RS63108B1 - Sgc stimulatori - Google Patents

Sgc stimulatori

Info

Publication number
RS63108B1
RS63108B1 RS20220352A RSP20220352A RS63108B1 RS 63108 B1 RS63108 B1 RS 63108B1 RS 20220352 A RS20220352 A RS 20220352A RS P20220352 A RSP20220352 A RS P20220352A RS 63108 B1 RS63108 B1 RS 63108B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
disease
compound
pulmonary
disorders
hypertension
Prior art date
Application number
RS20220352A
Other languages
English (en)
Inventor
Takashi Nakai
Joel Moore
Nicholas Robert Perl
Rajesh R Iyengar
Ara Mermerian
G-Yoon Jamie Im
Thomas Wai-Ho Lee
Colleen Hudson
Glen Robert Rennie
James Jia
Paul Allen Renhowe
Timothy Claude Barden
Xiang Y Yu
James Edward Sheppeck
Karthik Iyer
Joon Jung
George Todd Milne
Kimberly Kafadar Long
Mark G Currie
Original Assignee
Cyclerion Therapeutics Inc
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Cyclerion Therapeutics Inc filed Critical Cyclerion Therapeutics Inc
Publication of RS63108B1 publication Critical patent/RS63108B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D413/00—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, at least one ring having nitrogen and oxygen atoms as the only ring hetero atoms
    • C07D413/14—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, at least one ring having nitrogen and oxygen atoms as the only ring hetero atoms containing three or more hetero rings
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/495—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with two or more nitrogen atoms as the only ring heteroatoms, e.g. piperazine or tetrazines
    • A61K31/505—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim
    • A61K31/506—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim not condensed and containing further heterocyclic rings
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/495—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with two or more nitrogen atoms as the only ring heteroatoms, e.g. piperazine or tetrazines
    • A61K31/505—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim
    • A61K31/517—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim ortho- or peri-condensed with carbocyclic ring systems, e.g. quinazoline, perimidine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/495—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with two or more nitrogen atoms as the only ring heteroatoms, e.g. piperazine or tetrazines
    • A61K31/505—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim
    • A61K31/519—Pyrimidines; Hydrogenated pyrimidines, e.g. trimethoprim ortho- or peri-condensed with heterocyclic rings
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/535—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with at least one nitrogen and one oxygen as the ring hetero atoms, e.g. 1,2-oxazines
    • A61K31/5375—1,4-Oxazines, e.g. morpholine
    • A61K31/5377—1,4-Oxazines, e.g. morpholine not condensed and containing further heterocyclic rings, e.g. timolol
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/54—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with at least one nitrogen and one sulfur as the ring hetero atoms, e.g. sulthiame
    • A61K31/541—Non-condensed thiazines containing further heterocyclic rings
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/55—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having seven-membered rings, e.g. azelastine, pentylenetetrazole
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K45/00—Medicinal preparations containing active ingredients not provided for in groups A61K31/00 - A61K41/00
    • A61K45/06—Mixtures of active ingredients without chemical characterisation, e.g. antiphlogistics and cardiaca
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P11/00—Drugs for disorders of the respiratory system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P15/00—Drugs for genital or sexual disorders; Contraceptives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D401/00—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, at least one ring being a six-membered ring with only one nitrogen atom
    • C07D401/14—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, at least one ring being a six-membered ring with only one nitrogen atom containing three or more hetero rings
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D403/00—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by group C07D401/00
    • C07D403/02—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by group C07D401/00 containing two hetero rings
    • C07D403/04—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by group C07D401/00 containing two hetero rings directly linked by a ring-member-to-ring-member bond
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D417/00—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, at least one ring having nitrogen and sulfur atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by group C07D415/00
    • C07D417/14—Heterocyclic compounds containing two or more hetero rings, at least one ring having nitrogen and sulfur atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by group C07D415/00 containing three or more hetero rings
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D451/00—Heterocyclic compounds containing 8-azabicyclo [3.2.1] octane, 9-azabicyclo [3.3.1] nonane, or 3-oxa-9-azatricyclo [3.3.1.0<2,4>] nonane ring systems, e.g. tropane or granatane alkaloids, scopolamine; Cyclic acetals thereof
    • C07D451/02—Heterocyclic compounds containing 8-azabicyclo [3.2.1] octane, 9-azabicyclo [3.3.1] nonane, or 3-oxa-9-azatricyclo [3.3.1.0<2,4>] nonane ring systems, e.g. tropane or granatane alkaloids, scopolamine; Cyclic acetals thereof containing not further condensed 8-azabicyclo [3.2.1] octane or 3-oxa-9-azatricyclo [3.3.1.0<2,4>] nonane ring systems, e.g. tropane; Cyclic acetals thereof
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D471/00—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, at least one ring being a six-membered ring with one nitrogen atom, not provided for by groups C07D451/00 - C07D463/00
    • C07D471/02—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, at least one ring being a six-membered ring with one nitrogen atom, not provided for by groups C07D451/00 - C07D463/00 in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D471/04—Ortho-condensed systems
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D471/00—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, at least one ring being a six-membered ring with one nitrogen atom, not provided for by groups C07D451/00 - C07D463/00
    • C07D471/02—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, at least one ring being a six-membered ring with one nitrogen atom, not provided for by groups C07D451/00 - C07D463/00 in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D471/08—Bridged systems
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D471/00—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, at least one ring being a six-membered ring with one nitrogen atom, not provided for by groups C07D451/00 - C07D463/00
    • C07D471/02—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, at least one ring being a six-membered ring with one nitrogen atom, not provided for by groups C07D451/00 - C07D463/00 in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D471/10—Spiro-condensed systems
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D487/00—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, not provided for by groups C07D451/00 - C07D477/00
    • C07D487/02—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, not provided for by groups C07D451/00 - C07D477/00 in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D487/04—Ortho-condensed systems
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D487/00—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, not provided for by groups C07D451/00 - C07D477/00
    • C07D487/02—Heterocyclic compounds containing nitrogen atoms as the only ring hetero atoms in the condensed system, not provided for by groups C07D451/00 - C07D477/00 in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D487/10—Spiro-condensed systems
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D491/00—Heterocyclic compounds containing in the condensed ring system both one or more rings having oxygen atoms as the only ring hetero atoms and one or more rings having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by groups C07D451/00 - C07D459/00, C07D463/00, C07D477/00 or C07D489/00
    • C07D491/02—Heterocyclic compounds containing in the condensed ring system both one or more rings having oxygen atoms as the only ring hetero atoms and one or more rings having nitrogen atoms as the only ring hetero atoms, not provided for by groups C07D451/00 - C07D459/00, C07D463/00, C07D477/00 or C07D489/00 in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D491/10—Spiro-condensed systems
    • C07D491/107—Spiro-condensed systems with only one oxygen atom as ring hetero atom in the oxygen-containing ring
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D495/00—Heterocyclic compounds containing in the condensed system at least one hetero ring having sulfur atoms as the only ring hetero atoms
    • C07D495/02—Heterocyclic compounds containing in the condensed system at least one hetero ring having sulfur atoms as the only ring hetero atoms in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D495/04—Ortho-condensed systems
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07D—HETEROCYCLIC COMPOUNDS
    • C07D498/00—Heterocyclic compounds containing in the condensed system at least one hetero ring having nitrogen and oxygen atoms as the only ring hetero atoms
    • C07D498/02—Heterocyclic compounds containing in the condensed system at least one hetero ring having nitrogen and oxygen atoms as the only ring hetero atoms in which the condensed system contains two hetero rings
    • C07D498/04—Ortho-condensed systems
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02A—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE
    • Y02A50/00—TECHNOLOGIES FOR ADAPTATION TO CLIMATE CHANGE in human health protection, e.g. against extreme weather
    • Y02A50/30—Against vector-borne diseases, e.g. mosquito-borne, fly-borne, tick-borne or waterborne diseases whose impact is exacerbated by climate change

Landscapes

  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Reproductive Health (AREA)
  • Cardiology (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Pulmonology (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Nitrogen Condensed Heterocyclic Rings (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Heterocyclic Carbon Compounds Containing A Hetero Ring Having Oxygen Or Sulfur (AREA)
  • Nitrogen And Oxygen Or Sulfur-Condensed Heterocyclic Ring Systems (AREA)
  • Plural Heterocyclic Compounds (AREA)
  • Acyclic And Carbocyclic Compounds In Medicinal Compositions (AREA)
  • Steroid Compounds (AREA)
  • Pyridine Compounds (AREA)
  • Medicines Containing Material From Animals Or Micro-Organisms (AREA)
  • Heterocyclic Carbon Compounds Containing A Hetero Ring Having Nitrogen And Oxygen As The Only Ring Hetero Atoms (AREA)
  • Organic Low-Molecular-Weight Compounds And Preparation Thereof (AREA)

Description

Oblast pronalaska
Predmetno otkriće se odnosi na stimulatore rastvorne guanilat ciklaze (sGC), farmaceutske formulacije koje ih sadrže i njihove primene, pojedinačno ili u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih agenasa, za lečenje i/ili prevenciju različitih bolesti, naznačeno time što može biti poželjno povećanje koncentracije az ot oksida (NO) ili povećanje koncentracije cikličnog guanozin monofosfata (cGMP).
Osnovni podaci o pronalasku
Rastvorna guanilat ciklaza (sGC) je primarni receptor azot oksida (NO) in vivo. sGC može da se aktivira putem mehanizama koji zavise ili koji ne zavise od NO. Kao odgovor na ovu aktivaciju, sGC konvertuje GTP u sekundarni glasnik ciklični GMP (cGMP). Povećani nivo cGMP zauzvrat menja aktivnost nishodnih efektora uključujući protein kinaze, fosfodiesteraze (PDE) i jonske kanale.
NO se u organizmu sintetiše iz arginina i kiseonika pomoću različitih enzima azot oksid sintaza (NOS) i sekvencijalnom redukcijom neorganskog nitrata.
Identifikovana su tri različita izooblika NOS: inducibilni NOS (iNOS ili NOS II) koji se nalazi u aktiviranim ćelijama makrofaga; konstitutivni neuralni NOS (nNOS ili NOS I), uključen u neurotransmisiju i dugoročnu potencijaciju; i konstitutivni endotelni NOS (eNOS ili NOS III) koji reguliše relaksaciju glatkih mišića i krvni pritisak.
Eksperimentalni i klinički dokazi ukazuju na to da smanjena bioraspoloživost i/ili responsivnost na endogeno proizvedeni NO doprinosi razvoju kardiovaskularnih, endotelnih, renalnih i hepatičnih bolesti, kao i erektilnoj disfunkciji i drugim seksualnim poremećajima (npr. seksualni poremećaj kod žena ili vaginalna atrofija). Konkretno, NO signalni put je izmenjen kod kardiovaskularnih bolesti, uključujući, na primer, sistemsku i plućnu hipertenziju, srčanu insuficijenciju, anginu, moždani udar, trombozu i druge tromboembolijske bolesti, bolest perifernih arterija, fibrozu jetre, pluća ili bubrega i aterosklerozu.
sGC stimulatori su takođe korisni u lečenju poremećaja vezanih za lipide, kao što je npr. dislipidemija, hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija, sitosterolemija, bolest masne jetre i hepatitis.
Plućna hipertenzija (PH) je bolest koja se odlikuje stalno povišenim krvnim pritiskom u plućnoj vaskulaturi (plućnoj arteriji, plućnoj veni i plućnim kapilarima), što dovodi do hipertrofije desnog srca, koja na kraju dovodi do slabosti desnog srca i smrti. Kod PH, bioaktivnost NO i drugih vazodilatatora, kao što je prostaciklin, smanjena je, dok je proizvodnja endogenih vazokonstriktora, kao što je endotelin, povećana, dovodeći do prekomerne plućne vazokonstrikcije. sGC stimulatori su korišćeni za lečenje PH, jer oni promovišu relaksaciju glatkih mišića, što dovodi do vazodilatacije.
Lečenje sGC stimulatorima nezavisnim od NO takođe je poboljšalo relaksaciju glatkih mišića u kavernoznom telu zdravih zečeva, pacova i ljudi, izazivajući erekciju penisa, što nagoveštava da su sGC stimulatori korisni za lečenje erektilne disfunkcije.
sGC stimulatori nezavisni od NO, zavisni od hema, kao oni otkriveni ovde, imaju nekoliko značajnih karakteristika po kojima se razlikuju, uključujući ključnu zavisnost njihove aktivnosti od prisustva redukovanog prostetičkog ostatka hema, jaku sinergijsku aktivaciju enzima kada su u kombinaciji sa NO, i stimulaciju sinteze cGMP direktnom stimulacijom sGC, nezavisne od NO. Benzilindazolsko jedinjenje YC-1 je prvi identifikovani stimulator sGC. Od onda su razvijeni dodatni stimulatori sGC sa poboljšanom potencijom i specifičnošću prema sGC. Pokazalo se da ta jedinjenja proizvode antiagregirajuće, antiproliferativne i vazodilatatorske efekte.
Pošto jedinjenja koja stimulišu sGC na način nezavisan od NO pružaju znatne prednosti u odnosu na druge tekuće alternativne terapije, postoji potreba za razvojem novih stimulatora za sGC. Oni su potencijalno korisni za prevenciju, regulisanje i lečenje poremećaja kao što je plućna hipertenzija, arterijska hipertenzija, srčana insuficijencija, ateroskleroza, inflamacija, tromboza, renalna fibroza i insuficijencija, ciroza jetre, fibroza pluća, erektilna disfunkcija, poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žena i vaginalna atrofija, i drugi kardiovaskularni poremećaji; oni su takođe potencijalno korisni za prevenciju, regulisanje i lečenje poremećaja vezanih za lipide.
WO 2013/101830 otkriva pirazole supstituisane sa 2-benzil, 3-(pirimidin-2-il) koji su korišćeni kao stimulatori sGC - naročito, NO-nezavisni i hem-zavisni stimulatori.
Sažetak pronalaska
Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenje predstavljeno sledećom formulom, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so:
.
Pronalazak se takođe odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja uključuje jedinjenje ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i jedan ili više ekscipijenasa.
Pronalazak takođe obezbeđuje jedinjenje ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za primenu u lečenju bolesti, zdravstvenog stanja ili poremećaja izabranog od:
(1) perifernih, pulmonarnih, hepatičnih, bubrežnih, srčanih ili cerebrovaskularnih/endotelnih poremećaja/stanja ili bolesti koje su na drugi način povezane sa cirkulacijom izabranih iz grupe koja se sastoji od:
• poremećaja povezanih sa visokim krvnim pritiskom i smanjenim protokom krvi kroz srčane arterije; povećanog akutnog i hroničnog srčanog krvnog pritiska; arterijske hipertenzije; vaskularnog poremećaja usled srčanih i bubrežnih komplikacija, srčane bolesti, moždanog udara, cerebralne ishemije ili bubrežne slabosti; rezistentne hipertenzije; dijabetesne hipertenzije; kongestivne srčane insuficijencije; dijastolne ili sistolne disfunkcije; koronarne insuficijencije; aritmija; smanjenja ventrikularnog predopterećenja; hipertrofije srca; srčane insuficijencije/kardiorenalnog sindroma; portalne hipertenzije; disfunkcije ili povrede endotelijuma;
• tromboembolijskih poremećaja i ishemija; infarkta miokarda; moždanog udara; prolaznog ishemijskog napada (TIA); opstruktivnog tromboangitisa; stabilne ili nestabilne angine pektoris; koronoranih spazama; varijantne angine;
Princmetalove angine; restenoze usled terapija trombolize; trombogenih poremećaja;
• Alchajmerove bolesti; Parkinsonove bolesti; demencije; vaskularnog kognitivnog oštećenja; cerebralnog vazospazma; traumatske povrede mozga;
• bolesti perifernih arterija; periferne okluzivne arterijske bolesti; periferne vaskularne bolesti; hipertonija; Rejnoovog sindroma ili fenomena; kritične ishemije ekstremiteta; vaskulitisa; perifernog embolizma; intermitentne klaudikacije; vazo-okluzivne krize; Dišenove mišićne distrofije; Bekerove mišićne distrofije; abnormalnosti u mikrocirkulaciji; problema sa vaskularnim curenjem ili permeabilnošću;
• šoka; sepse; kardiogenog šoka; kontrole aktivacije leukocita; inhibicije ili modulacije agregacije trombocita;
• plućnih/respiratornih stanja; plućne hipertenzije; plućne arterijske hipertenzije i povezanog plućnog vaskularnog remodelovanja; lokalizovane tromboze i hipertrofije desnog srca; plućne hipertonije; primarne plućne hipertenzije; sekundarne plućne hipertenzije; porodične plućne hipertenzije; sporadične plućne hipertenzije, prekapilarne plućne hipertenzije; idiopatske plućne hipertenzije; trombotične plućne arteriopatije; pleksogene plućne arteriopatije; cistične fibroze; bronhokonstrikcije ili plućne bronhokonstrikcije; akutnog respiratornog distres sindroma; fibroze pluća; transplantacije pluća;
• plućne hipertenzije povezane ili u vezi sa disfunkcijom leve komore, hipoksemijom, hipertenzijom grupe I, II, III, IV i V prema SZO, bolešću mitralnog zaliska, konstriktivnim perikarditisom, stenozom aorte, kardiomiopatijom, fibrozom medijastinuma, plućnom fibrozom, anomalnom drenažom plućne vene, plućnom venookluzivnom bolešću, plućnim vaskulitisom, kolagenom vaskularnom bolešću, kongenitalnim srčanim oboljenjem, plućno venskom hipertenzijom, intersticijalnom bolešću pluća, poremećajem disanja tokom spavanja, apnejom tokom spavanja, poremećajima alveolarne hipoventilacije, hroničnom izloženošću velikim visinama, plućnom bolešću novorođenčadi, alveolarno-kapilarnom displazijom, bolešću srpastih ćelija; poremećajima koagulacije; hroničnim tromboembolizmom, plućnim embolizmom usled tumora, parazita ili stranih materija, bolešću vezivnog tkiva, lupusom, šistosomijazom, sarkoidozom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, astmom, emfizemom, hroničnim bronhitisom, plućnom kapilarnom hemangiomatozom; histiocitozom X, limfangiomatozom i komprimovanim krvnim sudovima pluća usled adenopatije, tumora ili fibrozirajućeg medijastinitisa;
• arterosklerotskih bolesti ili stanja; ateroskleroze; ateroskleroze povezane sa povredom endotelijuma, adhezijom i agregacijom trombocita i monocita, proliferacijom i migracijom glatkih mišića; restenoze; restenoze razvijene nakon terapija trombolize, perkutanih transluminalnih angioplastika (PTA), perkutanih transluminalnih koronarnih angioplastika (PTCA) i bajpasa; inflamacije;
• kardiovaskularne bolesti povezane sa metaboličkim sindromom, gojaznošću, dislipidemijom, dijabetesom, visokim krvnim pritiskom; poremećaja vezanih za lipide, kao što je dislipidemija, hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija, sitosterolemija, bolest masne jetre i hepatitis; preeklampsije; napredovanja bolesti policističnih bubrega; supkutanog nagomilavanja masti;
• ciroze jetre; ciroze jetre povezane sa hroničnom bolešću jetre; hepatične fibroze, aktivacije stelatnih ćelija jetre, fibroznog kolagena jetre; akumulacije ukupnog kolagena; bolesti jetre nekroinflamatornog i/ili imunološkog porekla;
• poremećaja urogenitalnog sistema; bubrežne fibroze; bubrežne slabosti usled hroničnih bubrežnih bolesti ili insuficijencije; bubrežne slabosti usled nakupljanja/taloženja i povrede tkiva, progresivne skleroze i glomerulonefritisa; hipertrofije prostate;
• sistemske skleroze;
• intersticijske fibroze srca; remodelovanja i fibroze srca; hipertrofije srca;
(2) ishemije, reperfuzionih oštećenja; ishemije/reperfuzije povezane sa transplantacijom organa, transplantacijom pluća, plućnom transplantacijom ili transplantacijom srca; očuvanjem zamene za krv kod pacijenata sa traumom;
(3) seksualnih, ginekoloških i uroloških poremećaja izabranih od erektilne disfunkcije; impotencije; prevremene ejakulacije; seksualne disfunkcije kod žena; disfunkcije seksualnog uzbuđenja kod žena; poremećaja hipoaktivnog seksualnog uzbuđenja; vaginalne atrofije; dispaneurije; atrofičnog vaginitisa; benigne hiperplazije prostate (BPH) ili hipertrofije ili uvećanja prostate; opstrukcije pražnjenja mokraćne bešike; sindroma bola mokraćne bešike (BPS); intersticijalnog cistitisa (IC); preterano aktivne bešike, neurogene bešike i inkontinencije; dijabetesne nefropatije;
(4) očnih bolesti ili poremećaja izabranih od glaukoma, retinopatije, dijabetesne retinopatije, blefaritisa, sindroma suvog oka, Sjogrenovog sindroma;
(5) bolesti ili poremećaja sluha izabranih od oštećenja sluha; delimičnog ili potpunog gubitka sluha; delimične ili potpune gluvoće; tinitusa; gubitka sluha izazvanog bukom;
(6) topikalnih ili kožnih poremećaja ili stanja izabranih od dermalne fibroze, skleroderme, fibroze kože;
(7) zarastanja rana; zarastanja rana kod dijabetičara; poboljšanja mikrovaskularne perfuzije; poboljšanja mikrovaskularne perfuzije nakon povrede, radi suzbijanja inflamatornog odgovora kod perioperativne nege; analnih fisura; dijabetičkih čireva; i
(8) drugih bolesti ili stanja izabranih od metastaze raka; osteoporoze, gastropareze; funkcionalne dispepsije; dijabetičkih komplikacija; bolesti povezanih sa endotelnom disfunkcijom; i neuroloških poremećaja povezanih sa smanjenom proizvodnjom azotnog oksida.
Detaljan opis pronalaska
Sada ćemo se detaljno osvrnuti na određene primere izvođenja pronalaska, čiji su primeri prikazani u priloženim strukturama i formulama. Iako će pronalazak biti opisan u sprezi sa nabrojanim primerima izvođenja, jasno je da namera nije da se pronalazak ograniči na te primere izvođenja. U slučaju da se jedna ili više od literaturnih referenci, patenata ili sličnih dokumenata razlikuje od ove prijave, ili su joj protivrečni, uključujući, bez ograničenja, definisane termine, upotrebu termina, opisane tehnike i slično, ova prijava ima prednost.
Definicije i opšta terminologija
Za svrhe ovog otkrića, hemijski elementi se identifikuju u skladu sa periodnim sistemom elemenata, CAS verzija i Priručnikom za hemiju i fiziku (the Handbook of Chemistry and Physics), 75. izd.1994. Pored toga, opšti principi organske hemije opisani su u „Organic Chemistry“, Thomas Sorrell, University Science Books, Sausalito: 1999, i „March's Advanced Organic Chemistry“, 5. izd., Smith, M. B. i March, J., izd. John Wiley & Sons, New York: 2001.
Fraza „do“, kako se ovde koristi, odnosi se na nulu ili bilo koji ceo broj koji je jednak broju koji sledi nakon fraze ili je manji od njega. Na primer, „do 3“ znači bilo šta od 0, 1, 2 ili 3. Kako je ovde opisan, naznačeni brojčani opseg atoma uključuje svaki celi broj u njemu. Na primer, grupa koja ima 1–4 atoma može imati 1, 2, 3 ili 4 atoma. Kada se bilo koja promenljiva javlja više od jednom na bilo kojoj poziciji, njena definicija pri svakom javljanju je nezavisna od svakog drugog javljanja.
Izbor supstituenata i kombinacije koje su predviđene ovim otkrićem su isključivo one koje dovode do nastanka stabilnih ili hemijski izvodljivih jedinjenja. Takvi izbori i kombinacije biće očigledni osobama sa uobičajenim znanjem iz ove oblasti, i mogu se odrediti bez nepotrebnog eksperimentisanja. Termin „stabilno“, kako se ovde koristi, odnosi se na jedinjenja koja nisu znatno izmenjena kada se podvrgnu uslovima koji omogućavaju njihovu proizvodnju, detekciju i, u nekim primerima izvođenja, njihovo izolovanje, prečišćavanje i upotrebu za jednu ili više ovde izloženih svrha. U nekim karakterizacijama, stabilno jedinjenje je ono koje nije znatno izmenjeno kada se čuva na temperaturi od 25 °C ili manjoj, u odsustvu vlage ili drugih hemijski reaktivnih uslova, tokom najmanje nedelju dana. Hemijski izvodljivo jedinjenje je jedinjenje koje može pripremiti osoba sa veštinama, iskustvom i znanjem u datoj oblasti na osnovu ovde datih otkrivanja dopunjenih, ako je to potrebno, relevantnim znanjem iz date oblasti.
Jedinjenje, kao što je jedinjenje iz zahteva 1, može biti prisutno u svom slobodnom obliku (npr. amorfni oblik ili kristalni oblik ili polimorf). U određenim uslovima, jedinjenja takođe mogu da grade zajedničke oblike. Kako se ovde koristi, termin zajednički oblik ima isto značenje kao termin „višekomponentni kristalni oblik“. Kada je jedna od komponenti iz zajedničkog oblika očigledno prebacila proton na drugu komponentu, dobijeni zajednički oblik se naziva „so“. Formiranje soli je određeno time koliko je velika razlika u pKa između partnera koji grade smešu. Za svrhe ovog otkrivanja, jedinjenja uključuju farmaceutski prihvatljive soli, čak i ako termin „farmaceutski prihvatljive soli“ nije izričito naveden.
Osim ako samo jedan od izomera nije specifično nacrtan ili naveden, strukture koje su ovde prikazane takođe treba da uključe sve stereoiziomerne (npr. enantiomerne, dijastereomerne, atropoizomerne i cis-trans izomerne) oblike strukture; na primer, R i S konfiguracije za svaki asimetrični centar, Ra i Sa konfiguracije za svaku asimetričnu osu, (Z) i (E) konfiguracije sa dvostrukom vezom i cis i trans konformacioni izomeri. Stoga, pojedinačni stereohemijski izomeri kao i racemati, i smeše enantiomera, dijastereomera i cis-trans izomera (dvostruka veza ili konformacioni) predmetnih jedinjenja su u okviru ovog otkrivanja. Osim ako nije drugačije navedeno, svi tautomerni oblici jedinjenja iz ovog otkrivanja su takođe u okviru pronalaska. Kao primer, supstituent nacrtan kao u nastavku:
naznačeno time što R može biti vodonik, obuhvatio bi oba jedinjenja prikazana u nastavku:
Ovo otkrivanje takođe obuhvata izotopski obeležena jedinjenja identična onima ovde navedenim, osim činjenice da je jedan ili više atoma zamenjeno atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj različit od atomske mase ili masenog broja koji se uobičajeno nalaze u prirodi. Svi izotopi bilo kog konkretnog atoma ili elementa, kako su naznačeni, razmatraju se u okviru jedinjenja ovog pronalaska, kao i njihova upotreba. Primeri izotopa koji se mogu ugraditi u jedinjenja ovog pronalaska uključuju izotope vodonika, ugljenika, azota, kiseonika, fosfora, sumpora, fluora, hlora i joda, poput<2>H,<3>H,<11>C,<13>C,<14>C,<13>N,<15>N,<15>O,<17>O,<18>O,<32>P,<33>P,<35>S,<18>F,<36>Cl,<123>I, odnosno<125>I.
Određena izotopski obeležena jedinjenja iz predmetnog pronalaska (npr. ona obeležena sa<3>H i<14>C) korisna su u testovima distribucije jedinjenja i/ili tkiva supstrata. Tricijumski (tj.<3>H) i ugljenik-14 (tj.<14>C) izotopi su korisni zbog jednostavnosti njihove pripreme i mogućnosti detekcije. Dalje, supstitucija težim izotopima poput deuterijuma (tj.<2>H) može pružiti određene terapeutske prednosti usled veće metaboličke stabilnosti (npr. produženi poluživot in vivo ili smanjeni dozni zahtevi) i stoga može biti poželjna u nekim okolnostima. Izotopi koji emituju pozitrone poput<15>O,<13>N,<11>C i<18>F korisni su za studije pozitronskom emisionom tomografijom (PET) radi ispitivanja zauzetosti receptora supstrata. Izotopski obeležena jedinjenja iz predmetnog pronalaska uopšteno se mogu pripremiti praćenjem postupaka analognih onima koji su otkriveni u Šemama i/ili Primerima u nastavku u ovom dokumentu, supstitucijom izotopski obeleženog reagensa neizotopski obeleženim reagensom.
Termin „alifatični“ ili „alifatična grupa“, kako se ovde koristi, znači ravni (tj. nerazgranati) ili razgranati, supstituisani ili nesupstituisani ugljovodonični lanac koji je potpuno zasićen, ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenosti. Osim kada je drugačije naznačeno, alifatične grupe sadrže 1–20 alifatičnih atoma ugljenika. U nekim primerima izvođenja, alifatične grupe sadrže 1–10 alifatičnih atoma ugljenika. U drugim primerima izvođenja, alifatične grupe sadrže 1–8 alifatičnih atoma ugljenika. U još nekim primerima izvođenja, alifatične grupe sadrže 1–6 alifatičnih atoma ugljenika. U drugim primerima izvođenja, alifatične grupe sadrže 1–4 alifatičnih atoma ugljenika, a u još daljim primerima izvođenja, alifatične grupe sadrže 1–3 alifatičnih atoma ugljenika. Pogodne alifatične grupe uključuju, ali nisu ograničene na, linearne ili razgranate, supstituisane ili nesupstituisane alkil, alkenil ili alkinil grupe. Specifični primeri za alifatične grupe uključuju, ali nisu ograničeni na: metil, etil, propil, butil, izopropil, izobutil, vinil, sek-butil, terc-butil, butenil, propargil, acetilen, i slično. Kako bi bilo u potpunosti jasno, termin „alifatični lanac“ može se koristiti naizmenično sa terminom „alifatični“ ili „alifatična grupa“.
Termin „alkil“, kako se ovde koristi, odnosi se na zasićeni jednovalentni ugljovodonični radikal sa linearnim ili razgranatim lancem. Osim ako nije drugačije naznačeno, alkil grupa sadrži 1–20 atoma ugljenika (npr.1–20 atoma ugljenika, 1–10 atoma ugljenika, 1–8 atoma ugljenika, 1–6 atoma ugljenika, 1–4 atoma ugljenika ili 1–3 atoma ugljenika). Primeri za alkil grupe uključuju, ali nisu ograničeni na, metil, etil, npropil, izopropil, n-butil, izobutil, s-butil, t-butil, pentil, heksil, heptil, oktil, i slično.
Termin „alkenil“ odnosi se na jednovalentni ugljovodonični radikal sa lineranim ili razgranatim lancem i sa najmanje jednim nezasićenim mestom, tj. dvostrukom vezom ugljenik-ugljenik, sp<2>, pri čemu alkenil radikali uključuju radikale sa „cis“ i „trans“ orijentacijom, ili alternativno „E“ i „Z“ orijentacijom. Osim ako nije drugačije naznačeno, alkenil grupa sadrži 2–20 atoma ugljenika (npr.2–20 atoma ugljenika, 2–10 atoma ugljenika, 2–8 atoma ugljenika, 2–6 atoma ugljenika, 2–4 atoma ugljenika ili 2–3 atoma ugljenika). Primeri uključuju, bez ograničenja, vinil, alil, i slično.
Termin „alkinil“ odnosi se na linearni ili razgranati jednovalentni ugljovodonični radikal sa najmanje jednim nezasićenim mestom, tj. trostrukom vezom ugljenik-ugljenik sp. Osim ako nije drugačije naznačeno, alkinil grupa sadrži 2–20 atoma ugljenika (npr.2–20 atoma ugljenika, 2–10 atoma ugljenika, 2–8 atoma ugljenika, 2–6 atoma ugljenika, 2–4 atoma ugljenika ili 2–3 atoma ugljenika). Primeri uključuju, bez ograničenja, etinil, propinil, i slično.
Termin „karbociklični“ odnosi se na sistem prstena formiran samo od atoma ugljenika i atoma vodonika. Osim ako nije drugačije naznačeno, u ovom otkrivanju, karbocikl se koristi kao sinonim za „nearomatični karbocikl“ ili „cikloalifatični“. U nekim slučajevima, termin se može koristiti u izrazu „aromatični karbocikl“, i u tom slučaju se odnosi na „aril grupu“ kako je dole definisana.
Termin „cikloalifatični“ (ili „nearomatični karbocikl“, „nearomatični karbociklil“, „nearomatični karbociklični“) odnosi se na ciklični ugljovodonik koji je potpuno zasićen, ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenja ali nije aromatičan, i koji ima jedno mesto vezivanja za ostatak molekula. Osim ako nije drugačije naznačeno, cikloalifatična grupa može biti monociklična, biciklična, triciklična, kondenzovana, spiro ili premošćena. U jednom primeru izvođenja, termin „cikloalifatični“ odnosi se na monociklični ugljovodonik C3-C12 ili biciklični ugljovodonik C7-C12. U nekim primerima izvođenja, svaki pojedinačni prsten u bicikličnom ili tricikličnom sistemu prstena ima 3–7 članova. Pogodne cikloalifatične grupe uključuju, bez ograničenja, cikloalkil, cikloalkenil i cikloalkinil.
Primeri za alifatične grupe uključuju ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, ciklopentenil, cikloheksil, cikloheksenil, cikloheptil, cikloheptenil, norbornil, ciklooktil, ciklononil, ciklodecil, cikloundecil, ciklododecil, i slično.
Termin „cikloalifatični“ takođe uključuje policiklične sisteme prstena u kojima nearomatični karbociklični prsten može biti „kondenzovan“ sa jednim ili više aromatičnih ili nearomatičnih karbocikličnih ili heterocikličnih prstenova ili njihovom kombinacijom, dokle god je radikal ili tačka vezivanja na nearomatičnom karbocikličnom prstenu.
„Cikloalkil“, kako se ovde koristi, odnosi se na sistem prstena koji je potpuno zasićen i koji ima jednu tačku vezivanja za ostatak molekula. Osim ako nije drugačije naznačeno, cikloalkil grupa može biti monociklična, biciklična, triciklična, kondenzovana, spiro ili premošćena. U jednom primeru izvođenja, termin „cikloalkil“ odnosi se na monociklični zasićeni ugljovodonik C3-C12 ili biciklični zasićeni ugljovodonik C7-C12. U nekim primerima izvođenja, svaki pojedinačni prsten u bicikličnom ili tricikličnom sistemu prstena ima 3–7 članova. Pogodne cikloalkil grupe uključuju, bez ograničenja, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil, cikloheptenil, norbornil, ciklooktil, ciklononil, ciklodecil, cikloundecil, ciklododecil, i slično.
„Heterocikl“ (ili „heterociklil“ ili „heterociklični“), kako se ovde koristi, odnosi se na sistem prstena u kome su jedan ili više članova prstena nezavisno odabrani heteroatom, koji je potpuno zasićen ili koji sadrži jednu ili više jedinica nezasićenja, ali nije aromatičan, i koji ima jedno mesto vezivanja za ostatak molekula. Osim ako nije drugačije naznačeno, u ovom otkrivanju, heterocikl se koristi kao sinonim za „nearomatični heterocikl“. U nekim slučajevima, termin se može koristiti u izrazu „aromatični heterocikl“, i u tom slučaju se odnosi na „heteroaril grupu“ kako je dole definisana. Termin heterocikl takođe uključuje kondenzovane, spiro ili premošćene heterociklične sisteme prstena. Osim ako nije drugačije naznačeno, heterocikl može biti monocikličan, bicikličan ili tricikličan. U nekim primerima izvođenja, heterocikl ima 3–18 članova prstena u kome je jedan ili više članova prstena heteroatom nezavisno odabran od kiseonika, sumpora ili azota, i svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova prstena. U drugim primerima izvođenja, heterocikl može biti monocikl sa 3 do 7 članova u prstenu (2–6 atoma ugljenika i 1–4 heteroatoma) ili bicikl sa 7–10 članova u prstenu (4– 9 atoma ugljenika i 1–6 heteroatoma). Primeri za biciklične heterociklične sisteme prstena uključuju, bez ograničenja, adamantanil, 2-oksa-biciklo[2.2.2]oktil, 1-azabiciklo[2.2.2]oktil.
Kako se ovde koristi, termin „heterocikl“ takođe uključuje policiklične sisteme prstena, pri čemu, heterociklični prsten je kondenzovan sa jednim ili više aromatičnih ili nearomatičnih karbocikličnih ili heterocikličnih prstenova ili njihovom kombinacijom, dokle god je radikal ili tačka vezivanja na heterocikličnom prstenu.
Primeri za heterociklične prstenove uključuju, bez ograničenja, sledeće monocikle: 2-tetrahidrofuranil, 3-tetrahidrofuranil, 2-tetrahidrotiofenil, 3-tetrahidrotiofenil, 2-morfolino, 3-morfolino, 4-morfolino, 2-tiomorfolino, 3-tiomorfolino, 4-tiomorfolino, 1-pirolidinil, 2-pirolidinil, 3-pirolidinil, 1-tetrahidropiperazinil, 2-tetrahidropiperazinil, 3-tetrahidropiperazinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 1-pirazolinil, 3-pirazolinil, 4-pirazolinil, 5-pirazolinil, 1-piperidinil, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 4-piperidinil, 2-tiazolidinil, 3-tiazolidinil, 4-tiazolidinil, 1-imidazolidinil, 2-imidazolidinil, 4-imidazolidinil, 5-imidazolidinil; i sledeće bicikle: 3-1H-benzimidazol-2-on, 3-(1-alkil)-benzimidazol-2-on, indolinil, tetrahidrohinolinil, tetrahidroizohinolinil, benzotiolan, benzoditian, i 1,3-dihidroimidazol-2-on.
Kako se ovde koristi, termin „aril“ (recimo, „arilni prsten“ ili „aril grupa“), kada se koristi samostalno ili kao deo većeg ostatka, recimo, kao u „aralkil“, „aralkoksi“, „ariloksialkil“, odnosi se na sistem karbocikličnih prstenova, pri čemu, najmanje jedan prsten u sistemu je aromatičan i ima jedno mesto vezivanja za ostatak molekula. Osim ako nije drugačije naznačeno, aril grupa može biti monociklična, biciklična ili triciklična, i sadrži 6–18 članova u prstenu. Termin takođe uključuje policiklične sisteme prstena u kojima je aril prsten kondenzovan sa jednim ili više aromatičnih ili nearomatičnih karbocikličnih ili heterocikličnih prstenova ili njihovom kombinacijom, dokle god je radikal ili tačka vezivanja na aril prstenu. Primeri za aril prstenove uključuju, bez ograničenja, fenil, naftil, indanil, indenil, tetralin, fluorenil i antracenil.
Termin „aralkil“ odnosi se na radikal u kome je aril prsten supstituisan alkilen grupom, pri čemu otvoreni kraj alkilen grupe omogućava aralkil radikalu da se veže za drugi deo jedinjenja. Alkilen grupa je dvovalentna, ravna ili razgranata, zasićena ugljovodonična grupa. Kako se ovde koristi, termin „C7–12 aralkil“ je aralkil radikal, pri čemu ukupni broj atoma ugljenika u arilnom prstenu i alkilen grupi zajedno iznosi 7 do 12. Primeri za „aralkil“ uključuju, bez ograničenja, fenil prsten supstituisan C1–6 alkilen grupom, npr. benzil i feniletil, i naftil grupu supstituisanu alkilen grupom.
Termin „heteroaril“ (ili „heteroaromatični“ ili „heteroaril grupa“ ili „aromatični heterocikl“) kada se koristi samostalno ili kao deo većeg ostatka, recimo kao u „heteroaralkil“ ili „heteroarilalkoksi“, odnosi se na sistem prstena, pri čemu, najmanje jedan prsten u sistemu je aromatičan i sadrži jedan ili više heteroatoma, pri čemu, svaki prsten u sistemu sadrži 3 do 7 članova u prstenu, i koji ima jedno mesto vezivanja za ostatak molekula. Osim ako nije drugačije naznačeno, heteroaril sistem prstena može biti monociklični, biciklični ili triciklični, i ima ukupno pet do četrnaest članova u prstenu. U jednom primeru izvođenja, svi prstenovi u heteroaril sistemu su aromatični. U ovu definiciju su uključeni i heteroaril radikali u kojima je heteroaril prsten kondenzovan sa jednim ili više aromatičnih ili nearomatičnih karbocikličnih ili heterocikličnih prstenova ili njihovom kombinacijom dokle god je radikal ili tačka vezivanja na heteroaril prstenu. Biciklični 6, 5 heteroaromatični sistem, kako se ovde koristi, na primer, predstavlja šestočlani heteroaromatični prsten kondenzovan sa drugim petočlanim prstenom, pri čemu je radikal ili tačka vezivanja na šestočlanom prstenu.
Heteroaril prstenovi uključuju, bez ograničenja, sledeće monocikle: 2-furanil, 3-furanil, N-imidazolil, 2-imidazolil, 4-imidazolil, 5-imidazolil, 3-izoksazolil, 4-izoksazolil, 5-izoksazolil, 2-oksazolil, 4-oksazolil, 5-oksazolil, N-pirolil, 2-pirolil, 3-pirolil, 2-piridil, 3-piridil, 4-piridil, 2-pirimidinil, 4-pirimidinil, 5-pirimidinil, piridazinil (npr.3-piridazinil), 2-tiazolil, 4-tiazolil, 5-tiazolil, tetrazolil (npr.5-tetrazolil), triazolil (npr.2-triazolil i 5-triazolil), 2-tienil, 3-tienil, pirazolil (npr.2-pirazolil), izotiazolil, 1,2,3-oksadiazolil, 1,2,5-oksadiazolil, 1,2,4-oksadiazolil, 1,2,3-triazolil, 1,2,3-tiadiazolil, 1,3,4-tiadiazolil, 1,2,5-tiadiazolil, pirazinil, 1,3,5-triazinil, i sledeće bicikle: benzimidazolil, benzofuril, benzotiofenil, benzopirazinil, benzopiranonil, indolil (npr.2-indolil), purinil, hinolinil (npr.
2-hinolinil, 3-hinolinil, 4-hinolinil) i izohinolinil (npr.1-izohinolinil, 3-izohinolinil ili 4-izohinolinil).
Kako se ovde koristi, „ciklo“ (ili „ciklični“ ili „ciklični ostatak“) obuhvata mono-, bi- i triciklične sisteme prstena, uključujući cikloalifatični, heterociklični, aril ili heteroaril, od kojih je svaki prethodno definisan.
„Kondenzovani“ biciklični sistemi prstena uključuju dva prstena koji dele dva susedna atoma prstena.
„Premošćeni“ biciklični sistemi prstena uključuju dva prstena koji dele tri ili četiri susedna atoma prstena. Kako se ovde koristi, termin „most“ odnosi se na atom ili lanac atoma koji povezuje dva različita dela molekula. Dva atoma koja su povezana putem mosta (obično, ali ne i uvek, dva tercijarna atoma ugljenika) nazivaju se „početkom mosta“. Osim mostom, dva početka mosta su povezana sa najmanje dva pojedinačna atoma ili lanca atoma. Primeri za premošćene biciklične sisteme prstena uključuju, bez ograničenja, adamantanil, norbornanil, biciklo[3.2.1]oktil, biciklo[2.2.2]oktil, biciklo[3.3.1]nonil, biciklo[3.2.3]nonil, 2-oksa-biciklo[2.2.2]oktil, 1-azabiciklo[2.2.2]oktil, 3-aza-biciklo[3.2.1]oktil i 2,6-dioksa-triciklo[3.3.1.03,7]nonil. „Spiro“ biciklični sistemi prstena dele samo jedan atom prstena (obično kvaternerni atom ugljenika) između dva prstena.
Termin „atom prstena“ odnosi se na atom poput C, N, O ili S koji je deo aromatičnog prstena, cikloalifatičnog prstena, heterocikličnog ili heteroarilnog prstena. „Atom prstena podložan supstituciji“ je atom ugljenika ili azota iz prstena vezan sa najmanje jednim atomom vodonika. Vodonik može opciono biti zamenjen odgovarajućom supstituentskom grupom. Tako, termin „atom prstena podložan supstituciji“ ne uključuje atome azota ili ugljenika iz prstena koji se dele kada se dva prstena kondenzuju. Pored toga, „atom prstena podložan supstituciji“ ne uključuje atome ugljenika ili azota iz prstena kada struktura pokazuje da su se već vezali za jedan ili više ostataka osim vodonika i nema vodonika dostupnog za supstituciju.
„Heteroatom“ se odnosi na jedan ili više od kiseonika, sumpora, azota, fosfora ili silicijuma, uključujući bilo koji oksidisani oblik azota, sumpora, fosfora ili silicijuma, kvaternizovani oblik bilo kog baznog azota, ili azot heterocikličnog ili heteroarilnog prstena koji podleže supstituciji, na primer N (kao u 3,4-dihidro-2H-pirolilu), NH (kao u pirolidinilu) ili NR<+>(kao u N-supstituisanom pirolidinilu).
Dve nezavisne pojave promenljive mogu se uzeti zajedno sa atomom (atomima) za koji je svaka promenljiva vezana kako bi nastao 5–8-člani, heterociklil, aril ili heteroaril prsten ili 3–8-člani cikloalifatični prsten. Primeri prstenova koji nastaju kada se dve nezavisne pojave supstituenta uzmu zajedno sa atomom (atomima) za koji se svaka promenljiva vezuje uključuju, bez ograničenja, sledeće: a) dve nezavisne pojave supstituenta koje se vezuju za isti atom i uzimaju se zajedno sa tim atomom da formiraju prsten, gde se obe pojave supstituenta uzimaju zajedno sa atomom za koji se vezuju da formiraju heterociklil, heteroaril, cikloalifatični ili aril prsten, pri čemu je grupa vezana za ostatak molekula sa jednim mestom vezivanja; i b) dve nezavisne pojave supstituenta koji se vezuju za različite atome i uzimaju se zajedno sa oba ta atoma da formiraju heterociklil, heteroaril, cikloalifatični ili aril prsten, pri čemu prsten koji se formira ima dva mesta vezivanja za ostatak molekula. Na primer, kada je fenil grupa supstituisana sa dve pojave -OR<o>kao u Formuli D1:
D1
,
ove dve pojave -OR<o>se uzimaju zajedno sa atomima ugljenika za koji su vezane kako bi formirale kondenzovani 6-člani prsten koji sadrži kiseonik kao u Formuli D2:
.
Jasno je da se mnogobrojni drugi prstenovi mogu formirati kada se dve nezavisne pojave supstituenta uzmu zajedno sa atomom (atomima) za koji je svaki supstituent vezan, i da primeri koji su prethodno detaljno prikazani ne treba da se shvate kao ograničavajući.
Alkil ili alifatični lanac se opciono može prekinuti drugim atomom ili grupom. To znači da metilenska jedinica alkil ili alifatičnog lanca može opciono da se zameni pomenutim drugim atomom ili grupom. Osim ako nije drugačije naznačeno, opcione zamene formiraju hemijski stabilno jedinjenje. Opcioni prekidi mogu nastati i u lancu i/ili na bilo kom kraju lanca; tj. i na mestu vezivanja za ostatak molekula i/ili na kraju terminusa. Dve opcione zamene takođe mogu biti susedne jedna drugoj unutar lanca, sve dok to daje hemijski stabilno jedinjenje. Osim ako nije drugačije naznačeno, ako do zamene ili prekida dođe na terminalnom kraju lanca, zamenski atom se vezuje za H na terminalnom kraju. Na primer, ako je -CH2CH2CH3 opciono prekinut sa -O-, dobijeno jedinjenje može biti -OCH2CH3, -CH2OCH3 ili -CH2CH2OH. U još jednom primeru, ako je dvovalentni linker -CH2CH2CH2- opciono prekinut sa -O-, dobijeno jedinjenje može biti -OCH2CH2-, -CH2OCH2- ili -CH2CH2O-. Opciona zamena takođe može potpuno zameniti sve atome ugljenika u lancu. Na primer, alifatični C3 može biti opciono zamenjen sa – N(R’)-, -C(O)-, i -N(R’)- kako bi nastao –N(R’)C(O)N(R’)- (urea).
Uopšteno, termin „vicinalni“ odnosi se na položaj supstituenata na grupi koja uključuje dva ili više atoma ugljenika, pri čemu su supstituenti vezani za susedne atome ugljenika.
Uopšteno, termin „geminalni“ odnosi se na položaj supstituenata na grupi koja uključuje dva ili više atoma ugljenika, pri čemu su supstituenti vezani za isti atom ugljenika.
Termini „terminalno“ i „interno“ odnose se na lokaciju grupe unutar supstituenta. Grupa je terminalna kada je grupa prisutna na kraju supstituenta koji nije dalje vezan za ostatak hemijske strukture. Karboksialkil, tj. R<X>O(O)C-alkil je primer karboksi grupe koja se koristi terminalno. Grupa je interna kada je grupa prisutna u sredini supstituenta na kraju supstituenta vezanog za ostatak hemijske strukture.
Alkilkarboksi (npr. alkil-C(O)O- ili alkil-O(CO)-) i alkilkarboksiaril (npr. alkil-C(O)O-aril- ili alkil-O(CO)-aril-) su primeri karboksi grupa koje se koriste interno.
Kako je ovde opisano, veza povučena od supstituenta do centra jednog prstena u sistemu višestrukih prstenova (kako je prikazano u nastavku) predstavlja supstituciju supstituenta na bilo kojoj poziciji koja podleže supstituciji u bilo kom prstenu u sistemu višestrukih prstenova. Na primer, formula D3 predstavlja moguću supstituciju na bilo kojoj od pozicija prikazanih u formuli D4:
Ovo je takođe primenljivo za sisteme višestrukih prstenova kondenzovane sa opcionim sistemima prstena (što bi bilo predstavljeno isprekidanim linijama). Na primer, u Formuli D5, X je opcioni supstituent i prstena A i prstena B.
Međutim, ako dva prstena u sistemu višestrukih prstenova imaju različite supstituente povučene iz centra svakog prstena, onda, ukoliko nije drugačije naglašeno, svaki supstituent predstavlja samo supstituciju na prstenu za koji je vezan. Na primer, u Formuli D6, Y je opcioni supstituent samo prstena A, a X je opcioni supstituent samo prstena B.
D6
Kako se ovde koriste, termini „alkoksi“ ili „alkiltio“ odnose se na alkil grupu, kako je prethodno definisana, vezanu za molekul ili za drugi lanac ili prsten, preko atoma kiseonika („alkoksi“ tj. −O−alkil) ili sumpora („alkiltio“ tj. −S-alkil).
Termini Cn–m „alkoksialkil“, Cn–m „alkoksialkenil“, Cn–m „alkoksialifatični“ i Cn–m „alkoksialkoksi“ označavaju alkil, alkenil, alifatični ili alkoksi, u zavisnosti od slučaja, supstituisan sa jednom ili više alkoksi grupa, pri čemu je kombinovani ukupni broj ugljenika alkil i alkoksi grupe, alkenil i alkoksi grupe, alifatične i alkoksi grupe ili alkoksi i alkoksi grupe, zajedno, u zavisnosti od slučaja, između vrednosti n i m. Na primer, C4–6 alkoksialkil ima ukupno 4–6 ugljenika raspoređenih na alkil i alkoksi deo; npr. može biti −CH2OCH2CH2CH3, −CH2CH2OCH2CH3 ili −CH2CH2CH2OCH3.
Kada su ostaci opisani u prethodnom odeljku opciono supstituisani, oni se mogu supstituisati u jednom ili oba dela sa obe strane kiseonika ili sumpora. Na primer, opciono supstituisani C4 alkoksialkil može biti, na primer, −CH2CH2OCH2(Me)CH3 ili −CH2(OH)O CH2CH2CH3; C5 alkoksialkenil može biti, na primer, −CH=CHO CH2CH2CH3 ili −CH=CHCH2OCH2CH3.
Termini ariloksi, ariltio, benziloksi ili benziltio, odnose se na aril ili benzil grupu vezanu za molekul, ili za drugi lanac ili prsten, preko atoma kiseonika („ariloksi“, benziloksi npr. −O−Ph, −OCH2Ph) ili sumpora („ariltio“ npr. −S-Ph, −S-CH2Ph). Dalje, termini „ariloksialkil“, „benziloksialkil“, „ariloksialkenil“ i „ariloksialifatični“ označavaju alkil, alkenil ili alifatičnu grupu, u zavisnosti od slučaja, supstituisanu sa jednom ili više ariloksi ili benziloksi grupa, u zavisnosti od slučaja. U ovom slučaju, broj atoma za svaku aril, ariloksi, alkil, alkenil ili alifatičnu grupu biće odvojeno naznačen. Tako, 5–6-člani ariloksi(C1–4alkil) je 5–6-člani aril prsten, povezan preko atoma kiseonika sa C1–4 alkil lancem koji je, zauzvrat, vezan za ostatak molekula putem terminalnog ugljenika C1–4 alkil lanca.
Kako se ovde koriste, termini „halogen“ ili „halo“ označavaju F, Cl, Br ili I.
Termini „haloalkil“, „haloalkenil“, „haloalifatični“ i „haloalkoksi“ označavaju alkil, alkenil, alifatičnu ili alkoksi grupu, u zavisnosti od slučaja, supstituisanu sa jednim ili više atoma halogena. Na primer, C1–3 haloalkil može biti −CFHCH2CHF2, a C1–2 haloalkoksi može biti −OC(Br)HCHF2. Ovaj termin uključuje perfluorovane alkil grupe, poput –CF3 i -CF2CF3.
Kako se ovde koristi, termin „cijano“ odnosi se na –CN ili −C≡N.
Termini „cijanoalkil“, „cijanoalkenil“, „cijanoalifatični“ i „cijanoalkoksi“ označavaju alkil, alkenil, alifatičnu ili alkoksi grupu, u zavisnosti od slučaja, supstituisanu sa jednom ili više cijano grupa. Na primer, C1–3 cijanoalkil može biti −C(CN)2CH2CH3, a C1–2 cijanoalkenil može biti =CHC(CN)H2.
Kako se ovde koristi, „amino“ grupa se odnosi na –NH2.
Termini „aminoalkil“, „aminoalkenil“, „aminoalifatična“ i „aminoalkoksi“ označavaju alkil, alkenil, alifatičnu ili alkoksi grupu, u zavisnosti od slučaja, supstituisanu sa jednom ili više amino grupa. Na primer, C1–3 aminoalkil može biti −CH(NH2)CH2CH2NH2, a aminoalkoksi može biti −OCH2CH2NH2.
Termin „hidroksil“ ili „hidroksi“ odnosi se na −OH.
Termini „hidroksialkil“, „hidroksialkenil“, „hidroksialifatična“ i „hidroksialkoksi“ označavaju alkil, alkenil, alifatičnu ili alkoksi grupu, u zavisnosti od slučaja, supstituisanu sa jednom ili više –OH grupa. Na primer, C1–3 hidroksialkil može biti −CH2(CH2OH)CH3, a C4 hidroksialkoksi može biti −OCH2C(CH3)(OH)CH3.
Kako se ovde koristi, „karbonil“, kada se koristi samostalno ili u vezi sa drugom grupom, odnosi se na −C(O) − ili –C(O)H. Na primer, kako se ovde koristi, „alkoksikarbonil“ se odnosi na grupu poput −C(O)O(alkil).
Kako se ovde koristi, „okso“ se odnosi na =O, pri čemu je okso obično, ali ne uvek, vezan za atom ugljenika (npr. može biti vezan i za atom sumpora). Alifatični lanac može biti opciono prekinut karbonil grupom ili može opciono biti supstituisan okso grupom, a oba izraza odnose se na isto: npr. −CH2-C(O)-CH3.
Kako se ovde koristi, u kontekstu hemije smola (npr. korišćenje čvrstih smola ili rastvorljivih smola ili perlica), termin „linker“ odnosi se na bifunkcionalni hemijski ostatak koji vezuje jedinjenje za čvrsti nosač ili rastvorljivi nosač.
U svim drugim situacijama, „linker“, kako se ovde koristi, odnosi se na dvovalentnu grupu u kojoj su dve slobodne valence na različitim atomima (npr. ugljenik ili heteroatom), ili su na istom atomu, ali se mogu supstituisati sa dva različita supstituenta. Na primer, metilen grupa može biti C1 alkil linker koji se može supstituisati sa dve različite grupe, po jednom za svaku slobodnu valencu (npr. kao u Ph-CH2-Ph, pri čemu metilen služi kao linker između dva fenil prstena). Etilen može biti C2 alkil linker (−CH2CH2−), pri čemu su dve slobodne valence na različitim atomima.
Amidna grupa, na primer, može da služi kao linker kada se postavi na interni položaj u lancu (npr. –CONH– ). Linker može biti rezultat prekida alifatičnog lanca pomoću određenih funkcionalnih grupa ili zamene metilenskih jedinica na pomenutom lancu pomenutim funkcionalnim grupama. Npr. linker može biti C1–6 alifatični lanac u kome su do dve metilenske jedinice supstituisane sa –C(O)- ili –NH– (kao u –CH2-NH-CH2-C(O)-CH2– ili – CH2-NH-C(O)-CH2–). Alternativni način za definisanje istih –CH2-NH-CH2-C(O)-CH2– i – CH2-NH-C(O)-CH2– grupa je kao C3 alkil lanac opciono prekinut sa do dva –C(O) – ili –NH– ostatka. Ciklične grupe takođe mogu da formiraju linkere: npr.1,6-
cikloheksandiil može biti linker između dve R grupe, kao u Linker može dodatno ili opciono biti supstituisan na bilo kom delu ili poziciji.
Dvovalentne grupe R-CH= ili R2C= tipa, pri čemu su obe slobodne valence na istom atomu i vezane su za isti supstituent, takođe su moguće. U tom slučaju, one će se nazivati svojim prihvaćenim IUPAC nazivima. Na primer, alkiliden (kao što je, na primer, metiliden (=CH2) ili etiliden (=CH-CH3)) ne bi bio obuhvaćen definicijom linkera u ovom otkrivanju.
Termin „zaštitna grupa“, kako se ovde koristi, odnosi se na agens koji se koristi za privremeno blokiranje jednog ili više željenih reaktivnih mesta u multifunkcionalnom jedinjenju. U određenim primerima izvođenja, zaštitna grupa ima jednu ili više, ili poželjno sve, od sledećih karakteristika: a) selektivno reaguje sa dobrim prinosom dajući zaštićeni supstrat koji je stabilan prilikom reakcija koje se dešavaju na jednom ili više od ostalih reaktivnih mesta; i b) selektivno se može ukloniti sa dobrim prinosom pomoću reagenasa koji ne napadaju regenerisanu funkcionalnu grupu.
Primeri zaštitnih grupa su prikazani u Greene, T. W. i sar. „Protective Groups in Organic Synthesis“, treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: 1999. Termin „zaštitna grupa za azot“, kako se ovde koristi, odnosi se na agense koji se koriste za privremeno blokiranje jednog ili više željenih reaktivnih mesta azota u multifunkcionalnom jedinjenju. Poželjne zaštitne grupe za azot takođe imaju gore prikazane karakteristike, a određeni primeri zaštitnih grupa za azot su prikazani u 7. poglavlju u Greene, T. W., Wuts, P. G u „Protective Groups in Organic Synthesis“, treće izdanje, John Wiley & Sons, New York: Kako se ovde koristi, termin „zamenljivi ostatak“ ili „odlazeća grupa“ se odnosi na grupu koja je povezana sa alifatičnom ili aromatičnom grupom kako je ovde definisana, i podložna je zameni nukleofilom putem nukleofilnog napada.
Kako se ovde koristi, „agens za kuplovanje amida“ ili „reagens za kuplovanje amida“ označava jedinjenje koje reaguje sa hidroksilnim ostatkom karboksilnog ostatka, čime ga čini podložnim za nukleofilni napad. Primeri agenasa za kuplovanje amida uključuju DIC (diizopropilkarbodiimid), EDCI (1-etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid), DCC (dicikloheksilkarbodiimid), BOP (benzotriazol-1-iloksi-tris(dimetilamino)-fosfonijum heksafluorfosfat), piBOP ((benzotriazol-1-iloksi)tripirolidinfosfonijum heksafluorfosfat), itd.
Jedinjenja iz pronalaska su ovde definisana na osnovu svojih hemijskih struktura i/ili hemijskih naziva. Kada se jedinjenje označava i hemijskom strukturom i hemijskim nazivom, a hemijska struktura i hemijski naziv su u suprotnosti, hemijska struktura se koristi za određivanje identiteta jedinjenja.
Primeri izvođenja jedinjenja
Pronalazak se odnosi na jedinjenje predstavljeno sledećom formulom, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so:
Tabela 1A, Tabela 1B, Tabela 1C i Tabela 1D navode jedinjenje iz zahteva ovog pronalaska (jedinjenje I-531), i takođe otkrivaju jedinjenja I-1 do I-530 i I-532 do I-634, za koja se ne podnosi zahtev.
Tabela 1A
Tabela 1B
Tabela 1C
73
Tabela 1D
93
95
Metode za pripremu jedinjenja
Jedinjenje iz predmetnog pronalaska se može pripremiti prema šemama i primerima prikazanim i opisanim u nastavku. Osim ako nije drugačije naznačeno, polazne supstance i različiti intermedijeri se mogu dobiti iz komercijalnih izvora, pripremiti od komercijalno dostupnih jedinjenja ili pripremiti upotrebom dobro poznatih metoda sinteze. Otkriven je postupak za pripremu ovde otkrivenih jedinjenja, ali za njega nije podnet zahtev.
Opšti postupci sinteze za jedinjenje iz ovog pronalaska opisani su u nastavku. Šeme sinteze su prezentovane kao primeri, i ne ograničavaju opseg ovog pronalaska na bilo koji način.
Opšti postupak A
Korak 1:
Nastajanje dion enolata: U rastvor ketona A u THF-u ohlađenom do -78 °C, dodat je LiHMDS (npr.0,9 ekviv, 1,0 M u toluenu) u kapima putem šprica. Reakcija je ostavljena da se zagreje do 0 °C, onda je dodat dietil oksalat (1,2 ekviv.). U tom trenutku, reakcija se zagreva do sobne temperature, i mešana je na toj temperaturi dok nije procenjeno da je završena (npr. korišćenjem TLC ili LC/MS analize). Po završetku reakcije (trajanje reakcije je obično 45 minuta), dobijeni dion enolat B je korišćen „u datom stanju“ u Koraku 2, tj. koraku ciklizacije, bez daljeg prečišćavanja.
Korak 2:
Nastajanje pirazola: Dion enolat B je razblažen etanolom, i onda su redom dodati HCl (npr.3 ekviv, 1,25 M rastvor u etanolu) i arilhidrazin hidrat (npr.1,15 ekviv.). Reakciona smeša je zagrevana do 70 °C i mešana na toj temperaturi sve dok nije procenjeno da je ciklizacija završena (npr. LC/MS analizom, obično 30 minuta). Po završetku, reakciona smeša je pažljivo tretirana čvrstim natrijum bikarbonatom (npr. 4 ekviv.) i ražblažena je dihlormetanom i vodom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je dalje razblažen vodom pre ekstrakcije dihlormetanom (3x). Kombinovane organske supstance su isprane zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad MgSO4, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom. Dobijeni pirazol C je zatim prečišćen hromatografijom na SiO2 korišćenjem odgovarajućeg gradijenta EtOAc u heksanu.
Korak 3:
Nastajanje amidina: U suspenziju NH4Cl (npr.5 ekviv.) u toluenu ohlađenom na 0 °C u kapima je dodat AlMe3 (npr.5 ekviv, 2,0 M rastvor u toluenu) pomoću šprica. Reakcija je ostavljena da se zagreje do sobne temperature, i mešana je na toj temperaturi sve dok se više ne mogu uočiti mehurići. Pirazol C je dodat u reakcionu smešu u 1 porciji, zagrevan je do 110 °C i mešan na toj temperaturi dok se ne proceni da je reakcija završena (npr. korišćenjem TLC ili LC/MS analize). Po završetku, reakcija je ohlađena, tretirana viškom metanola i energično mešana 1 sat na sobnoj temperaturi. Gusta smesa je filtrirana, i dobijena čvrsta pogača je isprana metanolom. Filtrat je koncentrovan pod vakuumom, i dobijene čvrste supstance su ponovo suspendovane u smeši rastvarača etil acetat : izopropil alkohol = 5:1. Reakcija je dalje tretirana zasićenim rastvorom natrijum karbonata, i mešana tokom 10 minuta pre razdvajanja slojeva. Vodeni sloj je ekstrahovan smešom rastvarača etil acetat : izopropil alkohol = 5:1 (3x), i kombinovane organske supstance su isprane zasićenim vodenim rastvorom soli. Organske supstance su dalje osušene iznad MgSO4, filtrirane i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Dobijeni amidin D je dalje korišćen u datom stanju u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.
Korak 4:
Nastajanje pirimidona: Amidin D je suspendovan u etanolu i energično je mešan na 23 °C kako bi se podstakla potpuna solvatacija. Reakcija je dalje tretirana natrijum 3-etoksi-2-fluor-3-oksoprop-1-en-1-olatom (npr.3 ekviv.) i boca je opremljena kondenzatorom za refluks. Reakcija je stavljena u prethodno zagrejano uljano kupatilo održavano na 90 °C, i mešana dok na LC/MS nije uočeno da je sav polazni materijal utrošen (trajanje reakcije je obično 1 h). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i reakciona smeša je zakiseljena pomoću HCl (npr. 3 ekviv, 1,25 M rastvor u EtOH). Smeša je mešana tokom 30 minuta, i veći deo rastvarača je uklonjen pod vakuumom. Sadržaj je ponovo suspendovan u etru i vodi (smeša 1:1), i dobijena smesa je mešana 20 minuta. Suspenzija je filtrirana pod vakuumom, i čvrsta pogača je isprana dodatkom vode i etra, i sušena pod visokim vakuumom preko noći. Dobijeni pirimidon E je korišćen u datom stanju u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.
Opšti postupak B
Rastvor amino nukleofila (3 ekviv.), trietilamina (10 ekviv.) i Intermedijera 1 (1 ekviv.) mešan je u dioksanu i vodi (odnos 2:1) na 90 °C dok na LC/MS nije uočeno da je sav polazni materijal utrošen. Rastvor je razblažen 1N vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline i dihlormetanom. Slojevi su zatim razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su kombinovane, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanje je dalo željeni proizvod.
Opšti postupak C
Smeša Intermedijera 2 (ovaj intermedijer je opisan u prethodno objavljenoj patentnoj prijavi WO2012/3405 A1; 1 ekvivalent) i karboksilne kiseline (1,1 ekvivalent) u N,N-dimetilformamidu tretirana je trietilaminom (4 ekvivalenta), a zatim sa 50% rastvora anhidrida propilfosfonske kiseline u etil acetatu (T3P, 1,4 ekvivalent). Reakcija je zagrevana na 80 °C tokom 24 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i 1N rastvorom hlorovodonične kiseline. Sadržaj je ekstrahovan dihlormetanom, pa etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Prečišćavanje je dalo željeni proizvod.
Farmaceutski prihvatljive soli ovog pronalaska.
Farmaceutski prihvatljiva so može da obuhvata inkluziju drugog molekula poput acetatnog jona, sukcinatnog jona ili drugog kontrajona. Kontrajon može biti bilo koji organski ili neorganski ostatak koji stabilizuje naelektrisanje na matičnom jedinjenju. Nadalje, farmaceutski prihvatljiva so može imati više od jednog naelektrisanog atoma u svojoj strukturi. U slučajevima kada je više naelektrisanih atoma deo farmaceutski prihvatljive soli, oni mogu imati više kontrajona. Dakle, farmaceutski prihvatljiva so može imati jedan ili više naelektrisanih atoma i/ili jedan ili više kontrajona.
Farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja iz zahteva uključuju one izvedene iz jedinjenja sa neorganskim kiselinama, organskim kiselinama ili bazama. U nekim primerima izvođenja, soli se mogu pripremiti in situ tokom završnog izolovanja i prečišćavanja jedinjenja. U drugim primerima izvođenja, soli se mogu pripremiti iz slobodnog oblika jedinjenja u zasebnom koraku sinteze.
Pogodne „farmaceutski prihvatljive soli“ odnose se na soli pripremljene od farmaceutski prihvatljivih netoksičnih baza, uključujući neorganske baze i organske baze. Soli dobijene od neorganskih baza uključuju soli aluminijuma, amonijuma, kalcijuma, bakra, dvovalentnog gvožđa, trovalentnog gvožđa, litijuma, magnezijuma, viševalentnog mangana, dvovalentni mangan, kalijum, natrijum, cink i slično. Posebni primeri izvođenja uključuju soli amonijuma, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma. Soli dobijene od farmaceutski prihvatljivih organskih netoksičnih baza uključuju soli primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina, supstituisane amine, uključujući supstituisane amine koji se javljaju u prirodi, ciklične amine i bazne jonoizmenjivačke smole, kao što je arginin, betain, kafein, holin, N, N.sup.1-dibenziletilendiamin, dietilamin, 2-dietilaminoetanol, 2-dimetilaminoetanol, etanolamin, etilendiamin, N-etilmorfolin, N-etilpiperidin, glukamin, glukozamin, histidin, hidrabamin, izopropilamin, lizin, metilglukamin, morfolin, piperazin, piperidin, poliaminske smole, prokain, purini, teobromin, trietilamin, trimetilamin tripropilamin, trometamin, i slično.
Soli mogu biti pripremljene od farmaceutski prihvatljivih netoksičnih kiselina, uključujući neorganske i organske kiseline. Takve kiseline uključuju sirćetnu, benzensulfonsku, benzojevu, kamforsulfonsku, limunsku, etanslufonsku, fumarnu, glukonsku, glutaminsku, bromovodoničnu, hlorovodoničnu, izetionsku, mlečnu, maleinsku, jabučnu, bademovu, metansulfonsku, mucinsku, azotnu, pamoinsku, pantotensku, fosfornu, sukcinsku, sumpornu, vinsku, p-toluensulfonsku kiselinu, i slično. Posebni primeri izvođenja uključuju limunsku, bromovodoničnu, hlorovodoničnu, maleinsku, fosfornu, sumpornu i vinsku kiselinu. Drugi primeri soli uključuju, bez ograničenja, sulfate, citrate, acetate, oksalate, hloride, bromide, jodide, nitrate, bisulfate, fosfate, kisele fosfate, izonikotinate, laktate, salicilate, kisele citrate, tartarate, oleate, tanate, pantotenate, bitartarate, askorbate, sukcinate, maleate, gentizinate, fumarate, glukonate, glukuronate, saharate, formate, benzoate, glutamate, metansulfonate, etansulfonate, benzensulfonate, p-toluensulfonate i pamoate (tj.1,1'-metilen-bis-(2-hidroksi-3-naftoat)).
Gore opisanu pripremu farmaceutski prihvatljivih soli i ostalih tipičnih farmaceutski prihvatljivih soli detaljnije opisuju Berg i sar., „Pharmaceutical Salts“, J. Pharm. Sci., 1977:66:1-19.
Pored ovde opisanih jedinjenja, njihove farmaceutski prihvatljive soli takođe se mogu koristiti u kompozicijama za lečenje ili prevenciju ovde identifikovanih poremećaja.
Farmaceutske kompozicije i metode primene.
