RS55819B1

RS55819B1 - Kompozicije sa lipidiranim modifikatorom imuno-odgovora, formulacije, i postupci

Info

Publication number: RS55819B1
Application number: RS20170312A
Authority: RS
Inventors: Paul D Wightman
Original assignee: 3M Innovative Properties Co
Priority date: 2010-08-17
Filing date: 2011-08-16
Publication date: 2017-08-31
Also published as: AU2011292146A1; JP2018193395A; US11524071B2; JP7104096B2; BR112013003772A2; US20200030441A1; US20160175433A1; HUE033901T2; ES2943385T3; CA3021114C; JP6360026B2; MX2013001868A; CY1118815T1; WO2012024284A1; US9795669B2; LT2606047T; DK2606047T3; JP2020128425A; MX359517B; CA2808624C

Description

KOMPOZICIJE SA LIPIDIRANIM MODIFIKATOROM IMUNO-ODGOVORA,

FORMULACIJE, I POSTUPCI

Pozadina

[0001]Zadnjih godina su uočljivi napori, uz značajan uspeh, da se otkriju nova lekovita jcdinjcnja koja dcluju tako da stimulišu neke ključne aspekte imuno-sistema, ali i tako da suprimiraju neke druge njegove aspekte (vidi, na primer Američke Pat. Br. 6,039,969 (Tomai et al.) i 6,200,592 (Tomai et al.). Ova jedinjenja, ovde označena kao modifikatori imuno-odgovora (IRM), se čini da deluju preko bazičnih mehanizama imuno-sistema, koji su poznati kao Toll-slični receptori (tolični receptor; TLR), kako bi indukovali biosintezu izabranog citokina, indukovali ko-stimulacione molekule, i povećali antigen-prezentirajući kapacitet.

[0002]Mnogi IRM mogu da budu korisni za tretiranje brojnih bolesti i stanja. Na primer, određeni IRM mogu da budu korisni za tretiranje virusnih bolesti (na primer, ljudski papiloma-virus, hepatitis, herpes), raznih neoplazija (na primer, karcinom bazalnih ćelija, karcinom skvamoznih ćelija, aktinska keratoza, melanom), Th2-posredovanih bolesti (na primer, astma, alergijski rinitis, atopični dermatitis), i auto-imunih bolesti. Određeni IRM mogu takođe da budu korisni, na primer, kao pomoćna sredstva u vakcinama.

[0003]Mnogi poznati IRM su derivati imidazohinolin amina (vidi, na primer Američki Pat. Br. 4,689,338 (Gerster)), ali poznata su i jedinjenja iz drugih klasa (vidi, na primer Američke Pat. Br. 5,446,153 (Lindstrom et al.); 6,194,425 (Gerster et al); i 6,110,929 (Gerster et al.); i Internacionalne publikacije sa brojevima NVO2005/079195 (Hays et al.), WO2004/032829, WO2005/018555, WO2006/028962 i WO2012/167081.

[0004]Uzimajući u obzir veliki terapeutski potencijal IRM u tretmanu brojnih bolesti i stanja, i unatoč važnom napretku koji je već postignut, još uvek su potrebna nova jedinjenja koja mogu da efektivno modulišu imuno-odgovor uz pomoć indukovanja biosinteze citokina ili preko drugih mehanizama.

Rezime

[0005]Ovaj pronalazak obezbeđuje, u jednom aspekt, novo jedinjenje koje je korisno za indukovanje biosinteze citokina. Pomenuto jedinjenje (tj., N-(4-{[4-amino-2-butil-l//- imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid) ima sledeću formulu (I):

[0006]Farmaceutski prihvatljive soli pomenutog jedinjenja takođe mogu da se koriste.

[0007]Jedinjenje sa Formulom I poseduje neočekivane korisne karakteristike šta se tiče biološke aktivnosti. Posebno je pogodno za ugradnju u formulacije na bazi liposoma. Čini se da su takve formulacije iznenađujuće efektivne u pojačavanju lokalizovanog imuno-odgovora uz smanjenu sistemsku TNF-indukciju.

[0008]Sposobnost da se indukuje biosinteza citokina u životinja čini jedinjenje sa Formulom I korisnim za tretiranje brojnih stanja poput virusnih bolesti i tumora koji reaguju na takve promene u imuno-odgovoru. Prema tome, ovaj pronalazak dalje obezbeđuje jedinjenje sa Formulom I za upotrebu u indukovanju biosinteze citokina u nekoj životinji, u tretmanu neke viralne infekcije i/ili tretmanu neke neoplastične bolesti u nekoj životinji uz pomoć administriranja neke efektivne količine jedinjenja sa Formulom I pomenutoj životinji. Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje jedinjenje sa Formulom I za pelcovanje životinja koje podrazumeva administriranje neke efektivne količine jedinjenja sa Formulom I pomenutoj životinji u formi pomoćnog sredstva za vakcinu.

[0009]Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutske kompozicije koje sadrže neki farmaceutski prihvatljivi nosilac i neku terapeutski efektivnu količinu jedinjenja sa Formulom I. U nekim izvedbama, pomenuta farmaceutska kompozicija dodatno sadrži antigen (na primer, vakcina). U nekim izvedbama ove farmaceutske kompozicije, jedinjenje sa Formulom I je ugrađeno u homogeno-dispergovanu formulaciju. U nekim izvedbama ove farmaceutske kompozicije, jedinjenje sa Formulom I je ugrađeno u formulaciju koja je emulzija. U nekim izvedbama ove farmaceutske kompozicije, jedinjenje sa Formulom I je ugrađeno u formulaciju tipaulje- u- vodi(na primer, formulacije koje sadrže ulje od soje, TWEEN 80, SPAN 85, i PBS). U nekim izvedbama ove farmaceutske kompozicije, jedinjenje sa Formulom I je ugrađeno u formulaciju na bazi liposoma.

[0010]Kada se koristi kao pomoćno sredstvo u nekoj antigen-vakcini, jedinjenje sa Formulom I pojačava odgovor antitela na pomenutu vakcinu. Može da smanji količinu antigen-vakcine koja je potrebna da se postigne željeni\terapeutski efektivni odgovor antitela. Na primer, može da smanji količinu potrebnog antigena u vakcini za 2-puta, 10-puta, 15-puta, 25-puta, 50-puta, ili čak i 100-puta ili više.

[0011]Kao šta je delomično ilustrovano uz pomoć ne-ograničavajućih primera, koji su opisani u daljnjem tekstu, jedinjenje sa Formulom I ima široku upotrebu, uključujući, ali bez ograničenja, upotrebu kao pomoćno sredstvo u vakcinama protiv influence. Na primer, kada se koristi kao pomoćno sredstvo za vakcinu, jedinjenje sa Formulom I zajedno sa antigenom iz vakcine protiv influence obezbeđuje zaštitu od infekcije sa HINI (kao i od influence A, B, i svinjske gripe). Posebno, kada se koristi kao pomoćno sredstvo za vakcinu, jedinjenje sa Formulom I zajedno sa hemaglutininskim antigenima obezbeđuje zaštitu od infekcije sa HINI.

[0012]Jedinjenje sa Formulom I indukujc proizvodnju citokina primarno na mestu administriranja (ili na mestu lokalne primene), a takvo delovanje ostvaruje bez da potakne značajnu sistemsku proizvodnju citokina, koje može da bude važno za smanjivanje nus-pojava. Na primer, jedinjenje sa Formulom I može da indukuje proizvodnju TNF na mestu administriranja (ili na mestu lokalne primene) bez indukovanja sistemske promene TNF nivoa iznad bazalnog nivoa (tj. nivoa koji je izmeren sistematski pre administriranja jedinjenja sa Formulom I). U nekim primenama, može da se koristi supkutana injekcija jedinjenja sa Formulom I sa ciljem da se indukuje proizvodnja citokina (poput proizvodnje TNF) u lokalnim limfnim čvorovima, ali ne i u perifernim limfnim čvorovima. Na primer, supkutana injekcija jedinjenja sa Formulom I može da indukuje proizvodnju citokina (poput proizvodnje TNF) u lokalnim limfnim čvorovima u nivoima od najmanje 2-puta, 3-puta, 5-puta, 10-puta, ili čak i 100-puta (ili još više) iznad nivoa u perifernim limfnim čvorovima.

