 5 min (unutrašnji pad od 22.7 do 21.5°C pri završetku dodavanja). Smeša se greje na 60°C (unutrašnja temp) u toku 2hr., do kremaste suspenzije. Mešavina se ohladi do sobne temperature zatim, čvrsta materija sakupi filtracijom, dobro ispere sa hloroformom (sve dok filtrat koji ističe ne bude suštinski bezbojan) i osuši sukcijom, kako zaostaje proizvod 6b u vidu čvrste materije krem boje (82.2g, 77% prinos).

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9.55 (dd, 1H), 8.91 (d, 1H), 8.22 (dd, 1H), 8.09 (dd, 1H), 7.57 (dd, 1H) i 6.87 (s, 2H). MS (ES+) 348.1.

U alternativnom postupku, 2-amino-6-fluoropirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilna kiselina 5 (30g, 153 mmol) se u acetonitrilu (540ml) prevede u stanje žitke mase. Doda se trietilamin (22.5ml, 153mmol) zatim, [(6-hlorobenzotriazol-1-il)oksi-(dimetilamino)metilen]-dimetilamonijum tetrafluoroborat (TCTU, 54.4g, 153mmol). Mešavina je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 hrs. Proizvod se izoluje filtracijom- filterski kolač se ispere sa acetonitrilom (2x60ml). Proizvod se dobija u vidu čvrste materije smeđe boje (49.3g, 93%);

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9.55 (dd, 1H), 8.91 (d, 1H), 8.22 (dd, 1H), 8.09 (dd, 1H), 7.57 (dd, 1H) i 6.87 (s, 2H);<19>F NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ -150.1; MS (ES+) 348.1.

Primer 1: Sinteza 2-amino-6-fluoro-N-(5-fluoro-4-(1-metil-1H-imidazol-5-il)piridin-3-il) pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksamid (Jedinjenje I-1)

(eq. = ekvivalent, reflux= temperatura refluksa, in dioxane = u dioksanu, anisole = anizol, internal = unutrašnja (temperatura), prim. prev.)

Korak 1: terc-butil (5-fluoropiridin-3-il)karbamat

U 50 L-ski presvučeni sud se stavi THF (2.5 L), 5-fluoropiridin-3-amin 1 (500 g, 4.460 mol) zatim, još THF-a (5 L). U ovu smešu koja se meša, doda se rastvor tercbutoksikarbonil terc-butil karbonata (1.119 kg, 5.129 mol) u THF-u (2.5 L), koji se upumpa via vakuumske cevi. Cev se onda ispere sa THF-om (1 L) u reakcioni sud. Temperatura reakcije se ohladi na 0°C, pre nego što se doda NaHMDS (4.794 L 2 M u THF-u, 9.589 mol) iz delova 12 x 400 mL (otprilike 5°C egzoterma posle svakog dodavanja, doziranje se nastavlja po hlađenju unutrašnje temperature do 0°C). Dodavanje je završeno nakon 1 hr. Unutrašnja temperatura raste na 5°C i, meša se na ovoj temperaturi 1 hr. Reakcija se pažljivo ugasi polaganim dodavanjem zasićenog vodenog rastvora amonijum hlorida (1 L) (egzotermno). Unutrašnja temperatura raste na 10°C i dodaje se još zasićenog vodenog rastvora amonijum hlorida (3 L). Unutrašnja temperatura raste na 25°C i, reakciona smeša se ekstrahuje sa EtOAc (1 x 5 L zatim, 1 x 2.5 L). Spojeni organski slojevi se isperu sa vodom (1 x 5.5 L zatim, 1 x 3 L) zatim sa slanim rastvorom (3 L).

Organska faza je ukoncentrisana in vacuo do ukupne zapremine od otprilike 6 L,osušena (MgSO4), filtrirana kroz filter papir i ukoncentrisana in vacuo (na rotacionom uparivaču, 40°C temp kupatila) sve dok čvrsta materija nije iskristalisala (otprilike zaostane 2 L rastvarača).

Doda se heptan (2.5 L) i smeša se okreće na rotacionom uparivaču na 40°C. Rastvor se ukoncentriše in vacuo (na rotacionom uparivaču, 40°C temp kupatila) da bi se uklonilo još EtOAc sve dok proizvod ne iskristališe iz rastvora. Smeša se onda ostavlja da se hladi i ostavlja se na temperaturi sredine preko noći. Čvrsta materija se sakupi filtracijom preko Whatman Nº1 filter papira, ispira sa heptanom sve dok filtrat koji ističe ne postane praktično bezbojan. Čvrsta materija se osuši za otprilike 5 hr. kako ostavlja prinos 1 proizvoda u vidu čvrste materije zatvoreno bele boje, 382.51 g.