Ovde otkrivena jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli se mogu formulisati kao farmaceutske kompozicije ili „formulacije“.
Tipična formulacija se priprema mešanjem jedinjenja ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i nosača, razblaživača ili ekscipijensa. Pogodni nosači, razblaživači ili ekscipijensi su dobro poznati osobama sa veštinama, iskustvom i znanjem u datoj oblasti, i uključuju supstance kao što su ugljeni hidrati, voskovi, polimeri koji se rastvaraju i/ili bubre u vodi, hidrofilne ili hidrofobne supstance, želatin, ulja, rastvarače, vodu i slično. Konkretni nosač, razblaživač ili ekscipijens koji će se koristiti zavisiće od sredstava i namene za koju se jedinjenje formuliše. Rastvarači se generalno biraju na osnovu rastvarača koje osobe sa veštinama, iskustvom i znanjem u datoj oblasti prepoznaju kao bezbedne (GRAS – generalno se smatraju bezbednim (Generally Regarded as Safe)) za primenu kod sisara. Uopšteno, bezbedni rastvarači su netoksični vodeni rastvarači poput vode i drugih netoksičnih rastvarača koji su rastvorljivi u vodi ili se mešaju sa njom. Pogodni vodeni rastvarači uključuju vodu, etanol, propilen glikol, polietilen glikole (npr. PEG400, PEG300), itd. i njihove smeše. Formulacije mogu takođe da uključuju druge vrste ekscipijenasa, poput jednog ili više pufera, stabilizatora, antiadherenasa, surfaktanata, kvašljivaca, lubrikanasa, emulgatora, veziva, suspendujućih agenasa, dezintegranasa, punilaca, sorbenasa, premaza (npr. enterički ili sa produženim otpuštanjem), konzervanasa, antioksidanasa, zamućivača, glidanasa, pomoćnih sredstava za obradu, boja, zaslađivača, mirisa, aroma i drugih poznatih aditiva za obezbeđivanje elegantne prezentacije leka ili pomoći u proizvodnji farmaceutskog proizvoda (tj. leka).
Formulacije se mogu pripremiti upotrebom konvencionalnih metoda za rastvaranje i mešanje. Na primer, supstanca leka u rasutom stanju (tj. jedinjenje iz zahteva 1, njegova farmaceutski prihvatljiva so ili stabilizovani oblik jedinjenja, kao što je kompleks sa derivatima ciklodekstrina ili drugim poznatim agensima za kompleksiranje) rastvara se u pogodnom rastvaraču u prisustvu jednog ili više prethodno opisanih ekscipijenasa. Jedinjenje koje ima željeni stepen čistoće se opciono meša sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačima, nosačima, ekscipijensima ili stabilizatorima, u obliku liofilizovane formulacije, samlevenog praška ili vodenog rastvora. Formulisanje se može obaviti mešanjem na sobnoj temperaturi pri odgovarajućem pH i željenom stepenu čistoće, sa fiziološki prihvatljivim nosačima.
pH formulacije prvenstveno zavisi od konkretne upotrebe i koncentracije jedinjenja, ali može biti u opsegu od oko 3 do oko 8. Kada je ovde opisani agens čvrsta amorfna disperzija nastala u procesu rastvaranja, aditivi se mogu dodati direktno u rastvor koji se suši raspršivanjem prilikom formiranja smeše, kao što je aditiv rastvoren ili suspendovan u rastvoru kao suspenzija koja onda može da se suši raspršivanjem. Alternativno, aditivi se mogu dodati nakon postupka sušenja raspršivanjem, da bi pomogli u formiranju finalnog formulisanog proizvoda.
Jedinjenje iz zahteva 1 se uobičajeno formuliše u obliku farmaceutskih doznih oblika kako bi se dobila doza leka kojom se jednostavno manipuliše i omogućila komplijansa pacijenta sa propisanim režimom. Farmaceutske formulacije jedinjenja iz zahteva 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli mogu se pripremiti za različite načine i vrste primene. Različiti dozni oblici mogu postojati za isto jedinjenje, pošto različita zdravstvena stanja mogu zahtevati različite načine primene.
Količina aktivnog sastojka koja se može kombinovati sa supstancom nosača radi proizvodnje pojedinačnog doznog oblika će zavisiti od ispitanika koji se leči i konkretnog načina primene. Na primer, formulacija sa produženim otpuštanjem namenjena za oralnu primenu kod ljudi može sadržati približno 1 do 1000 mg aktivne supstance pomešane sa odgovarajućom i pogodnom količinom supstance nosača koja može varirati od oko 5 do oko 95% ukupne kompozicije (masa: masi). Farmaceutska kompozicija se može pripremiti da bi se obezbedile lako merljive količine za primenu. Na primer, vodeni rastvor namenjen za intravensku infuziju može sadržati od oko 3 do 500 μg aktivnog sastojka po mililitru rastvora kako bi došlo do infuzije pogodne zapremine sa protokom od oko 30 ml/h. Kao opšti princip, početna farmaceutski efikasna količina inhibitora koja se primenjuje biće u opsegu od oko 0,01–100 mg/kg po dozi, recimo oko 0,1 do 20 mg/kg pacijentove telesne težine dnevno, pri čemu je uobičajeni početni opseg jedinjenja koji se koristi 0,3 do 15 mg/kg/dan.
Termin „terapeutski efikasna količina“, kako se ovde koristi, označava onu količinu aktivnog jedinjenja ili farmaceutskog agensa koja dovodi do biološkog ili medicinskog odgovora u tkivu, sistemu, životinji ili čoveku kakvog žele istraživač, veterinar, lekar ili drugi klinički lekar. Terapeutski ili farmaceutski efikasna količina jedinjenja koja se primenjuje biće određena takvim zahtevima, i to je minimalna količina neophodna za poboljšavanje, lečenje ili tretiranje bolesti ili poremećaja, ili jednog ili više njihovih simptoma.
Farmaceutske kompozicije će biti formulisane, dozirane i primenjene na način, tj. u količinama, koncentracijama, sa rasporedom, tokom, nosačima i načinima primene, koji su u skladu sa dobrom medicinskom praksom. Faktori koji se uzimaju u razmatranje u ovom kontekstu uključuju konkretni poremećaj koji se leči, konkretnog sisara koji se leči, kliničko stanje pojedinačnog pacijenta, uzrok poremećaja, mesto isporuke agensa, metodu primene, raspored primene i druge faktore poznate lekarima, kao što je starost, težina i odgovor pojedinačnog pacijenta.
Termin „profilaktički efikasna količina“ odnosi se na količinu efikasnu u prevenciji ili znatnom smanjenju šanse da se bolest ili poremećaj dobiju, ili u smanjenju težine bolesti ili poremećaja pre njihovog dobijanja ili u smanjenju težine jednog ili više njihovih simptoma pre nego što se simptomi razviju. Profilaktičke mere se grubo mogu podeliti na primarnu profilaksu (za prevenciju razvoja bolesti) i sekundarnu profilaksu (kada se bolest već razvila, i pacijent se štiti od pogoršanja tog procesa).
Prihvatljivi razblaživači, nosači, ekscipijensi i stabilizatori su oni koji su netoksični za primaoce u dozama i koncentracijama koje se koriste, i uključuju pufere, poput fosfata, citrata i drugih organskih kiselina; antioksidanse, uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što je oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; akil parabeni, poput metil ili propil parabena; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol; i m-krezol); proteine, kao što je albumin iz seruma, želatin ili imunoglobulini; hidrofilne polimere kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline kao što je glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljene hidrate, uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helirajuće agense kao što je EDTA; šećere kao što je saharoza, manitol, tetraloza ili sorbitol; kontrajone koji formiraju soli, kao što je natrijum; komplekse metala (npr. komplekse Zn-protein); i/ili nejonske surfaktante kao što je TWEEN ™, PLURONICS ™ ili polietilen glikol (PEG). Aktivni farmaceutski sastojci takođe mogu biti sadržani u mikrokapsulama pripremljenim, na primer, tehnikama koacervacije ili interfacijalne polimerizacije, npr. hidroksimetilcelulozne ili želatinske mikrokapsule, odnosno poli-(metilmetakrilatne) mikrokapsule; u koloidnim sistemima za isporuku leka (na primer, lipozomi, albuminske mikrosfere, mikroemulzije, nanočestice ili nanokapsule), ili u makroemulzijama. Takve tehnike su otkrivene u Remington's: The Science and Practice of Pharmacy, 21. izdanje, University of the Sciences in Philadelphia, izd., 2005 (nadalje „Remington’s“).
„Sistemi za kontrolisanu isporuku leka“ obezbeđuju lek telu na način koji je precizno kontrolisan da odgovara leku i stanjima koja se leče. Primarni cilj je da se postigne terapeutska koncentracija leka na mestu delovanja u željenom trajanju. Termin „kontrolisano otpuštanje“ često se koristi da označi različite metode koje modifikuju otpuštanje leka iz doznog oblika. Ovaj termin uključuje preparate označene kao „sa produženim otpuštanjem“, „sa odloženim otpuštanjem“, „sa modifikovanim otpuštanjem“ ili „sa neprekidnim otpuštanjem“. Uopšteno, kontrolisano otpuštanje ovde opisanih agenasa se može postići korišćenjem širokog spektra polimernih nosača i sistema sa kontrolisanim otpuštanjem, uključujući erodibilne i neerodibilne matrice, osmotska kontrolna sredstva, različite sredstva za rezervoare, enterične obloge i višečestična kontrolna sredstva.
„Preparati sa neprekidnim otpuštanjem“ su najčešća primena kontrolisanog otpuštanja. Pogodni primeri preparata sa neprekidnim otpuštanjem uključuju polupropusne matrice čvrstih hidrofobnih polimera koji sadrže jedinjenje, pri čemu su matrice u vidu oblikovanih proizvoda, npr. filma ili mikrokapsula. Primeri za matrice sa neprekidnim otpuštanjem uključuju poliestre, hidrogelove (na primer, poli(2-hidroksietilmetakrilat), ili poli(vinilalkohol)), polilaktide (U.S. Pat. br.3,773,919), kopolimere L-glutaminske kiseline i gama-etil-L-glutamata, nedegradabilni etilen-vinil acetat, degradabilne kopolimere mlečne kiseline-glikolne kiseline i poli-D-(-)-3-hidroksibuternu kiselinu.
Mogu se pripremiti i „preparati sa trenutnim otpuštanjem“. Cilj ovih formulacija je da se lek uvede u krvotok i na mesto delovanja što je brže moguće. Na primer, radi ubrzane disolucije, većina tableta je dizajnirana da prođe ubrzanu dezintegraciju na granule, a zatim deagregaciju na fine čestice. To obezbeđuje veću površinu izloženu medijumu za disoluciju, što dovodi do veće brzine disolucije.
Ovde opisani agensi mogu biti ugrađeni u sredstvo sa kontrolisanim otpuštanjem sa erodibilnom ili neerodibilnom polimernom matricom. Pod erodibilnom matricom se podrazumeva ona koja je pod uticajem vode erodibilna ili bubri ili se rastvara u vodi, u smislu da je ili erodibilna ili da bubri ili se rastvara u čistoj vodi ili zahteva prisustvo kiseline ili baze kako bi se polimerska matrica dovoljno jonizovala da dođe do erozije ili rastvaranja. U kontaktu sa vodenim okruženjem u kojem se koristi, erodibilna polimerna matrica upija vodu i gradi gel nabubreo u vodi ili matricu koja obuhvata ovde opisani agens. Matrica nabubrela od vode postepeno erodira, bubri, dezintegriše se ili rastvara u okruženju u kojem se koristi, čime se kontroliše otpuštanje ovde opisanog jedinjenja u okruženju u kojem se koristi. Jedan sastojak ove matrice nabubrele u vodi je polimer koji u vodi bubri, erodira ili se rastvara, koji generalno može biti opisan kao osmopolimer, hidrogel ili polimer koji bubri u vodi. Takvi polimeri mogu biti linearni, razgranati ili umreženi. Ti polimeri mogu biti homopolimeri ili kopolimeri. U određenim primerima izvođenja, mogu biti sintetički polimeri dobijeni od vinila, akrilata, metakrilata, uretana, estra i oksidnih monomera. U drugim primerima izvođenja, mogu biti derivati polimera koji se javljaju u prirodi, poput polisaharida (npr. hitin, hitozan, dekstran i pululan; agar agar, gumi arabika, karaja guma, guma rogača, tragakant guma, karagenani, indijska guma, guar guma, ksantan guma i skleroglukan), skrobova (npr. dekstrini i maltodekstrini), hidrofilnih koloida (npr. pektin), fosfatida (npr. lecitin), alginata (npr. amonijum alginat, natrijum, kalijum ili kalcijum alginat, propilen glikol alginat), želatina, kolagena i celuloznih polimera. Celulozni polimeri su polimeri celuloze koji su izmenjeni putem reakcije najmanje jednog dela hidroksilnih grupa na ponovljenim jedinicama saharida sa jedinjenjem radi nastajanja supstituenta sa estarskom ili etarskom vezom. Na primer, celulozni polimer etil celuloza ima etil supstituent sa etarskom vezom povezan za ponovljenu jedinicu saharida, dok celulozni polimer celuloza acetat ima acetatni supstituent sa etarskom vezom. U određenim primerima izvođenja, celulozni polimeri za erodibilnu matricu obuhvataju celulozne polimere rastvorljive u vodi i erodibilne u vodi, uključujući, na primer, etil celulozu (EC), metiletil celulozu (MEC), karboksimetil celulozu (CMC), CMEC, hidroksietil celulozu (HEC), hidroksipropil celulozu (HPC), acetat celuloze (CA), propionat celuloze (CP), butirat celuloze (CB), celulozu acetat butirat (CAB), CAP, CAT, hidroksipropil metil celulozu (HPMC), HPMCP, HPMCAS, hidroksipropil metil celuloza acetat trimelitat (HPMCAT) i etilhidroksi etilcelulozu (EHEC). U određenim primerima izvođenja, celulozni polimeri sadrže različite klase HPMC malog viskoziteta (Mm manja ili jednaka 50.000 daltona, na primer, Dow Methocel™ serije E5, E15LV, E50LV i K100LY) i velikog viskoziteta (Mm veća od 50.000 daltona, na primer, E4MCR, E10MCR, K4M, K15M i K100M i Methocel™ K serija). Drugi komercijalno dostupni tipovi HPMC uključuju Shin Etsu Metolose 90SH seriju.
Drugi materijali korisni kao materijal za erodibilnu matricu uključuju, bez ograničenja, pululan, polivinil pirolidon, polivinil alkohol, polivinil acetat, estre glicerola i masnih kiselina, poliakrilamid, poliakrilnu kiselinu, kopolimere etakrilne kiseline ili metakrilne kiseline (EUDRAGIT®, Rohm America, Inc., Piscataway, New Jersey) i druge derivate akrilne kiseline kao što su homopolimeri i kopolimeri butilmetakrilata, metilmetakrilata, etilmetakrilata, etilakrilata, (2-dimetilaminoetil) metakrilata i (trimetilaminoetil) metakrilat hlorida.
Alternativno, agensi iz predmetnog pronalaska se mogu primenjivati pomoću sredstva sa neerodibilnom matricom ili biti ugrađeni u njega. U takvim sredstvima, ovde opisani agens je distribuiran u inertnoj matrici. Agens se putem difuzije otpušta kroz inertnu matricu. Primeri materijala pogodnih za inertnu matricu uključuju nerastvorne polimere (npr. kopolimeri metil akrilat-metil metakrilat, polivinil hlorid, polietilen), hidrofilne polimere (npr. etil celuloza, celuloza acetat, umreženi polivinilpirolidon (poznat i kao krospovidon)) i jedinjenja masti (npr. karnauba vosak, mikrokristalni vosak i trigliceridi). Takva sredstva su dalje opisana u Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 20. izdanje (2000).
Kako je gore navedeno, ovde opisani agensi mogu biti ugrađeni i u sredstvo za osmotsku kontrolu. Takva sredstva obično uključuju jezgro koje sadrži jedan ili više agenasa kako je ovde opisano i vodopropustljivi, nerastvorni i neerodirajući omotač oko jezgra koji kontroliše priliv vode iz vodenog okruženja u kome se koristi u jezgro, kako bi došlo do otpuštanja leka istiskivanjem dela ili celog jezgra u okruženje u kome se koristi. U određenim primerima izvođenja, omotač je polimeran, vodopropustljiv i ima barem jedno mesto isporuke. Jezgro osmotskog sredstva opciono uključuje osmotski agens koji upija vodu iz okolnog okruženja putem takve polupropustljive membrane. Osmotski agens koji je sadržan u jezgru ovog sredstva može biti hidrofilni polimer koji bubri u vodi ili može biti osmogen, poznat i kao osmagent. U sredstvu se generiše pritisak koji gura agens(e) izvan sredstva kroz otvor (čija je veličina projektovana tako da se minimizuje difuzija rastvorka, pri čemu se sprečava stvaranje hidrostatičkog vršnog pritiska). Neograničavajući primeri sredstava za osmotsku kontrolu otkriveni su u U.S. prijavi patenta serijski br.09/495,061.
Količina hidrofilnih polimera koji bubre u vodi prisutna u jezgru može biti u rasponu od oko 5 do oko 80mas.% (uključujući, na primer, 10 do 50mas.%).
Neograničavajući primeri materijala jezgra uključuju hidrofilne vinil i akril polimere, polisaharide, kao što je kalcijum alginat, polietilen oksid (PEO), polietilen glikol (PEG), polipropilen glikol (PPG), poli (2-hidroksietil metakrilat), poli (akrilna) kiselina, poli (metakrilna) kiselina, polivinilpirolidon (PVP) i umreženi PVP, polivinil alkohol (PVA), kopolimeri PVA/PVP i kopolimeri PVA/PVP sa hidrofobnim monomerima kao što su metil metakrilat, vinil acetat i slično, hidrofilne poliuretane koji sadrže velike blokove PEO, kroskarmelozu natrijum, karagenan, hidroksietil celulozu (HEC), hidroksipropil celulozu (HPC), hidroksipropil metil celulozu (HPMC), karboksimetil celulozu (CMC) i karboksietil celulozu (CEC), natrijum alginat, polikarbofil, želatin, ksantan gumu i natrijum skrob glikolat. Drugi materijali uključuju hidrogelove koji obuhvataju prožimajuće polimerske mreže koje mogu nastati adicionom ili kondenzacionom polimerizacijom, i njihove komponente mogu obuhvatati hidrofilne ili hidrofobne monomere poput onih koji su prethodno pomenuti. Hidrofilni polimeri koji bubre u vodi uključuju, bez ograničenja, PEO, PEG, PVP, kroskarmelozu natrijum, HPMC, natrijum skrob glikolat, poliakrilnu kiselinu, i njihove umrežene verzije ili smeše.
Jezgro može da uključuje i osmogen (ili osmagent). Količina osmogena prisutna u jezgru može biti u rasponu od oko 2 do oko 70mas.% (uključujući, na primer, 10 do 50mas.%). Uobičajene klase pogodnih osmogena su organske kiseline rastvorne u vodi, soli i šećeri sposobni da upijaju vodu kako bi na taj način uticali na gradijent osmotskog pritiska kroz barijeru okolnog omotača. Uobičajeno korisni osmogeni uključuju, bez ograničenja, magnezijum sulfat, magnezijum hlorid, kalcijum hlorid, natrijum hlorid, litijum hlorid, kalijum sulfat, natrijum karbonat, natrijum sulfit, litijum sulfat, kalijum hlorid, natrijum sulfat, manitol, ksilitol, ureu, sorbitol, inozitol, rafinozu, saharozu, glukozu, fruktozu, laktozu, limunsku kiselinu, sukcinsku kiselinu, vinsku kiselinu, i njihove smeše. U određenim primerima izvođenja, osmogen je glukoza, laktoza, saharoza, manitol, ksilitol, natrijum hlorid, uključujući njihove kombinacije.
Brzina isporuke leka se kontroliše faktorima poput propustljivosti i debljine omotača, osmotskog pritiska sloja koji sadrži lek, stepena hidofilnosti sloja hidrogela i površine sredstva. Osobama sa veštinama, iskustvom i znanjem u datoj oblasti biće jasno da će povećanje debljine omotača smanjiti brzinu otpuštanja, dok će bilo šta od sledećeg povećati brzinu otpuštanja: povećanje propustljivosti omotača; povećanje hidrofilnosti sloja hidrogela; povećanje osmotskog pritiska sloja koji sadrži lek; ili povećanje površine sredstva.
U određenim primerima izvođenja, poželjno je uvlačenje čestica ovde opisanih agenasa u istiskujući fluid tokom delovanja takvog osmotskog sredstva. Da bi čestice bile dobro uvučene, agens oblika leka se disperguje u fluidu pre nego što čestice imaju mogućnost da se talože u jezgru tablete. Jedan način da se to postigne je dodavanje dezintegransa koji služi da raskine komprimovano jezgro na čestične komponente.
Neograničavajući primeri za standardne dezintegranse uključuju supstance kao što je natrijum skrob glikolat (npr. Explotab™ CLV), mikrokristalna celuloza (npr. Avicel™), silikonizovana mikrokristalna celuloza (npr. ProSoIv™) i kroskarmeloza natrijum (npr. Ac-Di-Sol™), i drugi dezintegransi poznati stručnjacima za ovu oblast. U zavisnosti od konkretne formulacije, neki dezintegransi rade bolje od drugih. Nekoliko dezintegranasa teži formiranju gelova dok bubre sa vodom, i tako sprečavaju isporuku leka sa sredstva. Dezintegransi koji ne grade gelove i ne bubre obezbeđuju brže dispergovanje čestica leka u jezgru kada voda uđe u jezgro. U nekim primerima izvođenja, dezintegransi koji ne grade gelove i ne bubre su smole, na primer jonoizmenjivačke smole. U jednom primeru izvođenja, smola je Amberlite™ IRP 88 (proizvođača Rohm and Haas, Philadelphia, PA). Kada se koriste, dezintegransi su prisutni u količinama od oko 1–25% agensa jezgra.
Drugi primer za osmotsko sredstvo je osmotska kapsula. Čaura kapsule ili deo čaure kapsule može biti polupropustljiv. Kapsula može biti napunjena prahom ili tečnošću koji se sastoje od ovde opisanog agensa, ekscipijenasa koji upijaju vodu da bi obezbedili osmotski potencijal, i/ili polimera koji bubri u vodi, ili opciono ekscipijensa za solubilizaciju. Jezgro kapsule takođe može biti napravljeno tako da ima dvoslojni ili višeslojni agens analogno dvoslojnoj, troslojnoj ili koncentričnoj geometriji opisanoj iznad.
Druga klasa osmotskog sredstva korisna u ovom pronalasku uključuje obložene bubreće tablete, na primer, kao što opisuje EP378404. Obložene bubreće tablete sadrže jezgro tablete koje uključuje ovde opisani agens i bubreću supstancu, poželjno hidrofilni polimer, obložen membranom, koja sadrži otvore ili pore kroz koje, u vodenom okruženju primene, hidrofilni polimer može da se istisne i da iznese agens. Alternativno, membrana može da sadrži polimerne porogene agense, ili one male molekulske mase, rastvorne u vodi. Porogeni agensi se rastvaraju u vodenom okruženju primene, obezbeđujući pore kroz koje hidrofilni polimer i agens mogu da se istisnu. Primeri za porogene agense su polimeri rastvorni u vodi, kao HPMC, PEG, i jedinjenja male molekulske mase, kao glicerol, saharoza, glukoza i natrijum hlorid.
Pored toga, pore mogu nastati u oblozi bušenjem rupa u oblozi pomoću lasera ili drugih mehaničkih sredstava. U ovoj klasi osmotskih sredstava, materijal membrane može da sadrži bilo koji polimer koji gradi film, uključujući polimere koji su vodopropustljivi ili vodonepropusni, obezbeđujući da membrana postavljena na jezgro tablete bude porozna ili sadrži porogene agense rastvorne u vodi ili ima makroskopski otvor za prodiranje vode i otpuštanje leka. Primeri izvođenja ove klase sredstava sa neprekidnim otpuštanjem mogu takođe biti višeslojne, kako opisuje, npr. EP378404.
Kada je ovde opisani agens tečnost ili ulje, kao što je formulacija sa lipidnim vehikulumom, na primer, kako je opisano u WO05/011634, sredstvo za otpuštanje sa kontrolom osmotskog pritiska može da sadrži kapsule od mekog gela ili želatinske kapsule formirane sa kompozitnim zidom i koje obuhvataju tečnu formulaciju, gde zid sadrži barijerni sloj formiran preko spoljašnje površine kapsule, ekspanzioni sloj formiran preko barijernog sloja, i polupropustljivi sloj formiran preko ekspanzionog sloja. Mesto isporuke povezuje tečnu formulaciju sa vodenim okruženjem primene. Na primer, takva sredstva su opisana u US6419952, US6342249, US5324280, US4672850, US4627850, US4203440 i US3995631.
Kako je dalje rečeno iznad, ovde opisani agensi mogu biti obezbeđeni u obliku mikročestica, generalno u opsegu veličine od oko 10 µm do oko 2 mm (uključujući, na primer, od oko 100 µm do 1 mm u prečniku). Takvi multipartikulati mogu biti spakovani, na primer, u kapsulu kao što je želatinska kapsula ili kapsulu od polimera rastvornog u vodi, kao što je HPMCAS, HPMC ili skrob; dozirani kao suspenzija ili talog u tečnosti; ili od njih može biti napravljena tableta, obložena tableta ili pilula, kompresijom ili drugim postupkom poznatim u struci. Takvi multipartikulati mogu biti izrađeni bilo kojim poznatim postupkom, kao što je postupak vlažne i suve granulacije, ekstruzija/sferonizacija, kompaktiranje valjanjem, granulacija topljenjem, ili oblaganje jezgara raspršivanjem. Na primer, u postupku vlažne i suve granulacije, ovde opisani agens i opcioni ekscipijensi mogu biti granulisani da daju multipartikulate željene veličine.
Agensi mogu biti ugrađeni u mikroemulzije, koje su generalno termodinamički stabilne, isotropske bistre disperzije dve nemešljive tečnosti, kao što su ulje i voda, stabilizovani interfacijalnim filmom molekula surfaktanta (Encyclopedia of Pharmaceutical Technology, New York: Marcel Dekker, 1992, svezak 9). Za pripremu mikroemulzija su neophodni surfaktant (emulgator), kosurfaktant (koemulgator), uljana faza i vodena faza. Pogodni surfaktanti uključuju sve surfaktante koji su korisni za pripremu emulzija, npr. emulgatore koji se tipično koriste za pripremu kremova.
Kosurfaktant (ili „koemulgator“) je generalno odabran iz grupe derivata poliglicerola, derivata glicerola i masnih alkohola. Poželjne kombinacije emulgator/koemulgator su generalno, ali ne neophodno, odabrane iz grupe koja se sastoji od: gliceril monostearata i polioksetilen stearata; polietilen glikola i etilen glikol palmitostearata; i triglicerida kaprilne i kaprinske kiseline i oleoil makrogolglicerida. Vodena faza uključuje ne samo vodu, nego takođe, uobičajeno, pufere, glukozu, propilen glikol, polietilen glikole, poželjno polietilen glikole manje molekuske mase (npr. PEG 300 i PEG 400), i/ili glicerol, i slično, dok uljana faza generalno uključuje, na primer, estre masnih kiselina, modifikovana biljna ulja, silikonska ulja, smeše mono- di- i triglicerida, mono- i diestre PEG (npr. oleoil makrogol gliceride), itd.
Ovde opisana jedinjenja mogu biti ugrađena u farmaceutski prihvatljivu formulaciju nanočestice, nanosfere i nanokapsule (Delie i Blanco-Prieto, 2005, Molecule 10:65–80). Nanokapsule generalno mogu da obuhvate jedinjenja na stabilan i reproduktivan način. Da bi se izbegla neželjena dejstva usled preopterećenja intracelularnih polimera, mogu se dizajnirati superfine čestice (veličine oko 0,1 μm) koristeći polimere koji mogu da se razlože in vivo (npr. biodegradabilne polialkilcijanoakrilatne nanočestice). Takve čestice su opisane u javnim podacima relevantnim za pronalazak.
Implantabilna sredstva obložena jedinjenjem iz ovog pronalaska su drugi primer izvođenja predmetnog pronalaska. Jedinjenje takođe može biti naneto na implantabilno medicinsko sredstvo, kao što su perlice, ili koformulisano sa polimerom ili drugim molekulom, tako da obezbedi „rezervoar leka“, i time omogući da se lek otpušta u dužem periodu nego kod primene vodenog rastvora leka. Pogodne obloge i opšti način pripreme obloženih implantabilnih sredstava opisani su u U.S. Pat. br.6,099,562; 5.886.026; i 5,304,121. Obloge su uobičajeno biokompatibilni polimerni materijali, kao hidrogel polimer, polimetildisiloksan, polikaprolakton, polietilen glikol, polimlečna kiselina, etilen vinil acetat i njihove smeše. Obloge opciono mogu biti dalje prevučene pogodnom završnom oblogom od fluorosilikona, polisaharida, polietilen glikola, fosfolipida ili njihovih kombinacija, da bi se pružile karakteristike kontrolisanog otpuštanja u kompoziciji.
Formulacije uključuju one pogodne za puteve primene koji su ovde detaljno opisani. Formulacije mogu pogodno biti prezentovane u jediničnom doznom obliku, i mogu se pripremiti bilo kojim metodom poznatim u farmaciji. Tehnike i formulacije se generalno nalaze u priručniku Remington’s. Takve metode uključuju korak dovođenja u vezu aktivnog sastojka sa nosačem koji uključuje jedan ii više dodatnih sastojaka.
Generalno, formulacije se pripremaju uniformnim i bliskim dovođenjem u vezu aktivnog sastojka sa tečnim nosačima ili fino raspodeljenim čvrstim nosačima, ili oba, a zatim, po potrebi, oblikovanjem proizvoda.
Termini „primeniti“, „primena“, „primenjujući“, u odnosu na jedinjenje, kompoziciju ili formulaciju iz pronalaska znače uvođenje jedinjenja u sistem životinje kojoj je potrebno lečenje. Kada je jedinjenje iz pronalaska obezbeđeno u kombinaciji sa jednim ili više aktivnih agenasa, podrazumeva se da „primena“ i njene varijante uključuju istovremeno i/ili sekvencijalno uvođenje jedinjenja i drugih aktivnih agenasa.
Ovde opisana kompozicija može biti primenjena sistemski ili lokalno, npr. oralno (npr. koristeći kapsule, praškove, rastvore, suspenzije, tablete, sublingvalne tablete, i slično), inhalacijom (npr. sa aerosolom, gasom, inhalatorom, nebulizatorom, ili slično), u uvo (npr. koristeći kapi za uši), topikalno (npr. koristeći kremove, gelove, tečne masti, losione, meleme, paste, transdermalne flastere, itd.), oftalmički (npr. sa kapima za oči, oftalmičkim gelovima, oftalmičkim melemima), rektalno (npr. koristeći klistire ili supozitorije), nazalno, bukalno, vaginalno (npr. koristeći ispiranje, intrauterine uređaje, vaginalne supozitorije, vaginalne prstenove ili tablete, itd.) preko implantiranog rezervoara ili slično, ili parenteralno, u zavisnosti od ozbiljnosti i vrste bolesti koja se leči. Termin „parenteralni“, kako se ovde koristi, uključuje, bez ograničenja, tehnike supkutane, intravenske, intramuskularne, intraartikularne, intrasinovijalne, intrasternalne, intratekalne, intrahepatičke, intralezione i intrakranijalne injekcije ili infuzije. Poželjno, kompozicije se primenjuju oralno, intraperitonealno ili intravenski.
Ovde opisane farmaceutske kompozicije mogu se primenjivati oralno u svakom oralnom prihvatljivom doznom obliku uključujući, bez ograničenja, kapsule, tablete, vodene suspenzije ili rastvore. Tečni dozni oblici za oralnu primenu uključuju, bez ograničenja, farmaceutski prihvatljive emulzije, mikroemulzije, rastvore, suspenzije, sirupe i eliksire. Pored aktivnih jedinjenja, tečni dozni oblici mogu da sadrže inertne diluente koji se obično koriste u struci, kao što je, na primer, voda ili drugi rastvarači, agensi za solubilizaciju i emulgaciju, kao etil alkohol, izopropil alkohol, etil karbonat, etil acetat, benzil alkohol, benzil benzoat, propilen glikol, 1,3-butilen glikol, dimetilformamid, ulja (konkretno, pamučno, kikirikijevo, kukuruzno ulje, ulje klica, maslinovo, ricinusovo i susamovo ulje), glicerol, tetrahidrofurfuril alkohol, polietilen glikoli i estri masnih kiselina i sorbitana, i njihove smeše. Pored inertnih diluenata, oralne kompozicije mogu takođe da uključe adjuvanse kao što su kvašljivci, emulgatori i suspendujući agensi, zaslađivači, arome i mirisi.
Čvrsti dozni oblici za oralnu primenu uključuju kapsule, tablete, pilule, praškove i granule. Kod takvih čvrstih doznih oblika, aktivno jedinjenje je pomešano sa najmanje jednim inertnim, farmaceutski prihvatljivim ekscipijensom ili nosačem kao što je natrijum citrat ili dikalcijum fosfat i/ili a) puniocima ili ekspanderima kao što su skrobovi, laktoza, saharoza, glukoza, manitol i silicijumska kiselina, b) vezivima kao što je, na primer, karboksimetilceluloza, alginati, želatin, polivinilpirolidinon, saharoza i akacija, c) humektansima kao što je glicerol, d) dezintegransima kao što je agar agar, kalcijum karbonat, krompirov ili tapiokin skrob, alginska kiselina, neki silikati i natrijum karbonat, e) retardantima kao što je parafin, f) akceleratorima apsorpcije kao što su kvaternerna amonijumova jedinjenja, g) kvašljivcima kao što je, na primer, cetil alkohol i glicerol monostearat, h) apsorbensima kao što je kaolin i bentonitna glina, i i) lubrikansima kao što je talk, kalcijum stearat, magnezijum stearat, čvrsti polietilen glikoli, natrijum lauril sulfat, i njihovim smešama. Tablete mogu biti neobložene ili mogu biti obložene poznatim tehnikama, uključujući mikroenkapsulaciju, da se prikrije neprijatan ukus ili da se odloži dezintegracija i adsorpcija u gastrointestinalnom traktu i time se obezbedi neprekidno delovanje u dužem periodu. Na primer, mogu se koristiti supstance za vremensko odlaganje kao što je gliceril monostearat ili gliceril distearat, samostalno ili sa voskom. Može se koristiti supstanca za prikrivanje ukusa rastvorna u vodi, kao što je hidroksipropil metilceluloza ili hidroksipropil celuloza.
Formulacije jedinjenja koje su pogodne za oralnu primenu mogu se pripremiti kao posebne jedinice, kao što su tablete, pilule, pastile, lozenge, vodene ili uljane suspenzije, disperzibilni praškovi ili granule, emulzije, tvrde ili meke kapsule, npr. želatinske kapsule, sirupi ili eliksiri. Formulacije jedinjenja namenjenih za oralnu primenu mogu se pripremiti prema svakoj metodi poznatoj u struci za pripremu farmaceutskih kompozicija.
Komprimovane tablete se mogu pripremiti u pogodnoj mašini od aktivnog sastojka u slobodno protočnom obliku, kao što je prašak ili granule, opciono pomešanim sa vezivom, lubrikansom, inertnim razblaživačem, konzervansom, površinski aktivnim ili dspergujućim agensom. Oblikovane tablete se mogu napraviti u pogodnoj mašini od smeše sprašenog aktivnog sastojka navlaženog inertnim tečnim razblaživačem.
Formulacije za oralnu primenu mogu se takođe prezentovati kao tvrde želatinske kapsule, pri čemu je aktivni sastojak pomešan sa inertnim čvrstim razblaživačem, na primer, kalcijum karbonatom, kalcijum fosfatom ili kaolinom, ili kao meke želatinske kapsule, pri čemu je aktivni sastojak pomešan sa nosačem rastvornim u vodi, kao što je polietilen glikol ili uljani medijum, na primer, kikirikijevo ulje, tečni parafin ili maslinovo ulje.
Aktivna jedinjenja takođe mogu biti u mikroenkapsuliranom obliku, sa jednim ili više ekscipijenasa, kao što je gore pomenuto.
Kada su vodene suspenzije potrebne za oralnu primenu, aktivni sastojak je u kombinaciji sa emulgatorom i suspendujućim agensom. Po želji se mogu dodati određeni zaslađivači i/ili arome. Sirupi i eliksiri mogu biti formulisani sa zaslađivačima, na primer glicerolom, propilen glikolom, sorbitolom ili saharozom. Takve formulacije takođe mogu da sadrže demulcent, konzervans, arome i boje i antioksidans.
Sterilni injektabilni oblici ovde opisanih kompozicija (npr. za parenteralnu primenu) mogu biti vodene ili uljane suspenzije. Te suspenzije mogu biti formulisane prema tehnikama poznatim u struci korišćenjem pogodnih dispergujućih agenasa ili kvašljivaca i suspendujućih agenasa. Sterilni injektabilni preparat može biti i sterilni injektabilni rastvor ili suspenzija u netoksičnom parenteralno prihvatljivom razblaživaču ili rastvaraču, na primer kao rastvor u 1,3-butandiolu. U prihvatljive vehikulume i rastvarače koji se mogu koristiti spadaju voda, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna fiksirana ulja se pogodno koriste kao rastvarač ili suspendujući medijum. U ovu svrhu, svako blago fiksirano ulje može da se koristi, uključujući sintetičke mono ili digliceride. Masne kiseline, kao što je oleinska kiselina i njeni derivati gliceridi, korisni su u pripremi injektabilnih sredstava, kao i prirodna farmaceutski prihvatljiva ulja, kao što je maslinovo ili ricinusovo ulje, posebno u svojim polioksietilovanim verzijama. Ovi uljani rastvori ili suspenzije mogu takođe da sadrže razblaživače ili dispergense alkohole dugog lanca, poput karboksimetil celuloze ili sličnih agenasa za dispergovanje koji se obično koriste u formulaciji farmaceutski prihvatljivih doznih oblika, uključujući emulzije i suspenzije. Drugi surfaktanti koji se obično koriste, kao što su Tweens, Spans i drugi agensi za emulgaciju ili pojačivači bioraspoloživosti koji se obično koriste u proizvodnji farmaceutski prihvatljivih čvrstih, tečnih ili drugih doznih oblika takođe se mogu koristiti u svrhe injektabilih formulacija.
Uljane suspenzije se mogu formulisati suspendovanjem jedinjenja u biljnom ulju, na primer kikirikijevom ulju, maslinovom ulju, susamovom ulju ili kokosovom ulju, ili u mineralnom ulju kao što je tečni parafin. Uljane suspenzije mogu sadržati agens za zgušnjavanje, na primer pčelinji vosak, tvrdi parafin ili cetil alkohol. Mogu se dodati zaslađivači, poput onih koji su prethodno izneti, i arome, kako bi se obezbedio prijatan oralni preparat. Ove kompozicije se mogu očuvati dodavanjem antioksidansa kao što je butilovani hidroksianizol ili alfa-tokoferol.
Vodene suspenzije jedinjenja sadrže aktivne supstance u smeši sa ekscipijensima pogodnim za proizvodnju vodenih suspenzija. Takvi ekscipijensi uključuju suspendujuće agense, kao što je natrijum karboksimetilceluloza, kroskarmeloza, povidon, metilceluloza, hidroksipropil metilceluloza, natrijum alginat, polivinilpirolidon, tragakant guma i akacija guma, i dispergujuće agense ili kvašljivce, kao što je fosfatid koji se javlja u prirodi (npr. lecitin), proizvod kondenzacije alkilen oksida sa masnom kiselinom (npr. polioksietilen stearat), proizvod kondenzacije etilen oksida sa alifatičnim alkoholom dugačkog lanca (npr. heptadekaetilenoksicetanol), proizvod kondenzacije etilen oksida sa parcijalnim estrom dobijenim od masne kiseline i anhidrida heksitola (npr. polioksietilen sorbitan monooleat). Vodena suspenzija takođe može da sadrži jedan ili više konzervanasa, kao što je etil ili n-propil p-hidroksi benzoat, jednu ili više boja, jednu ili više aroma i jedan ili više zaslađivača, poput saharoze ili saharina.
Injektabilne formulacije se mogu sterilisati, na primer, filtracijom kroz filter koji zadržava bakterije, ili inkorporisanjem sterilišućih agenasa u obliku sterilnih čvrstih kompozicija koje se mogu rastvoriti ili dispergovati u sterilnoj vodi ili drugom sterilnom injektabilnom medijumu pre upotrebe.
Kako bi se produžilo dejstvo ovde opisanog jedinjenja, često je poželjno da se uspori apsorpcija jedinjenja iz supkutane ili intramuskularne injekcije. To se može postići korišćenjem tečne suspenzije ili kristalne ili amorfne supstance koja se slabo rastvara u vodi. Brzina apsorpcije jedinjenja onda zavisi od njegove brzine rastvaranja koja, zauzvrat, može da zavisi od veličine kristala i kristalnog oblika. Alternativno, odložena apsorpcija parenteralno primenjenog oblika jedinjenja postiže se rastvaranjem ili suspendovanjem jedinjenja u uljanom vehikulumu. Injektabilni depo oblici se prave formiranjem mikroenkapsuliranih matrica jedinjenja u biorazgradivim polimerima kao što je polilaktid-poliglikolid. U zavisnosti od odnosa jedinjenja prema polimeru i od prirode konkretnog polimera koji se koristi, može se kontrolisati brzina otpuštanja jedinjenja. Primeri drugih biorazgradivih polimera uključuju poli(ortoestre) i poli(anhidride). Depo injektabilne formulacije se takođe pripremaju hvatanjem jedinjenja u lipozomima ili mikroemulzijama koje su kompatibilne sa telesnim tkivima.
Injektabilni rastvori ili mikroemulzije se mogu uvesti u pacijentov krvotok putem lokalne bolusne injekcije. Alternativno, može biti korisno da se rastvor ili mikroemulzija primenjuju na način tako da se održava konstantna cirkulišuća koncentracija trenutnog jedinjenja. Kako bi se održala takva konstantna koncentracija, može se koristiti uređaj za neprekidnu intravensku isporuku. Primer takvog uređaja je intravenska pumpa Deltec CADD-PLUS ™ model 5400.
Kompozicije za rektalnu ili vaginalnu primenu su poželjno supozitorije koje se mogu pripremiti mešanjem ovde opisanih jedinjenja sa pogodnim neiritirajućim ekscipijensima ili nosačima poput kakao putera, pčelinjeg voska, polietilen glikola ili voska za supozitorije, koji su čvrsti na sobnoj temperaturi ali tečni na telesnoj temperaturi i stoga se tope u rektumu ili vaginalnoj šupljini i otpuštaju aktivno jedinjenje. Druge formulacije pogodne za vaginalnu primenu mogu biti prezentovane kao pesari, tamponi, kremovi, gelovi, paste, pene ili sprejevi.
Ovde opisane farmaceutske kompozicije takođe mogu da se primenjuju topikalno, naročito kada meta lečenja uključuje oblasti ili organe koji su lako dostupni topikalnom primenom, uključujući bolesti oka, uha, kože ili donjeg digestivnog trakta. Pogodne topikalne formulacije se jednostavno pripremaju za svaku od ovih oblasti ili organa.
Dozni oblici za topikalnu ili transdermalnu primenu ovde opisanog jedinjenja uključuju meleme, paste, kremove, losione, gelove, praškove, rastvore, sprejeve, sredstva za inhalaciju ili flastere. Aktivna komponenta se meša u sterilnim uslovima sa farmaceutski prihvatljivim nosačem i neophodnim konzervansima ili puferima, po potrebi. Oftalmička formulacija, kapi za uši i kapi za oči takođe su razmatrane u okviru ovog pronalaska. Dodatno, predmetni pronalazak razmatra upotrebu transdermalnih flastera, koji imaju dodatnu prednost da obezbeđuju kontrolisanu isporuku jedinjenja telu. Takvi dozni oblici se mogu napraviti rastvaranjem ili raspodelom jedinjenja u odgovarajućem medijumu. Pojačivači apsorpcije takođe mogu da se koriste da bi se pojačao protok jedinjenja kroz kožu. Brzina se može kontrolisati bilo obezbeđivanjem membrane koja kontroliše brzinu ili dispergovanjem jedinjenja u polimernoj matrici ili gelu. Topikalna primena za donji digestivni trakt može se obaviti formulacijom rektalne supozitorije (videti u gornjem tekstu) ili pogodnom formulacijom za klistir. Takođe se mogu koristiti i topikalno-transdermalni flasteri.
Za topikalnu primenu, farmaceutske kompozicije se mogu formulisati u pogodnim melemima koji sadrže aktivnu komponentu suspendovanu ili rastvorenu u jednom ili više nosača. Nosači za topikalnu primenu jedinjenja iz ovog pronalaska uključuju, bez ograničenja, mineralna ulja, tečni vazelin, beli vazelin, propilen glikol, polioksietilen, jedinjenje polioksipropilena, emulgujući vosak i vodu. Alternativno, farmaceutske kompozicije se mogu formulisati u pogodnom losionu ili kremu koji sadrži aktivne komponente suspendovane ili rastvorene u jednom ili više farmaceutski prihvatljivih nosača. Pogodni nosači uključuju, bez ograničenja, mineralna ulja, sorbitan monostearat, polisorbat 60, vosak cetil estra, cetearil alkohol, 2 oktildodekanol, benzil alkohol i vodu.
Za oftalmičku primenu, farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane kao mikronizovane suspenzije u izotoničnom sterilnom slanom rastvoru sa prilagođenom pH vrednošću, ili, poželjno, kao rastvori u izotoničnom sterilnom slanom rastvoru sa prilagođenom pH vrednošću, sa konzervansom poput benzilalkonijum hlorida ili bez njega. Alternativno, za oftalmičke primene, farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane u melemu kao što je vazelin. Za lečenje oka ili drugih spoljašnjih tkiva, npr. usta i kože, formulacije se mogu primeniti kao topikalni melem ili krem koji sadrži aktivne sastojke u količini od, na primer, 0,075 do 20% m/m. Kada se formulišu u melemu, aktivni sastojci se mogu koristiti sa bazom melema na bazi ulja, na parafinskoj bazi ili na bazi melema koja se meša sa vodom.
Alternativno, aktivni sastojci mogu biti formulisani u kremu gde je baza krema ulje u vodi. Ako je to poželjno, vodena faza baze krema može da uključi polihidroksilni alkohol, tj. alkohol koji ima dve ili više hidroksilnih grupa, poput propilen glikola, butan 1,3-diola, manitola, sorbitola, glicerola i polietilen glikola (uključujući PEG 400) i njihove smeše. Topikalne formulacije poželjno mogu da uključuju jedinjenje koje poboljšava apsorpciju ili penetraciju aktivnog sastojka kroz kožu ili druge zahvaćene oblasti. Primeri takvih pojačivača dermalne penetracije uključuju dimetil sulfoksid i srodne analoge.
Uljana faza emulzija pripremljenih korišćenjem jedinjenja može biti sastavljena od poznatih sastojaka na poznat način. Iako faza može da obuhvata samo emulgator (poznat i kao emulgent), ona poželjno obuhvata smešu najmanje jednog emulgatora i masti ili ulja, ili i masti i ulja. Hidrofilni emulgator može biti uključen zajedno sa lipofilnim emulgatorom koji deluje kao stabilizator. U nekim primerima izvođenja, emulgator uključuje i ulje i mast. Zajedno, emulgatori sa stabilizatorima ili bez njih čine takozvani emulgujući vosak, a vosak zajedno sa uljem i mašću čini takozvanu emulgujuću bazu melema koja gradi uljanu dispergovanu fazu formulacija krema.
Emulgatori i stabilizatori emulzije pogodni za upotrebu u formulisanju jedinjenja uključuju Tween ™-60, Span ™-80, cetostearil alkohol, benzil alkohol, miristil alkohol, gliceril monostearat i natrijum lauril sulfat.
Farmaceutske kompozicije se mogu primenjivati i putem nazalnog aerosola ili inhalacije. Takve kompozicije se pripremaju prema tehnikama koje su dobro poznate u oblasti farmaceutske formulacije, i mogu se pripremiti kao rastvori u slanom rastvoru, korišćenjem benzil alkohola ili drugih pogodnih konzervanasa, promotera apsorpcije za poboljšanje bioraspoloživosti, fluorougljenika i/ili drugih konvencionalnih agenasa za solubilizaciju ili dispergovanje. Formulacije pogodne za intrapulmonarnu ili nazalnu primenu imaju, na primer, veličinu čestica u opsegu od 0,1 do 500 mikrona (uključujući čestice u opsegu od 0,1 do 500 mikrona sa inkrementima mikronima kao 0,5, 1, 30, 35 mikrona, itd.), i primenjuju se brzim udahom kroz nazalni prolaz ili udahom na usta kako bi dosegle alveolne kese.
Farmaceutska kompozicija (ili formulacija) za upotrebu može biti spakovana na različite načine, u zavisnosti od metode koja se koristi za primenu leka. Generalno, proizvod za distribuciju uključuje ambalažu u koju je stavljena farmaceutska formulacija u odgovarajućem obliku. Pogodne vrste ambalaže su dobro poznate osobama sa veštinama, iskustvom i znanjem u datoj oblasti, i uključuju materijale poput boca (plastičnih i staklenih), vrećica, ampula, plastičnih kesa, metalnih cilindara, i slično.
Ambalaža može takođe da uključi zaštitu od neovlašćenog otvaranja, kako bi se onemogućio indiskretan pristup sadržaju pakovanja. Dodatno, na ambalaži se nalazi i etiketa koja opisuje sadržaj ambalaže. Etiketa može uključivati i prikladna upozorenja.
Formulacije mogu biti spakovane u ambalažu sa jednom dozom ili više doza, na primer zaptivene ampule i bočice, i mogu se čuvati u liofilizovanom stanju koje zahteva samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode, za injekciju neposredno pre upotrebe. Ekstratemporalni injekcioni rastvori i suspenzije se pripremaju iz sterilnih praškova, granula i tableta prethodno opisane vrste. Poželjne formulacije u jediničnom doznom obliku su one koje sadrže dnevnu dozu ili jediničnu dnevnu subdozu, kako je ovde prethodno navedeno, ili odgovarajuću frakciju, aktivnog sastojka.
U drugom aspektu, jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so se mogu formulisati u veterinarskoj kompoziciji koja sadrži veterinarski nosač. Veterinarski nosači su supstance korisne za primenu jedinjenja, i mogu biti čvrste, tečne ili gasovite supstance koje su inače inertne i kompatibilne sa aktivnim sastojkom. Ove veterinarske kompozicije se mogu primenjivati parenteralno, oralno ili bilo kojim drugim poželjnim putem.
Terapeutske metode
Pronalazak se takođe odnosi na jedinjenje iz zahteva 1 za upotrebu u lečenju određenih poremećaja, bilo samostalno ili u kombinaciji, ili na njegove farmaceutski prihvatljive soli ili farmaceutske kompozicije koje ih sadrže.
Predmetno otkriće se odnosi na stimulatore rastvorne guanilat ciklaze (sGC), farmaceutske formulacije koje ih sadrže i njihovu primenu, pojedinačno ili u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih agenasa, za lečenje i/ili prevenciju različitih bolesti, pri čemu može biti poželjno povećanje koncentracije NO ili povećanje koncentracije cGMP.
Bolesti koje se mogu lečiti uključuju, bez ograničenja, plućnu hipertenziju, arterijsku hipertenziju, srčanu insuficijenciju, aterosklerozu, inflamaciju, trombozu, bubrežnu fibrozu i insuficijenciju, cirozu jetre, erektilnu disfunkciju, seksualne poremećaje kod žena, poremećaje povezane sa dijabetesom, okularne poremećaje i druge povezane kardiovaskularne poremećaje.
Povećane koncentracije cGMP dovode do vazodilatacije, inhibicije agregacije i adhezije trombocita, antihipertenzivnog dejstva, antiremodelujućeg dejstva, antiapoptotskog dejstva, antiinflamatornog dejstva i dejstva na transmisiju neuronskog signala. Tako, sGC stimulatori mogu da se koriste za lečenje i/ili prevenciju niza bolesti i poremećaja, uključujući, bez ograničenja, periferne, plućne, hepatičke, jetrene, srčane ili cerebrovaskularne/endotelijalne poremećaje ili stanja, urogenitalno-ginekološki ili seksualni poremećaj ili stanje, tromboembolijsku bolest, ishemijsku bolest, fibrotički poremećaj, topikalni ili kožni poremećaj, plućni ili respiratorni poremećaj, poremećaj bubrega ili jetre, metabolički poremećaj, aterosklerozu ili poremećaj povezan sa lipidima.
Ovde otkrivena jedinjenja su sGC stimulatori koji mogu biti korisni u prevenciji i/ili lečenju bolesti i poremećaja okarakterisanih neželjenom smanjenom bioraspoloživošću NO i/ili senzitivnošću na NO, kao što su oni povezani sa stanjima oksidativnog stresa ili nitrozativnog stresa.
U ovom otkriću, termini „hipertenzija“, „arterijska hipertenzija“ ili „visoki krvni pritisak (VKP)“ naizmenično se koriste, i odnose se na veoma uobičajeno hronično stanje koje se lako može sprečiti, kod koga je krvni pritisak (KP) u arterijama viši od normalnog. Ako se ne kontroliše na odgovarajući način, on predstavlja značajan faktor rizika za nekoliko ozbiljnih kardiovaskularnih i bubrežnih stanja. Hipertenzija može biti primarna bolest koja se naziva „esencijalna hipertenzija“ ili „idiopatska hipertenzija“, ili može biti izazvana drugim bolestima, i u tom slučaju se klasifikuje kao „sekundarna hipertenzija“. Esencijalna hipertenzija pokriva 90–95% svih slučajeva.
Kako se ovde koristi, termin „rezistentna hipertenzija“ odnosi se na hipertenziju koja ostaje iznad ciljnog krvnog pritiska (obično manji od 140/90 mmHg, mada se niža ciljna vrednost manja od 130/80 mmHg preporučuje za pacijente sa komorbidnim dijabetesom ili bubrežnom bolešću), uprkos istovremenom korišćenju tri antihipertenzivna agensa koji pripadaju različitim klasama antihipertenzivnih lekova. Smatra se da osobe kojima je potrebno četiri ili više lekova za kontrolu krvnog pritiska takođe imaju rezistentnu hipertenziju. Hipertenzija je izuzetno uobičajeno komorbidno stanje kod dijabetesa, i pogađa ∼20–60% pacijenata sa dijabetesom, u zavisnosti od gojaznosti, etničkog porekla i starosti. Ovaj tip hipertenzije se ovde pominje kao „dijabetesna hipertenzija“. Kod dijabetesa tip 2, hipertenzija je često prisutna kao deo metaboličkog sindroma otpornosti na insulin, koji takođe uključuje centralnu gojaznost i dislipidemiju. Kod dijabetesa tip 1, hipertenzija može da odražava početak dijabetesne nefropatije.
„Plućna hipertenzija (PH)“, kako se ovde koristi, predstavlja bolest koja se odlikuje stalno povišenim krvnim pritiskom u plućnoj vaskulaturi (plućnoj arteriji, plućnoj veni i plućnim kapilarima), što dovodi do hipertrofije desnog srca, koja na kraju dovodi do slabosti desnog srca i smrti. Uobičajeni simptomi PH uključuju nedostatak daha, vrtoglavicu i nesvesticu, što se sve pogoršava prilikom napora. Bez lečenja, medijana očekivanog preživljavanja nakon dijagnoze je 2,8 godina. PH postoji u mnogo različitih oblika, koji su svrstani prema svojoj etiologiji. Kategorije uključuju pulmonarnu arterijsku hipertenziju (PAH), PH sa bolešću levog srca, PH povezanu sa plućnim bolestima i/ili hipoksemijom, PH usled hronične trombotične i/ili embolijske bolesti i mešovitu PH. PAH je retka u opštoj populaciji, ali se prevalencija povećava kod nekih uobičajenih stanja, kao što je HIV infekcija, skleroderma i bolest srpastih ćelija. Ostali oblici PH su generalno češći od PAH, i, na primer, naročito je zabrinjavajuća povezanost PH sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). Sadašnje lečenje plućne hipertenzije zavisi od stupnja i mehanizma bolesti.
Kako se ovde koristi „srčana insuficijencija“ je progresivni poremećaj miokardijalnog remodelovanja leve komore (LV) koji kulminira složenim kliničkim sindromom čije su definišuće karakteristike smanjena srčana funkcija i cirkularna kongestija, i dovodi do nedovoljne isporuke krvi i hranljivih materija u telesna tkiva. Ovo stanje se javlja kada je srce oštećeno ili preopterećeno i nije sposobno da ispumpa svu krv koja se u njega vraća iz sistemske cirkulacije. Kada se manje krvi ispumpava, krv koja se vraća u srce se povlači i tečnost se nagomilava u drugim delovima tela. Srčana insuficijencija takođe umanjuje sposobnost bubrega da uklanjaju natrijum i vodu, što dalje komplikuje zadržavanje tečnosti. Srčana insuficijencija je okarakterisana autonomnom disfunkcijom, neurohormonskom aktivacijom i prekomernom proizvodnjom citokina, što doprinosi progresivnoj cirkulatornoj insuficijenciji. Simptomi srčane insuficijencije uključuju: dispneju (nedostatak daha) tokom vežbanja ili odmora i buđenje noću usled iznenadnog nedostatka daha, pri čemu oba ukazuju na plućni edem; opšti zamor ili malaksalost, edem stopala, gležnjeva i nogu, ubrzano gojenje, hronični kašalj, uključujući iskašljavanje sluzi ili krvi. U zavisnosti od načina na koji se klinički prezentuje, srčana insuficijencija se klasifikuje kao de novo, prolazna ili hronična.
Akutna srčana insuficijencija, tj. ubrzana ili postepena pojava simptoma koji zahtevaju urgentnu terapiju, može se razviti de novo ili kao posledica hronične srčane insuficijencije koja postaje dekompenzovana. Dijabetes je uobičajeni komorbiditet kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i povezuje se sa lošijim ishodima, a potencijalno i ugrožava efikasnost lečenja. Drugi značajni komorbiditeti uključuju sistemsku hipertenziju, hroničnu opstrukciju disajnih puteva, apneju tokom spavanja, kognitivnu disfunkciju, anemiju, hroničnu bubrežnu bolest i artritis. Hronična insuficijencija levog srca je često povezana sa razvojem plućne hipertenzije. Učestalost pojedinih komorbiditeta zavisi od pola: kod žena, hipertenzija i bolest štitne žlezde su češće, dok muškarci češće oboljevaju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), periferne vaskularne bolesti, bolesti koronarnih arterija i renalne insuficijencije. Depresija je čest komorbiditet srčane insuficijencije, i ova dva stanja mogu da prave međusobne komplikacije, što se često i dešava. Kaheksija je odavno identifikovana kao ozbiljna i česta komplikacija srčane insuficijencije, koja pogađa do 15% svih pacijenata sa srčanom insuficijencijom, i povezana je sa lošom prognozom. Srčana kaheksija je definisana kao needematozni, neželjeni gubitak najmanje 6% telesne težine u periodu od šest meseci.
Termin „apneja tokom spavanja“ odnosi se na najčešće poremećaje disanja sa poremećajem sna. To je stanje koje se odlikuje naizmeničnim cikličnim smanjenjem ili potpunim prekidom protoka vazduha, koji može ili ne mora da uključi opstrukciju gornjih disajnih puteva. Postoje tri vrste apneje tokom spavanja: opstruktivna apneja tokom spavanja, najčešći oblik, centralna apneja tokom spavanja i mešovita apneja tokom spavanja.
„Centralna apneja tokom spavanja (central sleep apnea, CSA)“ je izazvana poremećajem normalnog signala mozga za disanje, a ne fizičkom blokadom disajnih puteva. Nedostatak respiratornog napora dovodi do povećanja sadržaja ugljen dioksida u krvi, što može da probudi pacijenta. CSA je retka kod opšte populacije, ali je relativno česta kod pacijenata sa sistolnom srčanom insuficijencijom.
Kako se ovde koristi, termin „metabolički sindrom“, „sindrom otpornosti na insulin“ ili „sindrom X“ odnosi se na grupu ili skup metaboličkih stanja (abdominalna gojaznost, povišena glukoza pri gladovanju, „dislipidemija“ (tj. povišeni nivoi lipida) i povišen krvni pritisak (PKP)) koja se dešavaju zajedno češće nego pojedinačno, i zajedno pospešuju razvoj dijabetesa tip 2 i kardiovaskularne bolesti. Metabolički sindrom se odlikuje specifičnim lipidnim profilom povećanih triglicerida, smanjenim holesterolom lipoproteina velike gustine (HDL holesterol) i u nekim slučajevima umereno povećanim nivoima holesterola lipoproteina male gustine (LDL holesterol), kao i ubrzanim napredovanjem „aterosklerotske bolesti“ usled pritiska komponentnih faktora rizika. Postoji nekoliko vrsta dislipidemija: „hiperholesterolemija“ se odnosi na povišene nivoe holesterola. Porodična hiperholesterolemija je poseban oblik hiperholesterolemije usled defekta na hromozomu 19 (19p13.1-13.3). „Hipergliceridemija“ se odnosi na povišene nivoe glicerida (npr. „hipertrigliceridemija“ uključuje povišene nivoe triglicerida). „Hiperlipoproteinemija“ se odnosi na povišene nivoe lipoproteina (obično LDL, ako nije drugačije naglašeno).
Kako se ovde koristi, termin „periferna vaskularna bolest (PVD)“, koja se takođe često pominje kao „bolest perifernih arterija (PAD)“ ili „periferna arterijska okluzivna bolest (PAOD)“, odnosi se na opstrukciju velikih arterija koje nisu u koronarnoj vaskulaturi, vaskulaturi aortnog luka, ili mozgu. PVD može biti posledica ateroskleroze, inflamatornih procesa koji dovode do stenoze, embolizma ili nastanka tromba. Ona izaziva akutnu ili hroničnu „ishemiju (nedostatak snabdevanja krvlju)“. Često se termin PVD koristi da označi aterosklerotične blokade koje se nalaze u donjim ekstremitetima. PVD takođe uključuje podskup bolesti svrstanih u mikrovaskularne bolesti, koje su posledica epizodnog sužavanja arterija (npr. „Rejnoov fenomen“) ili njihovog proširenja (eritromelalgija), tj. vaskularnih spazama.
Termin „tromboza“ odnosi se na formiranje krvnog ugruška „(tromb“) u krvnom sudu, koji ometa protok krvi kroz krvotok. Kada je krvni sud povređen, telo koristi krvne pločice (trombocite) i fibrin da stvori krvni ugrušak da spreči gubitak krvi. Alternativno, i kada krvni sud nije povređen, mogu nastati krvni ugrušci u telu ako se pojave odgovarajući uslovi. Ako je zgrušavanje previše jako i ugrušak se oslobodi, putujući ugrušak se tada zove „embolus“. Termin „tromboembolizam“ se odnosi na kombinaciju tromboze i njene glavne komplikacije, „embolizma“. Kada tromb zauzima više od 75% površine lumena arterije, protok krvi do tkiva je dovoljno smanjen da izazove simptome zbog smanjenja količine kiseonika (hipoksija) i nagomilavanja proizvoda metabolizma, kao što je mlečna kiselina („giht“). Više od 90% opstrukcija može dovesti do anoksije, potpunog lišavanja kiseonika, i „infarkta“, načina ćelijske smrti.
„Embolizam“ (množina embolizmi) je događaj smeštanja embolusa (odvojene intravaskularne mase koja može da zapuši arterijska kapilarna korita na mestu udaljenom od originalnog) u uzan kapilarni sud arterijskog korita, što izaziva blokadu (vaskularnu okluziju) u udaljenom delu tela. Ovo ne treba mešati sa trombom koji izaziva blokadu na mestu nastanka.
„Moždani udar“ ili cerebrovaskularni insult (CVA) predstavlja ubrzani gubitak moždane funkcije (funkcija) usled poremećaja snabdevanja mozga krvlju. Do toga može doći usled „ishemije“ (nedostatak protoka krvi) izazvane blokadom (tromboza, arterijski embolizam) ili hemoragije (curenje krvi). Usled toga, pogođena oblast mozga ne može da funkcioniše, što može dovesti do nemogućnosti pomeranja jednog ili više ekstremiteta na jednoj strani tela, nemogućnosti da se razume ili formuliše govor, ili nemogućnosti da se vidi jedna strana vidnog polja. Faktori rizika za moždani udar uključuju starost, hipertenziju, prethodni moždani udar ili prolazni ishemijski napad (TIA), dijabetes, visok holesterol, pušenje i atrijalnu fibrilaciju. Visok krvni pritisak je najznačajniji faktor rizika od moždanog udara koji se može modifikovati. „Ishemijski moždani udar“ se povremeno u bolnici leči trombolizom (naziva se i „razbijač ugrušaka“), a za neke hemoragijske moždane udare, neurohirurgija je od koristi.
Prevencija recidiva može uključivati primenu antiagregacijskih lekova, kao što su aspirin i dipiridamol, kontrolu i smanjenje hipertenzije i upotrebu statina. Odabrani pacijenti mogu imati korist od karotidne endarterektomije i upotrebe antikoagulanasa.
„Ishemija“ je ograničenje dovoda krvi u tkiva, što izaziva nedostatak kiseonika i glukoze neophodne za ćelijski metabolizam (kako bi tkivo ostalo u životu).
Ishemija je generalno izazvana problemima sa krvnim sudovima, pri čemu dolazi do posledičnog oštećenja ili disfunkcije tkiva. To takođe znači da je lokalna anemija u datom delu tela ponekad posledica kongestije (kao što je vazokonstrikcija, tromboza ili embolizam).
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, četvrto izdanje (DSM-IV), koji je objavilo Američko psihijatrijsko udruženje, termin „seksualna disfunkcija“ obuhvata niz stanja „koja se odlikuju poremećajem seksualne želje i psihofiziološkim promenama povezanim sa ciklusom seksualnog odgovora“; iako su problemi ove vrste uobičajeni, smatra se da seksualna disfunkcija postoji samo kada problemi dovode do neugodnosti za pacijenta. Seksualna disfunkcija može biti fizičkog ili psihološkog porekla. Može postojati kao primarno stanje, uopšteno hormonske prirode, mada je najčešće sekundarno u odnosu na druga zdravstvena stanja ili terapiju lekom za navedena stanja. Sve vrste seksualne disfunkcije se mogu dalje klasifikovati kao doživotne, stečene, situacione ili generalizovane (ili njihove kombinacije).
DSM-IV-TR specifikuje pet glavnih kategorija „seksualne disfunkcije kod žena“: poremećaji seksualne želje/interesovanja; „poremećaji seksualnog uzbuđenja (uključujući genitalni, subjektivni i kombinovani)“; poremećaj orgazma; dispareunija i vaginizam; i sindrom upornog seksualnog uzbuđenja.
„Poremećaj seksualnog uzbuđenja kod žena (Female sexual arousal disorder, FSAD)“ definiše se kao trajna ili ponovljena nemogućnost da se postigne ili održi dovoljan nivo seksualnog uzbuđenja, što izaziva lični distres. FSAD obuhvata i nedostatak subjektivnog osećaja uzbuđenja (tj. subjektivni poremećaj seksualnog uzbuđenja), i izostanak somatskih odgovora kao što su lubrikacija i oticanje (tj. genitalni/fizički poremećaj seksualnog uzbuđenja). FSAD može biti isključivo psihološkog porekla, mada je generalno izazvan ili komplikovan zdravstvenim ili fiziološkim faktorima. Hipoestrogenizam je najčešće fiziološko stanje povezano sa FSAD, i dovodi do urogenitalne atrofije i smanjenja vaginalne lubrikacije.
Kako se ovde koristi, „erektilna disfunkcija (ED)“ je seksualna disfunkcija kod muškaraca koju odlikuje nemogućnost da se ostvari ili održi erekcija penisa prilikom seksualnog odnosa. Erekcija penisa je hidraulično dejstvo krvi koja ulazi i zadržava se u sunđerastim telima u penisu. Proces često započinje kao rezultat seksualnog uzbuđenja, kada se signali prenose od mozga do nerava u penisu. Erektivna disfunkcija je indikovana kada je postizanje erekcije teško. Najvažniji organski uzroci su kardiovaskularna bolest i dijabetes, neurološki problemi (na primer, trauma usled prostatektomije), hormonski nedostaci (hipogonadizam) i neželjena dejstva lekova.
Kako se ovde koristi, termin „bronhokonstrikcija“ koristi se da definiše konstrikciju disajnih puteva u plućima usled zatezanja okolnog glatkog mišića, uz prateći kašalj, šištanje i nedostatak daha. Ovo stanje ima brojne uzroke, a najčešći od njih je i astma. Fizička aktivnost i alergije mogu izazvati simptome kod inače asimptomatskog pojedinca. Druga stanja kao što je hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) mogu takođe biti prisutna sa bronhokonstrikcijom.
Specifične bolesti ili poremećaji koji se mogu lečiti i/ili sprečiti primenom stimulatora sGC iz pronalaska uključuju, bez ograničenja: hipertenziju (npr. dijabetesna hipertenzija, arterijska hipertenzija, plućna hipertenzija, rezistentna hipertenzija, bolest perifernih arterija, itd.), srčanu insuficijenciju (npr. dijastolna disfunkcija leve komore (LVDD) i sistolna disfunkcija leve komore (LVSD), apneja tokom spavanja povezana sa srčanom insuficijencijom), arteriosklerotsku bolest (npr. ateroskleroza), tromboembolijske poremećaje (npr. hronična tromboembolijska plućna hipertenzija, tromboza, moždani udar, embolizam, plućni embolizam), Alchajmerovu bolest, bolesti bubrega (npr. bubrežna fibroza, ishemijska bolest bubrega, bubrežna slabost, bubrežna insuficijencija, hronična bubrežna bolest), bolest jetre (npr. fibroza ili ciroza jetre), respiratornu bolest (npr. fibroza pluća, astma, hronična opstruktivna bolest pluća, intersticijalna bolest pluća), seksualne poremećaje (npr. erektilna disfunkcija, seksualna disfunkcija kod muškaraca i žena, vaginalna atrofija), anemiju srpastih ćelija, neuroinflamatorne bolesti ili poremećaje i metaboličke poremećaje (npr. poremećaji povezani sa lipidima).