[0013]Osim jedinjenja sa Formulom I, veruje se da i jedinjenje N-(4-{[4-amino-2-butil-lH-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)heksadekanamid može da se sintetizuje primenom slične sintetske rute i takođe može da se koristi za istu svrhu, za iste farmaceutske kompozicije, i formulacije kao i jedinjenje sa Formulom I.

[0014]Termin "obuhvata" i njegove varijante nemaju ograničavajuće značenje kada se pojavljuju u opisu i zahtevima.

[0015]Kao šta se ovde koriste, jednine, "najmanje jedan", i "jedan ili više" se koriste kao da su sinonimi.

[0016]Takođe, opisi koji sadrže numeričke raspone ograničene krajnjim tačkama uključuju sve brojeve iz raspona (na primer, 1 do 5 uključuje 1, 1.5, 2, 2.75, 3, 3.80, 4, 5, itd.).

[0017]"Ublaži" se odnosi na bilo koje smanjivanje ozbiljnosti, snage, frekvencije, i/ili verovatnoće pojavljivanja nekog simptoma ili kliničkog znaka koji karakterizuju neko određeno stanje.

[0018]"Antigen" se odnosi na bilo koju supstancu koju može da veže neko antitelo na način koji je donekle imuno-specifičan.

[0019]"Indukuje" i njegove varijante se odnosi na bilo koje mcrljivo povećanje ćclijskc aktivnosti. Na primer, indukovanje imuno-odgovora može da obuhvata, na primer, neko povećanje u proizvodnji citokina, aktivisanja, proliferacije, ili sazrevanja neke populacije imuno-ćelija, i/ili drugog indikatora povećane imuno-funkcije.

[0020]"Liposom" ili "na bazi liposoma", kao šta se ovde koristi, generalno se odnosi na česticu koja može da se samostalno formira i koja se sastoji od amfipatskih molekula poput, ali bez ograničenja, lipida, lipidima-sličnih, ili polimernih supstancija. Pomenuti mogu takođe da uključuju lipopeptide i glikolipide.

[0021]"Simptom" se odnosi to bilo koju subjektivnu naznaku bolesti ili stanja pacijenta.

[0022]"Terapeutski" i njegove varijante se odnosi na tretman koji ublažava jedan ili više postojećih simptoma ili kliničkih znakova povezanih sa nekim stanjem.

[0023]"Tretirati" ili njegove varijante se odnosi na smanjivanje, ograničavanje napredovanja, ublažavanje, sprečavanje, ili rešavanje, u bilo kom obimu, simptoma ili znakova povezanih sa nekim stanjem.

[0024]Ovde opisano jedinjenje, N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid, može da dolazi u bilo kojoj farmaceutski prihvatljivoj formi uključujući čvrsto stanje, polu-čvrsto stanje, solvat (na primer, hidrat), potpuno ili delomično rastvoreno stanje (na primer, u nekoj farmaceutskoj kompoziciji), ili dispergovano stanje u nekom farmaceutski prihvatljivom nosiocu. Takođe treba da se razume da bilo koja farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja sa Formulom I (N-(4-{[4-amino-2-butil-lH-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid) takođe može da se koristi.

[0025]Gore-navedeni rezime ovoga pronalaska nema za nameru da opisuje svaku navedenu izvedbu ili svaku implementaciju ovoga pronalaska. Opis koji sledi detaljnije opisuje ilustrativne izvedbe. Na nekoliko mesta u opisu je prikazana lista primera, koji mogu da se koriste u brojnim kombinacijama. U takvim slučajevima, navedena lista služi samo kao reprezentativni navod i ne treba da se interpretira kao daje ekskluzivan.

Detaljan opis

Primer 1

\-(4-{|4-amino-2-butil-l//-imidazo|4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid

[0026]

Deo A

[0027]Rastvor valerinskog anhidrida (6.03 g) i piridin hidrohlorida (0.198 g) u piridinu (8.28 g) je dodan u rastvor 3-amino-4-hlorohinolina (2.94 g) u piridinu (5.0 g), a reakcija je mešana na sobnoj temperaturi tokom 16 h, nakon čega je usledilo grejanje na 60° C tokom 3 h. Reakciona smeša je koncentrovana pod smanjenim pritiskom pa je dodan natrijum karbonat (15 mL 10% vodenog rastvora). Reakciona smeša je mešana tokom 30 min, a tada je filtrirana. Nastala čvrsta materija je isprana sa vodom (60 mL) pa je osušena u vakuumu tokom 4 h kako bi se dobilo 4.59 g sirovog N-(4-hlorohinolin-3-il)valeramida u formi smeđih pahuljica. Sirovi produkt je ponovo kristalizovan iz heptana (10 mL), a obnovljeni produkt je dodatno prečišćen primenom Soxhlet-ove ekstrakcije uz refluksiranje heptana tokom 16 h. Boca za skupljanje iz Soxhlet-ovog aparata je ohlađena u zamrzivaču tokom 2 h. Nastala čvrsta materija je sakupljena uz pomoć filtracije pa je osušena u vakuumu koje daje 2.00 g N-(4-hlorohinolin-3-il)valeramida u formi bele čvrste materije.

Deo B

[0028]Rastvor 4-amino-l-butanola (7.68 g) i piridina (7.00 g) u dihlorometanu (100 mL) je ohlađen u ledenoj banji, a rastvor benzilhloroformata (14.37 g) u dihlorometanu (100 mL) je dodavan polako uz mešanje tokom perioda od trideset minuta. Ledena banja je odstranjena, a reakciona smeša je mešana tokom dodatnih 16 h. Dodana je hlorovodonična kiselina (1.2 M, 200 mL), a faze su razdvojene. Organska faza je osušena (MgS04), filtrirana i koncentrovana pod smanjenim pritiskom. Nastao talog ke ponovo kristalizovan iz toluena pa je osušen u vakuumu koje daje 5.15 g benzil (4-hidroksibutil)karbamata.

[0029]Rastvor N-hidroksiftalimida (3.36 g), benzil (4-hidroksibutii)karbamata (4.18 g) i trifenilfosfina (7.41 g) u dihlorometanu (100 mL) je ohlađen u ledenoj banji, a približno dve-trećine rastvora diizopropilazodikarboksilata (DIAD, 5.68 g) u dihlorometanu (50 mL) je dodavano polako uz mešanje. Interna temperatura reakcija je praćena, a dodavanje DIAD-rastvora je zaustavljeno kada egzoterma više nije mogla da se detektuje. Ledena banja je odstranjena, a reakcija je ostavljena da se ugreje do sobne temperature. Reakcija je koncentrovana pod smanjenim pritiskom, a nastao talog je rastvoren u etanolu (jačine 200, 100 mL). Dodan je hidrazin (1.98 g, 35% u vodi), a reakciona smeša je mešana tokom 6 h. Reakcija je ohlađena u zamrzivaču, a nastala čvrsta materija je odstranjena uz pomoć filtracije. Čvrsta materija je isprana sa etanolom (50 mL). Spojeni filtrat je koncentrovan pod smanjenim pritiskom pa je dodan dietil etar (100 mL). Nerastvorljive nečistoće su odstranjena uz pomoć filtracije, a u rastvor je dodano 2.0 M HC1 u etru (10 mL). Precipitat se formirao odmah. Sirovi produkt je dodan u toluen (100 mL) pa je grejan na temperaturi refluksa tokom jednog časa. Nakon hlađenja do sobne temperature, čvrsti produkt je obnovljen uz pomoć filtracije, ispran sa toluenom, pa je osušen u vakuumu koje daje 3.76 g benzil (4-aminooksibutil)karbamata.

