RS54512B1 - Redoks protočna baterija koja sadrži jedinjenja velike molekulske težine kao redoks par i polupropustljivu membranu za skladištenje električne energije - Google Patents

Redoks protočna baterija koja sadrži jedinjenja velike molekulske težine kao redoks par i polupropustljivu membranu za skladištenje električne energije

Info

Publication number
RS54512B1
RS54512B1 RS20160024A RSP20160024A RS54512B1 RS 54512 B1 RS54512 B1 RS 54512B1 RS 20160024 A RS20160024 A RS 20160024A RS P20160024 A RSP20160024 A RS P20160024A RS 54512 B1 RS54512 B1 RS 54512B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
redox
polymers
radicals
poly
flow battery
Prior art date
Application number
RS20160024A
Other languages
English (en)
Inventor
Ulrich Sigmar Schubert
Martin Hager
Tobias JANOSCHKA
Original Assignee
Jenebatteries Gmbh
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Jenebatteries Gmbh filed Critical Jenebatteries Gmbh
Publication of RS54512B1 publication Critical patent/RS54512B1/sr

Links

Classifications

    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01M—PROCESSES OR MEANS, e.g. BATTERIES, FOR THE DIRECT CONVERSION OF CHEMICAL ENERGY INTO ELECTRICAL ENERGY
    • H01M8/00—Fuel cells; Manufacture thereof
    • H01M8/18—Regenerative fuel cells, e.g. redox flow batteries or secondary fuel cells
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01M—PROCESSES OR MEANS, e.g. BATTERIES, FOR THE DIRECT CONVERSION OF CHEMICAL ENERGY INTO ELECTRICAL ENERGY
    • H01M8/00—Fuel cells; Manufacture thereof
    • H01M8/20—Indirect fuel cells, e.g. fuel cells with redox couple being irreversible
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01M—PROCESSES OR MEANS, e.g. BATTERIES, FOR THE DIRECT CONVERSION OF CHEMICAL ENERGY INTO ELECTRICAL ENERGY
    • H01M8/00—Fuel cells; Manufacture thereof
    • H01M8/18—Regenerative fuel cells, e.g. redox flow batteries or secondary fuel cells
    • H01M8/184—Regeneration by electrochemical means
    • H01M8/188—Regeneration by electrochemical means by recharging of redox couples containing fluids; Redox flow type batteries
    • B—PERFORMING OPERATIONS; TRANSPORTING
    • B01—PHYSICAL OR CHEMICAL PROCESSES OR APPARATUS IN GENERAL
    • B01D—SEPARATION
    • B01D69/00—Semi-permeable membranes for separation processes or apparatus characterised by their form, structure or properties; Manufacturing processes specially adapted therefor
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01M—PROCESSES OR MEANS, e.g. BATTERIES, FOR THE DIRECT CONVERSION OF CHEMICAL ENERGY INTO ELECTRICAL ENERGY
    • H01M4/00—Electrodes
    • H01M4/02—Electrodes composed of, or comprising, active material
    • H01M4/36—Selection of substances as active materials, active masses, active liquids
    • H01M4/60—Selection of substances as active materials, active masses, active liquids of organic compounds
    • H01M4/602—Polymers
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01M—PROCESSES OR MEANS, e.g. BATTERIES, FOR THE DIRECT CONVERSION OF CHEMICAL ENERGY INTO ELECTRICAL ENERGY
    • H01M8/00—Fuel cells; Manufacture thereof
    • H01M8/02—Details
    • H01M8/0289—Means for holding the electrolyte
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01M—PROCESSES OR MEANS, e.g. BATTERIES, FOR THE DIRECT CONVERSION OF CHEMICAL ENERGY INTO ELECTRICAL ENERGY
    • H01M2250/00—Fuel cells for particular applications; Specific features of fuel cell system
    • H01M2250/10—Fuel cells in stationary systems, e.g. emergency power source in plant
    • H—ELECTRICITY
    • H01—ELECTRIC ELEMENTS
    • H01M—PROCESSES OR MEANS, e.g. BATTERIES, FOR THE DIRECT CONVERSION OF CHEMICAL ENERGY INTO ELECTRICAL ENERGY
    • H01M2250/00—Fuel cells for particular applications; Specific features of fuel cell system
    • H01M2250/20—Fuel cells in motive systems, e.g. vehicle, ship, plane
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02B—CLIMATE CHANGE MITIGATION TECHNOLOGIES RELATED TO BUILDINGS, e.g. HOUSING, HOUSE APPLIANCES OR RELATED END-USER APPLICATIONS
    • Y02B90/00—Enabling technologies or technologies with a potential or indirect contribution to GHG emissions mitigation
    • Y02B90/10—Applications of fuel cells in buildings
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02E—REDUCTION OF GREENHOUSE GAS [GHG] EMISSIONS, RELATED TO ENERGY GENERATION, TRANSMISSION OR DISTRIBUTION
    • Y02E60/00—Enabling technologies; Technologies with a potential or indirect contribution to GHG emissions mitigation
    • Y02E60/10—Energy storage using batteries
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02E—REDUCTION OF GREENHOUSE GAS [GHG] EMISSIONS, RELATED TO ENERGY GENERATION, TRANSMISSION OR DISTRIBUTION
    • Y02E60/00—Enabling technologies; Technologies with a potential or indirect contribution to GHG emissions mitigation
    • Y02E60/30—Hydrogen technology
    • Y02E60/50—Fuel cells
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02P—CLIMATE CHANGE MITIGATION TECHNOLOGIES IN THE PRODUCTION OR PROCESSING OF GOODS
    • Y02P70/00—Climate change mitigation technologies in the production process for final industrial or consumer products
    • Y02P70/50—Manufacturing or production processes characterised by the final manufactured product
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02T—CLIMATE CHANGE MITIGATION TECHNOLOGIES RELATED TO TRANSPORTATION
    • Y02T90/00—Enabling technologies or technologies with a potential or indirect contribution to GHG emissions mitigation
    • Y02T90/40—Application of hydrogen technology to transportation, e.g. using fuel cells

Landscapes

  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Electrochemistry (AREA)
  • Sustainable Development (AREA)
  • Sustainable Energy (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Manufacturing & Machinery (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Fuel Cell (AREA)
  • Addition Polymer Or Copolymer, Post-Treatments, Or Chemical Modifications (AREA)
  • Conductive Materials (AREA)
  • Separation Using Semi-Permeable Membranes (AREA)
  • Inert Electrodes (AREA)
  • Manufacture Of Macromolecular Shaped Articles (AREA)

Abstract

Redoks protočna baterija za skladištenje električne energije, koja sadrži reakcionu ćeliju sa dve komore (1, 2) za katolit i anolit, specifičnog polariteta, gde je svaka povezana za rezervoar za tečnost i koje su razdvojene membranom za izmenu jona, pri čemu je svaka od komora (1, 2) napunjena redoks-aktivnim komponentama koje su prisutne kao nerazblažene, u rastvorenom obliku ili dispergovane u elektrolitnom rastvaraču i takođe provodnim solima koje su rastvorene u istim, i po potrebi dodatnim aditivima, naznačena time, što su jedinjenja velike molekulske težine date kao redoks-aktivne komponente i membrana za razdvajanje prema veličini molekula (3) je data kao membrana za razdvajanje redoks-aktivnih komponenti velike molekulske težine koje su prisutne kao nerazblažene, u rastvorenom obliku ili u dispergovanom obliku, pri čemu membrana za razdvajanje prema veličini molekula ima selektivnost od najmanje 500 g/mol i redoks-aktivne komponente velike molekulske težine imaju odgovarajuće vrednosti prosečne molarne mase veće od 500 g/mol.Prijava sadrži još 18 patentnih zahteva.