Drugi aspekat pronalaska je jedinjenje iz zahteva 1 kao i njegove farmaceutski prihvatljive soli, za primenu u lečenju bolesti, zdravstvenog stanja i poremećaja izabranog od:
(1) perifernih, pulmonarnih, hepatičnih, bubrežnih, srčanih ili cerebrovaskularnih/endotelnih poremećaja/stanja ili bolesti koje su na drugi način povezane sa cirkulacijom:
• poremećaja povezanih sa visokim krvnim pritiskom i smanjenim protokom krvi kroz srčane arterije, kao što je povišeni akutni i hronični srčani krvni pritisak, arterijska hipertenzija i vaskularni poremećaj usled srčanih i bubrežnih komplikacija (npr. bolest srca, moždani udar, cerebralna ishemija, bubrežna slabost); rezistentne hipertenzije, dijabetesne hipertenzije, kongestivne srčane insuficijencije; dijastolne ili sistolne disfunkcije; koronarne insuficijencije; aritmija; smanjenja ventrikularnog predopterećenja; hipertrofije srca; srčane insuficijencije/kardiorenalnog sindroma; portalne hipertenzije; disfunkcije ili povrede endotelijuma;
• tromboembolijskih poremećaja i ishemije, kao što je infarkt miokarda, moždani udar, prolazni ishemijski napadi (TIA); opstruktivnog tromboangitisa; stabilne ili nestabilne angine pektoris; koronarnih spazama, varijantne angine, Princmetalove angine; prevencije restenoze posle terapija trombolize; trombogenih poremećaja;
• Alchajmerove bolesti; Parkinsonove bolesti; demencije; vaskularnog kognitivnog oštećenja; cerebralnog vazospazma; traumatske povrede mozga;
• bolesti perifernih arterija, periferne okluzivne arterijske bolesti; periferne vaskularne bolesti; hipertonije; Rejnoovog sindroma ili fenomena; kritične ishemije ekstremiteta; vaskulitisa; perifernog embolizma; intermitentne klaudikacije; vazo-okluzivne krize; Dišenove i Bekerove mišićne distrofije; abnormalnosti u mikrocirkulaciji; kontrole vaskularnog curenja ili permeabilnosti;
• šoka; sepse; kardiogenog šoka; kontrole aktivacije leukocita; inhibicije ili modulacije agregacije trombocita;
• plućnih/respiratornih stanja kao što je plućna hipertenzija, plućna arterijska hipertenzija i povezano plućno vaskularno remodelovanje (npr. lokalizovana tromboza i hipertrofija desnog srca); plućne hipertonije; primarne plućne hipertenzije, sekundarne plućne hipertenzije, porodične plućne hipertenzije, sporadične plućne hipertenzije, prekapilarne plućne hipertenzije, idiopatske plućne hipertenzije, trombotične plućne arteriopatije, pleksogene plućne arteriopatije; cistične fibroze; bronhokonstrikcije ili plućne bronhokonstrikcije; akutnog respiratornog distres sindroma; fibroze pluća, transplantacije pluća;
• plućne hipertenzije povezane ili u vezi sa: disfunkcijom leve komore, hipoksemijom, hipertenzijom grupe I, II, III, IV i V prema SZO, bolešću mitralnog zaliska, konstriktivnim perikarditisom, stenozom aorte, kardiomiopatijom, fibrozom medijastinuma, plućnom fibrozom, anomalnom drenažom plućne vene, plućnom venookluzivnom bolešću, plućnim vaskulitisom, kolagenom vaskularnom bolešću, kongenitalnim srčanim oboljenjem, plućno venskom hipertenzijom, intersticijalnom bolešću pluća, poremećajem disanja tokom spavanja, apnejom tokom spavanja, poremećajima alveolarne hipoventilacije, hroničnom izloženošću velikim visinama, plućnom bolešću novorođenčadi, alveolarno-kapilarnom displazijom, bolešću srpastih ćelija, drugim poremećajima koagulacije, hroničnim tromboembolizmom, plućnim embolizmom (usled tumora, parazita ili stranih materija), bolešću vezivnog tkiva, lupusom, šistosomijazom, sarkoidozom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, astmom, emfizemom, hroničnim bronhitisom, plućnom kapilarnom hemangiomatozom; histiocitozom X, limfangiomatozom i komprimovanim krvnim sudovima pluća (kao usled adenopatije, tumora ili fibrozirajućeg medijastinitisa);
• arterosklerotskih bolesti ili stanja, kao što je ateroskleroza (npr. povezana sa povredom endotelijuma, adhezijom i agregacijom trombocita i monocita, proliferacijom i migracijom glatkih mišića ); restenoze (npr. razvijene nakon terapija trombolize, perkutanih transluminalnih angioplastika (PTA), perkutanih transluminalnih koronarnih angioplastika (PTCA) i bajpasa); inflamacije;
• kardiovaskularne bolesti povezane sa metaboličkim sindromom (npr. gojaznost, dislipidemija, dijabetes, visoki krvni pritisak); poremećaja vezanih za lipide, kao što je dislipidemija, hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija, sitosterolemija, bolest masne jetre i hepatitis; preeklampsije; napredovanja bolesti policističnih bubrega; supkutane masti; gojaznosti;
• ciroze jetre, povezane sa hroničnom bolešću jetre, hepatične fibroze, aktivacije stelatnih ćelija jetre, fibroznog kolagena jetre i akumulacije ukupnog kolagena; bolesti jetre nekroinflamatornog i/ili imunološkog porekla; i poremećaja urogenitalnog sistema, kao što je bubrežna fibroza i bubrežna slabost usled hroničnih bubrežnih bolesti ili insuficijencije (npr. usled nakupljanja/taloženja i povrede tkiva, progresivne skleroze, glomerulonefritisa); hipertrofije prostate, sistemske skleroze; intersticijske fibroze srca; remodelovanja i fibroze srca; hipertrofije srca;
(2) ishemije, reperfuzionih oštećenja; ishemije/reperfuzije povezane sa transplantacijom organa, transplantacijom pluća, plućnom transplantacijom, transplantacijom srca; očuvanjem zamene za krv kod pacijenata sa traumom;
(3) seksualnih, ginekoloških i uroloških poremećaja stanja: erektilne disfunkcije; impotencije; prevremene ejakulacije; seksualne disfunkcije kod žena (npr. disfunkcija seksualnog uzbuđenja kod žena, poremećaj hipoaktivnog seksualnog uzbuđenja), vaginalne atrofije, dispaneurije, atrofičnog vaginitisa; benigne hiperplazije prostate (BPH) ili hipertrofije ili uvećanja prostate, opstrukcije pražnjenja mokraćne bešike; sindroma bola mokraćne bešike (BPS), intersticijalnog cistitisa (IC), preterano aktivne bešike, neurogene bešike i inkontinencije; dijabetesne nefropatije;
(4) očnih bolesti ili poremećaja: glaukoma, retinopatije, dijabetesne retinopatije, blefaritisa, sindroma suvog oka, Sjogrenovog sindroma;
(5) bolesti ili poremećaja sluha: oštećenja sluha, delimičnog ili potpunog gubitka sluha; delimične ili potpune gluvoće; tinitusa; gubitka sluha izazvanog bukom;
(6) topikalnih ili kožnih poremećaja ili stanja: dermalne fibroze, skleroderme, fibroze kože;
(7) zarastanja rana: na primer kod dijabetičara; poboljšanja mikrovaskularne perfuzije (npr. nakon povrede, radi suzbijanja inflamatornog odgovora kod perioperativne nege), analnih fisura, dijabetičkih čireva; i
(8) drugih bolesti ili stanja: metastaze raka, osteoporoze, gastropareze; funkcionalne dispepsije; dijabetičkih komplikacija, bolesti povezanih sa endotelnom disfunkcijom, i neuroloških poremećaja povezanih sa smanjenom proizvodnjom azotnog oksida.
U drugim primerima izvođenja pronalaska, jedinjenje iz zahteva 1 kao i njegove farmaceutski prihvatljive soli su namenjeni za upotrebu u prevenciji i/ili lečenju sledećih vrsta bolesti, stanja i poremećaja kojima može koristiti sGC stimulacija:
hipertenzije, rezistentne hipertenzije, dijabetesne hipertenzije, plućne hipertenzije (PH), plućne arterijske hipertenzije, PH povezane sa HOBP, hronične opstrukcije disajnih puteva, astme ili plućne fibroze, tromboze, embolizma, tromboembolijskih poremećaja, Alchajmerove bolesti, ateroskleroze, hipertrofije desnog srca, srčane insuficijencije, dijastolne disfunkcije, sistolne disfunkcije, apneje tokom spavanja povezane sa srčanom insuficijencijom, ciroze jetre, bubrežne fibroze, bubrežne slabosti usled hroničnih bubrežnih bolesti ili insuficijencije, metaboličkog poremećaja, dislipidemije, hiperholesterolemije, hipertrigliceridemije, sitosterolemije, bolesti masne jetre, hepatitisa, erektilne disfunkcije, seksualne disfunkcije kod žena, disfunkcije seksualnog uzbuđenja kod žena i vaginalne atrofije.
U drugim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je izabran od perifernog, pulmonarnog, hepatičkog, bubrežnog, srčanog ili cerebrovaskularnog/endotelnog poremećaja ili stanja, ili bolesti koja je na drugi način povezana sa cirkulacijom, a izabrano od: povećanog akutnog i hroničnog srčanog krvnog pritiska, arterijske hipertenzije i vaskularnog poremećaja usled srčanih i bubrežnih komplikacija, bolesti srca, moždanog udara, cerebralne ishemije, bubrežne slabosti; rezistentne hipertenzije, dijabetesne hipertenzije, kongestivne srčane insuficijencije; dijastolne ili sistolne disfunkcije; koronarne insuficijencije; aritmija; smanjenja ventrikularnog predopterećenja; hipertrofije srca; srčane insuficijencije/kardiorenalnog sindroma; portalne hipertenzije; disfunkcije ili povrede endotelijuma; infarkta miokarda; moždanog udara ili prolaznih ishemijskih napada (TIA); opstruktivnog tromboangitisa; stabilne ili nestabilne angine pektoris; koronarnih spazama, varijantne angine, Princmetalove angine; restenoze koja je rezultat terapija trombolize i trombogenih poremećaja.
U još nekim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je izabran od perifernog vaskularnog/endotelnog poremećaja ili stanja ili bolesti koja je na drugi način povezana sa cirkulacijom, a izabrano od: bolesti perifernih arterija, periferne okluzivne arterijske bolesti; periferne vaskularne bolesti; hipertonija; Rejnoovog sindroma ili fenomena; kritične ishemije ekstremiteta; vaskulitisa; perifernog embolizma; intermitentne klaudikacije; vazo-okluzivne krize; Dišenove i Bekerove mišićne distrofije; abnormalnosti u mikrocirkulaciji; i problema sa vaskularnim curenjem ili
permeabilnošću.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je plućni poremećaj ili stanje ili bolest na drugi način povezana sa cirkulacijom, a izabrano od: plućne hipertenzije; plućne arterijske hipertenzije i povezanog plućnog vaskularnog remodelovanja; lokalizovane tromboze; hipertrofije desnog srca; plućne hipertonije; primarne plućne hipertenzije, sekundarne plućne hipertenzije, porodične plućne hipertenzije, sporadične plućne hipertenzije, prekapilarne plućne hipertenzije, idiopatske plućne hipertenzije, trombotične plućne arteriopatije, pleksogene plućne arteriopatije; cistične fibroze; bronhokonstrikcije ili plućne bronhokonstrikcije; akutnog respiratornog distres sindroma; fibroze pluća i transplantacije pluća. U nekim od ovih primera izvođenja, plućna hipertenzija je plućna hipertenzija povezana ili u vezi sa: disfunkcijom leve komore, hipoksemijom, hipertenzijom grupe I, II, III, IV i V prema SZO, bolešću mitralnog zaliska, konstriktivnim perikarditisom, stenozom aorte, kardiomiopatijom, fibrozom medijastinuma, plućnom fibrozom, anomalnom drenažom plućne vene, plućnom veno-okluzivnom bolešću, plućnim vaskulitisom, kolagenom vaskularnom bolešću, kongenitalnim srčanim oboljenjem, plućno venskom hipertenzijom, intersticijalnom bolešću pluća, poremećajem disanja tokom spavanja, apnejom tokom spavanja, poremećajima alveolarne hipoventilacije, hroničnom izloženošću velikim visinama, plućnom bolešću novorođenčadi, alveolarno-kapilarnom displazijom, bolešću srpastih ćelija, poremećajima koagulacije, hroničnim tromboembolizmom; plućnim embolizmom usled tumora, parazita ili stranih materija; bolešću vezivnog tkiva, lupusom, šistosomijazom, sarkoidozom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, astmom, emfizemom, hroničnim bronhitisom, plućnom kapilarnom hemangiomatozom; histiocitozom X; limfangiomatozom i komprimovanim krvnim sudovima pluća usled adenopatije, tumora ili fibrozirajućeg medijastinitisa.
U još nekim primerima izvođenja, zdravstveno stanje ili poremećaj je vaskularni ili endotelni poremećaj ili stanje ili bolest na drugi način povezana sa cirkulacijom, a izabrano od: arterosklerotskih bolesti; ateroskleroze, ateroskleroze povezane sa povredom endotelijuma, ateroskleroze povezane sa adhezijom i agregacijom trombocita i monocita, ateroskleroze povezane sa proliferacijom i migracijom glatkih mišića; restenoze, restenoze nastale nakon terapija trombolize; restenoze nastale nakon perkutanih transluminalnih angioplastika; restenoze nastale nakon perkutanih transluminalnih koronarnih angioplastika i bajpasa; inflamacije; kardiovaskularne bolesti povezane sa metaboličkim sindromom, gojaznošću, dislipidemijom, dijabetesom ili visokim krvnim pritiskom; poremećaja vezanih za lipide, dislipidemije, hiperholesterolemije, hipertrigliceridemije, sitosterolemije, bolesti masne jetre i hepatitisa; preeklampsije; napredovanja bolesti policističnih bubrega; i supkutane masti.
U još nekim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je izabran od ciroze jetre, ciroze jetre povezane sa hroničnom bolešću jetre, hepatične fibroze, aktivacije stelatnih ćelija jetre, fibroznog kolagena jetre i akumulacije ukupnog kolagena; i bolesti jetre nekroinflamatornog ili imunološkog porekla.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je poremećaj urogenitalnog sistema izabran od bubrežne fibroze; bubrežne slabosti usled hroničnih bubrežnih bolesti ili insuficijencije; bubrežne slabosti usled nakupljanja ili taloženja i povrede tkiva, progresivne skleroze ili glomerulonefritisa; i hipertrofije prostate.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je sistemska skleroza.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je poremećaj srca izabran od intersticijske fibroze srca; remodelovanja i fibroze srca i hipertrofije srca.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je poremećaj ili stanje CNS izabrani od Alchajmerove bolesti; Parkinsonove bolesti; demencije; vaskularnog kognitivnog oštećenja; cerebralnog vazospazma; i traumatske povrede mozga.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je izabran od ishemije, reperfuzionih oštećenja; ishemije/reperfuzije povezane sa transplantacijom organa, transplantacijom pluća, plućnom transplantacijom ili transplantacijom srca; očuvanjem zamene za krv kod pacijenata sa traumom.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je seksualni, ginekološki ili urološki poremećaj ili stanje izabrano od erektilne disfunkcije; impotencije; prevremene ejakulacije; seksualne disfunkcije kod žena; disfunkcije seksualnog uzbuđenja kod žena; poremećaja hipoaktivnog seksualnog uzbuđenja; vaginalne atrofije, dispaneurije, atrofičnog vaginitisa; benigne hiperplazije prostate (BPH) ili hipertrofije ili uvećanja prostate; opstrukcije pražnjenja mokraćne bešike; sindroma bola mokraćne bešike (BPS); intersticijalnog cistitisa (IC); preterano aktivne bešike, neurogene bešike i inkontinencije; dijabetesne nefropatije.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je izabran od vaginalne atrofije, dispaneurije i atrofičnog vaginitisa.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je izabran od benigne hiperplazije prostate (BPH) ili hipertrofije ili uvećanja prostate; opstrukcije pražnjenja mokraćne bešike; sindroma bola mokraćne bešike (BPS); intersticijalnog cistitisa (IC); preterano aktivne bešike, neurogene bešike i inkontinencije.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je seksualno stanje izabrano od erektilne disfunkcije; impotencije; prevremene ejakulacije; seksualne disfunkcije kod žena; disfunkcije seksualnog uzbuđenja kod žena i poremećaja hipoaktivnog seksualnog uzbuđenja.
U daljim primerima izvođenja, bolest ili poremećaj je dijabetesna nefropatija.
U daljim primerima izvođenja, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je Dišenova i Bekerova mišićna distrofija.
U daljim primerima izvođenja, bolest je očna bolest ili poremećaj izabran od glaukoma, retinopatije, dijabetesne retinopatije, blefaritisa, sindroma suvog oka i Sjogrenovog sindroma.
U daljim primerima izvođenja, bolest je bolest ili poremećaj sluha izabran od oštećenja sluha, delimičnog ili potpunog gubitka sluha; delimične ili potpune gluvoće; tinitusa; i gubitka sluha izazvanog bukom.
U daljim primerima izvođenja, bolest je topikalni ili kožni poremećaj ili stanje izabrano od dermalne fibroze, skleroderme i fibroze kože.
U daljim primerima izvođenja, lečenje obuhvata zarastanje rana; zarastanje rana kod dijabetičara; poboljšanje mikrovaskularne perfuzije; poboljšanje problema sa mikrovaskularnom perfuzijom nakon povrede; lečenje analnih fisura; i lečenje dijabetičkih čireva.
U daljim primerima izvođenja, bolest ili stanje je izabrano od metastaze raka; osteoporoze; gastropareze; funkcionalne dispepsije; dijabetičkih komplikacija; bolesti povezanih sa endotelnom disfunkcijom i neuroloških poremećaja povezanih sa smanjenom proizvodnjom azotnog oksida.
U drugom primeru izvođenja, jedinjenje iz pronalaska se može isporučiti u obliku implantiranih sredstava, kao što su stentovi. Stent je mrežna „cevčica“ ubačena u prirodni prolaz/vod u telu kako bi se sprečila ili neutralisala lokalizovana konstrikcija protoka izazvana bolešću. Termin takođe može da se odnosi i na cevčicu koja se koristi da privremeno drži takav prirodni vod otvoren kako bi se omogućio pristup za operaciju.
Stent obložen lekovima (drug-eluting stent, DES) je periferni ili koronarni stent (skelet) postavljen u suženu, obolelu perifernu ili koronarnu arteriju koji polako otpušta lek kako bi blokirao proliferaciju ćelija, najčešće proliferaciju glatkih mišićnih ćelija. To sprečava fibrozu koja bi, zajedno sa ugrušcima (trombovima), inače mogla da blokira stentovanu arteriju, što je proces koji se naziva restenoza. Stent obično u perifernu ili koronarnu arteriju postavlja interventni kardiolog ili interventni radiolog tokom postupka angioplastike. Lekovi koji se uobičajeno koriste na DES-u kako bi blokirali proliferaciju ćelija uključuju analoge paklitaksela ili rapamicina.
U nekim primerima izvođenja pronalaska, jedinjenje iz zahteva 1 može biti isporučeno putem stenta obloženog lekovima koji je obložen pomenutim jedinjenjem. Stent obložen lekovima koji je obložen jedinjenjem iz zahteva 1 može biti koristan u prevenciji restenoze stenta i tromboze tokom perkutanih koronarnih intervencija. Stent obložen lekovima koji je obložen jedinjenjem iz zahteva 1 može biti u stanju da spreči proliferaciju glatkih mišićnih ćelija, kao i da pomogne u revaskularizaciji i regeneraciji endotelnog tkiva arterije u koju je ubačen stent.
Alternativa perkutanoj koronarnoj intervenciji za lečenje uporne angine usled okluzivne bolesti koronarne arterije je postupak nazvan premošćavanje koronarne arterije graftom (CABG). CABG obezbeđuje samo palijaciju tekućeg procesa koji je dalje iskomplikovan brzim razvojem ateroskleroze grafta. Graft velike potkožne vene je najčešće korišćeni vod u operaciji CABG. Dugoročni klinički uspeh venskog CABG ometaju tri glavna razloga: ubrzana ateroskleroza grafta, nepotpuna endotelizacija i tromboza.
U nekim primerima izvođenja, jedinjenje iz zahteva 1 može da se koristi za prevenciju neuspeha grafta velike potkožne vene tokom CABG. Jedinjenje može da pomogne u postupku endotelizacije, i u sprečavanju tromboze. U ovoj indikaciji, jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 se lokalno isporučuje u obliku gela.
Termini „bolest“, „poremećaj“ i „stanje“ se ovde mogu koristiti naizmenično da označe zdravstveno ili patološko stanje posredovano putem sGC, cGMP i/ili NO.
Kako se ovde koriste, termini „ispitanik“ i „pacijent“ koriste se naizmenično. Termini „ispitanik“ i „pacijent“ se odnose na životinju (npr. pticu kao što je kokoška, prepelica ili ćurka, ili na sisara), posebno na „sisara“, uključujući sisare koji nisu primati (npr. krava, svinja, konj, ovca, zec, zamorče, pacov, mačka, pas i miš) i primate (npr. majmun, šimpanza i čovek), a specifičnije na čoveka. U nekim primerima izvođenja, ispitanik je životinja koja nije čovek, kao što je domaća životinja (npr. konj, krava, svinja ili ovca) ili kućni ljubimac (npr. pas, mačka, zamorče ili zec). U nekim primerima izvođenja, ispitanik je čovek.
Termin „biološki uzorak“, kako se ovde koristi, odnosi se na in vitro ili ex vivo uzorak i uključuje, bez ograničenja, ćelijske kulture ili njihove ekstrakte; materijal iz biopsije dobijen od sisara ili njegov ekstrakt; krv, pljuvačku, urin, fekalije, semenu tečnost, suze, limfnu tečnost, očnu tečnost, staklastu tečnost ili druge telesne tečnosti ili njihove ekstrakte.
„Lečiti“, „lečeći“ ili „lečenje“ u pogledu poremećaja ili bolesti odnosi se na ublažavanje ili otklanjanje uzroka i/ili dejstava poremećaja ili bolesti. Kako se ovde koriste, termini „lečiti“, „lečeći“ ili „lečenje“ se odnose na smanjenje ili ublažavanje progresije, težine i/ili trajanja stanja posredovanog putem sGC, cGMP i/ili NO, ili na ublažavanje jednog ili više simptoma (poželjno jednog ili više prepoznatljivih simptoma) pomenutog stanja (tj. „upravljanje“ stanjem bez „izlečenja“), koje je rezultat primene jedne ili više terapija (npr. jedan ili više terapeutskih agenasa, kao što je jedinjenje ili kompozicija iz pronalaska). U specifičnim primerima izvođenja, termini „lečiti“; „lečenje“ i „lečeći“ se odnose na ublažavanje najmanje jednog merljivog fizičkog parametra stanja posredovanog putem sGC, cGMP i/ili NO. U drugim primerima izvođenja, termini „lečiti“, „lečenje“ i „lečeći“ se odnose na inhibiciju progresije stanja posredovanog putem sGC, cGMP i/ili NO, bilo fizički, npr. putem stabilizacije prepoznatljivog simptoma, ili fiziološki, npr. putem stabilizacije fizičkog parametra, ili i jedno i drugo.
Termin „sprečavanje“, kako se ovde koristi, odnosi se na raniju primenu leka kako bi se izbegla ili sprečila pojava jednog ili više simptoma bolesti ili poremećaja. Osoba sa prosečnim veštinama, iskustvom i znanjem u medicini razume da termin „sprečiti“ nije apsolutan. U medicini je jasno da se odnosi na profilaktičku primenu leka kako bi se znatno smanjila verovatnoća pojave ili težina stanja ili simptoma stanja, i to je značenje koje je predviđeno ovim otkrićem. Lekarski priručnik (Physician’s Desk Reference), koji je standardna literatura u struci, koristi termin „sprečiti“ stotinama puta. Kako se ovde koriste, termini „sprečiti“, „sprečavanje“ i „prevencija“, u pogledu poremećaja ili bolesti, odnose se na izbegavanje uzroka, efekata, simptoma ili progresije bolesti ili poremećaja pre nego što se bolest ili poremećaj u potpunosti manifestuje.
Ovde opisana jedinjenja i farmaceutske kompozicije se mogu koristiti samostalno ili u kombinovanoj terapiji za lečenje ili prevenciju bolesti ili poremećaja posredovanih, regulisanih ili pod uticajem sGC, cGMP i/ili NO.
Ovde otkrivena jedinjenja i kompozicije takođe su od koristi za veterinarsko lečenje kućnih ljubimaca, egzotičnih životinja i domaćih životinja, uključujući, bez ograničenja, pse, mačke, miševe, pacove, hrčkove, skočimiše, zamorčiće, zečeve, konje, svinje i stoku.
Kombinovane terapije
Ovde opisana jedinjenja i farmaceutske kompozicije mogu se koristiti u kombinovanoj terapiji sa jednim ili više dodatnih terapeutskih agenasa. Kod kombinovanog lečenja sa više od jednog aktivnog agensa, kada su aktivni agensi u odvojenim doznim formulacijama, aktivni agensi se mogu primenjivati odvojeno ili u sprezi. Pored toga, primena jednog elementa može prethoditi, biti istovremena ili uslediti nakon primene drugog agensa.
Prilikom zajedničke primene sa drugim agensima, npr. kada se zajednički primenjuje sa drugim analgetikom, „efikasna količina“ drugog agensa će zavisiti od vrste leka koji se koristi. Pogodne doze su poznate za odobrene agense, i osoba sa veštinama, znanjem i iskustvom u datoj oblasti može ih prilagoditi stanju ispitanika, vrsti stanja koja se leče i količini ovde opisanog jedinjenja koje se koristi. U slučajevima kada nema izričito navedene količine, treba pretpostaviti efikasnu količinu. Na primer, ovde opisana jedinjenja se mogu davati ispitaniku u doznom opsegu od oko 0,01 do oko 10.000 mg/kg telesne težine/dan, oko 0,01 do oko 5000 mg/kg telesne težine/dan, oko 0,01 do oko 3000 mg/kg telesne težine/dan, oko 0,01 do oko 1000 mg/kg telesne težine/dan, oko 0,01 do oko 500 mg/kg telesne težine/dan, oko 0,01 do oko 300 mg/kg telesne težine/dan, oko 0,01 do oko 100 mg/kg telesne težine/dan.
Kada se koristi „kombinovana terapija“, efikasna količina se može postići upotrebom prve količine jedinjenja iz zahteva 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i druge količine dodatnog pogodnog terapeutskog agensa.
U jednom primeru izvođenja ovog pronalaska, i jedinjenje iz zahteva 1 i dodatni terapeutski agens se primenjuju u efikasnoj količini (tj. svaki u količini koja bi bila terapeutski efikasna kada bi se samostalno primenjivao). U drugom primeru izvođenja, i jedinjenje iz zahteva 1 i dodatni terapeutski agens se primenjuju u količinama koje samostalno ne obezbeđuju terapeutski efekat (subterapeutska doza). U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje iz zahteva 1 se može primeniti u efikasnoj količini, dok se dodatni terapeutski agens primenjuje u subterapeutskoj dozi. U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje iz zahteva 1 se može primeniti u subterapeutskoj dozi, dok se dodatni terapeutski agens, na primer, pogodni terapeutski agens za rak, primenjuje u efikasnoj količini.
Kako se ovde koriste, termini „u kombinaciji“ ili „zajednička primena“ se mogu koristiti naizmenično, i odnose se na upotrebu više od jedne terapije (npr. jedan ili više profilaktičkih i/ili terapeutskih agenasa). Upotreba termina ne ograničava redosled u kojem se terapije (npr. profilaktički i/ili terapeutski agensi) daju ispitaniku.
Zajednička primena obuhvata primenu prve i druge količine jedinjenja na suštinski istovremen način, kao što je jedinstvena farmaceutska kompozicija, na primer, kapsula ili tableta koja ima fiksni odnos prve i druge količine, ili u više odvojenih kapsula ili tableta za svaku količinu. Pored toga, takva zajednička primena takođe obuhvata upotrebu svakog jedinjenja na sekvencijalan način bilo kojim redosledom. Kada zajednička primena uključuje odvojenu primenu prve količine jedinjenja iz zahteva 1 i druge količine dodatnog terapeutskog agensa, jedinjenja se primenjuju u dovoljno bliskim vremenskim razmacima da imaju željeni terapeutski efekat. Na primer, vremenski period između svake primene koji može dovesti do željenog terapeutskog efekta može biti u opsegu od minuta da sati i može se odrediti uzimajući u obzir svojstva svakog jedinjenja kao što je potentnost, rastvorljivost, bioraspoloživost, poluživot u plazmi i kinetički profil. Na primer, jedinjenje iz zahteva 1 i drugi terapeutski agens se mogu primeniti bilo kojim redosledom u roku od oko 24 sata jedan od drugog, u roku od oko 16 sati jedan od drugog, u roku od oko 8 sati jedan od drugog, u roku od oko 4 sata jedan od drugog, u roku od oko 1 sat jedan od drugog, ili u roku od oko 30 minuta jedan od drugog.
Specifičnije, prva terapija (npr. profilaktički ili terapeutski agens kao što je ovde opisano jedinjenje) može se primeniti pre (npr.5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, 45 minuta, 1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati, 12 sati, 24 sata, 48 sati, 72 sata, 96 sati, 1 nedelju, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 8 nedelja ili 12 nedelja pre), istovremeno sa, ili nakon (npr.5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, 45 minuta, 1 sat, 2 sata, 4 sata, 6 sati, 12 sati, 24 sata, 48 sati, 72 sata, 96 sati, 1 nedelju, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 8 nedelja ili 12 nedelja posle) davanja druge terapije (npr. profilaktički ili terapeutski agens, kao što je agens protiv raka) ispitaniku.
Primeri za druge terapeutske agense koji se mogu kombinovati sa jedinjenjem iz ovog otkrića, bilo da se primenjuju odvojeno ili u istoj farmaceutskoj kompoziciji, uključuju, bez ograničenja:
(1) faktor oslobađanja dobijen iz endotela (EDRF);
(2) donore NO, kao što je nitrozotiol, nitrit, sidnonimin, NONOat, N-nitrozoamin, N-hidroksil nitrozamin, nitrozimin, nitrotirozin, diazetin dioksid, oksatriazol 5-imin, oksim, hidroksilamin, N-hidroksiguanidin, hidroksiurea ili furoksan. Neki primeri za ove vrste jedinjenja uključuju: gliceril trinitrat (poznat i kao GTN, nitroglicerin i trinitroglicerin), nitratni estar glicerola; natrijum nitroprusid (SNP), pri čemu je molekul azot oksida koordinatno vezan za metalno gvožđe, dajući kvadratni bipiramidalni kompleks; 3-morfolinosidnonimin (SIN-1), cviterjonsko jedinjenje dobijeno spajanjem morfolina i sidnonimina; S-nitrozo-N-acetilpenicilamin (SNAP), N-acetilovani derivat aminokiseline sa nitrozotiolnom funkcionalnom grupom; dietilentriamin/NO (DETA/NO), jedinjenje azot oksida kovalentno vezanog za dietilentriamin; i NCX 4016, mnitroksimetil fenil estar acetil salicilne kiseline. Specifičniji primeri za neke od ovih klasa NO donora uključuju: klasične nitrovazodilatatore, kao što su organski nitratni i nitritni estri, uključujući nitroglicerin, amil nitrit, izosorbid dinitrat, izosorbid 5-mononitrat, i nikorandil; izosorbid (Dilatrate®-SR, Imdur®, Ismo®, Isordil®, Isordil®, Titradose®, Monoket®), FK 409 (NOR-3); FR 144420 (NOR-4); 3-morfolinosidnonimin; linsidomin hlorhidrat („SIN-1“); S-nitrozo-N-acetilpenicilamin („SNAP“); AZD3582 (vodeće CINOD jedinjenje), NCX 4016, NCX 701, NCX 1022, HCT 1026, NCX 1015, NCX 950, NCX 1000, NCX 1020, AZD 4717, NCX 1510/NCX 1512, NCX 2216 i NCX 4040 (svi mogu da se nabave od NicOx S.A.), S-nitrozoglutation (GSNO), natrijum nitroprusid, S-nitrozoglutation monoetilestar (GSNO-estar),6-(2-hidroksi-1-metil-nitrozohidrazino)-N-metil-1-heksanamin (NOC-9) ili dietilamin NONOat. Donori azot oksida su takođe objavljeni u U.S. Pat. br.5,155,137, 5,366,997, 5,405,919, 5,650,442, 5,700,830, 5,632,981, 6,290,981, 5,691,4235,721,365, 5,714,511, 6,511,911 i 5,814,666, Chrysselis i sar. (2002) J Med Chem.45:5406-9 (kao NO donori 14 i 17), i Nitric Oxide Donors for Pharmaceutical and Biological Research, izd: Peng George Wang, Tingwei Bill Cai, Naoyuki Taniguchi, Wiley, 2005;
(3) druge supstance koje povećavaju koncentracije cGMP, kao što su derivati protoporfirina IX, arahidonske kiseline i fenil hidrazina;
(4) supstrate azot oksid sintaze: na primer, analozi na bazi nhidroksiguanidina, kao što je N[G]-hidroksi-L-arginin (NOHA), 1-(3, 4-dimetoksi-2-hlorbenzilidenamino)-3-hidroksiguanidin, i PR5 (1-(3, 4-dimetoksi-2-hlorbenzilidenamino)-3-hidroksiguanidin); derivati L-arginina (kao što su homo-Arg, homo-NOHA, N-terc-butiloksi- i N-(3-metil-2-butenil)oksi-L-arginin, kanavanin, epsilon guanidin-kapronska kiselina, agmatin, hidroksil-agmatin i L-tirozil-L-arginin); N-alkil-N’-hidroksiguanidini (kao što su N-ciklopropil-N’-hidroksiguanidin i N-butil-N’-hidroksiguanidin), N-aril-N’-hidroksiguanidini (kao što su N-fenil-N’-hidroksiguanidin i njegovi parasupstituisani derivati koji nose –F, -Cl, -metil, odnosno -OH supstituent); guanidinski derivati kao što je 3-(trifluormetil) propilguanidin; i drugi koje prikazuju Cali i sar. (2005, Current Topics in Medicinal Chemistry 5:721–736) i objavljeni u referencama koje su tu navedene;
(5) jedinjenja koja povećavaju transkripciju eNOS: na primer, ona opisana u WO 02/064146, WO 02/064545, WO 02/064546 i WO 02/064565, i odgovarajućim patentnim dokumentima, kao što su US2003/0008915, US2003/0022935, US2003/0022939 i US2003/0055093. Drugi eNOS transkripcioni pojačivači uključuju one opisane u US20050101599 (npr.2,2-difluorbenzo[1,3]dioksol-5-karboksilna kiselina indan-2-ilamid i 4-fluor-N-(indan-2-il)-benzamid) i jedinjenja Sanofi-Aventis AVE3085 i AVE9488 (CA Registar br.916514-70-0; Schäfer i sar. Journal of Thrombosis and Homeostasis 2005; Svezak 3, Dodatak 1: broj apstrakta P1487);
(6) aktivatore sGC nezavisne od NO nezavisne od hema, uključujući, bez ograničenja: BAY 58-2667 (videti patentnu publikaciju DE19943635)
HMR-1766 (ataciguat natrijum, videti patentnu publikaciju WO2000002851)
S 3448 (2-(4-hlor-fenilsulfonilamino)-4,5-dimetoksi-N-(4-(tiomorfolin-4-sulfonil)-fenil)-benzamid (videti patentne publikacije DE19830430 i WO2000002851)
HMR-1069 (Sanofi-Aventis).
(7) stimulatore sGC zavisne od hema, uključujući, bez ograničenja:
YC-1 (videti patentne prijave EP667345 i DE19744026)
riociguat (BAY 63-2521, Adempas, komercijalni proizvod, opisan u DE19834044)
neliciguat (BAY 60-4552, opisan u WO 2003095451)
vericiguat (BAY 1021189, klinička zamena za riociguat), BAY 41-2272 (opisan u DE19834047 i DE19942809)
BAY 41-8543 (opisan u DE19834044)
etriciguat (opisan u WO 2003086407)
CFM-1571 (videti patentnu publikaciju WO2000027394)
A-344905, njegov akrilamidni analog A-350619 i analog aminopirimidina A-778935.
A350-619;
A-778935;
jedinjenja otkrivena u jednoj od publikacija: US20090209556, US8455638, US20110118282 (WO2009032249), US20100292192, US20110201621, US7947664, US8053455 (WO2009094242), US20100216764, US8507512, (WO2010099054) US20110218202 (WO2010065275), US20130012511 (WO2011119518), US20130072492 (WO2011149921), US20130210798 (WO2012058132) i druga jedinjenja otkrivena u Tetrahedron Letters (2003), 44(48): 8661-8663.
(8) jedinjenja koja inhibiraju degradaciju cGMP, kao što su:
PDE5 inhibitori, kao što su, na primer, sildenafil (Viagra<®>) i drugi povezani agensi kao što su avanafil, lodenafil, mirodenafil, sildenafil citrat (Revatio®), tadalafil (Cialis<®>ili Adcirca®), vardenafil (Levitra<®>) i udenafil; alprostadil; i dipiridamol;
(9) blokatore kalcijumskih kanala, kao što su:
dihidropiridinski blokatori kalcijumskih kanala: amlodipin (Norvasc), aranidipin (Sapresta), azelnidipin (Calblock), barnidipin (HypoCa), benidipin (Coniel), cilnidipin (Atelec, Cinalong, Siscard), klevidipin (Cleviprex), diltiazem, efonidipin (Landel), felodipin (Plendil), lacidipin (Motens, Lacipil), lerkanidipin (Zanidip), manidipin (Calslot, Madipine), nikardipin (Cardene, Carden SR), nifedipin (Procardia, Adalat), nilvadipin (Nivadil), nimodipin (Nimotop), nisoldipin (Baymycard, Sular, Syscor), nitrendipin (Cardif, Nitrepin, Baylotensin), pranidipin (Acalas), isradipin (Lomir);
fenilalkilaminski blokatori kalcijumskih kanala: verapamil (Calan, Isoptin)
galopamil (Procorum, D600);
benzotiazepini: diltiazem (Cardizem);
neselektivni inhibitori kalcijumskih kanala, kao što su: mibefradil, bepridil i fluspirilen, fendilin;
(10) antagoniste endotelinskog receptora (ERA): na primer dvojni (ETA i ETB) antagonist endotelinskog receptora bosentan (u prodaji kao Tracleer®); sitaksentan, u prodaji pod imenom Thelin®; ambrisentan u prodaji kao Letairis® u SAD-u; dvojni/neselektivni endotelinski antagonist Actelion-1, koji je ušao u klinička ispitivanja 2008. godine;
(11) derivate ili analoge prostaciklina: na primer, prostaciklin (prostaglandin I2), epoprostenol (sintetički prostaciklin, u prodaji kao Flolan®); treprostinil (Remodulin®), iloprost (Ilomedin®), iloprost (u prodaji kao Ventavis®); oblici leka Remodulin® za oralnu upotrebu i inhalaciju koji su trenutno u fazi razvoja;
Beraprost, oralni prostanoid dostupan u Japanu i Južnoj Koreji;
(12) antihiperlipidemike kao što su: sekvestranti žučne kiseline (npr. holestiramin, kolestipol, kolestilan i kolesevelam); statini kao što su atorvastatin, simvastatin, lovastatin, fluvastatin, pitavastatin, rosuvastatin i pravastatin; inhibitori apsorpcije holesterola, kao što je ezetimib; drugi agensi za snižavanje lipida, kao što su ikozapent etil estar, etil estri omega-3-kiseline, redukol; derivati fibratne kiseline, kao što su klofibrat, bezafibrat, klinofibrat, gemfibrozil, ronifibrat, binifibrat, fenofirat, ciprofibrat, holin fenofibrat; derivati nikotinske kiseline, kao što su acipimoks i niacin; kao i kombinacije statina, niacina, suplementi koji sprečavaju apsorpciju holesterola u crevima (ezetimib i drugi) i fibrati; antitrombocitne terapije kao što je klopidogrel bisulfat;
(13) antikoagulanse, kao što su sledeće vrste:
• kumarini (antagonisti vitamina K): Warfarin® (kumadin) koji se uglavnom koristi u SAD i UK; Acenocoumarol® i Phenprocoumon®, koji se uglavnom koriste u ostalim zemljama; Phenindione®;
• heparin i njegovi derivati kao što su: heparin; heparin male molekulske mase, fondaparinuks i idraparinuks;
• direktni inhibitori trombina, kao što su: argatroban, lepirudin, bivalirudin i dabigatran; ksimelagatran (Exanta®), koji nije odobren u SAD;
• aktivatori tkivnog plazminogena, koji se koriste za rastvaranje ugrušaka i deblokiranje arterija, kao što je alteplaza;
(14) antitrombotike: na primer, tienopiridini, kao što su lopidogrel i tiklopidin; dipiridamol; aspirin;
(15) ACE inhibitore, na primer, sledeće vrste:
• agensi koji sadrže sulfhidril, kao što je kaptopril (zaštićeni naziv Capoten®), prvi ACE inhibitor i zofenopril;
• agensi koji sadrže dikarboksilat, kao što je enalapril (Vasotec/Renitec®); ramipril (Altace/Tritace/Ramace/Ramiwin®); kvinapril (Accupril®), perindopril (Coversyl/Aceon®); lisinopril (Lisodur/Lopril/Novatec/Prinivil/Zestril®) i benazepril (Lotensin®);
• agensi koji sadrže fosfonat, kao što je: fosinopril;
• prirodni ACE inhibitori kao što su: kazokinini i laktokinini, koji su proizvodi razlaganja kazeina i surutke koji se nalaze u prirodi posle uzimanja mlečnih proizvoda, naročito kultivisanog mleka; laktotripeptidi Val-Pro-Pro i Ile-Pro-Pro koje proizvodi probiotski Lactobacillus helveticus ili dobijeni iz kazeina takođe mogu imati ACE inhibirajuću i antihipertenzivnu funkciju;
• ostali ACE inhibitori kao što su alacepril, delapril, cilazapril, imidapril, trandolapril, temokapril, moeksipril, spirapril,
(16) dopunsku terapiju kiseonikom;
(17) beta blokatore, kao što su sledeće vrste:
• neselektivni agensi: Alprenolol®, Bucindolol®, Carteolol®, Carvedilol® (ima dodatnu α-blokirajuću aktivnost), Labetalol® (ima dodatnu αblokirajuću aktivnost), Nadolol®, Penbutolol® (ima unutrašnju simpatomimetsku aktivnost), Pindolol® (ima unutrašnju simpatomimetsku aktivnost), oksiprenonol, acebutolol, sotalol, mepindolol, celiprolol, arotinolol, tertatolol, amosulalol, nipradilol, Propranolol® i Timolol®;
• β1-selektivni agensi: Acebutolol® (ima unutrašnju simpatomimetsku aktivnost), Atenolol®, Betaxolol®, Bisoprolol®, Celiprolol®, dobutamin hidrohlorid, irsogladin maleat, karvedilol, talinolol, Esmolol®, Metoprolol® i Nebivolol®;
• β2-selektivni agensi: Butaxamine® (slaba aktivnost α-adrenergičkog agonista);
(18) antiaritmike, kao što su sledeće vrste:
• tip I (blokatori natrijumskih kanala): hinidin, lidokain, fenitoin, propafenon
• tip III (blokatori kalijumskih kanala): amiodaron, dofetilid, sotalol
• tip V: adenozin, digoksin
(19) diuretike kao što su: tiazidni diuretici, npr. hlortiazid, hlortalidon i hidrohlortiazid, bendroflumetiazid, ciklopentiazid, metiklotiazid, politiazid, hinetazon, ksipamid, metolazon, indapamid, cikletanin; diuretici petlje, kao što su furosemid i toresamid; diuretici koji čuvaju kalijum, kao što su amilorid, spironolakton, kanrenoat kalijum, eplerenon i triamteren; kombinacije tih agenasa; drugi diuretici kao što su acetazolamid i karperitid
(20a) vazodilatatore sa direktnim delovanjem, kao što su hidralazin hidrohlorid, diazoksid, natrijum nitroprusid, kadralazin; drugi vazodilatatori kao što su izosorbid dinitrat i izosorbid 5-mononitrat;
(20b) egzogene vazodilatatore kao što su:
• Adenocard®, agonist adenozina, primarno se koristi kao antiaritmik;
• alfa blokatori (koji blokiraju vazokonstriktorski efekat adrenalina):
alfa-1-adrenoceptor antagonisti kao što su prazosin, indoramin, urapidil, bunazosin, terazosin, doksazosin
• atrijalni natriuretski peptid (ANP);
• etanol;
• induktori histamina, koji komplementiraju dejstvo proteina C3a, C4a i C5a aktiviranjem oslobađanja histamina iz mastocita i bazofilnih granulocita;
• tetrahidrokanabinol (THC), glavna aktivna supstanca u marihuani koja ima manje vazodilatatorske efekte;
• papaverin, alkaloid koji se nalazi u opijumskom maku papaver somniferum;b
(21) bronhodilatatore: postoje dve glavne vrste bronhodilatatora, β2 agonisti i antiholinergici, što je u nastavku prikazano primerima:
• β2 agonisti: Salbutamol® ili albuterol (uobičajeni zaštićeni naziv: Ventolin) i Terbutaline® su β2 agonisti kratkotrajnog dejstva za brzo ublažavanje simptoma HOBP. β2 agonisti dugotrajnog dejstva (LABA), kao što su Salmeterol® i Formoterol®;
• antiholinergici: Ipratropium® je najčešće propisivani antiholinergik kratkotrajnog dejstva. Tiotropium® je najčešće propisivani antiholinergik dugotrajnog dejstva kod HOBP;
• Theophylline®, bronhodilatator i inhibitor fosfodiesteraze;
(22) kortikosteroide: kao što su beklometazon, metilprednizolon, betametazon, prednizon, prednizolon, triamcinolon, deksametazon, flutikazon, flunizolid i hidrokortizon, i analozi kortikosteroida, kao što je budesonid
(23) dijetetske suplemente, kao što su, na primer: omega-3 ulja; folna kiselina, niacin, cink, bakar, korejski crveni ginseng, ginko, borova kora, Tribulus terrestris, arginin, Avena sativa, epimedijum, koren make, muira puama, serenoja i „polen švedskog cveta“; vitamin C, vitamin E, vitamin K2; suplementi testosterona, transdermalni flaster sa testosteronom; zoraksel, naltrekson, bremelanotid (prethodno PT-141), melanotan II, hMaxi-K; Prelox: vlasnička smeša/kombinacija prirodnih sastojaka, L-arginin aspartata i piknogenola;
(24) antagoniste receptora PGD2 uključujući, bez ograničenja, jedinjenja za koje je opisano da imaju PGD2 antagonističku aktivnost u objavljenim prijavama u Sjedinjenim Američkim Državama US20020022218, US20010051624 i US20030055077, PCT objavljenim prijavama W09700853, W09825919, WO03066046, WO03066047, WO03101961, WO03101981, WO04007451, WO0178697, WO04032848, WO03097042, WO03097598, WO03022814, WO03022813 i WO04058164, evropskim patentnim prijavama EP945450 i EP944614, kao i ona navedena u: Torisu i sar.2004 Bioorg Med Chem Lett 14:4557, Torisu i sar.2004 Bioorg Med Chem Lett 200414:4891 i Torisu i sar.2004 Bioorg & Med Chem 2004 12:4685;
(25) imunosupresive kao što je ciklosporin (ciklosporin A, Sandimmune ® Neoral ®), takrolimus (FK-506, Prograf ®), rapamicin (sirolimus, Rapamune ®) i drugi imunosupresivi tipa FK-506, i mikofenolat, npr., mikofenolat mofetil (CellCept ®);
(26) nesteroidne antiastmatike kao što su β2-agonisti (npr., terbutalin, metaproterenol, fenoterol, izoetarin, albuterol, salmeterol, bitolterol i pirbuterol) i kombinacije β2-agonist-kortikosteroid (npr., salmeterol-flutikazon (Advair ®), formoterolbudesonid (Symbicort ®)), teofilin, kromolin, kromolin natrijum, nedokromil, atropin, ipratropijum, ipratropijum bromid, inhibitori biosinteze leukotriena (zileuton, BAY1005);
(27) nesteroidne antiinflamatorne agense (NSAIL) kao što su derivati propionske kiseline (npr., alminoprofen, benoksaprofen, bukloksinska kiselina, karprofen, fenbufen, fenoprofen, fluprofen, flurbiprofen, ibuprofen, indoprofen, ketoprofen, miroprofen, naproksen, oksaprozin, pirprofen, pranoprofen, suprofen, tiaprofenska kiselina i tioksaprofen), derivati sirćetne kiseline (npr., indometacin, acemetacin, alklofenak, klidanak, diklofenak, fenklofenak, fenklozinska kiselina, fentiazak, furofenak, ibufenak, izoksepak, okspinak, sulindak, tiopinak, tolmetin, zidometacin i zomepirak), derivati fenaminske kiseline (npr. flufenaminska kiselina, meklofenaminska kiselina, mefenaminska kiselina, nifluminska kiselina i tolfenaminska kiselina), derivati bifenilkarboksilne kiseline (npr., diflunizal i flufenizal), oksikami (npr., izoksikam, piroksikam, sudoksikam i tenoksikam), salicilati (npr., acetilsalicilna kiselina i sulfasalazin) i pirazoloni (npr., apazon, bezpiperilon, feprazon, mofebutazon, oksifenbutazon i fenilbutazon);
(28) inhibitore ciklooksigenaze-2 (COX-2), kao što su celekoksib (Celebrex ®), rofekoksib (Vioxx ®), valdekoksib, etorikoksib, parekoksib i lumirakoksib; (opioidni analgetici kao što su kodein, fentanil, hidromorfon, levorfanol, meperidin, metadon, morfin, oksikodon, oksimorfon, propoksifen, buprenorfin, butorfanol, dezocin, nalbufin i pentazocin; i
(29) antidijabetike kao što su insulin i mimetici insulina, sulfoniluree (npr., gliburid, glibenklamid, glipizid, gliklazid, glihidon, glimepirid, meglinatid, tolbutamid, hlorpropamid, acetoheksamid, tolazamid), biguanidi, npr., metformin (Glucophage ®), inhibitori α-glukozidaze (kao što je akarboza, epalrestat, vogliboza, miglitol), tiazolidinonska jedinjenja, npr., rosiglitazon (Avandia ®), troglitazon (Rezulin ®), ciglitazon, pioglitazon (Actos ®) i englitazon; insulinski senzibilizatori kao što su pioglitazon i rosiglitazon; insulinski sekretagogi kao što su repaglinid, nateglinid i mitiglinid; mimetici inkretina, kao što su eksanatid i liraglutid; analozi amilina, kao što je pramlintid; agensi za snižavanje glukoze, kao što je hrom pikolinat (opciono u kombinaciji sa biotinom); inhibitori dipeptidil peptidaze IV, kao što su sitagliptin, vildagliptin, saksagliptin, alogliptin i linagliptin; vakcine koje se trenutno razvijaju za lečenje dijabetesa; AVE-0277, Alum-GAD, BHT-3021, IBC-VS01; terapije koje ciljaju na citokine koje se razvijaju za lečenje dijabetesa, kao što su anakinra, kanakinumab, diacerein, gevokizumab, LY-2189102, MABP-1, GIT-027; lekovi koji se razvijaju za lečenje dijabetesa:
(30) agense za povećavanje HDL holesterola, kao što je anacetrapib, MK-524A, CER-001, DRL-17822, dalcetrapib, JTT-302, RVX-000222, TA-8995;
(31) lekove protiv gojaznosti, kao što su metamfetamin hidrohlorid, amfepramon hidrohlorid (Tenuate ®), fentermin (Ionamin ®), benzfetamin hidrohlorid (Didrex ®), fendimetrazin tartrat (Bontril®, Prelu-2 ®, Plegine ®), mazindol (Sanorex ®), orlistat (Xenical ®), sibutramin hidrohlorid monohidrat (Meridia ®, Reductil ®), rimonabant (Acomplia ®), amfepramon, hrom pikolinat, RM-493, TZP-301; kombinacije kao što su fentermin/topiramat, bupropion/naltrekson, sibutramin/metformin, bupropion SR/zonisamid SR, salmeterol, ksinafoat/flutikazon propionat; lorkaserin hidrohlorid, fentermin/topiramat, bupropion/naltrekson, cetilistat, eksenatid, KI-0803, liraglutid, metformin hidrohlorid, sibutramin/metformin, 876167, ALS-L-1023, bupropion SR/zonisamid SR, CORT-108297, kanagliflozin, hrom pikolinat, GSK-1521498, LY-377604, metreleptin, obinepitid, P-57AS3, PSN-821, salmeterol ksinafoat/flutikazon propionat, natrijum volframat, somatropin (rekombinantni), TM-30339, TTP-435, tesamorelin, tesofensin, velneperit, zonisamid, BMS-830216, ALB-127158, AP-1030, ATHX-105, AZD-2820, AZD-8329, beloranib hemioksalat, CP-404, HPP-404, ISIS-FGFR4Rx, insulinotropin, KD-3010PF, 05212389, PP-1420, PSN-842, peptid YY3-36, resveratrol, S-234462; S-234462, sobetirom, TM-38837, tetrahidrokanabivarin, ZYO-1, beta-lapahon;
(32) blokatore angiotenzinskih receptora, kao što su losartan, valsartan, kandesartan cileksetil, eprosartan, irbesartan, telmisartan, olmesartan medoksomil, azilsartan medoksomil;
(33) reninske inhibitore kao što je aliskiren hemifumarat;
(34) centralno delujuće agoniste alfa-2-adrenoceptora, kao što je metildopa, klonidin, gvanfacin;
(35) blokatore adrenergičkih neurona kao što su gvanetidin, gvanadrel; (36) agoniste receptora I-1 imidazolina, kao što je rimenidin dihidrogen fosfat i moksonidin hidrohlorid hidrat;
(37) aldosteronske antagoniste kao što su spironolakton i eplerenon
(38) aktivatore kalijumskih kanala kao što je pinacidil
(39) agoniste dopamina D1 kao što je fenoldopam mezilat; drugi dopaminski agonisti kao što je ibopamin, dopeksamin i dokarpamin;
(40) 5-HT2 antagoniste kao što je ketanserin;
(41) lekove koji se trenutno razvijaju za lečenje arterijske hipertenzije:
(42) antagoniste vazopresina kao što je tolvaptan;
(43) senzibilizatore kalcijumskih kanala kao što je levosimendan, ili aktivatore kao što je nikorandil;
(44) inhibitore PDE-3 kao što je amrinon, milrinon, enoksimon, vesnarinon, pimobendan, olprinon;
(45) aktivatore adenilat ciklaze kao što je kolforsin dapropat hidrohlorid; (46) pozitivne inotropske agense kao što je digoksin i metildigoksin; metabolički kardiotonični agensi kao što je ubidekarenon; moždani natriuretski peptidi kao što je nesiritid;
(47) lekove koji se trenutno razvijaju za lečenje srčane insuficijencije:
(48) lekove koji se trenutno razvijaju za lečenje plućne hipertenzije:
(49) lekove koji se trenutno razvijaju za lečenje seksualne disfunkcije kod žena:
(50) lekove koji se koriste za lečenje erektilne disfunkcije, kao što su alprostadil, aviptadil, fentolamin mezilat, Weige, alprostadil;
(51) lekove koji se trenutno razvijaju za lečenje seksualne disfunkcije kod muškaraca:
(51) lekove koji se razvijaju za lečenje apneje tokom spavanja:
(52) lekove koji se trenutno razvijaju za lečenje metaboličkog sindroma:
(53) lekove protiv gojaznosti:
(54) lekove koji se koriste za lečenje Alchajmerove bolesti: npr., inhibitori holinesteraze koji se propisuju za blagu do umerenu Alchajmerovu bolest, uključujući Razadyne® (galantamin), Exelon® (rivastigmin) i Aricept® (donepezil), Cognex® (takrin); Namenda® (memantin), antagonist N-metil D-aspartata (NMDA) i Aricept®, koji se propisuju za lečenje umerene do teške Alchajmerove bolesti; vitamin E (antioksidans).
(55) antidepresive: triciklični antidepresivi kao što je amitriptilin (Elavil ®), dezipramin (Norpramin ®), imipramin (Tofranil ®), amoksapin (Asendin ®), nortriptilin; inhibitori selektivnog ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što je paroksetin (Paxil ®), fluoksetin (Prozac ®), sertralin (Zoloft ®) i citralopram (Celexa ®); i drugi kao što je doksepin (Sinequan ®) i trazodon (Desyrel ®); SNRI (npr., venlafaksin i reboksetin); dopaminergijski antidepresivi (npr., bupropion i amineptin).
(56) neuroprotektivne agense: npr., memantin, L-dopa, bromokriptin, pergolid, talipeksol, pramipeksol, kabergolin, neuroprotektivni agensi koji se trenutno istražuju, uključujući antiapoptotske lekove (CEP 1347 i CTCT346), lazaroidi, bioenergetici, antiglutamatergički agensi i dopaminski receptori. Drugi klinički ocenjeni neuroprotektivni agensi su npr. inhibitori monoamin oksidaze B selegilin i razagilin, agonisti dopamina i kompleks I ojačavač mitohondrija koenzim Q10.
(57) antipsihotične lekove: npr., ziprasidon (Geodon™), risperidon (Risperdal™) i olanzapin (Zyprexa™).
Kompleti
Ovde opisana jedinjenja i farmaceutske formulacije mogu biti sadržane u kompletu. Komplet može da uključi pojedinačne ili višestruke doze dva ili više agenasa, gde je svaki spakovan ili formulisan pojedinačno, ili pojedinačne ili višestruke doze dva ili više agenasa spakovanih ili formulisanih zajedno. Tako jedan ili više agenasa može biti prisutan u prvoj ambalaži, i komplet može opciono da uključi jedan ili više agenasa u drugoj ambalaži. Ambalaža ili ambalaže se stavljaju u pakovanje, i pakovanje opciono može da uključi uputstvo za primenu ili doziranje. Komplet može da uključi dodatne komponente, kao što su špricevi ili druga sredstva za primenu agenasa, kao i diluente ili druga sredstva za formulaciju. Tako kompleti mogu da sadrže: a) farmaceutsku kompoziciju koja sadrži ovde opisano jedinjenje i farmaceutski prihvatljiv nosač, vehikulum ili diluent; i b) ambalažu ili pakovanje. Kompleti opciono mogu da sadrže uputstvo koje opisuje metodu upotrebe farmaceutskih kompozicija u jednoj ili više ovde opisanih metoda (npr. sprečavanje ili lečenje jedne ili više ovde opisanih bolesti i poremećaja). Komplet opciono može da sadrži drugu farmaceutsku kompoziciju koja uključuje jedan ili više ovde opisanih dodatnih agenasa za zajedničku terapiju, farmaceutski prihvatljiv nosač, vehikulum ili diluent. Farmaceutska kompozicija koja uključuje ovde opisano jedinjenje i druga farmaceutska kompozicija uključena u komplet mogu biti opciono kombinovane u istoj farmaceutskoj kompoziciji.
Komplet uključuje ambalažu ili pakovanje za sadržavanje farmaceutskih kompozicija, i takođe može da uključi podeljenu ambalažu, kao što je podeljena bočica ili podeljeno pakovanje folije. Ambalaža može biti, na primer, papirna ili kartonska kutija, staklena ili plastična bočica ili tegla, kesa koja može opet da se zatvori (npr. da sadrži „dodatno punjenje“ tableta za stavljanje u različitu ambalažu), ili blister pakovanje sa pojedinačnim dozama za istiskivanje iz pakovanja prema terapeutskom rasporedu. Moguće je da se više od jedne ambalaže koristi zajedno u jednom pakovanju za prodaju pojedinačnog doznog oblika. Na primer, tablete mogu biti sadržane u bočici koja je zauzvrat sadržana u kutiji.
Primer kompleta je takozvano blister pakovanje. Blister pakovanja su dobro poznata u industriji pakovanja, i mnogo se koriste za pakovanje farmaceutskih jediničnih doznih oblika (tablete, kapsule i slično). Blister pakovanja se uopšteno sastoje od table relativno čvrstog materijala prekrivenog folijom od poželjno providnog plastičnog materijala. Tokom postupka pakovanja, formiraju se udubljenja u plastičnoj foliji.
Udubljenja su oblika i veličine pojedinačnih tableta ili kapsula koje se pakuju, ili mogu imati oblik i veličinu dovoljnu da se smesti više tableta i/ili kapsula koje se pakuju. Dalje, tablete ili kapsule se stavljaju u udubljenja na odgovarajući način, i tabla relativno čvrstog materijala se zaptiva na plastičnu foliju sa prednje strane folije, što je suprotno smeru u kome su formirana udubljenja. Kao rezultat, tablete ili kapsule su individualno zaptivene ili kolektivno zaptivene, po želji, u udubljenjima između plastične folije i table. Čvrstina table je poželjno takva da se tablete ili kapsule mogu ukloniti iz blister pakovanja manuelnom primenom pritiska na udubljenje, čime nastaje otvor u tabli na mestu udubljenja. Tableta ili kapsula se onda može ukloniti putem pomenutog otvora.
Može biti poželjno da se obezbedi pisani podsetnik koji sadrži informacije i/ili uputstva za lekara, farmaceuta ili ispitanika u pogledu vremena uzimanja leka. „Dnevna doza“ može biti jedna tableta ili kapsula, ili nekoliko tableta ili kapsula koje treba uzeti datog dana. Kada komplet sadrži odvojene kompozicije, dnevna doza jedne ili više kompozicija iz kompleta se može sastojati od jedne tablete ili kapsule, dok se dnevna doza druge ili više kompozicija iz kompleta može sastojati od nekoliko tableta ili kapsula. Komplet može imati oblik dozera dizajniranog da izdaje dnevne doze jednu po jednu po redosledu njihove predviđene upotrebe. Dozer može biti opremljen podsetnikom, kako bi se dalje olakšalo praćenje režima. Primer takvog podsetnika je mehanički brojač koji pokazuje broj dnevnih doza koje su izdate. Drugi primer takvog podsetnika je memorija sa mikročipom na baterije povezana sa LCD ekranom ili zvučnim signalom podsetnika koji, na primer, prikazuje datum poslednje dnevne doze koja je uzeta i/ili podseća kada treba uzeti sledeću dozu.
Primeri
Kako se ovde koriste, sve skraćenice, simboli i konvencije su u skladu sa onima koje se koriste u savremenoj naučnoj literaturi. Videti, npr. Janet S. Dodd, izd., The ACS Style Guide: A Manual for Authors and Editors, 2. izd., Washington, D.C.: American Chemical Society, 1997.
Primer 1: Sinteze jedinjenja iz Tabele 1A, Tabele 1B, Tabele 1C i tabele 1D.
Opšti postupak A
Korak 1:
Nastajanje dion enolata: U rastvor ketona A u THF-u ohlađenom do -78 °C, dodat je LiHMDS (npr.0,9 ekviv, 1,0 M u toluenu) u kapima putem šprica. Reakcija je ostavljena da se zagreje do 0 °C, onda je dodat dietil oksalat (1,2 ekviv.). U tom trenutku, reakcija se zagreva do sobne temperature, i mešana je na toj temperaturi dok nije procenjeno da je završena (npr. korišćenjem TLC ili LC/MS analize). Po završetku reakcije (trajanje reakcije je obično 45 minuta), dobijeni dion enolat B je korišćen „u datom stanju“ u Koraku 2, tj. koraku ciklizacije, bez daljeg prečišćavanja.
Korak 2:
Nastajanje pirazola: Dion enolat B je razblažen etanolom, i onda su redom dodati HCl (npr.3 ekviv, 1,25 M rastvor u etanolu) i arilhidrazin hidrat (npr.1,15 ekviv.). Reakciona smeša je zagrevana do 70 °C i mešana na toj temperaturi sve dok nije procenjeno da je ciklizacija završena (npr. LC/MS analizom, obično 30 minuta). Po završetku, reakciona smeša je pažljivo tretirana čvrstim natrijum bikarbonatom (npr. 4 ekviv.) i ražblažena je dihlormetanom i vodom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je dalje razblažen vodom pre ekstrakcije dihlormetanom (3x). Kombinovane organske supstance su isprane zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad MgSO4, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom. Dobijeni pirazol C je zatim prečišćen hromatografijom na SiO2 korišćenjem odgovarajućeg gradijenta EtOAc u heksanu.
Korak 3:
Nastajanje amidina: U suspenziju NH4Cl (npr.5 ekviv.) u toluenu ohlađenom na 0 °C u kapima je dodat AlMe3 (npr.5 ekviv, 2,0 M rastvor u toluenu) pomoću šprica. Reakcija je ostavljena da se zagreje do sobne temperature, i mešana je na toj temperaturi sve dok se više ne mogu uočiti mehurići. Pirazol C je dodat u reakcionu smešu u 1 porciji, zagrevan je do 110 °C i mešan na toj temperaturi dok se ne proceni da je reakcija završena (npr. korišćenjem TLC ili LC/MS analize). Po završetku, reakcija je ohlađena, tretirana viškom metanola i energično mešana 1 sat na sobnoj temperaturi. Gusta smesa je filtrirana, i dobijena čvrsta pogača je isprana metanolom. Filtrat je koncentrovan pod vakuumom, i dobijene čvrste supstance su ponovo suspendovane u smeši rastvarača etil acetat : izopropil alkohol = 5:1. Reakcija je dalje tretirana zasićenim rastvorom natrijum karbonata, i mešana tokom 10 minuta pre razdvajanja slojeva. Vodeni sloj je ekstrahovan smešom rastvarača etil acetat : izopropil alkohol = 5:1 (3x), i kombinovane organske supstance su isprane zasićenim vodenim rastvorom soli. Organske supstance su dalje osušene iznad MgSO4, filtrirane i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Dobijeni amidin D je dalje korišćen u datom stanju u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.
Korak 4:
Nastajanje pirimidona: Amidin D je suspendovan u etanolu i energično je mešan na 23 °C kako bi se podstakla potpuna solvatacija. Reakcija je dalje tretirana natrijum 3-etoksi-2-fluor-3-oksoprop-1-en-1-olatom (npr.3 ekviv.) i boca je opremljena kondenzatorom za refluks. Reakcija je stavljena u prethodno zagrejano uljano kupatilo održavano na 90 °C, i mešana dok na LC/MS nije uočeno da je sav polazni materijal utrošen (trajanje reakcije je obično 1 h). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i reakciona smeša je zakiseljena pomoću HCl (npr. 3 ekviv, 1,25 M rastvor u EtOH). Smeša je mešana tokom 30 minuta, i veći deo rastvarača je uklonjen pod vakuumom. Sadržaj je ponovo suspendovan u etru i vodi (smeša 1:1), i dobijena smesa je mešana 20 minuta. Suspenzija je filtrirana pod vakuumom, i čvrsta pogača je isprana dodatkom vode i etra, i sušena pod visokim vakuumom preko noći. Dobijeni pirimidon E je korišćen u datom stanju u sledećim koracima bez daljeg prečišćavanja.
Opšti postupak B
Rastvor amino nukleofila (3 ekviv.), trietilamina (10 ekviv.) i Intermedijera 1 (1 ekviv.) mešan je u dioksanu i vodi (odnos 2:1) na 90 °C dok na LC/MS nije uočeno da je sav polazni materijal utrošen. Rastvor je razblažen 1N vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline i dihlormetanom. Slojevi su zatim razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su kombinovane, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanje je dalo željeni proizvod.
Opšti postupak C
Smeša Intermedijera 2 (ovaj intermedijer je opisan u prethodno objavljenoj patentnoj prijavi WO2012/3405 A1; 1 ekvivalent) i karboksilne kiseline (1,1 ekvivalent) u N,N-dimetilformamidu tretirana je trietilaminom (4 ekvivalenta), a zatim sa 50% rastvora anhidrida propilfosfonske kiseline u etil acetatu (T3P, 1,4 ekvivalent). Reakcija je zagrevana na 80 °C tokom 24 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i 1N rastvorom hlorovodonične kiseline. Sadržaj je ekstrahovan dihlormetanom, pa etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Prečišćavanje je dalo željeni proizvod.
Sinteza Intermedijera 1
Suspenzija 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-ola (nastala putem opšteg postupka A, korišćenjem 1-(izoksazol-3-il) etanona u koraku 1 i 2-fluorbenzilhidrazina u koraku 2, 11,5 g, 32,4 mmol, 1 ekviv.) u fosforil trihloridu (60.3 ml, 647 mmol, 20 ekviv.) je zagrejana na 60 °C tokom 3 h.
Rastvor je ohlađen do 23 °C, i u porcijama je tokom 15 minuta sipan u ledenu vodu (800 ml) uz mešanje. Po završetku dodavanja, sadržaj je mešan dodatnih 15 minuta i razblažen dihlormetanom (500 ml). Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom (2 x 200 ml). Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući Intermedijer 1 (12,5 g, prinos 103%) kao žutomrku čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,11 (d, 1 H), 9,04 (s, 1 H), 7,71–7,68 (m, 1 H), 7,37–7,30 (m, 2 H), 7,25–7,20 (m, 1 H), 7,12 (t, 1 H), 6,92 (td, 1 H), 5,95 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-248
Smeša Intermedijera 1 (48 mg, 1 ekviv.), (R)-3-metil-2-((metilamino) metil) buterne kiseline, (99 mg, TFA so, 3 ekviv.), i trietilamina (0,177 ml, 10 ekviv.) zagrejana je na 100 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (2:1) tokom 20 h, prateći opšti postupak B. Sadržaj je tretiran sa 3N HCl, i razdeljen između 1:1 smeše dihlormetana i vode. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je tretiran malom količinom natrijum hlorida. Vodeni sloj je zatim ekstrahovan dihlormetanom (x3), i organski slojevi su kombinovani i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad MgSO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-248, (20 mg, 93%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, MeOD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,09 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,29– 7,23 (m, 1 H), 7,10–7,05 (m, 1 H), 7,02 (td, 1 H), 6,87–6,83 (m, 1 H), 6,83 (d, 1 H), 5,98–5,89 (m, 2 H), 4,15 (dd, 1 H), 3,81 (dd, 1 H), 3,33 (d, 3 H), 2,72–2,65 (m, 1H), 1,94 (dq, 1 H), 1,09 (d, 3 H), 1,01 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-250
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-((metilamino)metil) ciklopropankarboksilna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, a vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-250, (40 mg, 54%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, MeOD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,07 (d, 1 H), 7,36 (s, 1 H), 7,29– 7,23 (m, 1 H), 7,11–7,05 (m, 1 H), 7,03 (td, 1 H), 6,88 (d, 1 H), 6,85 (td, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,14 (s, 2 H), 3,35 (d, 3 H), 1,30–1,25 (m, 2 H), 1,07–1,03 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-252
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-etil-2-((metilamino)metil)buterna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-252, (33 mg, 39%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD ) δ 8,80 (d, 1 H), 8,25 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,32– 7,26 (m, 1 H), 7,12–7,06 (m, 1 H), 7,04 (t, 1 H), 6,94 (t, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,20 (s, 2 H), 3,46 (d, 3 H), 1,86–1,77 (m, 2 H), 1,68 (dq, 2 H), 0,91 (t, 6 H).