Matična tečnost se postepeno ukoncentriše in vacuo (na rotacionom uparivaču, 40°C temp kupatila) sve dok čvrsta materija ne iskristališe. Smeša se ostavlja da stoji na temperaturi sredine preko noći i, čvrsta materija se sakupi filtracijom, ispere sa heptanom i osuši sukcijom kako zaostaje prinos 2 proizvoda 8 u vidu bele čvrste materije, 203.5 g. Postupak se sa matičnom tečnošću ponvlja kako se dobija prinos 3 u vidu čvrste materije zatvoreno bele boje, 178.7 g. Ukupan prinos proizvoda, 764.71 g, 81%.

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9.86 (s, 1H), 8.44 (s, 1H), 8.17 (d, J = 2.6 Hz, 1H), 7.83 (d, J = 11.6 Hz, 1H), 3.30 (s, 1H). MS (ES+) 213.0.

Korak 2: terc-butil (5-fluoro-4-jodopiridin-3-il)karbamat

U 50 L-ski presvučeni sud se stavi THF (2.5 L), terc-butil N-(5-fluoro-3-piridil)karbamat 8 (400 g, 1.885 mol) u THF-u (2.5 L), još THF-a (3 L) i N,N,N’,N’-tetrametiletan-1,2-diamin (547.6 g, 711.2 mL, 4.712 mol). Reakciona smeša se ohladi na -28°C (unutrašnja temperatura), zatim se dodaje n-BuLi (1.885 L 2.5 M u heksanima, 4.712 mol) putem kanile, pri takvoj brzini da se očuva unutrašnja temperatura ispod -20°C (tj., preko 2 hr.). Po završetku dodavanja, reakciona smeša se meša na između -30 i -20°C (unutrašnja temperatura) još sledećih 50 min. Čvrsti jod u molekulskom stanju (765.5 g, 3.016 mol) se doda polako, u 12 grubo jednakih delova, tokom 1 hr. (otprilike 2/3°C odložena egzoterma nakon svakog dodatog dela) održavajući unutrašnju temperaturu ispod -20°C. Po završetku dodavanja joda, reakciona smeša se meša na -30°C (unutrašnja temperatura) dodatnih 45 min.

Reakcija se zatim ugasi polaganim dodavanjem zasićenog vodenog rastvora amonijum hlorida (2 L) (egzotermno). Onda se doda voda (2 L) i, reakciona smeša zagreje na 20°C (unutrašnja temperatura) i, ostavlja se da stoji preko noći. U reakcionu smešu se doda EtOAc (5 L) i, mešanje se nastavlja još 10 min. Vodena faza se ukloni zatim, u organsku fazu se doda zasićeni vodeni rastvor natrijum tiosulfata (2 L), snažno se meša tokom 10 min. Doda se još EtOAc (2.5 L) i vode (2 L) i, mešanje se nastavlja još 10 min. Vodena faza se ukloni i organska faza dalje ispere sa zasićenim vodenim rastvorom natrijum tiosulfata (2 L) i vodom (1 x 2 L zatim, 1 x 2.5 L) i onda slanim rastvorom (2 L). Organska faza se ukoncentriše in vacuo (rotecioni uparivač) do tolike zapremine da proizvod počinje da kristališe na koji način se dobija gusta suspenzija. Mešavina se ostavlja da stoji na sobnoj temperaturi preko noći.

Čvrsta materija se sakupi filtracijom, ispere sa minimalno EtOAc (nekoliko stotina mL) zatim, dobro ispere sa heptanom, osuši sukcijom za 3hr. kako zaostaje prinos 1 proizvoda 9 u vidu bele čvrste materije, 311.99 g. Matična tečnost se ukoncentriše in vacuo (rotacioni uparivač) do suvog, ostavljajući čvrstu materiju tamno zelene boje. (otprilike 200 g) koja se rastvori u EtOAc (750 mL) uz grejanje na refluksu. Onda se doda aktivirani ugalj (20 g) i smeša se meša pod refluksom 10 min. Smeša se filtrira kroz filter papir zatim, postepeno koncentriše na rotacionom uparivaču sve dok se ne formira gusta suspenzija. Dobijena čvrsta materija se sakupi filtriranjem, ispere sa minimalno EtOAc zatim, sa heptanom, osuši sukcijom i onda u vakuumskoj sušnici na 40°C za 2 hr., ostavljajući prinos 2 u vidu bele čvrste materije, 103.9 g. Matična tečnost se ukoncentriše ponovo sve dok se ne formira gusta suspenzija. Čvrsta materija se sakupi filtriranjem, ispere sa heptanom i osuši sukcijom in vacuo (rotacioni uparivač) zatim, u vakuumskoj sušnici na 40°C tokom nekoliko sati, ostavljajući prinos 3 u vidu čvrste materije bele boje, 39.4 g. Ukupan prinos = 455.29 g, 71%.