Description

Opis pronalaska
Pronalazak se odnosi na redoks protočnu bateriju, ovaj termin obično podrazumeva oksido-redukcionu protočnu bateriju za skladištenje električne energije. Redoks protočna baterija sadrži dva kućišta specifičnog polariteta u kojoj je svako redoks-aktivno hemijsko jedinjenje prisutno u rastvorenom obliku ili redoks-aktivno jedinjenje je prisutno u rastvorenom obliku u obe komore i povezano je sa skladištem tečnosti. Na ovaj način, formirana su dva nezavisna strujna kola za rastvaranje redoks-aktivnih jedinjenja, na primer, voda ili organski rastvarač, koji su razdvojeni membranom smeštenom između kućišta različite polarnosti. Razmena jona između dva kućišta se odvija na ovoj membrani.
Baterije su posebno korisne za primenu za stacionarna skladištenja, na primer kao paralelno vezani akumulator( bafer)za elektrane na vetar ili kao energetska i regulaciona rezerva za niskonaponsko ujednačavanje u elektroenegretskim mrežama i kao zaliha mobilne energije, na primer za rad električnih automobila i elektronskih uređaja.
Postojeće redoks protočne baterije (RPB) su elektrohemijski uređaji za skladištenje elektrohemijske energije. Jedinjenja potrebna za uspostavljanje potencijala na elektrodama su rastvorena, redoks aktivne vrste koje su konvertovane u svoje drugo redoks stanje u elektrohemijskom reaktoru tokom procesa punjenja ili pražnjenja. U ove svrhe, rastvori elektrolita (katolit, anolit) su preneti iz rezervoara i aktivno pumpani na elektrode. Anodni prostor i katodni prostor su razdvojeni u reaktoru jon-selektivnom membranom koja je obično visoko selektivna za protone. Dokle god se elektrodni rastvor pumpa, električna energija može da se odvodi. Proces punjenja je jednostavno suprotan ovom procesu. Količina energije koja se može čuvati u RPB je direktno proporcionalna veličini rezervoara. S druge strane, električna energija koja može da se odvodi je funkcija veličine elektrohemijskog reaktora.
RPB imaju složen sistem tehnologije( BoP - Balance of Plani)koji približno odgovara onom kod gorivne ćelije. Uobičajene veličine pojedinačnih reaktora su u opsegu od oko 2 do 50 kW. Reaktori se mogu kombinovati veoma jednostavno na modularan način i veličina rezervoara može isto tako da se adaptira praktično po želji. RPB koje funkcionišu upotrebom jedinjenja vanadijuma kao redoks para na obe strane (VRPB) su ovde od posebnog značaja. Sistem je prvi put opisan 1986 (AU 575247 B) i danas predstavlja tehnički standard. Dalje, neorganski. ispitivani su redoks parovi male molekulske težine, uključujući one bazirane na cerijumu( B. Fang, S. hvasa, Y. Wei.
T. Arai, M. Kumagai: " A study of the Ce( lfI)/ Ce( IV) redoks couple far redoks flow
battery application", Electrochimica Ada 47, 2002, 3971- 3976),rutenijumu
( M. H. Chakrabarti. E. Pelham, L Roberts, C. Bae, M. Saleem: " Ruihenium based
redoks flow battery far solar energy storage". Energy Com. Manag. 52, 2011, 2501-2508),hromu( C- H, Bae, E, P. L. Roberts, R. A. W. Dryfe: " Chromiitm redoks couples
for application to redoks flow batteries", Electrochimica Acta 48, 2002, 279- 87),
uranijumu (T.Yamamura, Y. Shiokawa, 11. Yamana, H. Moriyama: " Electrochemical
investigation of uranium fi- diketonates for all- uranium redoks jlow battery".
Electrochimica Acta 48, 2002. 43- 50),manganu (F.Xue. Y. Wang. W, Ilong Wang,
X. Wang: " Investigation on the electrode process of the Mn( ll)/ Mn( lll) couple in
redoks flo\ v baltery", Electrochimica Acta 53. 2008, 6636- 6642)i gvožđu (KXu,
Y. Wen, J. Cheng, G. Cao, Y. Yang: " A sttidv of iron in aqueous solutions for redoks
flow battery application", Electrochimica Acta 55, 2010, 715- 720).Međutim, ovi sistemi su bazirani na elektrolitima koji sadrže metal, a koji su toksični i štetni za okolinu.
VRPB reaktori se trenutno mogu dobiti u blokovima od 1 do 20 kW. Veće izlazne snage mogu se postići modularnim vezivanjem istih. Svaki pojedinačan blok sadrži veći broj planarnih ćelija koje su serijski povezane kako bi se postigao veći napon. Ova bipolarna konstrukcija u velikome odgovara konstrukciji PEM gorivne ćelije. Kao membrana korišćen je perfluorisan polimer sa grupama sulfonske kiseline, obično DuPont Nafion-117. Opisani su i ostali polimeri, na primer polimeri bazirani na
SPEEK (Q.Luo, H. Zhang, J. Chen, D. You. C. Sun, Y. Zhang: " NaJion/ SPEEK
composite: Preparat ion and characterization of Nafion/ SPEEK \ ayered composite
membrane and its application in vanadium redoks //ovi' battery", J. Memb. Sci. 325.
2008, 553- 558),PVDF (J.Qiu, J. Zhang, J. Chen, J. Peng, L. Xu, M. Zhai, J. Li,
G. Wei: " Amphoteric ion exchange membrane synthesized by radiation- induced graft
copolimerization of styrene and dimethilaminoethil methacrilale into P VDF film for
vanadium redoks flow battery applications", ./. Memb. Sci. 334, 2009, 9- 15).QPPEK
{ S. Zhang, C. Yin, D. Xing, D. Yang, X. Jian: " Preparation of
chloromethilated/ quaternizedpoli( ftalazinone elher kelone) anion exchange membrane
materials for vanadium redoks flow battery applications"../. Memb. Sci. 363, 2010,
243- 249),sulfonisani poluarileni bez fluora( D. Chen, S. Wang, M. Xiao, Y. Meng:
" Synthesis and properties of nove! sitlfonated polHarilene ether sidfone) ionomers for vanadium redoks flow battery", Energy Conv. Manag. 51, 2010, 2816- 2824)ili neorgansko-organski kompozitni materijali koji sadrže SiCh (J.Xi. Z. Wu. X. Qiu, L. Chen: " Nafion/ SiOi hybrid membrane for vanadium redoks f! ow battery", J. Pow. Sour. 166, 2007, 531- 536),ali nasuprotNafionmembranama, još uvek nisu praktično i komercijalno dostupni. Isto se odnosi na nano-filtracione membrane koje dozvoljavaju protonima kiselog elektrolita da prođu kroz i zadrže vanadijum soli( Hongzhang Zhang, Huamin Zhang, Xianfeng Li, Zhensheng Mai, Jianlu Zhang: " Nanofiltration ( NF) membranes: the next generation separators for ali vanadium
redoksflow batteries ( VRBs)". Energy & Environmental Science, 20! 1, 4. 1676- 1679).
Bez obira na ovo, takođe bi mogli ovde primeniti iste nedostatke kao što su veliki troškovi i zagađenje sredine u slučaju nesreća većih razmera, kao i kratak život ćelija.
U trenutnom stanju tehnike, upotreba jono-provođljivih membrana dalje ograničava komercijalizaciju budući da su standardne Nafion* membrane skupe, sadrže fluor, mehanički su slabe; dalje, one bubre u velikoj meri i podložne su elektohemijskom kratkom spoju usled unutrašnje difuzije vanadijum jona.
Čisto organska redoks jedinjenja su do sada retko korišćena u RPB. Tako su korišćeni 2,2,6,6-tetrametilpiperiđiniloksi (TEMPO) male molekulske težine i/V-metilftalimid u RFB sa jono-provodnom membranom (Z.Li, S. Li, S. Q. Liu, K, L. lluang. D. Fang,
F. C. Wang. S. Peng: " Electrochemica! properties of an all- organic redoks fJowbattery using 2, 2, 6, 6- letramethil- l- piperidiniloksi and N- methilftalimide",
Electrochem. Solid State Lett. 14, 2011, Al 71 - A773).Dalje, rubren je isključen zbog velikih troškova i veoma male rastvorljivosti, uprkos dobrim elektrohemijskim osobinama( cf. H. Charkrabarthi, R. A. W. Dryfe, E. P. L. Roberts, Jour. Chem. Soc.
Pak. 2007, 29, 294- 300 " Organic Electrolvtes for Redoks Flow Batteries").
Baterije bazirane na 2,3,6-trimetilhinoksalinu takođe koriste skupe jon-selektivne membrane Nafion*{ F. R. Brushett, J. T. Vaughey, A. N. Jansen: " An All- Organic Non-
aqueous Lithium- lon Redoks Flow Battery", Adv. Energy Mater. 2012, 2, 1390- 1396).
Cijanoazakarboni bazirani na pirazinu (US 8,080,327 BI) su korišćeni i kao anolit i katolit, sa jono-provodnim membranama baziranim na katjonskim izmenjivačima i anjonskim izmenjivačima koji su korišćeni za razdvajanje prostora oko elektroda. Ove membrane su skupe i u svakom slučaju propuštaju samo jednu određenu vrstu jona. Ovo se ogleda, posebno, u neodgovarajućem sistemu konstrukcije koji mora da koristi rezervoar elektrolita između anolitnog i katolitnog kola. Ovo je neophodno da bi se osiguralo izjednjačenje naelektrisanja/mešanje anjona koji difunduju kroz anjon izmenjivačku membranu u rezervoar i katjon izmenjivačku membranu u rezervoar.
Pored organskih redoks jedinjenja, opisana su organska jedinjenja metala male molekulske težine (MH. Chakrabartia. R. A. W. Dryfe, E. P. L. Roberts: " Evaluation
of electrolytes for redoks flow battery applications", Electrochimica Acta, 52, 2007,
2189- 2195).Tako, koriste se organski Ugandi koji kompleksiraju neorganske metalne soli. Ovi ligandi su. na primer, bipiridil, terpiridil, fenantroiin ili imidazol (US 2012/0171541 Al). Za ove sisteme, takođe, moraju se koristiti skupe jono-provodne membrane kao što je Nafion* ili derivati polistirena sa amino-funkcionalnim grupama. Isto se odnosi na redoks protočne baterije bazirane na rutenijum-bipiridinskim kompleksima male molekulske težine koji, na primer, koriste anjon-izmenjivačke membrane Neoccpta'. Ostale membrane su, suportono ovim, permeabilne za ove komplekse i dovode do male efikasnosti baterije u ovom slučaju
( Y. Matsuda, K. Tanaka, M. Okada, Y. Takasu. M Morita, T. Matsumura- lnoue: " A
rechargeable redoks battery utilizing mthenium complexes with non- aqueous organic
electrolyte", J. Applied Electrochem. 18. 1988, 909- 914).
Predmet pronalaska je da obezbedi, primenom novih materijala i membrana i sa veoma niskim izdacima, jeftinu i dugotrajnu redoks protočnu bateriju čija redoks-aktivna jedinjenja čak i u slučaju mogućih ozbiljnih incidenata dovode do slabog zagađenja okoline.