Referentno jedinjenje I-253
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-metil-2-((metilamino)metil)buterna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-253, (26 mg, 64%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,08 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,28–7,22 (m, 1 H), 7,10–7,05 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 6,82 (d, 1 H), 5,97– 5,88 (m, 2 H), 4,15 (dd, 1 H), 3,79 (dd, 1 H), 3,32 (d, 3 H), 2,70–2,64 (m, 1 H), 1,93 (dq, 1 H), 1,08 (d, 3 H), 1,01 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-260
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-benzilpiperidin-4-karboksilna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog Referentnog Jedinjenja I-260 (26 mg, 64%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,11 (d, 1 H), 7,41 (s, 1 H), 7,29–7,22 (m, 3 H), 7,22–7,15 (m, 3 H), 7,11–7,06 (m, 1 H), 7,05–7,00 (m, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 6,84–6,79 (m, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,57 (d, 2 H), 3,29–3,23 (m, 2 H), 2,90 (s, 2 H), 2,19 (d, 2 H), 1,68–1,61 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-262
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je etil 2-metilpiperidin-2-karboksilat bio aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 19 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-262, (1,1 mg, 8%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,82 (d, 1 H), 8,33 (d, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,32–7,26 (m, 1 H), 7,12–7,07 (m, 1 H), 7,05 (t, 1 H), 6,92 (t, 1 H), 6,88 (d, 1 H), 6,03– 5,95 (m, 2 H), 4,32–4,24 (m, 1 H), 3,63 (dt, 1 H), 2,14 (ddd, 1 H), 2,01–1,79 (m, 5 H), 1,76 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-265
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-fenilpirolidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 24 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-265, (29 mg, 45%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,11 (d, 1 H), 7,51–7,44 (m, 3 H), 7,40–7,36 (m, 2 H), 7,32–7,23 (m, 2 H), 7,12–7,06 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,92 (s, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,03–3,96 (m, 1 H), 3,91 (d, 1 H), 3,87 (br. s., 1 H), 3,07–3,00 (m, 1 H), 2,41–2,32 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-267
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3,3-dimetilpiperidin-2-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-267, (15 mg, 17%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,81 (d, 1 H), 8,35 (d, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,32–7,26 (m, 1 H), 7,12–7,07 (m, 1 H), 7,04 (t, 1 H), 6,94–6,90 (m, 2 H), 5,99 (s, 2 H), 4,99 (s, 1 H), 4,62 (d, 1 H), 3,86 (td, 1 H), 2,07–1,96 (m, 1 H), 1,95–1,87 (m, 1 H), 1,81– 1,75 (m, 1 H), 1,50 (d, 1 H), 1,22 (s, 3 H), 1,17 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-269
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-aminobiciklo[1.1.1]pentan-1-karboksilna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom.
Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-269, (11 mg, 16%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD δ 8,76 (d, 1 H), 8,08 (d, 1 H), 7,36 (s, 1 H), 7,30– 7,23 (m, 1 H), 7,12–7,06 (m, 1 H), 7,04 (t, 1 H), 6,96 (d, 1 H), 6,91 (t, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 2,53 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje I-80
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je L-fenilalanin bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 48 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-80, (1,3 mg, 4%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3ODMeOD) δ 8,81 (s, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,51–7,48 (m, 1 H), 7,34– 7,26 (m, 3 H), 7,22 (t, 2 H), 7,17–7,03 (m, 3 H), 6,96 (s, 1 H), 6,90 (t, 1H), 6,00 (s, 2 H), 5,36–5,29 (m, 1 H), 3,48 (d, 1 H), 3,24–3,18 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-81
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je L-triptofan bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 48 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-81, (7,3 mg, 18%) kao smeđe čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,86–8,83 (m, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,69 (d, 1 H), 7,33–7,27 (m, 1 H), 7,16 (d, 1 H), 7,13–7,04 (m, 4 H), 7,01–6,96 (m, 1 H), 6,95–6,88 (m, 3 H), 5,96 (s, 2 H), 5,51 (dd, 1 H), 3,74–3,67 (m, 1 H), 3,30–3,25 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-85
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-aminociklopropankarboksilna kiselina bila aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 48 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–95% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-85, (7,3 mg, 18%) kao bistrog ulja.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,83 (d, 1 H), 8,38 (d, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,34–7,28 (m, 1 H), 7,13–7,04 (m, 2 H), 6,99–6,95 (m, 2 H), 6,02 (s, 2 H), 1,84–1,79 (m, 2 H), 1,43–1,38 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-93
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (3-aminooksetan-3-il)metanol bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 170 °C tokom 15 minuta u mikrotalasnoj pećnici kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-93, (0,6 mg, 4%) kao bistrog ulja.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,85 (d, 1 H), 8,55 (s, 1 H), 7,69 (s, 1 H), 7,32–7,37 (m, 1 H), 7,09–7,17 (m, 3 H), 6,97 (d, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 5,00 (s, 2 H), 3,76 (q, 4 H).
Referentno jedinjenje I-102
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil 2-amino-2-(oksetan-3-il)acetat bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 42 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-102, (0,6 mg, 2%) kao bistrog ulja.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,80 (d, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,32–7,27 (m, 1 H), 7,12–7,03 (m, 2 H), 6,92 (t, 1 H), 6,89 (d, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 5,23 (d, 1 H), 4,65 (t, 1 H), 4,31 (t, 1 H), 3,83–3,74 (m, 2 H), 3,02 (dtd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-109
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što nije korišćen aminski reagens, DBU je korišćen umesto trietilamina i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, a ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-109, (7 mg, 35%) kao bistrog ulja.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,84 (d, 1 H), 8,26 (d, 1 H), 7,67 (s, 1 H), 7,25–7,28 (m, 1 H), 7,14–7,05 (m, 2 H), 7,02 (d, 1 H), 7,01– 6,97 (m, 1 H), 6,03 (s, 2 H), 3,79 (t, 2 H), 3,56–3,47 (m, 4 H), 2,56–2,50 (m, 2 H), 1,99 (kvintet, 2 H), 1,80–1,73 (m, 2 H), 1,72–1,61 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-108
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je D-triptofan bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je tretiran 3N rastvorom HCl, rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijena čvrsta supstanca je isprana sa H2O, zatim prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-108, (3,5 mg, 16%) kao bistrog ulja.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,85 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,69 (d, 1 H), 7,33–7,27 (m, 1 H), 7,17 (d, 1 H), 7,13–7,05 (m, 4 H), 7,01–6,96 (m, 1 H), 6,95–6,89 (m, 3 H), 5,97 (s, 2 H), 5,50 (dd, 1 H), 3,70 (dd, 1 H), 3,28 (d, 1 H).
Referentno jedinjenje I-116
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je D-fenilalanin bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je tretiran 3N rastvorom HCl, rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-116, (25 mg, 61%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD, MeOD) δ 8,77 (s, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,43 (s, 1 H), 7,31 (d, 2 H), 7,28–7,18 (m, 3 H), 7,16–7,11 (m, 1 H), 7,09–7,03 (m, 1 H), 7,01 (t, 1 H), 6,91 (s, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 5,26 (dd, 1 H), 3,45 (dd, 1 H), 3,19 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-117
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je L-fenilglicin bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je tretiran 3N rastvorom HCl, rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijena čvrsta supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-117, (26 mg, 63%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,81 (s, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 7,61 (d, 2 H), 7,52 (s, 1 H), 7,46–7,36 (m, 3 H), 7,27 (q, 1 H), 7,10–7,05 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,95–6,90 (m, 2 H), 6,02 (s, 1 H), 5,97 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-118
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je D-fenilglicin bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je tretiran 3N rastvorom HCl, rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijena čvrsta supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-118, (22 mg, 53%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,81 (s, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 7,60 (d, 2 H), 7,53 (s, 1 H), 7,46–7,37 (m, 3 H), 7,28 (q, 1 H), 7,11–7,06 (m, 1 H), 7,04 (t, 1 H), 6,96–6,91 (m, 2 H), 6,02 (s, 1 H), 5,99 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-142
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metil fenilglicin bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (2:1). Sadržaj je tretiran 3N rastvorom HCl, rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijena čvrsta supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja (15 mg, 52%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, MeOD) δ 8,80 (d, 1 H), 8,45–8,39 (m, 1 H), 7,58–7,55 (m, 1 H), 7,50–7,44 (m, 5 H), 7,34–7,27 (m, 1 H), 7,14–7,04 (m, 2 H), 7,00–6,94 (m, 1 H), 6,90 (d, 1 H), 6,61–6,55 (m, 1 H), 6,02 (s, 2 H), 3,25–3,20 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-120
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-(aminometil)ciklopropankarboksilna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 22 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-120, (20 mg, 42%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,05 (d, 1 H), 7,39 (s, 1 H), 7,30–7,24 (m, 1 H), 7,12–7,06 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,89 (d, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 3,88 (s, 2 H), 1,25–1,20 (m, 2 H), 1,15–1,10 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-207
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metil-L-alanin bio aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 22 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-207, (20 mg, 57%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 7,29–7,23 (m, 1 H), 7,11–7,05 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,87 (d, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 5,10 (q, 1 H), 3,33 (d, 3 H), 1,59 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-217
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-2-etilbuterna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 22 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-217, (20 mg, 50%) kao bistrog ulja.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,76–8,72 (m, 1 H), 8,07–8,03 (m, 1 H), 7,42– 7,39 (m, 1 H), 7,29–7,22 (m, 1 H), 7,11–7,04 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,89–6,81 (m, 2 H), 5,94 (s, 2 H), 3,91 (s, 2 H), 1,68 (q, 4 H), 0,98–0,90 (t, 6 H).
Referentno jedinjenje I-224 i Referentno jedinjenje I-225
Naslovna jedinjenja su pripremljena praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-5,5,5-trifluor-4-metilpentanska kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5– 75% acetonitril/voda radi dobijanja željenih dijastereomera, Referentnog Jedinjenja I-224 (3,3 mg, 7%, eluira se prvo na LCMS) kao bele čvrste supstance i Referentnog Jedinjenja I-225 (2 mg, 5%, eluira se drugo na LCMS) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-224 (500 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,29–7,24 (m, 1 H), 7,11–7,06 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,86 (d, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,94 (t, 1 H), 2,60 (dd, 1 H), 2,45–2,38 (m, 1 H), 1,96–1,89 (m, 1 H), 1,25 (d, 3 H).
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-225 (500 MHz, CD3OD) δ 8,81 (d, 1 H), 8,34 (d, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,33–7,27 (m, 1 H), 7,13–7,08 (m, 1 H), 7,06 (t, 1 H), 6,99– 6,92 (m, 2 H), 6,01 (s, 2 H), 5,26 (dd, 1 H), 2,53–2,42 (m, 1 H), 2,42–2,33 (m, 1 H), 2,13 (ddd, 1 H), 1,24 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-226
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-3-fluor-3-metilbuterna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-226, (11 mg, 42%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,44 (s, 1 H), 7,30–7,22 (m, 1 H), 7,11–7,06 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,90 (d, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 5,13 (d, 1 H), 1,65–1,58 (m, 3 H), 1,58–1,51 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-227
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-2-amino-2-ciklopropilsirćetna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-227, (21 mg, 86%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, MeOD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,10 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,28– 7,22 (m, 1 H), 7,11–7,05 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,85 (d, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 3,96 (d, 1 H), 1,38–1,28 (m, 1 H), 0,75–0,64 (m, 3 H), 0,53–0,47 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-239
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-N-metil-2-amino-2-ciklopropilsirćetna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-239, (4 mg, 20%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,39 (s, 1 H), 7,26 (ddd, 1 H), 7,08 (ddd, 1 H), 7,04–7,00 (m, 1 H), 6,86 (d, 1 H), 6,82 (td, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 4,19 (d, 1 H), 3,48 (d, 3 H), 1,53–1,44 (m, 1 H), 0,91–0,83 (m, 1 H), 0,76–0,64 (m, 2 H), 0,44 (dq, 1 H).
Referentno jedinjenje I-240
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-2-amino-2-ciklopropilsirćetna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 2 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-240, (46 mg, 93%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,10 (d, 1 H), 7,36 (s, 1 H), 7,28–7,22 (m, 1 H), 7,07 (ddd, 1 H), 7,01 (td, 1 H), 6,84 (d, 1 H), 6,81 (td, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 3,96 (d, 1 H), 1,38–1,30 (m, 1 H), 0,74–0,65 (m, 3 H), 0,52–0,47 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-241
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-N-metil-2-amino-2-ciklopropilsirćetna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-241, (20 mg, 93%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,28– 7,22 (m, 1 H), 7,10–7,04 (m, 1 H), 7,04–6,99 (m, 1 H), 6,85 (d, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,18 (d, 1 H), 3,48 (d, 3 H), 1,53–1,44 (m, 1 H), 0,91–0,82 (m, 1 H), 0,76–0,64 (m, 2 H), 0,48–0,41 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-90
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-indolin-2-karboksilna kiselina bila aminski reagens (1 ekviv.) i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 12 h kao rastvor u THF-u/vodi (1:1), a zatim zagrevan na 125 °C tokom 15 minuta u mikrotalasnoj pećnici. Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem 5 do 95% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-90, (3,9 mg, prinos 15%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 9,10–9,21 (d, 1H), 8,61–8,75 (m, 1H), 8,47–8,57 (d, 1H), 7,49–7,58 (s, 1H), 7,33–7,41 (m, 1H), 7,22–7,33 (m, 4H), 7,10– 7,20 (m, 2H), 6,98–7,10 (m, 1H), 5,95 (s, 2H), 5,39–5,53 (m, 1H), 3,64–3,74 (dd, 1H), 3,20–3,32 (dd, 2H).
Referentno jedinjenje I-91
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-indolin-2-karboksilna kiselina bila aminski reagens (1 ekviv.) i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 12 h kao rastvor u THF-u/vodi (1:1), a zatim zagrevan na 125 °C tokom 15 minuta u mikrotalasnoj pećnici. Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5– 95% acetonitrila u vodi (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-91. Jedinjenje je dobijeno praćenjem uobičajenog postupka (1,9 mg, 7%).
<1>H NMR (500 MHz, CD3CN) δ (ppm): 8,68–8,75 (d, 1H), 8,35–8,49 (m, 2H), 7,42–7,49 (m, 1H), 7,27–7,41 (m, 3H), 7,05–7,24 (m, 4H), 6,91–6,96 (m, 1H), 5,97 (s, 2H), 5,38–5,48 (m, 1H), 3,65–3,79 (dd, 1H), 3,31–3,44 (dd, 1H).
Referentno jedinjenje I-114
Prečišćavanje je postignuto pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem 5– 75% acetonitrila u vodi tokom 30 minuta (uz dodatak 0,1% trifluorsirćetne kiseline) radi dobijanja željenog jedinjenja (1,6 mg, prinos 4%) kao bistrog ulja. Samo je dijastereomer koji kasnije izlazi (Referentno Jedinjenje I-114) prečišćen iz ove reakcione smeše.
<1>H NMR (500 MHz, 500 MHz, CD3CN) δ (ppm): 8,85 (s, 1H), 8,33 (d, 1H), 7,40–7,48 (m, 1H), 7,28–7,38 (m, 1H), 7,04–7,19 (m, 2H), 6,90–7,00 (m, 2H), 6,03 (s, 2H), 3,13–3,17 (m, 1H), 2,47–2,59 (m, 1H), 2,36–2,42 (m, 1H), 2,03–2,17 (m, 1H), 1,77–1,85 (m, 1H), 1,65–1,74 (m, 2H), 1,49–1,60 (m, 2H), 1,38–1,47 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-107
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1S,2S,5R)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-2-karboksilna kiselina bila aminski reagens (1 ekviv.), korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 70 °C tokom 14 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade, osušen, filtriran i koncentrovan da bi se dobilo željeno jedinjenje. Referentno Jedinjenje I-107 (38,3 mg, prinos 100%) je dobijeno kao svetložutomrka čvrsta supstanca. Prečišćavanje nije bilo neophodno za ovo jedinjenje.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm: 8,79 (s, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,36–7,46 (br. s, 1 H), 7,25–7,31 (m, 1 H), 7,06–7,12 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,83–6,90 (m, 2 H, 2 pomeranja se poklapaju), 5,96 (s, 2 H), 4,18 (dd, 1 H), 4,02–4,08 (m, 1 H), 1,93– 2,02 (m, 1 H), 0,83–0,93 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-129
Prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu korišćenjem 1 do 10% metanola u dihlormetanu tokom 30 minuta da bi se dobilo Jedinjenje I-129 (21,7 mg, prinos 57%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,45–8,57 (m, 2H, 2 pomeranja su izohrona) 7,40–7,48 (m, 3H), 7,24– 7,40 (m, 1H), 6,93–7,09 (m, 2H), 6,58–6,68 (m, 1H), 5,90 (s, 2H), 3,74–3,90 (m, 2H), 1,99–2,20 (m, 2H),1,70–1,89 (m, 4H), 1,55–1,69 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-124
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-metilpiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens
(1,1 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na sil ika gelu korišćenjem gradijenta 1–10% metanol/dihlormetan tokom 30 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-124, kao beličaste čvrste supstance (36,1 mg, prinos 95%).
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,49 (s, 1H), 8,16–8,28 (d, 1H), 7,35– 7,44 (m, 1H), 7,17–7,26 (m, 1H), 6,95–7,10 (m, 2H), 6,87 (m, 1H), 6,62 (s, 1 H), 6,00 (s, 2H), 4,34–4,48 (m, 1H), 3,36–3,48 (m, 1H), 2,36–2,41 (m, 1H), 1,58–1,68 (m, 1H), 1,34 (s, 3H), 0,71–0,81 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-143
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metilpirolidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens (1,05 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C tokom 4 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–10% metanol/dihlormetan tokom 30 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-143, kao bele čvrste supstance (18,9 mg, prinos 48%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,45 (s, 1H), 8,12–8,19 (d, 1H), 7,30 (s, 1H), 7,27 (s, 1H), 7,14–7,22 (m, 1H), 6,98–7,05 (m, 1H), 6,93–6,98 (m, 1H), 6,80–6,87 (m, 1H), 6,57 (d, 1H), 5,96 (s, 2H), 4,24–4,36 (m, 1H), 3,84–4,00 (m, 2H), 3,59–3,70 (m, 1H), 2,45–2,58 (m, 1H), 1,84–2,00 (m, 1H), 1,47 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-152
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4,4-dimetil-pirolidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens (1,05 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 14 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–7% metanol/dihlormetan tokom 30 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-152, kao beličaste čvrste supstance (14,3 mg, prinos 37%).
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,45 (s, 1H), 8,05–8,20 (d, 1H), 7,29– 7,34 (m, 1H), 7,14–7,25 (m, 1H), 6,91–7,08 (m, 2H), 6,79–6,87 (m, 1H), 6,56–6,63 (m, 1 H), 5,96 (s, 2H), 4,01–4,23 (m, 2H), 3,71–3,87 (dd, 1H), 3,53–3,65 (dd, 1H), 2,85– 2,97 (m, 1H), 1,34 (s, 3H), 1,15 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-186
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-fenilpiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens
(1,05 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 70 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 4–7% metanol/dihlormetan tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-186, kao bele čvrste supstance (22,3 mg, prinos 51%).
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,46 (s, 1H), 8,19 (d, 1 H), 7,44–7,49 (m, 2H, 2 pomeranja se poklapaju), 7,36–7,41 (m, 2H), 7,29–7,34 (m, 2H), 7,16–7,22 (m, 2H), 6,99–7,05 (m, 1H), 6,93–6,98 (m, 1H), 6,81–6,86 (m, 1H), 6,59 (m, 1H), 5,97 (s, 2H), 4,50–4,58 (m, 2H), 3,42–3,50 (m, 2H), 2,69–2,75 (m, 2H), 2,07–2,14 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-194
Ovo jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B koji je gore opisan, osim što je 4-(aminometil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilna kiselina bila aminski reagens (1,05 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 70 °C tokom 6 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1), a zatim zagrevan na 90 °C tokom 12 h. Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade, i prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu korišćenjem 4 do 7% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta da bi se dobilo željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-194, (26,8 mg, prinos 66%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,46 (s, 1H), 8,10 (d, 1H), 7,28 (s, 1H), 7,18–7,24 (m, 1H), 6,94–7,07 (m, 3H), 6,58 (d, 1H), 5,95 (s, 2H), 5,50– 5,57 (m, 1H), 3,86–3,94 (m, 2H), 3,79–3,85 (m, 2H), 3,51–3,60 (m, 2H), 2,12–2,20 (m, 2H), 1,53–1,62 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-228
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 4 koraka:
Korak 1: 1-((4-metilfenilsulfonamido)metil)ciklopentankarboksilna kiselina
Smesa 1-(aminometil)ciklopentankarboksilne kiseline (316 mg, 1,0 ekviv.), ptoluensulfonil hlorida (505 mg, 1,2 ekviv.) i 1M vodenog rastvora natrijum hidroksida (6,62 ml, 3,0 ekviv.) zagrevana je u vodi (10 ml) na 90 °C tokom 1 sata, nakon čega je reakciona smeša ohlađena do 0 °C i zakiseljena dodavanjem 3M vodenog rastvora hlorovodonične kiseline. Dobijeni beli talog je filtriran, a zatim sukcesivno ispran vodom i etanolom, dajući 1-((4-metilfenilsulfonamido)metil)ciklopentankarboksilnu kiselinu (383 mg, prinos 58%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 12,14–12,38 (s, 1H), 7,64–7,75 (d, 2H), 7,47–7,56 (t, 1H), 7,33–7,45 (d, 2H), 2,79–2,90 (d, 2H), 2,38 (s, 3H), 1,81–1,95 (m, 2H), 1,47–1,65 (m, 6H).
Korak 2: 1-((N,4-dimetilfenilsulfonamido)metil)ciklopentankarboksilna kiselina
Rastvor 1-((4-metilfenilsulfonamido)metil)ciklopentankarboksilne kiseline (383 mg, 1,0 ekviv.), jodmetana (0,254 ml, 3,15 ekviv.), i 1M vodenog rastvora natrijum hidroksida (5,15 ml, 4,0 ekviv.) u vodi (5 ml) zagrevan je na 75 °C tokom 1,5 sata, nakon čega je LCMS analiza pokazala da je reakcija završena. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature, isprana dihlormetanom (3 x 30 ml), zakiseljena dodatkom 3M vodenog rastvora hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dietil etrom (3 x 30 ml), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana, dajući 1-((N,4-dimetilfenilsulfonamido)metil)ciklopentankarboksilnu kiselinu (343 mg, prinos 86%) kao žuto-zlatnu čvrstu supstancu. Prečišćavanje nije bilo neophodno.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 7,59–7,73 (d, 2H), 7,30–7,41 (d, 2H), 3,24–3,39 (s, 2H), 2,71 (s, 3H), 2,45 (s, 3H), 2,06–2,22 (m, 2H), 1,69–1,88 (m, 6H).
Korak 3: 1-((metilamino)metil)ciklopentankarboksilna kiselina hidrobromid
Rastvor 1-((N,4-dimetilfenilsulfonamido)metil)ciklopentankarboksilne kiseline (343 mg, 1,0 ekviv.) zagrevan je u 33% rastvoru bromovodonika u glacijalnoj sirćetnoj kiselini (6,0 ml, 30 ekviv.) tokom 2 sata na 75 °C. Reakcija je zatim ohlađena do sobne temperature, razblažena u vodi (10 ml) i isprana dietil etrom (3 x 40 ml). Vodeni sloj je koncentrovan do suva, i dobijena čvrsta supstanca je prekristalisana iz acetona, dajući 1-((metilamino)metil)ciklopentankarboksilnu kiselinu hidrobromid (127 mg, prinos 48%) kao kristalnu čvrstu belu supstancu.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 12,76–13,15 (s, 1H), 8,12–8,39 (m, 2H), 2,98–3,11 (m, 2H), 2,55 (s, 3H), 1,86–2,01 (m, 2H), 1,62 (m, 6H).
Korak 4: jedinjenje I-228
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-((metilamino)metil)ciklopentankarboksilna kiselina (kao so HBr) bila aminski reagens (1,3 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 6 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade. Prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu korišćenjem 2 do 5% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta. Željeno jedinjenje je dobijeno kao bela čvrsta supstanca (13,4 mg, prinos 45%).
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,44 (s, 1H), 8,08 (d, 1H), 7,29 (s, 1H), 7,15–7,25 (m, 1H), 6,95–7,08 (m, 3H), 6,55–6,58 (m, 1H), 5,95 (s, 2H), 4,02 (s, 2H), 3,35 (d, 3H), 2,18–2,29 (m, 2H), 1,57–1,79 (m, 6H).
Referentno jedinjenje I-238
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 4 koraka:
Korak 1: 4-((4-metilfenilsulfonamido)metil)tetrahidro-2H-piran-4- karboksilna kiselina
Smesa 4-(aminometil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilne kiseline (500 mg, 1,0 ekviv.), p-toluensulfonil hlorida (719 mg, 1,2 ekviv.) i 1M vodenog rastvora natrijum hidroksida (9,4 ml, 3,0 ekviv.) zagrevana je na 90 °C tokom 1 sata, nakon čega je reakciona smeša ohlađena do 0 °C i zakiseljena dodavanjem 3M vodenog rastvora hlorovodonične kiseline. Dobijeni beli talog je filtriran, a zatim sukcesivno ispran vodom i etanolom, dajući 4-((4-metilfenilsulfonamido)metil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilnu kiselinu (840 mg, prinos 85%) kao belu čvrstu supstancu. Prečišćavanje nije bilo neophodno.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 12,6 (br. s, 1H), 7,68 (d, 2H), 7,66 (t, 1H), 7,39 (d, 2H), 3,63–3,72 (m, 2H), 3,27–3,32 (m, 2H), 2,81 (d, 2H), 2,38 (s, 3H), 1,76–1,85 (m, 2H), 1,33–1,46 (m, 2 H).
Korak 2: 4-((N,4-dimetilfenilsulfonamido)metil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilna kiselina
Suspenzija 4-((4-metilfenilsulfonamido)metil)tetrahidro-2H- piran-4-karboksilne kiseline (840 mg, 1,0 ekviv.) u 1M vodenom rastvoru natrijum hidroksida (10,7 ml, 4,0 ekviv.) i jodmetanu (0,528 ml, 3,15 ekviv.) zagrevana je na 100 °C tokom dva sata, nakon čega je reakciona smeša razblažena u 3M vodenom rastvoru hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom (3 x 30 ml), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana, dajući 4-((N,4-dimetilfenilsulfonamido)metil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilnu kiselinu (197 mg, prinos 22%) kao čvrstu supstancu krem boje. Prečišćavanje nije bilo neophodno.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 7,63–7,72 (d, 2H), 7,31–7,39 (d, 2H), 3,87–3,97 (m, 2H), 3,50–3,61 (m, 2H), 3,25 (s, 2H), 2,76 (s, 3H), 2,45 (s, 3H), 2,13– 2,23 (m, 2H), 1,62–1,74 (m, 2H).
Korak 3: 4-((metilamino)metil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilna kiselina hidrobromid
Rastvor 4-((N,4-dimetilfenilsulfonamido)metil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilne kiseline (197 mg, 1,0 ekviv.) zagrevan je u 33% rastvoru bromovodonika u glacijalnoj sirćetnoj kiselini (1 ml, 31 ekviv.) na 85 °C tokom 3 sata, nakon čega je LCMS analiza pokazala da je polazna supstanca potrošena. Nakon hlađenja reakcione smeše do sobne temperature, dodata je voda, i reakciona smeša je isprana dietil etrom (3 x 30 ml). Vodeni sloj je koncentrovan do suva, i dobijena čvrsta supstanca je prekristalisana iz acetona, dajući 4-((metilamino)metil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilnu kiselinu hidrobromid (54,8 mg, prinos 36%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, D2O) δ (ppm): 3,71–3,89 (m, 2H), 3,50–3,64 (m, 2H), 3,17 (s, 2H), 2,66 (s, 3H), 1,96–2,09 (m, 2H), 1,48–1,66 (m, 2H).
Korak 4: Jedinjenje I-238
Ovo jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-((metilamino)metil)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilna kiselina (kao so HBr) bila aminski reagens (1,05 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i reakcija je izvedena u dioksanu/vodi (3:1) na 90 °C tokom 18 sati. Sadržaj je ekstrahovan etil acetatom tokom obrade, i prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu korišćenjem 2 do 7% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-238, kao bele čvrste supstance (31,0 mg, prinos 43%), praćenjem prethodno opisanog postupka.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (s, 1H), 8,06 (d, 1H), 7,31 (s, 1H), 7,23–7,27 (m, 1H), 7,22 (br. s, 1H), 7,00–7,09 (m, 3H), 6,59 (d, 1H), 5,96 (s, 2 H), 3,83– 3,95 (m, 4H), 3,47–3,56 (m, 2H), 3,40 (d, 3H), 2,20–2,26 (m, 2H), 1,51–1,64 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-244
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 4 koraka:
Korak 1: 4,4,4-trifluor-2-(4-metilfenilsulfonamido)buterna kiselina
Smesa 2-amino-4,4,4-trifluorbuterne kiseline (300 mg, 1,0 ekviv.), ptoluensulfonil hlorida (437 mg, 1,2 ekviv.) i 1M vodenog rastvora natrijum hidroksida (5,73 ml, 3,0 ekviv.) zagrevana je u vodi (4 ml) na 90 °C tokom 1 sata, nakon čega je reakciona smeša ohlađena do 0 °C, i zakiseljena dodatkom 3M vodenog rastvora hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom (3 x 40 ml), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana, dajući 4,4,4-trifluor-2-(4-metilfenilsulfonamido)buternu kiselinu (175 mg, prinos 29%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 7,71–7,80 (d, 2H), 7,28 (d, 2H, izohrono sa hloroformom), 5,72–5,91 (br. s, 1H), 4,16–4,29 (m, 1H), 2,64–2,76 (m, 1H), 2,52– 2,63 (m, 1H), 2,43 (s, 3H).
Korak 2: 2-(N, 4-dimetilfenilsulfonamido)-4,4,4-trifluorobuterna kiselina
Smeša 4,4,4-trifluor-2-(4-metilfenilsulfonamido)buterne kiseline (175 mg, 1,0 ekviv.) i jodmetana (146 µl, 3,15 ekviv.) u 1M vodenom rastvoru natrijum hidroksida (2,81 ml, 4,0 ekviv.) zagrevana je na 85 °C tokom 2,5 sati, nakon čega je LCMS analiza pokazala prisustvo željenog proizvoda i metil estra željenog proizvoda. Reakciona smeša je zakiseljena 3M rastvorom hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom (3 x 30 ml), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana do ostatka. Taj ostatak je rekonstituisan u tetrahidrofuranu (2 ml), zatim tretiran 1M vodenim rastvorom natrijum hidroksida (0,5 ml). Nakon 30 minuta mešanja na sobnoj temperaturi, reakciona smeša je zakiseljena 3M rastvorom hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom (3 x 30 ml), osušena (natrijum sulfat) i koncentrovana, dajući 2-(N,4-dimetilfenilsulfonamido)- 4,4,4-trifluorbuternu kiselinu (66 mg, prinos 36%) kao gumu sa oko 90% čistoće prema<1>H NMR. Korišćena je u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 7,60–7,70 (d, 2H), 7,19 (d, 2H), 4,90– 4,99 (m, 1H), 2,75–2,89 (m, 1H), 2,66–2,72 (s, 3H), 2,30–2,44 (m, 1H), 2,29 (s, 3H).
Korak 3: 4,4,4-trifluor-2-(metilamino)buterna kiselina hidrobromid
Rastvor 2-(N,4-dimetilfenilsulfonamido)-4,4,4-trifluorbuterne kiseline (66 mg, 1,0 ekviv.) u 33% rastvoru bromovodonika u glacijalnoj sirćetnoj kiselini (1,0 ml,
91 ekviv.) zagrevan je na 85 °C tokom 2 sata. Preostalo je još polazne supstance.
Ostavljeno je da se meša na 60 °C tokom 72 sata, nakon čega je deprotektovanje skoro završeno. Reakciona smeša je razblažena u vodi, isprana dietil etrom (3 x 30 ml), i vodeni sloj je koncentrovan do suva. Ova sirova supstanca je korišćena u sledećem koraku bez prečišćavanja.
Korak 4: Referentno Jedinjenje 1-244
Ovo jedinjenje je pripremljeno praćenjem postupka B koji je prethodno opisan, osim što je 4,4,4-trifluor-2-(metilamino)buterna kiselina (kao so HBr) bila aminski reagens (1,2 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i reakcija je izvedena u dioksanu/vodi (3:1) na 90 °C tokom 5 dana. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 2–10% metanol/dihlormetan tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-244, (24,7 mg, prinos 32%) kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,77 (s, 1H), 8,21 (d, 1H), 7,41 (m, 1H), 7,24–7,33 (m, 1H), 6,07–7,13 (m, 1H), 7,02–7,07 (m, 1H), 6,90 (d, 1H), 6,82–6,88 (m, 1H), 5,97 (s, 2H), 3,38–3,46 (m, 2H), 3,33–3,36 (m, 1H), 3,03–3,19 (m, 3H).
Referentno jedinjenje I-94
Jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil 1-aminociklobutankarboksilat bio aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, reakcija je zagrevana na 90 °C kao rastvor u THF-u/vodi (10:1) tokom 14 h, nakon čega je zagrevana na 170 °C tokom 10 minuta u mikrotalasnoj pećnici. Sadržaj je onda tretiran vodom i čvrstom supstancom 1N HCl, i osušen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću preparativne reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-94, (0,30 mg, prinos 1,5%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ (ppm): 8,81 (d, 1 H), 8,23 (d, 1H), 7,34 (s, 1 H), 7,25–7,31 (m, 1 H), 7,01–7,13 (m, 2 H), 6,86–6,94 (m, 2 H), 5,97 (s, 2H), 2,89 (ddd, 2H), 2,45–2,54(m, 2 H), 2,07–2,14 (m, 1 H), 1,95–2,03 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-138
Ovo jedinjenje je pripremljeno kao prethodno, osim što je metil 1-aminociklopentankarboksilat (kao so HCl) bio aminski reagens, smeša je zagrevana tokom 5 sati na 140 °C u DMA (zapremina: 142 µl) radi dobijanja estra. Reakcija je zatim ostavljena da se meša na sobnoj temperaturi (23 °C) tokom 16 sati. Dodat je natrijum hidroksid (14,2 mg), i reakcija je zagrevana na 40 tokom 1 h, zatim ohlađena, dodata je voda, reakcija je neutralisana sa 1N HCl i ekstrahovana etil acetatom (3 puta). Organske supstance su spojene i osušene, prečišćene pomoću reverznofazne preparativne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-138 (0,5 mg, prinos 1,5%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ (ppm): 8,84 (s, 1H), 8,29 (d, 1H), 7,40 (s, 1H), 7,28–7,35 (m, 1H), 7,04–7,16 (m, 2H) , 6,91–7,00 (m, 2H), 6,01 (s, 2H), 2,50– 2,62 (m, 3H), 2,17–2,26 (m, 2H), 1,90 (br. s., 3H).
Referentno jedinjenje I-156
Smeša Intermedijera 1 (30,8 mg), (1S,2R)-2-aminociklopentankarboksilne kiseline (31,9 mg, 3 ekviv.) i trietilamina (115 µl, 10 ekviv.) zagrevana je na 80 °C tokom 16 sati u 10: 1 smeši THF/voda. Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću preparativne reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-156, kao bele čvrste supstance (6,2 mg, prinos 16%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,52 (s, 1H), 8,46 (br. s., 1H), 7,44 (br. s., 2H), 7,22–7,27 (m, 1H), 7,15 (t, 1H), 7,00–7,09 (m, 2H), 6,66 (s, 1 H), 5,94 (s, 2H), 4,88 (br. s., 1H), 3,13–3,21 (m, 1H), 2,23 (d, 1H), 2,15 (br. s., 2H), 1,85–2,03 (m, 2H), 1,76 (d, 1H).
Referentno jedinjenje I-154
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je cis-2-aminocikloheksankarboksilna kiselina bila aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-154, (8,5 mg, prinos 26%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm: 8,62 (d, 1H), 8,53 (d, 1H), 7,79 (br. s., 1H), 7,45 (s, 1 H), 7,19–7,27 (m, 2H), 7,00–7,10 (m, 2H), 6,67 (s, 1H), 5,94 (s, 2H), 4,58 (br. s., 1H), 2,94 (d, 1H), 2,33 (d, 1H), 1,87 (br. s., 2H), 1,81 (d, 1H), 1,61–1,74 (m, 2H), 1,36–1,57 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-159
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(4-hidroksifenil)-L-alanin bio aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-159, kao smeđeg ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm : 8,82 (d, 1H), 8,22 (d, 1H), 7,52 (s, 1H), 7,25–7,33 (m, 1H), 7,02–7,15 (m, 4H), 6,97 (d, 1H), 6,92 (t, 1H), 6,64 (d, 2H), 6,00 (s, 2H), 5,29 (dd, 1H), 3,40 (dd, 1H), 3,09 (dd, 1H).
Referentno jedinjenje 1-165
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(4-hidroksifenil)-D-alanin bio aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 90 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-165, (4,7 mg, prinos 13%) kao smeđeg ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm: 8,82 (d, 1H), 8,24 (d, 1H), 7,53 (s, 1H), 7,26–7,38 (m, 1H), 7,13 (d, 2H), 7,04–7,11 (m, 2H), 6,98 (d, 1H), 6,93 (t, 1H), 6,64 (d, 2H), 6,01 (s, 2H), 5,30 (dd, 1H), 3,41 (dd, 1H), 3,09 (dd, 1H).
Referentno jedinjenje I-179
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1S,3R)-3-aminociklopentankarboksilna kiselina bila aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 48 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-179 (1,7 mg, prinos 5%).
<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ ppm: 8,83 (d, 1H), 8,23 (d, 1H), 7,67 (s, 1H), 7,26–7,35 (m, 1H), 7,12 (d, 1H), 7,05–7,10 (m, 1H), 7,01 (d, 1H), ) 6,94–7,00 (m, 1H), 6,03 (s, 2H), 2,96–3,06 (m, 1H), 2,42–2,54 (m, 1H), 2,21 (td, 1H), 1,97–2,15 (m, 4H), 1,80–1,96 (m, 1H).
Referentno jedinjenje 1-188
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-fluor-4-piperidinkarboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 8 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1), nakon čega je mešana na 23 °C dodatnih 8 sati. Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-188, (7 mg, prinos 18%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm: 8,81 (d, 1H), 8,32 (d, 1H), 7,63 (s, 1H), 7,26–7,33 (m, 1H), 7,03–7,14 (m, 2H), 6,91–6,98 (m, 2H), 6,01 (s, 2H), 4,82 (br. s., 1H), 3,59–3,73 (m, 2H), 2,26–2,41 (m, 2H), 2,16–2,23 (m, 2H), 0,10 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-199
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-2-amino-4-(metilmerkapto)buterna kiselina bila aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 16 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-199, (4 mg, prinos 9%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm: 8,82 (d, 1H), 8,34 (d, 1H), 7,58 (s, 1H), 7,27–7,34 (m, 1H), 7,04–7,14 (m, 2H), 6,93–7,00 (m, 2H), 6,02 (s, 2H), 5,24 (dd, 1H), 2,59–2,79 (m, 2 H), 2,36–2,46 (m, 1H), 2,22–2,31 (m, 1H), 2,12 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-192
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(metansulfonil)pirolidin bio aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 48 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je zakiseljen sa 1N hlorovodoničnom kiselinom, koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-192, (6,3 mg, prinos 18%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm: 8,81 (d, 1H), 8,30 (d, 1H), 7,61 (s, 1H), 7,30 (ddd, 1H), 7,03–7,14 (m, 2H), 6,88–6,98 (m, 2 H), 6,01 (s, 2 H), 4,41–4,54 (m, 1H), 4,27–4,38 (m, 1H), 4,06–4,27 (m, 3H), 3,11 (s, 3H), 2,52–2,68 (m, 2H).
Referentno jedinjenje 1-220
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je β-cijano-L-alanin bio aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-220, (2,5 mg, prinos 8%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm: 8,79 (d, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,25–7,31 (m, 1 H), 7,02–7,13 (m, 2 H), 6,86–6,95 (m, 2 H), 5,99 (s, 2 H), 5,34 (dd, 1 H), 3,15–3,25 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-198
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je trans-2-aminocikloheksankarboksilna kiselina bila aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 16 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je zakiseljen 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, i čvrste supstance su filtrirane, ponovo suspendovane u dihlormetanu i filtrirane radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-198, (14,5 mg, prinos 31%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm: 8,75 (d, 1H), 8,00 (d, 1H), 7,42 (s, 1H), 7,23–7,29 (m, 1H), 7,05–7,11 (m, 1H), 7,02 (t, 1H), 6,89–6,92 (m, 1H), 6,81 (t, 1H), 5,95 (s, 2H), 4,58 (td, 1H), 2,56 (td, 1H), 1,98–2,14 (m, 2H), 1,78–1,90 (m, 2H), 1,67 (qd, 1H), 1,48–1,61 (m, 1H), 1,28–1,47 (m, 2H).
Referentno jedinjenje 1-208
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je oktahidrociklopenta[c]pirol-3a-karboksilna kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, i smeša je zagrevana na 80 °C tokom 5 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je osušen azotom, i sirova smeša je ponovo suspendovana u metanolu i filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-208, (37 mg, prinos 93%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm: 8,74 (d, 1H), 8,06–8,13 (m, 1H), 7,39–7,45 (m, 1H), 7,26 (m, 1H), 7,09 (m, 1H), 7,02 (d, 1H), 6,91 (d, 1H), 6,82 (m, 1H), 5,96 (s., 2H), 4,40 (d, 1H), 4,06 (m, 1H), 3,79 (d, 2H), 3,06 (br. s., 1H), 2,31 (m, 1H), 2,11 (m, 1H), 1,90 (m, 2H), 1,64 (m, 1H), 1,30 (m, 1H)
Referentno jedinjenje 1-233
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil L-cikloheksilglicin metil estar (kao so HCl) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C kao rastvor u THF-u/vodi (10:1) tokom 16 h. Sadržaj je ohlađen, tretiran čvrstim natrijum hidroksidom i mešan na 23 °C tokom 2 h. Organski rastvarač je uklonjen iz reakcione smeše, po završetku, i talog je filtriran radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-233, kao bele čvrste supstance (26,0 mg, 0,047 mmol, prinos 70,7%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm: 9,08 (d, 1H), 8,12 (d, 1H), 7,42 (s, 1H), 7,29–7,35 (m, 1H), 7,25 (d, 1H), 7,18–7,24 (m, 1H), 7,09 (t, 1H), 6,93 (t, 1H), 6,77 (d, 1H), 5,82–5,92 (dd, 2H), 4,17 (br. s., 1H), 3,30 (s., 1H), 1,79–1,91 (m, 2 H), 1,50– 1,69 (m, 3 H), 0,89–1,24 (m, 5 H).
Referentno jedinjenje I-243
Smeša Intermedijera 1 (25 mg, (S)-metil 2-amino-2-cikloheksilacetat hidrohlorida (41,7 mg, 3 ekviv.) i trietilamina (93 µl, 10 ekviv.) zagrevana je na 90 °C tokom 16 sati u smeši THF/voda. Reakciona smeša je ohlađena, dodat je NaOH (5,35 mg, 2 ekviv.), i smeša je mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 sata. Organski rastvarač je uklonjen, i dobijeni talog je filtriran radi dobijanja (R)-2-cikloheksil-2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)sirćetne kiseline kao bele čvrste supstance (26,0 mg, 0,047 mmol, prinos 70,7%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm: 8,75 (d, 1H), 8,11 (d, 1 H), 7,41 (s, 1H), 7,23–7,29 (m, 1H), 7,00–7,11 (m, 1H), 7,02 (t, 1H), 6,88 (d, 1H), 6,83 (t, 1H), 5,95 (s, 2H), 4,73 (d, 1H), 1,97–2,04 (m, 1H), 1,88 (t, 2 H), 1,80 (d, 2 H), 1,70 (d, 1 H), 1,17– 1,39 (m, 5 H). Naslovno jedinjenje je takođe pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil D-cikloheksilglicin metil estar (kao so HCl) bio aminski reagens
(1 ekviv.), i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 16 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen, tretiran čvrstim natrijum hidroksidom i mešan na 23 °C tokom 18 h. Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-243, (1 mg, prinos 3%) kao bele čvrste supstance.
Referentno jedinjenje I-242
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 4 koraka:
Korak 1: Trans-2-(4-metilfenilsulfonamido)cikloheksankarboksilna kiselina
Smesa trans-2-aminocikloheksankarboksilne kiseline (318 mg, 1,0 ekviv.), ptoluensulfonil hlorida (508 mg, 1,2 ekviv.) i 1M vodenog rastvora natrijum hidroksida (6,7 ml, 3,0 ekviv.) zagrevana je u vodi (5 ml) na 90 °C tokom 1 sata. Reakciona smeša je ohlađena do 0 °C i zakiseljena dodatkom 3M vodenog rastvora hlorovodonične kiseline. Dobijeni beli talog je filtriran i sukcesivno ispran vodom pa etanolom radi dobijanja racemske trans-2-(4-metilfenilsulfonamido)cikloheksankarboksilne kiseline kao bele čvrste supstance (179,6 mg, prinos 27%).
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 7,73 (d, 2H), 7,27 (d, 2H), 4,98–5,16 (m, 1H), 3,24–3,46 (br. s, 1H), 2,39 (s, 3H), 2,23–2,34 (m, 1H), 1,87–2,03 (m, 2H), 1,58– 1,78 (m, 2H), 1,42–1,58 (m, 1H), 1,08–1,35 (m, 3H).
Korak 2: Sinteza trans-2-(N,4-dimetilfenilsulfonamido) cikloheksankarboksilne kiseline
Rastvor trans-2-(4-metilfenilsulfonamido)cikloheksankarboksilne kiseline (187 mg, 0,629 mmol), jodmetana (0,124 ml, 3,0 ekviv) i 1M vodenog rastvora natrijum hidroksida (2,52 ml, 4,0 ekviv.) u vodi (5 ml) zagrevan je na 75 °C tokom 1,5 sata, nakon čega je reakciona smeša ohlađena do sobne temperature, isprana dihlormetanom (2 x 30 ml), zakiseljena dodatkom 3M vodenog rastvora hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom (3 x 30 ml), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana radi dobijanja sirovog proizvoda N-metil amino kiseline. Prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu korišćenjem 2 do 5% metanola u dihlormetanu kao eluenta tokom 40 minuta. To je dalo trans-2-(N,4-dimetilfenilsulfonamido)cikloheksankarboksilnu kiselinu kao belu penu (130 mg, prinos 66%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 7,69–7,76 (d, 2H), 7,28 (d, 2H), 4,03– 4,16 (m, 1H), 2,78 (s, 3H), 2,49–2,61 (m, 1H), 2,43 (s, 3H), 2,02–2,13 (m, 1H), 1,73– 1,84 (m, 2H), 1,63–1,73 (m, 1H), 1,55–1,63 (m, 1H), 1,35–1,45 (m, 2H), 1,10–1,22 (m, 1H).
Korak 3: trans-2-(metilamino)cikloheksankarboksilna kiselina hidrobromid
U bocu koja sadrži trans-2-(N,4-dimetilfenilsulfonamido) cikloheksankarboksilnu kiselinu (130 mg, 1,0 ekviv.) dodat je 33% rastvor bromovodonika u glacijalnoj sirćetnoj kiselini (1,2 ml, 53 ekviv.). Suspenzija je zagrevana na 85 °C tokom 2,5 sati, nakon čega je razblažena u vodi i isprana dietil etrom (2 x 30 ml), zatim koncentrovana do zlatnog penastog ostatka.
Prekristalizacijom ovog materijala iz acetona dobijena je trans-2 (metilamino)cikloheksankarboksilna kiselina hidrobromid kao čvrsta supstanca krem boje (54,4 mg, prinos 55%).
<1>H NMR (500 MHz, D2O) δ (ppm): 3,24–3,37 (m, 1H), 2,65 (s, 3 H), 2,47– 2,60 (m, 1H), 2,06–2,20 (m, 2H), 1,76–1,84 (m, 1H), 1,15–1,51 (m, 5H).
Korak 4: Referentno Jedinjenje I-242
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je trans-2(metilamino) cikloheksankarboksilna kiselina (kao so HBr) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 85 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen, koncentrovan pod vakuumom i prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-242, (1 mg, prinos 3%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm: 8,75 (d, 1H), 8,09 (d, 1H), 7,38 (s, 1H), 7,23–7,30 (m, 1H), 7,06–7,11 (m, 1H), 7,00–7,05 (m, 1H), 6,89 (d, 1H), 6,83 (t, 1H), 5,94 (s, 2H), 3,16–3,24 (m, 3H), 2,79 (br. s., 1H), 2,08 (d, 1H), 1,86–1,97 (m, 2H), 1,81 (d, 2H), 1,45–1,70 (m, 2H), 1,34 (dt, 1H)
Referentno jedinjenje 1-31
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-1-morfolinoetanon (5 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sadržaj je prenet u etil acetat. Organski sloj je ispran 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0 do 100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-31, (4,7 mg, prinos 23%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,44–8,52 (m, 1H), 8,14–8,25 (m, 1H), 7,19– 7,27 (m, 1H), 6,97–7,12 (m, 2H), 6,83–6,91 (m, 1H), 6,61–6,66 (m, 1H), 6,00 (s, 2H), 4,39–4,47 (m, 2H), 3,71–3,82 (m, 7H), 3,56–3,63 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-33
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metilmorfolin bio aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u, a zatim na 80 °C tokom 18 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sadržaj je prenet u etil acetat. Organski sloj je ispran 1N hlorovodoničnom kiselinom, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–5% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-33, (8 mg, prinos 41%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,48 (m, 1H), 8,22 (m, 1H), 7,31 (s, 1H), 7,1822 (m, 1H), 6,99 (s, 2H), 6,87 (m, 1H), 6,61 (d, 1H), 5,98 (s, 2H), 4,69 (m, 1H), 4,37 (m, 1H), 4,05 (m, 1H), 3,83 (m, 2H), 3,69 (m, 1H), 3,4752 (m, 1H), 1,45 (d, 3H).
Referentno jedinjenje 1-34
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil pirolidin-2-karboksilat bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sadržaj je prenet u etil acetat. Organski sloj je ispran 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–5% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-34, (10,6 mg, prinos 57%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,47 (m, 1H), 8,20 (m, 1H), 8,17,29 (s, 1H), 7,21 (m, 1H), 7,04 (m, 1H), 6,98 (m, 1H), 6,87 (m, 1H), 6,59 (dm, 1H), 5,98 (m, 2H), 4,76 (m, 1H), 4,05 (m, 1H), 3,94 (m, 1H), 3,73 (s, 3H), 2,35 (m, 1H), 2,17 (m, 3H).
Referentno jedinjenje I-35
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil pirolidin-3-ilkarbamat bio aminski reagens (5 ekviv.), korišćeno je
3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sadržaj je prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-35, (30 mg, prinos 68%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,44–8,48 (m, 1H), 8,14–8,19 (m, 1H), 7,32 (s, 1H), 7,17–7,24 (m, 1H), 6,95–7,08 (m, 2H), 6,82–6,89 (m, 1H), 6,57–6,63 (m, 1H), 5,99 (s, 2H), 4,72–4,79 (m, 1H), 4,32–4,43 (m, 1H), 4,00–4,07 (m, 1H), 3,86–3,95 (m, 2H), 3,68– 3,75 (m, 1H), 2,23–2,33 (m, 1H), 1,96–2,05 (m, 1H), 1,48 (s, 9H).
Referentno jedinjenje I-41
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil pirolidin-2-karboksilat bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sadržaj je prenet u etil acetat. Organski sloj je ispran 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–5% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-41, (4 mg, prinos 22%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,44–8,49 (m, 1H), 8,19–8,26 (m, 1H), 7,34– 7,39 (m, 1H), 7,18–7,25 (m, 1H), 6,92–7,10 (m, 3H), 6,74–6,80 (m, 1H), 5,95–6,00 (m, 2H), 4,45–4,51 (m, 2H), 2,42–2,51 (m, 3H), 2,16–2,23 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-46
Naslovno jedinjenje je pripremljeno tretiranjem rastvora Referentnog Jedinjenja I-35 u dihlormetanu jednakom zapreminom trifluorsirćetne kiseline. Nakon mešanja na 23 °C tokom 1 h, rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i sadržaj je sušen pod vakuumom tokom 18 h radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-46, (29 mg) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,83–8,87 (m, 1H), 8,37–8,42 (m, 1H), 7,59– 7,63 (m, 1H), 7,29–7,37 (m, 1H), 7,05–7,16 (m, 2H), 6,94–7,02 (m, 2H), 6,04 (s, 2H), 4,13–4,33 (m, 5H), 2,53–2,64 (m, 1H), 2,27–2,39 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-48
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil piperidin-2-karboksilat bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sadržaj je prenet u etil acetat. Organski sloj je ispran 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-48, (3,7 mg, prinos 18%).
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,46–8,50 (m, 1H), 8,37–8,44 (m, 1H), 7,32– 7,37 (m, 1H), 7,17–7,23 (m, 1H), 6,97–7,09 (m, 3H), 6,59–6,62 (m, 1H), 5,91 (s, 2H), 5,46–5,57 (m, 1H), 4,54–4,67 (m, 1H), 3,75 (s, 3H), 3,38–3,47 (m, 1H), 2,34–2,45 (m, 1H), 1,78–1,89 (m, 3H), 1,61–1,72 (m, 1H), 1,45–1,55 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-53
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je azetidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens (5 ekviv.), korišćeno je
3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 75 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota. Proizvod je izolovan pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-53, (15,4 mg, prinos 88%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,81–8,85 (m, 1H), 8,22–8,27 (m, 1H), 7,55–7,59 (m, 1H), 7,29–7,36 (m, 1H), 7,05–7,16 (m, 2H), 6,93–6,99 (m, 2H), 5,99–6,05 (m, 2H), 4,65–4,84 (m, 4H), 3,75–3,84 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-54
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metilpiperazin-2-on bio aminski reagens (5 ekviv.), korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 75 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota. Proizvod je izolovan pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-54, (1,4 mg, prinos 8%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,53–8,55 (m, 1H), 8,49–8,53 (m, 1H), 7,43– 7,48 (m, 1H), 7,31–7,37 (m, 1H), 7,24–7,28 (m, 1H), 7,09–7,14 (m, 1H), 7,02–7,08 (m, 2H), 6,67–6,70 (m, 1H), 5,97 (s, 2H), 5,34–5,47 (m, 1H), 4,89–4,95 (m, 1H), 3,62–3,78 (m, 2H), 3,50–3,60 (m, 1H), 1,70 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-55
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je azetidin-2-karboksilna kiselina (5 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je
5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 75 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sadržaj je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-55, (1,3 mg, prinos 2%).
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,82 (s, 1H), 8,23–8,29 (m, 1H), 7,40–7,52 (m, 1H), 7,28–7,35 (m, 1H), 7,04–7,16 (m, 2H), 6,93 (br. s., 2H), 5,98–6,03 (m, 2H), 5,23– 5,36 (m, 1H), 4,42–4,67 (m, 2H), 2,92–3,07 (m, 1H), 2,50–2,62 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-56
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-fluorpiperidin (5 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 75 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sadržaj je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-56, (1,3 mg, prinos 2%).
<1>H NMR (500 MHz, HLOROFORM-d) δ 8,52–8,56 (m, 1H), 8,45–8,50 (m, 1H), 7,49–7,54 (m, 1H), 7,24–7,28 (m, 1H), 7,13–7,20 (m, 1H), 7,01–7,11 (m, 2H), 6,68 (s, 1H), 5,95 (s, 2H), 4,85–5,03 (m, 1H), 4,56–4,81 (m, 2H), 3,71–3,89 (m, 1H), 3,47– 3,60 (m, 1H), 1,75–2,26 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-57
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3,3-difluorpiperidin (5 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 75 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sadržaj je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-57, (4,5 mg, prinos 5%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,52–8,55 (m, 1H), 8,47–8,52 (m, 1H), 7,40– 7,45 (m, 1H), 7,24–7,28 (m, 1H), 7,11–7,17 (m, 1H), 7,02–7,10 (m, 2H), 6,65–6,68 (m, 1H), 5,93–5,98 (m, 2H), 4,20–4,30 (m, 2H), 4,00–4,08 (m, 2H), 2,16–2,27 (m, 2H), 1,96–2,05 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-58
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-48 je rastvoren u THF-u i dodat je vodeni rastvor litijum hidroksida (3 ekviv.). Rastvor je mešan na 25 °C tokom 18 h. Sadržaj je koncentrovan i preostali vodeni sloj je zakiseljen 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, što je dalo beli talog. Vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom, i kombinovani organski slojevi su isprani vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Sadržaj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-58 (29 mg, prinos 100%).
<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,75 (m, 1H), 8,20 (m, 1H), 7,42 (m, 1H), 7,26 (m, 1H), 6,98–7,11 (m, 2H), 6,84 (m, 2H), 5,95 (s, 2H), 5,47 (m, 1H), 4,52 (m, 1H), 3,44 (m, 1H), 2,31–2,40 (m, 1H), 1,93 (m, 1 H), 1,81 (m, 2 H), 1,68 (m, 1 H), 1,54 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-59
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperazin-2-on bio aminski reagens (5 ekviv.), korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 75 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota i sadržaj je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-59, (1,6 mg, prinos 2%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3`) δ 8,51–8,54 (m, 1H), 8,45–8,49 (m, 1H), 7,69– 7,73 (m, 1H), 7,23–7,27 (m, 1H), 7,03–7,09 (m, 3H), 6,69–6,73 (m, 2H), 6,00–6,03 (m, 2H), 4,70–4,73 (m, 2H), 4,26–4,32 (m, 2H), 3,64–3,69 (m, 2H).
Referentno jedinjenje 1-60
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je trietilamin bio aminski reagens (2 ekviv.) i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sadržaj je prenet u etil acetat. Organski sloj je ispran 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom.
Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-60, (1,9 mg, prinos 11%).
<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,77–8,81 (m, 1H), 8,17–8,22 (m, 1H), 7,48– 7,52 (m, 1H), 7,23–7,32 (m, 1H), 7,01–7,13 (m, 2H), 6,89–6,98 (m, 2H), 5,96–6,01 (m, 2H), 3,81–3,90 (m, 4H), 1,34 (s, 6H).
Referentno jedinjenje 1-66
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-3-karboksamid bio aminski reagens (5 ekviv.), korišćeno je 8 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 75 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-66, (7 mg, prinos 36%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,51–8,55 (m, 1H), 8,25–8,31 (m, 1H), 7,47– 7,52 (m, 1H), 7,22–7,27 (m, 1H), 7,09–7,16 (m, 1H), 7,00–7,09 (m, 2H), 6,83–6,90 (m, 1H), 6,67–6,72 (m, 1H), 6,17–6,22 (m, 1H), 5,90–5,95 (m, 2H), 4,52–4,60 (m, 1H), 4,30–4,43 (m, 1H), 3,81–3,90 (m, 1H), 3,60–3,69 (m, 1H), 2,69–2,81 (m, 1H), 2,05–2,13 (m, 2H), 1,92–2,00 (m, 1H), 1,69–1,81 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-75
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil azepan-2-karboksilat bio aminski reagens (1,5 ekviv.), kalijum karbonat
(4 ekviv.) je korišćen umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 150 °C tokom
10 minuta u mikrotalasnoj pećnici kao rastvor u NMP-u. Dobijena smeša je filtrirana da bi se uklonio čvrsti kalijum karbonat, i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 20–70% acetonitril/voda (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-75 (1 mg, prinos 3%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,83 (m, 1 H), 8,33 (m, 1 H), 7,48 (m, 1 H), 7,31 (m, 1 H), 7,10 (m, 2 H), 6,91 (m, 2 H), 6,01 (s, 2 H), 5,04 (m, 1 H), 4,18 (m, 1 H), 3,73 (m, 1 H), 2,58 (m, 1 H), 2,04 (m, 3 H), 1,92 (m, 1 H), 1,79 (m, 1 H), 1,53 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-82
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1R,3S,5S)-8-azabiciklo[3.2.1]oktan-3-ilmetanol (kao so HCl) bio aminski reagens (3,5 ekviv.), korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 30 minuta u mikrotalasnoj pećnici kao rastvor u NMP-u. Dobijena smeša je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-82, (10,8 mg, prinos 42%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,82–8,86 (m, 1H), 8,25–8,29 (m, 1H), 7,62–7,66 (m, 1H), 7,30–7,36 (m, 1H), 7,05–7,15 (m, 2H), 6,92–7,02 (m, 2H), 6,00–6,06 (m, 2H), 3,66–3,72 (m, 2H), 2,10–2,40 (m, 4H), 1,78–2,07 (m, 5H).
Referentno jedinjenje I-83
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je morfolin-2-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens (2 ekviv.), Hunigova baza (3 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 30 minuta u mikrotalasnoj pećnici kao rastvor u NMP-u. Dobijena smeša je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 0–95% acetonitril/voda (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-83, (10,8 mg, prinos 42%) kao prozirne staklaste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,81–8,85 (m, 1H), 8,35–8,44 (m, 1H), 7,64 (s, 1H), 7,26–7,35 (m, 1H), 7,04–7,14 (m, 2H), 6,97 (d, 2H), 6,02 (s, 2H), 4,73 (m, 1H), 4,46 (m, 2H), 4,14–4,20 (m, 1H), 3,97 (m, 1H), 3,89 (d, 2H).
Referentno jedinjenje I-87
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-piperidin-2-karboksilna kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (9:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 20–51% acetonitril/voda (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-87 (12 mg, prinos 48%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,79–8,83 (m, 1H), 8,34–8,39 (m, 1H), 7,60 (s, 1H), 7,27–7,35 (m, 1H), 7,03–7,15 (m, 2H), 6,90–6,98 (m, 2H), 6,02 (s, 2H), 4,61–4,83 (m, 1H), 3,43–3,58 (m, 1H), 2,43–2,51 (m, 1H), 1,69–2,02 (m, 5H), 1,55–1,69 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-84
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-piperidin-2-karboksilna kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (9:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 20–51% acetonitril/voda (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-84 (9,6 mg, prinos 39%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,79–8,83 (m, 1H), 8,31–8,36 (m, 1H), 7,54–7,58 (m, 1H), 7,27–7,34 (m, 1H), 7,04–7,15 (m, 2H), 6,89–6,97 (m, 2H), 6,01 (s, 2H), 5,65 (br. s., 1H), 4,58–4,80 (m, 1H), 3,42–3,57 (m, 1H), 2,41–2,50 (m, 1H), 1,67– 2,02 (m, 4H), 1,55–1,66 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-95
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-morfolin-3-karboksilna kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, Hunigova baza (5 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (9:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 20–51% acetonitril/voda (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-95 (19 mg, prinos 76%).
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,81 (d, 1 H), 8,39 (d, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,26–7,34 (m, 1 H), 7,02–7,16 (m, 2 H), 6,93 (d, 2 H), 6,00 (s, 2 H), 5,26– 5,59 (m, 1 H), 4,55 (d, 2 H), 4,04 (s, 1 H), 3,93 (dd, 1 H), 3,62–3,80 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-96
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-morfolin-3-karboksilna kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, Hunigova baza (5 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (9:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 20–51% acetonitril/voda (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-96 (8 mg, prinos 31%).
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,81 (s, 1H), 8,34–8,42 (m, 1H), 7,51– 7,59 (m, 1H), 7,27–7,35 (m, 1H), 7,02–7,15 (m, 2H), 6,94 (s, 2H), 6,01 (s, 2H), 5,37– 5,54 (m, 1H), 4,56 (d, 2H), 4,01–4,09 (m, 1H), 3,89–3,96 (m, 1H), 3,61–3,81 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-97
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-1-karboksilna kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, Hunigova baza (5 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (9:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota i sadržaj je prenet u etil acetat. Organski sloj je ispran 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-97, (3,4 mg, prinos 12%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,84–8,89 (m, 1H), 8,42–8,49 (m, 1H), 7,62–7,69 (m, 2H), 7,30–7,40 (m, 4H), 7,06–7,16 (m, 2H), 6,97 (m, 2H), 6,12–6,18 (m, 1H), 6,05 (s, 2H), 4,48–4,58 (m, 1H), 4,14–4,23 (m, 2H), 3,05–3,15 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-98
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metil-5-(piperidin-2-il)-1,2,4-oksadiazol (4 ekviv.) bio aminski reagens, Hunigova baza (5 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (9:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota i sadržaj je prenet u etil acetat. Organski sloj je ispran 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Jedinjenja 1-98, (5,3 mg, prinos 20%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,77–8,83 (m, 1H), 8,37–8,45 (m, 1H), 7,54 (s, 1H), 7,26–7,36 (m, 1H), 7,03–7,17 (m, 2H), 6,93 (s, 2H), 6,48–6,55 (m, 1H), 6,00 (s, 2H), 4,60–4,75 (m, 1H), 3,45–3,55 (m, 1H), 2,49–2,58 (m, 1H), 2,38 (s, 3H), 2,15–2,27 (m, 1H), 1,74–1,94 (m, 3H), 1,59–1,73 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-99
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil morfolin-3-karboksilat (4 ekviv.) bio aminski reagens, Hunigova baza (3 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 2 h kao rastvor u NMP-u. Rastvarač je uklonjen i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-99, (7 mg, prinos 25%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,71–8,75 (m, 1H), 8,21–8,26 (m, 1H), 7,39– 7,43 (m, 1H), 7,19–7,29 (m, 1H), 6,97–7,12 (m, 2H), 6,85–6,88 (m, 1H), 6,75–6,82 (m, 1H), 5,90–5,95 (m, 2H), 5,20–5,31 (m, 1H), 4,45 (s, 1H), 3,93–4,01 (m, 1H), 3,82–3,93 (m, 2H), 3,66–3,75 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-105
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-2-karboksamid (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 48 h kao rastvor u THF-u/vodi (9:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 20–51% acetonitril/voda (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-105, (12 mg, prinos 48%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,80–8,87 (m, 1H), 8,35–8,41 (m, 1H), 7,58–7,65 (m, 1H), 7,28–7,36 (m, 1H), 7,05–7,16 (m, 2H), 6,91–7,02 (m, 2H), 6,03 (s, 2H), 5,53–5,61 (m, 1H), 4,65–4,77 (m, 1H), 3,56–3,69 (m, 1H), 2,37–2,46 (m, 1H), 1,62–2,07 (m, 6H).
Referentno jedinjenje I-106
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-aminotetrahidro-2H-piran-4-karboksilna kiselina (3,5 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 200 °C tokom
10 minuta u mikrotalasnoj pećnici kao rastvor u NMP-u. Reakciona smeša je razblažena vodom i filtrirana. Filtrat je zalužen 3N rastvorom natrijum hidroksida do pH 10 i ekstrahovan dihlormetanom. Filtrat je zatim zakiseljen 1N rastvorom hlorovodonične kiseline do pH 1 i ekstrahovan dihlormetanom. Organski sloj je koncentrovan pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-106, (2,3 mg, prinos 9%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,81–8,87 (m, 1H), 8,31–8,35 (m, 1H), 7,38–7,41 (m, 1H), 7,25–7,34 (m, 1H), 7,04–7,15 (m, 2H), 6,89–6,98 (m, 2H), 6,01 (s, 2H), 3,87–3,96 (m, 2H), 3,76–3,87 (m, 2H), 2,36–2,45 (m, 2H), 2,23–2,33 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-110
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-amino-1-(terc-butoksikarbonil)piperidin-4-karboksilna kiselina (3 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u DMSO-u. Bez obrade, sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-110, (8,2 mg, prinos 26%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,83 (s, 1H), 8,31–8,36 (m, 1H), 7,39 (s, 1H), 7,26–7,36 (m, 1H), 7,02–7,14 (m, 2H), 6,91 (s, 2H), 6,00 (s, 2H), 3,75–3,88 (m, 2H), 3,36–3,49 (m, 2H), 2,29 (br. s., 4H), 1,50 (s, 9H).
Referentno jedinjenje I-111
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1,2,3,4-tetrahidroizohinolin (2,5 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 20–51% acetonitril/voda (u 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-111, (13,9 mg, prinos 55%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,82–8,86 (m, 1H), 8,28–8,34 (m, 1H), 7,68–7,73 (m, 1H), 7,24–7,35 (m, 6H), 6,93–7,15 (m, 5H), 6,00–6,06 (m, 2H), 5,24 (s, 2H), 4,27–4,33 (m, 2H), 3,10–3,16 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-122
U boci od 25 ml Referentnog Jedinjenja I-110 (0056 g, 0,096 mmol) je rastvoreno u DCM-u (zapremina: 2 ml), i TFA (2 ml, 26,0 mmol). Nakon 3 h mešanja na sobnoj temperaturi, reakcija je završena. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom dajući čisti proizvod, Referentno Jedinjenje I-122, (13,9 mg, prinos 55%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,78–8,86 (m, 1H), 8,30–8,38 (m, 1H), 7,26–7,38 (m, 2H), 7,01–7,15 (m, 2H), 6,84–6,96 (m, 2H), 5,97 (s, 2H), 3,36–3,51 (m, 4H), 2,50–2,67 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-126
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 6-metoksi-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-1-karboksilna kiselina (3 ekviv.) bila aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u DMSO-u. Reakciona smeša je filtrirana i direktno prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-126, (11 mg, prinos 38%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,82–8,85 (m, 1H), 8,33–8,37 (m, 1H), 7,53–7,59 (m, 2H), 7,27–7,34 (m, 1H), 7,10 (m, 2H), 6,86–6,97 (m, 4H), 5,01 (s, 2H), 5,96 (m, 1H), 4,35–4,45 (m, 1H), 4,04–4,15 (m, 1H), 3,84 (s, 3H), 3,04 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-127
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 6-hidroksi-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-1-karboksilna kiselina (3 ekviv.) bila aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u DMSO-u. Reakciona smeša je filtrirana i direktno prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-127, (5,2 mg, prinos 18%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,83–8,87 (m, 1H), 8,37–8,42 (m, 1H), 7,57–7,63 (m, 1H), 7,42–7,48 (m, 1H), 7,28–7,36 (m, 1H), 7,05–7,16 (m, 2H), 6,90–7,00 (m, 2H), 6,71–6,80 (m, 2H), 6,02 (s, 2H), 5,94–5,99 (m, 1H), 4,42–4,51 (m, 1H), 3,99– 4,13 (m, 1H), 3,16–3,27 (m, 2H), 2,94–3,02 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-128
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 5-fluor-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-1-karboksilna kiselina (3 ekviv.) bila aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 18 h kao rastvor u DMSO-u, nakon čega je zagrevan na 120 °C tokom 1 h. Reakciona smeša je filtrirana i direktno prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-128, (5,7 mg, prinos 20%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,83 (m, 1 H), 8,31 (m, 1 H), 7,68 (m, 1 H), 7,28 (m, 2 H), 7,03 (m, 6 H), 6,02 (s, 2 H), 5,21 (s, 2 H), 4,27 (m, 2 H), 3,08 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-130
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-122 (kao so TFA) u dihlormetanu tretiran je trietilaminom (2 ekviv.) i propionil hloridom (1,1 ekviv.) na 25 °C. Reakcija je mešana na 25 °C tokom 18 h. Suspenzija je ostala, tako da je sadržaj tretiran sa 5 kapi NMP (sadržaj se izbistrio), i po 1 dodatnim ekvivalentom propionil hlorida i trietilamina. Sadržaj je zatim mešan na 25 °C tokom 18 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-130, (5,5 mg, prinos 47%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,82–8,86 (m, 1H), 8,33–8,38 (m, 1H), 7,38–7,42 (m, 1H), 7,28–7,36 (m, 1H), 7,05–7,15 (m, 2H), 6,89–6,99 (m, 2H), 6,00 (s, 2H), 4,04–4,13 (m, 1H), 3,82–3,92 (m, 1H), 3,55–3,64 (m, 1H), 3,44–3,52 (m, 1H), 2,21–2,52 (m, 7H), 1,16 (t, 3H).