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 8.98 (s, 1H), 8.27 (dd, J = 1.2, 0.6 Hz, 2H), 1.47 (s, 9H). MS (ES+) 338.9.

Korak 3: 5-fluoro-4-(1-metil-1H-imidazol-5-il)piridin-3-amin dihidrohlorid

U smešu, oslobođenu vazduha (3 x ciklus vakuum/azot), terc-butil N-(5-fluoro-4-jodo-3-piridil)karbamata 9 (190 g, 561.9 mmol), 1-metil-5-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)imidazola 10 (175.4 g, 842.8 mmol) i kalijum fosfata (226.0 g, 1.686 mol) u DME (2.28 L) se doda Pd(PPh3)4(64.93 g, 56.19 mmol). Kroz reakcioni sud se ponovo propusti azot putem ciklusa vakuum/azot (3x). Smeša se greje pod refluksom i u atmosferi azota tokom 48 hr. Smeša se ohladi do sobne temperature zatim, propusti kroz sloj celita, ispirajući preko celita sa EtOAc sve dok filtrat ne postane gotovo bezbojan (otprilike 1.5 L). Filtrat se ukoncentriše in vacuo i, zaostaje lepljiva čvrsta materija smeđe boje, 339.7 g.

Sirovi proizvod se rastvori u dioksanu (950 mL) i metanolu (431.1 mL) i, rastvor se ohladi u ledenom kupatilu (unutrašnja 10°C), onda se dodaje HCl (4 M u 1,4-dioksanu) (842.8 mL, 4 M, 3.371 mol) u 8 grubo jednakih delova tokom 20 min. (otprilike 3 do 4°C egzoterme se zapaža pri svakom dodavanju). Kada se završi dodavanje, smeša se zagreje na 40°C i meša se na ovoj temperaturi tokom 3 hr. zatim, ostavlja da se ohladi do sobne temperature preko noći uz mešanje. Čvrsta materija se sakupi filtracijom, ispere sa 1,4-dioksanom i osuši pod vakuumom za 1 hr. ostavljajući proizvod 11 u vidu čvrste materije peskovito/smeđe boje (107.9 g, 72% prinos).

<1>H NMR (500 MHz, deuterijum oksid) δ 9.09 (s, 1H), 8.24 (s, 1H), 8.15 (br s, 1H), 7.91 - 7.90 (1H, br s), 7.88 (m, 1H), 3.85 (s, 3H). MS (ES+) 193.1.

Korak 4: 2-amino-6-fluoro-N-(5-fluoro-4-(1-metil-1H-imidazol-5-il)piridin-3-il)pirazolo[1,5-a] pirimidin-3-karboksamid (Jedinjenje 1-1)

Smeša 5-fluoro-4-(3-metilimidazol-4-il)pyridin-3-amin dihidrohlorida 11 (8.006 g, 30.2 mmol) i (6-hlorobenzotriazol-1-il) 2-amino-6-fluoro-pirazolo[1,5-a]pirimidin-3-karboksilata 6b (10 g, 28.76 mmol) suspendovana je u anizolu (100 mL). Ovoj suspenziji se doda DIPEA (8.177 g, 11.02 mL, 63.27 mmol) i, mešavina se greje na 95°C (unutrašnja temperatura) tokom 44 hr. zatim, ostavlja se da se ohladi do sobne temperature preko noći. Čvrsta materija se sakupi filtracijom, ispere sa minimalno anizola (otprilike 20 mL), osuši pod vakuumom za 1 hr. zatim, čvrsta materija se osuši u vakuumskoj sušnici na 45°C (unutrašnja temperatura) za 2 hr. kako ostaje proizvod u vidu čvrste materije svetlo žute boje, 7.8 g. Ova čvrsta materija se suspenduje u vodi (78 mL) i MeCN (117 mL) i, doda se TFA (2.4 g, 1.62 mL, 1 eq.). Reakciona smeša se meša na sobnoj temperaturi u toku 10 min. zatim, filtrira kroz filter papir, ispere preko filter papira sa malom količinom vode. Filtrat se se prevede u alkalno na pH = 8 dodatkom 2 M natrijum karbonata uz mešanje. Čvrsta materija se sakupi filtracijom, ispere sa vodom zatim, suši pod vakuumom tokom 1hr. Čvrsta materija se onda osuši u vakuumskoj sušnici na 45°C (unutrašnja temperatura) preko noći, ostavljajući proizvod I-1 u vidu čvrste materije bledo žute boje, 5.29 g.

<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9.68 (s, 2H), 9.42 (dd, J = 4.8, 2.5 Hz, 1H), 8.46 (s, 1H), 8.31 (d, J = 2.5 Hz, 1H), 8.07 (s, 1H), 7.25 (d, J = 1.0 Hz, 1H), 6.71 (s, 2H), 3.46 (s, 3H). MS (ES+) 371.0.