Ovaj cilj je prema pronalasku postignut pomoću redoks protočne baterije za skladištenje energije, koja sadrži reakcionu ćeliju sa dvopolarnim specifičnim komorama (1, 2) za katolit i anolit, pri čemu je svaka povezana sa rezervoarom za tečnost i razdvojene su membranom za izmenu jona, pri čemu je svaka od komora (1, 2) napunjena nerazblaženim redoks-aktivnim komponentama, u rastvorenom obliku ili dispergovanim u elektrolitičnom rastvaraču i takođe provodnim solima koje su u njemu rastvorene kao i aditivima, kao rezultat činjenice da su jedinjenja velike molekulske težine data kao redoks-aktivne komponente i data je membrana za razdvajanje prema veličini molekula( engl. size- exclusion)(3) za razdvajanje redoks-aktivne komponente velike molekulske težine prisutne u nerazblaženom, u rastvorenom ili dispergovanom obliku.
Prednost je data redoks protočnoj bateriji u kojoj je svaka od komora (1,2) napunjena redoks-aktivnim komponentama koje su prisutne kao nerazblažene ili u obliku rastvora u vodi ili u organskom rastvaraču.
Za potrebe opisa, izraz „membrana za razdvajanje prema veličini molekula" odnosi se na membranu koja ima barem sledeće karakteristike
o razdvajanje anodnog i katodnog prostora
o zadržavanje/retencija redoks-aktivnih komponentni velikih molekulskih
težina
o permeabilnost za provodne soli elektrolita koji služi za izjednačavanje naelektrisanja, tj. za anjone i katjone provodne soli.
Princip retencije membrane, korišćene prema pronalasku, baziran je na principu razdvajanja prema veličini molekula, tj. membrana pravi razliku između redoks-aktivnih komponenti i jona provodnih soli na osnovu njihovih veličina, što se može objasniti, na primer, molarnom masom (prosečna vrednost), brojem jedinica koje se ponavljaju, jonskim radijusom i/ili radijusom inercije.
Za potrebe opisa, selektivnost je granica razdvajanja pri kojoj molekuli ne mogu više efektivno da prolaze kroz membranu. Ovo znači da su molekuli date molekulske težine, najmanje 90% molekula, zadržani na membrani.
Predložena membrana za razdvajanje prema veličini molekula, na primer polupropusna membrana ili membrana za dijalizu, poželjno razdvaja ove redoks aktivne koponente velike molekulske težine u dve komore sa selektivnošću od najmanje 500 g/mol, posebno poželjno najmanje 550 g/mol, gde su upotrebljeni redoks-aktivni organski ili metal-organski materijali, polimeri ili oligomeri koji shodno tome imaju molarnu masu veću od selektivnosti membrane za razdvajanje prema veličini molekula, kao komponente velike molekulske težine.
Korišćena membrana za razdvajanje prema veličini molekula prema pronalasku, utiče na razdvajanje postupkom fizičkog (mehaničkog) razdvajanja membranom. Ovde se primena zasniva na principu razdvajanja prema veličini molekula, tj. sve čestice u komorama, polarnosti specifične za katolit i anolit koje su veće od pora membrane zadržane su na membrani.
Membrana za razdvajanje prema veličini molekula upotrebljena prema pronalasku može da se sastoji od različitih materijala dokle god su osigurane prethodno navedene funkcionalne karakteristike. Materijali membrane za razdvajanje prema veličini molekula mogu, zavisno od date primenc. da se sastoje od plastike, keramike, stakla, metala ili tekstilnih struktura ili tekstilnih struktura u obliku ploča. Primeri materijala su organski polimeri kao što je celuloza ili modifikovana celuloza, na primer, celulozni etri ili celulozni estri, polietar sulfon, polisulfon, poliviniliden fluorid, poliestri, poliuretani, poliamidi, polipropilen, polivinil hlorid, poliakrilonitril, polistiren, polivinil alkohol, polifenilen oksid, poliimidi, politetralluoretilen i njihovi derivati ili keramika, staklo ili filc. Takođe su moguće membrane za razdvajanje prema veličini molekula koje se sastoje od više materijala (kompoziti).
Membrane za razdvajanje prema veličini molekula mogu se upotrebiti u različitim oblicima filtrirajućih elemenata. Primeri istih su pločaste membrane, filter vrećice i moduli sa šupljim vlaknima. Ove realizacije su poznate prosečnom stručnjaku. Prednost se daje primeni pljosnatih membrana.
Membrane za razdvajanje prema veličini molekula koje se koriste prema predmetnom pronalasku mogu se podupreti radi bolje stabilnosti.
Debljina membrana za razdvajanje prema veličini molekula prema predmetnom pronalasku može da varira u širokom opsegu. Uobičajena debljina kreće su u opsegu od 1 u.m do 5 mm, a posebno poželjno od 10 pm do 200 um.
Redoks-aktivna komponenta velike molekulske težine prema predmetnom pronalasku može da bude bilo koje jedinjenje koje može da bude prisutno u najmanje dva različita stabilna oksidaciona stanja i da su takve molekulske težine da ne mogu da prođu kroz membrane za razdvajanje prema veličini molekula prema pronalasku.
Redoks-aktivne komponente velike molekulske težine mogu da budu polimeri ili oligomeri; tako ovde, izraz oligomeri se odnosi na jedinjenja molarne mase od 500 do 5000 g/mol (prosečna vrednost) i izraz polimeri odnosi se na jedinjenja molarne mase veće od 5000 g/mol (prosečna vrednost).
Uobičajne redoks-aktivne komponente koje su korišćene prema pronalasku su oligomeri ili polimeri koji imaju polimernu osnovu koja sadrži jednu ili više aktivnih jedinica. Ove aktivne jedinice mogu da se kupluju sa polimernom osnovom na različite načine. Moguće je kovalentno vezivanje aktivnih jedinica polimerne osnove, tj. aktivne jedinice su kovalentno vezane kao sporedne grupe za polimernu osnovu, na primer preko C-C- veza ili preko premosnih grupa poput -O-, -S-, -NH-, CO-, -CONH- ili - COO-. Međutim, aktivne jedinice takođe mogu da formiraju sastavne delove polimerne osnove i tada su kovalentno inkorporirane u nju, na primer, preko C-C- veze ili premosnih grupa poput -O-, -S-, -NH-, CO-, -CONH- ili -COO-. Konačno, aktivne jedinice se takođe mogu koordinativno vezati za polimernu osnovu preko supramolekularnih interakcija, na primer preko vodoničnih veza. jonskih interakcija, pi-pi interakcija ili kao Luisova kiselina za grupe koje imaju osobine Luisove baze koje su sa druge strane vezane za polimernu osnovu ili kao Luisova baza za grupe koja ima osobinu Luisove kiseline koja je sa druge strane vezana za polimernu osnovu.
Primeri jedinjenja koja mogu da formiraju polimernu osnovu su polimeri dobijeni od etilenski nezasićenih karboksilnih kiselina ili njihovi estri ili amidi, npr. polimetakrilati, poliakrilati ili poliakrilamidi, polimeri izvedeni od etilenski zasićenih arilnih jedinjenja, npr. polistiren, polimeri dobijeni od vinil estara ili zasićenih karboksilnih kiselina ili njenih derivata, npr. polivinil acetat ili polivinil alkohol, polimeri izvedeni od olefina ili bicikličnih ili policikličnih olefina, npr. polietilen, polipropilen ili polinorbornen, poliimidi izvedeni od tetrakarboksilnih kiselina koje formiraju imide i diamina, polimeri izvedeni od prirodnih polimera i njihovi hemijski modifikovani derivati, npr. celuloza ili celulozni etri, i takođe poliuretani, polivinil etri, politiofeni, poliacetileni, polialkilen glikoli, poli-7-oksaorbornen, polisiloksani, polialkilen glikol i njegovi derivati, npr. njegovi etri, poželjno polietilen glikol i njegovi derivati. Posebna prednost se daje klasi materijala koji formiraju polimernu osnovu odnosno polimetakrilatima, poliakrilatima, polistirenu, polialkilen glikolima i polivinil etrima.
Primeri jedinjenja koji mogu da formiraju aktivne jedinice su jedinjenja koja obrazuju nitroksidne radikale ili 2,2-difenil-l-pikrilhidrazil radikale, TMPD( engl. Wurster salts),hinone, jedinjenja koja mogu da obrazuju galvinoksil radikal, fenoksil radikal, triarilmetil radikal, polihlortrifenilmetil radikal, fenalenil radikal, ciklopentadienil radikal, iminoksil radikal, verdazil radikal, nitronilnitroksid radikal ili tiazil radikal, indigo, disulfide, tiafulvalene, tioetre, tiolane, tiofen, viologen, tetraketopiperazin, hinoksalin, triarilamin, kaliks[4]aren, antrahinonil sulfid, ftalazin, cinolin, ferocen, karbazol, poli-indol, polipirol, polianilin, politiofen, poli-N,N'-dialil-2,3,5,6-tetraketopiperazin, 2,5-di-terc-butil-4-metoksifenoksipropil estre, poli-2-fenil-1,3-ditiolan, polifmetantetriltetratiometilen], poli-2,4-ditiopentanilen, polieten-1,1,2,2-tetratiol, poli-3,4etilendioksitiofen, 5,5-bismetiltio-2.2-bitiofen, poli-1,2,4,5-tetrakispropiltiobenzen, poli-5-amino-l ,4-dihidrobenzo[d]- l'2'-ditiadien-ko-anilin, poli-5,8-dihidro-lH,4H-2,3,6,7-tetratiaantracen, poliantra[l',9',8'-b,c,d,ej[4',10',5'-b',c',d',e']bisfl,6,6a6a-SIV-tritia]pentalen, polienoligosulfid, poli-l,2-bistiofen-3-ilmetildisulfan, poli-3-tienilmetil disulfid-ko-benzildisulfid, politetrationaftalen, polinafto[l,8-cd][l,2]-ditiol, poli-2.5-dimerkapto-l,3,4-tiadiazol, polisulfid, politiocijanogen, poliazulen, polifluoren, polinaftaien, poliantracen, polifuran, tetratiafulvalen ili polioksifenazin i njihovi izomeri i derivati.
Aktivne jedinice su poželjno kovalentno vezane za polimernu osnovu. Međutim, mogu se koristiti i polimerni adukti.
Posebna prednost se daje polimerima koji sadrže grupe koje obrazuju nitroksid radikal, verdazil radikal ili nitronilnitroksiđ radikal. viologene ili hinoline kao redoks-aktivne komponente.
Primeri grupa koje obrazuju nitroksid radikale su piperidini, a posebno 2,2,6,6-tetraalkil-supstituisani derivati i naročito 2,2,6,6-tetraalkil-4-amino-supstituisani derivati ili 2,2,6,6-tetraalkil-4-hidroksi-supstituisani derivati.