Referentno jedinjenje I-131
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-122 (kao so TFA) u dihlormetanu tretiran je trietilaminom (2 ekviv.) i metil hloroformatom (1,1 ekviv.) na 25 °C. Reakcija je mešana na 25 °C tokom 18 h. Suspenzija je ostala, tako da je sadržaj tretiran sa 5 kapi NMP (sadržaj se izbistrio), i po 1 dodatnim ekvivalentom metil hloroformata i trietilamina. Sadržaj je zatim mešan na 25 °C tokom 18 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-131, (3,8 mg, prinos 32%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,81–8,86 (m, 1H), 8,30–8,37 (m, 1H), 7,39 (s, 1H), 7,26–7,34 (m, 1H), 7,04–7,15 (m, 2H), 6,93 (m, 2H), 6,00 (s, 2H), 3,88 (m, 2H), 3,73 (s, 3H), 3,42–3,52 (m, 2H), 2,28–2,34 (br.s., 4H).
Referentno jedinjenje I-132
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-122 (kao so TFA) u dihlormetanu tretiran je trietilaminom (2 ekviv.) i etil izocijanatom (1,1 ekviv.) na 25 °C. Reakcija je mešana na 25 °C tokom 18 h. Suspenzija je ostala, tako da je sadržaj tretiran sa 5 kapi NMP (sadržaj se izbistrio), i po 1 dodatnim ekvivalentom etil izocijanata i trietilamina. Sadržaj je zatim mešan na 25 °C tokom 18 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-132, (5,9 mg, prinos 49%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,83–8,86 (m, 1H), 8,32–8,37 (m, 1H), 7,38–7,41 (m, 1H), 7,28–7,34 (m, 1H), 7,05–7,15 (m, 2H), 6,89–6,99 (m, 2H), 6,00 (s, 2H), 3,74–3,83 (m, 2H), 3,37–3,45 (m, 2H), 3,19–3,26 (m, 2H), 2,30 (s, 4H), 1,14 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-153
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(metilamino)benzojeva kiselina bila aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 12 h kao rastvor u THF-u. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-153, (5,5 mg, prinos 40%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,80–8,85 (m, 1H), 8,12–8,21 (m, 2H), 7,71–7,78 (m, 1H), 7,53–7,64 (m, 3H), 7,28–7,36 (m, 1H), 7,06–7,17 (m, 2H), 6,91–7,02 (m, 2H), 6,04 (s, 2H), 3,72 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-161 i Referentno jedinjenje I-162
Naslovna jedinjenja su pripremljena praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metilpiperidin-2-karboksilna kiselina bila aminski reagens, Hunigova baza (5 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (5:1). Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenih jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-161 (cis, racemsko, 5,1 mg, prinos 20%) kao čvrste supstance i Referentnog Jedinjenja I-162 (trans, racemsko, 1,3 mg, 5%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) Referentno Jedinjenje I-161 δ 8,77–8,80 (m, 1H), 8,30–8,34 (m, 1H), 7,52–7,56 (m, 1H), 7,23–7,32 (m, 1H), 6,99–7,12 (m, 2H), 6,87–6,94 (m, 2H), 5,98 (s, 2H), 5,24–5,30 (m, 1H), 4,50–4,61 (m, 1H), 3,72–3,83 (m, 1H), 2,09–2,21 (m, 1H), 1,91–2,00 (m, 1H), 1,72–1,81 (m, 2H), 1,48–1,62 (m, 1H), 1,22 (d, J=7,43 Hz, 3H).
<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) Referentno Jedinjenje I-162 δ 8,78–8,80 (m, 1H), 8,31–8,35 (m, 1H), 7,55–7,58 (m, 1H), 7,24–7,32 (m, 1H), 7,01–7,12 (m, 2H), 6,87–6,96 (m, 2H), 5,99 (s, 2H), 5,29–5,39 (m, 1H), 3,44–3,57 (m, 1H), 2,67–2,75 (m, 1H), 1,78–2,03 (m, 3H), 1,54–1,72 (m, 2H), 1,19 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-197
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(piperidin-4-iloksi)sirćetna kiselina bila aminski reagens, Hunigova baza (5 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-197, (3 mg, prinos 11%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ 8,80–8,84 (m, 1H), 8,24–8,30 (m, 1H), 7,57–7,64 (m, 1H), 7,29–7,35 (m, 1H), 7,05–7,16 (m, 2H), 6,92–7,01 (m, 2H), 6,00–6,05 (m, 2H), 4,28–4,36 (m, 2H), 4,23 (s, 2H), 3,97–4,05 (m, 2H), 3,82–3,89 (m, 1H), 2,05– 2,16 (m, 2H), 1,87–1,95 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-214
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-aminobuterna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je mešan tokom 14 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-214, (20 mg, prinos 57%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,09 (bs, 1H), 9,08 (d, 1H), 8,21 (d, 1H), 8,19 (bs, 1H), 7,55 (s, 1H), 7,33–7,27 (m, 1H), 7,21–7,18 (m, 2H), 7,08 (ddd, 1H), 6,82 (t, 1H), 5,88 (s, 2H), 3,50 (dd, 2H), 2,30 (dd, 2H), 1,86–1,79 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-215
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(metilamino)buterna kiselina bila aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-215, (31 mg, prinos 81%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,10 (d, 1H), 8,35 (d, 1H), 7,67 (s, 1H), 7,33–7,28 (m, 1H), 7,22–7,18 (m, 2H), 7,08 (t, 1H), 6,86 (t, 1H), 5,90 (s, 2H), 1,88 (t, 2H), 3,30 (d, 3H), 2,30 (t, 2H), 1,90–1,82 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-219
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metil-D-valin bio aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-219, (17 mg, prinos 43%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1H), 8,17 (d, 1H), 7,41 (s, 1H), 7,27– 7,22 (m, 1H), 7,09–6,98 (m, 2H), 6,87 (d, 1H), 6,81 (t, 1H), 5,93 (s, 2H), 4,71 (d, 1H), 3,31 (s, 3H), 2,51–2,43 (m, 1H), 1,14 (d, 3H), 0,96 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-221
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metil-D-leucin bio aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-221, (31 mg, prinos 76%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,86 (bs, 1H), 9,07 (d, 1H), 8,29 (d, 1H), 7,44 (s, 1H), 7,32–7,27 (m, 1H), 7,20–7,15 (m, 1H), 7,16 (d, 1H), 7,08–7,05 (m, 1H), 6,85 (t, 1H), 5,83 (dd, 2H), 3,12 (d, 3H), 3,05–3,00 (m, 1H), 1,91–1,82 (m, 1H), 1,76– 1,68 (m, 1H), 1,51–1,47 (m, 1H), 0,89 (d, 3H), 0,85 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-185
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(trifluormetil)pirolidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-185, (51 mg, prinos 87%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,05 (d, 1H), 8,29 (d, 1H), 7,53 (s, 1H), 7,29 (q, 1H), 7,24 (d, 1H), 7,21–7,16 (m, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,78 (t, 1H), 5,88 (s, 2H), 4,29 (d, 1H), 3,98 (d, 1H), 3,95–3,75 (m, 2H), 2,64–2,37 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-180
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-4,4,4-trifluorbuterna kiselina bila aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-180, (24 mg, prinos 58%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 13,29 (bs, 1H), 9,07 (d, 1H), 8,26 (d, 1H), 8,15–8,12 (m, 1H), 7,39 (s, 1H), 7,28 (q, 1H), 7,18 (t, 1H), 7,15 (s, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,83 (t, 1H), 5,84 (s, 2H), 4,95–4,92 (m, 1H), 3,03–2,94 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-178
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-4-(metilsulfonil)buterna kiselina bila aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-178, (6 mg, prinos 14%) kao čvrste supstance.
H<1>NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,78 (d, 1H), 8,29 (d, 1H), 7,57 (s, 1H), 7,29– 7,23 (m, 1H), 7,10–7,04 (m, 1H), 7,03 (t, 1H), 6,91 (d, 1H), 6,89 (t, 1H), 5,98 (s, 2H), 5,24 (dd, 1H), 3,38–3,25 (m, 1H), 3,22–3,16 (m, 1H), 2,29 (s, 3H), 2,67–2,58 (m, 1H), 2,47–2,38 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-72
Ovo jedinjenje je pripremljeno praćenjem goreopisanog postupka za Referentno Jedinjenje I-71, osim što je reakcioni rastvarač bio THF i obrada je sprovedena sa DCM-om i zasićenim vodenim rastvorom soli (22 mg, 31%).
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,06 (d, 1H), 8,23 (d, 1H), 7,48 (s, 1H), 7,33–7,27 (m, 1H), 7,23–7,17 (m, 2H), 7,08–7,03 (m, 1H), 6,77–6,73 (m, 1H), 5,86 (s, 2H), 4,33–4,24 (m, 2H), 4,11–4,03 (m, 2H), 3,60–3,55 (m, 1H), 3,14–3,07 (m, 2H), 2,85–2,78 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-103
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je D-leucin bio aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-103, (18 mg, prinos 46%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,67 (bs, 1H), 9,07 (d, 1H), 8,23 (d, 1H), 8,04 (d, 1H), 7,39 (s, 1H), 7,28 (dd, 1H), 7,20–7,14 (m, 1H), 7,14 (d, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,84 (t, 1H), 5,89–5,80 (m, 2H), 4,74–4,64 (m, 1H), 1,86–1,79 (m, 1H), 1,70–1,58 (m, 2H), 0,90 (d, 3H), 0,67 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-148
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-2-amino-3,3-dimetilbuterna kiselina bila aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-148, (33 mg, prinos 83%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,84 (br. s, 1 H), 9,09 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,43–7,27 (m, 2 H), 7,33–7,27 (m, 1 H), 7,18 (t, 1 H), 7,15 (d, 1 H), 7,08 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,85 (s, 2 H), 4,58 (d, 1 H), 0,96 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-151
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-2-amino-3,3-dimetilbuterna kiselina bila aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-151, (22 mg, prinos 59%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,84 (br. s, 1 H), 9,09 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,43–7,27 (m, 2 H), 7,33–7,27 (m, 1 H), 7,18 (t, 1 H), 7,15 (d, 1 H), 7,08 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,85 (s, 2 H), 4,58 (d, 1 H), 0,96 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-137
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metil-L-leucin bio aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-137, (14 mg, prinos 36%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,79 (d, 1H), 8,34 (d, 1H), 7,52 (s, 1H), 7,27 (dd, 1H), 7,10–7,01 (m, 2H), 6,95–6,90 (m, 2H), 5,98 (s, 2H), 5,57–5,47 (m, 1H), 3,44 (d, 3H), 2,03–1,98 (m, 2H), 1,74–1,51 (m, 1H), 1,00 (d, 3H), 0,98 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-115
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je etil 5,6,7,8-tetrahidro-[1,2,4]triazolo[4,3-a]pirazin-3-karboksilat (4 ekviv.) bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u. Obrada je sprovedena u dihlormetanu i zasićenom vodenom rastvoru soli. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-115, (42 mg, prinos 37%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,47 (d, 1H), 8,35 (d, 1H), 7,40 (s, 1H), 7,21– 7,16 (m, 1H), 7,01 (t, 1H), 6,95 (t, 1H), 6,84 (t, 1H), 6,65 (d, 1H), 5,98 (s, 2H), 5,35 (s, 2H), 4,59 (t, 2H), 4,48 (q, 2H), 4,30 (t, 2H), 1,44 (t, 3H).
Referentno jedinjenje I-16
Intermedijer 1 (0,030 g, 0,080 mmol) je razblažen THF-om (2,0 ml), a zatim je dodat 3-(trifluormetil)-5,6,7,8-tetrahidro-[1,2,4]triazolo[4,3-a]pirazin (0,031 g, 0,161 mmol). Reakcija je zagrejana na 50 °C i mešana tokom 1 sata. U tom trenutku, LC/MS analiza nije pokazala nastajanje proizvoda, zato je onda dodat TEA (0,056 ml, 0,401 mmol), i dobijena reakciona smeša je zagrevana na 80 °C preko noći. Ujutru je čista reakcija detektovana pomoću LC/MS. Sirova reakcija je koncentrovana i prečišćena pomoću hromatografije na SiO2 korišćenjem gradijenta 0–50% (7:1 ACN/MeOH) u DCM-u radi dobijanja željenog materijala kao bele čvrste supstance (32 mg, 72%).
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,08 (d, 1H), 8,43 (d, 1H), 7,62 (s, 1H), 7,30 (dd, 1H), 7,23 (d, 1H), 7,19 (t, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,81 (t, 1H), 5,89 (s, 2H), 5,24 (s, 2H), 4,33–4,25 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-112
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je D-serin bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u/vodi. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-112, (4 mg, prinos 15%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,78 (d, 1H), 8,27 (dd, 1H), 7,51 (s, 1H), 7,29– 7,23 (m, 1H), 7,07 (t, 1H), 7,02 (t, 1H), 6,92–6,91 (m, 1H), 6,88 (t, 1H), 5,97 (s, 2H), 5,13 (t, 1H), 4,09 (d, 2H).
Referentno jedinjenje I-86
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je D-valin bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u/vodi. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-86, (2 mg, prinos 7%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,80 (d, 1 H), 8,32 (d, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,31–7,25 (m, 1 H), 7,10–7,02 (m, 2 H), 6,95 (s, 1 H), 6,95–6,91 (m, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,85 (d, 1 H), 2,45–2,36 (m, 1 H), 1,11 (d, 3 H), 1,10 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-88
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je L-leucin bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u/vodi. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-88, (3 mg, prinos 10%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,67 (bs, 1H), 9,07 (d, 1H), 8,23 (d, 1H), 8,04 (d, 1H), 7,39 (s, 1H), 7,28 (dd, 1H), 7,20–7,14 (m, 1H), 7,14 (d, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,84 (t, 1H), 5,89–5,80 (m, 2H), 4,74–4,64 (m, 1H), 1,86–1,79 (m, 1H), 1,70–1,58 (m, 2H), 0,90 (d, 3H), 0,67 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-67
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je glicin bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u/vodi. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-67, (8 mg, prinos 33%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,72 (bs, 1H), 9,07 (d, 1H), 8,25 (d, 1H), 8,14 (bs, 1H), 7,45 (s, 1H), 7,32–7,27 (m, 1H), 7,21–7,16 (m, 1H), 7,16 (d, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,80 (t, 1H), 5,86 (s, 2H), 4,15 (d, 2H).
Referentno jedinjenje I-69
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je L-valin bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u/vodi. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-69, (24 mg, prinos 66%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,80 (d, 1H), 8,32 (d, 1H), 7,57 (s, 1H), 7,31– 7,25 (m, 1H), 7,10–7,02 (m, 2H), 6,95 (s, 1H), 6,95–6,91 (m, 1H), 6,00 (s, 2H), 4,85 (d, 1H), 2,45–2,36 (m, 1H), 1,11 (d, 3H), 1,10 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-89
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metil-L-valin bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u/vodi. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-89, (22 mg, prinos 76%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1H), 8,17 (d, 1H), 7,41 (s, 1H), 7,27– 7,22 (m, 1H), 7,09–6,98 (m, 2H), 6,87 (d, 1H), 6,81 (t, 1H), 5,93 (s, 2H), 4,71 (d, 1H), 3,31 (s, 3H), 2,51–2,43 (m, 1H), 1,14 (d, 3H), 0,96 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-79
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je tiomorfolin 1,1-dioksid bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u/vodi.
Obrada je sprovedena u dihlormetanu i zasićenom vodenom rastvoru soli. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-79, (4 mg, prinos 16%).
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,47–8,45 (m, 1H), 8,33 (d, 1H), 7,24 (s, 1H), 7,19 (dd, 1H), 7,02 (t, 1H), 6,96 (t, 1H), 6,84 (t, 1H), 6,57 (d, 1H), 5,94 (s, 2H), 4,36 (dd, 2H), 3,19 (dd, 2H).
Referentno jedinjenje I-68
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je L-serin bio aminski reagens, i reakcija je vođena u THF-u/vodi. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-68, (12 mg, prinos 48%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,78 (d, 1H), 8,27 (dd, 1H), 7,51 (s, 1H), 7,29– 7,23 (m, 1H), 7,07 (t, 1H), 7,02 (t, 1H), 6,92–6,91 (m, 1H), 6,88 (t, 1H), 5,97 (s, 2H), 5,13 (t, 1H), 4,09 (d, 2H).
Referentno jedinjenje I-65
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butilamin (50 ekviv.) bio aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 60 °C tokom 48 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je koncentrovana pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–30% (7:1 acetonitril/metanol) u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-65, (19 mg, prinos 96%) kao čvrste supstance<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,45 (d, 1H), 8,14 (d, 1H), 7,40 (bs, 1H), 7,21–7,16 (m, 1H), 7,03–6,91 (m, 3H), 6,61 (d, 1H), 5,93 (s, 2H), 1,58 (s, 9H).
Referentno jedinjenje I-113
Ovo jedinjenje je pripremljeno tretiranjem Referentnog Jedinjenja I-115 sa LiOH·H2O u smeši rastvarača THF:MeOH:voda 2:1:1. Po završetku dekarboksilacije, reakcija je zakiseljena korišćenjem 1N HCl, a zatim je ekstrahovana (3 puta) dihlormetanom. Organski delovi su spojeni, osušeni (Na2SO4), filtrirani i zatim koncentrovani. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% MeOH u dihlormetanu radi dobijanja naslovnog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-113, kao bele čvrste supstance (5 mg, 5%).
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,07 (d, 1H), 8,50 (s, 1H), 8,41 (d, 1H), 7,61 (s, 1H), 7,32–7,28 (m, 1H), 7,24 (d, 1H), 7,19 (t, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,81 (t, 1H), 5,89 (s, 2H), 5,14 (s, 2H), 4,28–4,16 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-174
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-aminopropanska kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 14 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne preparativne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-174, (17 mg, 56%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,80 (br. s., 1 H), 8,17 (br. s., 1 H), 7,55 (s, 1 H), 7,29 (d, 1 H), 7,01–7,15 (m, 2 H), 6,95 (br. s., 1 H), 6,91 (d, 1 H), 6,00 (br. s., 2 H), 3,96 (t, 2 H), 2,77 (t, 2H).
Referentno jedinjenje I-169
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(metilamino)propanska kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 4 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC
radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-169, (14 mg, prinos 56%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,71 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,48 (s, 1 H), 7,19 (d, 1 H), 6,89–7,05 (m, 2 H), 6,84 (d, 2 H), 5,90 (s, 2 H), 4,05 (t, 2 H), 3,42 (d, 3 H), 2,71 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-170
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-metil-3-(metilamino)propanska kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-170, (13 mg, prinos 51%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,68 (d, 1 H), 8,09 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,14–7,21 (m, 1 H), 6,90–7,02 (m, 2 H), 6,76–6,83 (m, 2 H), 5,87 (s, 2 H), 4,01 (dd, 1 H), 3,77 (dd, 1 H), 3,34 (d, 3 H), 2,92 (m, 1 H), 1,14 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-171
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-2-(aminometil)-3-metilbuterna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom, dodat je metanol i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-171, (15 mg, prinos 57%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,86 (d, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 7,60 (s, 1 H), 7,33 (d, 1 H), 7,06–7,17 (m, 2 H), 6,99–7,05 (m, 1 H), 6,95 (d, 1 H), 6,04 (s, 2 H), 3,93–4,08 (m, 2 H), 2,71 (ddd, 1 H), 2,10 (dq, 1 H), 1,07–1,20 (m, 6 H).
Referentno jedinjenje I-173
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-2-(aminometil)-3-metilbuterna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-173, (18 mg, prinos 68%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,84 (d, 1 H), 8,25 (d, 1 H), 7,56 (s, 1 H), 7,31 (d, 1 H), 7,04–7,15 (m, 2 H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,93 (d, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 3,91–4,04 (m, 2 H), 2,71 (dt, 1 H), 2,04–2,14 (m, 1 H), 1,14 (d, 3 H), 1,10 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-181
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-3-amino-4-metilpentanska kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-181, (7 mg, prinos 21%).
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,85 (d, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,07–7,16 (m, 2 H), 6,98–7,03 (m, 2 H), 6,05 (s, 2 H), 4,91–4,96 (m, 1 H), 2,71–2,86 (m, 2 H), 2,05–2,13 (m, 1 H), 1,08 (dd, 6 H).
Referentno jedinjenje I-182
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-amino-4-metilpentanska kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-182, (7 mg, prinos 24%).
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,79–8,85 (m, 1 H), 8,23–8,28 (m, 1 H), 7,63 (d, 1 H), 7,30 (br. s., 1 H), 7,03–7,15 (m, 2 H), 6,94–7,02 (m, 2 H), 6,03 (br. s., 2 H), 2,66–2,85 (m, 2 H), 2,01–2,13 (m, 2 H), 1,00–1,10 (m, 6 H).
Referentno jedinjenje I-195 i Referentno jedinjenje I-196
Naslovna jedinjenja su pripremljena praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-metil-3-(metilamino)pentanska kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja dva jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-195 (5 mg, prinos 16%), i Referentnog Jedinjenja I-196 (12 mg, prinos 41%).
<1>H NMR za Referentno Jedinjenje I-195 (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,82 (d, 1 H), 8,28 (d, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,29–7,34 (m, 1 H), 7,05–7,15 (m, 2 H), 6,93–6,98 (m, 2 H), 6,02 (s, 2 H), 2,92 (m, 2 H), 2,75–2,82 (m, 3 H), 2,10–2,19 (m, 2 H), 1,13 (d, 3 H) 1,00 (d, 3 H).
<1>H NMR za Referentno Jedinjenje I-196 (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,83 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,64 (s, 1 H), 7,29–7,35 (m, 1 H), 7,05–7,14 (m, 2 H), 6,95–7,01 (m, 2 H), 6,03 (s, 2 H), 3,27 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-202
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza (R)-metil 3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)-4-metilpentanoata
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-181 u etru/metanolu (3:1) uz mešanje je polako dodat TMS-diazometan (2 ekviv.) na 23 °C. Smeša je mešana tokom 30 min, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu radi dobijanja željenog intermedijera, (R)-metil 3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)-4-metilpentanoata (58 mg, prinos 56%).
Korak 2: Sinteza (R)-metil 3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)(metil)amino)-4-metilpentanoata
U rastvor (R)-metil 3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)-4-metilpentanoata u DMF-u na 0 °C dodat je natrijum hidrid (1,2 ekviv.), a zatim jodmetan (1,1 ekviv.). Smeša je mešana i zagrejana na 23 °C. Reakcija je prekinuta vodom i slojevi su razdvojeni. Vodeni sloj je ekstrahovan sa dihlormetanom, i organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan. Ostatak je korišćen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-202
U mešani rastvor (R)-metil 3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)(metil)amino)-4-metilpentanoata u THF-u/vodi/metanolu (3:1:1) dodat je čvrsti natrijum hidroksid (3 ekviv.). Sadržaj je mešan na 23 °C tokom 18 h.
Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja Referentnog Jedinjenja I-202 (0,5 mg, prinos 12%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,83 (d, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,32 (dd, 2 H), 7,06–7,15 (m, 1 H), 6,93–6,99 (m, 2 H), 6,02 (s, 2 H), 2,90 (dd, 2 H), 2,75–2,82 (m, 3 H), 2,14 (m, 2 H), 1,13 (d, 3 H), 1,00 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-206
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-amino-2,2-difluorpropanska kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 18 h kao rastvor u dioksanu/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom, dodat je metanol i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-206, (20 mg, prinos 22%).
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,78 (d, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,61 (s, 1 H), 7,25–7,31 (m, 1 H), 7,07–7,12 (m, 1 H), 7,05 (t, 1 H), 6,96 (d, 1 H), 6,89 (t, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,35 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-251
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-amino-4,4-dimetilpentanska kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 18 h kao rastvor u dioksanu/vodi (10:1). Reakcija je koncentrovana pod vakuumom, dodat je metanol i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-251, (15 mg, prinos 44%).
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,83 (d, 1 H), 8,26 (d, 1 H), 7,63 (s, 1 H), 7,29–7,35 (m, 1 H), 7,06–7,16 (m, 2 H), 7,02 (d, 1 H), 6,95–7,00 (m, 1 H), 6,04 (s, 2 H), 2,82–2,88 (m, 1 H), 2,72 (dd, 2 H), 1,08 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-266
Rastvor 5,5-difluorpiperidin-2-karboksilne kiseline (2,5–3,0 ekvivalenata), trietilamina (8,0-10 ekvivalenata) i Intermedijera 1 mešan je u dioksanu/vodi (odnos 2:1) na 100 °C, praćenjem opšteg postupka B, dok prema LC/MS nije potpuno potrošena polazna supstanca. Rastvor je sipan u 1N HCl i ekstrahovan dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom.
Prečišćavanje hromatografijom na silika gelu (gradijent 3–8% metanol/dihlormetan) dalo je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-266, (29 mg, kombinovani prinos iz 2 eksperimenta) kao beličastu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,46 (d, 1H), 8,25 (d, 1H), 7,36 (s, 1H), 7,20 (priv. q, 1H), 7,03 (priv. t, 1H), 6,96 (priv. t, 1H), 6,69 (priv. t, 1H), 6,58 (d, 1H), 6,22 (d, 1H), 6,08 (d, 1H), 5,95 (m, 1H), 4,59 (m, 1H), 3,53 (dd, 1H), 2,37 (br. d, 1H), 2,08 (m, 2H), 1,57 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-263
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 4 koraka:
Korak 1: Sinteza terc-butil 4,4-difluorpiperidin-1-karboksilata
Suspenzija 4,4-difluorpiperidin hidrohlorida i trietilamina (2,2 ekvivalenta) u dihlormetanu polako je dodata u rastvor di-terc-butil dikarbonata (1,1 ekvivalent) u dihlormetanu pomoću pipete (napomena: uočeno je razvijanje gasa). Reakcija je mešana na sobnoj temperaturi do potpune potrošnje polazne supstance, prema NMR analizi. Reakciona smeša je razblažena dihlormetanom i isprana poluzasićenim rastvorom amonijum hlorida. Organski sloj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanje hromatografijom na silika gelu (2% etil acetat/heksan) dalo je terc-butil 4,4-difluorpiperidin-1-karboksilat (73%).
Korak 2: Sinteza 1-(terc-butoksikarbonil)-4,4-difluorpiperidin-2-karboksilne kiseline
0,5 M rastvor terc-butil 4,4-difluorpiperidin-1-karboksilata, tetrametiletilendiamina (TMEDA, 1,0 ekvivalent) u anhidrovanom etru na -78 °C u kapima je tretiran sek-butillitijumom (1,2 ekvivalenta) i mešan tokom 2 sata. Gasoviti ugljen dioksid je zatim uveden uduvavanjem tokom 2 minuta. Reakcija je mešana na -78 °C tokom 10 minuta, zagrejana do sobne temperature i mešana dodatnih sat vremena. Dobijena smeša je zatim ugašena vodom, zakiseljena do pH 2 dodatkom 1N HCl i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanje hromatografijom na silika gelu (gradijent 20–50% etil acetat/heksan) dalo je 1-(tercbutoksikarbonil)-4,4-difluorpiperidin-2-karboksilnu kiselinu (87%).
Korak 3: Sinteza 2-karboksi-4,4-difluorpiperidinijum trifluoracetata
Rastvor trifluorsirćetne kiseline (20 ekvivalenata) i 1-(terc-butoksikarbonil)-4,4-difluorpiperidin-2-karboksilne kiseline mešan je u dihlormetanu na sobnoj temperaturi do potpune potrošnje polazne supstance prema LC/MS. Reakciona smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja 2-karboksi-4,4-difluorpiperidinijum trifluoracetata (Intermedijer WW) kao lepljive svetlonarandžaste čvrste supstance (>99%) koja je korišćena bez dalje obrade.
Korak 4: Sinteza Referentnog jedinjenja I-263
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-karboksi-4,4-difluorpiperidinijum trifluoracetat (2,4 ekviv.) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 2–7% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-263, (26 mg, prinos 56%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, aceton-d6) δ 8,88 (s, 1H), 8,30 (d, 1H), 7,50 (s, 1H), 7,31 (priv. q, 1H), 7,14 (priv. t, 1H), 7,08 (priv. t, 1H), 7,01 (s, 1H), 6,90 (priv. t, 1H), 5,96 (s, 2H), 5,70 (br. d, 1H), 4,69 (br. d, 1H), 3,68 (priv. t, 1H), 2,84 (m, 1H), 2,52 (m, 1H), 2,23 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-247
Smeša Intermedijera-1 (26,0 mg,), (2S)-3-metil-2-(metilamino)pentanske kiseline (0,030 g, 3 ekviv. i trietilamina (0,096 ml, 10 ekviv.) u smeši THF/voda 10:1 zagrevana je na 85 °C tokom 16 h, praćenjem postupka B. Reakcija je ohlađena, rastvarač uklonjen, i dobijena sirova supstanca je prečišćena pomoću preparativne reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-247, kao čvrste supstance (2,4 mg, prinos 7,2%). d
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,80 (d, 1 H), 8,32 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,26–7,32 (m, 1 H), 7,02–7,13 (m, 2 H), 6,92–6,95 (m, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 5,49 (s, 1 H), 3,44 (d, 3 H), 2,03 (s, 1 H), 1,03 (t, 3 H), 0,98 (dd, 2 H), 0,85–0,92 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-255
Smeša Intermedijera-1 (36,0 mg,), 4-izopropilpiperidin-4-karboksilne kiseline (3 ekviv.), i TEA (10 ekviv.) u smeši THF/voda 10:1 zagrevana je na 90 °C tokom 3 h, praćenjem opšteg postupka B. Reakcija je ohlađena, rastvarač uklonjen, i dobijena je sirova supstanca dajući željeni proizvod, Referentno Jedinjenje I-255, kao belu čvrstu supstancu (22 mg, prinos 49%)
<1>H NMR (500 MHz, HLOROFORM-d) δ ppm 8,49 (d, 1H), 8,35 (d, 1H), 7,64 (s, 1H), 7,48 (s, 1H), 7,20–7,25 (m, 1H), 7,05 (s, 1H), 7,01–7,05 (m, 3H), 6,67 (d, 1H), 5,98 (s, 2H), 4,80 (d, 2H), 3,72–3,79 (m, 1H), 3,23 (t, 2H), 2,35 (d, 3H), 1,80–1,92 (m, 2H), 1,62 (td, 2H), 1,41 (t, 1H), 0,97 (d, 6H)
Referentno jedinjenje I-254
Smeša Intermedijera-1 (35,0 mg,), 42-(piperidin-4-il)benzojeve kiseline (3 ekviv.), i TEA (10 ekviv.) u smeši THF/voda 10:1 zagrevana je na 90 °C tokom 2 h. Reakciona smeša je ohlađena, rastvarač uklonjen, i smeša je tretirana dodatkom 1N HCl, i dobijena sirova supstanca je prečišćena pomoću preparativne reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-254, kao bele čvrste supstance (1 mg, prinos 2%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,45 (d, 1H), 8,22 (d, 1H), 7,99 (dd, 1H), 7,51–7,56 (m, 1H), 7,39–7,44 (m, 2H), 7,32 (t, 1H), 7,17–7,24 (m, 1H), 6,95–7,09 (m, 2H), 6,86–6,93 (m, 1H), 6,61 (s, 1H), 5,98 (s, 2H), 4,90 (br. s., 2H), 3,94 (br. s., 1H), 3,21 (t, 2H), 2,03–2,09 (m, 2H), 1,80–1,90 (m, 2H)
Referentno jedinjenje I-256
Smeša Intermedijera 1 (20,0 mg,), 4-(terc-pentil)piperidin-4-karboksilne kiseline (3 ekviv. kao so TFA), i TEA (10 ekviv.) u smeši THF/voda 10:1 zagrevana je na 90 °C tokom 2 h. Reakcija je ohlađena, organski rastvarač uklonjen, dodata je 1N HCl i dobijeni talog je filtriran radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-256, kao bele čvrste supstance (13,4 mg, prinos 47%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm: 8,45 (d, 1H), 8,17 (d, 1H), 7,29 (s, 1H), 7,15–7,22 (m, 1H), 6,99–7,07 (m, 1H), 6,96 (t, 1H), 6,85 (t, 1H), 6,58 (d, 1H), 5,97 (s, 2H), 4,69 (d, 2H), 3,04 (t, 2H), 2,25 (d, 2H), 1,71 (td, 2H), 1,35–1,45 (m, 2H), 0,90–0,95 (m, 6H), 0,87 (t, 3H)
Referentno jedinjenje I-258
U rastvor (S)-2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)-3-metilbuterne kiseline (Referentno Jedinjenje I-69, 0,040 g, 0,088 mmol) u DCM-u (1,8 ml) dodat je CDI (0,043 g, 0,264 mmol). Reakcija je zagrevana na 45 °C tokom 60 minuta. Nakon toga su dodati DBU (0,013 ml, 0,088 mmol) i ciklopropansulfonamid (0,053 g, 0,440 mmol). Reakcija je nastavljena dodatnih 40 minuta na istoj temperaturi, dok nije procenjeno da je završena. U tom trenutku, reakcija je prekinuta dodatkom 1N HCl. Slojevi su razdvojeni, i vodeni deo je dva puta ekstrahovan pomoću DCM. Organski delovi su spojeni, osušeni (Na2SO4), filtrirani i koncentrovani.
Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0– 10% MeOH/DCM radi dobijanja željenog jedinjenja, Jedinjenja I-258, kao bele čvrste supstance (10,8 mg, prinos 80%).
<1>H NMR (500 MHz, HLOROFORM-d) δ ppm: 9,93 (br. s., 1H), 8,46 (d, 1H), 8,21 (d, 1H), 7,32 (s, 1H), 7,21–7,25 (m, 1H), 6,99–7,09 (m, 2H), 6,91–6,97 (m, 1H), 6,61 (d, 1H), 6,03–6,08 (m, 1H), 5,93–5,99 (m, 1H), 5,45 (d, 1H), 4,35 (t, 1H), 2,77–2,88 (m, 1H), 2,52–2,62 (m, 1H), 1,12–1,15 (m, 6 H), 1,05–1,07 (m, 2 H), 0,88–0,90 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-259
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-88 u dihlormetanu dodat je CDI (3 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 45 °C tokom 30 minuta, nakon čega su dodati DBU (1 ekviv.) i metansulfonamid (5 ekviv.). Reakcija je zagrevana dodatnih 40 minuta do okončanja reakcije. U tom trenutku, reakcija je prekinuta 1N rastvorom hlorovodonične kiseline. Slojevi su razdvojeni, i vodeni deo je ekstrahovan dihlormetanom (2x).
Organski delovi su spojeni, osušeni (Na2SO4), filtrirani i koncentrovani. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-259, (15,8 mg, prinos 44%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 10,14 (br. s., 1 H), 8,47 (d, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,33 (s, 1 H), 7,21–7,26 (m, 1 H), 6,99–7,08 (m, 2 H), 6,91–6,96 (m, 1 H), 6,63 (d, 1 H), 5,96–6,09 (m, 2 H), 5,3 (br. s., 1 H) 4,51–4,60 (m, 1 H), 3,06–3,11 (m, 3 H), 1,90– 2,00 (m, 1 H), 1,71–1,87 (m, 2 H), 1,05 (d, 3 H), 0,96–0,99 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-261
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-103 u dihlormetanu dodat je CDI (3 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 45 °C tokom 1,5 h, nakon čega su dodati DBU (1 ekviv.) i ciklopropansulfonamid (5 ekviv.). Reakcija je zagrevana dodatnih 40 minuta, dok reakcija nije završena. Reakcija je prekinuta 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, slojevi su razdvojeni i vodeni deo je ekstrahovan dihlormetanom (2x). Organski delovi su spojeni, osušeni (Na2SO4), filtrirani i koncentrovani. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-261, (40 mg, prinos 80%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm: 10,20 (br. s., 1 H), 8,47 (s, 1 H), 8,22 (br. s., 1 H), 7,35 (s, 1 H), 7,17–7,26 (m, 1 H), 6,91–7,09 (m, 3 H), 6,64 (s, 1 H), 5,92–6,09 (m, 2 H), 5,39 (br. s., 1 H), 4,59–4,70 (m, 1 H), 2,76–2,89 (m, 1 H), 2,50–2,65 (m, 1 H), 1,95 (dt, 1H), 1,69–1,86 (m, 2 H), 1,04 (d, 2 H), 0,98 (d, 3 H), 0,85–0,95 (m, 3 H), 0,74– 0,83 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-264
Smeša Intermedijera-1 (38,8 mg), 2,2-dimetiltiomorfolin 1,1-dioksida, (3 ekviv.), i TEA (10 ekviv.), u smeši THF-a/voda 10:1 zagrevana je na 90 °C tokom 3 h, praćenjem opšteg postupka B. Reakcija je ohlađena, sipana u smešu 1N HCl i DCM 1:1, organske supstance su ekstrahovane (tri puta), spojene, osušene, prečišćene hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-264 (40 mg, prinos 77%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, , CDCl3) δ ppm 8,48 (d, 1H), 8,31 (d, 1H), 7,26 (s, 1H), 7,22 (q, 1H), 7,02–7,07 (m, 1H), 6,99 (t, 1H), 6,86–6,91 (m, 1H), 6,59 (d, 1H), 5,97 (s, 2H), 4,41 (br.s., 2H), 4,09 (br.s., 2H), 3,26 (t, 2H), 1,43 (s, 6H).
Referentno jedinjenje I-270
Smeša Intermedijera-1 (313 mg), (S)-4-metil-3-(metilamino)pentanske kiseline (3 ekviv.), i TEA (10 ekviv.), u smeši THF-a/voda 10:1 zagrevana je na 85 °C tokom 3 h, praćenjem postupka B. Reakcija je ohlađena, sipana u smešu 1N HCl i DCM 1:1, organske supstance su ekstrahovane (tri puta), spojene, osušene, prečišćene hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-270, (56 mg, prinos 14%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,48–8,53 (m, 1H), 8,31 (br. s., 1H), 7,39 (s, 1H), 7,20–7,26 (m, 1H), 7,13 (t, 1H), 6,99–7,05 (m, 2H), 6,66 (br. s., 1H), 5,86–5,94 (m, 2H), 3,19 (d, 3H), 2,85 (dd, 1H), 2,60–2,73 (m, 1H), 1,93–2,05 (m, 1H), 1,26 (s, 1H), 0,93 (d, 3H), 1,08 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-271
Smeša Intermedijera 1 (313 mg), (1R,5S,6R)-3-azabiciklo[3.1.0]heksan-6-karboksilne kiseline (3 ekviv.), i TEA (10 ekviv.), u smeši THF/voda 10:1 zagrevana je na 85 °C tokom 3 h, praćenjem opšteg postupka B. Reakcija je ohlađena, sipana u smešu 1N HCl i DCM 1:1, organske supstance su ekstrahovane (tri puta), spojene, osušene, prečišćene hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-271 (22 mg, prinos 33%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm : 8,49 (d, 1H), 8,35 (d, 1H), 7,45 (br. s., 1H), 7,23 (td, 1H), 7,05 (d, 1H), 7,01 (d, 2H), 6,63 (d, 1H), 5,97(s, 2H), 4,32 (d, 2H), 3,95 (d, 2H), 2,40 (br. s., 2H, 1,65 (t, 1H), 0,97 (d, 1H).
Referentno jedinjenje I-268
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-karboksi-5,5-dimetilpiperidinijum trifluoracetata
2-karboksi-5,5-dimetilpiperidinijum trifluoracetat je pripremljen kao bela čvrsta supstanca praćenjem postupka za sintezu 2-karboksi-4,4-difluorpiperidinijum trifluoracetata, kako je opisano u pripremi Referentnog Jedinjenja I-263, osim što je 3,3-dimetilpiperidin hidrohlorid korišćen u koraku 1.
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-268
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-karboksi-5,5-dimetilpiperidinijum trifluoracetat bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C. Dobijeni rastvor je sipan u vodu i zakiseljen do pH 3 pomoću 1N vodenog rastvora hlorovodonične kiseline. Dobijeni talog je sakupljen vakuum filtracijom, ispran rastvorom HCl (pH 3) i etrom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-268 (38 mg, prinos 62%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 13,0 (br. s, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,33 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,33 (priv. q, 1 H), 7,22 (m, 2 H), 7,10 (priv. t, 1 H), 6,85 (priv. t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 5,38 (m, 1 H), 3,99 (m, 1 H), 3,03 (m, 1 H), 2,11 (m, 1 H), 2,01 (m, 1 H), 1,44 (br. d, 1 H), 1,32 (td, 1 H), 0,97 (s, 3 H), 0,95 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-245
Rastvor metil 2-(4-aminotetrahidro-2H-piran-4-il)acetata hidrohlorida (3,0 ekvivalenta), trietilamina (10 ekvivalenata) i Intermedijera 1 mešan je u dioksanu/vodi (odnos 2:1) na 100 °C, praćenjem opšteg postupka B, dok polazna supstanca nije potpuno potrošena prema LC/MS. Rastvor je sipan u vodu i zakiseljen do pH 3 dodatkom 1N HCl i ekstrahovan dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom. Prečišćavanje sa reverznofaznom HPLC (20–65% acetonitril u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dalo je Referentno Jedinjenje 1-245 (8,8 mg, 13%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,82 (d, 1H), 8,31 (d, 1H), 7,53 (s, 1H), 7,30 (priv. q, 1H), 7,09 (m, 1H), 7,05 (priv. t, 1H), 7,01 (d, 1H), 6,97 (priv. t, 1H), 6,00 (s, 2H), 3,82 (dt, 2H), 3,74 (td, 2H), 3,20 (s, 2H), 2,65 (br. d, 2H), 2,06 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-155
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-pirolidin-2-ilmetanol bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 18 min kao rastvor u THF-u. Reakcija je razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organska faza je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 20–60% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-155, (11 mg, prinos 44%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,43 (d, 1H), 8,14 (d, 1H), 7,27 (s, 1H), 7,19 (m, 1H), 7,01 (priv. t, 1H), 6,97 (priv. t, 1H), 6,89 (priv. t, 1H), 6,57 (d, 1H), 5,94 (s, 2H), 5,29 (br. s, 1H), 4,52 (m, 1H), 3,88 (m, 2H), 3,78 (m, 2H), 2,13 (m, 1H), 2,07–1,92 (m, 2H), 1,79 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-160
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-2-ilmetanol bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 55 °C tokom 4 dana kao rastvor u THF-u/DMSO-u (2:1). Reakcija je razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organska faza je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 30–60% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-160, (9,6 mg, prinos 70%) kao bistrog ulja.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,44 (d, 1H), 8,17 (d, 1H), 7,26 (s, 1H), 7,19 (m, 1H), 7,02 (priv. t, 1H), 6,97 (priv. t, 1H), 6,86 (priv. t, 1H), 6,58 (d, 1H), 5,97 (d, 1H), 5,93 (d, 1H), 4,81 (m, 1H), 4,25 (m, 1H), 4,14 (m, 1H), 3,83 (br. s, 1H), 3,79 (m, 1H), 3,28 (m, 1H), 1,85–1,65 (m, 6H).
Referentno jedinjenje I-183
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil pirazolidin-1-karboksilat (1,1 ekviv.) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 70 °C tokom 5 dana kao rastvor u THF-u/DMSO-u (4:1). Reakcija je sipana u vodu i ekstrahovana etil acetatom. Organska faza je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 20% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-183, (53 mg, prinos 75%).
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,44 (d, 1H), 8,26 (d, 1H), 7,30 (s, 1H), 7,18 (m, 1H), 7,01 (priv. t, 1H), 6,95 (priv. t, 1H), 6,84 (priv. t, 1H), 6,56 (d, 1H), 5,96 (s, 2H), 4,40–3,60 (br. m, 4H), 2,13 (priv. kvintet, 2H), 1,45 (s, 9H).
Referentno jedinjenje I-193
Rastvor trifluorsirćetne kiseline (20 ekvivalenata) i Referentnog Jedinjenja I-183 mešan je u dihlormetanu na sobnoj temperaturi do potpune potrošnje polazne supstance prema LC/MS. Rastvor je pažljivo sipan u zasićeni natrijum bikarbonat i dihlormetan. Slojevi su razdvojeni i organski sloj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući Referentno Jedinjenje I-193 (35 mg, 85%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,43 (d, 1H), 8,17 (d, 1H), 7,31 (s, 1H), 7,18 (m, 1H), 7,01 (priv. t, 1H), 6,95 (priv. t, 1H), 6,82 (priv. t, 1H), 6,57 (d, 1H), 5,96 (s, 2H), 4,58 (br. s, 1H), 3,87 (m, 2H), 3,19 (priv. t, 2H), 2,19 (priv. kvintet, 2H).
Referentno jedinjenje I-213
Rastvor etil bromacetata (1,0 ekvivalent), N,N-diizopropiletilamina (1,5 ekvivalent) i Referentnog Jedinjenja I-193 mešan je u dimetilformamidu na sobnoj temperaturi do potpune potrošnje polazne supstance prema LC/MS. Rastvor je razblažen vodom i ekstrahovan etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanje hromatografijom na silika gelu (50% etil acetat/heksan) dalo je Referentno Jedinjenje I-213 (20 mg, 59%) kao bistro ulje.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,44 (d, 1H), 8,21 (d, 1H), 7,32 (s, 1H), 7,17 (m, 1H), 7,01 (priv. t, 1H), 6,95 (priv. t, 1H), 6,83 (priv. t, 1H), 6,57 (d, 1H), 5,96 (s, 2H), 4,22 (q, 2H), 3,98 (priv. t, 2H), 3,70 (s, 2H), 3,28 (priv. t, 2H), 2,25 (priv. kvintet, 2H), 1,28 (t, 3H).
Referentno jedinjenje I-216
Rastvor natrijum hidroksida (3,0 N u vodi, 8,0 ekvivalenata) i Referentnog Jedinjenja I-213 mešan je u metanolu na sobnoj temperaturi do potpune potrošnje polazne supstance prema LC/MS. Reakciona smeša je koncentrovana, razblažena vodom i neutralisana do pH 6–7 dodatkom 1N HCl. Sirovi proizvod je sakupljen vakuum filtracijom i prečišćavanje reverznofaznom HPLC (5–95% acetonitril u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dalo je Referentno Jedinjenje I-216 (13 mg, 72%) kao beličastu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 9,09 (d, 1H), 8,29 (d, 1H), 7,53 (s, 1H), 7,33 (m, 1H), 7,22 (m, 2H), 7,10 (priv. t, 1H), 6,84 (priv. t, 1H), 5,90 (s, 2H), 3,84 (m, 2H), 3,57 (s, 2H), 3,12 (m, 2H), 2,17 (priv. kvintet, 2H).
Referentno jedinjenje I-222
Rastvor 2-(pirolidin-2-il)sirćetne kiseline hidrohlorida (2,3 ekvivalenta), trietilamina (10 ekvivalenata) i Intermedijera 1 mešan je u dioksanu/vodi (odnos 2:1) na 100 °C, praćenjem opšteg postupka B, dok polazna supstanca nije potpuno potrošena prema LC/MS. Rastvor je razblažen vodom i neutralisan do pH 3 dodatkom 1N HCl. Dobijena čvrsta supstanca je sakupljena filtracijom i osušena pod vakuumom, dajući Referentno Jedinjenje I-222 (63 mg, 94%).
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,3 (s, 1H), 9,11 (d, 1H), 8,24 (d, 1H), 7,48 (s, 1H), 7,33 (m, 1H), 7,21 (m, 1H), 7,11 (m, 2H), 6,90 (m, 1H), 5,87 (s, 2H), 4,62 (m, 1H), 3,80 (m, 1H), 3,65 (m, 1H), 2,82 (m, 1H), 2,39 (m, 1H), 2,12–1,90 (m, 3H), 1,84 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-184
Jedinjenje je dobijeno opštim postupkom B, počevši od Intermedijera 1. Prečišćavanje hromatografijom na silika gelu (gradijent 20–50% etil acetat/heksan) dalo je Referentno Jedinjenje I-184 (62 mg, 81%) kao bistro ulje.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,45 (d, 1H), 8,22 (d, 1H), 7,27 (s, 1H), 7,19 (m, 1H), 7,02 (priv. t, 1H), 6,97 (priv. t, 1H), 6,87 (priv. t, 1H), 6,59 (d, 1H), 5,97 (d, 1H), 5,93 (d, 1H), 4,76 (br. m, 1H), 4,34–3,96 (br. m, 3H), 3,96–3,74 (br. m, 2H), 3,50–3,10 (br. m, 4H), 1,49 (s, 9H).
Referentno jedinjenje I-211 i Referentno jedinjenje I-212
Rastvor trifluorsirćetne kiseline (20 ekvivalenata) i Referentnog Jedinjenja I-184 mešan je u dihlormetanu na sobnoj temperaturi do potpune potrošnje polazne supstance prema LC/MS. Rastvor je pažljivo sipan u zasićeni natrijum bikarbonat i ekstrahovan dihlormetanom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanje reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dalo je dva proizvoda: Referentno Jedinjenje I-211 (17 mg, 28% kao so TFA) kao bistro ulje.<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,79 (m, 1H), 8,35 (m, 1H), 7,52 (s, 1H), 7,28 (m, 1H), 7,10 (m, 1H), 7,04 (m, 1H), 6,90 (m, 1H), 6,85 (m, 1H), 5,97 (s, 2H), 5,08 (m, 1H), 4,91 (m, 1H), 4,09 (m, 1H), 4,01 (m, 1H), 3,85 (priv. t, 1H), 3,71 (priv. d, 1H), 3,52 (priv. d, 1H), 3,45 (m, 1H), 3,40 (m, 1H). Referentno Jedinjenje I-212 (19 mg, 32%) kao bistro ulje.<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,80 (s, 1H), 8,34 (d, 1H), 7,61 (d, 1H), 7,29 (m, 1H), 7,10 (priv. t, 1H), 7,05 (priv. t, 1H), 6,94 (m, 1H), 6,91 (priv. t, 1H), 6,00 (s, 2H), 5,12–4,98 (m, 1H*), 4,82 (m, 1H), 4,59–4,32 (m, 1H*), 4,17 (m, 1H*), 3,93–3,58 (m, 4H*), 3,65–3,33 (m, 1H*). Kompleti pikova rotamera (~0,5H svaki) uočeni za odabrane protone obeleženi sa *.
Referentno jedinjenje I-150
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-6-hidroksipirimidin-4(3H)-ona (priprema ovog jedinjenja je opisana u objavljenoj patentnoj prijavi, WO2013/101830).
Smeša 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-karboksimidamida, dietil 2-fluormalonata (1 ekviv.) i DBU (1 ekviv.) u etanolu zagrevana je na 70 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom da bi se dobilo ulje. Ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni (0 do 20% dihlormetan u metanolu), dajući 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-6-hidroksipirimidin-4(3H)-on (145 mg, prinos 100%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,81 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,26–7,36 (m, 1 H) 7,05–7,18 (m, 2 H), 6,97 (t, 1 H), 6,92 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H).
Korak 2: Sinteza 3-(3-(4,6-dihlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola
Smeša 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) -6-hidroksipirimidin-4(3H)-ona (1 ekviv.) i POCl3 (40 ekviv.) zagrevana je na 70 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom da bi se dobila bela čvrsta supstanca.
Razblažena je etil acetatom i isprana vodom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen, dajući 3-(3-(4,6-dihlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)izoksazol (61 mg, prinos 38%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,40 (s, 1 H) 7,37 (s, 1 H) 7,10–7,18 (m, 1 H) 6,88–7,00 (m, 2 H) 6,76 (t, 1 H) 6,53 (d, 1 H) 5,96 (s, 2 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-150
Smeša 3-(3-(4,6-dihlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil) -1H-pirazol-5-il)izoksazola (1 ekviv.), morfolina [1M u THF-u] (1 ekviv.) i Hunigove baze (1 ekviv.) u THF-u mešana je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja bele čvrste supstance. Čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na koloni (0–100% etil acetat u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-150, (32 mg, prinos 47%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,47 (d, 1 H), 7,31–7,34 (m, 1 H), 7,19– 7,26 (m, 1 H), 7,02–7,09 (m, 1 H), 6,99 (t, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 3,89–3,96 (m, 4 H), 3,81–3,89 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-172
Ovo jedinjenje je pripremljeno u dva koraka.
Korak 1: Sinteza 3-(3-(4-hlor-5-fluor-6-metoksipirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)izoksazola.
U suspenziju 3-(3-(4,6-dihlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil) -1H-pirazol-5-il)izoksazola (1 ekviv.) u metanolu dodat je natrijum metoksid [0,5 M u metanolu] (1 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 4 h. Smeša je tretirana sa HCl (4,0 M u dioksanu, 1 ekviv.). Smeša je koncentrovana pod vakuumom. Dobijena čvrsta supstanca je rastvorena u etil acetatu i isprana zasićenim vodenim rastvorom soli.
Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja 3-(3-(4-hlor-5-fluor-6-metoksipirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)izoksazola (42 mg, prinos 85%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,67 (d, 1 H), 7,45 (s, 1 H), 7,16–7,21 (m, 1 H), 6,97–7,04 (m, 1 H), 6,94 (t, 1 H), 6,83 (d, 1 H), 6,74 (t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 4,12 (s, 3 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-172
Smeša 3-(3-(4-hlor-5-fluor-6-metoksipirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil) -1H-pirazol-5-il)izoksazola (1 ekviv.), trietilamina (2 ekviv.) i morfolina (2 ekviv.) u THF-u mešana je na 100 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana vodom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni (0–100% etil acetat u heksanu) radi dobijanja svetlosmeđe čvrste supstance. Čvrsta supstanca je isprana metanolom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-172, (19 mg, prinos 41%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (d, 1 H), 7,56 (s, 1 H), 7,29–7,36 (m, 1 H), 7,18–7,26 (m, 2 H), 7,09 (t, 1 H), 6,72 (t, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 4,01 (s, 3 H), 3,72 (s, 8 H).
Referentno jedinjenje I-23
Suspenzija 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-(trifluormetil) pirimidin-4(3H)-ona (ovaj intermedijer je opisan u objavljenoj patentnoj prijavi, WO2012/3405 A1) u fosforil trihloridu (75 ekviv.) zagrevana je na 70 °C tokom 1 h. Fosforil trihlorid je uklonjen pod mlazom azota, i dobijeni sirovi intermedijer je rastvoren u tetrahidrofuranu. Dodat je morfolin (30 ekviv.), i rastvor je mešan na sobnoj temperaturi do završetka reakcije prema LC/MS. Rastvor je sipan u zasićeni vodeni rastvor amonijum hlorida i dihlormetan. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su isprane zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Ostatak je suspendovan u dietil etru i dobijena čvrsta supstanca je filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-23 (6,5 mg, prinos 69%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,77 (m, 1 H), 8,66 (s, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,31–7,26 (m, 1 H), 7,12–7,02 (m, 2 H), 6,94 (m, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 3,85– 3,81 (m, 8 H).
Referentno jedinjenje I-24
Naslovno jedinjenje je sintetisano prema postupku opisanom za Referentno Jedinjenje I-23, osim što je 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4(3H)-on (ovaj intermedijer je opisan u prethodnoj patentnoj publikaciji WO2012/3405 A1) korišćen kao početni pirimidon. Finalni ostatak je suspendovan u dietil etru i dobijena čvrsta supstanca je filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-24 (42 mg, kvantitativni prinos) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,74 (m, 1H), 8,21 (d, 1H), 7,46 (s, 1H), 7,27– 7,22 (m, 1H), 7,10–6,99 (m, 2H), 6,89 (m, 1H), 6,79 (t, 1H), 6,70 (d, 1H), 5,95 (s, 2H), 3,77 (br s, 8H).
Referentno jedinjenje I-28
Naslovno jedinjenje je sintetisano prema postupku opisanom za Referentno Jedinjenje I-23, osim što je 5-hlor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il) -1H-pirazol-3-il)pirimidin-4(3H)-on (ovaj intermedijer je opisan u objavljenoj patentnoj prijavi WO2012/3405 A1) korišćen kao početni pirimidon. Finalni ostatak je suspendovan u dietil etru i dobijena čvrsta supstanca je filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-28 (7,5 mg, prinos 32%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,44 (m, 1H), 8,38 (s, 1H), 7,30 (s, 1H), 7,21– 7,15 (m, 1H), 7,03–6,98 (s, 1H), 6,95 (t, 1H), 6,82 (t, 1H), 6,57 (m, 1H), 5,95 (s, 2H), 3,85–3,81 (m, 8H).
Referentno jedinjenje I-29
Naslovno jedinjenje je sintetisano prema postupku opisanom za Referentno Jedinjenje I-23, osim što je 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) -6-okso-1,6-dihidropirimidin-5-karbonitril (ovaj intermedijer je opisan u prethodnoj patentnoj publikaciji WO2012/3405 A1) korišćen kao početni pirimidon. Finalni ostatak je suspendovan u dietil etru i dobijena čvrsta supstanca je filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-29 (18 mg, prinos 84%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,11 (m, 1H), 8,78 (s, 1H), 7,71 (s, 1H), 7,36–7,31 (m, 1H), 7,27–7,20 (m, 2H), 7,11 (t, 1H), 6,83 (t, 1H), 5,93 (s, 2H), 4,02–4,00 (m, 4H), 3,76–3,74 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-73
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-metoksipirimidin-4(3H)-ona
Rastvor 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-karboksimidamida (1 ekviv.), metil 3-(dimetilamino)-2-metoksiakrilata (3,1 ekviv.), i 1,8-diazabicikloundec-7-ena (2 ekviv.) mešan je na 100 °C tokom 6 h. Reakcioni rastvor je razblažen dihlormetanom i zasićenim amonijum hloridom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom (2x). Organske supstance su isprane zasićenim amonijum hloridom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanje sirove supstance pomoću hromatografije na silika gelu (gradijent 0–5% metanol u dihlormetanu) dalo je 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-5-metoksipirimidin-4-ol (49 mg, prinos 35%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,77 (d, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,29– 7,24 (m, 1 H), 7,10–7,02 (m, 2 H), 6,92–6,85 (m, 2 H), 5,96 (s, 2 H), 3,87 (s, 3 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-73
Naslovno jedinjenje je sintetisano prema postupku opisanom za Referentno Jedinjenje I-23, osim što je 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) -5-metoksipirimidin-4(3H)-on korišćen kao početni pirimidon. Finalni ostatak je suspendovan u dietil etru, i dobijena čvrsta supstanca je filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-73 (50 mg, prinos 86%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,08 (m, 1 H), 8,11 (s, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,35–7,29 (m, 1 H), 7,24–7,20 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,79 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 3,88 (s, 3 H), 3,75–3,71 (m, 8 H).
Referentno jedinjenje I-77
Rastvor piperidin-4-karboksilne kiseline (3 ekvivalenta), trietilamina (10 ekvivalenata) i Intermedijera 1 mešan je u tetrahidrofuranu i vodi (odnos 1:1) na 100 °C, praćenjem opšteg postupka B, dok prema LC/MS nije potpuno potrošena polazna supstanca. Rastvor je razblažen 1N vodenom hlorovodoničnom kiselinom i etil acetatom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom i 5:1 dihlormetanom/izopropil alkoholom. Organske supstance su kombinovane, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom.
Prečišćavanje reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dalo je Referentno Jedinjenje I-77 (11 mg, prinos 44%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,79 (m, 1H), 8,23 (d, 1H), 7,57 (m, 1H), 7,31– 7,26 (m, 1H), 7,12–7,03 (m, 2H), 6,96 (m, 1H), 6,90 (t, 1H), 5,99 (s, 2H), 4,70 (d, 2H), 3,51– 3,45 (m, 2H), 2,79–2,74 (m, 1H), 2,15–2,11 (m, 2H), 1,90–1,80 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-78
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 1,5 h kao rastvor u THF-u/vodi (1:1). Rastvor je razblažen 1N rastvorom hlorovodonične kiseline i etil acetatom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom i 5:1 dihlormetanom/izopropil alkoholom. Organske supstance su kombinovane, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-78, (7 mg, prinos 28%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,81 (m, 1H), 8,28 (d, 1H), 7,60 (m, 1H), 7,33– 7,27 (m, 1H), 7,13–7,04 (m, 2H), 6,97–6,92 (m, 2H), 6,01 (s, 2H), 4,52 (d, 1H), 4,31– 4,26 (m, 1H), 4,00 (dd, 1H), 3,93–3,84 (m, 1H), 2,84–2,78 (m, 1H), 2,23–2,12 (m, 1H), 2,04–1,88 (m, 2H), 1,82–1,73 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-76
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je pirolidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 2,5 h kao rastvor u THF-u/vodi (1:1). Rastvor je razblažen 1N rastvorom hlorovodonične kiseline i etil acetatom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom i 5:1 dihlormetanom/izopropil alkoholom. Organske supstance su kombinovane, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-76, (11 mg, prinos 45%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,83 (m, 1H), 8,29–8,27 (m, 1H), 7,63 (s, 1H), 7,33–7,29 (m, 1H), 7,13–7,05 (m, 2H), 6,99–6,96 (m, 2H), 6,03 (s, 2H), 4,23–4,03 (m, 5H), 2,34 (br s, 2H).
Referentno jedinjenje I-92
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-azabiciklo[2.2.1]heptan-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 16 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Po završetku reakcije, dodat je 3N rastvor hlorovodonične kiseline i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Organski ostatak je prenet u vodu, i čvrsta supstanca je filtrirana i isprana vodom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-92, (12 mg, prinos 47%) kao smeđe čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) postoji kao >3 dijastereomera δ 8,80 (m, 1H), 8,25–8,16 (m, 1H), 7,32–7,28 (m, 2H), 7,12–7,03 (m, 2H), 6,97–6,83 (m, 2H), 6,00– 5,96 (m, 2H), 4,51–4,3 (m, 1H), 2,99–2,90 (m, 1H), 2,25 (d, 1H), 1,94–1,57 (m, 6H).
Referentno jedinjenje I-100
Natrijum hidrid (1,0 ekvivalent) i etil 1H-pirol-2-karboksilat (1 ekvivalent) rastvoreni su u tetrahidrofuranu. Nakon 15 minuta mešanja, dodato je 0,5 ekvivalenata pirolidinskog anjona u rastvor Intermedijera 1 (1,0 ekvivalent) u tetrahidrofuranu na sobnoj temperaturi. Nakon 5 minuta, dodato je još 0,5 ekvivalenata anjona. Rastvor je mešan na sobnoj temperaturi tokom 45 minuta, na 45 °C tokom 2 sata, a zatim na 65 °C tokom 15 sati. Dodat je još 1 ekvivalent pirolskog anjona, i nakon 1,5 sata na 65 °C, rastvor je razblažen zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida i dihlormetanom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom.
Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (0–50% etil acetat u heksanu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-100 (16 mg, prinos 42%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,71 (m, 1H), 8,45 (m, 1H), 7,40 (s, 1H), 7,33– 7,32 (m, 1H), 7,22–7,14 (m, 2H), 7,04–6,95 (m, 2H), 6,84 (t, 1H), 6,57 (m, 1H), 6,43– 6,41 (m, 1H), 6,00 (s, 2H), 4,23 (q, 2H), 1,25 (t, 3H).
Referentno jedinjenje I-104
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-100 (1 ekvivalent) u tetrahidrofuranu, metanolu i vodi (odnos 3:1:1) tretiran je litijum hidroksidom hidratom (1,5 ekvivalenata). Rastvor je mešan na sobnoj temperaturi tokom 45 minuta i na 45 °C tokom 3 sata.
Rastvor je razblažen etil acetatom, 1N vodenim rastvorom natrijum hidroksida i vodom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je zakiseljen 1N vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline do pH ~ 1. Zakiseljeni vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom, osušen iznad magnezijum sulfata, filtriran, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-104 (1 mg, prinos 6%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,83 (m, 1H), 8,77 (m, 1H), 7,59 (s, 1H), 7,47 (m, 1H), 7,31–7,25 (m, 1H), 7,16–7,03 (m, 3H), 6,94 (m, 1H), 6,87 (t, 1H), 6,48–6,46 (m, 1H), 6,00 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-119
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-3-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, i reakcija je zagrevana kao rastvor u THF-u/vodi (10:1) tokom 16 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i ostatak je prenet u vodu. Čvrsta supstanca je filtrirana, i filtrat je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-119, (20 mg, prinos 48%) kao bele čvrste supstance.
1H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,80 (m, 1H), 8,33 (d, 1H), 7,55 (br s, 1H), 7,30–7,27 (m, 5H), 7,12–7,03 (m, 2H), 6,93 (s, 1H), 6,89 (t, 1H), 5,99 (s, 2H), 5,58 (br s, 1H), 5,21 (d, 1H), 5,10 (d, 1H), 3,42–3,40 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-140
Ono je sintetisano praćenjem opšteg postupka B, koristeći 1,2,3,4-tetrahidrohinolin-2-karboksilnu kiselinu i rastvarač tetrahidrofuran:voda u odnosu 10:1. Nakon što je polazna supstanca potrošena, rastvarač je uklonjen pod vakuumom i dobijeni ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA, gradijent 20 minuta) dajući Referentno Jedinjenje I-140 (9 mg, prinos 22%) kao narandžastu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,79 (m, 1H), 8,35 (d, 1H), 7,47 (s, 1H), 7,30– 7,19 (m, 3H), 7,16–7,02 (m, 4H), 6,90–6,85 (m, 2H), 5,97 (s, 2H), 5,04 (t, 1H), 2,85– 2,81 (m, 1H), 2,75–2,69 (m, 2H), 1,88–1,80 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-120
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-1-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 80 °C tokom 2 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Nakon što je polazna supstanca potrošena, rastvarač je uklonjen pod vakuumom i dobijeni ostatak je prenet u metanol, čvrste supstance su odvojene filtracijom, i filtrat je prečišćen reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA, gradijent 20 minuta) dajući Referentno Jedinjenje I-120 (27 mg, prinos 65%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,80 (m, 1H), 8,34 (d, 1H), 7,67–7,64 (m, 1H), 7,55 (s, 1H), 7,34–7,26 (m, 4H), 7,12–7,03 (m, 2H), 6,91 (t, 1H), 6,87 (s, 1H), 6,02 (s, 1H), 5,98 (s, 2H), 4,45–3,37 (m, 1H), 4,13–4,04 (m, 1H), 3,26–3,20 (m, 1H), 3,05 (dt, 1H).
Referentno jedinjenje I-121
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-1-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 80 °C tokom 2 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Nakon što je polazna supstanca potrošena, rastvarač je uklonjen pod vakuumom i dobijeni ostatak je prenet u metanol, čvrste supstance su odvojene filtracijom, i filtrat je prečišćen reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dajući Referentno Jedinjenje I-121 (17 mg, prinos 62%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,80 (m, 1H), 8,34 (d, 1H), 7,67–7,64 (m, 1H), 7,55 (s, 1H), 7,34–7,26 (m, 4H), 7,12–7,03 (m, 2H), 6,91 (t, 1H), 6,87 (s, 1H), 6,02 (s, 1H), 5,98 (s, 2H), 4,45–3,37 (m, 1H), 4,13–4,04 (m, 1H), 3,26–3,20 (m, 1H), 3,05 (dt, 1H).
Referentno jedinjenje I-123
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-4-karbonitril bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 80 °C tokom 2 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Nakon što je polazna supstanca potrošena, reakcioni rastvor je razblažen dihlormetanom, i rastvarač je osušen iznad magnezijum sulfata. Nakon filtriranja i uklanjanja rastvarača pod vakuumom, sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (0–70% etil acetat u heksanu) dajući željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-123, (28 mg, prinos 94%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,75 (m, 1H), 8,16 (d, 1H), 7,42 (s, 1H), 7,29– 7,24 (m, 1H), 7,11–7,06 (m, 1H), 7,02 (t, 1H), 6,90 (m, 1H), 6,80 (t, 1H), 5,95 (s, 2H), 4,24–4,18 (m, 2H), 3,76–3,70 (m, 2H), 3,13 (tt, 1H), 2,08 (ddd, 2H), 1,96–1,87 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-141
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-aminoacetonitril (kao so HCl) bio aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 90 °C kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Nakon mešanja tokom 15 h, dodata su još
dva ekvivalenta 2-aminoacetonitrila (kao so HCl), i rastvor je mešan još 24 h, nakon čega je rastvor razblažen vodom i etil acetatom. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran vodom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Dodat je metanol, i dobijeni željeni čvrsti proizvod je odvojen filtracijom. Metanolni filtrat je sadržao rastvoreni proizvod, i prečišćen je reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dajući dodatni proizvod koji je kombinovan sa filtriranim čvrstim supstancama radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-141 (11 mg, prinos 35%) kao žutomrke supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,11 (m, 1H), 8,43 (t, 1H), 8,36 (d, 1H), 7,61 (s, 1H), 7,36–7,30 (m, 1H), 7,25–7,20 (m, 2H), 7,11 (t, 1H), 6,86 (t, 1H), 5,90 (s, 2H), 4,55 (d, 2H).
Referentno jedinjenje I-145
Suspenzija natrijum azida (1 ekvivalent), amonijum hlorida (1 ekvivalent), i Referentnog Jedinjenja I-141 (1 ekvivalent) u N,N-dimetilformamidu zagrevana je na 80 °C tokom 1 sata, a zatim na 110 °C tokom 16 sati. Dodatni amonijum hlorid i natrijum azid su dodati i, nakon 20 sati, rastvor je razblažen metanolom i vodom.
Prečišćavanjem reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-145 (6 mg, 43%) kao žuta čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO- d6) δ 9,10 (m, 1H), 8,37 (d, 1H), 7,59 (s, 1H), 7,35–7,30 (m, 1H), 7,25–7,20 (m, 2H), 7,10 (t, 1H), 6,81 (t, 1H), 5,90 (s, 2H), 3,93–3,91 (m, 4H), 3,28–3,26 (m, 4H), 2,91 (br s, 2H).
Referentno jedinjenje I-139
U rastvor 2-metilpropan-2-ola (165 ekvivalenata) u dihlormetanu na 0 °C dodat je sulfuril hlorid izocijanat (150 ekvivalenata). Rastvor je održavan na 0 °C tokom 20 minuta, a zatim je 3 ekvivalenta dobijenog sulfonil hlorida dodato u rastvor Referentnog Jedinjenja I-4 (1 ekvivalent) i trietilamina (3 ekvivalenta) na sobnoj temperaturi u dihlormetanu. Rastvor je održavan na sobnoj temperaturi tokom
30 minuta, nakon čega je rastvor razblažen zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata i etil acetatom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Organske supstance su kombinovane, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (heksan u etil acetatu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-139 (8 mg, kvantitativni prinos) kao žutomrka čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,76 (m, 1H), 8,21 (d, 1H), 7,46 (s, 1H), 7,29– 7,24 (m, 1H), 7,12–7,07 (m, 1H), 7,02 (t, 1H), 6,91 (m, 1H), 6,80 (t, 1H), 5,96 (s, 2H), 4,02–3,99 (m, 4H), 3,49–3,47 (m, 2H), 1,46–1,43 (m, 9H).