Analitički podaci za jedinjenje

Čvrsti oblici Jedinjenja 1-1

Jedinjenje I-1 je proizvedeno u raznim čvrstim oblicima, uključujući anhidrovane forme. Čvrsti oblici ovog pronalaska se koriste za proizvodnju lekova za lečenje kancera. Jedno ostvarenje obezbeđuje primenu čvrstih oblika, koji su ovde opisani, za lečenje kancera. U nekim ostvarenjima, kancer je trostruko negativan kancer dojke, kancer pankreasa, mikrocelularni kancer pluća, kolorektalni kancer, kancer jajnika, ili ne-mikrocelularni kancer pluća. Drugo ostvarenje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži ovde opisanu č vrstu formu i farmaceutski prihvatljiv nosač.

Aplikanti ovde opisuju novu čvrstu formu Jedinjenja I-1. Naziv i stehiometrija za ovu čvrstu formu, dati su u Tabeli 2 ispod:

Tabela 2

Primer 2: Jedinjenje 1-1 (anhidrovana slobodna baza)

Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza se može proizvesti prema postupcima, opisanim u Primeru 1, Korak 4.

XRPD Jedinjenja I-1 (anhidrovane slobodne baze)

XRPD profil Jedinjenja I-1 anhidrovane slobodne baze se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean tube izvorom i PIXcel 1D detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 3°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 0.5 s po koraku. Slika 1a prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Reprezentativni XRPD pikovi za Jedinjenje I-1 anhidrovanu slobodnu bazu:

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (anhidrovane slobodne baze)

Termogravimetrijska analiza Jedinjenja I-1 anhidrovane slobodne baze je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji temperature, korišćenjem aparata Discovery TGA (TA Instruments Trios). Uzorak (2.84 mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 400°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, prikazani na Slici 2a, pokazuju veoma malo uočenog gubitka težine pre topljenja ili termalne razgradnje. Od temperature sredine do 261°C, gubitak na težini je 0.60%. Početak topljenja/degradacije je na 299°C.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (anhidrovane slobodne baze)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 anhidrovane slobodne baze je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (1.71 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, prethodno proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 400°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3a, pokazuju jednu endotermu topljenja na 302°C (početak).

Primer 3: Jedinjenje I-1 (hidrat)

Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza, proizvedeno prema postupcima opisanim u Primeru 1, Korak 4, prevede se u žitku masu sa vodom ili sa vodenim smešama organskih rastvarača kako se dobija Jedinjenje I-1 hidrat.

XRPD Jedinjenja I-1 (hidrata)

XRPD profil Jedinjenja I-1 hidrata se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean tube izvorom i PIXcel 1D detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 3°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 0.5 s po koraku. Slika 1b prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Reprezentativni XRPD pikovi za Jedinjenje I-1 hidrat:

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (hidrata)

Termalna gravimetrijska analiza (TGA) Jedinjenja I-1 hidrata je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji temperature, korišćenjem aparata Discovery TGA (TA Instruments Trios). Uzorak (4.74 mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 400°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, prikazani na Slici 2b, pokazuju veliki gubitak težine od 12.6% ispod 100°C. Ovaj gubitak na težini odgovara otprilike 3 molarnom ekvivalentu vode. Sledeći gubitak težine je iznad 250°C i rezultat je topljenja i degradacije.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (hidrata)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 hidrata je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (2.78 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 370°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3b, pokazuju široku endotermu desolvatacije ispod 100°C, koju prati egzoterma rekristalizacije u Jedinjenje I-1 anhidrovanu slobodnu bazu između 100-150°C. Pik endoterme između 300-305°C ukazuje na topljenje Jedinjenja I-1 anhidrovane slobodne baze.

Primer 4: Jedinjenje 1-1 (vinska kiselina)

Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza, proizvedeno prema postupcima opisanim u Primeru 1, Korak 4, prevede se u žitku masu sa vinskom kiselinom i etanolom kako se dobija Jedinjenje I-1 vinska kiselina.

XRPD Jedinjenja I-1 (vinske kiseline)

XRPD profil Jedinjenja I-1 vinske kiseline se određuje na sobnoj temperaturi u refleksionom modu, korišćenjem PANalytical difraktometra, opremljenog sa Empyrean tube izvorom i PIXcel 1D detektorom (PANalytical, The Netherlands). Generator X-zraka je radio na voltaži od 45 kV i struji od 40 mA. Sprašeni uzorak se stavlja u silikonski nosač. Podaci su registrovani kroz opseg od 4.5°-39° 2 teta sa veličinom koraka od 0.013° i vremenom zadržavanja od 299.6 s po koraku. Slika 1c prikazuje difraktogram X-zraka praška uzorka, koji je odlika kristala lekovite supstance.