DeoC

[0030]N-(4-hlorohinolin-3-il)valeramid (1.97 g), benzil (4-aminooksibutil)karbamat (2.99 g), trietilamin (0.89 g) i 2-propanol (40.69 g) su spojeni i grejani na 80° C tokom 3.5 h. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature, filtrirana, a filtrat je koncentrovan pod smanjenim pritiskom. U nastalu čvrstu materiju je dodan dihlorometan (20 mL), a smeša je mešana tokom dvadeset minuta. Nerastvorena čvrsta materija je odstranjena uz pomoć filtracije, a filtrat je ispran sa dvc porcije (po 10 mL) vode, a tada jc blago zakiscljcn uz pomoć dodavanja 20 kapi hlorovodonične kiseline (1.2 M). Organska frakcija je osušena i koncentrovana pod smanjenim pritiskom. Sirova čvrsta materija je ponovo kristalizovana iz tetrahidrofurana koje daje 2.56 g benzil 4- {[2-butil- l//-imidazo[4,5-c]hinolin-1 -il]oksi}butilkarbamata.

Deo D

[0031]Benzil 4-{[2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butilkarbamat hidrohlorid (10.05 g) je rastvoren u dihlorometanu (80 mL) pa je ekstrahovan sa rastvorom natrijum karbonata (2.02 g) u 30 ml H2O. Organski sloj je ohlađen u ledenoj banji, a tada je polako dodan rastvor m-hloroperbenzojeve kiseline (5.93 g, 1.24 ekv.) rastvorene u dihlorometanu (30 mL). Nakon 6 h u reakcionu smešu je dodan amonijum hidroksid (10 mL 28-30% vodenog rastvora). Polako, ali uz snažno mešanje, je dodan rastvor benzensulfonil hlorida (6.96 g) rastvoren u 10 ml dihlorometana. Hladna banja je odstranjena, a reakciona smeša je mešana tokom dodatnih 12 h. Reakciona smeša je razređena sa vodom (100 mL), a organska i vodena frakcija su razdvojene. Vodena frakcija je ekstrahovana sa dihlorometanom (30 mL). Spojene organske frakcije su isprane sa dve porcije (po 90 ml) 5% natrijum karbonata.

[0032]Rastvor dihlorometana je prenesen u aparat za destilovanje pa je dodan 1-pentanol (50 mL). Sve je ugrejano do 40° C, a dihlorometan je odstranjen pod smanjenim pritiskom. Tada je dodana koncentrovana hlorovodonična kiselina (50 ml), a reakciona smeša je mešana i ugrejana do 80° C. Nakon 11 h, rastvor je ohlađen do sobne temperature pa je razređen sa vodom (100 mL). Vodena frakcija je razdvojena od 1-pentanola, a 1-pentanol je ekstrahovan sa vodom (25 mL). Vodene frakcije su spojene. U spojene vodene frakcije je dodan 1-pentanol (50 mL), a sve je ohlađeno u ledenoj banji. Uz snažno mešanje, dodan je čvrsti natrijum karbonat koje omogućava pH 9-10. Smeša je prenesena u levak za razdvajanje, a frakcije su razdvojene. Vodena frakcija je ekstrahovana sa dve porcije (po 25 ml) 1-pentanola. Spojene frakcije 1-pentanola su osušene preko natrijum sulfata i filtrirane koje daje l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin rastvoren u 1-pentanolu. Maleatna so l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina je pripremljena uz pomoć rastvaranja maleinske kiseline (4.83 g) u 1-pentanolu (50 mL) i njenog dodavanja, uz pomoć mcšanja, u rastvor l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina u 1-pentanolu. Nastao precipitat je sakupljen uz pomoć filtracije pa je osušen koje daje 7.69 g bi-maleatne soli l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina. ^-NMR (DMSO-d6): 5 0.96 (t, 3H), 1.44 (m, 2H), 1.7-1.95 (m, 4H), 2.02 (m, 2H), 2.8-3.1 (m, 4H), 5 4.43 (t, 2H), 6.07 (s, 4H), 7.57 (t, IH), 7.73 (t, IH), 7.80 (d, IH), 8.16 (d, IH), široki signali (šiljci) protona amonijuma su primećeni kod približno 5 7.8 i 5 8.7.

[0033]Kao alternativa, fumaratna so l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina je pripremljena uz pomoć sledeće procedure. l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//- imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin (6.53 g) je rastvoren u 2-propanolu (75 mL) pa je dodan aktivni ugalj. Reakciona smeša je grejan do refluksa, filtrirana dok je još bila vruća, pa je ohlađena do sobne temperature. Dodan je rastvor fumarne kiseline (2.5 g) u 2-propanolu, a reakcija je grejana na temperaturi refluksa tokom 5 min. Nakon hlađenja do sobne temperature, pojavljuje se precipitat. Filtracija praćena sušenjem produkta u vakuumu daje 6.6 g l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-aminfumarata. 'H-NMR (DMSO-d6): 5 0.95 (t, 3H), 1.42 (m, 2H), 1.70-1.92 (m, 4H), 1.92-2.10 (m, 2H), 2.85-3.05 (m, 4H), 4.34 (t, 3H), 5 6.46 (s, 2H), 7.30 (t, IH), 7.47 (t, IH), 7.60 (d, IH), 8.02 (d, IH). Široki signali amonijuma se pojavljuju kod 5 6.77.

Deo E

[0034]l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin fumarat (1.30 g) je rastvoren u dihlorometanu (25 mL), a rastvor je ispran sa 3x15 ml zasićenog natrijum karbonata. Organska frakcija je tada isprana sa 15 ml zasićenog natrijum hlorida pa je osušena preko MgS04. Rastvor je filtriran, rastvarač je odstranjen pod smanjenim pritiskom, a produkt je osušen u vakuumu koje daje 0.79 g l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amina u formi slobodne baze.

[0035]l-(4-aminobutoksi)-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-4-amin je rastvoren u dihlorometanu (20 mL) i metanolu (5 mL). Dodana je stearinska kiselina (0.71 g), a reakciona smeša je mešana kako bi se stearinska kiselina rastvorila. Dodan je l-etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid HC1 (EDC, 0.45 g), a reakciona smeša je mešana na ambijentalnoj temperaturi tokom 16 h. Dodana je još jedna porcija EDC (0.23 g), a reakciona smeša je mešana tokom dodatnih 24 h. Dodane su finalne porcije stearinske kiseline (0.22 g) i EDC (0.37 g) kako bi se reakcija kompletovala, a reakciona smeša je mešana na ambijentalnoj temperaturi tokom dodatnih 24 h. Reakcija je koncentrovana pod smanjenim pritiskom, a nastao talog je prečišćen uz pomoć fleš-kolonske hromatografije primenom sistemaBiotage(Si40+ M2358-1 SiGel kolona, 85:15 dihlorometan/metanol izokratična elucija). Polu-čisti produkt je prečišćen uz pomoć fleš-kolonske hromatografija još dva puta primenom izokratične elucije (90:10 dihlorometan/metanol), a tada uz pomoć druge izokratične elucije (95:5 dihlorometan/metanol). Frakcije koje su sadržavale produkt su koncentrovane koje daje 1.12 g N-(4- {[4-amino-2-butil-1 //-imidazo [4,5 -c]hinolin-1 -il] oksi} butil)oktadekanamida u formi prljavo-bele čvrste materije koja je bila kao vosak. JH-NMR (CDCI3): 5 0.89 (t, 3H), 1.01(t, 3H), 1.14-1.42 (m, 28H), 1.50 (m, 2H), 1.65 (m, 2H), 1.74-1.94 (m, 4H), 2.02 (m, 2H), 2.20 (t, 2H), 2.95 (t, 2H), 3.40 (q, 2H), 4.33 (t, 2H), 5.59 (t, IH), 6.10 (široko s, 2H), 7.39 (m, IH), 5 7.57 (m, IH), 7.83 (d, IH), 8.07(m, IH).