Referentno jedinjenje I-125
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-4 (1 ekvivalent) u dihlormetanu dodat je trietilamin (2 ekvivalenta), a zatim metansulfonil hlorid (1,5 ekvivalent). Rastvor je mešan na sobnoj temperaturi tokom 15 minuta, a zatim razblažen vodom i etil acetatom. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran vodom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući Referentno Jedinjenje I-125 (8,5 mg, kvantitativni prinos) kao žutomrku čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,06 (m, 1H), 8,34 (d, 1H), 7,56 (s, 1H), 7,32–7,27 (m, 1H), 7,22–7,17 (m, 2H), 7,07 (t, 1H), 6,78 (t, 1H), 5,87 (s, 2H), 3,90–3,88 (m, 4H), 3,25–3,22 (m, 4H), 2,88 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-146
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, (1H-tetrazol-5-il)metanamin (kao so HCl) bio je aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 90 °C tokom 3 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Nakon obrade, organske supstance su isprane vodom, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-146, (21 mg, prinos 60%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,81 (m, 1H), 8,34 (d, 1H), 7,45 (s, 1H), 7,32– 7,26 (m, 1H), 7,12–7,03 (m, 2H), 6,94–6,90 (m, 2H), 6,00 (s, 2H), 5,23 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-147
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-139 (1 ekviv.) u dihlorometanu i trifluorsirćetnoj kiselini (200 ekviv.) mešan je na 23 °C tokom 2 h, nakon čega je rastvarač uklonjen pod vakuumom i ostatak je prenet u metanol. Čvrsti proizvod je odvojen filtracijom. Prečišćavanjem filtrata reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) i kombinovanjem sa prethodno filtriranim proizvodom dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-147, (2,4 mg, prinos 41%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,10 (m, 1H), 8,37 (d, 1H), 7,59 (s, 1H), 7,36–7,30 (m, 1H), 7,24–7,20 (m, 2H), 7,10 (t, 1H), 6,88 (s, 2H), 6,81 (t, 1H), 5,90 (s, 2H), 3,91–3,89 (m, 4H), 3,11–3,09 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-149
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, izoindolin-1-karboksilna kiselina je bila aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 80 °C tokom 1,5 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Po završetku prema LC/MS, rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i dobijena čvrsta supstanca je preneta u metanol i vodu (5:1).
Dobijene čvrste supstance su odvojene filtracijom, i filtrat je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-149, (14,5 mg, prinos 54%) kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,13 (br s, 1H), 8,39 (br s, 1H), 7,51 (br s, 2H), 7,45–7,39 (m, 2H), 7,36–7,31 (m, 1H), 7,27–7,21 (m, 1H), 7,14–7,05 (m, 2H), 6,96–6,75 (m, 2H), 6,03–5,82 (m, 3H), 5,23–5,07 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-158
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-139 (1 ekviv.) u metanolu dodat je (diazometil)trimetilsilan (~15 ekviv.) dok se žuta boja nije ustalila. Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, dajući intermedijer koji nije izolovan. Dodati su dihlormetan i trifluorsirćetna kiselina (200 ekvivalenata), i nakon mešanja na sobnoj temperaturi tokom 2 sata, rastvarač je uklonjen pod mlazom azota. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (0–5% metanol u dihlormetanu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-158 (2,1 mg, prinos 31%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,74 (m, 1H), 8,19 (d, 1H), 7,44 (s, 1H), 7,28– 7,22 (m, 1H), 7,10–7,05 (m, 1H), 7,01 (t, 1H), 6,90 (m, 1H), 6,78 (t, 1H), 5,94 (s, 2H), 4,01–3,98 (m, 4H), 2,66 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-177
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-147 (1 ekvivalent) i piridina
(100 ekvivalenata) u dihlormetanu na 0 °C dodat je acetil hlorid (5 ekvivalenata). Nakon pet minuta, rastvor je zagrejan do sobne temperature i održavan na toj temperaturi tokom 1 sata. Dodato je još acetil hlorida (5 ekviv.), i mešano je na sobnoj temperaturi tokom 2,5 sata. Rastvor je zatim sipan u zasićeni vodeni rastvor amonijum hlorida i dihlormetan. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom.
Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-177 (7,9 mg, prinos 29%) kao žuta čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,83 (m, 1H), 8,36 (d, 1H), 7,67 (s, 1H), 7,33– 7,28 (m, 1H), 7,13–7,04 (m, 2H), 6,97–6,92 (m, 2H), 6,02 (s, 2H), 4,22–4,20 (m, 4H), 3,60–3,58 (m, 4H), 2,03 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-175
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, 4-(metilsulfonil)piperidin je bio aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 80 °C tokom 1,5 h kao rastvor u THF-u. Po završetku prema LC/MS, rastvor je razblažen etil acetatom i zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida. Slojevi su razdvojeni i organski sloj je ispran dodatnim rastvorom amonijum hlorida, osušen iznad magnezijum sulfata, filtriran, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-175, (25 mg, prinos 93%) kao žutu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,44 (m, 1H), 8,21 (d, 1H), 7,26 (s, 1H), 7,20– 7,15 (m, 1H), 7,03–6,96 (m, 1H), 6,95 (t, 1H), 6,82 (t, 1H), 6,57 (m, 1H), 5,95 (s, 2H), 4,83 (d, 2H), 3,18–3,05 (m, 3H), 3,07 (s, 3H), 2,26 (d, 2H), 1,93 (qd, 2H).
Referentno jedinjenje I-192
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, N-metil-1-(1H-tetrazol-5-il)metanamin (kao so HCl) bio je aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 90 °C tokom 1,5 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Kada je reakcija završena prema proceni pomoću LC/MS, rastvor je razblažen 1 N rastvorom hlorovodonične kiseline i etil acetatom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su isprane vodom, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-192, (30 mg, 83%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,11 (m, 1H), 8,34 (d, 1H), 7,44 (s, 1H), 7,35–7,30 (m, 1H), 7,23–7,17 (m, 2H), 7,10 (t, 1H), 6,84 (t, 1H), 5,88 (s, 2H), 5,21 (s, 2H), 3,35 (m, 3H).
Referentno jedinjenje I-201
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, etil 2-((ciklopropilmetil)amino)acetat je bio aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 90 °C tokom 16 h kao rastvor u dioksanu. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (0–70% etil acetat u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-201, (32 mg, prinos 81%) kao bistrog ulja.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,43 (m, 1H), 8,17 (d, 1H), 7,21 (s, 1H), 7,19– 7,13 (m, 1H), 7,01–6,92 (m, 2H), 6,81 (t, 1H), 6,54 (m, 1H), 5,92 (s, 2H), 4,37 (s, 2H), 4,17 (q, 2H), 3,63 (d, 2H), 1,21 (t, 3H), 1,15–1,09 (m, 1H), 0,59–0,54 (m, 2H), 0,31–0,26 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-203
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-201 (1 ekvivalent) u tetrahidrofuranu, etanolu i vodi (odnos 3:1:1) tretiran je litijum hidroksidom monohidratom (1,5 ekvivalent) i mešan na sobnoj temperaturi tokom 4 sata, nakon čega je rastvor razblažen vodom i dihlormetanom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je zakiseljen do pH ~1. Zakiseljeni vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom, osušen iznad magnezijum sulfata, filtriran i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući Referentno Jedinjenje I-203 (18,5 mg, prinos 65%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,76 (d, 1H), 8,15 (d, 1H), 7,36 (s, 1H), 7,29– 7,24 (m, 1H), 7,10–7,01 (m, 2H), 6,86–6,82 (m, 2H), 5,94 (s, 2H), 4,47 (s, 2H), 3,96 (d, 2H), 1,22–1,15 (m, 1H), 0,59–0,55 (m, 2H), 0,38–0,34 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-204
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, 2-(izopropilamino)sirćetna kiselina je bila aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 16 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (0–10% metanol u dihlormetanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-204, (8 mg, prinos 33%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,40 (br s, 1H), 8,11 (br s, 1H), 7,22 (s, 1H), 7,20–7,15 (m, 1H), 7,20–6,92 (m, 2H), 6,83 (br s, 1H), 6,60 (br s, 1H), 5,91 (br s, 2H), 4,75 (br s, 1H), 4,14 (br s, 2H), 1,29 (d, 6H).
Referentno jedinjenje I-205
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, etil 2-(izobutilamino)acetat je bio aminski reagens, i reakcija je zagrevana na 90 °C tokom 44 h kao rastvor u dioksanu. Kada je reakcija završena prema proceni putem LC/MS, rastvor je razblažen vodom i dihlormetanom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (0–50% etil acetat u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-205, (19 mg, prinos 57%) kao žute čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,43 (m, 1H), 8,16 (d, 1H), 7,20–7,14 (m, 2H), 7,02–6,98 (m, 1H), 6,94 (t, 1H), 6,81 (t, 1H), 6,54 (m, 1H), 6,54 (m, 1H), 5,93 (s, 2H), 4,26 (s, 2H), 4,16 (q, 2H), 3,54 (d, 2H), 2,09–2,03 (m, 1H), 1,19 (t, 3H), 0,97 (d, 6H).
Referentno jedinjenje I-209
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-205 (1 ekvivalent) u tetrahidrofuranu, etanolu i vodi (odnos 3:1:1) tretiran je litijum hidroksidom monohidratom (2 ekvivalenta) i mešan na sobnoj temperaturi do potpune potrošnje polazne supstance prema LC/MS. Rastvor je razblažen vodom i dietil etrom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je zakiseljen do pH ~1. Zakiseljeni vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom, osušen iznad magnezijum sulfata, filtriran i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući Referentno Jedinjenje I-209 (13 mg, prinos 86%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,76 (m, 1H), 8,15 (d, 1H), 7,36 (s, 1H), 7,29– 7,24 (m, 1H), 7,10–7,01 (m, 2H), 6,86–6,82 (m, 2H), 5,92 (s, 2H), 4,38 (s, 2H), 3,61 (d, 2H), 2,15–2,08 (m, 1H), 1,00 (d, 6H).
Referentno jedinjenje I-257
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 4 koraka:
Korak 1: Sinteza (S)-2-(4-metilfenilsulfonamido)-3-(piridin-2-il)propanske kiseline
Suspenzija (S)-2-amino-3-(piridin-2-il)propanske kiseline, p-toluensulfonil hlorida (1,2 ekviv.) u vodi tretirana je natrijum hidroksidom (1N rastvor, 3 ekviv.).
Reakcija je mešana na 90 °C tokom 18 h. Dobijena smeša je ohlađena do sobne temperature, neutralisana do pH 61N rastvorom HCl. Natrijum hlorid je dodat do zasićenja rastvora koji je onda ekstrahovan dihlorometanom/izo-propanolom (4:1 V/V). Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući (S)-2-(4-metilfenilsulfonamido)-3-(piridin-2-il)propansku kiselinu kao beličastu čvrstu supstancu (prinos 35%).
Korak 2: Sinteza (S)-2-(N,4-dimetilfenilsulfonamido)-3-(piridin-2-il)propanske kiseline
Suspenzija (S)-2-(4-metilfenilsulfonamido)-3-(piridin-2-il)propanske kiseline i metil jodida (3,2 ekviv.) u 1N vodenom rastvoru natrijum hidroksida (4,0 ekviv.) zagrevana je na 100 °C tokom 6 h. Dobijena smeša je ohlađena na sobnu temperaturu, neutralisana do pH 61N rastvorom HCl i ekstrahovana dihlormetanom/izo-propanolom (4:1 V/V).
Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 20–50% acetonitril/metanol (7:1) u dihlormetanu) dobijena je (S)-2-(N,4-dimetilfenilsulfonamido)-3-(piridin-2-il)propanska kiselina kao žuta penasta čvrsta supstanca (prinos 39%).
Korak 3: Sinteza (S)-2-(metilamino)-3-(piridin-2-il)propanske kiseline (kao soli HBr)
U (S)-2-(N,4-dimetilfenilsulfonamido)-3-(piridin-2-il)propansku kiselinu dodat je HBr (33 mas.% u glacijalnoj sirćetnoj kiselini, 25 ekviv.). Reakcija je mešana na 85 °C tokom 6 h, a zatim na 60 °C tokom 3 dana. Dodatna količina rastvora HBr (3,3 ekviv.) je dodata, i dobijena smeša je mešana na 85 °C tokom 6 h. Reakcija je ohlađena do sobne temperature, razblažena vodom i isprana etrom. Vodena faza je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja sirove (S)-2-(metilamino)-3-(piridin-2-il)propanske kiseline dihidrobromida kao gustog crvenog ulja (prinos >99%) koje je korišćeno u sledećem koraku bez dalje obrade.
Korak 4: Sinteza Referentnog jedinjenja I-257
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-2-(metilamino)-3-(piridin-2-il)propanska kiselina (kao so HBr) bila aminski reagens, korišćen je 1,1 ekvivalent Intermedijera 1, i sadržaj je zagrevan na 100 °C. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC (20–75% acetonitril u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-257, (123 mg, prinos 73%) kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) d 8,81 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 8,13 (priv. t, 1 H), 7,88 (d, 1 H), 7,58 (priv. t, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,29 (priv. q, 1 H), 7,11 (m, 1 H), 7,06 (priv. t, 1 H), 6,90 (d, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 6,01 (d, 1 H), 5,97 (d, 1 H), 5,65 (br. m, 1 H), 3,88 (dd, 1 H), 3,67 (dd, 1 H), 3,35 (d, 3 H).
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,81 (d, 1H), 8,49 (d, 1H), 8,24 (d, 1H), 8,13 (priv. t, 1H), 7,88 (d, 1H), 7,58 (priv. t, 1H), 7,42 (s, 1H), 7,29 (priv. q, 1H), 7,11 (m, 1H), 7,06 (priv. t, 1H), 6,90 (d, 1H), 6,89 (m, 1H), 6,01 (d, 1H), 5,97 (d, 1H), 5,65 (br. m, 1H), 3,88 (dd, 1H), 3,67 (dd, 1H), 3,35 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-200
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 8 koraka:
Korak 1: Sinteza etil 3-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-5-karboksilata Suspenzija izoksazol-3-karbohidrazida (1 ekviv.), etil 2-amino-2-tioksoacetata (1 ekviv.) i amonijum hlorida (10 ekviv.) u apsolutnom etanolu u zaptivenoj boci zagrevana je na 110 °C tokom 7 dana. Sirova smeša je koncentrovana pod vakuumom. Dodata je voda, i vodena faza je ekstrahovana etil acetatom.
Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 10–20% acetonitril/metanol (7:1) u dihlormetanu) dobijen je etil 3-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-5-karboksilat kao narandžasta čvrsta supstanca (prinos 24%).
Korak 2: Sinteza etil 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol- 3-karboksilata i etil 1-(2-fluorbenzil)-3-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-5-karboksilata
U etil 3-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-5-karboksilat u DMF-u dodat je natrijum hidrid (60 mas.% u mineralnom ulju, 1,2 ekviv.). Nakon 10 minuta, dodat je 2-fluorbenzil bromid (1,2 ekviv.) i reakcija je mešana tokom 2 h. Dodata je voda, i dobijena smeša je ekstrahovana etil acetatom. Kombinovane organske faze su isprane vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 10–40% etil acetat/heksan) dobijeni su etil 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-3-karboksilat i etil 1-(2-fluorbenzil)-3-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-5-karboksilat (prinos 63%, odnos 42:58).
Korak 3: Sinteza 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol- 3-karboksilne kiseline i 1-(2-fluorbenzil)-3-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol- 5-karboksilne kiseline
U rastvor etil 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol -3-karboksilata i etil 1-(2-fluorbenzil)-3-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-5-karboksilata u tetrahidrofuranu/metanolu/vodi (odnos 3:1:1) dodat je litijum hidroksid hidrat
(1,5 ekvivalent). Nakon 1 h, dodati su voda i 1N rastvor HCl (odnos 50:8), i dobijena smeša je ekstrahovana etil acetatom. Napomena: Proizvod nije bio u potpunosti rastvorljiv, i sakupljen je vakuum filtracijom. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom/izo-propanolom (4:1 V/V). Kombinovane organske faze su koncentrovane pod vakuumom i triturirane sa etrom radi dobijanja željenog proizvoda. Kombinovane čvrste supstance (88%, smeša regioizomera) su korišćene u sledećem koraku bez dalje obrade.
Korak 4: Sinteza 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4- triazol-3-karbonitrila
U suspenziju 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol- 3-karboksilne kiseline i 1-(2-fluorbenzil)-3-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol- 5-karboksilne kiseline, 2-metilpropan-2-amina (2 ekviv.) i trietilamina (2 ekviv.) u etil acetatu dodat je npropilfosfonski anhidrid (T3P, 50 mas.% rastvor u etil acetatu, 3 ekviv.). Dobijeni žuti rastvor je zagrevan na 65 °C tokom 2,5 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Dodat je fosforil trihlorid (18 ekviv.) i dobijene smeše su mešane na 70 °C tokom 50 min. Reakcija je prekinuta pažljivim sipanjem u smešu vode i leda, neutralisana do pH 7 dodatkom zasićenog rastvora natrijum bikarbonata i ekstrahovana dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 10–60% etil acetat/heksan) dobijen je 1-(2-fluorbenzil) -5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-3-karbonitril (prinos 39%). Napomena: Jedan od regioizomera je dekarboksilovan, dajući 3-(1-(2-fluorbenzil)-1H-1,2,4-triazol-3-il) izoksazola. Strukturna asignacija je u skladu sa primećenim NOE. Moguće je da je došlo do sporedne reakcije prilikom koraka saponifikacije (korak 3).
Korak 5: Sinteza 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol- 3-karboksimidamida
Rastvor 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-3-karbonitrila u metanolu tretiran je natrijum metoksidom (25 mas.% rastvor u metanolu, 5 ekviv.) i mešan tokom 1 h. Dodat je amonijum hlorid (10 ekviv.). Nakon 18 h, reakciona smeša je koncentrovana pod vakuumom i razdeljena između poluzasićenog natrijum bikarbonata/1N rastvora natrijum hidroksida (odnos 10:1) i etil acetata. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-3-karboksimidamid (prinos >99%) koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.
Korak 6: Sinteza 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-1,2,4-triazol-3-il)pirimidin-4(3H)-ona
Suspenzija 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol- 3-karboksimidamida je tretirana natrijum (Z)-3-etoksi-2-fluor-3-oksoprop- 1-en-1-olatom (3,0 ekviv.) i zagrevana na 90 °C tokom 1 h. Nakon hlađenja do sobne temperature, reakciona smeša je neutralisana dodatkom HCl (1,25 M rastvor u etanolu). Dobijena bledožuta suspenzija je mešana tokom 5 minuta, a zatim koncentrovana pod vakuumom. Ostatak je razdeljen između dihlormetana i vode, i vodeni sloj je povratno ekstrahovan dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 5–20% acetonitril/metanol (7:1) u dihlormetanu) dobijen je 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-3-il)-pirimidin-4(3H)-on (61 mg, prinos 74%) kao bledožuta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,95 (d, 1H), 8,09 (d, 1H), 7,35 (priv. q, 1H), 7,23 (priv. t, 1H), 7,17 (d, 1H), 7,15 (m, 2H), 6,07 (s, 2H).
Korak 7: Sinteza 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-1,2,4-triazol-5-il)izoksazola
Suspenzija 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-1,2,4-triazol-3-il)pirimidin-4(3H)-ona u fosforil trihloridu (77 ekviv.) zagrevana je na 65 °C tokom 2 h. Reakciona smeša je pažljivo sipana u led i mešana tokom 20 min. Dobijena smeša je zalužena do pH 8 dodatkom zasićenog natrijum bikarbonata i ekstrahovana dihlormetanom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-1,2,4-triazol-5-il)izoksazol kao beličastu čvrstu supstancu (prinos >99%).
Korak 8: Sinteza Referentnog jedinjenja I-200
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-metil-2-(metilamino)buterna kiselina bila aminski reagens, 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-1,2,4-triazol-5-il)izoksazol je korišćen umesto Intermedijera 1, i sadržaj je zagrevan na 100 °C. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 20-50% (acetonitril/metanol=7:1) u dihlormetanu) dajući nečisti proizvod. Uzorak je ponovo prečišćen pomoću reverznofazne HPLC (5–95% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 minuta) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-200, (23 mg, prinos 66%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,56 (d, 1 H), 8,34 (d, 1 H), 7,27 (priv. q, 1 H), 7,21 (priv. t, 1 H), 7,15 (d, 1 H), 7,06 (m, 2 H), 6,09 (d, 1 H), 6,02 (d, 1 H), 4,27 (d, 1 H), 3,07 (d, 3 H), 2,55 (m, 1 H), 1,10 (d, 3 H), 0,95 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-249
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-metilpiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-1,2,4-triazol-5-il)izoksazol (čija je sinteza opisana u postupku za Referentno Jedinjenje I-200) korišćen je umesto Intermedijera 1, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 19 h. Reakcija je ohlađena i razblažena vodom i neutralisana 1N vodenim rastvorom HCl. Dobijene čvrste supstance su sakupljene vakuum filtracijom, isprane vodom i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-249 (29 mg, prinos 85%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,54 (d, 1H), 8,22 (d, 1H), 7,24 (m, 1H), 7,17 (d, 1H), 7,07–7,00 (m, 3H), 6,08 (s, 2H), 4,41 (br. d, 2H), 3,38 (priv. t, 2H), 2,28 (br. d, 2H), 1,59 (m, 2H), 1,31 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-1
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je pirolidin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-1, (23 mg, prinos 76%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (d, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,30–7,40 (m, 1 H), 7,18–7,28 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 3,65–3,70 (m, 4 H), 1,92 (d, 4 H).
Referentno jedinjenje I-2
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-2, (25 mg, prinos 80%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (s, 1 H), 8,26 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,32 (s, 2 H), 7,20–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 3,74– 3,80 (m, 4 H), 1,58–1,62 (m, 6 H).
Referentno jedinjenje I-3
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je morfolin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-3, (24 mg, prinos 76%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (s, 1 H), 8,33 (d, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,32 (d, 2 H), 7,20–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 2 H), 6,81 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 3,79 (d, 4 H), 3,74 (d, 4 H).
Referentno jedinjenje I-4
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperazin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h.
Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-4, (20 mg, prinos 64%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (s, 1 H), 8,33 (d, 1 H), 7,56 (s, 1 H), 7,32 (s, 1 H), 7,20–7,28 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 3,78– 3,84 (m, 4 H), 2,90–3,00 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-5
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metilpiperazin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h.
Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-5, (23 mg, prinos 71%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (s, 1 H), 8,31 (d, 1 H), 7,56 (s, 1 H), 7,32 (s, 1 H), 7,18–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,80 (s, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 3,74– 3,81 (m, 4 H), 3,25–3,35 (s, 3 H), 2,20–2,30 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-6
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-morfolinoetanamin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-6, (25 mg, prinos 72%) kao gume.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,59 (s, 1 H), 7,48 (s, 1 H), 7,28–7,38 (m, 1 H), 7,17–7,26 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 3,56–3,62 (m, 4 H), 3,48 (t, 4 H), 2,44(m, 2 H), 2,29–2,40 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-7
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N,N-dimetiletan-1,2-diamin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-7, (24 mg, prinos 76%) kao gume.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,48 (s, 1 H), 7,29–7,38 (m, 1 H), 7,18–7,27 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,88 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 3,57 (q, 2 H), 2,43–2,49 (m, 2 H), 2,19 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje I-9
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je cikloheksilamin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h.
Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-9, (20 mg, prinos 62%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,14 (d, 1 H), 7,51 (d, 1 H), 7,45 (s, 1 H), 7,33 (d, 1 H), 7,18–7,28 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 4,03-4,08 (m, 1 H), 1,89-1,92 (m, 2 H), 1,72-1,76 (m, 2 H), 1,63 (d, 2 H), 1,32– 1,43 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-8
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je dimetilamin (7 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-8, (19 mg, prinos 67%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (s, 1 H), 8,18 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,39–7,45 (m, 1 H), 7,18–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,82–6,88 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 3,24 (d, 6 H).
Referentno jedinjenje I-11
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-metilpirolidin bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-11, (16 mg, prinos 51%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,29–7,38 (m, 1 H), 7,17–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,84 (t 1 H), 5,92 (s, 2 H), 4,40-4,48 (m, 1 H), 3,75–3,90 (m, 1 H), 3,56–3,69 (m, 1 H), 2,00–2,07 (m, 2 H), 1,93 (d, 1 H), 1,65-1,73 (m, 1 H), 1,23 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-10
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-4-ol bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-10, (19 mg, prinos 58%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,21–7,39 (m, 3 H), 7,10 (t, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,78-4,84 (m, 1 H), 4,18 (d, 2 H), 3,74-3,79 (m, 1 H), 3,37–3,47 (m, 2 H), 1,81-8,89 (m, 2 H), 1,40–1,54 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-12
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil 4-aminopiperidin-1-karboksilat (1,5 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 010% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-12, (36 mg, prinos 90%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,04–9,15 (m, 1 H), 8,18 (d, 1 H), 7,53–7,65 (m, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,30–7,39 (m, 1 H), 7,19–7,27 (m, 2 H), 7,07–7,16 (m, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,83–5,91 (m, 2 H), 4,25 (d, 1 H), 3,96 (d, 2 H), 2,87–2,91 (m, 2 H), 1,87 (d, 2 H), 1,44–1,51 (m, 2 H),1,41 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-13
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-pirolidin-2-ilmetanol bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 10 min kao rastvor u THF-u, zatim na 23 °C tokom 18 h.
Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-13, (18 mg, prinos 55%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,28–7,37 (m, 1 H), 7,18–7,26 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 5,85–5,93 (m, 2 H), 4,86 (t, 1 H), 4,32–4,39 (m, 1 H), 3,74–3,79 (m, 1 H), 3,62–3,69 (m, 1 H), 3,52– 3,59 (m, 1 H), 3,44–3,50 (m, 1 H), 1,98–2,04 (m, 2 H), 1,91 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-17
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metoksipirolidin (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-17, (12 mg, prinos 61%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,29–7,40 (m, 1 H), 7,18–7,28 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,03–4,12 (m, 1 H), 3,70–3,87 (m, 3 H), 3,66 (d, 1 H), 3,28 (s, 3 H), 1,96–2,15 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-18
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-3-ol (4 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-18, (14 mg, prinos 72%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,25 (d, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,28–7,39 (m, 1 H), 7,17–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,97 (d, 1 H), 4,18 (d, 1 H), 3,56–3,68 (m, 1 H), 3,37–3,48 (m, 2 H), 3,21 (dd, 1 H), 1,73–1,96 (m, 2 H), 1,43-1,58 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-25
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil piperidin-3-ilkarbamat (4 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-25, (25 mg, prinos 66%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,75 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,23–7,38 (m, 1 H), 7,08–7,17 (m, 1 H), 7,05 (t, 1 H), 6,95 (s, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 6,78 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,40 (d, 1 H), 4,13–4,24 (m, 1 H), 3,69 (br. s., 1 H), 3,56 (d, 1 H), 3,35–3,42 (m, 1 H), 2,00–2,09 (m, 1 H), 1,91 (dd, 1 H), 1,59–1,72 (m, 2 H), 1,45 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-26
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil 3-aminoazetidin-1-karboksilat (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u, a zatim zagrevan na 75 °C dok potpuna potrošnja polaznog materijala nije uočena pomoću LC/MS. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-26, (24 mg, prinos 67%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,31 (d, 1 H), 8,25 (d, 1 H), 7,48–7,57 (m, 1 H), 7,29–7,38 (m, 1 H), 7,15–7,28 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 4,76–4,93 (m, 1 H), 4,15–4,25 (m, 2 H), 3,91 (dd, 2 H), 1,39 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-27
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil 3-aminopiperidin-1-karboksilat (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u, a zatim zagrevan na 75 °C dok potpuna potrošnja polaznog materijala nije uočena pomoću LC/MS. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-27, (24 mg, prinos 57%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,78 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,25–7,33 (m, 1 H), 7,08–7,17 (m, 1 H), 7,05 (t, 1 H), 6,95 (s, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 6,78 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,40 (d, 1 H), 4,18 (d, 1 H), 3,69 (m, 1 H), 3,56 (d, 1 H), 3,39 (d, 1 H), 1,99–2,08 (m, 1H), 1,91 (dd, 1 H), 1,57–1,76 (m, 2 H), 1,45 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-19
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metoksipiperidin (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u, a zatim zagrevan na 75 °C dok potpuna potrošnja polaznog materijala nije uočena pomoću LC/MS. Reakcija je ohlađena i filtrirana, i čvrste supstance su isprane etil acetatom. Filtrat je sakupljen i ispran vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-19, (15 mg, prinos 74%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,06 (d, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,25–7,35 (m, 1 H), 7,13–7,24 (m, 2 H), 7,07 (t, 1 H), 6,78–6,87 (m, 1 H), 5,86 (s, 2 H), 3,91 (d, 1 H), 3,62–3,81 (m, 3 H), 3,34 (dd, 1 H), 3,23 (s, 3 H), 1,83–1,94 (m, 1 H), 1,72–1,81 (m, 1 H), 1,56–1,65 (m, 1 H), 1,44–1,54 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-20
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je pirolidin-3-ol (4 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i filtrirana, i čvrste supstance su isprane etil acetatom. Filtrat je sakupljen i ispran vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-20, (10 mg, prinos 53%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,29–7,37 (m, 1 H), 7,18–7,28 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 5,04 (d, 1 H), 4,32-4,39 (m, 1 H), 3,81 (d, 1 H), 3,69-3,77 (m, 1 H), 3,60–3,68 (m, 1 H), 1,96-2,05 (m, 1 H), 1,88–1,95 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-21
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil azetidin-3-ilkarbamat (4 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i filtrirana, i čvrste supstance su sakupljene i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-21, (30 mg, prinos 79%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (s, 1 H), 8,25 (m, 1 H), 7,62–7,66 (m, 2 H), 7,51 (s, 1 H), 7,29–7,34 (m, 1 H), 7,15–7,27 (m, 2 H), 7,07–7,14 (m, 1 H), 6,79–6,84 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,35–4,44 (m, 2 H), 4,01–4,12 (m, 2 H), 3,84-3,90 (m, 1 H), 1,39 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-22
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-metoksipiperidin (4 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 1 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-22, (15 mg, prinos 74%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,05 (d, 1 H), 8,25 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,26–7,31 (m, 1 H), 7,14–7,25 (m, 2 H), 7,07 (t, 1 H), 6,74–6,82 (m, 1 H), 5,87 (s, 2 H), 4,06–4,11 (m, 2 H), 3,42–3,50 (m, 2 H), 3,25 (s, 3 H), 1,89-1,95 (m, 2 H), 1,46– 1,51 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-64
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-metiltetrahidro-2H-piran-4-amin (kao so HCl) (5 ekviv.) bio aminski reagens, 10 ekvivalenata Hunigove baze je korišćeno umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 175 °C tokom 1 h u mikrotalasnoj pećnici kao rastvor u THF-u/DMF-u (1:1). Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 5-90% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-64, (4 mg, prinos 20%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,74 (s, 1 H), 8,05 (d, 1 H), 7,19–7,33 (m, 2 H), 6,97–7,12 (m, 2 H), 6,79–6,93 (m, 2 H), 5,92 (s, 2 H), 3,67–3,81 (m, 4 H), 2,49 (d, 2 H), 1,77–1,91 (m, 2 H), 1,63 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-101
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(terc butoksikarbonil)piperazin-2-karboksilna kiselina hidrat (4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 5 h kao rastvor u THF-u/vodi (9:1). Obrada je izvedena pomoću etil acetata umesto dihlormetana. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-101, (12 mg, prinos 26%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,39 (d, 1 H), 7,54 (s, 1H), 7,28–7,39 (m, 1 H), 7,15–7,25 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,85–5,97 (m, 2 H), 5,17 (br. s., 1 H), 4,45 (d, 1 H), 4,33 (br. s., 1 H), 3,91–4,02 (m, 1 H), 3,33–3,39 (m, 2 H), 3,05–3,17 (m, 1 H), 1,41 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-163
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4,5,6,7-tetrahidro-3H-imidazo[4,5-c]piridin-4-karboksilna kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 175 °C tokom 10 minuta kao rastvor u NMP-u. Sadržaj je razblažen dietil etrom, i dobijeni talog je filtriran i sakupljen. Sirova supstanca je dalje prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-163, (5 mg, prinos 15%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, metanol-d4) δ ppm 9,03 (d, 1 H), 8,82–8,89 (m, 1 H), 8,58 (s, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,28–7,37 (m, 1 H), 7,11–7,18 (m, 1 H), 7,02–7,10 (m, 1 H), 6,94 (s, 1 H), 6,83–6,92 (m, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 5,12 (d, 1 H), 5,00 (d, 1 H), 4,55–4,64 (m, 1 H), 3,43 (dd, 1 H), 3,20 (d, 1 H).
Referentno jedinjenje I-189
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-etilpiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je nedovršena, tako da su dodatni aminski reagens (3 ekviv.), trietilamin (4 ekviv.) i DMF (ekvivalentna zapremina kao THF) dodati u posudu, i dobijena smeša je zagrevana na 85 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-189, kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, metanol-d4) δ ppm 8,79 (d, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,21–7,35 (m, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 7,05 (t, 1 H), 6,95 (d, 1 H), 6,89 (t, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 4,65 (d, 2 H), 3,33–3,43 (m, 2 H), 2,32 (d, 2 H), 1,63–1,68 (m, 2 H), 1,55– 1,63 (m, 2 H), 0,91 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-190
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metilpiperidin-4-karboksilna kiselina bila aminski reagens, korišćeno je
4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je nedovršena, tako da su dodatni aminski reagens (3 ekviv.), trietilamin (4 ekviv.) i DMF (ekvivalentna zapremina kao THF) dodati u posudu, i dobijena smeša je zagrevana na 85 °C tokom 18 h. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom, i isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-190, kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, metanol-d4) δ ppm 8,79 (d, 1 H), 8,22–8,29 (m, 1 H), 7,59 (s, 1 H), 7,24 -7,34 (m, 1 H), 7,02 -7,15 (m, 2 H), 6,96–7,00 (m, 1 H), 6,93 (t, 1 H), 6,01 (m, 2 H), 4,76 (d, 1 H), 4,58 (d, 1 H), 3,70 (dd, 1 H), 3,52–3,58 (m, 1 H), 2,87–2,94 (m, 1 H), 2,45–2,54 (m, 1 H), 2,00–2,11 (m, 1 H), 1,90–1,99 (m, 1 H), 1,02 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-235
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-(1-(2,3-difluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-5-fluorpirimidin-4(3H)-ona
Prethodno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka A, korišćenjem 1-(izoksazol-3-il)etanona u koraku 1 i 2,3-difluorbenzilhidrazina u koraku 2.
Korak 2: Priprema 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2,3-difluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola
Suspenzija 2-(1-(2,3-difluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-fluorpirimidin-4(3H)-ona u fosforil trihloridu (47 ekviv.) zagrevana je na 65 °C tokom 2 sata. Reakciona smeša je pažljivo sipana u led i mešana tokom 20 min. Dobijena smeša je zalužena do pH 8 dodatkom zasićenog natrijum bikarbonata i ekstrahovana dihlormetanom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2,3-difluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazol kao svetložutu čvrstu supstancu koja je korišćena u sledećem koraku bez dalje obrade.
Korak 3: Sinteza jedinjenja I-235
Rastvor (S)-3-metil-2-(metilamino)buterne kiseline (3,0 ekvivalenta), trietilamina (10 ekvivalenata). i 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2,3-difluorbenzil) 1H-pirazol-5-il)izoksazola je mešan u dioksanu/vodi (odnos 2:1) na 100 °C tokom 23 h, praćenjem opšteg postupka B. Rastvor je razblažen vodom, neutralisan do pH 3 dodatkom 1N HCl i ekstrahovan dihlormetanom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom.
Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0-10% acetonitril/metanol (7:1) u dihlormetanu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-235 (38 mg, 61% u 2 koraka) kao beličasta čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,46 (d, 1H), 8,22 (d, 1H), 7,23 (s, 1H), 7,04 (dd, 1H), 6,92 (dd 1H), 6,77 (priv. t, 1H), 6,58 (d, 1H), 5,99 (d, 1H), 5,94 (d, 1H), 4,27 (d, 1H), 3,24 (d, 3H), 2,52 (m, 1H), 1,11 (d, 3H), 0,94 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-236
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(oksazol-2-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4(3H)-ona
Prethodno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka A, korišćenjem 1-(oksazol-2-il)etanona u koraku 1 i 2-fluorbenzilhidrazina u koraku 2.
Korak 2: Sinteza 2-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H- pirazol-5-il)oksazola
Prethodno jedinjenje je pripremljeno praćenjem postupka analognog koraku 2 sinteze Referentnog Jedinjenja I-235, korišćenjem 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)- 5-(oksazol-2-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4(3H)-ona kao početnog pirimidona.
Korak 3: Sinteza jedinjenja I-236
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-metil-2-(metilamino)buterna kiselina bila aminski reagens, 2-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)oksazol je korišćen umesto Intermedijera 1, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 41 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0-20% (acetonitril/metanol=7:1) u dihlormetanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-236 (8,9 mg, 49% u dva koraka) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,25 (d, 1H), 7,70 (s, 1H), 7,46 (s, 1H), 7,24 (s, 1H), 7,21 (m 1H), 7,07-6,95 (m, 3H), 6,11 (d, 1H), 6,04 (d, 1H), 4,27 (d, 1H), 3,23 (d, 3H), 2,52 (m, 1H), 1.11 (d, 3H), 0,94 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-36
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-12 rastvorenog u dihlormetanu uz mešanje je dodata ekvivalentna zapremina trifluorsirćetne kiseline na 23 °C. Sadržaj je mešan dok LC/MS analiza nije pokazala da je polazna supstanca kompletno potrošena. Reakcija je razblažena dihlormetanom i ugašena zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organski sloj je nadalje osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-36 (19,5 mg, prinos 75%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,46 (s, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,27–7,30 (m, 1 H), 7,13–7,23 (m, 1 H), 7,00–7,09 (m, 1 H), 6,91–7,00 (m, 1 H), 6,81–6,90 (m, 1 H), 6,54– 6,62 (m, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 5,19 (d, 1 H), 4,26–4,40 (m, 1 H), 3,23–3,35 (m, 2 H), 3,03 (br. s, 1H), 2,92 (td, 2 H), 2,10-2,20 (m, 2 H), 1,59–1,77 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-37
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-25 rastvorenog u dihlormetanu uz mešanje je dodata ekvivalentna zapremina trifluorsirćetne kiseline na 23 °C. Sadržaj je mešan dok LC/MS analiza nije pokazala da je polazna supstanca kompletno potrošena. Reakcija je razblažena dihlormetanom i ugašena zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organski sloj je nadalje osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-37 (14 mg, prinos 79%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,45 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,30 (s, 1 H), 7,14– 7,23 (m, 1 H), 7,00–7,07 (m, 1 H), 6,96 (td, 1 H), 6,78–6,89 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,39–4,51 (m, 1 H), 4,22–4,36 (m, 1 H), 3,25 (ddd, 1 H), 2,93–3,08 (m, 2H), 1,99–2,11 (m, 1 H), 1,83–1,92 (m, 1 H), 1,59–1,72 (m, 1 H), 1,37–1,50 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-38
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-26 rastvorenog u dihlormetanu uz mešanje je dodata ekvivalentna zapremina trifluorsirćetne kiseline na 23 °C. Sadržaj je mešan dok LC/MS analiza nije pokazala da je polazna supstanca kompletno potrošena. Reakcija je razblažena dihlormetanom i ugašena zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organski sloj je nadalje osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-38 (11 mg, prinos 55%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,46 (d, 1 H), 8,16–8,22 (m, 1 H), 7,30 (m, 1 H), 7,17–7,25 (m, 2 H), 7,00–7,09 (m, 1 H), 6,91–6,98 (m, 1 H), 6,85 (d, 1 H), 6,56–6,68 (m, 1 H), 5,96–6,03 (m, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,94–5,01 (m, 1 H), 4,39 (t, 2 H), 3,99 (dd, 2 H).
Referentno jedinjenje I-39
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-27 rastvorenog u dihlormetanu uz mešanje je dodata ekvivalentna zapremina trifluorsirćetne kiseline na 23 °C. Sadržaj je mešan dok LC/MS analiza nije pokazala da je polazna supstanca kompletno potrošena. Reakcija je razblažena dihlormetanom i ugašena zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organski sloj je nadalje osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-39 (12,2 mg, prinos 69%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,45 (d, 1H), 8,13 (d, 1 H), 7,35 (s, 1 H), 7,14– 7,24 (m, 1 H), 6,99–7,08 (m, 1 H), 6,92–6,99 (m, 1 H), 6,79–6,89 (m, 1 H), 6,64 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 5,55 (br. s., 1 H), 4,34–4,49 (m, 1 H), 3,29 (dd, 1 H), 2,88–3,01 (m, 1 H), 2,79–2,87 (m, 1 H), 2,75 (dd, 1 H), 1,90–2,02 (m, 1 H), 1,77–1,88 (m, 1 H), 1,58–1,76 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-40
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-21 rastvorenog u dihlormetanu uz mešanje je dodata ekvivalentna zapremina trifluorsirćetne kiseline na 23 °C. Sadržaj je mešan dok LC/MS analiza nije pokazala da je polazna supstanca kompletno potrošena. Reakcija je razblažena dihlormetanom i ugašena zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organski sloj je nadalje osušen iznad Na2SO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-40 (22 mg, prinos 90%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, metanol-d4) δ 8,73 (d, 1 H), 8,06 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,19–7,30 (m, 1 H), 7,04–7,11 (m, 1 H), 7,00 (t, 1 H), 6,86 (d, 1 H), 6,77 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,58 (t, 2 H), 4,13 (dd, 2 H), 3,98–4,09 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-133
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-101 rastvorenog u dihlormetanu uz mešanje je dodata ekvivalentna zapremina trifluorsirćetne kiseline na 23 °C. Sadržaj je mešan dok LC/MS analiza nije pokazala da je polazna supstanca kompletno potrošena. Smeša je koncentrovana pod vakuumom, i dobijena guma je triturirana sa dietil etrom, filtrirana, i čvrste supstance su isprane dietil etrom. Čvrste supstance su sakupljene i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-133, (kao TFA soli, 100 mg, prinos 83%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,11 (s, 1 H), 8,87 (s, 1 H), 8,47 (d, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,29–7,40 (m, 1 H), 7,17–7,27 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 5,44-5,49 (m, 1 H), 4,59–4,64 (m, 1 H), 3,79 (d, 1 H), 3,41–3,46 (m, 1 H), 3,11-3,18 (m, 1 H), 3,01–3,12 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-30
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2,8-diazaspiro[4.5]dekan-3-on (2 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 2 dana kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena, rastvarač je uklonjen pod vakuumom i dobijena čvrsta supstanca je isprana 1N rastvorom HCl radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-30
(57,8 mg, prinos 83%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,86 (s, 1 H) 8,36 (d, 1 H) 7,71 (s, 1 H) 7,31–7,37 (m, 1 H) 7,13 (dd, 2 H) 6,99–7,04 (m, 2 H) 6,06 (s, 2 H) 4,32 (br. s., 2 H) 4,13 (br. s., 2 H) 3,37 (br. s., 2 H) 2,42 (s, 2 H) 1,95 (t, 4 H).
Referentno jedinjenje I-42
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-oksa-7-azaspiro[3.5]nonan oksalat (2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 8 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 24 h kao rastvor u NMP-u. Reakcija je ohlađena, razblažena etil acetatom, i smeša je isprana vodom. Sadržaj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-80% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-42, (42 mg, prinos 52%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,75 (s, 1 H) 8,13 (d, 1 H) 7,41 (s, 1 H) 7,20–7,32 (m, 1 H) 6,97–7,14 (m, 2 H) 6,90 (s, 1 H) 6,81 (t, 1 H) 5,95 (s, 2 H) 4,52 (s, 4 H) 3,80–3,88 (m, 4 H) 1,90–2,05 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-43
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 8-oksa-2-azaspiro[4.5]dekan (2 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i koncentrovana da bi se dobila čvrsta supstanca koja je rastvorena u etil acetatu.
Organski slojevi su isprani 1N vodenom HCl, osušeni, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-42, (6,4 mg, prinos 17%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,77 (s, 1 H) 8,09 (d, 1 H) 7,44 (s, 1 H) 7,25–7,33 (m, 1 H) 7,11 (t, 1 H) 7,05 (s, 1 H) 6,93 (s, 1 H) 6,82 (s, 1 H) 5,98 (s, 2 H) 3,92 (br. s., 2 H) 3,71–3,84 (m, 6 H) 2,00 (t, 2 H) 1,64–1,75 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-32
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-oksa-6-azaspiro[3.3]heptan oksalat (2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 2 dana kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i koncentrovana da bi se dobila čvrsta supstanca koja je rastvorena u etil acetatu. Organski sloj je ispran 1N rastvorom HCl, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-32 (19 mg, prinos 33%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,83 (s, 1 H) 8,24 (br. s, 1 H) 7,57 (br. s., 1 H) 7,29–7,33 (m, 1 H) 7,03–7,16 (m, 2 H) 6,91–7,01 (m, 2 H) 5,99–6,05 (m, 2 H) 4,28–4,61 (m, 4 H) 3,99 (s, 2 H) 3,88 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-47
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-oksa-6-azaspiro[3.5]nonan oksalat (2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 2 h kao rastvor u NMP-u. Reakcija je ohlađena i koncentrovana da bi se dobila čvrsta supstanca koja je rastvorena u etil acetatu. Organski sloj je ispran vodom, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-47, (42,3 mg, prinos 66%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,67–8,76 (m, 1 H) 8,12 (d, 1 H) 7,40 (s, 1 H) 7,19–7,28 (m, 1 H) 7,02–7,10 (m, 1 H) 6,99 (t, 1 H) 6,88 (d, 1 H) 6,79 (t, 1 H) 5,89–5,95 (m, 2 H) 4,38–4,49 (m, 4 H) 4,05–4,10 (m, 2 H) 3,71–3,79 (m, 2 H) 1,92–1,98 (m, 2 H) 1,58–1,68 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-44
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil 2,8-diazaspiro[4.5]dekan-2-karboksilat (2 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 2 dana kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran vodom, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-44, (51,6 mg, prinos 67%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,77 (s, 1 H) 8,15 (d, 1 H) 7,43 (s, 1 H) 7,23–7,33 (m, 1 H) 7,11 (t, 1 H) 7,05 (t, 1 H) 6,92 (s, 1 H) 6,83 (t, 1 H) 5,97 (s, 2 H) 3,79–4,09 (m, 4 H) 3,43–3,52 (m, 2 H) 3,30 (s, 2 H) 1,89 (t, 2 H) 1,72 (br. s., 4 H) 1,49 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje I-45
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil 2,7-diazaspiro[4.4]nonan-2-karboksilat (2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćen je 1 ekvivalent trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 2 dana kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran vodom, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-45, (48,3 mg, prinos 64%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,75 (s, 1 H) 8,04–8,13 (m, 1 H) 7,40 (s, 1 H) 7,24–7,32 (m, 1 H) 7,10 (t, 1 H) 7,03 (t, 1 H) 6,89 (s, 1 H) 6,82 (t, 1 H) 5,96 (s, 2 H) 3,85–3,98 (m, 2 H) 3,69–3,82 (m, 2 H) 3,49 (br. s., 2 H) 3,30–3,43 (m, 4 H) 1,48 (d, 9 H).
Referentno jedinjenje I-61
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3,3-difluorazetidin (kao so HCl, 1 ekviv.) bio aminski reagens, 2 ekvivalenta Hunigove baze su korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 3 h kao rastvor u NMP-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran vodom, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-30% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-61, (37 mg, prinos 71%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,44 (d, 1 H) 8,22 (d, 1 H) 7,30 (s, 1 H) 7,14–7,21 (m, 1 H) 6,91–7,04 (m, 2 H) 6,81 (t, 1 H) 6,54–6,59 (m, 1 H) 5,95 (s, 2 H) 4,60–4,71 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-62
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4,4-difluorpiperidin (kao so HCl, 1 ekviv.) bio aminski reagens, 2 ekvivalenta Hunigove baze su korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 3 h kao rastvor u NMP-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran vodom, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–30% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-62, (40,4 mg, prinos 71%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,43 (d, 1 H) 8,22 (d, 1 H) 7,24–7,25 (m, 1 H) 7,12–7,21 (m, 1 H) 6,91–7,04 (m, 2 H) 6,82 (t, 1 H) 6,56 (d, 1 H) 5,94 (s, 2 H) 3,94–4,02 (m, 4 H) 2,04–2,17 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-63
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3,3-difluor-pirolidin (kao so HCl, 1 ekviv.) bio aminski reagens, 2 ekvivalenta Hunigove baze su korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 3 h kao rastvor u NMP-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran vodom, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-30% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-63, (41,5 mg, prinos 71%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,43 (d, 1 H) 8,19 (d, 1 H) 7,29 (s, 1 H) 7,11–7,22 (m, 1 H) 6,90–7,04 (m, 2 H) 6,78–6,87 (m, 1 H) 6,56 (d, 1 H) 5,94 (s, 2 H) 3,98–4,18 (m, 4 H) 2,40–2,54 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-166
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-benzilglicin etil estar (1 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran zasićenim rastvorom amonijum hlorida, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-166, (33 mg, 47%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,42 (d, 1 H) 8,23 (d, 1 H) 7,28–7,39 (m, 5 H) 7,23 (d, 1 H) 7,12–7,21 (m, 1 H) 6,91–7,05 (m, 2 H) 6,83 (t, 1 H) 6,53 (d, 1 H) 5,94 (s, 2 H) 5,00 (s, 2 H) 4,20–4,24 (m, 2 H) 4,14–4,20 (m, 2 H) 1,21 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-167
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je etil N-metilaminoacetat (kao so HCl, 1 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom i vodom. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-167, (77 mg, prinos 79%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,46 (d, 1 H) 8,22 (d, 1 H) 7,28 (d, 1 H) 7,15–7,25 (m, 1 H) 6,95–7,06 (m, 2 H) 6,81–6,89 (m, 1 H) 6,58 (d, 1 H) 5,95–6,00 (m, 2 H) 4,35 (s, 2 H) 4,23 (q, 2 H) 3,43 (d, 3 H) 1,25 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-176
Smeša Referentnog Jedinjenja I-167 (70 mg, 1 ekviv.) i natrijum hidroksida [1,0 N vodeni rastvor] (770 µl, 5 ekviv.) u THF-u (385 µl) i MeOH (385 µl) mešana je na rt tokom 24 h. Smeša je prekinuta dodatkom 1N HCl (5 ekviv.). Nastali beli talog je sakupljen filtracijom, ispran minimalnom količinom etra i osušen radi dobijanja Referentnog Jedinjenja I-176 (52 mg, prinos 79%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (d, 1 H) 8,34 (d, 1 H) 7,54 (s, 1 H) 7,30–7,37 (m, 1 H) 7,19–7,25 (m, 2 H) 7,11 (t, 1 H) 6,86 (t, 1 H) 5,90 (s, 2 H) 4,41–4,45 (m, 2 H) 3,32 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-168
Smeša Referentnog Jedinjenja I-167 (30 mg, 1 ekviv.) i natrijum hidroksida [1,0 N vodeni rastvor] (57 µl, 1 ekviv.) u THF-u (141 µl) i MeOH (141 µl) mešana je na rt tokom 24 h. Smeša je tretirana pomoću 1N HCl (1 ekviv.). Smeša je razblažena u dihlormetanu (100 ml) i isprana vodom (50 ml). Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni (0 do 10% metanola u dihlormetanu) radi dobijanja Referentnog Jedinjenja I-168 (10 mg, prinos 36 %) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,74 (d, 1 H) 8,20 (d, 1 H) 7,33– 7,43 (m, 5 H) 7,22–7,32 (m, 3 H) 6,99–7,13 (m, 3 H) 6,84 (d, 2 H) 5,95 (s, 2 H) 5,05 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-218
Smeša Referentnog Jedinjenja I-176 (48 mg, 1 ekviv.), O-metilhidroksilamin hidrohlorida (14 mg, 1,5 ekviv.), EDC (32 mg, 1,5 ekviv.) i DMAP (21 mg, 1,5 ekviv.) u DMF-u (563 µl) mešana je na rt tokom 2 h. Smeša je razblažena u etil acetatu (100 ml) i isprana vodom (50 ml x 3). Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni radi dobijanja Referentnog Jedinjenja I-218 (26 mg, prinos 51%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,63–8,68 (m, 1 H) 8,08 (d, 1 H) 7,30 (s, 1 H) 7,13–7,20 (m, 1 H) 6,96–7,02 (m, 1 H) 6,92 (t, 1 H) 6,77 (s, 1 H) 6,71 (t, 1 H) 5,85 (s, 2 H) 4,17 (s, 2 H) 3,55 (s, 3 H) 3,30–3,34 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-223
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metil-1-(3-metil-1,2,4-oksadiazol-5-il)metanamin (kao so HCl, 1 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 85 °C tokom 24 h kao rastvor u dioksanu. Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran 1N rastvorom HCl, osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-223, (16,3 mg, prinos 21%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,46 (d, 1 H) 8,25 (d, 1 H) 7,15–7,22 (m, 2 H) 6,96 (t, 1 H) 6,84 (t, 1 H) 6,61 (d, 1 H) 5,95 (s, 2 H) 5,03 (s, 2 H) 3,52 (d, 3 H) 2,38 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-14
2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-nitropirimidin-4-ol (1 ekviv.) (ovaj intermedijer je bio u prethodnom patentu: WO2012/3405 A1) (25 mg, 1 ekviv.) tretiran je pomoću POCl3 (457 µl, 75 ekviv.) i mešan uz refluks tokom 1,5 h. Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je podvrgnut azeotropskoj destilaciji sa toluenom (x2). Ostatak je ponovo rastvoren u THF-u (0,7 ml) i tretiran morfolinom (171 µl, 30 ekviv.). Sadržaj je zagrejan na 40 °C, i reakcija je mešana tokom 1,5 h. Ostatak je prenet u smešu etil acetata i vode 1:1. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom (x3). Organski delovi su spojeni i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad MgSO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja željenog Referentnog Jedinjenja I-14 (30 mg, prinos 97%) kao bledožute čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,47 (d, 1 H), 8,36 (d, 1 H), 8,09–8,16 (m, 1 H), 7,69 (dd, 1 H), 7,41 (d, 1 H), 7,20 (t, 1 H), 6,66–6,70 (m, 1 H), 6,45 (d, 1 H), 6,06 (s, 2 H), 3,79–3,86 (m, 4 H), 3,74 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-15
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-14 (30 mg, 1 ekviv.) u metanolu tretiran je paladijumom na ugljeniku (7 mg, 10% mas. paladijuma, 0,1 ekviv) i stavljen pod atmosferu vodonika. Sadržaj je mešan 2 h na 23 °C. Sadržaj je filtriran preko celita i ispran metanolom. Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0-70% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog Referentnog Jedinjenja I-15 (11,5 mg, 39%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,43 (d, 1 H), 8,36 (d, 1 H), 7,35 (d, 1 H), 6,80 (t, 1 H), 6,59–6,53 (m, 1 H), 6,49–6,40 (m, 2 H), 6,11 (dd, 1 H), 5,93–5,82 (m, 2 H), 3,87–3,76 (m, 4 H), 3,72 (d, 4 H).
Referentno jedinjenje I-70
Rastvor Referentnog jedinjenja I-37 u toluenu tretiran je etil izocijanatom (3 ekviv.) i zagrevan 20 min na 90 °C. Dobijeni talog je filtriran i ispran toluenom. Čvrsta supstanca je sakupljena i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-70, (7 mg, prinos 36%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,09 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,77 (s, 1 H), 7,30–7,36 (m, 1 H), 7,14–7,27 (m, 2 H), 7,07–7,12 (m, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 5,94 (d, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 5,76 (t, 1 H), 4,17 (d, 1 H), 3,94 (d, 1 H), 3,69 (dt, 1 H), 3,52 (t, 1 H), 3,22 (dd, 1 H), 3,02 (hin, 2 H), 1,85 (d, 1 H), 1,71–1,81 (m, 1 H), 1,43–1,62 (m, 2 H), 0,97 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-71
Rastvor Referentnog jedinjenja I-40 u toluenu tretiran je etil izocijanatom (3 ekviv.) i zagrevan 20 min na 90 °C. Dobijeni talog je filtriran i ispran toluenom. Čvrste supstance su sakupljene i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-71, (3 mg, prinos 16%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,10 (d, 1 H), 8,25 (d, 1 H), 7,49–7,55 (m, 1 H) 7,29–7,37 (m, 1 H), 7,19–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 6,52–6,61 (m, 1 H), 6,02 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,51–4,59 (m, 1 H), 4,47 (m, 2 H), 4,06 (d, 2 H), 2,94– 3,07 (m, 2 H), 0,99 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-136
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-133 u dihlormetanu tretiran je etil izocijanatom (1,1 ekviv.) i trietilaminom (2 ekviv.), i mešan 1 h na 23 °C. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i ostatak je ponovo suspendovan u dietil etru. Dobijeni talog je filtriran i ispran dietil etrom. Čvrste supstance su sakupljene i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-136 (2,9 mg, prinos 28%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,09 (s, 1 H), 8,26–8,39 (m, 1 H), 7,52 (s, 1 H) 7,32 (m, 1 H), 7,17–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,78-6,88 (m, 1 H), 6,63 (br.s., 1 H), 5,90 (m, 2 H), 4,90–5,19 (m, 1 H) 4,43 (d, 1 H), 4,30 (br.s., 1 H), 3,91 (d, 1 H), 3,48 (d, 1 H), 3,22 (d, 1 H), 2,99–3,05 (m, 3 H), 1,01 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-134
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-133 u dihlormetanu tretiran je propionil hloridom (1,1 ekviv.) i trietilaminom (2 ekviv.), i mešan 1 h na 23 °C. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i ostatak je ponovo suspendovan u dietil etru. Dobijeni talog je filtriran i ispran dietil etrom. Čvrste supstance su sakupljene i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-134 (3,5 mg, prinos 35%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,10 (s, 1 H), 8,40 (d, 1 H), 7,49–7,64 (m, 1 H), 7,28–7,39 (m, 1 H), 7,15–7,26 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,84 (br. s., 1 H), 5,89 (s, 2 H), 4,79 (d, 1 H), 4,24–4,45 (m, 2 H), 3,91 (d, 1 H), 3,67 (br. s., 1 H), 3,58 (d, 1 H), 2,87–3,00 (m, 1 H), 2,31–2,40 (m, 2 H), 0,93–1,04 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-135
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-133 u dihlormetanu tretiran je metil hloroformatom (1,1 ekviv.) i trietilaminom (2 ekviv.), i mešan 1 h na 23 °C. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i ostatak je ponovo suspendovan u dietil etru. Dobijeni talog je filtriran i ispran dietil etrom. Čvrsta supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-135, (3,5 mg, prinos 37%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,82 (s, 1 H), 8,41 (d, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,26– 7,35 (m, 1 H), 7,12 (t, 1 H), 7,07 (t, 1 H), 6,88–6,97 (m, 2 H), 6,01 (s, 2 H), 5,51 (br. s., 1 H), 4,68 (d, 1 H), 4,58 (br. s., 1 H), 4,09 (d, 1 H), 3,79–3,95 (m, 1 H), 3,76 (s, 3 H), 3,52–3,62 (m, 1 H), 3,35–3,45 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-49 i Referentno jedinjenje I-50
Rastvor 1-metilciklopropankarboksilne kiseline (141 mg, 10 ekviv.) u dihlormetanu (1 ml) tretiran je oksalil hloridom (0,11 ml, 9 ekviv.), i sadržaj je mešan do prestanka pojave mehurića. Dobijeni rastvor je zatim u porcijama tokom 5 minuta dodat u ohlađeni rastvor (0 °C) 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-amina (1 ekviv, 50 mg, ovaj intermedijer je opisan u prethodnoj publikaciji prijave patenta, WO2012/3405 A1) u dihlormetanu (0,35 ml) i piridinu (0,35 ml). Smeša je zagrejana na 60 °C i mešana 24 h. Reakciona smeša je razblažena etil acetatom i isprana zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom (x3 ) i dihlormetanom (x1). Organski delovi su spojeni i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad MgSO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–60% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog Referentnog Jedinjenja I-49 (18,5 mg, 30%) kao bele čvrste supstance, i I-50 (16,2 mg, 22%) kao bistrog ulja.
Referentno Jedinjenje I-49 H<1>NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,57 (d, 1 H), 8,43 (d, 1 H), 8,01 (s, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,22–7,13 (m, 1 H), 7,00 (t, 1 H), 6,98–6,90 (m, 1 H), 6,78 (t, 1 H), 6,57 (d, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 1,48 (s, 3 H), 1,38–1,32 (m, 2 H), 0,79–0,73 (m, 2 H).
Referentno Jedinjenje I-50 H<1>NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,64 (d, 1 H), 8,47– 8,44 (m, 1 H), 7,28 (s, 1 H), 7,22–7,15 (m, 1 H), 7,02 (d, 1 H), 6,97 (t, 1 H), 6,93–6,87 (m, 1 H), 6,55–6,53 (m, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 1,53–1,48 (m, 4 H), 1,22 (s, 6 H), 0,85–0,79 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-51 i Referentno jedinjenje I-52
Rastvor 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-amina (1 ekviv., on je intermedijer u prethodnoj publikaciji prijave patenta; WO2012/3405 A1) (vidi iznad) (50 mg, 1 ekviv.) u THF-u (0,7 ml) ohlađen je na 0 °C i tretiran pomoću LiHMDS (0,16 ml, 1,1 ekviv., 1M rastvor) i mešan tokom 20 minuta. Reakcija je zatim tretirana metil hloroformatom (44 μl, 4 ekviv.). Reakciona smeša je mešana na 0 °C tokom 20 minuta, zatim je zagrejana na 23 °C, tokom 1 h. Reakcija je razblažena etil acetatom i prekinuta zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom (dva puta) i dihlormetanom (tri puta). Organski delovi su spojeni i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad MgSO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog Referentnog Jedinjenja I-51 (5,3 mg, 9%) kao beličaste čvrste supstance, i Referentnog Jedinjenja I-52 (13,1 mg, 20%) kao bele čvrste supstance.
Referentno Jedinjenje I-51<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,56 (s, 1 H), 8,45 (s, 1 H), 7,41 (s, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,19 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,95 (m, 1 H), 6,81 (m, 1 H), 6,61 (s, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 3,87 (s, 3 H).
Referentno Jedinjenje I-52<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,77 (s., 1 H), 8,47 (s, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 7,21 (m, 1 H), 7,07–6,93 (m, 2 H), 6,84 (m, 1 H), 6,59 (s, 1 H), 6,02 (s, 2 H), 3,83 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje I-144
U bočici je Referentno Jedinjenje I-58 (0,022 g, 0,047 mmol) razblaženo DCM-om (zapremina: 2,0 ml), pa je dodat CDI (28 mg, 0,173 mmol). Reakciona smeša je zatim zagrevana na 45 °C dok LC/MS analiza nije pokazala da je polazna kiselina potpuno utrošena. Tada su dodati ciklopropansulfonamid (22,86 mg, 0,189 mmol) i DBU (7,11 µl, 0,047 mmol), i reakcija je zagrevana još 30 minuta. U tom trenutku, reakcija je prekinuta dodatkom 1N HCl, a zatim razblažena dodatkom DCM. Slojevi su razdvojeni, i vodeni deo je još dva puta ekstrahovan pomoću DCM. Organski delovi su spojeni, osušeni (Na2SO4), filtrirani i koncentrovani. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na SiO2 korišćenjem gradijenta 0–10% MeOH/DCM radi dobijanja željenog acil sulfonamida, Referentnog Jedinjenja I-144 (16 mg, prinos 54%).
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 10,62 (bs, 1H), 8,43 (d, 1H), 8,23 (d, 1H), 7,45 (s, 1H), 7,19 (dd, 1H), 7,03–6,95 (m, 2H), 6,85 (t, 1H), 6,69 (s, 1H), 5,96 (dd, 2H), 4,20– 4,12 (m, 1H), 2,87–2,79 (m, 1H), 2,30–2,24 (m, 1H), 2,02–1,92 (m, 1H), 1,86–1,70 (m, 4H), 1,30–0,86 (m, 6H).
Referentno jedinjenje I-157
Naslovno jedinjenje je pripremljeno koristeći isti postupak kao onaj opisan za Referentno Jedinjenje I-144, osim što je Referentno Jedinjenje I-88 korišćeno kao polazna karboksilna kiselina. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-157 (10 mg, prinos 55%) kao čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,76 (d, 1H), 8,18 (d, 1H), 7,55 (s, 1H), 7,25 (dd, 1H), 7,07 (t, 1H), 7,00 (t, 1H), 6,92 (d, 1H), 6,81 (t, 1H), 5,96 (dd, 2H), 4,66–4,62 (m, 1H), 2,88–2,83 (m, 1H), 1,93–1,83 (m, 2H), 1,31–1,27 (m, 2H), 1,16–1,10 (m, 1H), 1,04 (d, 3H), 0,97 (d, 3H), 0,92–0,78 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-187
Naslovno jedinjenje je pripremljeno koristeći isti postupak kao onaj opisan za Referentno Jedinjenje I-144, osim što je Referentno Jedinjenje I-89 korišćeno kao polazna karboksilna kiselina. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-187 (33 mg, prinos 80%) kao čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 11,92 (s, 1H), 9,09 (d, 1H), 8,33 (d, 1H), 7,55 (s, 1H), 7,29 (dd, 1H), 7,18 (t, 1H), 7,12 (d, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,84 (t, 1H), 5,87 (s, 2H), 4,50 (d, 1H), 3,19 (d, 3H), 2,95–2,87 (m, 1H), 2,42–2,35 (m, 1H), 1,05 (d, 3H), 1,02–0,94 (m, 2H), 0,89 (d, 3H), 0,87–0,83 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-272
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-metil-2-(metilamino)buterna kiselina bila aminski reagens, 3-(3-(4-hlorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)izoksazol (sinteza je opisana u postupku za Referentno Jedinjenje I-24) korišćen je umesto Intermedijera 1, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 72 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu koristeći gradijent 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-272 (4 mg, prinos 8%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,98 (bs, 1H), 9,07 (s, 1H), 8,24 (bs, 2H), 7,48 (bs, 1H), 7,30 (dd, 1H), 7,19 (t, 1H), 7,07 (t, 1H), 6,84 (bs, 1H), 6,60 (bs, 1H), 5,86 (s, 2H), 5,24 (bs, 1H), 2,94 (bs, 3H), 2,30 (bs, 1H), 1,02 (d, 3H), 0,77 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-74
Intermedijer 1 je rastvoren u THF-u i ohlađen na 0 °C. U posebnoj boci, 1H-pirazol (1 ekviv.) je razblažen THF-om, pa je dodat natrijum hidrid (60% disperzija u ulju, 1 ekviv.) da se dobije natrijumova so. Sadržaj je mešan 15 min. Tada je natrijumova so u porcijama dodata u rastvor Intermedijera 1. Kada je polazna supstanca utrošena, kako je pokazala LC/MS analiza, reakcija je prekinuta dodatkom 1N vodenog rastvora HCl, i smeša je ekstrahovana dihlormetanom (tri puta). Organski delovi su spojeni, osušeni, filtrirani i koncentrovani. Sirova supstanca je zatim prečišćena korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-74, (41 mg, prinos 72%).
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,10 (t, 1H), 9,03 (dd, 1H), 8,80–8,79 (m, 1H), 8,02–8,00 (m, 1H), 7,81 (d, 1H), 7,34–7,28 (m, 1H), 7,24 (t, 1H), 7,23–7,18 (m, 1H), 7,09 (t, 1H), 6,88 (t, 1H), 6,72–6,70 (m, 1H), 5,93 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-273
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći 2-((2,2,2-trifluoretil)amino)sirćetnu kiselinu hidrohlorid. Nakon potpunog utroška polazne supstance, rastvor je razblažen 1N vodenim rastvorom natrijum hidroksida do pH ~ 10. Dodat je dietil etar, i slojevi su razdvojeni. Vodeni sloj je zakiseljen 1N vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline do pH ~ 2. Dodat je etil acetat, i slojevi su ponovo razdvojeni. Vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom, i spojeni organski slojevi su osušeni iznad magnezijum sulfata, filtrirani, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (0–15% metanol u dihlormetanu) dobijeno je Referentno jedinjenje I-273 (6 mg, 23%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,73 (m, 1H), 8,27 (d, 1H), 7,40 (s, 1H), 7,27– 7,22 (m, 1H), 7,09–6,99 (m, 2H), 6,87–6,86 (m, 1H), 6,80 (t, 1H), 5,94 (s, 2H), 4,61– 4,55 (m, 2H), 4,45 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-274
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-((metilamino)metil)benzojeva kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 2 h kao rastvor u dioksanu. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju tokom obrade. Sirovo jedinjenje, Referentno jedinjenje I-274 (20 mg, prinos 68%), izolovano je kao bela čvrsta supstanca koju nije trebalo dodatno prečišćavati.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,76 (m, 1H), 8,29 (d, 1H), 8,08 (s, 1H), 7,97 (d, 1H), 7,65–7,63 (m, 1H), 7,54 (s, 1H), 7,48 (t, 1H), 7,30–7,24 (m, 1H), 7,10–7,01 (m, 2H), 6,94–6,88 (m, 2H), 5,99 (s, 2H), 5,16 (s, 2H), 3,48 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-275
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-((metilamino)metil)benzojeva kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju tokom obrade. Sirovo jedinjenje, Referentno jedinjenje I-275 (17 mg, prinos 63%), izolovano je kao bela čvrsta supstanca koju nije trebalo dodatno prečišćavati.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,88 (br s, 1H), 9,05 (m, 1H), 8,25 (d, 1H), 7,87 (d, 2H), 7,48 (s, 1H), 7,44 (d, 2H), 7,32–7,27 (m, 1H), 7,21–7,19 (m, 2H), 7,07 (t, 1H), 6,83 (t, 1H), 5,86 (s, 2H), 4,95 (s, 2H), 3,24 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-276
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći 1H-tetrazol-5-amin i dioksan kao rastvarač. Sirovi ostatak je suspendovan u dihlormetanu i filtriran. Filtrat je prečišćen hromatografijom na silika gelu (0–10% metanola u dihlormetanu) radi dobijanja Referentnog jedinjenja I-276 (0,4 mg, prinos 2%) kao belog filma.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,75 (m, 1H), 8,42 (d, 1H), 7,48 (s, 1H), 7,29–7,24 (m, 1H), 7,11–7,06 (m, 1H), 7,05–7,01 (m, 1H), 6,89–6,83 (m, 2H), 5,97 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-277
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći 3-amino-3-metilbuternu kiselinu, i sadržaj je zagrevan na 80 °C tokom 68 h. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (0–10% metanola u dihlormetanu) dobijeno je Referentno jedinjenje I-277 (1,3 mg, prinos 5%) kao beli film.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,74 (m, 1H), 8,02 (d, 1H), 7,34 (d, 1H), 7,27– 7,22 (m, 1H), 7,09–7,00 (m, 2H), 6,89–6,83 (m, 2H), 5,93 (s, 2H), 3,03 (s, 2H), 1,66 (s, 6H).