Reprezentativni XRPD pikovi za Jedinjenje I-1 vinsku kiselinu:

Termo-analiza Jedinjenja I-1 (vinske kiseline)

Termalna gravimetrijska analiza (TGA) Jedinjenja I-1 vinsko kiselinskog oblika je izvedena da bi se odredio procenat gubitka na težini u funkciji temperature, korišćenjem aparata Discovery TGA (TA Instruments Trios). Uzorak (3.35 mg) se doda u prethodno tarirani aluminijumski tas i, greje se od temperature sredine do 330°C pri porastu od 10°C/min. Rezultati TGA, prikazani na Slici 2c, pokazuju gubitak na težini u tri koraka od 12.4%, 12.6% i 8.5% između 150-330°C.

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 (vinske kiseline)

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija Jedinjenja I-1 vinske kiseline je izmerena korišćenjem aparata TA Instrument DSC Q2000. Uzorak (1.08 mg) je izmeren u aluminijumski hermetički tas, proboden sa jednim otvorom i, grejan je od temperature sredine do 350°C pri 10°C/min. Rezultati DSC, prikazani na Slici 3c, pokazuju prvo dva egzotermna pika između 200-275°C, koja odgovaraju prvim 2 koraka gubitka težine u TGA i, poslednji endotermni pik iznad 275°C, koji odgovara poslednjem koraku gubitka težine u TGA.

Primer 5: Test inhibicije ćelijske ATR:

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da inhibiraju intraćelijsku ATR, primenom mikroskopskog testa imunofluorescencije kako se detektuje fosforilacija histona H2AX ATR supstrata u ćelijama, tretiranim hidroksiurejom. HT29 ćelije se zaseju u količini od 14,000 ćelija po poziciji u crne imidžing ploče sa 96 pozicija (BD 353219) u McCoy’s 5A medijumu (Sigma M8403), obogaćenom sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), Penicilin/Streptomicin rastvorom koji je razblažen 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2<. U>ćelijski medijum se zatim dodaju jedinjenja iz konačne koncentracije od 25µM u trostrukim serijskim razblaženjima i, ćelije se inkubiraju na 37°C u 5% CO2. Posle 15min, dodaje se hidroksiurea (Sigma H8627) do konačne koncentracije od 2mM.

Posle 45min obrade sa hidroksiureom, ćelije se isperu u PBS, fiksiraju 10min u 4% formaldehidu koji je razblažen u PBS (Polysciences Inc 18814), isperu se sa 0.2% Tween-20 u PBS (pufer za ispiranje) i, permeabilišu tokom 10min u 0.5% Triton X-100 u PBS, sve na sobnoj temperaturi. Ćelije se zatim jednom isperu sa puferom za ispiranje i blokiraju tokom 30min na sobnoj temperaturi u 10% kozijem serumu (Sigma G9023) razblaženom u puferu za ispiranje (pufer za blokiranje). Za detekciju nivoa H2AX fosforilacije, ćelije se zatim inhibiraju u toku 1h na sobnoj temperaturi sa primarnim antitelom (mišije monoklonsko antitelo protiv fosforilisanog histona H2AX Ser139; Upstate 05-636) koje je razblaženo 1:250 u puferu za blokiranje. Ćelije se onda isperu pet puta sa puferom za ispiranje pre inkubacije tokom 1h na sobnoj temperaturi u mraku, u smeši sekundarnog antitela (kozije anti-mišije Alexa Fluor 488 konjugovano antitelo; Invitrogen A11029) i Hoechst boje (Invitrogen H3570); razblaženi 1:500 odnosno, 1:5000, u puferu za ispiranje. Ćelije se onda isperu pet puta sa puferom za ispiranje i, konačno se doda 100ul PBS u svaku poziciju, pre imidžinga.

Ćelije se posmatraju na Alexa Fluor 488 i intenzitet Hoechst bojenja korišćenjem aparata BD Pathway 855 Bioimager, kao i Attovision softvera (BD Biosciences, Version 1.6/855) za kvantitativno određivanje fosforilisanog H2AX Ser139 odnosno, DNA bojenja. Zatim se za svaku poziciju računa procenat fosforilisanog H2AX-pozitivnog jedra u skali od 9 slika pri uvećanju 20x korišćenjem softvera BD Image Data Explorer (BD Biosciences Version 2.2.15). Fosforilisano H2AX-pozitivno jedro se definiše kao traženi Hoechst-pozitivni regioni koji sadrže Alexa Fluor 488 intenzitet od 1.75 puta prosečnog Alexa Fluor 488 intenziteta u ćelijama koje nisu obrađene hidroksiureom. Procenat H2AX pozitivnog jedra se konačno iscrtava premakoncentraciji za svako jedinjenje i, određuju se IC50<za inhibiciju intraćelijske ATR korišćenjem>Prism softvera (GraphPad Prism version 3.0cx for Macintosh, GraphPad Software, San Diego California, USA).