Primer viologena su bipiridil derivati, a posebno 4,4'-bipiridil derivati koji su, posebno, alkil-supstituisani u 4,4'-položaju. Takođe je prednost koristiti "produžene" viologene; to su oligomeri napravljeni od jedinica arilena, alkilena, alkilen etra ili tioena koje su inkorporirane između piridinskih jedinica i kovalentno su vezane za istu.
Primeri hinona su proizvodi oksidacije fenola, npr. hidrohinon, antrahinon ili 1,4-dihidroksinaftalen. Prednost se daje 1,4-benzohinonu i 1,4-naftohinonu.
Veoma posebna prednost je data upotrebi polimera koji imaju polimernu osnovu odabranu iz grupe koju čine polimetakrilati, poliakrilati, polistireni, polialkilen glikoli i polivinil etri i imaju redoks-aktivne komponente odabrane iz grupe koje formiraju nitroksid radikale, verdazil radikale ili nitronilnitroksiđ radikale, viologene i hinone kovalentno vezane za ovu polimernu osnovu.
Primeri polimera sa polimetakrilatnom osnovom ili poliakrilatnom osnovom sa grupama koje obrazuju nitroksidne radikale koji su kovalentno vezani su polimetakrilat ili poliakrilat sa 2,2,6,6-tetraalkil-supstituisanim piperidinima koji su vezani preko atoma kiseonika na položaju 4 za karboksilne grupe polimetakrilata ili poliakrilata. Posebna prednost se daje primeru polimera, poli(2,2,6,6-tetrametilpiperidiniloksimetakrilat-A:a-poli(etilen glikol) metil etar metakrilat).
Primeri polimera sa polialkilen glikolnom osnovom sa kopolimerizovanim viologen rađikalom su polietilen glikoli sa kopolimerizovanim 4,4'-bipiridil radikalom koji je vezan preko atoma azota piridila za atome ugljenika etilen glikola. Posebna prednost se daje polimeru, poli(4,4'-bipiridin-£o-poli(etilen glikol)).
Prosečna molarna masa (prosečna vrednost) redoks-aktivne komponente velike molekulske težine obično iznosi najmanje 500 g/mol, poželjno barem 550 g/mol, a bolje najmanje 1000 g/mol, i najbolje od 1000 do 500 000 g/mol, a naročito od 1000 do 50 000 g/mol.
Polimeri koji sadrže redoks-aktivne komponente mogu da budu prisutni kao linearni polimeri ili kao razgranati polimeri, na primer kao zvezdasti polimeri ili polimeri u obliku češlja, dendrimeri, elektroprovodni polimeri, ciklični polimeri, polikatenani ili polirotaksani.
Prednost se daje upotrebi razgranatih polimera, a posebno zvezdastih polimera ili polimera u obliku češlja, dendrimera, elektroprovodnih polimera, cikličnih polimera, polikatenana ili polirotaksana. Ove vrste su okarakterisane povećanom rastvoljivošću i viskozitet dobijenih rastvora je generalno manji u slučaju odgovarajućih linearnih polimera.
Viskozitet elektrolita upotrebljenih prema pronalasku obično se kreće u opsegu od 1 mPas do 10<6>mPas, a posebno od 10<2>do 10<4>mPas (mereno na 25°C pomoću rotacionog viskozimetra, ploča/ploča).
Rastvorljivost polimera koji sadrži redoks-aktivne komponente koji su korišćeni prema pronalasku takođe se može poboljšati kopolimerizacijom ili funkcionalizacijom, npr. sa polietilen glikolom, polimetakrilnom kiselinom, poliakrilnom kiselinom, poli-2-metiloksazolinom ili polistiren sulfonatom,
Polimeri korišćeni prema pronalasku i koji sadrže redoks-aktivne komponente mogu se pripremiti uobičajenim postupkom polimerizacije. Primeri polimerizacija su masena polimerizacija (tj.polimerizacija u kojoj se monomer nalazi u homogenoj fazi bez rastvaračaili dispergatora),polimerizacija u rastvoru, taložna polimerizacija ili emulziona ili suspenziona polimerizacija, i takođe polimer-analogne funkcionalizacije. Ove procedure su poznate prosečnom stručnjaku u tehnici.
Redoks-aktivne komponente se mogu upotrebiti kao takve, tj. bez rastvarača, ako su tečne na sobnoj temperaturi. Međutim, poželjno redoks-aktivne komponente se koriste zajedno sa rastvaračem.
Redoks protočna ćelija pronalaska može da sadrži i dodatne elemente ili komponente koje su uobičajene za svaku ćeliju pored prethodno opisanih komponenti. Neke od ovih komponenata su neophodne, dok se ostale mogu upotrebiti po potrebi.
Primeri komponenti koje su neophodne su:
o elektrode kao što su elektrode napravljene od grafita, netkanog grafita,
grafitnog papira, mreže (tepiha) ugljeničnih nanocevi ili grafena
o vodovi za utičnicu kao što su vodovi napravljeni od grafita ili metala o elektroliti koji sadrže rastvorene provodne soli; oni mogu biti tečni redoks-aktivni polimeri ili rastvori, emulzije ili suspenzije sastavljene od redoks-aktivnih polimera i elektrolitnih rastvarača
o primeri elektrolitnih rastvarača su voda ili organski rastvarači kao što je acetonitril, organski karbonati, alkoholi, dimetilformamid, dimetil sulfoksid, dimetilacetamid. dihlormetan, nitrometan, tetrahidrofuran, poželjno voda, acetonitril i organski karbonati
o primeri provodnih elektrolitnih soli su soli koje sadrže anjone odabrane iz grupe koju čine PF6, BF4, SbF6, AsF6, C104. CF3SO3, S02C2F5, C4F9SO3, (CF3S03)N2, OH, S04, F. Cl, Br i I i takođe katjone odabrane iz grupe koju čine II, katjoni alkalnih metala i katjoni zemnoalkainih metala i supstituisani ili nesupstituisani amomjum katjoni
o sredstva za prenos poput pumpi i takođe rezervoari i cevi za transport i skladištenje redoks-aktivnih komponenti.
Primeri komponenti koje su po potrebi prisutne su
o elektroliti koji dodatno sadrže elektrolitne aditive pored rastvorenih
provodnih soli
o primeri elektrolitnih aditiva su površinski aktivna sredstva, modifikatori viskoziteta, pesticidi, puferi, stabilizatori, katalizatori, provodni aditivi, antifriz, toplotni stabilizatori.
Ove redoks-aktivne komponente velike molekulske težine koje su prisutne kao nerazblažene, u rastvorenom obliku ili u dispergovanom obliku u obe komore i razdvajanje njihovog protoka sa prethodno navedenom selektivnošću omogućilo je dobijanje redoks protočne ćelije koja ne sadrži skupe i toksične ili opasne elektrolite koje u slučaju oštećenja mogu da isteknu i zagade okolinu.
Takođe se može proizvesti membrana koja razdvaja dva odvojena toka i upotrebiti uz relativno mali izdatak. Povoljno se sastoji od organskog materijala i pogodno je nameštena kao polimerna membrana.
Dosadašnja ispitivanja redoks protočne ćelije pronalaska, posebno u eksperimentima koja uključuju ponavljajuće cikluse punjenja/pražnjenja, ukazuju na značajno produženo trajanje i snižene troškove proizvodnje prilikom njene primene u odnosu na sisteme koji su opisani na početku.
Redoks protočna baterija pronalaska može naći primenu u različitim oblastima. Ona može u najširem smislu da bude skladište električne energije za mobilne i stacionarne aplikacije. Pronalazak obezbeđuje upotrebu redoks protočne baterije u ove svrhe.
Primeri primene su upotreba u oblasti elektromobilnosti, npr. kao zaliha energije u drumskim, vazdušnim i vodenim vozilima, upotrebe kao stacionarna zaliha energije za potrebe napajanja u hitnom slučaju, za izjednačavanje vršnog opterećenja i za privremeno skladištenje električne energije iz obnovljivih izvora energije, posebno u sektoru fotonaponskih sistema i energije vetra.
Protočna redoks baterija pronalaska se poželjno koristi kao stacionarna rezerva električne energije.
Redoks protočne baterije pronalaska mogu se serijski ili paralelno povezati jedna sa drugom na poznati način.
Pronalazak će biti detaljnije ilustrovan u daljem tekstu uz pomoć protočne redoks baterije prikazane šematski na crtežu kao primeru izvođenja.
Redoks protočna baterija se sastoji od dve strukturno identične polovine ćelija (1) i (2) proizvedene kao šuplja Teflonska tela, gde polovina ćelije (1) ima funkciju anolitne komore i polovina ćelije (2) ima funkciju katolitne komore.
Dve polovine ćelije (1, 2) (zbog jasnoće dat pogled u rasklopljenom stanju) su povezane preko membrane za razdvajanje prema veličini molekula (3) sa granicom razdvajanja od 1000 g/mol.
Svaka polovina ćelije (1, 2) ima priključak za dotok (4) i priključak za isticanje (5) preko kojih su polovine ćelije (1, 2) pomoću creva povezane sa odgovarajućim sudom sa skladištenje (skladište za tečnost) koji sadrži anolit ili katolit za odgovarajuću polovinu ćelije (1) ili (2) (nije prikazano na crtežu zbog jasnoće).
Anolit ili katolit je (u svakom slučaju kao poseban tečni tok kroz polovine ćelija (1) i (2) redoks protočne baterije) pumpan pomoću pumpe (takođe zbog jasnoće nije prikazano) od posude za skladištenje kroz odgovarajuću polovinu ćelije (1) ili (2)
(označeno strelicama kod priključaka za dotok i priključaka za isticanje (4, 5)) tokom procesa punjenja/pražnjenja.
Svaka polovina ćelije (1, 2) ima unutrašnju elektrodu naravljenu od grafita/grafitnog ftlca na kojoj se odvija elektrodna rekcija poznata per se u odgovarajućoj polovini ćelije (1, 2). Ove unutrašnje elektrode se u svakom slučaju ponašaju kao polaritetno zavisni odvodni električni vodovi (6) za električno povezivanje van polovina ćelije (1, 2).
Rastvor (10 mg/ml) poli(2,2,6,6-tetrametilpiperidiniloksimetakrilat-to-poli(etileri glikol) metil etar metakrilat) u propilen karbonatu je upotrebljen kao katolit. Rastvor (10 mg/ml) poli(4,4'-bipiridin-ce>-poli(etilen glikol)) u propilen karbonatu je upotrebljen kao anolit. Tetrabutilamonijum heksafluorofosfat (0.1 mol/l) je dodat kao provodljiva so u oba rastvora. Ćelija dobijena na ovaj način može da bude višekratno punjena i pražnjena na konstantnoj jačini struje od 500 uA i ima napon pražnjenja od oko 1.1 V.
Lista refernetnih brojeva
1,2- Polu-ćelija
3- Membrana za razdvajanje prema veličini molekula
4- Priključak za dotok
5- Priključak za isticanje
6- Utičnica za napajanje