Primer 2

[0036]Delovanje jedinjenja N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid kao pomoćno sredstvo za vakcinu (Jedinj. iz Primera 1) je procenjeno u miševina koji su bili imunizovani sa rekombinantnim hemaglutininom 1 (HA). Odgovor IgG2a antigen-specifičnog antitela je izmeren primenom pet različitih preparata (1. HA sam za sebe (kontrola); 2. HA + rezikuimod (uporedni preparat); 3. HA + Jedinj. iz Primera 1 koje je bilo formulisano u dioleoilfosfatidilholinu (DOPC) (formulacija sa liposomom); 3. HA + Jedinj. iz Primera 1; 5. HA + DOPC (kontrola).

[0037]Jedinj. iz Primera 1 i rezikuimod su pripremljeni pojedinačno kao vodene suspenzije u slanom rastvoru koji je bio puferovan sa fosfatom (PBS). Jedinj. iz Primera 1, koje je formulisano u formulaciji sa DOPC liposomom, je pripremljeno kako sledi. Stok-rastvor Jedinj. iz Primera 1 je pripremljen u hloroformu u koncentraciji od 10 mg/ml. Stok-rastvor dioleoilfosfatidilholina (DOPC) je takođe pripremljen u hloroformu u koncentraciji od 10 mg/ml. Alikvoti svakog stok-rastvora su spojeni kako bi se dobio rastvor koji sadrži DOPC i Jedinj. iz Primera 1 u masenom omeru od 10:1. Rastvor je osušen pa je re-suspendovan u sterilni PBS uz pomoć sonikacije sa sondom.

[0038]Miševi u grupama od po 5 životinja su imunizovani supkutano sa 10 ug HA antigena u PBS, sam za sebe ili zajedno sa 1 mg/Kg jedinjenja navedenog u Tabeli 1. DOPC-kontrolne životinje su promile istu količinu DOPC kao i preparat sa Jedinj. iz Primera 1. Miševi su tretirani sa istim kombinacijama 2 sedmice i 4 sedmice nakon početne imunizacijc. Tokom 7. sedmice nakon imunizacije, miševi su iskrvareni, nakon čega su određeni HA-specifični IgG2a titari. Ovakvo određivanje je provedeno uz pomoć serijskog razblaživanja serumskih primeraka uz pomoć standardne serumske ELISA na mikrotitarskim pločicama koje su bile premazane sa HA. Podaci za IgG2a su predstavljani kao serumsko razblaživanje koje doseže krajnju tačku (2x od bazalne linije) koja predstavlja geometrijsku sredinu za 5 miševa po grupi.

Primer 3

[0039]Interferon-gama (IFN-gama) odgovori zavisni o antigenu su određeni u kulturama ćelija slezine iz istih životinja za koje su određeni odgovori IgG2a antitela u Primeru 2. Slezine su uzete iz životinja, spojene da formiraju dve nakupine za svaku grupu od 5 životinja, samlevene sa ciljem da se proizvedu suspenzije sa pojedinačnim ćelijama, i ostavljene u kulturi u mikrotitarskim pločicama sa 96-rupica. Svaka nakupina je zauzela tri rupice za kontrolu (PBS izazov) i tri rupice za izazov sa 10 mg HA. Kulture su tada inkubirane na 37° C tokom 72 h. Medijum je tada odstranjen, a proizvedeni interferon-gama je izmeren (pg/ml) primenom ELISA ogleda (Tabela 2). Podaci za IFN-gama su predstavljeni kao vrednosti geometrijske sredine za svaku nakupinu uz korišćenje trostrukih merenja.

Primer 4

[0040]Na miševima je procenjen efekt N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamida (Jedinj. iz Primera 1) kojiin vivoindukuje formiranje sistemskog faktora za nekrozu tumora (TNF). Sistemska TNF-indukcija je izmerena primenom četiri različita preparata (1. PBS (kontrola); 2. rezikuimod (uporedni preparat); 3. rezikuimod formulisan u dioleoilfosfatidilholinu (DOPC) (uporedni preparat); 4. Jedinj. iz Primera 1 formulisano u dioleoilfosfatidilholinu (DOPC) (liposomi).

[0041]Jedinjenje iz Primer la formulisano u liposomima od dioleoilfosfatidilholina (DOPC) je pripremljeno kao šta je opisano u Primera 2. Rezikuimod formulisan u DOPC je pripremljen na analogan način kao i Jedinj. iz Primera 1 u DOPC. Preparati sa rezikuimodom su pripremljeni kao vodena suspenzija u PBS.

[0042]Miševi su supkutano (injekcija) primili preparat koji sadrži 1 mg/Kg svakog testiranog jedinjenja (tj., rezikuimod ili Jedinj. iz Primera 1). Jedan čas i tri časa nakon doziranja miševi su iskrvareni, a tada je izmeren sistemski TNF serumu (pg/mL) primenom ELISA ogleda. Rezultati su prezentirani kao geometrijske sredine za svaku grupu od pet životinja. Podaci u Tabeli 3 prikazuju da supkutana injekcija rezikuimoda u raznim formulacijama indukuje sistemski TNF-odgovor, dok N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid (Jedinj. iz Primera 1) ne indukuje sistemski TNF-odgovor. Ovo može da bude važno kod obezbeđivanja stepena pojačavanja lokalizovanog imuno-sistema bez nus-pojava u sistemskom TNF.

Primer 5

[0043]Životinje iz grupa sa po 5 miševa su imunizovane supkutano sa 10 ug HA-antigena, sam za sebe ili zajedno sa rastućim količinama N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamida (Jedinj. iz Primera l)/DOPC kao šta je navedeno u Tabeli 4. Miševi su tretirani sa istim kombinacijama 2 sedmice i 4 sedmice nakon početne imunizacije. Tokom 7. sedmice nakon imunizacije, miševi su iskrvareni, a tada su određeni HA-specifični IgG2a titari. Određivanje je provedeno uz pomoć serijskog razblaživanja primeraka seruma primenom standardne serumske ELISA u mikrotitarskim pločicama premazanim sa HA. Podaci za IgG2a predstavljaju serumsko razblaživanje koje doseže krajnju tačku (2x od bazične linije), a predstavlja geometrijska sredina za grupu od 5 miševa.

Primer 6

[0044]Antigen-zavisni interferon-gama (IFNgama) odgovori su određeni u kulturama ćelija slezine koje su uspostavljene iz istih životinja za koje su određeni odgovori sa IgG2a antitelom u Primeru 5. Životinjama su odstranjene slezine koje su spojene da se formiraju nakupine za svaku grupu od po 5 životinja, materijal je samleven kako bi se pripremile suspenzije sa pojedinačnim ćelijama koje su stavljene u kulturu u mikrotitarskim pločicama sa 96-rupica. Svaka nakupina je popunila tri rupice za kontrolu (PBS izazov) i tri rupice za test (izazov sa 10 mg HA). Kulture su tada inkubirane na 37° C tokom 72 h. Medijum je tada odstranjen, a nastao interferon-gama je izmeren (pg/ml) primenom ELISA ogleda (Tabela 5). Podaci za IFNgama su prikazani kao geometrijska sredina za svaku nakupinu uz trostruko merenje.

Primer 7

[0045]Određena je sposobnost N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamida (Jedinj. iz Primera 1) da indukuje proizvodnju faktora nekroze tumora (TNF) u ljudskim mononukleamim ćelijama (PBMC). Ljudske mononuklearne ćelije iz periferne krvi su uzete iz uzoraka volontera pa su iz njih pripremljene kulture u mikrotitarskim pločicama sa 96-rupica. Jedinj. iz Primera 1 je dodano u rupice u sledećim koncentracijama: 30,10, 3.3, 1.1, 0.37, 0.13, 0.043, i 0.014 uM. Ćelije su tada inkubirane preko noći na 37° C. Medijum je odstranjen, a koncentracija TNF (ng/mL) je određena primenom ELISA ogleda (Tabela 6).