Ovde opisana jedinjenja se, isto tako, mogu ispitati prema drugim postupcima poznatim u ovoj stručnoj oblasti (videti Sarkaria et al, "Inhibition of ATM and ATR Kinase Activities by the Radiosensitizing Agent, Caffeine: Cancer Research 59:4375-5382 (1999); Hickson et al, "Identification and Characterization of a Novel and Specific Inhibitor of the Ataxia-Telangiectasia Mutated Kinase ATM" Cancer Research 64: 9152-9159 (2004); Kim et al, "Substrate Specificities and Identification of Putative Substrates of ATM Kinase Family Members" The Journal of Biological Chemistry, 274(53):37538-37543 (1999); kao i: Chiang et al, "Determination of the catalytic activities of mTOR and other members of the phosphoinositide-3-kinase-related kinase family" Metods Mol. Biol.281:125-41 (2004)).

Primer 6: Test ATR inhibicije:

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da inhibiraju ATR kinazu, primenom testa ugradnje radioaktivnog fosfata. Testovi se izvode u smeši 50mM Tris/HCl (pH 7.5), 10mM MgCl2i 1mM DTT. Konačne koncentracije supstrata su 10µM [γ-<33>P]ATP (3mCi 33P ATP/mmol ATP, Perkin Elmer) i 800 µM ciljnog peptida (ASELPASQPQPFSAKKK).

Testovi se izvode na 25°C u prisustvu 5 nM ATR pune dužine. Matični rastvor test pufera se pripremi tako da sadrži sve gore nabrojane reagense, izuzev ATP i test jedinjenja koje se ispituje. Stavlja se 13.5 µL matičnog rastvora u ploču sa 96 pozicija, a zatim se dodaje 2 µL matičnog DMSO koji sadrži serijska razblaženja ispitivanog jedinjenja (uobičajeno pošavši od konačne koncentracije od 15 µM sa trostrukim serijskim razblaženjima) u duplikatu (konačna DMSO koncentracija je 7%). Ploča se prethodno inkubira 10 minuta na 25°C i zatim, reakcija se inicira dodatkom 15 µL [γ-<33>P]ATP (konačna koncentracija 10 µM).

Reakcija se zaustavlja nakon 24 časa dodatkom 30µL 0.1M fosforne kiseline koja sadrži 2mM ATP. Multiskrin fosfocelulozna filter ploča sa 96 pozicija (Millipore, Cat no. MAPHN0B50) se prethodno tretira sa 100µL 0.2M fosforne kiseline, pre nego što se doda 45µL test smeše za stopiranje. Ploča se ispere sa 5 x 200µL 0.2M fosforne kiseline. Nakon sušenja, u poziciju se doda 100 µL Optiphase ’SuperMix’ tečnog scintilacionog koktela (Perkin Elmer), pre scintilacionog brojanja (1450 Microbeta tečni scintilacioni brojač, Wallac).

Kada se oduzmu srednje pozadinske vrednosti za sve tačke podataka, izračunati su Ki(app) podaci ne-linearnom regresionom analizom podataka početnih brzina, primenom softverskog paketa Prism (GraphPad Prism version 3.0cx for Macintosh, GraphPad Software, San Diego California, USA).

Generalno, jedinjenja ovog pronalaska su delotvorna u inhibisanju ATR. Jedinjenje I-1 inhibira ATR sa Ki vrednostima nižim od 1 µM.

Primer 7: Test senzibilizacije na cisplatin

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da sensitizuju HCT116 ćelije kolorektalnog kancea na Cisplatin primenom 96-časovnog testa ćelijske vijabilnosti (MTS). HCT116 ćelije, koje ispoljavaju defekt u ATM signalizaciji na Cisplatin (videti, Kim et al.; Oncogene 21:3864 (2002); videti takođe, Takemura et al.; JBC 281:30814 (2006)) se zaseju u količini od 470 ćelija po poziciji u polistirenskim pločama sa 96 pozicija (Costar 3596) u 150µl McCoy 5A medijumu (Sigma M8403) koji je obogaćen sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), rastvorom Penicilin/Streptomicin koji je u razblaženju 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2. Jedinjenja i Cisplatin se onda dodaju istovremeno u medijum za ć elije, u dvostrukim serijskim razblaženjima, od najveće konačne koncentracije od 10µM u vidu punog matriksa koncentracija, u konačnoj zapremini ćelija od 200µl i, ćelije su zatim inkubirane na 37°C uz 5% CO2. Posle 96h, u svaku poziciju se doda 40µl MTS reagensa (Promega G358a) i, ćelije se inkubiraju 1h na 37°C uz 5% CO2. Konačno, absorbanca se meri na 490nm na čitaču SpectraMax Plus 384 (Molecular Devices) i, može se dobiti koncentracija jedinjenja koja je neophodna za snižavanje IC50samog Cisplatina za najmanje 3-puta (na 1 decimalno mesto).