Referentno jedinjenje I-278
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći 5-(aminometil)piridin-2(1H)-on, i sadržaj je mešan na 90 °C tokom 40 h. Sirova reakciona smeša je razblažena 1N vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline i etil acetatom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je koncentrovan pod vakuumom. Prečišćavanjem reverznofaznom HPLC (20–50% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA, gradijent 20 min) dobijeno je Referentno jedinjenje I-278 (13 mg, prinos 35%) kao žutomrka čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,82 (s, 1H), 8,28 (d, 1H), 7,73–7,64 (m, 3H), 7,32–7,26 (m, 1H), 7,11–7,03 (m, 2H), 6,99–6,95 (m, 2H), 6,54 (d, 1H), 6,01 (s, 2H), 4,73 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-279
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći so trifluorsirćetne kiseline 2-((metilamino)metil)benzojeve kiseline sa dioksanom kao rastvaračem, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 2 dana. Prečišćavanjem sirove reakcione smeše reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA, gradijent 20 min) dobijeno je Referentnog jedinjenje I-279 (15 mg, prinos 37%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 13,17 (br s, 1H), 9,10 (m, 1H), 8,25 (d, 1H), 7,94 (d, 1H), 7,56–7,52 (m, 1H), 7,44 (s, 1H), 7,41–7,29 (m, 3H), 7,24–7,19 (m, 2H), 7,12–7,08 (m, 1H), 6,85–6,81 (m, 1H), 5,89 (s, 2H), 5,24 (s, 2H), 3,30 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-280
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći 4-(aminometil)benzojevu kiselinu sa etil acetatom kao rastvaračem za ekstrakciju.
Prečišćavanjem sirove reakcione smeše reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA, gradijent 20 min) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-280 (3,4 mg, prinos 9%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,81 (s, 1H), 8,26 (d, 1H), 8,02 (d, 2H), 7,58 (d, 2H), 7,53 (s, 1H), 7,33–7,27 (m, 1H), 7,13–7,04 (m, 2H), 6,95–6,91 (m, 2H), 6,01 (s, 2H), 5,01 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-281
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći 6-metilpiperidin-2-karboksilnu kiselinu. Prečišćavanjem sirove reakcione smeše hromatografijom na silika gelu (0–10% metanola u dihlormetanu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-281 (3,4 mg, prinos 9%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1H), 8,15 (d, 1H), 7,40 (s, 1H), 7,29– 7,23 (m, 1H), 7,11–7,06 (m, 1H), 7,02 (td, 1H), 6,88 (d, 1H), 6,82–6,78 (m, 1H), 5,95 (s, 2H), 5,46 (br s, 1H), 2,46–2,43 (m, 1H), 1,91–1,72 (m, 4H), 1,63–1,60 (m, 2H), 1,35 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-282 i I-283
Sintetisana su prema opštem postupku B, koristeći smešu (1R,4S)-4-metilpiperidin-2-karboksilne kiseline i (1S,4S)-4-metilpiperidin- 2-karboksilne kiseline. Prečišćavanjem sirove reakcione smeše hromatografijom na silika gelu (0–10% metanola u dihlormetanu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-282 (15 mg, prinos 39%) kao bela čvrsta supstanca. Ponovnim prečišćavanjem pomešanih frakcija reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-283 (4 mg, prinos 10%).
Referentno Jedinjenje I-282:<1>H-NMR (400 MHz,CD3OD) δ 8,74 (m, 1H), 8,22 (d, 1H), 7,41 (s, 1H), 7,26–7,21 (m, 1H), 7,08–7,04 (m, 1H), 7,01–6,98 (m, 1H), 6,84 (m, 1H), 6,81–6,78 (m, 1H), 5,93 (s, 2H), 4,44 (dd, 1H), 4,04–3,98 (m, 1H), 3,65–3,60 (m, 1H), 2,19 (dt, 1H), 1,93–1,70 (m, 3H), 1,46–1,38 (m, 1H), 1,04 (d, 3H).
Referentno Jedinjenje I-283:<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,77 (d, 1H), 8,28 (d, 1H), 7,52 (s, 1H), 7,29–7,23 (m, 1H), 7,10–7,00 (m, 2H), 6,92 (d, 1H), 6,88– 6,85 (m, 1H), 5,97 (s, 2H), 5,68 (br s, 1H), 4,74 (br s, 1H), 3,41 (br s, 1H), 2,44–2,39 (m, 1H), 1,87–1,82 (m, 1H), 1,74–1,65 (m, 1H), 1,58–1,50 (m, 1H), 1,38–1,28 (dq, 1H), 1,00 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-237
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći (R)-N,2-dimetil-1-(1H-tetrazol-5-il)propan-1-amin (2 ekvivalenta). Prečišćavanjem sirove reakcione smeše reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-237 (4 mg, prinos 23%) kao bistro ulje.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,80 (m, 1H), 8,31 (d, 1H), 7,53 (s, 1H), 7,28– 7,25 (m, 1H), 7,09–7,01 (m, 3H), 6,96 (m, 1H), 6,05 (d, 1H), 5,98 (d, 1H), 5,76 (br s, 1H), 3,35 (d, 3H), 2,86–2,80 (m, 1H), 1,07 (d, 3H), 0,90 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-284
Ovo jedinjenje je sintetisano prema opštem postupku B, koristeći (R)-2-metil-1-(1H-tetrazol-5-il)propan-1-amin. Prečišćavanjem sirove reakcione smeše hromatografijom na silika gelu (0–10% metanola u dihlormetanu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-284 (16 mg, prinos 37%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,75 (m, 1H), 8,12 (d, 1H), 7,27–7,21 (m, 2H), 7,06–7,03 (m, 1H), 7,01–6,98 (m, 1H), 6,88 (d, 1H), 6,82–6,78 (m, 1H), 5,96 (d, 1H), 5,91 (d, 1H), 5,50 (d, 1H), 2,61–2,52 (m, 1H), 1,14 (d, 3H), 0,93 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-285
U rastvor Referentnog jedinjenja I-147 (prethodno opisano, 1 ekvivalent) i piridina (50 ekvivalenata) u dihlormetanu na 0 °C dodavan je ciklopropankarbonil hlorid (1,2 ekvivalenta) tokom 30 sekundi. Rastvor je odmah zagrejan na sobnu temperaturu i mešan još 2,5 sata. Nakon razblaživanja zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida i dihlormetanom, slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organski slojevi su osušeni iznad magnezijum sulfata, filtrirani, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (0–5% metanol u dihlormetanu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-285 (11 mg, prinos 34%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,73 (m, 1H), 8,18 (d, 1H), 7,43 (s, 1H), 7,27– 7,22 (m, 1H), 7,09–7,04 (m, 1H), 7,00 (t, 1H), 6,90 (m, 1H), 6,77 (t, 1H), 5,95 (s, 2H), 3,98– 3,95 (m, 4H), 3,46–3,44 (m, 4H), 1,65–1,59 (m, 1H), 0,92–0,84 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-229
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(piperidin-3-il)sirćetna kiselina bila aminski reagens, 6 ekvivalenata Hunigove baze je korišćeno umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i dobijena sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-229, (8,1 mg, prinos 32%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,84 (m, 1 H), 8,28 (m, 1 H), 7,73 (m, 1 H), 7,32 (m, 1 H), 7,12 (m, 2 H), 6,98 (m, 2 H), 6,04 (s, 2 H), 4,96 (m, 1 H), 4,67 (m, 1 H), 3,54 (m, 1 H), 3,27 (m, 1 H), 2,42 (m, 2 H), 2,25 (m, 1 H), 2,00 (m, 2 H), 1,79 (m, 1 H), 1,54 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-230 i Referentno jedinjenje I-231
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je smeša 2-(piperidin-4-il)sirćetne kiseline i metil 2-(piperidin-4-il)acetata bila aminski reagens, 6 ekvivalenata Hunigove baze je korišćeno umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i dobijena sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenih jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-230 (6,5 mg, prinos 25%) kao čvrste supstance, i Referentnog Jedinjenja I-231 (16,2 mg, prinos 61%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR za Referentno Jedinjenje I-230 (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,83 (m, 1 H), 8,26 (m, 1 H), 7,63 (m, 1 H), 7,30 (m, 1 H), 7,10 (m, 2 H), 6,97 (m, 2 H), 6,03 (s, 2 H), 4,98 (m, 2 H), 3,40 (m, 1 H), 2,35 (m, 2 H), 2,25 (m, 1 H), 2,04 (m, 2 H), 1,50 (m, 2 H).
<1>H NMR za Referentno Jedinjenje I-231 (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,84 (m, 1 H), 8,30 (m, 1 H), 7,66 (m, 1 H), 7,28–7,37 (m, 1 H), 7,05–7,17 (m, 2 H), 7,00 (d, 2 H), 6,04 (s, 2 H), 4,93–5,02 (m, 2 H), 3,70 (s, 3 H), 3,35–3,45 (m, 2H), 2,358 (d, 2 H), 2,22–2,34 (m, 1 H), 1,99–2,08 (m, 2 H), 1,50 (br.s., 2 H).
Referentno jedinjenje I-232
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-4-metoksibuterna kiselina bila aminski reagens, 6 ekvivalenata Hunigove baze je korišćeno umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i dobijena sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-232, (10 mg, prinos 40%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,80 (m, 1 H), 8,32 (m, 1 H), 7,55 (s, 1 H), 7,29 (m, 1 H), 7,08 (m, 2 H), 6,96 (m, 2 H), 6,01 (s, 2 H), 5,11 (m, 1 H), 3,61 (m, 2 H), 3,35 (s, 3 H), 2,43 (m, 1 H), 2,21 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-234
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(piperidin-4-il)propanska kiselina bila aminski reagens. Rastvarač je uklonjen pod mlazom azota, i dobijena sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-234 (13 mg, prinos 49%), kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,81–8,86 (m, 1 H), 8,25–8,31 (m, 1 H), 7,61–7,67 (m, 1 H), 7,29–7,36 (m, 1 H), 7,05–7,16 (m, 2 H), 6,95–7,02 (m, 2 H), 6,04 (s, 2 H), 4,93–5,02 (m, 2 H), 3,37 (s, 2 H), 2,36–2,45 (m, 2 H), 1,96–2,06 (m, 2 H), 1,76– 1,88 (m, 1 H), 1,61–1,70 (m, 2 H), 1,35–1,48 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-286
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(aminometil)fenol bio aminski reagens (1,1 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 12 h kao rastvor u dioksanu/vodi (10:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–5% metanol/dihlormetan tokom 40 min radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-286 (17,7 mg, prinos 48%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,45 (d, 1H), 8,16 (d, 1H), 7,34 (s, 1H), 7,16–7,24 (m, 3H), 6,99–7,04 (m, 1H), 6,94–6,99 (m, 1H), 6,85–6,90 (m, 1H), 6,79–6,83 (m, 2H), 6,58 (d, 1H), 5,97 (s, 2H), 5,67 (br. s, 1H), 5,28–5,30 (m, 1H), 4,72 (d, 2H).
Referentno jedinjenje I-287
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (4-(metilsulfonil)fenil)metanamin bio aminski reagens (1 ekviv.), korišćeno je
4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 12 h kao rastvor u dioksanu/vodi (10:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–5% metanol/dihlormetan tokom 40 min radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-287, (23,3 mg, prinos 56%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (d, 1H), 8,22 (m, 1H), 7,90–7,96 (m, 2H), 7,64–7,68 (m, 2H), 7,20–7,25 (m, 2H), 6,98–7,08 (m, 2H), 6,88–6,93 (m, 1H), 6,57 (d, 1H), 5,98 (s, 2H), 5,52–5,63 (br. d, 1H), 4,93–4,97 (m, 2H), 3,06 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-288
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)fenol bio aminski reagens (1,1 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 12 h kao rastvor u dioksanu/vodi (10:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1-5% metanol/dihlormetan tokom 40 min radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-288, (4,5 mg, prinos 12%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 9,52 (s, 1H), 8,49 (d, 1H), 8,15 (d, 1H), 7,42 (s, 1H), 7,21–7,27 (m, 3H), 7,02–7,11 (m, 3H), 6,89–6,95 (m, 2H), 6,64 (d, 1H), 6,03 (s, 2H), 5,80–5,85 (m, 1H), 4,75 (d, 2H).
Referentno jedinjenje I-289
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(4-metilpiperidin-4-il)sirćetna kiselina (kao so HCl, 1,15 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 12 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Mešavina dihlormetana/izopropanola (5:1) korišćena je kao rastvarač za ekstrakciju. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–5% metanol/dihlormetan tokom 40 min radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-289, (37,4 mg, prinos 70%) kao penaste bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,45 (s, 1H), 8,12 (d, 1H), 7,30 (s, 1H), 7,16–7,22 (m, 1H), 7,00–7,06 (m, 1H), 6,94–6,98 (m, 1H), 6,82–6,88 (m, 1H), 6,59 (d, 1H), 5,97 (s, 2H), 3,83–3,96 (m, 2H), 3,59 (s, 2H), 2,42–2,49 (m, 2H), 1,76–1,86 (m, 4H), 1,15 (s, 3H).
Referentno jedinjenje I-290
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-cikloheksilpiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so TFA, 1,2 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 12 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Mešavina dihlormetana/izopropanola (5:1) korišćena je kao rastvarač za ekstrakciju. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–5% metanol/dihlormetan tokom 40 min radi dobijanja željenog jedinjenja, Jedinjenja I-290, (44,6 mg, prinos 76%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (s, 1H), 8,17 (d, 1H), 7,31 (s, 1H), 7,16–7,24 (m, 1H), 7,01–7,08 (m, 1H), 6,95–7,00 (m, 1H), 6,83–6,88 (m, 1H), 6,60 (d, 1H), 5,99 (s, 2H), 4,58–4,65 (m, 2H), 3,07–3,18 (m, 2H), 2,24–2,32 (m, 2H), 1,77–1,86 (m, 4H), 1,45–1,70 (m, 3H), 1,13–1,26 (m, 3H), 1,03–1,13 (m, 3H).
Referentno jedinjenje I-291
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil 2-fenilpiperidin-2-karboksilat bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta natrijum bikarbonata umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 48 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju. Prva faza prečišćavanja je ostvarena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 5% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja proizvoda sa 80% čistoće. Dalje prečišćavanje je postignuto pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5 do 95% acetonitrila u vodi tokom 30 minuta radi dobijanja analitički čistog željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-291, (2 mg, prinos 3%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,41 (s, 1H), 8,35 (br. s, 1H), 7,24–7,27 (m, 2H), 7,09–7,18 (m, 3H), 7,02–7,09 (m, 1H), 6,90–7,00 (m, 2H), 6,79–6,87 (m, 1H), 6,67–6,74 (m, 1H), 6,44–6,51 (m, 1H), 5,86 (d, 1H), 5,74 (d, 1H), 3,72–3,85 (m, 1H), 3,36–3,51 (m, 1H), 2,47–2,56 (m, 1H), 1,70–1,99 (m, 5H).
Referentno jedinjenje I-292
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-amino-2-fenilbuterna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 95 °C tokom 12 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 5% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-292, (37,9 mg, prinos 50%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (d, 1H), 8,13 (d, 1H), 7,29–7,36 (m, 6H), 7,15–7,23 (m, 1H), 6,99–7,04 (m, 1H), 6,92–6,97 (m, 1H), 6,86–6,91 (m, 1H), 6,60 (d, 1H), 6,01 (d, 1H), 5,94 (d, 1H), 5,21–5,28 (m, 1H), 3,85–3,94 (m, 1H), 3,62–3,80 (m, 2H), 2,51–2,61 (m, 1H), 2,11–2,19 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-293
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-metoksipiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens
(2 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 105 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 12 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 5% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-293, (52,7 mg, prinos 56%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (s, 1H), 8,22 (d, 1H), 7,31 (s, 1H), 7,16–7,25 (m, 1H), 7,01–7,09 (m, 1H), 6,95–7,01 (m, 1H), 6,84–6,89 (m, 1H), 6,60 (d, 1H), 5,98 (s, 2H), 4,33–4,41 (m, 2H), 3,53–3,62 (m, 2H), 3,41 (s, 3H), 2,05–2,20 (m, 4H).
Referentno jedinjenje I-294
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(piperidin-4-il)propanska kiselina bila aminski reagens (2 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 12 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Mešavina dihlormetana/izopropanola (5:1) korišćena je kao rastvarač za ekstrakciju. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 5% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-294, (42,8 mg, prinos 68%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (s, 1H), 8,20 (d, 1H), 7,31 (s, 1H), 7,17–7,23 (m, 1H), 7,00–7,07 (m, 1H), 6,94–7,02 (m, 1H), 6,81–6,89 (m, 1H), 6,60 (d, 1H), 5,98 (s, 2H), 4,70–4,84 (m, 2H), 3,01–3,06 (t, 2H), 2,39–2,44 (m, 1H), 1,93–2,01 (m, 1H), 1,82–1,93 (m, 2H), 1,37–1,54 (m, 2H), 1,24 (d, 3H).
Referentno jedinjenje I-295
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-fenilpiperidin-2-karboksilna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens (2 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 64 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 5% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-295, (12,0 mg, prinos 18%) kao racemske smeše sa relativnom cis konfiguracijom (beličasta čvrsta supstanca).
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,76 (s, 1H), 8,21 (d, 1H), 7,45 (s, 1H), 7,25–7,36 (m, 5H), 7,19–7,25 (m, 1H), 7,08–7,14 (m, 1H), 7,02–7,07 (m, 1H), 6,91 (d, 1H), 6,80–6,86 (m, 1H), 5,97 (s, 2H), 5,62–5,77 (m, 1H), 2,77–2,89 (m, 1H), 2,55–2,62 (m, 1H), 2,03–2,12 (m, 1H), 1,96–2,02 (m, 1H), 1,83–1,96 (m, 1H), 1,25–1,35 (m, 1H), 0,84–0,98 (m, 1H).
Referentno jedinjenje I-296
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(4-metoksifenil)piperidin-4-karboksilna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens (2 ekviv.), korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 17 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 5% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-296, (41,1 mg, prinos 66%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,43 (s, 1H), 8,12 (d, 1H), 7,34 (d, 2H), 7,28 (s, 1H), 7,12–7,16 (m, 1H), 6,94–7,02 (m, 1H), 6,88–6,93 (m, 1H), 6,86 (d, 2H), 6,75–6,80 (m, 1H), 6,56 (d, 1H), 5,94 (s, 2H), 4,44–4,52 (m, 2H), 3,78 (s, 3H), 3,36– 3,41 (m, 2H), 2,63–2,72 (m, 2H), 1,96–2,08 (m, 2H).
Referentno jedinjenje I-298
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-aminopiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens (2 ekviv.), i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/DMF-u/trietilaminu (1:1:1). Nakon potpunog utroška polazne supstance, reakcija je ohlađena na 0 °C, i dodat je 2M rastvor trimetilsilildiazometana u višku i mešan na 23 °C tokom 3 dana do potpune konverzije u amino estar. Sadržaj je razblažen 1N rastvorom NaOH i ekstrahovan dihlormetanom. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 20 do 100% etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-298, (22 mg, prinos 63%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (d, 1 H), 8,28 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,29–7,39 (m, 1 H), 7,18–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,02–4,09 (m, 2 H), 3,66–3,74 (m, 2 H), 3,63–3,65 (m, 3 H), 1,99–2,04 (m, 2 H), 1,91– 1,98 (m2 H), 1,62 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-299
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-aminopiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens (5 ekviv.), korišćeno je 8 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (5:1). Nakon potpunog utroška polazne supstance, reakcija je ohlađena i filtrirana. Dobijene čvrste supstance su sakupljene i prečišćene pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-299, (2 mg, prinos 7%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,80 (d, 1 H), 8,31 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,23–7,35 (m, 1 H), 7,08–7,15 (m, 1 H), 7,05 (t, 1 H), 6,92 (d, 1 H), 6,81–6,90 (m, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 4,45 (dt, 2 H), 3,96–4,13 (m, 2 H), 2,44 (dt, 2 H), 2,02 (ddd, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-300
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-hidroksipiperidin-4-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens (5 ekviv.), korišćeno je 8 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C kao rastvor u THFu/vodi (5:1) tokom 18 h. Nakon potpunog utroška polazne supstance, reakcija je ohlađena i filtrirana. Filtrat je sakupljen i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-300, (22 mg, prinos 81%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, METANOL-d4) δ ppm 8,83 (d, 1 H), 8,22–8,35 (m, 1 H), 7,58–7,70 (m, 1 H), 7,25–7,37 (m, 1 H), 7,04–7,18 (m, 2 H), 6,90–7,02 (m, 2 H), 6,03 (s, 2 H), 4,76 (d, 2 H), 3,69–3,82 (m, 2 H), 2,16–2,33 (m, 2 H), 1,94 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-301
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-4,4-difluorpirolidin-2-karboksilna kiselina bila aminski reagens (5 ekviv.), korišćeno je 8 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (5:1). Nakon potpunog utroška polazne supstance, reakcija je koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-301, (20 mg, prinos 67%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,80 (d, 1 H), 8,34 (d, 1 H), 7,35–7,42 (m, 1 H), 7,24–7,34 (m, 1 H), 7,10 (dd, 1 H), 7,01–7,07 (m, 1 H), 6,91 (td, 2 H), 5,98 (s, 2 H), 5,44–5,69 (m, 2 H) 4,76–4,87 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-302
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-2-amino-3-etoksipropanska kiselina bila aminski reagens (4 ekviv.), korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Nakon obrade, sirova supstanca je suspendovana u etil acetatu i razblažena heksanom dok nije došlo do taloženja. Talog je filtriran i sakupljen radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-302, (9 mg, prinos 24%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (s, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,27–7,40 (m, 2 H), 7,17–7,26 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 5,81–5,98 (m, 2 H), 4,59 (br. s., 1 H), 3,83–3,90 (m, 1 H), 3,75–3,83 (m, 1 H), 3,45–3,54 (m, 1 H), 3,37–3,44 (m, 1 H), 0,92–1,08 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-303
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-3-metoksipropanska kiselina bila aminski reagens (4 ekviv.), korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Nakon obrade, sirova supstanca je suspendovana u etil acetatu i razblažena heksanom dok nije došlo do taloženja. Talog je filtriran i sakupljen radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-303, (8 mg, prinos 22%) kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H) 8,22 (d, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,28–7,39 (m, 1 H), 7,17–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 6,63 (br. s., 1 H), 5,81–5,94 (m, 2 H), 4,54–4,88 (m, 1 H), 3,72–3,87 (m, 2 H), 3,57 (s, 2 H), 3,25 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-304
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem koraka 3 postupka opisanog za Referentno Jedinjenje 1-235, osim što je 1-((metilamino)metil) ciklopropankarboksilna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 6 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 1–4% metanol u dihlormetanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-304 (67 mg, prinos 72%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,77 (d, 1H), 8,10 (d, 1H), 7,39 (s, 1H), 7,16 (priv. q, 1H), 7,03 (priv. q, 1H), 6,92 (d, 1H), 6,68 (priv. t, 1H), 5,98 (s, 2H), 4,15 (s, 2H), 3,37 (d, 3H), 1,28 (m, 2H), 1,07 (m, 2H).
Referentno jedinjenje 1-305
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem koraka 3 postupka opisanog za Referentno Jedinjenje 1-235, osim što je (2R,3S)-3-metilpiperidin-2-karboksilna kiselina (kao so sirćetne kiseline) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 21 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 2– 4% metanola u dihlormetanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-305 (24 mg, prinos 46%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,77 (d, 1H), 8,21 (d, 1H), 7,47 (s, 1H), 7,15 (priv. q, 1H), 7,02 (priv. q, 1H), 6,89 (d, 1H), 6,66 (priv. t, 1H), 5,98 (s, 2H), 5,04 (d, 1H), 4,37 (br. d, 1H), 3,70 (priv. t, 1H), 2,10 (m, 1H), 1,90 (br. d, 1H), 1,80–1,69 (m, 2H), 1,52 (priv. q, 1H), 1,21 (d, 3H).
Referentno jedinjenje 1-306
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-izopropilpiperidin-4-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 3 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i organski rastvarači su uklonjeni pod vakuumom. Čvrste supstance su tretirane 1N rastvorom HCl, dobijeni talog je filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-306 (42 mg, prinos 86%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,49 (d, 1 H), 8,35 (d, 1H), 7,64 (s, 1 H), 7,25– 7,20 (m, 1 H), 7,05–7,01 (m, 3 H), 6,67 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,80 (d, 2 H), 3,79–3,72 (m, 1 H), 3,23 (t, 1 H), 2,35 (d, 2 H), 1,92–1,80 (m, 1 H), 1,62 (td, 1 H), 1,41 (t, 1 H), 0,97 (d, 6 H).
Referentno jedinjenje 1-307
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(metilamino)biciklo[1.1.1]pentan-1-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-307, (74 mg, prinos 53%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,53 (d, 1 H), 8,45 (d, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,26– 7,21 (m, 2 H), 7,09–7,01 (m, 2 H), 6,67 (d, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 3,36 (d, 3 H), 2,68 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje 1-308
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-azabiciklo[4.1.0]heptan-1-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 3 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-308, (32 mg, prinos 17%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,46 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,27 (s, 1 H), 7,23– 7,18 (m, 1 H), 7,04 (t, 1 H), 6,98 (t, 1 H), 6,87 (t, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,62 (br. s., 1 H), 3,01 (br. s., 1 H), 2,20–2,11 (m, 1 H), 2,08–1,98 (m, 2 H), 1,83–1,72 (m, 2 H), 1,57–1,49 (m, 1 H), 1,04 (br. s., 1 H).
Referentno jedinjenje 1-309
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1R,3S)-3-(Boc-amino)ciklopentan-1-karboksilna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 3 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja intermedijera. Taj intermedijer je odmah rastvoren u THF-u i ohlađen na 0 °C. Sadržaj je tretiran natrijum hidridom (60% u mineralnom ulju, 2 ekviv.), a zatim metil jodidom (10 ekviv.). Reakcija je ostavljena da se zagreje do 23 °C tokom 3 dana. Sadržaj je sipan u vodu i ekstrahovan etil acetatom (3x). Organski delovi su spojeni i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad MgSO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–15% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-309, (0,9 mg, prinos 1%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,45 (s, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,32 (s, 1 H), 7,23– 7,15 (m, 1 H), 7,03 (t, 1H), 6,97 (t, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 6,60 (s, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,75 (d, 1 H), 3,74 (s, 3 H), 3,08–2,94 (m, 1 H), 2,42–2,30 (m, 1 H), 2,17–1,84 (m, 5 H).
Referentno jedinjenje 1-310
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (2S, 3S)-2-metil-piperidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C kao rastvor u THF-u/vodi (10:1) tokom 3 dana. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–50% (acetonitril:metanol = 9:1 sa 0,1% TFA)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-310 (4,9 mg, prinos 2%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,46 (d, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,31 (s, 1 H), 7,24– 7,18 (m, 1 H), 7,13–7,01 (m, 1 H), 6,98 (t, 1 H), 6,87 (t, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 5,38 (br. s., 1 H), 4,42 (d, 1 H), 3,22 (t, 1 H), 2,99–2,87 (m, 1 H), 2,05–1,96 (m, 2 H), 1,93–1,84 (m, 2 H), 1,32 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-311
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (2R, 3R)-2-metil-piperidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-311, (17,2 mg, prinos 12%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12,51 (br. s., 1 H), 9,09 (d, 1 H), 8,31 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,36–7,29 (m, 1 H), 7,25–7,18 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 5,09 (br. s., 1 H), 4,37 (br. s., 1 H), 3,10 (t, 1 H), 2,74 (br. s., 1 H), 1,84– 1,72 (m, 3 H), 1,50 (br. s., 1 H), 1,19 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-312
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-azabiciklo[3.1.0]heksan-1-karboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-312, (44 mg, prinos 70%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12,65 (br. s., 1 H), 9,08 (d, 1 H), 8,26 (d, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,35–7,30 (m, 1 H), 7,26 (d, 1 H), 7,25–7,20 (m, 1 H), 7,10 (td, 1 H), 6,83–6,79 (m, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 4,09–3,98 (m, 3 H), 3,81 (br. s., 1 H), 2,22–2,17 (m, 1 H), 1,51 (dd, 1 H), 0,97 (t, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-313
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-aminopropan-1,2-diol bio aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-313, (39 mg, prinos 85%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,07 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,29–7,22 (m, 1 H), 7,11–7,05 (m, 1 H), 7,02 (td, 1 H), 6,88 (d, 1 H), 6,81 (td, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 3,88 (quin, 1 H), 3,81–3,74 (m, 1 H), 3,69–3,62 (m, 1 H), 3,59 (s, 1 H), 3,58 (s, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-314
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je cis-4-metilpirolidin-3-karboksilna kiselina bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-314, (50 mg, prinos 72%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,09 (d, 1 H), 7,41 (s, 1 H), 7,29–7,23 (m, 1 H), 7,11–7,06 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,22–4,13 (m, 2 H), 3,98–3,92 (m, 1 H), 3,41 (t, 1 H), 2,84–2,77 (m, 1 H), 2,58 (d, 1 H), 1,24 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-315
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je serinol bio aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-315, (49 mg, prinos 84%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,75 (t, 1 H), 8,08 (dd, 1 H), 7,46 (d, 1 H), 7,30–7,23 (m, 1 H), 7,09 (dd, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,91–6,88 (m, 1 H), 6,80 (t, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,54 (quin, 1 H), 3,75–3,82 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje 1-316
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-3-aminopropan-1,2-diol (2 ekviv.) bio aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-316, (36 mg, prinos 78%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,73 (d, 1 H), 8,06 (d, 1 H), 7,41 (s, 1 H), 7,27– 7,22 (m, 1 H), 7,10–7,04 (m, 1 H), 7,01 (t, 1 H), 6,86 (d, 1 H), 6,83–6,78 (m, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 3,88 (quin, 1 H), 3,80–3,74 (m, 1 H), 3,68–3,62 (m, 1 H), 3,58 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-317
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(aminometil)-2,6-difluorfenol bio aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–30% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-317, (38 mg, prinos 30%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,77–8,74 (m, 1 H), 8,08 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,26 (dd, 1 H), 7,11–7,06 (m, 1 H), 7,06–7,01 (m, 3 H), 6,88 (d, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,69 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-318
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je cis-piperidin-2,4-diildimetanol bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h. Reakcija je sipana u 1:1 mešavinu dihlormetana i vode radi obrade, i vodeni sloj je tretiran natrijum hloridom pre ekstrakcije dihlormetanom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–70% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-318, (39 mg, prinos 25%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,12 (d, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 7,29–7,23 (m, 1 H), 7,11–7,05 (m, 1 H), 7,04–6,99 (m, 1 H), 6,90 (d, 1 H), 6,82 (td, 1 H), 5,99–5,91 (m, 2 H), 4,52–4,45 (m, 1 H), 4,35–4,26 (m, 1 H), 3,86–3,76 (m, 2 H), 3,58– 3,42 (m, 3 H), 2,09–1,99 (m, 2 H), 1,85–1,75 (m, 1 H), 1,65–1,55 (m, 1 H), 1,45–1,36 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-319
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-fenilpiperidin-2-karboksilna kiselina (kao so AcOH) bila aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tokom obrade tretiran natrijum hloridom. Deo sirove supstance je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitril/voda radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-319, (30 mg, prinos 9%) kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,37 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,34–7,28 (m, 4 H), 7,26–7,22 (m, 1 H), 7,20 (s, 1 H), 7,15 (ddd, 1 H), 6,99–6,88 (m, 3 H), 6,45 (d, 1 H), 5,91–5,82 (m, 2 H), 5,18 (d, 1 H), 4,31 (d, 1 H), 3,59 (td, 1 H), 3,26–3,17 (m, 1 H), 2,49 (qd, 1 H), 2,06–1,99 (m, 1 H), 1,98–1,81 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-320
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-(metilamino)propan-1,2-diol bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h. Reakcija je sipana u 1:1 mešavinu dihlormetana i vode radi obrade, i vodeni sloj je tretiran natrijum hloridom pre ekstrakcije dihlormetanom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-320, (81 mg, prinos 84%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,10 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,29– 7,23 (m, 1 H), 7,11–7,06 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,88 (d, 1 H), 6,85–6,80 (m, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,03–3,94 (m, 2 H), 3,73–3,66 (m, 1 H), 3,58 (d, 2 H), 3,42 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-321
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (R)-3-(metilamino)propan-1,2-diol bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 2 d. Reakcija je sipana u 1:1 mešavinu dihlormetana i vode radi obrade, i vodeni sloj je tretiran natrijum hloridom pre ekstrakcije dihlormetanom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-321, (88 mg, prinos 77%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,74 (d, 1 H), 8,09 (d, 1 H), 7,41 (s, 1 H), 7,28– 7,22 (m, 1 H), 7,10–7,05 (m, 1 H), 7,04–6,99 (m, 1 H), 6,87 (d, 1 H), 6,82 (td, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 4,02–3,93 (m, 2 H), 3,72–3,66 (m, 1 H), 3,58 (d, 2 H), 3,41 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-322
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-((ciklopropilmetil)amino)propan-1,2-diol bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h. Reakcija je sipana u 1:1 mešavinu dihlormetana i vode radi obrade, i vodeni sloj je tretiran natrijum hloridom pre ekstrakcije dihlormetanom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-322, (39 mg, prinos 62%) kao bele pene.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,45 (d, 1 H), 8,12 (d, 1 H), 7,29 (s, 1 H), 7,24– 7,19 (m, 1 H), 7,05–6,97 (m, 3 H), 6,57 (d, 1 H), 5,99–5,94 (m, 1 H), 5,91–5,86 (m, 1 H), 4,14 (dd, 1 H), 4,02 (br. s., 1 H), 3,93 (br. s., 1 H), 3,86 (br. s., 1 H), 3,68–3,57 (m, 4 H), 3,43 (ddd, 1 H), 1,15–1,06 (m, 1 H), 0,65–0,53 (m, 2 H), 0,38–0,32 (m, 1 H), 0,32–0,26 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-323
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-(izopropilamino)propan-1,2-diol bio aminski reagens i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h. Reakcija je sipana u 1:1 mešavinu dihlormetana i vode radi obrade, i vodeni sloj je tretiran natrijum hloridom pre ekstrakcije dihlormetanom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–50% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-323, (12 mg, prinos 20%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,45 (d, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,30 (s, 1 H), 7,25– 7,19 (m, 1 H), 7,06–6,98 (m, 3 H), 6,58 (d, 1 H), 6,00–5,94 (d, 1 H), 5,91–5,85 (d, 1 H), 4,95 (br. s., 1 H), 4,67–4,58 (m, 1 H), 3,82–3,74 (m, 2 H), 3,70–3,60 (m, 2 H), 3,59–3,49 (m, 2 H), 1,32 (d, 3 H), 1,29 (d, 3 H).
Referentno Jedinjenje 1-324
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol bio aminski reagens, sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h, i vodeni sloj je tretiran natrijum hloridom pre ekstrakcije dihlormetanom tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-324, (5 mg, prinos 9%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,48 (d, 1 H), 8,36 (s, 1 H), 8,26 (d, 1 H), 7,25– 7,20 (m, 2 H), 7,14 (t, 1 H), 7,05–6,99 (m, 2 H), 6,59 (d, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 5,59 (br. s., 1 H), 4,12 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-325
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-amino-2-metilpropan-2-ol bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h. Reakcija je sipana u mešavinu dihlormetana i vode 1:1 radi obrade, i vodeni sloj je tretiran natrijum hloridom pre ekstrakcije dihlormetanom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-325 (43 mg, prinos 93%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,43 (d, 1 H), 8,14 (d, 1 H), 7,27 (s, 1 H), 7,21– 7,15 (m, 1 H), 7,04–6,98 (m, 1 H), 6,95 (t, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 5,62 (br. s., 1 H), 3,70 (s, 1 H), 3,63 (d, 2 H), 1,31 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje 1-326
Smeša (S)-trifluormlečne kiseline (1,5 ekviv.) i 1,1’-karbodiimidazola (1,5 ekviv.) u THF-u zagrevana je na 70 °C tokom 2 h.2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-amin (intermedijer opisan u WO2012/3405 A1) (1 ekviv.) je dodat u reakcionu smešu, i sadržaj je mešan na 70 °C tokom 3 dana. Sadržaj je ohlađen na 23 °C, razblažen etil acetatom, i ispran 1N rastvorom HCl. Organski sloj je ispran zasićenim vodenim rastvorom soli, osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-326, (3 mg, prinos 4%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 9,61 (br. s., 1 H), 8,76 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,25–7,21 (m, 1 H), 7,11–7,03 (m, 1 H), 7,00 (t, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 6,63 (d, 1 H), 6,36 (br. s., 1 H), 6,06–5,95 (m, 2 H), 4,69 (d, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-329 i Referentno jedinjenje 1-330
Referentno Jedinjenje 1-161 razdvojeno je hiralnom separacijom na semipreparativnoj koloni chiralcel-ODH 20 mm x 250 mm, korišćenjem gradijenta 10– 90% izopropanol/heksan. Sakupljanjem pika koji se prvi eluira i koncentrovanjem pod vakuumom dobijeno je Referentno Jedinjenje 1-329 kao bela čvrsta supstanca.
Sakupljanjem pika koji se drugi eluira i koncentrovanjem pod vakuumom dobijeno je Referentno Jedinjenje 1-330 kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-329 (500 MHz, CDCl3) δ 8,38 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,21 (s, 1 H), 7,20–7,15 (m, 1 H), 7,04–6,99 (m, 1 H), 6,97–6,93 (m, 1 H), 6,89–6,84 (m, 1 H), 6,48 (d, 1 H), 6,06–6,00 (m, 1 H), 5,93–5,88 (m, 1 H), 4,76 (d, 1 H), 4,15 (d, 1 H), 3,54–3,43 (m, 1 H), 2,09–1,98 (m, 1 H), 1,91–1,82 (m, 1 H), 1,81–1,64 (m, 3 H), 1,17 (d, 3 H).
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje 1-330 (500 MHz, CD3OD) δ 8,78–8,74 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,45 (s, 1 H), 7,30–7,23 (m, 1 H), 7,11–7,06 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,86 (d, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 5,04 (d, 1 H), 4,37 (d, 1 H), 3,69 (td, 1 H), 2,16–2,07 (m, 1 H), 1,93–1,86 (m, 1 H), 1,82–1,70 (m, 2 H), 1,52 (qd, 1 H), 1,21 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-331 i Referentno jedinjenje 1-332
Smeša Referentnog jedinjenja I-329 i 1,1’-karbodiimidazola (1 ekviv.) u DCM-u zagrevana je na 45 °C dok sva polazna supstanca nije potrošena kao što je primećeno pomoću LC/MS. Ciklopropansulfonamid (4 ekviv.) i DBU (2 ekviv.) dodati su u reakcionu smešu, i sadržaj je mešan na 45 °C još 30 min. Sadržaj je ohlađen na 23 °C, reakcija je prekinuta dodatkom 1N rastvora HCl, i slojevi su razdvojeni. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom (x2), i organski delovi su kombinovani i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–20% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja Referentnog Jedinjenja I-331 (40 mg, prinos 13%) kao bele čvrste supstance, i Referentnog Jedinjenja I-332 (3 mg, prinos 1%) kao bele čvrste supstance.
1H-NMR za Referentno Jedinjenje I-331 (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,09 (s, 1 H), 9,14 (d, 1 H), 8,38 (d, 1 H), 7,25–7,18 (m, 1 H), 7,37–7,29 (m, 1 H), 7,55 (s, 1 H), 7,12–7,06 (m, 2 H), 6,87–6,80 (m, 1 H), 5,94–5,84 (m, 2 H), 4,73 (d, 1 H), 4,23 (br. s., 1 H), 3,66–3,54 (m, 1 H), 2,94–2,85 (m, 1 H), 2,38 (d, 1 H), 1,89–1,81 (m, 1 H), 1,68– 1,51 (m, 3 H), 1,15 (d, 3 H), 0,97–0,92 (m, 2 H), 0,89–0,84 (m, 2 H).
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-332 (400 MHz, DMSO-d6) δ 11,97 (s, 1 H), 9,14 (d, 1 H), 8,41 (d, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,37–7,28 (m, 1 H), 7,26–7,17 (m, 1 H), 7,14–7,05 (m, 2 H), 6,88–6,79 (m, 1 H), 5,97–5,86 (m, 2 H), 4,70 (d, 1 H), 4,13 (d, 1 H), 3,83–3,72 (m, 1 H), 2,97–2,87 (m, 1 H), 2,10 (d, 1 H), 1,85 (d, 1 H), 1,74–1,60 (m, 2 H), 1,53–1,39 (m, 1 H), 1,16 (d, 3 H), 1,05–0,93 (m, 3 H), 0,87–0,78 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-333
Smeša 3-(3-(4-hlorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola (čija sinteza je opisana u postupku za dobijanje Referentnog Jedinjenja I-24) (1 ekviv.), (2R,3S)-3-metilpiperidin-2-karboksilne kiseline (kao što je so (1S)-(+)-kamforsulfonske kiseline, 1 ekviv.) i trietilamina (1 ekviv.) zagrevana je na 110 °C tokom 48 h kao rastvor u dioksanu/vodi (2:1). Sadržaj je ohlađen na 23 °C i raspodeljen između smeše dihlormetana i 1N rastvora HCl 1:1. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom (x2), i organski delovi su kombinovani i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–20% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-333, (10 mg, prinos 4%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,64 (br. s., 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 7,55 (br. s., 1 H), 7,38–7,29 (m, 1 H), 7,27–7,16 (m, 2 H), 7,15–7,06 (m, 1 H), 6,83 (d, 2 H), 5,90 (s, 2 H), 3,21 (s, 1 H), 1,94 (br. s., 1 H), 1,89–1,80 (m, 1 H), 1,69–1,35 (m, 5 H), 1,13 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-334
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-2-(hidroksimetil)propan-1,3-diol bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 20 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–20% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-334 (185 mg, prinos 72%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,10 (d, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 7,46 (s, 1 H), 7,36–7,29 (m, 1 H), 7,25–7,18 (m, 2 H), 7,10 (td, 1 H), 6,91–6,84 (m, 1 H), 6,36 (s, 1 H), 5,86 (s, 2 H), 4,95 (br. s., 3 H), 3,76–3,72 (m, 6 H).
Referentno jedinjenje 1-335
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-2-amino-3-hidroksipropanamid bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 20 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–20% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-335 (170 mg, prinos 37%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,14 (d, 1 H), 8,56 (br. s., 1 H), 8,41 (d, 1 H), 7,70 (s, 2 H), 7,37–7,31 (m, 1 H), 7,29–7,19 (m, 3 H), 7,14–7,08 (m, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 4,87–4,80 (m, 1 H), 3,89–3,78 (m, 2 H), 3,06 (qd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-336
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-112 (1 ekviv.) u DMF-u tretiran je redom Hunigovom bazom (3 ekviv.) i HATU (1 ekviv.). Nakon mešanja od 5 minuta, dodat je serinol (1,5 ekviv.), i reakcija je mešana na 23 °C tokom 20 h. Smeša je raspodeljena između smeše dihlormetana i 1N rastvora HCl 1:1. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom (x2). Spojeni organski delovi su isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–20% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-336 (22 mg, prinos 26% kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,14 (d, 1 H), 8,96 (br. s., 1 H), 8,45 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,85 (s, 1 H), 7,38–7,29 (m, 1 H), 7,28–7,18 (m, 2 H), 7,14–7,07 (m, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,94–4,86 (m, 1 H), 3,86–3,78 (m, 2 H), 3,74–3,65 (m, 1 H), 3,64–3,53 (m, 1 H), 3,53–3,46 (m, 1 H), 3,45–3,40 (m, 2 H), 3,40–3,34 (m, 2 H), 3,16– 3,04 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-337
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-amino-1,1,1-trifluorpropan-2-ol (5 ekviv.) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 20 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–20% (acetonitril:metanol=7:1)/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-337 (70 mg, prinos 53%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,76 (d, 1 H), 8,10 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,30– 7,23 (m, 1 H), 7,08 (dd, 1 H), 7,05–7,00 (m, 1 H), 6,88–6,82 (m, 2 H), 5,95 (s, 2 H), 4,40–4,30 (m, 1 H), 3,99 (dd, 1 H), 3,70 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-339
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza metil 2-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-8-karboksilata
Ovaj intermedijer je pripremljen praćenjem opšteg postupka B, osim što je metil 1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-8-karboksilat (kao so HCl) bio aminski reagens.
Obrada je dala željeni metil estar, metil 2-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-8-karboksilat (Referentno Jedinjenje I-338, 55 mg, prinos 97%) kao narandžasto ulje, koje je korišćeno bez daljeg prečišćavanja.
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-339
Rastvor metil 2-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol- 3-il)pirimidin-4-il)-1,2,3,4-tetrahidroizohinolin-8-karboksilata i litijum hidroksid hidrata (1,5 ekviv.) u tetrahidrofuranu, vodi i metanolu (odnos 3:1:1) mešan je na 23 °C tokom 21 h. Dodata je još jedna količina baze (1,5 ekviv.), i rastvor je mešan tokom 24 h.
Rastvor je sipan u vodu, 1 N natrijum hidroksid i dihlormetan (odnos 10:1:10). Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je zakiseljen do pH 1. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom, osušen iznad magnezijum sulfata, filtriran, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-339 (9 mg, prinos 17% u 2 koraka) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 13,14 (s, 1 H), 9,12 (d, 1 H), 8,32 (d, 1 H), 7,79–7,77 (m, 1 H), 7,48 (s, 1 H), 7,43–7,41 (d, 1 H), 7,34–7,30 (m, 2 H), 7,24–7,20 (m, 2 H), 7,11 (dt, 1 H), 6,85 (dt, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 5,34 (d, 2 H), 4,07 (t, 2 H), 3,04 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-341
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza cis-1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5- (izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-3-metilpiperidin-2-karboksamida
(Referentno Jedinjenje 1-340)
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-161 i trietilamina (1 ekviv.) na 0 °C u tetrahidrofuranu u kapima je dodavan etil hloroformat (1,05 ekviv.) tokom 5 minuta. Reakciona smeša je održavana na 0 °C tokom 45 min, a zatim je dodat amonijum hidroksid (7 ekviv.). Rastvor je odmah zagrejan na 23 °C i mešan još 15 sati. Reakciona smeša je razblažena etil acetatom i zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 20–100% heksana u etil acetatu) dobijen je cis-1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-3-metilpiperidin-2-karboksamid (Referentno Jedinjenje I-340, 270 mg, prinos 54%) kao žuta pena.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,46 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,23 (s, 1 H), 7,22–7,17 (m, 1 H), 7,12–6,91 (m, 3 H), 6,59 (d, 1 H), 6,06–5,76 (m, 2 H), 5,34 (br. s., 1 H), 4,76 (d, 1 H), 4,18 (d, 1 H), 3,32 (ddd, 1 H), 2,64–2,50 (m, 1 H), 2,08–1,79 (m, 2 H), 1,65– 1,50 (m, 1 H), 1,49–1,37 (m, 1 H), 1,15 (d, 1 H), 1,05 (d, 3 H).
Korak 2: Sinteza cis-1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-3-metilpiperidin-2-karbonitrila
Na 0 °C u rastvor cis-1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-3-metilpiperidin-2-karboksamida u piridinu u kapima je dodavan anhidrid trifluorsirćetne kiseline (2 ekviv.) tokom 5 minuta. Nakon mešanja tokom 45 minuta na 0 °C, rastvor je zagrejan do sobne temperature, a zatim odmah sipan u dihlormetan i zasićeni vodeni rastvor amonijum hlorida. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 10–75% heksana u etil acetatu) dobijen je cis-1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-3-metilpiperidin-2-karbonitril (215 mg, prinos 83%) kao bela pena.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,44 (d, 1 H), 8,31 (d, 1 H), 7,30 (s, 1 H), 7,22–7,11 (m, 1 H), 7,06–6,91 (m, 2 H), 6,82 (t, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 5,40 (s, 1 H), 4,35 (d, 1 H), 3,32 (td, 1 H), 2,48–2,35 (m, 1 H), 2,20–1,84 (m, 2 H), 1,61–1,76 (m, 2 H), 1,17 (d, 3 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-341
Suspenzija cis-1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-3-metilpiperidin-2-karbonitrila, amonijum hidrohlorida (5 ekviv.) i natrijum azida (5 ekviv.) u N,N-dimetilformamidu zagrevana je na 90 °C tokom 60 sati. Rastvor je razblažen etil acetatom i 1 N vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Organske supstance su isprane vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova čvrsta supstanca je suspendovana u dihlormetanu i filtrirana radi dobijanja proizvoda koji je kontaminiran nusproizvodom. Filtrat je koncentrovan pod vakuumom i dobijena čvrsta supstanca je suspendovana u dietil etru i filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-341 (135 mg, prinos 57%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,51 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,29 (s, 1 H), 7,25– 7,20 (m, 2 H), 7,04–6,99 (m, 2 H), 6,63 (d, 1 H), 6,09 (d, 1 H), 6,00 (d, 1 H), 5,18 (d, 1 H), 3,98 (dd, 1 H), 3,31 (dt, 1 H), 2,81–2,75 (m, 1 H), 2,54–2,46 (m, 1 H), 2,13–2,02 (m, 1 H), 1,80–1,75 (m, 1 H), 1,60–1,51 (m, 1 H), 1,11 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-342
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-((metilamino)metil)ciklobutankarboksilna kiselina (kao so TFA) bila aminski reagens. Obrada je dala željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje 1-342 (64 mg, kvantitativni prinos) kao žutu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,81 (d, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 7,56 (m, 1 H), 7,32–7,26 (m, 1 H), 7,11–7,02 (m, 2 H), 6,96–6,92 (m, 2 H), 5,98 (s, 2 H), 4,37 (s, 2 H), 3,48 (d, 3 H), 2,51–2,44 (m, 2 H), 2,25–2,16 (m, 2 H), 2,09–1,93 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-343
Suspenzija 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(tiazol-2-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-4-ola (intermedijer prethodno opisan u WO2013/101830 A1) u fosforil hloridu (20 ekviv.) zagrevana je na 60 °C tokom 2 h. Fosforil hlorid je uklonjen pod mlazom azota i dobijeni ostatak je rastvoren u dioksanu i vodi (odnos 2:1). Nakon dodavanja 1-((metilamino)metil)ciklopropankarboksilne kiseline hidrohlorida (3 ekviv.) i trietilamina (10 ekviv.), rastvor je zagrevan na 90 °C tokom 4 h. Rastvor je razblažen dihlormetanom i 1 N rastvorom hlorovodonične kiseline. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–5% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-343, (17 mg, prinos 52%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 12,34 (s, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,98 (d, 1 H), 7,92 (d, 1 H), 7,35 (s, 1 H), 7,34–7,29 (m, 1 H), 7,23–7,18 (m, 1 H), 7,10 (dt, 1 H), 6,93 (dt, 1 H), 6,02 (s, 2 H), 4,00 (s, 2 H), 3,24 (d, 3 H), 1,15–1,12 (m, 2 H), 1,03–1,01 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-344
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-248 u dihlormetanu dodat je karbonildiimidazol (1,2 ekviv.). Dobijena smeša je mešana na 40 °C tokom 45 min. Rastvor je ohlađen na 23 °C i dodat je 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en (2 ekviv.), a zatim ciklopropansulfonamid (3 ekviv.). Nakon mešanja tokom 16 h, rastvor je sipan u dihlormetan i 1N rastvor hlorovodonične kiseline. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Inicijalno prečišćavanje hromatografijom na silika gelu (metanol u dihlormetanu) dalo je nečist proizvod. Nečisti ostatak je prenet u dietil etar, i dodavan je heksan sve dok se rastvor nije zamutio. Nakon 20 minuta mešanja, čvrsta supstanca je odvojena filtracijom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-344 (29 mg, prinos 48%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,44 (d, 1 H), 8,09 (d, 1 H), 7,23–7,17 (m, 2 H), 7,03–6,97 (m, 3 H), 6,51 (d, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 3,96 (dd, 1 H), 3,69–3,63 (m, 1 H), 3,32 (d, 3 H), 2,90–2,81 (m, 2 H), 2,03–1,96 (m, 1 H), 1,18–1,14 (m, 2 H), 1,03 (dd, 6 H), 0,92–0,90 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-345
Suspenzija 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(tiazol-4-il)-1H-pirazol-3-il )pirimidin-4-ola (intermedijer prethodno opisan u WO2013/101830 A1) u fosforil hloridu (50 ekviv.) zagrevana je na 60 °C tokom 2 h. Fosforil hlorid je uklonjen pod mlazom azota, i dobijeni ostatak je rastvoren u dioksanu i vodi (2:1) i tretiran 1-((metilamino)metil)ciklopropankarboksilnom kiselinom hidrohloridom (3 ekviv.), a zatim trietilaminom (10 ekviv.). Dobijeni rastvor je zagrevan na 90 °C tokom 7,5 dana.
Reakciona smeša je sipana u dihlormetan i 1N rastvor hlorovodonične kiseline. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (0–10% metanola u dihlormetanu) dobijeno je Referentno Jedinjenje I-345 (2,8 mg, prinos 11%) kao beli film.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 9,03 (d, 1 H), 8,07 (d, 1 H), 7,89 (d, 1 H), 7,24–7,19 (m, 2 H), 7,04–6,96 (m, 2 H), 6,81 (t, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 4,13 (s, 2 H), 3,34 (d, 3 H), 1,28–1,25 (m, 2 H), 1,08–1,05 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-346
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(trifluormetil)-4,5,6,7-tetrahidro-1H-pirazolo[4,3-c]piridin (kao so HCl) bio aminski reagens. Nakon obrade, sirova čvrsta supstanca je suspendovana u dietil etru i filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-346 (57 mg, prinos 84%) kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,84 (d, 1 H), 8,41 (d, 1 H), 7,63 (s, 1 H), 7,33–7,28 (m, 1 H), 7,13–7,04 (m, 2 H), 6,98–6,95 (m, 2 H), 6,03 (s, 2 H), 5,19 (s, 2 H), 4,42 (t, 2 H), 3,09 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-347
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je racemski sin-piperidin-3,4,5-triol bio aminski reagens. Nakon završetka reakcije prema LC/MS, rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Dodat je metanol, i dobijena suspenzija je filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-347 (20 mg, prinos 11%) kao čvrste supstance.
1H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 9,09 (d, 1 H), 8,28 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,35–7,29 (m, 1 H), 7,24–7,21 (m, 2 H), 7,09 (t, 1 H), 6,80 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,92 (d, 2 H), 4,80 (d, 1 H), 4,15–4,11 (m, 2 H), 3,83–3,80 (m, 1 H), 3,58–3,53 (m, 2 H), 3,27– 3,21 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-348
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1,3-diaminopropan-2-ol bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 40 °C tokom 45 min. Nakon završetka reakcije prema LC/MS, dioksan je uklonjen pod vakuumom i dodato je dovoljno metanola za rastvaranje sirove smeše. Prečišćavanjem reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetne kiseline, gradijent 20 min) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje 1-348 (58 mg, prinos 80%) kao ružičasta pena.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,82 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,62 (s, 1 H), 7,32–7,27 (m, 1 H), 7,12–7,03 (m, 2 H), 6,95–6,91 (m, 2 H), 6,02 (d, 1 H), 5,97 (d, 1 H), 4,21–4,15 (m, 1 H), 3,85–3,77 (m, 2 H), 3,22–3,18 (dd, 1 H), 2,96 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-349
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-340 i trietilamina (5 ekviv.) na 0 °C u dihlormetanu u kapima je dodat metansulfonil hlorid (1 ekviv.). Nakon mešanja tokom 45 min, dodat je zasićeni vodeni rastvor natrijum bikarbonata, i smeša je zagrevana do 23 °C. Dodat je dihlormetan, i slojevi su razdvojeni. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom, i organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem reverznofaznom HPLC (5–50% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje 1-349 (6 mg, prinos 25%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,78 (d, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 7,70 (s, 1 H), 7,31–7,25 (m, 1 H), 7,11–7,02 (m, 3 H), 6,92–6,88 (m, 1 H), 6,04 (s, 2 H), 4,10–4,01 (m, 2 H), 3,61–3,56 (m, 1 H), 3,18–3,17 (m, 2 H), 2,95 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-350
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je racemski cis-piperidin-3,4-diol (kao so HCl) bio aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC (5–50% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA, gradijent 20 min) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-350, (1,7 mg, prinos 3%) kao prozirnog filma.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,81 (m, 1 H), 8,28 (d, 1 H), 7,64 (s, 1 H), 7,32–7,26 (m, 1 H), 7,12–7,03 (m, 2 H), 6,97–6,93 (m, 2 H), 6,01 (s, 2 H), 4,52 (br s, 2 H), 4,38 (dd, 1 H), 3,97–3,90 (m, 2 H), 3,77–3,72 (m, 1 H), 2,02–1,97 (m, 1 H), 1,90– 1,86 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-351
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil 3-(aminometil)-3-hidroksiazetidin-1-karboksilat bio aminski reagens, i reakcija je vođena kao rastvor u dioksanu. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–5% metanola u dihlormetanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-351 (144 mg, kvantitativan prinos), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,76 (d, 1 H), 8,11 (d, 1 H), 7,44 (s, 1 H), 7,30–7,25 (m, 1 H), 7,12–7,01 (m, 2 H), 6,92 (d, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,09 (d, 2 H), 3,93 (br s, 2 H), 3,78 (d, 2 H), 1,40 (s, 9 H).
Referentno jedinjenje 1-352
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(aminometil)oksetan-3-ol bio aminski reagens, i reakcija je vođena kao rastvor u dioksanu. Nakon mešanja tokom 1,5 h na 90 °C, dodata su još 2 ekvivalenta oksetana, i reakciona smeša je mešana na 90 °C tokom 3 h. Reakcioni rastvor je onda sipan u etil acetat i 1N vodeni rastvor hlorovodonične kiseline. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom/izopropil alkoholom 5:1. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom.
Prečišćavanjem reverznofaznom HPLC (5–75% acetonitrila u vodi sa 0,1% TFA, gradijent 15 min) dobijeno je Referentno Jedinjenje 1-352 (25 mg, prinos 53%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,83 (d, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,32–7,28 (m, 1 H), 7,13–7,05 (m, 2 H), 6,99–6,94 (m, 2 H), 6,02 (s, 2 H), 4,05 (d, 1 H), 3,98 (d, 1 H), 3,78–3,63 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-353
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-351 na 23 °C u dihlormetanu dodata je trifluorsirćetna kiselina (30 ekviv.) u jednoj porciji. Nakon 30 min mešanja, rastvor je koncentrovan pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prenet u dietil etar. Čvrsta supstanca je filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-353 (160 mg, kvantitativan prinos), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,83 (m, 1 H), 8,29–8,25 (m, 1 H), 7,60–7,57 (m, 1 H), 7,33–7,28 (m, 1 H), 7,14–7,04 (m, 2 H), 6,93–6,89 (m, 2 H), 6,00 (s, 2 H), 4,31 (d, 2 H), 4,05 (m, 2 H), 3,97 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-354
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-(1-(aminometil)ciklopropil)-1,1,1-trifluormetansulfonamid (kao so HCl) bio aminski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0– 50% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-354 (15 mg, prinos 25%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,08 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,28–7,24 (m, 1 H), 7,10–7,07 (m, 1 H), 7,04–7,01 (m, 1 H), 6,83–6,80 (m, 2 H), 5,96 (s, 2 H), 3,85 (s, 2 H), 1,06–1,04 (m, 2 H), 0,99–0,96 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-355
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-3,3,3-trifluorpropan-1,2-diol bio aminski reagens, i reakcija je vođena kao rastvor u dioksanu. Nakon obrade etil acetatom i 1N rastvorom hlorovodonične kiseline, prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–10% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje 1-355 (17 mg, prinos 36%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,39 (s, 1 H), 7,28–7,23 (m, 1 H), 7,09–7,01 (m, 2 H), 6,88–6,85 (m, 2 H), 5,96 (d, 1 H), 5,93 (d, 1 H), 4,02 (d, 1 H), 3,90 (d, 1 H), 3,75 (d, 1 H), 3,62 (d, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-356
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (S)-3-aminopirolidin-2-on (kao so HCl) bio aminski reagens. Sirovi ostatak je suspendovan u dietil etru i dihlormetanu 3:1. Dobijena čvrsta supstanca je filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-356 (10 mg, prinos 22%), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,83 (s, 1 H), 8,34 (m, 1 H), 7,63–7,62 (m, 1 H), 7,33–7,29 (m, 1 H), 7,13–7,05 (m, 2 H), 6,98–6,96 (m, 2 H), 6,03 (s, 2 H), 5,36– 5,32 (m, 1 H), 3,56–3,49 (m, 2 H), 2,66–2,61 (m, 1 H), 2,38–2,30 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-357
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 5 koraka:
Korak 1: Sinteza terc-butil 3-(2,2,2-trifluor-1-hidroksietil) azetidin-1-karboksilata
U rastvor terc-butil 3-formilazetidin-1-karboksilata (1 ekviv.) i trimetil(trifluormetil)silana (1,4 ekviv.) u tetrahidrofuranu na 0 °C dodavan je tetrabutilamonijum fluorid (1 M rastvor u tetrahidrofuranu, 1,1 ekviv.) tokom 10 min. Rastvor je odmah zagrejan na 23 °C i mešan tokom 19 h. Reakciona smeša je sipana u 1N rastvor hlorovodonične kiseline i dietil etar. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dietil etrom. Organske supstance su isprane zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja terc-butil 3-(2,2,2-trifluor-1-hidroksietil)azetidin-1-karboksilata (558 mg, prinos 79%) kao bledožute čvrste supstance.
Korak 2: Sinteza terc-butil 3-(2,2,2-trifluoracetil)azetidin-1-karboksilata U terc-butil 3-(2,2,2-trifluor-1-hidroksietil)azetidin-1-karboksilat (1 ekviv.) u dihlormetanu na 0 °C dodat je Des-Martinov perjodinan (2 ekviv.) u jednoj porciji. Nakon 5 minuta na 0 °C, rastvor je zagrejan na 23 °C. Nakon dva sata, LC/MS analiza je pokazala da je konverzija potpuna. Reakciona smeša je sipana u zasićeni vodeni rastvor natrijum ditionita i zasićeni vodeni rastvor natrijum bikarbonata 5:1 (75 ml).
Nakon 10 minuta mešanja, dodat je dihlormetan, i slojevi su razdvojeni. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom, organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja terc-butil 3-(2,2,2-trifluoracetil)azetidin-1-karboksilata (263 mg, prinos 92%) kao bele masne čvrste supstance, koja je bila smeša ketona i hidrata, prema<1>H-NMR.
Korak 3: Sinteza terc-butil 3-(1,1,1,3,3,3-heksafluor-2-hidroksipropan-2-il) azetidin-1-karboksilata
U rastvor terc-butil 3-(2,2,2-trifluoracetil)azetidin-1-karboksilata (1 ekviv.) i trimetil(trifluormetil)silana (1,4 ekviv.) u tetrahidrofuranu na 0 °C ukapavan je tetrabutilamonijum fluorid (1,1 ekviv.) kao 1M rastvor u tetrahidrofuranu tokom 5 min. Rastvor je odmah zagrejan na 23 °C i mešan tokom 2,5 dana. Rastvor je zatim sipan u etil acetat i 1N vodeni rastvor hlorovodonične kiseline. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom (2x). Organske supstance su isprane zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–60% etil acetata u heksanu) dobijen je terc-butil 3-(1,1,1,3,3,3-heksafluor-2-hidroksipropan-2-il)azetidin-1-karboksilat (24 mg, prinos 7%) kao uljasta čvrsta supstanca.
Korak 4: Sinteza 2-(azetidin-3-il)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ola terc-Butil 3-(1,1,1,3,3,3-heksafluor-2-hidroksipropan-2-il) azetidin-1-karboksilat je mešan u trifluorsirćetnoj kiselini i dihlormetanu (odnos 1:2) tokom 1,5 h. Rastvor je zatim koncentrovan pod vakuumom dajući 2-(azetidin-3-il)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol kao so TFA.
Korak 5: Sinteza Referentnog jedinjenja I-357
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(azetidin-3-il)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol (kao so TFA, 1,5 ekviv.) bio aminski reagens. Sirovi ostatak je prenet u dihlormetan i dietil etar 1:1, i čvrsta supstanca je filtrirana i isprana dodatnim dietil etrom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-357 (17 mg, prinos 64%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ 8,83 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,62 (s, 1 H), 7,35–7,30 (m, 1 H), 7,15–7,07 (m, 2 H), 7,00–6,96 (m, 2 H), 6,05 (s, 2 H), 4,82–4,70 (m, 4 H), 3,79 (kvint, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-359
Ovo jedinjenje je pripremljeno u dva koraka
Korak 1: Sinteza estra I-358
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-aminometilciklopropanol (2 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 96 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Etil acetat je bio rastvarač korišćen tokom obrade. Sirova supstanca je prvo prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan, zatim reverznofaznom HPLC (voda/acetonitril sa 0,1% trifluorosirćetne kiseline). Frakcije vode/acetonitrila koje sadrže proizvod tretirane su viškom 10% NaHCO3(vod.), koncentrovane do 5 ml, zatim ekstrahovane etil acetatom da se izoluje neutralna supstanca radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-358 (32 mg, prinos 28%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,42 (d, 1 H), 8,11 (m, 1 H), 7,24 (s, 1 H), 7,15 (m, 1 H), 6,99 (m, 1 H), 6,94 (m, 1 H), 6,85 (m, 1 H), 6,56 (d, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 5,63 (m, 1 H), 4,77 (m, 1 H), 3,74 (d, 2 H), 0,86 (m, 2 H), 0,65 (m, 2 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-359
Referentno Jedinjenje 1-358 je rastvoreno u tetrahidrofuranu na sobnoj temperaturi, i redom su dodati trietilamin (3 ekviv.) i etil hlorformat (2 ekviv.). Sadržaj je ostavljen da se meša 1 h na sobnoj temperaturi. Smeša je razblažena etil acetatom, isprana vodom (3x), a zatim osušena iznad natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Dobijeni ostatak je ponovo rastvoren u tetrahidrofuranu, tretiran natrijum borhidridom (6 ekviv.) i mešan 1 h. Ova smeša je razblažena etil acetatom, isprana vodom (3x), a zatim osušena iznad natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 10–80% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-359 (11 mg, prinos 76%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ 8,41 (d, 1 H), 8,11 (d, 1 H), 7,28 (s, 1 H), 7,16 (m, 1 H), 7,00 (m, 1 H), 6,95 (m, 1 H), 6,87 (m, 1 H), 6,54 (d, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 5,53 (m, 1 H), 4,61 (m, 1 H), 3,60 (d, 2 H), 3,35 (d, 2 H), 0,53 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje 1-360
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-(4-aminofenil)ciklopropankarboksilna kiselina (1 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 20 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Etil acetat je bio rastvarač korišćen tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 5–95% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-360 (11 mg, prinos 9%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, aceton-d6) δ 8,89 (d, 1 H), 8,81 (br d, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 8,03 (d, 2 H), 7,48 (s, 1 H), 7,39 (d, 2 H), 7,30 (m, 1 H), 7,15 (m, 1 H), 7,10 (m, 1 H), 7,07 (d, 1 H), 7,05 (m, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 1,53 (m, 2 H), 1,18 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-361
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza terc-butil metil (2-okso-2-(fenilsulfonamido) etil)karbamata U rastvor 1,1′-karbonildiimidazola (1,2 ekviv.) u dihlormetanu dodata je 2-((terc-butoksikarbonil)(metil)amino)sirćetna kiselina (1 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C do prestanka razvijanja gasa. U ovu smešu su dodati benzensulfonamid (3 ekviv.) i DBU (1 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 1 h. Smeša je razblažena dihlormetanom i isprana vodom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja bele čvrste supstance. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 80% etil acetata u heksanu) dobijen je terc-butil metil (2-okso-2-(fenilsulfonamido)etil)karbamat (1,3 g) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 7,91–7,95 (m, 2 H), 7,59–7,65 (m, 3 H), 3,86 (s, 2 H), 2,82–2,88 (m, 3 H), 1,20 (s, 9 H).
Korak 2: Sinteza 2-(metilamino)-N-(fenilsulfonil)acetamid hidrohlorida Smeša terc-butil metil(2-okso-2-(fenilsulfonamido)etil)karbamata (1 ekviv.) i HCl [4,0 M u 1,4-dioksanu] mešana je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana radi dobijanja 2-(metilamino)-N-(fenilsulfonil)acetamid hidrohlorida (3,2 g) kao čvrste supstance krem boje.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,04–8,07 (m, 2 H), 7,57–7,64 (m, 3 H), 3,88 (s, 2 H), 2,67 (s, 3 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-31
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(metilamino)-N-(fenilsulfonil)acetamid hidrohlorid bio aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 85 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (4:1) tokom 24 h. Smeša je ohlađena do 23 °C i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran zasićenim rastvorom amonijum hlorida, osušen, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance. Čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 100% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-361 (6,5 mg, prinos 14% za korak 3), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,79 (d, 1 H), 8,12 (d, 1 H), 7,91–7,96 (m, 2 H), 7,43–7,49 (m, 1 H), 7,25–7,37 (m, 4 H), 7,03–7,14 (m, 2 H), 6,95 (d, 1 H), 6,85– 6,91 (m, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,30 (s, 2 H), 3,39 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-363
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-4-sulfonska kiselina (2 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je
2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 70 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (1:1) tokom 2 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju tokom obrade.
Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-363 (102 mg, prinos 69%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,12 (d, 1 H), 8,41 (d, 1 H), 7,72 (s, 1 H), 7,28–7,39 (m, 2 H), 7,18–7,27 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,65 (d, 2 H), 3,21 (t, 2 H), 2,61–2,72 (m, 1 H), 2,02–2,12 (m, 2 H), 1,52–1,70 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-364
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4,5,6,7-tetrahidroizoksazolo[5,4-c]piridin-3-ol (kao so HCl, 2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 70 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 2 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju tokom obrade. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja čvrste supstance koja je dalje isprana dietil etrom i dihlormetanom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-364
(46 mg, prinos 72%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,47 (s, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,40 (d, 1 H), 7,62 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,27 (d, 1 H), 7,20–7,25 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 4,90 (s, 2 H), 3,98 (t, 2 H), 2,51–2,55 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-365
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1R,3S,4S)-2-azabiciklo[2.2.1]heptan-3-karboksilna kiselina (kao so HCl, 2 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 2,5 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 24 h, a zatim na 80 °C tokom 3 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za ekstrakciju tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja čvrste supstance, koja je dalje isprana dietil etrom i dihlormetanom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-365 (21 mg, prinos 16%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,78 (d, 1 H), 8,07–8,20 (m, 1 H), 7,23– 7,35 (m, 2 H), 7,08–7,15 (m, 1 H), 7,04 (t, 1 H), 6,94 (br. s., 1 H), 6,79–6,87 (m, 1 H), 5,92–6,01 (m, 2 H), 4,28–4,38 (m, 1 H), 2,85–2,97 (m, 1 H), 2,23 (d, 1 H), 1,72–1,98 (m, 4 H), 1,48–1,71 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-366
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-4-sulfonamid (2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 75 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 2 h. Smeša je razblažena etil acetatom i isprana 1N rastvorom HCl. Nerastvorne čvrste supstance su sakupljene filtracijom i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-366 (64 mg, prinos 48%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,35 (d, 1 H), 7,60 (s, 1 H), 7,31–7,37 (m, 1 H), 7,21–7,28 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,79–6,85 (m, 3 H), 5,91 (s, 2 H), 4,66 (d, 2 H), 3,24 (ddt, 1 H), 3,16 (t, 2 H), 2,13 (d, 2 H), 1,67 (qd, 2 H).