Claims (19)

1. Redoks protočna baterija za skladištenje električne energije, koja sadrži reakcionu ćeliju sa dve komore (1, 2) za katolit i anolit, specifičnog polariteta, gde je svaka povezana za rezervoar za tečnost i koje su razdvojene membranom za izmenu jona, pri Čemu je svaka od komora (1.2) napunjena redoks-aktivnim komponentama koje su prisutne kao nerazblažene, u rastvorenom obliku ili dispergovane u elektrolitnom rastvaraču i takođe provodnim solima koje su rastvorene u istim, i po potrebi dodatnim aditivima, naznačena time, što su jedinjenja velike molekulske težine date kao redoks-aktivne komponente i membrana za razdvajanje prema veličini molekula (3) je data kao membrana za razdvajanje redoks-aktivnih komponenti velike molekulske težine koje su prisutne kao nerazblažene, u rastvorenom obliku ili u đispergovanom obliku, pri čemu membrana za razdvajanje prema veličini molekula ima selektivnost od najmanje 500 g/mol i redoks-aktivne komponente velike molekulske težine imaju odgovarajuće vrednosti prosečne molarne mase veće od 500 g/mol.
2. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što je svaka od komora (1,2) napunjena redoks-aktivnim komponentama koje su prisutne kao nerazblažene ili kao rastvori u vodi ili u organskom rastvaraču.
3. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1,naznačena time, što je polupropusna membrana data kao membrana za razdvajanje prema veličini molekula.
4. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što je membrana za dijalizu data kao membrana za razdvajanje prema veličini molekula.
5. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što redoks-aktivne komponente velike molekulske težine imaju odgovarajuće prosečne vrednosti molarne mase veće od ili jednake 550 g/mol.
6. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što se membrana za razdvajanje prema veličini molekula sastoji od plastike, keramike, stakla, metala, kompozitnih ili tekstilnih struktura u obliku table ili njihovih kombinacija, poželjno organskih polimera, naročito celuloze ili modifikovane celuloze, polietar sulfona, polisulfona, poliviniliden fluoriđa, poliestara, poliuretana, poliamida, polipropilena, polivinil hlorida, poliakrilonitrila, dekstrana, lignina, polipropilen oksida, polietilenimina, poiiakrilne kiseline, polistirena, polivinil alkohola, polifenilen oksida, poli-imida, politetrafluoretilena ili njihovih derivata.
7. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što se membrana za razdvajanje prema veličini molekula sastoji od organskog materijala i posebno je konfigurisana kao polimerna membrana.
8. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što se debljina membrane za razdvajanje prema veličini molekula kreće u opsegu od 1 p do 5 mm, posebno poželjno od 10 pm do 200 um.
9. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1. naznačena time, što su redoks-aktivni organski ili metal-organski materijali, oligomeri ili polimeri upotrebljeni kao komponente velike molekulske težine.
10. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što su jedinjenja koja sadrže polimere odabrana iz grupe koju čine jedinjenja koja obrazuju nitroksid radikale ili 2,2-difenil-1 -pikrilhidrazil radikale, TMPD, hinone, jedinjenja koja mogu da obrazuju galvinoksil radikale, fenoksil radikale, triarilmetil radikale, polihlortrifeniImeli 1 radikale, fenalenil radikale, ciklopentadienil radikale, iminoksil radikale, verdazil radikale, nitronilnitroksiđ radikale ili tiazil radikale, indigo, disulfide, tiafulvalene, tioetre, tiolane, tiofene, viologen, tetraketopiperazin, hinoksalin, triarilamin, kaliks[4]aren, antrahinonil sulfid, ftalazin, cinolin, ferocen, karbazol, polindol. polipirol, polianilin, politiofen, poli-N,N'-dialil-2,3,5,6-tetraketopiperazin, 2,5-di-terc-butil-4-metoksifenoksipropil estre, poli-2-fenil-l ,3-ditiolan, poli[metantetriltetratiometilen], poli-2,4-ditiopentanilen, polieten-1,1,2,2-tetratiol, poli-3,4-etilendioksitiofen. 5,5-bismetiltio-2,2-bitiofen, poli-1,2,4,5-tetrakispropiltiobenzen, poli-5-amino-l,4-dihidrobenzo[d|-l'2'-ditiadien-ko-anilin, poIi-5,8-dihidro-lH,4II-2,3,6,7-tetratiaantracen, poliantra[r,9',8'-b,c,d,e]-[4,,10,,5'-b',c,,d,,e']bisll,6,6a6a-SIV-tritia]pentalen, polien oligosulfid, poli-l,2-bistiofen-3-ilmetildisulfan, poli-3-tienilmetil disulfid-co-benzil disulfiđ, politetrationaftalen, polinafto[l,8-cd][l,2]ditiol, poli-2.5-dimerkapto-1,3,4-tiadiazol, polisulfid, politiocijanogen, poliazulen, polifiuoren, polinaftalen, poliantracen, polifuran, tetratiafulvalen ili polioksifenazin i njihove izomere i derivate, su upotrebljena kao redoks-aktivne komponente. U.
Redoks protočna baterija prema zahtevu 10, naznačena time. što su polimeri sa polimernom osnovom odabrani iz grupe koju čine polimeri izvedeni od etilenski nezasićenih karboksilnih kiselina ili njihovi estri ili amidi, posebno polimetakrilati, poliakrilati ili poliakrilamidi, ili polimeri izvedeni od etilenski nezasićenih arilnih jedinjenja, a naročito polistiren ili polimeri izvedeni od vinil estara zasićenih karboksilnih kiselina ili njihovi derivati, a naročito polivinil acetat ili polivinil alkohol, ili polimeri izvedeni od olefina ili od bicikličnih ili policikličnih olefina, posebno polietilena, polipropilena ili polinorbornena, ili poli-imidi izvedeni od tetrakarbokislnih kiselina koje formiraju imide i diamina, i polimeri izvedeni od prirodnih polimera i takođe njihovi hemijski modifikovani derivati, a posebno celuloza ili etar celuloze i poliuretani, polivinil etri, politiofeni, poliacetilen, polialkilen glikoli, poli-7-oksanorbornen, polisiloksan, polialkilen glikol i njihovi derivati su upotrebljeni kao redoks-aktivne komponente.
12. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što su polimeri koji sadrže grupe koje formiraju nitroksid radikale, verdazil radikale ili nitronilnitroksiđ radikale, viologene ili hinone, a posebno koji sadrže piperidine, a posebno poželjno 2,2,6,6-tetraalkil-supstitusane derivate i naročito 2,2,6,6-tetraalkil-4-amino-supstituisane derivate ili 2,2,6,6-tetraalkil-4-hidroksi-supstituisane derivate, ili koji posebno sadrže bipiridil derivate, a bolje 4,4'-bipirtdiI derivate i još bolje 4.4'-bipiridil derivate koji su alkil-supstituisani u položajima 4,4' ili koji sadrže hinone koji predstavljaju proizvode oksidacije fenola, a posebno hidrohinon, antrahinon ili 1,4-dihidroksinaftalen, korišćeni kao redoks-aktivne komponente.
13. Redoks protočna baterija prema zahtevu 12, naznačena time, što su polimeri sa polimetakrilatnom osnovom ili poliakrilatnom osnovom koji imaju grupe koje formiraju nitroksid radikale kovalentno vezane za nju, posebno polimetakrilati ili poliakrilati sa 2,2,6,6-tetraalkil-supstituisanim piperidinima koji su vezani preko atoma kiseonika na poziciji 4 za karboksilne grupe polimetakrilata ili poliakrilata i vrlo naročito poželjni poli(2,2,6,6-tetrametilpiperidiniloksi metakrilat-co-poli(etilen glikol) metil etar metakrilat) prisutni kao redoks-aktivne komponente ili u tim polimerima koji imaju polialkilen glikol osnovu sa kopolimerizovanim viologen radikalima, posebno polietilen glikoli koji imaju kopolimerizovane 4,4'-bipiridil radikale koji su vezani preko piridil azota za atome ugljenika etilen glikola i vrlo naročito poželjni poli(4,4'-bipiridin-co-poli(etilen glikol)) su prisutni kao redoks-aktivne komponente.
14. Redoks protočna baterija prema zahtevu 12, naznačena time, što su polimeri koji imaju polimernu osnovu odabranu iz grupe koju čine polimetakrilati, poliakrilati, polistircni, polialkilen glikoli i polivinil etri i imaju redoks-aktivne komponente odabrane iz grupe koju čine grupe koje formiraju nitroksid radikale, verdazil radikale ili nitronilnitroksiđ radikale, viologene i hinone kovalentno vezane za datu polimernu osnovu upotrebljeni kao redoks-aktivne komponente.
15. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1. naznačena time, što su polimeri koji su prisutni kao linearni polimeri ili kao razgranati polimeri, naročito kao polimeri u obliku češlja ili zvezdasti polimeri, dendrimeri, elektroprovodljivi polimeri, ciklični polimeri, polikatenani ili polirotaksani, upotrebljeni kao redoks-aktivne komponente.
16. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što se viskozitet upotrebljenih elektorilita kreće u opsegu od 1 mPas do IO<6>mPas, bolje od IO<2>do IO<4>mPas (mereno na 25°C pomoću rotacionog viskozimetra, ploča/ploča).
17. Redoks protočna baterija prema zahtevu 1, naznačena time, što elektrolitni rastvarač sadrži i aditive odabrane iz grupe koju čine površinski aktivna sredstva, mođifikatori viskoziteta, pesticidi, puferi, stabilizatori, katalizatori, aditivi za provodljivost, antifrizi i stabilizatori temperature.
18. Upotreba redoks protočne baterije prema zahtevu 1 za skladištenje električne energije za mobilne i stacionarne aplikacije.
19. Upotreba prema zahtevu 18, naznačena time, što je redoks protočna baterija upotrebljena u oblasti elektromobilnosti, posebno skladištenja energije u zemljanim, vazdušnim i vodenim vozilima, ili što je redoks protočna baterija upotrebljena kao stacionarno skladište energije za potrebe napajanja u hitnom slučaju, za izjednačavanje vršnog opterećenja i za privremeno skladištenje električne energije iz obnovljivih izvora energije, posebno u sektoru fotonaponskih sistema i energije vetra.
RS20160024A 2012-08-14 2013-07-25 Redoks protočna baterija koja sadrži jedinjenja velike molekulske težine kao redoks par i polupropustljivu membranu za skladištenje električne energije RS54512B1 (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
DE102012016317.7A DE102012016317A1 (de) 2012-08-14 2012-08-14 Redox-Flow-Zelle zur Speicherung elektrischer Energie
PCT/EP2013/002206 WO2014026728A1 (de) 2012-08-14 2013-07-25 Redox-flow-zelle mit hochmolekularen verbindungen als redoxpaar und|semipermeabler membran zur speicherung elektrischer energie