Primer 8

[0046]Aktivnost viralne zaštite uz pomoć N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamida (Jedinj. iz Primera 1) je procenjena na mužjacima miševa soja Balb/c (Charles River, Wilmington, MA) koji su bili zaraženi sa HINI A/Puerto Rico/8/34, adaptiran za miševe, (nabavljenod American Type Culture Collection,Manassas, VA). Četiri sedmice pre infekcije, miševi iz grupa koje su sadržavale po 10 životinja su bili imunizovani sa 1.) PBS; 2.) 10 ug HA; ili 3.) 10 ug HA + 0.1 mg/Kg Jedinj. iz Primera 1 u DOPC-liposomima. Dve sedmice pre infekcije, životinje iz istih grupa su tretirane sa njihovim odgovarajućim dozama za imunizovanje. Preživljenje miševa je praćeno tokom 11 dana nakon intranazalne infekcije, a podaci su prikazani u Tabeli 7 kao procenat preživljenja za svaki dan. Jedan miš iz grupe 1, i dva miša iz grupe 2 se nisu inficirali koje je zaključeno na osnovu izostanka gubitka težine u prva 3 dana infekcije. Prema tome, do dana 5 grupa 1 se sastojala od 9 miševa, grupa 2 od 8 miševa, a grupe 3 i 4 od 10 miševa svaka.

Primer 9

[0047]Aktivnost imuno-aktivisanja N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamida (Jedinj. iz Primera 1) je procenjena u mišjem modelu za profilaktičku anti-tumorsku imunizaciju. Životinje iz grupe sa mužjacima miševa soja C57/B1 (Charles River, Wilmington, MA) su imunizovane i tretirane dva puta tokom dvo-sedmičnog intervala sa 1.) PBS; 2.) 20 ug ovalbumina; ili 3.) 20 ug ovalbumina +1.0 mg/Kg Jedinj. iz Primera 1. Jedna sedmica nakon finalnog tretmana, svaka životinja je intradermalno primila tumorske ćelije tipa4E5 B16- Ova melanoma.Miševi su žrtvovani 11 dana nakon injektiranja tumorskih ćelija, tumorima su izmereni veliki i mali dijametar pri čemu su provedena dva merenja. Određena je srednja tumorska veličina u mm<2>+/- standardna devijacija (s.d.) za svaku grupu. Rezultati su prikazani u Tabeli 8.

Primer 10

[0048]Efekt uštede doze za N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid (Jedinj. iz Primera 1) je procenjen na miševima koji su bili imunizovani sa raznim količinama HA sa i bez Jedinj. iz Primera 1. Životinje iz grupa sa pet mužjaka miševa soja Balb/c (Charles River, Wilmington, MA) su imunizovane sa 1 ug, 5 ug, ili 15 ug HA sa ili bez 0.1 mg/kg Jedinj. iz Primera 1. Miševi su tada tretirani sa istim preparatima 2 sedmice i 4 sedmice nakon imunizacije. Tri sedmice nakon finalnog tretmana, miševi su iskrvareni, titari HA-specifičnih IgGl i IgG2a su određeni primenom serijskog razblaživanja primeraka seruma uz pomoć standardnog serumskog ELISA ogleda u mikrotitarskim pločicama koje su bile premazane sa HA. Podaci za IgGl i IgG2a su predstavljeni u Tabeli 9 kao serumsko razblaživanje koje je doseglo krajnju tačku (2x bazalne linije) i predstavlja geometrijsku sredinu za grupu od 5 miševa. Dodavanje 0.1 mg/Kg Jedinj. iz Primera 1 u HA značajno je pojačalo odgovor antitela na ovaj antigen.

Primer 11

[0049]Lokalnoin vivodelovanje N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamida (Jedinj. iz Primera 1) je procenjeno na životinjama iz grupa sa četiri mužjaka miševa soja Balb/c (Charles River) pa je upoređeno sa delovanjem rezikuimoda (uporedno jedinjenje). Rastvori Jedinj. iz Primera 1 ili rezikuimoda su injektirani supkutano životinjama iz četiri posebne grupe sa ciljem procene reakcije u vremenskim tačkama od 1 časa, 3 časa, 6 h, i 18 h nakon doziranja. Finalna doza za oba jedinjenja je iznosila 1.0 mg/kg. Za svaku vremensku tačku, miševi su bili iskrvareni, žrtvovani, a aksijalni i brahijalni limfni čvorovi su odstranjeni i stavljeni u tečnost za konzerviranje RNA (reagensRNAlaternabavljen od Ambion Corpoomern, Austin, TX). Primerci seruma su analizirani sa ciljem određivanja koncentracije TNF belančevine (pg/ml) uz pomoć ELISA ogleda kao mera sistemske prisutnosti ovoga citokina. Pomenuti limfni čvorovi su procesirani za merenje ekspresije gena za TNF (mRNA) uz pomoć kvantitativnog PCR( 7900HT Thermocyclernabavljen od Applied Biosistems, Carlsbad, CA). Navedeni podaci (Tabela 10) predstavljaju srednju vrednost +/standardnu devijaciju (s.d.) za svaku grupu. Nivo koncentracije TNF u serumu označen sa "nije detektovano" je bio manji od 10 pg/ml. Indukovanje ekspresije gena za TNF (mRNA) u limfnim čvorovima bez detektovanja TNF belančevine u serumu nakon injektiranja Jedinj. iz Primera 1 pokazuje da su efekti indukovanja citokina od strane Jedinj. iz Primera 1 primarno lokalni.

[0050]Ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenje sa Formulom I kao i njegove farmaceutske kompozicije i formulacije. U nekim izvedbama, jedinjenje sa Formulom I je ugrađeno u formulaciju na bazi liposoma. Takođe može da se ugradi i neki antigen pomešan sa ili koji se administrira odvojeno mada uz takvu formulaciju. Na primer, antigen može da bude formulisan unutar lumena liposomske čestice koja može da se samo-formira. Takvi liposomi obuhvataju kompozite pomenutih supstancija u proporcijama koje omogućavaju formiranje stabilnih čestica željenih veličina i dijametara. Veličine se kreću u opsegu ispod mikrona pa do opsega koji imitira viralne patogene i čak veličine koja imitira bakterijske antigene. Ove veličine mogu da se kontrolišu uz pomoć kompozicije čestice i samog procesa njihovog formiranja.

[0051] U nekim izvedbama, jedinjenje sa Formulom I (na primer, u ovde opisanoj farmaceutskoj kompoziciji) se administrira u lokalizovani region tkiva, poput u neku tumorsku masu. U nekim od ovih izvedaba, jedinjenje sa Formulom I se administrira u lokalizovano tkivo, poput neke tumorske mase, uz pomoć liposomske formulacije. Takođe može da se koristi i vakcina protiv raka.

[0052] "Lokalizovani region tkiva" generalno je neki relativno mali deo tela, na primer, manji od 10 procenata od volumena tela, a često manji od 1 procenat od volumena tela. Na primer, u zavisnosti o veličini, na primer, čvrstog tumora ili organa zahvaćenog rakom, lokalizovani region tkiva će se tipično kretati u rangu koji nije veći od oko 500 kubičnih centimetara (cm<3>), često manje od oko 100 cm<3>, a u mnogim slučajevima 10 cm<3>ili manje. Za neke primene, lokalizovani region tkiva će biti velik 1 cm<3>ili manji (na primer, za male tumorske nodule, viralne lezije, ili mesta za vakcinu). Međutim, u nekim slučajevima, lokalizovani region tkiva može da bude posebno veliki region, do nekoliko litara, na primer, kod tretiranja raka koji je metastazirao u celoj peritonealnoj šupljini. Lokalizovani region tkiva može da bude, na primer, rak, lezija zahvaćena virusom, ili organ, ili mesto za vakcinu. Može da bude, na primer, čvrsti tumor, limfno tkivo, retikuloendotelijalni sistem, koštana srž, mukozno tkivo, itd. Pomenuti lokalizovani region tkiva može da bude, na primer, rak dojke, rak želuca, rak pluća, rak tumor glave i vrata, kolorektalni rak, karcinom bubrežnih ćelija, rak pankreasa, karcinom bazalnih ćelija, rak vrata materice, melanom, rak prostate, rak jajnika, ili rak bešike. Dostava jedinjenja sa Formulom I u lokalizovani region tkiva može da se provede uz primenu tehnika navođenja slikom, na primer, ultra-zvuk, MRI, i X-zrake u realnom vremenu (fluoroskopija).