Generalno, jedinjenja ovog pronalaska su delotvorna u povećavanju osetljivosti ćelija kancera na Cisplatin. Jedinjenje I-1 ima vrednosti sensitizacije na Cisplatin od < 0.2 µM.

Primer 8: Aktivnost pojedinačnog agensa na HCT116

Jedinjenja mogu da se skriniraju na aktivnost pojedinačnog agensa protiv HCT116 ćelija kolorektalnog kancera primenom 96-časovnog testa ćelijske vijabilnosti (MTS). HCT116 se postave u količini od 470 ćelija po poziciji u polistirenskim pločama sa 96 pozicija (Costar 3596) u 150µl McCoy 5A medijumu (Sigma M8403) koji je obogaćen sa 10% fetalnog goveđeg seruma (JRH Biosciences 12003), rastvorom Penicilin/Streptomicin koji je u razblaženju 1:100 (Sigma P7539) i 2mM L-glumtaminom (Sigma G7513) i, ostavljaju se da adheriraju preko noći na 37°C uz 5% CO2. Jedinjenja se onda dodaju u medijum za ćelije, u dvostrukim serijskim razblaženjima, od najveće konačne koncentracije od 10µM u vidu punog matriksa koncentracija, u konačnoj zapremini ćelija od 200µl i, ćelije su zatim inkubiraju na 37°C uz 5% CO2. Posle 96h, u svaku poziciju se doda 40µl MTS reagensa (Promega G358a) i, ćelije se inkubiraju 1h na 37°C uz 5% CO2. Konačno, absorbanca se meri na 490nm na čitaču SpectraMax Plus 384 (Molecular Devices) i, mogu se računati vrednosti IC50.

Primer 9: Test inhibicije ATR-kompleksa

Jedinjenja se mogu skrinirati na njihovu sposobnost da inhibiraju ATR kinazu, u prisustvu partnerskih proteina ATRIP, CLK2 and TopBP1, primenom testa ugradnje radioaktivnog fosfata. Testovi se izvode u smeši od 50mM Tris/HCl (pH 7.5), 10mM MgCl2i 1mM DTT. Konačne koncentracije supstrata su 10µM [g-33P]ATP (3µCi 33P ATP/nmol ATP, Perkin Elmer, Massachusetts, USA)) i 800 µM ciljnog peptida (ASELPASQPQPFSAKKK, Isca Biochemicals, Cambridgeshire, UK).

Testovi se izvode na 25°C u prisustvu 4 nM ATR pune dužine, 40 nM ATRIP pune dužine, 40 nM CLK2 pune dužine i 600 nM TopBP1(A891-S1105). Matični enzimski rastvor se pripremi tako da sadrži sve gore nabrojane reagense, izuzev ciljnog peptida, ATP i test jedinjenja koje se ispituje. Ovaj matični enzimski rastvor se u toku 30 minuta prethodno inkubira na 25°C. Stavlja se 8.5 µL matičnog enzimskog rastvora u ploču sa 96 pozicija, a zatim se dodaje 5 µL ciljnog peptida i 2 µL matičnog DMSO, koji sadrži serijska razblaženja ispitivanog jedinjenja (uobičajeno pošavši od konačne koncentracije od 1.5 µM sa serijskim razblaženjima od 2.5 puta) u duplikatu (konačna DMSO koncentracija je 7%). Ploča se prethodno inkubira 10 minuta na 25°C i zatim, reakcija se inicira dodatkom 15 µL [g-33P]ATP (konačna koncentracija 10 µM).

Reakcija je zaustavljena posle 20 sati dodavanjem 30 µL 0.3 M fosforne kiseline koja je sadržavala 2 mM ATP. Fosfocelulozna filter ploča sa 96 pozicija (Multiscreen HTS MAPHNOB50, Merck-Millipore, Massachusetts, USA) se prethodno tretira sa 100µL 0.1M fosforne kiseline, pre nego što se doda 45µL test smeše za stopiranje. Ploča se ispere sa 5 x 200µL 0.1M fosforne kiseline. Nakon sušenja, u poziciju se doda 50 µL Optiphase ’SuperMix’ tečnog scintilacionog koktela (Perkin Elmer, Massachusetts, USA), pre scintilacionog brojanja (Wallac 1450 Microbeta Liquid Scintillation Counter, Perkin Elmer, Massachusetts, USA).

Kada se oduzmu srednje pozadinske vrednosti za sve tačke podataka, izračunati su Ki(app) podaci ne-linearnom regresionom analizom podataka početnih brzina, korišćenjem softverskog paketa Prism (GraphPad Prism version 6.0c for Macintosh, GraphPad Software Inc., San Diego, USA).