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS54512B1 true RS54512B1 (sr) 2016-06-30

Family

ID=48877195

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20160024A RS54512B1 (sr) 2012-08-14 2013-07-25 Redoks protočna baterija koja sadrži jedinjenja velike molekulske težine kao redoks par i polupropustljivu membranu za skladištenje električne energije

Country Status (26)

Country Link
US (1) US9905876B2 (sr)
EP (1) EP2785442B1 (sr)
JP (1) JP6302468B2 (sr)
KR (1) KR102091385B1 (sr)
CN (1) CN104582820B (sr)
AU (1) AU2013304341B2 (sr)
BR (1) BR112015002936B1 (sr)
CA (1) CA2880997C (sr)
CY (1) CY1117069T1 (sr)
DE (1) DE102012016317A1 (sr)
DK (1) DK2785442T3 (sr)
ES (1) ES2555475T3 (sr)
HR (1) HRP20160057T1 (sr)
HU (1) HUE028376T2 (sr)
IL (1) IL237059B (sr)
MX (1) MX354025B (sr)
MY (1) MY170328A (sr)
PL (1) PL2785442T3 (sr)
PT (1) PT2785442E (sr)
RS (1) RS54512B1 (sr)
RU (1) RU2653356C2 (sr)
SG (1) SG11201500701SA (sr)
SI (1) SI2785442T1 (sr)
SM (1) SMT201500324B (sr)
WO (1) WO2014026728A1 (sr)
ZA (1) ZA201500337B (sr)