[0053]U nekim izvedbama ovde opisanih farmaceutskih kompozicija, pomenuta farmaceutska kompozicija dodatno sadrži neki antigen u količini koja je efektivna da generiše imuno-odgovor protiv nekog antigena. U nekim izvedbama, pomenuti antigen je neka vakcina. Vakcine uključuju bilo koji materijal koji se administrira kako bi potaknuo humoralni i/ili ćelijski-posredovani imuno-odgovor, poput živih ili oslabljenih viralnih i bakterijskih imunogena i inaktivisanih viralnih imunogena, imunogena izvedenih iz tumora, imunogena iz Protozoa (praživotinje), iz organizma, gljiva, i bakterijskih imunogena, toksoida, toksina, polisaharida, belančevina, glikobelančevina, peptida, ćelijskih vakcina (na primer, primenom dendritskih ćelija), DNA vakcina, rekombinantnih belančevina, glikobelančevina, i peptida. Primeri za vakcine obuhvataju vakcine protiv raka, be-se-že, kolere, kuge, tifusa, hepatitisa A, B, i C, influence A i B, parainfluence, dječje paralize, besnila, malih boginja, zaušaka, rubeole, žute groznice, tetanusa, difterije, hemofilne influence b, tuberkuloze, meningitisa (mcningococcus i pncumococcus), adcnovirusa, HIV, malih boginja, citomcgalovirusa, Dcnga groznice, mačje leukoze, ptičje gripa, HSV-1 i HSV-2, svinjskog gripa, Japanskog encefalitisa, respiratornog sincitijalnog virusa, rotavirusa, papiloma virusa, ozbiljnog akutnog respiratornog sindroma (SARS), antraksa, i žute groznice. Vidi takođe, na primer, vakcine koje su opisane u Internacionalnoj publikaciji br. WO 02/24225 (Thomsen et al.).

[0054]Antigeni mogu da se dostave zajedno sa jedinjenjem sa Formulom I, na primer, u smeši za farmaceutsku kompoziciju u skladu sa ovim pronalaskom. Takve farmaceutske kompozicije mogu takođe da sadrže jedinjenje sa Formulom I u liposomima. Ovo može da omogući da jedinjenje sa Formulom I dosegne, na primer, ćelije koje prezentiraju antigen istovremeno ili približno istovremeno kao i pomenuti antigen. U drugim izvedbama, jedinjenje sa Formulom I i pomenuti antigen mogu da se administriraju odvojeno ili približno istovremeno. Zajednička dostava pomoćnog sredstva za vakcinu (na primer, IRM jedinjenje poput jedinjenja sa Formulom I) i nekog antigena u imuno-ćeliju može da pojača imuno-odgovor na pomenuti antigen i da poboljša antigen-specifičnu imunološku memoriju. Optimalna dostava može da se ostvari, na primer, kada se pomoćno sredstvo i pomenuti antigen u ćeliji, koja prezentira antigen, procesiraju istovremeno.

[0055] Osim malopre pomenutih postupaka za dostavu, jedinjenje sa Formulom I (na primer, u ovde opisanoj farmaceutskoj kompoziciji) može da se administrira na bilo koji drugi prihvatljivi način (na primer, ne-parenteralno ili parenteralno). Kao šta se ovde koristi, ne-parenteralno se odnosi na administriranje preko digestivnog trakta, uključujući uzimanje na usta. Parenteralno se odnosi na administriranje koje ne obuhvata digestivni trakta, a koje uključuje nazalno (na primer, transmukozno uz pomoć inhalacije), topikalno, oftalmičko, i bukalno administriranje, ali uobičajeno se odnosi na injekciju (na primer, intravenoznu, intramišićnu, supkutanu, intratumoralnu, ili transdermalnu) uz pomoć, na primer, konvencionalnih igala za injektiranje, injekcije koja koristi niz mikroigala, ili uz pomoć bilo kojeg drugog poznatog postupka za injektiranje.

[0056] Jedinjenje sa Formulom I može da dolazi u bilo kojoj farmaceutskoj kompoziciji koja je prikladna za administriranje nekom subjektu, a u pomenutoj farmaceutskoj kompoziciji može da bude prisutno u bilo kojoj prikladnoj formi (na primer, kao rastvor, suspenzija, emulzija, ili bilo koja forma smeše). Pomenuta farmaceutska kompozicija može da se formuliše uz pomoć bilo kojeg farmaceutski prihvatljivog ekscipijenta, nosioca, ili prenosnika. U nekim izvedbama, pomenuti farmaceutski prihvatljivi nosilac obuhvata vodu (na primer, slani rastvor koji je puferovan sa fosfatom ili citratom). U nekim izvedbama, pomenuti farmaceutski prihvatljivi nosilac obuhvata ulje (na primer, ulje od kukuruza, sušama, skvalena, semenaka pamuka, soje, ili suncokreta). Pomenuta farmaceutska kompozicija može dodatno da obuhvata jedan ili više aditiva uključujući pojačivače za penetraciju u kožu, kolorante, mirise, agense za ukus, agense za vlaženje, zgušnjivače, agense za suspendovanje, surfaktante, i agense za dispergovanje.

[0057]Osim malopre opisanih antigena, farmaceutske kompozicije iz ovoga opisa mogu da uključuju druge aktivne agense, na primer, zajedno u smeši ili koji se administriraju odvojeno. Takvi dodatni agensi mogu da uključuju neki agens za hemoterapiju, citotoksoid, antitelo, antiviralni agens, citokin, agonist receptora za faktor nekroze tumora (TNFR), ili neki dodatni modifikator imuno-odgovora. Agonisti TNFR koji mogu da se dostave zajedno sa jedinjenjem sa Formulom I uključuju agoniste CD40-receptora, poput onih opisanih u istovremenoj prijavi, Američkoj patentnoj publikaciji 2004/0141950 (Noelle et al.). Drugi aktivni sastojci za upotrebu zajedno sa nekim IRM-preparatom iz ovoga pronalaska uključuju one koji su, na primer, opisani u Američkoj patentnoj publikaciji br. 2003/0139364 (Krieg et al.).

[0058]U nekim izvedbama, farmaceutska kompozicija u skladu sa ovim pronalaskom može da bude konvencionalna topikalna formulacija (na primer, krema, pomada, aerosol-formulacija, sprej koji nije aerosol, gel, ili losion). Prikladni tipovi formulacija su opisani, na primer, u Američkom pat. br. 5,238,944 (Wick et al.); Američkom pat. br. 5,939,090 (Beaurline et al.); Američkom pat. br. 6,245,776 (Skwierczynski et al.); Evropskom patentnom br. EP 0394026 (Schultz); i Američkoj patentnoj publikaciji br. 2003/0199538 (Skwierczynski et al.).