Claims (17)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule I-A:

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, gde: svaki Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>je, nezavisno, vodonikili deuterijum; pod uslovom da je najmanje jedan od Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>deuterijum; svaki X<1>, X<2>i X<4>je, nezavisno,<12>C ili<13>C; i X<3>je, nezavisno, -<12>C(O)- ili -<13>C(O)-.
2. 2. Jedinjenje zahteva 1, naznačeno time, što a) Y<1>, Y<2>, Y<3>i Y<4>su, nezavisno, deuterijum ili vodonik; i Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum; b) Y<1>i Y<2>su, nezavisno, deuterijum ili vodonik; i Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum; c) Y<1>, Y<2>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su, nezavisno, deuterijum ili vodonik; i Y<3>i Y<4>su deuterijum; ili d) Y<1>, Y<3>i Y<4>su, nezavisno, deuterijum ili vodonik; i Y<2>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum.
3. 3. Jedinjenje zahteva 1, naznačeno time, što a) Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; i X<4>je<13>C; b) Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; i X<1>i X<4>su<13>C; c) Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; Y<2>je deuterijum; i X<4>je<13>C; d) Y<1>, Y<2>, Y<3>i Y<4>su vodonik; Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum; i X<1>je<13>C; e) Y<1>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; Y<2>je deuterijum; i X<1>je<13>C; ili f) Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; Y<4>is deuterijum; i X<1>je<13>C.
4. 4. Jedinjenje zahteva 1, naznačeno time, što a) Y<1>, Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su vodonik; i X<3>je -<13>C(O)-; ili b) Y<1>je vodonik; Y<2>, Y<3>, Y<4>, Y<5>, Y<6>i Y<7>su deuterijum; X<2>je<13>C; i X<3>je -<13>C(O)-.
5. 5. Postupak za proizvodnju Jedinjenja formule I-1:

   koji obuhvata korak reakcije jedinjenja formule 6b:

   sa jedinjenjem formule 11:

   pod pogodnim uslovima za formiranje amidne veze; koji opciono dalje obuhvata korak dobijanja jedinjenja formule 11:

   reakcijom jedinjenja formule 9:

   u kojoj je X halogen, sa jedinjenjem formule 10:

   pod pogodnim uslovima unakrsnog kuplovanja katalizovanog metalom, da se formira adukt koji sadrži zaštićenu amino grupu; i podvrgavanjem dobijenog adukta pogodnim uslovima za uklanjanje zaštite; opciono dalje obuhvatajući korak dobijanja jedinjenja formule 9:

   reakcijom jedinjenja formule 8:

   pod pogodnim uslovima za halogenaciju; i opciono dalje obuhvatajući korak dobijanja jedinjenja formule 8:

   reakcijom jedinjenja formule 7:

   pod pogodnim uslovima za generisanje zaštićene amino grupe.
6. 6. Čvrsti oblik jedinjenja formule I-1:

   pri čemu je oblik Jedinjenje I-1 anhidrovana slobodna baza.
7. 7. Čvrsti oblik prema zahtevu 6, pri čemu je oblik anhidrovana slobodna baza kristalnog Jedinjenja I-1, a čvrsti oblik je naznačen time, što ima jedan ili više pikova, izraženih u 2-teta ± 0.2 na 9.9, 12.8, 15.4, 17.0, 23.1, 27.8, 29.0 i 30.1 stepeni u profilu difrakcije X-zraka praška, dobijenog korišćenjem Cu K alfa zračenja.
8. 8. Čvrsti oblik prema zahtevu 7, naznačen time, što ima profil difrakcije X-zraka praška dobijen korišćenjem Cu K alfa zračenja, koji sadrži pikove izražene u 2-teta ± 0.2 na
9. 9. Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se korak reakcije jedinjenja formule 6b sa jedinjenjem formule 11 odvija u prisustvu rastvarača i organske baze.
10. 10. Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što je rastvarač odabran između NMP, DMF ili anizola.
11. 11. Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što je organska baza alifatični amin.
12. 12. Postupak prema zahtevu 11, naznačen time, što je alifatični amin odabran između trietilamina ili DIPEA.
13. 13. Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što pogodni uslovi unakrsnog kuplovanja katalizovanog metalom uključuju metalni katalizator, pogodan rastvarač i pogodnu bazu.
14. 14. Postupak prema zahtevu 13, naznačen time, što je metalni katalizator paladijumski katalizator.
15. 15. Postupak prema zahtevu 14, naznačeno time, što je paladijumski katalizator odabran odPdCl2(PPh3)2, Pd(Ph3)4i PdCl2(dppf).
16. 16. Postupak prema zahtevu 13, naznačen time, što je pogodna baza odabrana od kalijum fosfata, K2CO3, tBuOK i Na2CO3.
17. 17. Postupak prema zahtevu 13, naznačen time, što je pogodni rastvarač odabran od DME, tetrahidrofurana, toluena i etanola.