Families Citing this family (64)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
NO2751376T3 (sr) * 2014-02-13 2018-03-24
WO2015148358A1 (en) * 2014-03-24 2015-10-01 Cornell University Solar flow battery
US9982068B2 (en) 2015-01-16 2018-05-29 The Board Of Trustees Of The University Of Illinois Redox active polymers and colloidal particles for flow batteries
US10239978B2 (en) 2015-01-16 2019-03-26 The Board Of Trustees Of The University Of Illinois Redox active colloidal particles for flow batteries
CN104953132B (zh) * 2015-06-15 2017-04-05 湖南科技大学 一种液流型醇‑过氧化氢燃料电池及其制造方法
CN106329033B (zh) * 2015-06-30 2019-04-02 中国科学院大连化学物理研究所 一种基于水溶性快速反应动力学电对的光电化学储能电池
DE102015010083A1 (de) 2015-08-07 2017-02-09 Friedrich-Schiller-Universität Jena Redox-Flow-Zelle zur Speicherung elektrischer Energie und deren Verwendung
KR102645762B1 (ko) * 2015-10-27 2024-03-11 메사추세츠 인스티튜트 오브 테크놀로지 전기화학적 기체 분리 방법
DE102015014828A1 (de) * 2015-11-18 2017-05-18 Friedrich-Schiller-Universität Jena Hybrid-Flow-Zelle zur Speicherung elektrischer Energie und deren Verwendung
WO2017151647A1 (en) 2016-02-29 2017-09-08 Alliance For Sustainable Energy, Llc Materials for flow battery energy storage and methods of using
JP2017188574A (ja) * 2016-04-06 2017-10-12 積水化学工業株式会社 熱電変換デバイス
FR3050327B1 (fr) 2016-04-14 2018-05-11 IFP Energies Nouvelles Systeme et procede de stockage et de restitution d'energie electrochimique a flux de particules de polymeres redox
US20190131679A1 (en) * 2016-04-18 2019-05-02 Zincnyx Energy Solutions, Inc. Energy storage device electrolyte additive
DE102016005680A1 (de) 2016-05-06 2016-12-15 Daimler Ag Anolyt und Katholyt für einen Redox-Fluss-Energiespeicher
US11329304B2 (en) * 2016-05-27 2022-05-10 The Regents Of The University Of California Redox-flow batteries employing oligomeric organic active materials and size-selective microporous polymer membranes
DE102016212390A1 (de) 2016-07-07 2018-01-11 Innogy Se Kavernen Batteriespeicher
US11923581B2 (en) 2016-08-12 2024-03-05 President And Fellows Of Harvard College Aqueous redox flow battery electrolytes with high chemical and electrochemical stability, high water solubility, low membrane permeability
CN107895808A (zh) * 2016-10-04 2018-04-10 松下知识产权经营株式会社 液流电池
KR102081767B1 (ko) * 2016-10-13 2020-02-26 주식회사 엘지화학 중공 실리카를 포함하는 바나듐 레독스 플로우 배터리용 전해액 및 이를 포함하는 바나듐 레독스 플로우 배터리
CN108232267A (zh) * 2016-12-15 2018-06-29 松下知识产权经营株式会社 液流电池
WO2018114012A1 (de) 2016-12-23 2018-06-28 Ewe Gasspeicher Gmbh Einrichtung und verfahren zum speichern von energie sowie verwendung einer kaverne
CN106635376B (zh) * 2016-12-26 2019-06-11 上海微谱化工技术服务有限公司 润滑油脱色处理方法
US11648506B2 (en) * 2018-02-07 2023-05-16 Palo Alto Research Center Incorporated Electrochemical desalination system
DE102019102977A1 (de) 2018-02-07 2019-08-08 Palo Alto Research Center Inc. Elektrochemisches system zur flüssigtrockenmittelregeneration
WO2019157437A1 (en) * 2018-02-09 2019-08-15 President And Fellows Of Harvard College Quinones having high capacity retention for use as electrolytes in aqueous redox flow batteries
DE102018002746B4 (de) 2018-04-06 2026-03-12 Cmblu Energy Ag Verfahren und Vorrichtung zur Speicherung von elektrischer Energie in chemischen Redox-Verbindungen - Effiziente Redox-Flow-Batterie
CN108878933B (zh) * 2018-06-20 2021-01-22 湖南国昶能源科技有限公司 一种Nafion/lignin复合质子交换膜的制备方法
EP3861586A4 (en) 2018-10-01 2022-11-23 President and Fellows of Harvard College EXTENDING THE LIFE OF ORGANIC CIRCULATING BATTERIES THROUGH OXIDE-REDUCTION STATE MANAGEMENT
US11117090B2 (en) 2018-11-26 2021-09-14 Palo Alto Research Center Incorporated Electrodialytic liquid desiccant dehumidifying system
US11185823B2 (en) 2018-11-26 2021-11-30 Palo Alto Research Center Incorporated Electrodialytic system used to remove solvent from fluid and non-fluid flows
DE102018009363A1 (de) 2018-11-29 2020-06-04 Friedrich-Schiller-Universität Jena Redox-Flow-Batterie zur Speicherung von elektrischer Energie in Erdspeichern und deren Verwendung
DE102018009393A1 (de) 2018-11-29 2020-06-04 Friedrich-Schiller-Universität Jena Wässriger Elektrolyt, Redox-Flow-Batterie und deren Verwendung
DE102018131928A1 (de) * 2018-12-12 2020-06-18 Carl Freudenberg Kg Separator für elektrochemische Energiespeicher und Wandler
PL3899996T3 (pl) * 2018-12-20 2024-05-06 Victoria Link Limited Kompozycje elektrolitowe
JP7258350B2 (ja) * 2019-04-03 2023-04-17 国立研究開発法人産業技術総合研究所 規則構造を有する高水溶性、高エネルギー密度化有機系活物質を用いた電気化学デバイス
US11015875B2 (en) 2019-04-17 2021-05-25 Palo Alto Research Center Incorporated Electrochemical heat pump
KR102187986B1 (ko) * 2019-05-13 2020-12-07 한국세라믹기술원 페로센 레독스 콜로이드를 포함하는 레독스 플로우 전지용 전해액 및 이를 포함하는 레독스 플로우 전지
KR20220053626A (ko) 2019-08-28 2022-04-29 메사추세츠 인스티튜트 오브 테크놀로지 루이스 산 기체의 전기화학적 포집
US11598012B2 (en) 2019-08-28 2023-03-07 Massachusetts Institute Of Technology Electrochemically mediated gas capture, including from low concentration streams
JP7232155B2 (ja) * 2019-08-30 2023-03-02 株式会社デンソー レドックスフロー電池システム
CN114730902B (zh) * 2019-09-17 2026-03-31 路博润公司 具有2,5-二巯基-1,3,4-噻二唑（“dmtd”）和其衍生物的氧化还原液流电池电解质
DE102019125240A1 (de) * 2019-09-19 2021-03-25 Rwe Gas Storage West Gmbh Hybrider Kavernenspeicher
HUE066689T2 (hu) 2020-04-01 2024-09-28 Basf Se TEMPO-származékok oldata elektrolitként történõ alkalmazásra redox folyadékáramos cellákban
HUE067238T2 (hu) 2020-04-01 2024-10-28 Basf Se TEMPO-származékok oldata elektrolitként történõ alkalmazásra redox folyadékáramos cellákban
CN111613823B (zh) * 2020-06-18 2022-11-29 中盐金坛盐化有限责任公司 聚合物液流电池系统
US20230312496A1 (en) * 2020-08-26 2023-10-05 The Lubrizol Corporation 2,5-Dimercapto-1,3,4-Thiadiazole (DMTD) Metal Salt Derivatives
CN112271314B (zh) * 2020-10-27 2021-11-30 福州大学 一种基于四硫代富瓦烯二羧酸乙酯的液流电池正极电解液及其制备方法
US11925903B2 (en) 2020-12-18 2024-03-12 Xerox Corporation Electrodialysis heat pump
US12261338B2 (en) 2021-01-14 2025-03-25 Xerox Corporation Electrochemical device with efficient ion exchange membranes
US11715844B2 (en) 2021-03-04 2023-08-01 Uchicago Argonne, Llc Isatin derivative redoxmer for electrochemical device
US12085293B2 (en) 2021-03-17 2024-09-10 Mojave Energy Systems, Inc. Staged regenerated liquid desiccant dehumidification systems
DE102021001501A1 (de) 2021-03-23 2022-09-29 Karl Cammann Verfahren und Vorrichtung zur Regeneration von Anolyt und Katholyt bei Redox-Flow-Batterien
KR20230167094A (ko) 2021-04-07 2023-12-07 바스프 에스이 산화환원-유동 전지에서 전해질로서 사용하기 위한 tempo-유도체의 정제된 용액의 제조를 위한 알킬화된 피페리딘아민- 및 피페리딘아미늄-유도체의 용액
US12239941B2 (en) 2021-06-24 2025-03-04 Xerox Corporation System for redox shuttle solution monitoring
US11872528B2 (en) 2021-11-09 2024-01-16 Xerox Corporation System and method for separating solvent from a fluid
US12510257B2 (en) 2021-12-22 2025-12-30 Mojave Energy Systems, Inc. Electrochemically regenerated liquid desiccant dehumidification system using a secondary heat pump
US11944934B2 (en) 2021-12-22 2024-04-02 Mojave Energy Systems, Inc. Electrochemically regenerated liquid desiccant dehumidification system using a secondary heat pump
US12571546B2 (en) 2022-04-13 2026-03-10 Mojave Energy Systems, Inc. Liquid desiccant air conditioning using air as heat transfer medium
CN115995589B (zh) * 2022-10-13 2025-07-18 杭州师范大学 软酸软碱盐作为支撑电解质在基于吡啶及其衍生物负极活性材料的有机液流电池中的应用
US20250382258A1 (en) * 2022-12-09 2025-12-18 Dalian Institute Of Chemical Physics, Chinese Academy Of Sciences Naphthalene-type compound and preparation method therefore and use therefore
JP2025539498A (ja) 2022-12-12 2025-12-05 モハベ エネルギー システムズ，インコーポレイテッド 液体乾燥剤空調システム及び制御方法
CN116371221B (zh) * 2023-04-06 2023-11-28 中山大学 一种聚酰胺纳滤膜及其制备方法和应用
EP4688222A2 (en) 2023-04-07 2026-02-11 Mojave Energy Systems, Inc. Ultra low flow desiccant air conditioning systems devices and methods
DE102024108919A1 (de) 2024-03-28 2025-10-02 Forschungszentrum Jülich GmbH Einsatz Ketazin-basierter Redoxspezies in Elektrolyten für Redox-Flow-Batterien