[0059]Jedinjenje sa Formulom I može da indukuje proizvodnju TNF-a kao šta je opisano iznad. Sposobnost da indukuje proizvodnju TNF pokazuje da je jedinjenje sa Formulom I korisno kao modifikator imuno-odgovora koji može da moduliše imuno-odgovor na brojne načine koje ga čini korisnim u tretmanu brojnih poremećaja. Drugi citokini čija proizvodnja može da se indukuje uz pomoć administriranja jedinjenja sa Formulom I generalno uključuju interferone tipa I (na primer, INF-o), IL-1, IL-6, IL-8, IL-10, IL-12, MIP-1, MCP-1, i brojne druge citokine. Među drugim efektima, ovi i drugi citokini inhibiraju proizvodnju virusa i rast tumorskih ćelija koje čini jedinjenje sa Formulom I korisnim za tretman virusnih bolesti i ncoplastičnih bolesti. Prema tome, ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenje sa Formulom I za upotrebu u indukovanju biosinteze citokina u nekoj životinji koje podrazumeva administriranje neke efektive količine jedinjenja sa Formulom I (na primer, u nekoj farmaceutskoj kompoziciji) pomenutoj životinji. Životinja kojoj se administrira jedinjenje sa Formulom I sa ciljem indukovanja biosinteze citokina može da pati od neke bolesti (na primer, virusna ili neoplastična bolest), a administriranje pomenutog jedinjenja može da obezbedi terapeutski tretman. Takođe, jedinjenje sa Formulom I može da se administrira nekoj životinji pre no se pomenuta životinja razboli tako da administriranje jedinjenja sa Formulom I može da obezbedi profilaktički tretman.

[0060]Osim sposobnosti da indukuje proizvodnju citokina, jedinjenje sa Formulom I može da utiče na druge aspekte urođenog imuno-odgovora. Na primer, može da stimuliše delovanje ćelija ubojica, efekt koji možda nastupa zbog indukcije citokina. IRM-aktivnost jedinjenja sa Formulom I takođe može da podrazumeva i aktivisanje makrofaga, koje sa svoje strane stimuliše sekreciju azotnog oksida i proizvodnju dodatnih citokina. IRM-aktivnost jedinjenja sa Formulom I takođe može da podrazumeva indukovanje proizvodnje citokina u T-ćelijama, koje aktiviše T-ćelije koje su specifične za neki antigen, i/ili aktiviše dendritske ćelije. Dalje, IRM-aktivnost jedinjenja sa Formulom I može da podrazumeva proliferaciju i diferencijaciju B-limfocita. IRM-aktivnost jedinjenja sa Formulom I takođe može da utiče na stečeni imuno-odgovor. Na primer, IRM-aktivnost može da podrazumeva indukovanje proizvodnje citokina IFN-y u T-pomoćnim ćelijama tipa 1 (ThI) i/ili inhibiranje proizvodnje citokina IL-4, IL-5 i/ili IL-13 u T-pomoćnim ćelijama tipa 2 (Th2).

[0061] Primeri za stanja koja mogu da se tretiraju uz pomoć administriranja jedinjenja sa Formulom I obuhvataju: (a) virusne bolesti poput bolesti usled infekcija sa adenovirusom, herpes-virusom (na primer, HSV-I, HSV-II, CMV, ili VZV),poxvirus(na primer,orthopoxviruspoput variole ili vakcinije, ilimolluscum contagiosum), picornavirus(na primer, rinoviruso ili enterovirus),orthomyxovirus(na primer, virusinfluence), paramyxovirus(na primer, virus parainfluence, virusom zaušaka, malih boginja, i respiratorni sincitijalni virus (RSV)),coronavirus(na primer, SARS),papovavirus(na primer, papiloma virusi, poput onih koji uzrokuju genitalne bradavice, obične bradavice, ili bradavice na tabanima),hepadnavirus(na primer, virus hepatitisa B),flavivirus(na primer, virus hepatitisa C ili virus Denga groznice), ili retrovirusom (na primer,lentiviruspoput HTV); (b) bakterijske bolesti poput bolesti nastale usled infekcija sa bakterijama iz, na primer, rodaEscherichia, Enterobacter, Salmonella, Staphilococcus, Shigella, Listeria, Aerobacter, Helicobacter, Klebsiella, Proteus, Pseudomonas, Streptococcus, Chlamydia, Mycoplasma, Pneumococcus, Neisseria, Clostridium, Bacillus, Corynebacterium, Mycobacterium, Campilobacter, Vibrio, Serratia, Providencia, Chromobacterium, Brucella, Yersinia, Haemophilus,iliBordetella;(c) druge infektivne bolesti poput hlamidioze, gljivičnih bolesti (na primer, kandidijaza,

aspergiloze, histoplasmoze, ili meningitisa usledCryptococcusa),ili parazitskih bolesti

(na primer, malarija, pneumonija uzrokovana saPneumocystis carnii,leišmanijaza, kriptosporidioza, toksoplasmoza, i infekcija sa organizmima iz rodaTrypanosome) ;(d) neoplastične bolesti poput intraepitelijalnih neoplazija, cervikalne displazije, aktinske keratoze, karcinoma bazalnih ćelija, karcinoma skvamoznih ćelija, karcinoma bubrežnih ćelija, Kaposi-evog sarkoma, melanoma, raznih leukemija (na primer, mijelogena leukemija, hronična limfocitna leukemija, multipli mijelom, ne-Hodgkin-ov limfom, limfom kutanih T-ćelija, limfom B-ćelija, i leukemija vlasastih ćelija), raka dojke, raka pluća, raka prostate, raka debelog creva, i drugih tipova raka; (e) Th2-posredovane, atopične bolesti poput atopičnog dermatitisa ili ekcema, eozinofilije,

astme, alergije, alergijskog rinitisa, i Ommen-ovog sindroma;

(f) određene auto-imune bolesti poput sistemskoglupus erythematosus,esencijalne

trombocitaemije, multiple skleroze, diskoidnog lupusa, ialopecia areata;i

(g) bolesti povezanih sa zatvaranjem rana poput inhibicije pojave keloida i drugih tipova ožiljaka (na primer, ubrzavanje ozdravljenja rana, uključujući hronične rane).

[0062]Mehanizam antiviralne i antitumorke aktivnosti jedinjenja sa Formulom I možda se, uvelike, krije u pojačavanju imuno-odgovora uz pomoć indukovanja raznih važnih citokina (na primer, barem jedan od faktora nekroze tumora, od interferona, ili interleukina). Takva jedinjenja mogu da stimulišu brzo oslobađanje određenih citokina izvedenih iz monocita/makrofaga, a takođe su sposobna da stimulišu B-ćelije da izlučuju anti-tela koja igraju važnu ulogu u antiviralnim i antitumorskim aktivnostima pomenutih IRM-jedinjenja.

[0063]Podrazumeva se da u tretmanu ovde pomenutih bolesti, na primer, jedinjenje sa Formulom I može da se koristi zajedno sa drugim terapijama poput gore-pomenutih aktivnih agenasa i drugih procedura (na primer, hemoablacija, laserska ablacija, krioterapija, i hirurško odstranjivanje).

[0064]Količina jedinjenja koje može da indukuje biosintezu citokina je ona količina koja je dovoljna da potakne jednog ili više tipova ćelija, poput monocita, makrofaga, dendritski ćelija i B-ćelija da proizvode određenu količinu jednog ili više citokina poput, na primer, IFN-a, TNF-a, IL-1, IL-6, IL-10 i IL-12 koja je povećana u odnosu na osnovni nivo izlučivanja pomenutih citokina. Precizna količina varira u skladu sa faktorima koji su poznati stanju tehnike, ali se očekuje da bude doza od oko 100 nanograma po kilogramu (ng/kg) do oko 50 miligrama po kilogramu (mg/kg), a u nekim izvedbama oko 10 mikrograma po kilogramu

(ug/kg) do oko 5 mg/kg. Ovaj pronalazak takođe obezbeđuje postupak za tretiranje virusne infekcije u nekoj životinji i postupak za tretiranje neke neoplastične bolesti u nekoj životinji koje obuhvata administriranje neke efektivne količine jedinjenja ili farmaceutske kompozicije iz ovoga pronalaska pomenutoj životinji. Količina koja je dovoljna da se tretira ili inhibira neka virusna infekcija je ona količina koja može da uzrokuje smanjivanje jedne ili više manifestacija pomenute virusne infekcije, poput virusnih lezija, virusnog opterećenja, stope proizvodnje virusnih čestica, i mortalitet u odnosu na netretirane kontrolne životinje. Precizna količina koja je efektivna za takav tretman varira u skladu sa faktorima koji su poznati stanju tehnike, a očekivano je da bude doza od oko 100 ng/kg do oko 50 mg/kg, a u nekim izvedbama od oko 10 ug/kg do oko 5 mg/kg. Količina nekog jedinjenja ili farmaceutske kompozicije koja je dovoljna za tretman nekog neoplastičnog stanja je ona količina koja može da dovede do smanjivanja veličine tumora ili broja tumorskih fokusa. Ponovo, precizna količina varira u skladu sa faktorima koji su poznati stanju tehnike, a očekivano je da bude doza od oko 100 ng/kg do oko 50 mg/kg, a u nekim izvedbama oko 10 ug/kg do oko 5 mg/kg. Postupci iz ovoga opisa mogu da se provedu na bilo kojem prikladnom subjektu. Prikladni subjekti uključuju životinje poput ljudi, ne-humanih primata, glodara, pasa, mačaka, konja, svinja, ovaca, koza, ili krava.

[0065] Kompozicija iz formulacije koja je prikladna za praktikovanje ovoga pronalaska, precizna količina jedinjenja sa Formulom I koja je dovoljna za postupke u skladu sa ovim opisom, i dozni režim, na primer, variraju u skladu sa faktorima koji su poznati stanju tehnike uključujući prirodu nosioca, stanje imuno-sistema subjekta (na primer, suprimiran, kompromitiran, stimulisan), postupak za administriranja jedinjenja sa Formulom I, i vrste kojima se pomenuta formulacija administrira. Prema tome, nije praktično da se unapred i generalno navede kompozicija sa formulacijom koja uključuje jedinjenje sa Formulom I, neka količina jedinjenja sa Formulom I koja čini efektivnu količinu, ili dozni režim koji bi bili efektivni za sve moguće aplikacije. Stručnjaci, međutim, mogu lako da odrede odgovarajuće formulacije, količine jedinjenja sa Formulom I, i dozni režim uzimajući u obzir pomenute faktore.

[0066] U nekim izvedbama, postupci iz ovoga opisa uključuju administriranje jedinjenja sa Formulom I nekom subjektu uz pomoć formulacije koja, na primer, sadrži pomenuto jedinjenje u koncentraciji od oko 0.0001% do oko 20% (osim ako je drugačije navedeno, svi ovde navedeni procenti su težina/težina u odnosu na ukupnu formulaciju), mada u nekim izvedbama jedinjenje sa Formulom I može da se administrira primenom formulacije koja obezbeđuje pomenuto jedinjenje u koncentraciji koja prevazilazi ovaj raspon. U nekim izvedbama, pomenuti postupak podrazumeva da se nekom subjektu administrira formulacija koja sadrži od oko 0.01% do oko 1% jedinjenja sa Formulom I, na primer, formulacija koja sadrži oko 0.1%) do oko 0.5%) jedinjenja sa Formulom I.

[0067]U nekim izvedbama, postupci iz ovoga opisa podrazumevaju administriranje subjektu dovoljnu količinu jedinjenja da se postigne doza od, na primer, oko 100 ng/kg do oko 50 mg/kg, mada u nekim izvedbama pomenuti postupci mogu da se provode uz pomoć administriranja jedinjenja u dozi koja prevazilazi pomenuti raspon. U nekim od ovih izvedaba, ovaj postupak podrazumeva administriranje subjektu količinu jedinjenja koja je dovoljna da se dostigne doza od oko 10 ng/kg do oko 5 mg/kg, na primer, doza od oko 100 ug/kg do oko 1 mg/kg. U nekim izvedbama, postupci iz ovoga opisa mogu da obuhvataju administriranje subjektu količinu jedinjenja koja je dovoljna da se obezbedi doza od, na primer, oko 0.01 mg/m<2>do oko 10 mg/m<2>. Alternativno, doza može da se izračuna ako se koristi aktualna telesna težina pre početka tretmana. Za doze koje su izračunate na ovaj način, telesna površina (m<2>) se izračunava pre početka tretmana primenom Dubois-postupka: m<2>= (težina kg0 425 x visina cm0725)x0.007184.

[0068]U nekim izvedbama ovde opisnih postupaka, jedinjenje sa Formulom I može da se administrira, na primer, kao pojedinačna doza ili kao višestruka doza tokom sedmice, mada u nekim izvedbama postupaka iz ovoga opisa ovaj pronalazak može da se provede uz pomoć administriranja jedinjenja sa Formulom I sa frekvencijom koja prevazilazi pomenuti raspon. U nekim izvedbama, jedinjenje sa Formulom I može da se administrira odjednom mesečno do oko pet puta sedmično. U nekim izvedbama, jedinjenje sa Formulom I se administrira jednom sedmično.

[0069]Budući da jedinjenje sa Formulom I može da bude formulisano tako da obezbeđuje smanjenje sistemskih nivoa (samog jedinjenja) uz istovremeno indukovanje visokih nivoa citokina, veruje se da je pomenuto veoma korisno zbog toga šta uz postizanje pojačanog lokalnog imuno-odgovora istovremeno minimizuje neželjene nus-pojave. Ovo može da bude korisno u mnogim primenama, poput direktnog administriranja u tumor i/ili kao pomoćno sredstvo za vakcinu.

[0070]Ciljevi i prednosti ovoga pronalaska su ilustrovanu uz pomoć gore-opisanih primera, ali posebno naglašeni materijali i njihove količine, kao i ostali uslovi i detalji, ne treba da se smatraju kao ograničenja ovoga pronalaska.

Claims

1. Jedinjenje,naznačeno time,što ima sledeću formulu: uključujući bilo koju njegovu farmaceutski prihvatljivu so.

2. Farmaceutska kompozicija,naznačena time,što sadrži neki farmaceutski prihvatljivi nosilac i jedinjenje iz zahteva 1.

3. Farmaceutske kompozicija koja sadrži jedinjenje iz zahteva 1,naznačena time,što pomenuta formulacija obuhvata liposome.

4. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 2 ili 3,naznačena time,što dodatno sadrži neki antigen.

5. Farmaceutske kompozicija iz zahteva 4,naznačena time,što pomenuto jedinjenje i antigen su pomešani u jednu kompoziciju.

6. Farmaceutska kompozicija iz zahteva 4,naznačena time,što su pomenuto jedinjenje i antigen prisutni u odvojenim komponentama u pomenutoj kompoziciji koje se administriraju zajedno.

7. Farmaceutske kompozicija iz bilo kojeg od zahteva od 4 do 6,naznačena time,što pomenuti antigen je vakcina protiv raka.

8. Farmaceutska kompozicija iz bilo kojeg od zahteva od 4 do 6,naznačena time,što pomenuti antigen je viralna vakcina.

9.Upotreba jedinjenje sa formulom N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid, ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli,naznačena time,što se pomenuto upotrebljavaju kao pomoćno sredstvo za vakcinu.

10. Upotreba prema zahtevu 9,naznačena time,što je pomenuto jedinjenje ugrađeno u liposomalnu formulaciju.

11. Jedinjenje sa formulom N-(4-{[4-amino-2-butil-l//-imidazo[4,5-c]hinolin-l-il]oksi}butil)oktadekanamid, ili neka njegova farmaceutski prihvatljiva so,naznačeni time,što se upotrebljavaju za tretiranje neoplastične bolesti.

12. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa zahtevom 11,naznačeno time,što se pomenuto nalazi u liposomalnoj formulaciji.

13. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa zahtevom 12,naznačeno time,što se pomenuta formulacija administrira direktno u lokalizovanu tumorsku masu.

14. Jedinjenje za upotrebu u skladu sa bilo kojim od zahteva od 11 do 13,naznačeno time,što se antigen za vakcinu protiv raka administrira dodatno.