Family Cites Families (32)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
IT1212303B (it) * 1978-07-10 1989-11-22 Elche Ltd Accumulatore redox.
AU575247B2 (en) 1986-02-11 1988-07-21 Pinnacle Vrb Limited All vanadium redox battery
RU2105395C1 (ru) * 1995-04-26 1998-02-20 Общество с ограниченной ответственностью "Интергрин" Электрохимический преобразователь энергии
US5681357A (en) 1996-09-23 1997-10-28 Motorola, Inc. Gel electrolyte bonded rechargeable electrochemical cell and method of making same
JP3729296B2 (ja) * 1996-12-10 2005-12-21 株式会社トクヤマ バナジウム系レドックスフロー電池用隔膜
CN1067412C (zh) 1998-07-20 2001-06-20 天津纺织工学院膜天膜技术工程公司 聚偏氟乙烯多孔复合膜的制法
JP3601581B2 (ja) 1999-06-11 2004-12-15 東洋紡績株式会社 バナジウム系レドックスフロー電池用炭素電極材
JP2001167788A (ja) 2000-10-19 2001-06-22 Tokuyama Corp レドックスフロー電池用隔膜の製造方法
JP2002329522A (ja) 2001-05-01 2002-11-15 Sumitomo Electric Ind Ltd 二次電池およびその運転方法
US8137852B2 (en) * 2004-11-09 2012-03-20 Ube Industries, Ltd. Liquid electrolyte
JP5284560B2 (ja) * 2004-11-18 2013-09-11 住友電気工業株式会社 レドックスフロー電池システムの運転方法
DK1905117T3 (da) 2005-06-20 2019-08-19 Newsouth Innovations Pty Ltd Forbedrede perfluorerede membraner og forbedrede elektrolytter til redoxceller og batterier
CN1312788C (zh) 2005-09-30 2007-04-25 清华大学 全钒氧化还原液流电池用质子交换复合膜及其制备方法
US20070151447A1 (en) 2005-12-30 2007-07-05 Membrane Technology And Research, Inc. Gas separation membranes and processes for controlled environmental management
US8795565B2 (en) 2006-02-21 2014-08-05 Celgard Llc Biaxially oriented microporous membrane
FR2930076B1 (fr) * 2008-04-09 2011-06-03 Univ Joseph Fourier Biopile a rendement ameliore
CN102119461B (zh) * 2008-06-12 2016-08-03 麻省理工学院 高能量密度氧化还原液流装置
US8722226B2 (en) 2008-06-12 2014-05-13 24M Technologies, Inc. High energy density redox flow device
JP2010086935A (ja) * 2008-09-03 2010-04-15 Sharp Corp レドックスフロー電池
US20100141211A1 (en) * 2008-11-04 2010-06-10 Rachid Yazami Hybrid electrochemical generator with a soluble anode
JP2010111639A (ja) 2008-11-07 2010-05-20 Panasonic Corp ケトン化合物の製造方法および蓄電デバイスの製造方法
CN102005554B (zh) 2009-09-01 2013-03-20 比亚迪股份有限公司 全钒离子液流电池用隔膜及制备方法和包括该隔膜的电池
GB201006488D0 (en) * 2010-04-19 2010-06-02 Univ Belfast Battery
CN101885840A (zh) * 2010-07-02 2010-11-17 中山大学 具有宏相分离结构的质子交换膜材料及其合成方法和应用
CN102412410B (zh) * 2010-09-23 2015-05-20 微宏动力系统（湖州）有限公司 液流电池
US8771856B2 (en) * 2010-09-28 2014-07-08 Battelle Memorial Institute Fe-V redox flow batteries
JP2014503946A (ja) 2010-12-10 2014-02-13 中国科学院大▲連▼化学物理研究所 多孔質隔膜及びその複合膜のレドックスフロー電池における応用
RS54173B1 (sr) 2010-12-14 2015-12-31 Acino Ag Transdermalni terapijski sistem za davanje aktivne supstance
KR101793205B1 (ko) * 2010-12-31 2017-11-03 삼성전자 주식회사 레독스 플로우 전지
KR101819036B1 (ko) * 2010-12-31 2018-01-17 삼성전자주식회사 레독스 플로우 전지
US8080327B1 (en) * 2011-06-27 2011-12-20 Vinazene, Inc. Electrical storage device utilizing pyrazine-based cyanoazacarbons and polymers derived therefrom
CN202308171U (zh) * 2011-11-04 2012-07-04 上海裕豪机电有限公司 平板配置型氧化还原液流电池

Also Published As

Publication number Publication date
SMT201500324B (it) 2016-02-25
SI2785442T1 (sl) 2016-01-29
IL237059B (en) 2019-02-28
BR112015002936B1 (pt) 2021-05-11
KR102091385B1 (ko) 2020-03-20
HUE028376T2 (hu) 2016-12-28
JP2015532764A (ja) 2015-11-12
US20150207165A1 (en) 2015-07-23
HRP20160057T1 (hr) 2016-02-12
AU2013304341A1 (en) 2015-02-26
KR20150044922A (ko) 2015-04-27
CA2880997A1 (en) 2014-02-20
CY1117069T1 (el) 2017-04-05
HK1205043A1 (en) 2015-12-11
EP2785442B1 (de) 2015-10-21
WO2014026728A1 (de) 2014-02-20
DE102012016317A1 (de) 2014-02-20
CA2880997C (en) 2020-08-25
CN104582820B (zh) 2019-01-11
RU2015109007A (ru) 2016-10-10
DK2785442T3 (en) 2016-01-25
SG11201500701SA (en) 2015-04-29
PT2785442E (pt) 2016-01-20
CN104582820A (zh) 2015-04-29
MX2015001996A (es) 2015-09-29
US9905876B2 (en) 2018-02-27
BR112015002936A2 (pt) 2017-08-08
AU2013304341B2 (en) 2018-03-08
ZA201500337B (en) 2015-12-23
MX354025B (es) 2018-02-07
ES2555475T3 (es) 2016-01-04
RU2653356C2 (ru) 2018-05-08
EP2785442A1 (de) 2014-10-08
PL2785442T3 (pl) 2016-04-29
JP6302468B2 (ja) 2018-04-11
MY170328A (en) 2019-07-17

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RS54512B1 (sr) Redoks protočna baterija koja sadrži jedinjenja velike molekulske težine kao redoks par i polupropustljivu membranu za skladištenje električne energije
Ye et al. Redox flow batteries for energy storage: a technology review
US11283077B2 (en) Hybrid flow battery for storing electrical energy and use thereof
Shin et al. A review of current developments in non-aqueous redox flow batteries: characterization of their membranes for design perspective
CN113228348B (zh) 氧化还原液流电池组及其用途
CN113261135B (zh) 水性电解液、氧化还原液流电池组及其用途
JP7258350B2 (ja) 規則構造を有する高水溶性、高エネルギー密度化有機系活物質を用いた電気化学デバイス
US20150125729A1 (en) Ion exchange membrane, method of preparing the same, and redox flow battery comprising the same
CN112490477B (zh) 基于含氧化还原活性侧基单元的共轭微孔聚合物负极的水系全有机混合液流电池
HK1205043B (zh) 具有高分子化合物作为氧化还原对的氧化还原液流电池和用於存储电能的半透膜
Small et al. Redox flow batteries
HK40057631B (zh) 氧化还原液流电池组及其用途
HK40057631A (zh) 氧化还原液流电池组及其用途
HK40057630A (en) Aqueous electrolyte, redox flow battery and use thereof