Referentno jedinjenje I-367
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)-N-metiletansulfonamida.
U rastvor 2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)etansulfonil hlorida (1 ekviv.) u THF-u dodat je metilamin [2,0 M rastvor u THF-u] (2 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 1 h. Smeša je koncentrovana radi dobijanja 2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)- N-metiletansulfonamida (0,98 g) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 7,79–7,92 (m, 4 H), 4,06–4,13 (m, 2 H), 3,42 (t, 2 H), 2,74 (s, 3 H).
Korak 2: Sinteza 2-amino-N-metiletansulfonamida.
U suspenziju 2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)-N-metiletansulfonamida (1 ekviv.) u etanolu dodat je hidrazin monohidrat (1,5 ekviv.). Smeša je zagrevana na 75 °C tokom 2 h. Nastali beli talog je uklonjen filtracijom. Filtrat je koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja 2-amino-N-metiletansulfonamida kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 3,20–3,24 (m, 2 H), 3,08–3,14 (m, 2 H), 2,71 (s, 3 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-367
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-N-metiletansulfonamid (2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je
2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 65 °C tokom 2 dana. Smeša je razblažena etil acetatom i isprana zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance. Čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 100% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-367 (8,6 mg, prinos 14%), kao čvrste supstance krem boje.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76 (d, 1 H), 8,10 (d, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,24–7,30 (m, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,87–6,90 (m, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,01 (t, 2 H), 3,42 (t, 2 H), 2,68–2,70 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-368
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-metiltaurin (kao natrijumova so, 2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je
2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 65 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za obradu. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance. Čvrsta supstanca je sakupljena filtracijom i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-368 (31 mg, prinos 33%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,13 (d, 1 H), 8,40 (d, 1 H), 7,93 (br. s., 1 H), 7,31–7,38 (m, 1 H), 7,21–7,27 (m, 1 H), 7,17 (s, 1 H), 7,12 (t, 1 H), 6,88 (t, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 3,94–4,02 (m, 2 H), 3,38 (d, 3 H), 2,84–2,92 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-369
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je cis-1-amino-1,2,3,4-tetrahidronaftalen-2-karboksilna kiselina (2 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 65 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za obradu. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–50% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-369 (7,0 mg, prinos 10%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,07–9,10 (m, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,70 (d, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,30–7,41 (m, 2 H), 7,08–7,24 (m, 6 H), 6,89 (t, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 2,99 (dt, 1 H), 2,74–2,91 (m, 2 H), 2,28–2,37 (m, 1 H), 1,94–2,01 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-370
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4,5,6,7-tetrahidro-1H-pirazolo[3,4-c]piridin-3(2H)-on (kao so HCl, 3,2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 65 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (1:1) tokom 24 h. Smeša je razblažena etil acetatom i ekstrahovana 1H rastvorom HCl. Vodeni sloj je zalužen zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata i ekstrahovan etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni, filtrirani i upareni radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-370 (83 mg, prinos 65%), kao svetlosmeđe čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,38 (d, 1 H), 8,08–8,21 (m, 1 H), 7,22 (s, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 6,91 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 6,73–6,78 (m, 1 H), 6,52 (d, 1 H), 5,85 (s, 2 H), 4,69 (s, 2 H), 3,83–3,91 (m, 2 H), 2,52 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-371
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je cis-1-amino-2,3-dihidro-1H-inden-2-karboksilna kiselina (2 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Smeša je razblažena etil acetatom i isprana 1H rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Dobijena čvrsta supstanca je isprana minimalnom količinom metanola radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-371 (11 mg, prinos 16%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H) 8,25 (d, 1 H) 7,63 (s, 1 H) 7,29–7,39 (m, 3 H) 7,20–7,28 (m, 3 H) 7,09–7,19 (m, 2 H) 6,88 (t, 1 H) 6,22–6,29 (m, 1 H) 5,87–5,97 (m, 2 H) 3,67 (q, 1 H) 3,52 (dd, 1 H) 3,06 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-372
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza terc-butil metil(2-okso-2-(fenilsulfonamido) etil)karbamata. U suspenziju 2-(((terc-butoksikarbonil)amino)metil)tiazol-4-karboksilne kiseline (1 ekviv.) i metil jodida (10 ekviv.) u THF-u na 0 °C dodat je natrijum hidrid [60 mas.% disperzija u mineralnom ulju] (10 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja koje je dalje prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 50% etil acetat/heksan) dajući 2-(((tercbutoksikarbonil)(metil)amino)metil)tiazol-4-karboksilnu kiselinu (217 mg, prinos 82%) kao crvenu čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,26–8,34 (m, 1 H), 4,76 (d, 2 H), 3,00 (d, 3 H), 1,51 (br. s, 9 H).
Korak 2: Sinteza etil 2-((metilamino)metil)tiazol-4-karboksilat hidrohlorida. Smeša 2-(((terc-butoksikarbonil)(metil)amino)metil)tiazol-4-karboksilne kiseline (1 ekviv.) i rastvora HCl [1,3 M u etanolu] (10 ekviv.) mešana je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana radi dobijanja etil 2-((metilamino)metil) tiazol-4-karboksilata (kao soli HCl, 222 mg) kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,46 (s, 1 H), 4,63 (s, 2 H), 4,27–4,37 (m, 2 H), 2,80 (s, 3 H), 1,28–1,35 (m, 3 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-372
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je etil 2-((metilamino)metil)tiazol-4-karboksilat (kao so HCl, 2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (4:1) tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance koja je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 100% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-372 (78 mg, prinos 77%), kao svetložute gume.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,45 (d, 1 H), 8,26 (d, 1 H), 8,12 (s, 1 H), 7,28 (s, 1 H), 7,17–7,23 (m, 1 H), 6,94–7,06 (m, 2 H), 6,86–6,92 (m, 1 H), 6,58 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 5,22 (s, 2 H), 4,44 (q, 2 H), 3,42 (d, 3 H), 1,42 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-373
Smeša Referentnog Jedinjenja 1-372 (1 ekviv.) i litijum hidroksida (10 ekviv.) u mešavini THF/voda/metanol (1:1:1) mešana je na 23 °C tokom 24 h.
Smeša je koncentrovana pod vakuumom. Dobijeni rastvor je zakiseljen do pH 1. Nastali talog je sakupljen filtracijom i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-373 (38 mg, prinos 67%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 13,05 (s, 1 H), 9,09 (d, 1 H), 8,36 (t, 2 H), 7,57 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,18–7,26 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,89 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 5,17 (s, 2 H), 3,32–3,39 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-374
Suspenzija Referentnog Jedinjenja I-368 (1 ekviv.) u tionil hloridu (50 ekviv.) zagrevana je do refluksa tokom 24 h. Smeša je ohlađena i koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja intermedijernog sulfonil hlorid 2-((5-fluor-2- (1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)(metil)amino)-etansulfonil hlorida (169 mg) kao žute čvrste supstance. Ova supstanca je onda tretirana amonijakom [0,05 M rastvor u 1,4-dioksanu] (5 ekviv.) i smeša je ostavljena da se meša na 23 °C tokom 24 h. Reakcija je razblažena u etil acetatu i isprana zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 30% metanola u dihlormetanu) i prekristalisano iz smeše metanol:dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-374 (13 mg, prinos 8%), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H) 8,28 (d, 1 H) 7,58 (s, 1 H) 7,33 (d, 1 H) 7,19–7,25 (m, 1 H) 7,14 (d, 1 H) 7,08–7,13 (m, 2 H) 5,89 (s, 2 H) 4,00– 4,06 (m, 2 H) 3,36–3,41 (m, 2 H) 3,28 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-375
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-(((terc-butoksikarbonil)(metil)amino)metil)oksazol-4-karboksilne kiseline
U hladnu suspenziju 2-(((terc-butoksikarbonil)amino) metil)oksazol-4-karboksilne kiseline (1 ekviv.) i jodmetana (10 ekviv.) u THF-u na 0 °C dodat je natrijum hidrid [60 mas.% disperzija u mineralnom ulju] (10 ekviv.). Smeša je ostavljena da se zagreje na 23 °C i mešana tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na koloni (gradijent 0 do 100% etil acetata u heksanu) radi dobijanja 2-(((terc-butoksikarbonil)(metil)amino)metil)oksazol-4-karboksilne kiseline (215 mg, prinos 81%) kao žutog ulja.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,27 (s, 1 H), 4,52–4,69 (m, 2 H), 2,93 (d, 3 H), 1,37–1,53 (m, 9 H).
Korak 2: Sinteza 2-((metilamino)metil)oksazol-4-karboksilne kiseline, so TFA. Smeša 2-(((terc-butoksikarbonil)(metil)amino)metil)oksazol-4-karboksilne kiseline (1 ekviv) i TFA (10 ekviv.) u DCM-u je mešana na 23 °C tokom 1 h. Smeša je koncentrovana radi dobijanja 2-((metilamino)metil)oksazol-4-karboksilne kiseline, soli TFA (237 mg) kao bistrog ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,62–8,64 (m, 1 H), 4,49 (s, 2 H), 2,86 (s, 3 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-375
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-((metilamino)metil)oksazol-4-karboksilna kiselina (kao so TFA, 4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 8 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (4:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Sirovo ulje dobijeno nakon obrade je tretirano dietil etrom, i dobijena istaložena čvrsta supstanca je sakupljena filtracijom i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-375 (prinos 68%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,73 (s, 1 H), 8,36 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,28–7,36 (m, 1 H), 7,16–7,26 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 5,07 (s, 2 H), 3,35–3,40 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-376
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 1-metil-2-((metilamino)metil)-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline hidrohlorida.
U suspenziju 2-(((terc-butoksikarbonil)amino)metil)-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline (1 ekviv.) i metil jodida (10 ekviv.) u THF-u na 0 °C dodat je natrijum hidrid [60 mas.% disperzija u mineralnom ulju] (10 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 24 h. Smeša je tretirana rastvorom HCl [4,0 M rastvor u 1,4-dioksanu]. Smeša je koncentrovana pod vakuumom, i dobijena čvrsta supstanca je suspendovana u dietil etru. Talog je sakupljen filtracijom i osušen pod vakuumom radi dobijanja 1-metil-2-((metilamino)metil)-1H-imidazol-4-karboksilne kiseline hidrohlorida (80 mg, prinos 38%) kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,34 (br. s., 2 H), 7,91 (s, 1 H), 4,29 (t, 2 H), 3,71 (s, 3 H), 2,64 (t, 3 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-376
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-metil-2-((metilamino)metil)-1H-imidazol-4-karboksilna kiselina (kao so HCl, 3 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (4:1) tokom 24 h. Smeša je ohlađena na 23 °C, razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Nastali talog je sakupljen filtracijom i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-376 (26 mg, prinos 37%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,39 (d, 1 H), 8,11 (br. s., 1 H), 7,56 (s, 1 H), 7,28–7,39 (m, 1 H), 7,18–7,26 (m, 2 H), 7,07–7,14 (m, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 5,08 (s, 2 H), 3,85 (s, 3 H), 3,41 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-377
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(2-aminoetil)benzojeva kiselina bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–80% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-377 (25 mg, prinos 31%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,44 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 8,04 (s, 1 H), 7,98 (d, 1 H), 7,50 (d, 1 H), 7,40–7,45 (m, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,14–7,21 (m, 1 H), 7,00 (t, 1 H), 6,92–6,97 (m, 1 H), 6,85–6,92 (m, 1 H), 6,64 (d, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 5,24–5,31 (m, 1 H), 3,90–3,97 (m, 2 H), 3,08 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-378
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 5-hidroksi-1,2,3,6-tetrahidropiridin-4-karboksilat (kao so TFA, 1 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 70 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–30% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-378 (68 mg, prinos 15%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 12,17 (s, 1 H), 8,46 (d, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,31 (s, 1 H), 7,16–7,22 (m, 1 H), 7,02 (t, 1 H), 6,96 (t, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 6,62 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,47–4,50 (m, 2 H), 4,26 (q, 2 H), 3,94 (t, 2 H), 2,51 (t, 2 H), 1,33 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-379
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1SR,2SR,3RS,4RS)-3-aminobiciklo[2.2.1]heptan-2-karboksilna kiselina (kao so HCl, racemska, 3 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 70 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Reakciona smeša je ohlađena, razblažena etil acetatom i isprana vodom. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–80% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-379 (47 mg, prinos 36%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76–8,79 (m, 1 H), 8,07 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,25–7,32 (m, 1 H), 7,11 (ddd, 1 H), 7,05 (td, 1 H), 6,92 (d, 1 H), 6,83 (td, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,58–4,66 (m, 1 H), 3,13 (ddd, 1 H), 2,83 (br. s., 1 H), 2,67 (br. s., 1 H), 1,74 (d, 1 H), 1,65–1,71 (m, 1 H), 1,58–1,64 (m, 1 H), 1,49–1,57 (m, 2 H), 1,41–1,49 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-380
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1S,3R)-3-aminocikloheksankarboksilna kiselina (98% enantiomerni višak, 4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-380 (70 mg, prinos 55%), kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,81 (d, 1 H), 8,18 (d, 1 H), 7,59 (s, 1 H), 7,29 (q, 1 H), 7,07–7,14 (m, 1 H), 7,05 (t, 1 H), 6,98 (d, 1 H), 6,92 (t, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,46 (t, 1 H), 2,59 (t, 1 H), 2,31 (d, 1 H), 2,04 (d, 2 H), 1,95 (d, 1 H), 1,51–1,65 (m, 2 H), 1,35–1,51 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-381
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)-N-(2,2,2-trifluoretil) etansulfonamida
Smeša 2-[2-(hlorsulfonil)etil]benzo[c]azolin-1,3-diona (1 ekviv.), 2,2,2-trifluoretilamin hidrohlorida (3 ekviv.) i trietilamina (6 ekviv.) u dihlormetanu mešana je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena u dihlormetanu i isprana 1N rastvorom HCl.
Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja bele čvrste supstance. Čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (0 do 100% etil acetata u heksanu) dajući 2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)-N-(2,2,2-trifluoretil) etansulfonamid (370 mg, prinos 30%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 7,84–7,92 (m, 4 H), 4,05–4,09 (m, 2 H), 3,97–4,01 (m, 2 H), 3,32 (s, 2 H).
Korak 2: Sinteza 2-amino-N-(2,2,2-trifluoretil) etansulfonamida
Smeša 2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)-N-(2,2,2-trifluoretil)etansulfonamida (1 ekviv.) i hidrazin monohidrata (1 ekviv.) u etanolu mešana je na 80 °C tokom 24 h. Smeša je ohlađena na 23 °C i koncentrovana pod vakuumom. Dobijeni ostatak je tretiran minimalnom količinom metanola. Talog je sakupljen filtracijom i osušen pod vakuumom, dajući belu čvrstu supstancu koja sadrži 2-amino-N-(2,2,2-trifluoretil)etansulfonamid (136 mg). Supstanca je korišćena u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-381
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-N-(2,2,2-trifluoretil)etansulfonamid (1 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Smeša je ohlađena, razblažena etil acetatom i isprana vodom.
Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 70% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-381 (28 mg, prinos 14% za korak 2 i 3), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,25 (d, 2 H), 7,55 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,19–7,26 (m, 1 H), 7,15 (d, 1 H), 7,10 (t, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 3,87–3,82 (m, 4 H), 3,45 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-382
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-hidroksi-N-2-dimetil-3-(metilamino)propanamida
U zatopljenoj boci, smeša metil 2-metilglicidata (1 ekviv.) i metilamina [33 mas.% u THF-u] (10 ekviv.) zagrevana je na 80 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja 2-hidroksi-N-2-dimetil-3-(metilamino) propanamida (1,7 g, prinos 100%) kao bistrog ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 3,67–3,76 (m, 1 H), 3,22–3,29 (m, 1 H), 2,79–2,82 (m, 3 H), 2,40–2,43 (m, 3 H), 1,31–1,33 (m, 3 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-382
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-hidroksi-N-2-dimetil-3-(metilamino)propanamid (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 4 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Dobijena čvrsta supstanca je tretirana minimalnom količinom metanola i dietil etra, sakupljena filtracijom i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-382 (67 mg, prinos 52%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09–9,12 (m, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,87 (q, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,18–7,26 (m, 1 H), 7,11 (td, 1 H), 6,88 (t, 1 H), 5,86–5,92 (m, 2 H), 4,12 (d, 1 H), 3,68 (d, 1 H), 3,22 (s, 3 H), 2,55 (d, 3 H), 1,27 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-383
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 5 koraka:
Korak 1: Sinteza benzil (3-hidroksi-2,2-dimetilpropil)karbamata
U hladnu smešu 3-amino-2,2-dimetil-1-propanola (1 ekviv.) i trietilamina (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je benzil hlorformat (1 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 30 minuta, zatim razblažena u dihlormetanu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen, dajući benzil (3-hidroksi-2,2-dimetilpropil) karbamat (1,9 g, prinos 86%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 7,34–7,45 (m, 5 H), 5,14 (s, 2 H), 3,25 (d, 2 H), 3,08 (d, 2 H), 0,89 (s, 6 H).
Korak 2: Sinteza 3-(((benziloksi)karbonil)amino)-2,2-dimetilpropanske kiseline
U suspenziju benzil (3-hidroksi-2,2-dimetilpropil)karbamata (1 ekviv.) u CCl4, vodi i acetonitrilu (smeša 1:1:1) dodati su natrijum perjodat (3 ekviv.) i rutenijum (III) hlorid (0,05 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 24 h. U ovu smešu su dodate dodatne količine natrijum perjodata (3 ekviv.) i rutenijum(III) hlorida (0,05 ekviv.), i sadržaj je mešan na 23 °C tokom 3 dana. Smeša je razblažena vodom i ekstrahovana etil acetatom. Organski sloj je ekstrahovan zasićenim rastvorom natrijum karbonata, zatim je vodeni sloj zakiseljen do pH 1 i ekstrahovan etil acetatom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 100% etil acetata u heksanu) radi dobijanja 3-(((benziloksi)karbonil)amino)-2,2-dimetilpropanske kiseline (943 mg, prinos 45%) kao ulja crvene boje.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 7,35–7,42 (m, 5 H), 5,12 (s, 2 H), 3,35 (d, 2 H), 1,23–1,28 (m, 6 H).
Korak 3: Sinteza 3-(((benziloksi)karbonil)(metil)amino)-2,2-dimetilpropanske kiseline
U hladni rastvor 3-(((benziloksi)karbonil)amino)-2,2-dimetilpropanske kiseline (1 ekviv.) u THF-u dodat je natrijum hidrid [60 mas.% disperzija u mineralnom ulju] (10 ekviv.). Smeša je mešana na 0 °C tokom 30 min. U ovu smešu je dodat metil jodid (10 ekviv.). Smeša je ostavljena da se zagreje na 23 °C i mešana tokom 24 h. Smeša je sipana preko leda i zakiseljena do pH 1. Smeša je ekstrahovana dietil etrom, i organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 80% etil acetata u heksanu) radi dobijanja 3(((benziloksi)karbonil)(metil) amino)-2,2-dimetilpropanske kiseline (686 mg, prinos 69%) kao bistrog ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 7,36–7,39 (m, 4 H), 7,32–7,35 (m, 1 H), 5,13 (s, 2 H), 3,53–3,60 (m, 2 H), 2,96 (br. s., 3 H), 1,18–1,26 (m, 6 H).
Korak 4: Sinteza 2,2-dimetil-3-(metilamino)propanske kiseline hidrohlorida Rastvor koji sadrži 3-(((benziloksi)karbonil)(metil)amino)- 2,2-dimetilpropansku kiselinu (1 ekviv.) u metanolu hidrogenovan je korišćenjem uređaja H-cube (0,7 ml/min, katalizator: 10% Pd/C, 70 °C). Dobijena smeša je tretirana rastvorom HCl [1,25 M u etanolu] i koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja 2,2-dimetil-3-(metilamino)propanske kiseline hidrohlorida (569 mg, prinos 100%) kao bistrog ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 3,09 (s, 2 H), 2,69–2,74 (m, 3 H), 1,25– 1,31 (m, 6 H).
Korak 5: Sinteza Referentnog jedinjenja I-383
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2,2-dimetil-3-(metilamino)propanska kiselina (kao so HCl, 4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 8 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 60% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-383 (38 mg, prinos 30%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,51 (br. s., 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,25 (d, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,18–7,25 (m, 2 H), 7,11 (td, 1 H), 6,92 (t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 3,96 (s, 2 H), 3,33 (s, 3 H), 1,13 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje 1-384
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1RS,2SR,3RS,4SR)-3-amino-7-oksabiciklo[2.2.1]heptan-2-karboksilna kiselina (tj. racemska, 4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Dobijena čvrsta supstanca je isprana metanolom i dietil etrom, sakupljena filtracijom i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-384 (43 mg, prinos 33%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,40 (br. s., 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,30–7,36 (m, 1 H), 7,20–7,25 (m, 2 H), 7,09–7,13 (m, 1 H), 6,94 (d, 1 H), 6,83–6,87 (m, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 4,86 (t, 1 H), 4,72 (d, 1 H), 4,47 (d, 1 H), 3,10 (d, 1 H), 1,53–1,68 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje 1-436
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-aminoetansulfonamid bio aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 65 °C tokom 24 h kao rastvor u dioksanu. Smeša je razblažena u etil acetatu, i isprana zasićenim rastvorom amonijum hlorida. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance. Čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–100% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-436 (26 mg, prinos 42%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,77 (d, 1 H), 8,12 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,25–7,32 (m, 1 H), 7,03–7,14 (m, 2 H), 6,90 (d, 1 H), 6,82–6,88 (m, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,07–4,15 (m, 5 H), 3,47 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-385
U rastvor sirćetne kiseline (10 ekviv.) u DMF-u dodat je CDI (10 ekviv.).
Smeša je mešana na 45 °C tokom 30 min. U ovu smešu dodati su Referentno Jedinjenje 1-436 i DBU (10 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 3 dana. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 10% metanola u dihlormetanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-385 (8,2 mg, prinos 25%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 7,55 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,17–7,26 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 3,75–3,87 (m, 4 H), 1,99 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-387
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza terc-butil (1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-il)karbamata (Referentno Jedinjenje 1-21)
Intermedijer je pripremljen praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(terc-butoksikarbonilamino)azetidin bio aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog intermedijera, terc-butil (1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-il)karbamata (480 mg, prinos 100%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,28 (d, 1 H), 7,65 (d, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,29–7,35 (m, 1 H), 7,20–7,25 (m, 2 H), 7,08–7,12 (m, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 4,49 (br. s., 3 H), 4,12 (br. s., 2 H), 1,40 (s, 9 H).
Korak 2: Sinteza 1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-amina (Referentno Jedinjenje 1-40)
Smeša terc-butil (1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-il)karbamata (1 ekviv.) i TFA (10 ekviv.) u dihlormetanu je mešana na 23 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom. Dobijeno ulje je tretirano zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata i ekstrahovano etil acetatom.
Nastali talog je sakupljen i osušen pod vakuumom. Organski sloj je takođe osušen, filtriran i uparen radi dobijanja 1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-amina (116 mg (kombinovano), prinos 36%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,81–8,83 (m, 1 H) 8,32 (d, 1 H) 7,52– 7,55 (m, 1 H) 7,27–7,34 (m, 1 H) 7,02–7,14 (m, 2 H) 6,89–6,95 (m, 2 H) 6,00 (s, 2 H) 4,84–4,88 (m, 2 H) 4,55 (d, 2 H) 4,35–4,42 (m, 1 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-387
U belu suspenziju koja sadrži 1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5- (izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-amin (1 ekviv.) i piridin (10 ekviv.) u THF-u dodat je anhidrid trifluormetansulfonske kiseline (2 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 30 min. Smeša je razblažena etil acetatom i isprana 1 N rastvorom HCl.
Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 80% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-387 (61 mg, prinos 48%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,10 (d, 1 H), 9,08 (d, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,30–7,36 (m, 1 H), 7,16–7,27 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,71–4,83 (m, 1 H), 4,52–4,63 (m, 2 H), 4,27 (dd, 2 H).
Referentno jedinjenje I-388
U hladnu suspenziju 1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-amina (nastalu u koraku 2 postupka za Referentno Jedinjenje I-387 1 ekviv.) i piridina (4 ekviv.) u dihlormetanu na -78 °C dodat je anhidrid trifluormetansulfonske kiseline (2 ekviv.). Smeša je mešana na -78 °C tokom 2 h. Zatim je uklonjena iz kupke sa suvim ledom-acetonom i zagrejana na 23 °C. Mešanje je nastavljeno na 23 °C još 1 h. Smeša je ugašena metanolom i koncentrovana pod vakuumom. Ostatak je rastvoren u etil acetatu, i ispran 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 100% etil acetata u heksanu) i izolovana supstanca je prekristalisana iz smeše dietil etra i metanola radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-388 (90 mg, prinos 19%), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,35 (br. s., 1 H), 7,57 (br. s., 1 H), 7,31–7,37 (m, 1 H), 7,19–7,28 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 4,67 (br. s., 2 H), 4,61 (br. s., 1 H), 4,22 (br. s., 2 H).
Referentno jedinjenje I-389
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 3-amino-2-hidroksi-2-metilpropanamida
Smeša amonijaka [7M u metanolu] (20 ekviv.) i metil 2-metilglicidata (1 ekviv.) mešana je u zaptivenoj epruveti na 80 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja 3-amino-2-hidroksi- 2-metilpropanamida (731 mg, prinos 100%) kao bistrog ulja koje se pretvorilo u belu čvrstu supstancu nakon stajanja na 23 °C.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 2,90–2,96 (m, 1 H) 2,60–2,66 (m, 1 H) 1,32–1,35 (m, 3 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-389
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-amino-2-hidroksi-2-metilpropanamid (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana vodom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance. Čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 5% metanola u dihlormetanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-389 (78 mg, prinos 25%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,23 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,30–7,35 (m, 2 H), 7,27 (t, 1 H), 7,25–7,29 (m, 1 H), 7,20–7,24 (m, 3 H), 7,10 (td, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 5,94 (s, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 3,75 (dd, 1 H), 3,59 (dd, 1 H), 1,28 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-390
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil N-(2-aminoetil)karbamat (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 85 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 3 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Organski slojevi su osušeni, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-390 (200 mg, prinos 75%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,13 (s, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 7,71 (s, 1 H), 7,31–7,37 (m, 1 H), 7,19–7,26 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,98 (t, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 3,50–3,59 (m, 3 H), 3,25 (q, 2 H), 1,31–1,37 (m, 9 H).
Referentno jedinjenje I-391
Smeša Referentnog Jedinjenja I-390 (1 ekviv.) i HCl [4,0 M u 1,4-dioksanu] (50 ekviv.) mešana je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-391 (kao soli HCl, 157 mg, prinos 100%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (s, 1 H), 8,31 (br. s., 1 H), 7,73 (br. s., 1 H), 7,26–7,38 (m, 2 H), 7,21–7,26 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 3,74 (br. s., 2 H), 3,07–3,15 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-392
Smeša koja sadrži Referentno Jedinjenje I-391(1 ekviv.), DBU (2,0 ekviv.), trietilamin (2 ekviv.) i N-fenil-bis(trifluormetanesulfonimid) (1,2 ekviv.) u acetonitrilu mešana je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom. Dobijeni ostatak je razblažen etil acetatom i ispran vodom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 100% etil acetata u heksanu). Prekristalizacijom prečišćene supstance dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-392 (123 mg, prinos 19%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,56 (s, 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,87 (t, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,30–7,35 (m, 1 H), 7,20–7,24 (m, 1 H), 7,08–7,13 (m, 2 H), 6,83–6,87 (m, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 3,60 (q, 2 H), 3,46 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-393
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza metil 2-hidroksi-2-metil-3-(metilamino)propanoata Smeša metanamina [2,0 M u THF-u] (1,3 ekviv.) i metil 2-metilglicidata (1 ekviv.) u etanolu zagrevana je na 80 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana radi dobijanja metil 2-hidroksi-2-metil-3-(metilamino)propanoata (2,26 g) kao bistrog ulja. Smeša je preneta u sledeći korak bez daljeg prečišćavanja.
Korak 2: Sinteza 2-hidroksi-2-metil-3-(metilamino)propanamida
Smeša metil 2-hidroksi-2-metil-3-(metilamino)propanoata (1 ekviv.) i amonijaka [7,0 M u metanolu] (5 ekviv.) zagrevana je na 85 °C u zaptivenoj epruveti tokom 24 h. Smeša je koncentrovana radi dobijanja 2-hidroksi-2-metil-3-(metilamino) propanamida kao gustog ulja. Supstanca je korišćena u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-393
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-hidroksi-2-metil-3-(metilamino)propanamid (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan do 85 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Smeša je ohlađena do 23 °C, i nastali beli talog je sakupljen filtracijom, ispran dietil etrom i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-393 (45 mg, prinos 11% u koraku 3), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,27–7,36 (m, 2 H), 7,19–7,26 (m, 1 H), 7,10 (t, 1 H), 6,88 (t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 4,11 (d, 1 H), 3,72 (d, 1 H), 3,26 (d, 3 H), 1,25 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-394
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza terc-butil 3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5- (izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)azetidin-1-karboksilata
Intermedijer je pripremljen praćenjem opšteg postupka B, osim što je terc-butil 3-aminoazetidin-1-karboksilat (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja terc-butil 3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5- (izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)azetidin-1-karboksilata (505 mg, prinos 100%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,45 (br. s., 1 H), 8,36 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,53–7,57 (m, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,19–7,28 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,83–6,91 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,81–4,90 (m, 1 H), 4,21 (br. s., 2 H), 3,92 (dd, 2 H), 1,36–1,41 (m, 9 H).
Korak 2: Sinteza N-(azetidin-3-il)-5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)- 5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amin hidrohlorida
Smeša terc-butil 3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)azetidin-1-karboksilata (1 ekviv.) i hlorovodonika [4,0 M u 1,4-dioksanu] (10 ekviv.) mešana je na 23 °C tokom 4 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja N-(azetidin-3-il)-5-fluor-2- (1-(2-fluorbenzil)5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amina (kao soli HCl, 450 mg, prinos 100%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,13–9,16 (m, 1 H), 8,40–8,49 (m, 1 H), 7,62–7,70 (m, 1 H), 7,32–7,39 (m, 1 H), 7,28 (dd, 1 H), 7,21–7,25 (m, 1 H), 7,12 (td, 1 H), 6,89 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,95–5,02 (m, 1 H), 4,26–4,35 (m, 3 H), 4,17–4,25 (m, 2 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-394
U hladnu smešu N-(azetidin-3-il)-5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5- (izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amin hidrohlorida (1 ekviv.), trietilamina (3 ekviv.) i piridina (245 µl, 3 ekviv.) u dihlormetanu na -78 °C dodat je anhidrid trifluormetansulfonske kiseline (4 ekviv.). Smeša je mešana na -78 °C tokom 2 h, pa je zagrejana na 23 °C. Smeša je zatim tretirana 1N rastvorom HCl i ekstrahovana etil acetatom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 30% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-394 (90 mg, prinos 16%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,83 (d, 1 H), 8,32 (d, 1 H), 7,62 (s, 1 H), 7,29–7,34 (m, 1 H), 7,05–7,13 (m, 2 H), 6,96–7,00 (m, 2 H), 6,03 (s, 2 H), 4,98 (br. s., 2 H), 4,74–4,83 (m, 1 H), 4,53 (br. s., 2 H).
Referentno jedinjenje 1-395
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1R,2S)-(+)-cis-1-amino-2-indanol (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 3 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–50% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-395 (4 mg, prinos 27%), kao čvrste supstance krem boje.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,07 (d, 1 H), 8,28 (d, 1 H), 7,55 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 2 H), 7,26–7,29 (m, 1 H), 7,13–7,25 (m, 5 H), 7,10 (td, 1 H), 6,80– 6,87 (m, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 5,75 (dd, 1 H), 5,27 (d, 1 H), 4,60 (d, 1 H), 3,15 (dd, 1 H), 2,93 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-396
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(trifluormetil)azetidin-3-ol (3 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 3 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja čvrste supstance koja je
isprana minimalnom količinom metanola i dietil etra i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-396 (57 mg, prinos 45%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,37 (d, 1 H), 7,57 (s, 2 H), 7,30–7,36 (m, 1 H), 7,19–7,26 (m, 2 H), 7,10 (td, 1 H), 6,82 (t, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 4,52 (d, 2 H), 4,30 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-397
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(aminometil)tetrahidro-2H-piran-4-ol (3 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je
3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-397 (30 mg, prinos 24%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,80 (d, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,24–7,32 (m, 1 H), 7,02–7,13 (m, 2 H), 6,87–6,97 (m, 2 H), 5,99 (s, 2 H), 3,74–3,80 (m, 6 H), 1,76–1,85 (m, 2 H), 1,59 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-398
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-4,4-difluorbuterna kiselina (3 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (4:1) tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja čvrste supstance koja je isprana minimalnom količinom metanola i dietil etra i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-398 (123 mg, prinos 52%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 8,12 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,32 (d, 1 H), 7,18–7,24 (m, 1 H), 7,16 (d, 1 H), 7,10 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 6,09–6,37 (m, 2 H), 5,87 (s, 2 H), 4,85 (d, 1 H), 4,04 (s, 1 H).
Referentno jedinjenje I-399
U suspenziju Referentnog Jedinjenja I-398 (1 ekviv.) u THF-u dodat je litijum aluminijum hidrid [1,0 M rastvor u THF-u] (3 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C još 24 h. Smeša je ugašena vodom, zatim 15% rastvorom NaOH, zatim vodom. Smeša je razblažena etil acetatom i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 100% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-399 (23 mg, prinos 12%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,75 (d, 1 H), 8,08 (d, 1 H), 7,43 (s, 1 H), 7,23–7,30 (m, 1 H), 7,06–7,12 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,87–6,89 (m, 1 H), 6,81 (t, 1 H), 6,05–6,21 (m, 1 H), 5,93–5,98 (m, 2 H), 4,71 (dq, 1 H), 3,63–3,75 (m, 2 H), 2,18–2,35 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-400
Smeša 2,2-bis(trifluormetil)-2-hidroksisirćetne kiseline (1,5 ekviv.) i CDI (1,5 ekviv.) u THF-u je zagrevana do refluksa tokom 2 h. U ovu smešu u jednoj porciji je dodat 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amin (intermedijer prethodno opisan u publikaciji prijave patenta WO2012/3405 A1) (1 ekviv.). Smeša je zagrevana do refluksa tokom 3 h. Zatim je ohlađena na 23 °C, razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 80% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-400 (111 mg, prinos 35%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,79–8,82 (m, 1 H), 8,75–8,77 (m, 1 H), 8,07–8,10 (m, 1 H), 7,54–7,56 (m, 1 H), 7,22–7,31 (m, 1 H), 6,99–7,12 (m, 2 H), 6,86– 6,93 (m, 2 H), 5,95–6,00 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-401
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza (S)-4-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)-5-metoksi-5-oksopentanske kiseline
Intermedijer je pripremljen praćenjem opšteg postupka B, osim što je L-glutamat metil estar (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 80 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1) tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom. Dobijena čvrsta supstanca je isprana dietil etrom i vodom, i sakupljena filtracijom i osušena pod vakuumom radi dobijanja (S)-4-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-4-il)amino)-5-metoksi-5-oksopentanske kiseline (274 mg, prinos 69%) kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76–8,78 (m, 1 H) 8,15 (d, 1 H) 7,37 (s, 1 H) 7,23–7,31 (m, 2 H) 6,99–7,13 (m, 2 H) 6,84 (t, 1 H) 5,94–5,99 (m, 2 H) 3,73 (s, 1 H) 3,34 (s, 3 H) 2,29–2,43 (m, 2 H) 2,12–2,24 (m, 2 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-401
U rastvor (S)-4-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)-5-metoksi-5-oksopentanske kiseline (1 ekviv.) u THF-u dodati su oksalil hlorid (1,5 ekviv.) i kap DMF-a. Smeša je mešana na 23 °C tokom 30 min. Zatim je zagrevana uz refluks tokom 30 min. Smeša je ohlađena na 23 °C, razblažena etil acetatom i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 50% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-401 (81 mg, prinos 33%), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76–8,78 (m, 1 H), 8,71–8,74 (m, 1 H), 7,32–7,35 (m, 1 H), 7,23–7,30 (m, 1 H), 7,06–7,12 (m, 1 H), 7,00–7,05 (m, 1 H), 6,81– 6,90 (m, 2 H), 5,94 (s, 2 H), 5,10 (dd, 1 H), 3,75 (s, 3 H), 2,59–2,80 (m, 3 H), 2,23–2,33 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-403
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-3,3,3-trifluorpropanska kiselina (3 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 70 °C tokom 24 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Etil acetat je korišćen kao rastvarač tokom obrade. Organski sloj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja čvrste supstance koja je isprana minimalnom količinom metanola i dietil etra i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-403 (71 mg, prinos 17%), kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,48–7,51 (m, 1 H), 7,24–7,31 (m, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 7,00–7,06 (m, 1 H), 6,92 (d, 1 H), 6,80 (t, 1 H), 6,10–6,16 (m, 1 H), 5,98 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-404
U suspenziju Referentnog Jedinjenja I-403 (1 ekviv.) u THF-u dodat je litijum aluminijum hidrid [1,0 M rastvor u THF-u] (2 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 1 h. Smeša je ugašena vodom, zatim 15% rastvorom NaOH, zatim vodom.
Smeša je razblažena etil acetatom i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance. Čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 50% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-404 (19 mg, prinos 12%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,75–8,77 (m, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,46– 7,48 (m, 1 H), 7,24–7,31 (m, 1 H), 7,06–7,14 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,89–6,94 (m, 1 H), 6,79 (t, 1 H), 5,97 (d, 2 H), 5,47–5,54 (m, 1 H), 3,87–4,01 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-405
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-(trifluormetil)oksiran-2-karboksamida
U rastvor 2-(brommetil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanamida (1 ekviv.) u acetonu dodat je kalijum karbonat (2 ekviv.). Smeša je zagrevana do refluksa tokom 2 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom. Dobijeni ostatak je razblažen vodom i ekstrahovan etil acetatom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen, dajući 2-(trifluormetil)oksiran-2-karboksamid (1,44 g, prinos 76%) kao žutu gumu.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 3,17 (dd, 2 H).
Korak 2: Sinteza 2-(aminometil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanamida Smeša amonijaka [7M u metanolu] (10 ekviv.) i 2-(trifluormetil) oksiran-2-karboksamida (1 ekviv.) mešana je u zaptivenoj epruveti na 80 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja 2-(aminometil) -3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanamida (1,3 g, prinos 84%) kao smeđe gume.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 3,01–3,11 (m, 1 H), 2,84 (d, 1 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-405
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanamid (4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 24 h kao rastvor u dioksanu/vodi (3:1). Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana vodom.
Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance. Čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 0 do 80% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-405 (262 mg, prinos 40%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08–9,13 (m, 1 H), 8,33 (d, 1 H), 7,49– 7,55 (m, 1 H), 7,28–7,37 (m, 1 H), 7,17–7,25 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,98 (t, 1 H), 5,86– 5,92 (m, 2 H), 3,92–4,04 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-406
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-metilpiperidin-3-karboksilna kiselina (kao so HCl, 1,7 ekviv.) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 19 h. Reakciona smeša je zakiseljena 1N rastvorom HCl do pH 3, i dobijene čvrste supstance su sakupljene vakuum filtracijom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-406 (95 mg, prinos 94%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,75 (d, 1 H), 8,10 (d, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 7,26 (priv. q, 1 H), 7,09 (dd, 1 H), 7,03 (priv. t, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 6,81 (priv. t, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,58 (d, 1 H), 4,39 (br d, 1 H), 3,43 (m, 1 H), 3,41 (d, 1 H), 2,24 (m, 1 H), 1,77 (m, 2 H), 1,61 (m, 1 H), 1,23 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-407
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-aminoetanol (10 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 40 min. Reakciona smeša je zakiseljena 1N rastvorom HCl do pH 3, i dobijene čvrste supstance su sakupljene vakuum filtracijom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-407 (57 mg, prinos 58%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,08 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,61 (priv. t, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,33 (priv. q, 1 H), 7,24 (d, 1 H), 7,22 (priv. t, 1 H), 7,10 (priv. t, 1 H), 6,82 (priv. t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 4,78 (t, 1 H), 3,58 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-408
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-aminopropan-1-ol (10 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 2 h. Reakciona smeša je zakiseljena 1N rastvorom HCl do pH 3, i dobijene čvrste supstance su sakupljene vakuum filtracijom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-408 (26 mg, prinos 37%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,08 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,66 (priv. t, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,32 (priv. q, 1 H), 7,23 (d, 1 H), 7,21 (m, 1 H), 7,10 (priv. t, 1 H), 6,83 (priv. t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 4,54 (t, 1 H), 3,51 (m, 4 H), 1,75 (priv. kvintet, 2 H).
Referentnog Jedinjenje I-409
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1. Sinteza 1-(((terc-butoksikarbonil)(etil)amino)metil) ciklopropankarboksilne kiseline
Rastvor 1-(((terc-butoksikarbonil)amino)metil)ciklopropankarboksilne kiseline u THF-u na 0 °C tretiran je jodetanom (10 ekviv.), zatim natrijum hidridom
(60% m/m mineralno ulje, 10 ekvivalenata, dodat u 6 porcija). Nakon 2 dana, reakciona smeša je pažljivo ugašena vodom i isprana etil acetatom. Vodeni sloj je zakiseljen do pH 3 dodatkom 3N HCl i ekstrahovan etil acetatom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja 1-(((tercbutoksikarbonil)(etil)amino)metil)ciklopropankarboksilne kiseline (prinos 92%) kao bledožutog ulja koje je korišćeno bez daljeg prečišćavanja.
Korak 2. Sinteza N-((1-karboksiciklopropil)metil)etanaminijum trifluoracetata Rastvor 1-(((terc-butoksikarbonil)(etil)amino)metil) ciklopropankarboksilne kiseline u dihlormetanu je tretiran trifluorsirćetnom kiselinom (30 ekviv.). Nakon 2 h, reakciona smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja N-((1-karboksiciklopropil)metil)etanaminijum trifluoracetata (prinos >99%) kao tamnožutog ulja koje je korišćeno bez dalje obrade.
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-409
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-((1-karboksiciklopropil)metil)etanaminijum trifluoracetat (1,5 ekviv.) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 3 dana. Sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC (gradijent 20–70% acetonitril/voda sa 0,1% TFA) radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-409 (86 mg, prinos 51%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,82 (d, 1 H), 8,28 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,30 (priv. q, 1 H), 7,10 (m, 1 H), 7,06 (priv. t, 1 H), 6,97 (d, 1 H), 6,96 (m, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,30 (s, 2 H), 4,00 (q, 2 H), 1,41 (q, 2 H), 1,37 (t, 3 H), 1,16 (q, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-410
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 5 koraka:
Korak 1: Sinteza etil 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karboksilata U etil 3-metil-1H-pirazol-5-karboksilat u DMF-u dodat je natrijum hidrid (60 mas.% u mineralnom ulju, 1,2 ekviv.). Nakon 10 minuta, dodat je 2-fluorbenzil bromid (1,2 ekviv.) i reakcija je mešana tokom 20 h. Dodata je voda, i dobijena smeša je ekstrahovana etil acetatom. Kombinovane organske faze su isprane vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 10–40% etil acetat/heksan) dobijeni su etil 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karboksilat (prinos 79%) i etil 1-(2-fluorbenzil)-3-metil-1H-pirazol-5-karboksilat (prinos 9%).
Korak 2: Sinteza 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karboksilne kiseline U rastvor etil 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karboksilata u THF-u/MeOH/vodi (odnos 3:1:1) dodat je litijum hidroksid hidrat (1,5 ekviv.). Nakon 23 h, isparljive organske supstance su uklonjene pod vakuumom, i dobijena smeša je zakiseljena do pH 3 dodatkom 1N HCl.1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karboksilna kiselina je sakupljena vakuum filtracijom (prinos 92%).
Korak 3: Sinteza 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karbonitrila U suspenziju 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karboksilne kiseline, 2-metilpropan-2-amina (3 ekviv.) i trietilamina (2 ekviv.) u etil acetatu dodat je anhidrid npropilfosfonske kiseline (T3P, 50 mas.% rastvor u etil acetatu, 3 ekviv.). Dobijeni žuti rastvor je zagrevan na 65 °C tokom 2,5 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Dodat je fosforil trihlorid (12 ekviv.) i dobijena smeša je mešana na 70 °C tokom 1 h 40 min. Reakcija je prekinuta pažljivim sipanjem u smešu vode i leda, neutralisana do pH 7 dodatkom zasićenog rastvora natrijum bikarbonata i ekstrahovana dihlormetanom. Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 10% etil acetat/heksan) dobijen je 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karbonitril (prinos 49%).
Korak 4: Sinteza 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol- 3-karboksimidamida Rastvor 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karbonitrila u metanolu tretiran je natrijum metoksidom (25 mas.% rastvor u MeOH, 5 ekviv.) i mešan tokom 24 h.
Dodat je amonijum hlorid (10 ekviv.). Nakon 26 h, reakciona smeša je koncentrovana pod vakuumom i raspodeljena između poluzasićenog natrijum bikarbonata i etil acetata. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirovi proizvod je kontaminiran polaznom supstancom usled nekompletne reakcije. Supstanca je ponovo podvrgnuta sličnim uslovima radi dobijanja 1-(2-fluorbenzil)-5-metil- 1H-pirazol-3-karboksimidamida (prinos 92%).
Korak 5: Sinteza Referentnog jedinjenja I-410
Suspenzija 1-(2-fluorbenzil)-5-metil-1H-pirazol-3-karboksimidamida je tretirana natrijum (Z)-3-etoksi-2-fluor-3-oksoprop-1-en-1-olatom (videti takođe opšti postupak A, korak 4, 3,0 ekviv.) i zagrevana na 90 °C tokom 1 sata. Nakon hlađenja na sobnu temperaturu, reakciona smeša je neutralisana dodatkom HCl (1,25 M rastvor u EtOH). Dobijena žutomrka suspenzija je koncentrovana pod vakuumom. Ostatak je razdeljen između dihlormetana i vode, i vodeni sloj je povratno ekstrahovan dihlormetanom.
Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Trituracija dihlormetanom je dala naslovno jedinjenje (206 mg, prinos 62%) kao belu čvrstu supstancu.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12,9 (br s, 1 H), 8,07 (br s, 1 H), 7,38 (priv. q, 1 H), 7,25 (m, 1 H), 7,18 (priv. t, 1 H), 7,11 (m, 1 H), 6,72 (s, 1 H), 5,44 (s, 2 H), 2,30 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-411
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 4-hlor-5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)- 5-metil-1H-pirazol-3-il)pirimidina
Intermedijer je dobijen korišćenjem postupka opisanog za sintezu Intermedijera 1, osim što je Referentno Jedinjenje I-410 korišćeno kao polazni pirimidon. Dobijena je beličasta čvrsta supstanca (210 mg, prinos 96%), i sadržaj je korišćen bez daljeg prečišćavanja.
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-411
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-((metilamino)metil)ciklopropankarboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens. Reakciona smeša je zakiseljena do pH 3, i dobijeni talog je sakupljen vakuum filtracijom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-411 (48 mg, prinos 93%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12,3 (s, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,36 (priv. q, 1 H), 7,25 (m, 1 H), 7,17 (priv. t, 1 H), 6,99 (priv. t, 1 H), 6,61 (s, 1 H), 5,38 (s, 2 H), 3,97 (s, 2 H), 3,22 (d, 3 H), 2,29 (s, 3 H), 1,13 (m, 2 H), 1,01 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-412
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (2R,3S)-3-metilpiperidin-2-karboksilna kiselina bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 20 h. Sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC (gradijent 25–80% acetonitril/voda sa 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-412 (12 mg, prinos 23%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,33 (d, 1 H), 7,36 (priv. q, 1 H), 7,15 (m, 2 H), 7,06 (priv. t, 1 H), 6,89 (s, 1 H), 5,52 (s, 2 H), 5,36 (d, 1 H), 4,58 (br s, 1 H), 3,83 (priv. t, 1 H), 2,36 (s, 3 H), 1,99 (m, 1 H), 1,96 (m, 1 H), 1,79 (m, 2 H), 1,58 (m, 1 H), 1,24 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-413
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je serinol (10 ekviv.) bio aminski reagens, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 40 min, a zatim na 100 °C tokom 20 min. Reakciona smeša je zakiseljena do pH 3, i dobijeni talog je sakupljen vakuum filtracijom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-413 (46 mg, prinos 88%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 8,11 (d, 1 H), 7,35 (priv. q, 1 H), 7,24 (m, 1 H), 7,16 (priv. t, 1 H), 7,03 (d, 1 H), 6,92 (priv. t, 1 H), 6,64 (s, 1 H), 5,40 (s, 2 H), 4,71 (t, 2 H), 4,24 (m, 1 H), 3,56 (m, 4 H), 3,12 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-414
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol (2,2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h, a zatim na 100 °C tokom 4 dana. Sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC (gradijent 35–80% acetonitril/voda sa 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-414 (35 mg, prinos 58%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, MeOH-d4) δ 8,29 (d, 1 H), 7,35 (priv. q, 1 H), 7,13 (m, 3 H), 6,79 (s, 1 H), 5,50 (s, 2 H), 4,29 (s, 2 H), 2,36 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-416
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 3-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-1,2,4-triazin-5(4H)-ona.
Rastvor 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol- 3-karboksimidamid hidrohlorida u apsolutnom etanolu tretiran je hidrazin hidratom (1,5 ekviv.) na sobnoj temperaturi. Nakon 45 min, dodat je etil 2-oksoacetat (50 mas.% rastvor u toluenu, 3,0 ekviv.), i dobijeni rastvor je zagrevan na 50–60 °C tokom 65 h. Reakciona smeša je zatim koncentrovana pod vakuumom, preneta u dihlormetan, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja narandžastog ulja. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (10–20% acetonitril-metanol (7:1) u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje 3-(1(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-1,2,4-triazin-5(4H)-on (320 mg, prinos 73%) kao svetlo žutomrka čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,54 (d, 1 H), 7,84 (br s, 1 H), 7,44 (s, 1 H), 7,31 (m, 1 H), 7,12–7,04 (m, 3 H), 6,63 (d, 1 H), 5,95 (s, 2 H).
Korak 2: Sinteza 3-(3-(5-hlor-1,2,4-triazin-3-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola
3-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-1,2,4-triazin-5(4H)-on tretiran je fosforil trihloridom (42 ekvivalenta, višak). Dobijena smeša je zagrevana na 65 °C tokom 4 h. Dobijena žutomrka suspenzija je sušena pod mlazom azota, i osušena azeotropnom destilacijom sa toluenom. Hlortriazin je korišćen u sledećem koraku bez dodatne obrade.
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-416
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je serinol (10 ekviv.) bio aminski reagens, 3-(3-(5-hlor-1,2,4-triazin-3-il)-1- (2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)izoksazol je korišćen umesto Intermedijera 1, nije korišćen trietilamin, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 24 h kao rastvor u dioksanu/DMSO-u (7.5:1). Reakciona smeša je razblažena vodom, neutralisana 1N rastvorom HCl do pH 4, i ekstrahovana dihlormetanom/izopropanolom (4:1). Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC (gradijent 10–70% acetonitril/voda sa 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-416 (5,2 mg, prinos 9,8%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,84 (d, 1 H), 8,35 (s, 1 H), 7,74 (s, 1 H), 7,32 (priv. q, 1 H), 7,11 (m, 1 H), 7,08 (priv. t, 1 H), 6,99 (priv. t, 1 H), 6,96 (d, 1 H), 6,06 (s, 2 H), 4,62 (priv. kvintet, 1 H), 3,84 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje 1-417
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je glicinamid (kao so HCl, 3,0 ekviv.) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 22 h. Reakciona smeša je zakiseljena 1N rastvorom HCl do pH 4, i dobijene čvrste supstance su sakupljene vakuum filtracijom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-417 (110 mg, prinos 94%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,09 (d, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,83 (priv. t, 1 H), 7,51 (br s, 1 H), 7,48 (s, 1 H), 7,31 (priv. q, 1 H), 7,21 (m, 1 H), 7,18 (d, 1 H), 7,12–7,08 (m, 2 H), 6,81 (priv. t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 4,01 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-418
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-amino-4,4,4-trifluorbutanska kiselina (3 ekviv.) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 3,5 h, zatim na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u dioksanu/DMSO-u (2:1). Još 2 ekvivalenta Intermedijera 1 su dodata u reakciju, i sadržaj je mešan na 120 °C još 4 dana. Smeša dihlormetan/izopropanol (4:1) je korišćena kao rastvarač tokom obrade. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (5% metanol/dihlormetan izokratski) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-418 (38 mg, prinos 10%), kao beličaste čvrste supstance.
1H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,65 (br. s., 1 H), 9,09 (d, 1 H), 8,35 (d, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,32 (q, 1 H), 7,26 (d, 1 H), 7,24–7,19 (m, 1 H), 7,10 (t, 1 H), 6,83 (t, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 5,53 (br. s., 1 H), 2,96–2,85 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-419
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-418 u dihlormetanu tretiran je N,N-diizopropiletilaminom (2,0 ekviv.), a zatim O-(7-azabenzotriazol-1-il)- N,N,N’,N’-tetrametiluronijum heksafluorfosfatom (HATU, 1,2 ekviv.). Nakon 15 min, dodat je amonijak (0,5 N rastvor u dioksanu, 2,0 ekviv.), i dobijena svetlosmeđa suspenzija je mešana 1,5 h. Reakciona smeša je razblažena vodom i ekstrahovana smešom dihlormetan/2-propanol (4:1). Organske faze su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–3% metanol/dihlormetan) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentnog Jedinjenje I-419 (20 mg, prinos 57%), kao beličasta čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,10 (d, 1 H), 8,34 (d, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 7,51 (m, 2 H), 7,32 (priv. q, 1 H), 7,25 (d, 1 H), 7,22 (priv. t, 1 H), 7,10 (priv. t, 1 H), 7,06 (br s, 1 H), 6,82 (priv. t, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 5,55 (br s, 1 H), 2,77 (dd, 1 H), 2,67 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-420
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza dietil 2-(dicijanometil)-2-metilmalonata.
Smeša dietil 2-brom-2-metilmalonata (1 ekviv.), malononitrila (1 ekviv.) i kalijum t-butoksida (1 ekviv.) u THF-u zagrevana je uz refluks tokom 15 h. Smeša je razblažena etil acetatom i zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida, i faze su razdvojene. Vodena faza je dva puta ekstrahovana etil acetatom. Spojena organska faza je isprana zasićenim vodenim rastvorom soli, osušena iznad anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana, dajući ulje. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu (gradijent 10–15% etil acetata u heksanu) radi dobijanja dietil 2-(dicijanometil)-2-metilmalonata (5,76 g, prinos 32%) kao bezbojnog ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 4,53 (s, 1 H), 4,27–4,39 (m, 4 H), 1,81 (s, 3 H), 1,33 (t, 6 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-420
Smeša 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol- 3-karboksimidamida hidrohlorida (dobijen u koraku 3 opšteg postupka A, koristeći 1-(izoksazol-3-il)etanon u koraku 1 i 2-fluorobenzilhidrazin u koraku 2) (1 ekviv.), dietil 2-(dicijanometil)-2-metilmalonata (1,15 ekviv.) i kalijum bikarbonata (2 ekviv.) u t-BuOH je zagrevana uz refluks tokom 5 h. Nakon hlađenja, dodata je reakciona smeša sa vodom i mešana 30 min. Talog je filtriran, ispran minimalnom količinom vode i dietil etra, i osušen preko noći pod visokim vakuumom radi dobijanja Referentnog Jedinjenja I-420 (385 mg, prinos 52%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,30 (s, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,29–7,36 (m, 1 H), 7,18–7,26 (m, 2 H), 7,08–7,14 (m, 1 H), 6,81–6,90 (m, 1 H), 6,65 (br. s., 2 H), 5,88 (s, 2 H), 4,04–4,16 (m, 2 H), 1,59 (s, 3 H), 1,11 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-421
Amonijak (7,0 M u MeOH) (200 ekviv.) je dodat u Referentno Jedinjenje I-420 (1 ekviv.). Reakciona smeša je zagrevana na 50 °C tokom 16 h. Dobijeni rastvor je zatim koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC (5– 60% acetonitrila u vodi sa 1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-421 (24 mg, prinos 63%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,35 (br. s., 1 H), 9,08–9,13 (m, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,43 (s, 1 H), 7,28–7,38 (m, 1 H), 7,23–7,27 (m, 1 H), 7,17–7,23 (m, 2 H), 7,06–7,14 (m, 1 H), 6,77–7,00 (m, 3 H), 5,91 (s, 2 H), 1,56 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-422
Ciklopropil amin (150 ekviv.) je dodat u Referentno Jedinjenje I-420 (1 ekviv.), i reakciona smeša je zagrevana na 50 °C tokom 30 h. Dobijeni rastvor je zatim koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC (25– 50% acetonitrila u vodi sa 1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-422 (29 mg, prinos 57%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,29 (br. s., 1 H), 9,11 (d, 1 H), 7,59– 7,66 (m, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,29–7,37 (m, 1 H), 7,16–7,28 (m, 2 H), 7,06–7,15 (m, 1 H), 6,65–6,89 (m, 3 H), 5,90 (s, 2 H), 2,59–2,69 (m, 1 H), 1,54 (s, 3 H), 0,53–0,65 (m, 2 H), 0,39–0,52 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-423
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(piperidin-4-ilsulfonil)morfolin (kao so TFA, 1,7 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 105 °C tokom 12 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za obradu. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 5% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-423 (32,7 mg, prinos 35%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,48 (d, 1 H), 8,25 (d, 1 H), 7,30 (s, 1 H), 7,20–7,25 (m, 1 H), 7,03–7,08 (m, 1 H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,83–6,88 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,83 (d, 2 H), 3,76 (m, 4 H), 3,41 (m, 4 H), 3,23–3,29 (m, 1 H), 3,06– 3,11 (m, 2 H), 2,20–2,26 (m, 2 H), 1,91–2,03 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-424
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je trans-4-(trifluormetil)pirolidin-3-karboksilna kiselina (kao so TFA, 1,5 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 105 °C tokom 3 h. Smeša dihlormetan:izopropanol (5:1) korišćena je kao rastvarač za obradu. Koncentrovanjem osušenog i flitriranog organskog sloja pod vakuumom dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-424 (108,3 mg, prinos 89%), kao beličasta čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,50 (d, 1 H), 8,18 (d, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 7,19–7,25 (m, 1 H), 6,98–7,07 (m, 3 H), 6,65 (d, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 4,26 (m, 1 H), 4,11– 4,18 (m, 2 H), 4,03–4,09 (m, 1 H), 3,48–3,55 (m, 1 H), 3,39–3,54 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-425
U suspenziju Referentnog Jedinjenja I-366 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodati su hlorid ciklopropankarboksilne kiseline (1,08 ekviv.) i trietil amin (1,1 ekviv.). Nakon mešanja na sobnoj temperaturi tokom 24 h, reakcija je i dalje bila heterogena i nezavršena prema LC/MS analizi. Dodata su još 4 ekvivalenta hlorida kiseline i 1,8-diazabicikloundec-7-ena, i reakcija je zatim zagrevana na 60 °C tokom 1 h, nakon čega je reakcija bila žutomrke boje i potpuno homogena. Reakcija je razblažena u vodi, zakiseljena dodatkom 1N rastvora hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom (3x), osušena (natrijum sulfat), flitrirana i koncentrovana radi dobijanja bele čvrste supstance. Prečišćavanje je postignuto na silika gelu, korišćenjem 1 do 8% metanola u dihlormetanu tokom 38 minuta da bi se dobilo željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-425 (40,4 mg, prinos 71%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (d, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,82 (br. s, 1 H), 7,29 (s, 1 H), 7,17–7,23 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,95–6,99 (m, 1 H), 6,81– 6,87 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,79–4,84 (m, 2 H), 3,83–3,94 (m, 1 H), 3,08– 3,15 (m, 2 H), 2,23–2,29 (m, 2 H), 2,01–2,06 (m, 1 H), 1,27 (m, 2 H), 1,19 (m, 2 H), 0,99–1,04 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-426
U suspenziju Referentnog Jedinjenja I-366 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodati su anhidrid sirćetne kiseline (1,25 ekviv.) i 1,8-diazabicikloundec-7-en (1,25 ekviv.). Nakon mešanja na sobnoj temperaturi tokom 24 h, reakcija je i dalje bila heterogena i nezavršena prema LC/MS. Dodata su još 4 ekvivalenta anhidrida sirćetne kiseline i 1,8-diazabicikloundec-7-ena, i reakcija je zatim zagrevana na 60 °C tokom 1 h, nakon čega je reakcija bila žutomrke boje i potpuno homogena. Reakcija je razblažena u vodi, zakiseljena dodatkom 1N rastvora hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom (3x), osušena (natrijum sulfat), flitrirana i koncentrovana radi dobijanja bele čvrste supstance. Prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 8% metanola u dihlormetanu tokom 38 minuta da bi se dobilo željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-426 (24,7 mg, prinos 44%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (d, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,85 (br. s, 1 H), 7,29 (s, 1 H), 7,18–7,25 (m, 1 H), 7,02–7,08 (m, 1 H), 6,96–7,02 (m, 1 H), 6,84– 6,89 (m, 1 H), 6,61 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,80–4,90 (m, 2 H), 3,85–3,95 (m, 1 H), 3,08– 3,17 (m, 2 H), 2,23–2,31 (m, 2 H), 2,17 (s, 3 H), 1,97–2,08 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-427
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je pirolidin-3-sulfonamid (1,35 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 105 °C tokom 2 h. Nakon hlađenja, reakcija je sipana u smešu vode i etil acetata 1:1, i dobijeni talog je filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-427 (46,7 mg, prinos 39%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 9,05–9,13 (m, 1 H), 8,24–8,31 (m, 1 H), 7,51–7,57 (m, 1 H), 7,28–7,37 (m, 1 H), 7,18–7,27 (m, 2 H), 7,06–7,17 (m, 3 H), 6,76–6,87 (m, 1 H), 5,87–5,93 (m, 2 H), 4,00–4,09 (m, 2 H), 3,84–3,97 (m, 2 H), 3,75– 3,84 (m, 1 H), 2,29–2,42 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-428
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je dietanolamin (1,3 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 12 h. Smeša dihlormetan:izopropanol (5:1) je korišćena kao rastvarač za obradu. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 8% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-428 (24,7 mg, prinos 26%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,48 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,24 (s, 1 H), 7,18–7,23 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,87–6,92 (m, 1 H), 6,58 (d, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 3,99 (m, 4 H), 3,89 (m, 4 H), 3,30 (br. s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-429
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-427 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodati su hlorid ciklopropankarboksilne kiseline (6 ekviv.), a zatim 1,8-diazabicikloundec-7-en (8 ekviv.). Reakcija je zagrevana tokom 1 h na 100 °C, nakon čega je ohlađena, razblažena u vodi i 1M rastvoru hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom (2x), koncentrovana i prečišćena direktno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 8% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-429 (26,5 mg, prinos 70%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,47 (d, 1 H), 8,18 (d, 1 H), 7,31 (s, 1 H), 7,18–7,23 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,83–6,88 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,40–4,47 (m, 2 H), 4,04–4,15 (m, 2 H), 3,90–3,97 (m, 1 H), 2,65–2,73 (m, 1 H), 2,45–2,53 (m, 1 H), 1,30 (m, 1 H), 1,17 (m, 2 H), 0,99 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-430
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (2R,3R)-2-(hidroksimetil)pirolidin-3-ol (kao so TFA, 1,7 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 2 h.
Nakon hlađenja, reakcija je razblažena vodom i metanolom, i dobijeni talog je filtriran, ispran vodom i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-430 (79,3 mg, prinos 64%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 9,09 (d, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,30–7,36 (m, 1 H), 7,19–7,25 (m, 2 H), 7,08–7,13 (m, 1 H), 6,82–6,87 (m, 1 H), 5,90 (d, 1 H), 5,85 (d, 1 H), 5,23 (d, 1 H), 4,71 (br. s, 1 H), 4,35–4,42 (m, 1 H), 4,15– 4,20 (m, 1 H), 3,77–3,87 (m, 2 H), 3,64–3,74 (m, 2 H), 2,04–2,09 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-431
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je diizopropanolamin (1 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 24 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za obradu. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 8% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-431 (47,1 mg, prinos 42%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,72 (d, 1 H), 8,11 (d, 1 H), 7,35 (s, 1 H), 7,23–7,28 (m, 1 H), 7,05–7,11 (m, 1 H), 7,01–7,05 (m, 1 H), 6,83–6,88 (m, 2 H, 2 pomeranja su izohrona), 5,96 (d, 1 H), 5,92 (d, 1 H), 4,10–4,21 (m, 2 H), 3,90–3,97 (m, 2 H), 3,61–3,67 (m, 2 H), 1,21 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje I-432
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)etansulfonske kiseline
Intermedijer je pripremljen praćenjem opšteg postupka B, osim što je taurin (1,3 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 2 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 8 h. Nakon hlađenja, reakcija je razblažena 1N rastvorom HCl, filtrirana, isprana vodom, i osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog intermedijera, 2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)etansulfonske kiseline (60,2 mg, prinos 64%) kao bele čvrste supstance.
Intermedijer je korišćen bez dodatnog prečišćavanja.
Korak 2: Sinteza 2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)etansulfonil hlorida
Suspenzija 2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)etansulfonske kiseline (1 ekviv.) i tionil hlorida (5 ekviv.) u dihlormetanu je mešana na sobnoj temperaturi, nakon čega je dodato 2 kapi DMF-a. Suspenzija je zagrevana na 60 °C tokom 12 h, nakon čega je LC/MS analiza pokazala da je nastao sulfonil hlorid. Reakciona smeša je koncentrovana do suva radi dobijanja 90 mg beličaste čvrste supstance.
Korak 3: Sinteza Referentnog jedinjenja I-432
U suspenziju sirovog 2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)etansulfonil hlorida u tetrahidrofuranu dodat je 50% vodeni rastvor hidroksilamina (10 ekviv.). Reakcija je odmah postala homogena, i LC/MS analiza je pokazala da je završena. Reakcija je koncentrovana do trećine svoje zapremine i prečišćena direktno na silika gelu korišćenjem 3 do 10% metanola u dihlormetanu tokom 45 minuta da bi se dobilo željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-432 (8,2 mg, prinos 25%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,76 (d, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,60 (s, 1 H), 7,25–7,31 (m, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 7,03–7,07 (m, 1 H), 6,89 (d, 1 H), 6,83– 6,88 (m, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,07 (t, 2 H), 3,62 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-433
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je piperidin-3,5-dion (kao so HCl, 1,4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je
4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 1 h. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za obradu. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3 do 20% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-433 (45,6 mg, prinos 44%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,77 (s, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,26–7,32 (m, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 7,03–7,07 (m, 1 H), 6,94 (d, 1 H), 6,83– 6,88 (m, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,58 (s, 4 H).
Referentno jedinjenje I-434
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(hidroksimetil)piperidin-4-ol (kao so HCl, 1,4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 1 h. Nakon hlađenja, reakcija je razblažena vodom i 1N rastvorom HCl, i dobijeni talog je filtriran, ispran vodom i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-434 (88,5 mg, prinos 82%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,77 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,43 (s, 1 H), 7,23–7,30 (m, 1 H), 7,06–7,12 (m, 1 H), 7,00–7,05 (m, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 6,79– 6,84 (m, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 4,49–4,57 (m, 2 H), 3,49–3,57 (m, 2 H), 3,40 (s, 2 H), 1,65– 1,71 (m, 2 H), 1,77–1,84 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-435
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (3R,5S)-5-(hidroksimetil)pirolidin-3-ol (2,7 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 30 min. Nakon hlađenja, reakcija je razblažena vodom i metanolom, i dobijeni talog je filtriran, ispran vodom i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-435 (77,3 mg, prinos 87%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,75 (d, 1 H), 8,12 (d, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 7,24–7,28 (m, 1 H), 7,06–7,10 (m, 1 H), 7,01–7,05 (m, 1 H), 6,90 (d, 1 H), 6,80– 6,85 (m, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,63–4,68 (m, 1 H), 4,53–4,57 (m, 1 H), 3,81–3,94 (m, 3 H), 3,73–3,80 (m, 1 H), 2,10–2,25 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-437
Ovo jedinjenje je pripremljeno u dva koraka
Korak 1: ketalni intermedijer
U suspenziju sirovog 2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)etansulfonil hlorida (sinteza opisana u koraku 2 postupka za pravljenje Referentnog Jedinjenja I-432 (1 ekviv.) u dioksanu dodat je (S)-(2,2-dimetil-1,3-dioksolan-4-il)metanamin (2 ekviv.). Reakcija je mešana tokom 24 h, nakon čega je reakciona smeša razblažena u dihlormetanu/izopropanolu 5:1 i zakiseljena dodatkom 1M hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom/izopropanolom 5:1 (3 x 30 ml), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana radi dobijanja ostatka. Prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 7 do 12% metanola u dihlormetanu tokom 45 minuta da bi se dobilo željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-43 (31,0 mg, prinos 42%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,78 (d, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,26–7,32 (m, 1 H), 7,10–7,15 (m, 1 H), 7,04–7,08 (m, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 6,80– 6,85 (m, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,16–4,20 (m, 1 H), 4,03–4,12 (m, 2 H), 3,98–4,02 (m, 1 H), 3,70–3,74 (m, 1 H), 3,45–3,52 (m, 2 H), 3,22 (d, 2 H), 1,34 (s, 3 H), 1,27 (s, 3 H).
Korak 2: Jedinjenje I-437
U rastvor intermedijera pripremljenog u koraku 1 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je 4M u dioksanskom rastvoru hlorovodonika (20 ekviv.). Nakon 1 h, reakcija je koncentrovana do suva, razblažena u vodi, ekstrahovana dihlormetanom/izopropanolom 5:1 (3x), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana radi dobijanja ostatka. Prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu radi dobijanja željenog jedinjenja, Jedinjenja I-437 (10,3 mg, prinos 38,2%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,77 (d, 1 H), 8,12 (d, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,26–7,32 (m, 1 H), 7,08–7,13 (m, 1 H), 7,03–7,08 (m, 1 H), 6,93 (d, 1 H), 6,81– 6,86 (m, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,03–4,13 (m, 2 H), 3,70–3,75 (m, 1 H), 3,47–3,54 (m, 3 H), 3,24–3,29 (m, 2 H), 3,08–3,13 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-438
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-hidroksipiperidin-4-karboksamid (1,4 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 30 min. Etil acetat je korišćen kao rastvarač za obradu, i prečišćavanje je postignuto taloženjem proizvoda trituracijom acetonitrilnog rastvora sirovog proizvoda sa vodom. Dobijeni talog je filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-438 (26,3 mg, prinos 26%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 9,08 (d, 1 H), 8,29 (d, 1 H), 7,55 (s, 1 H), 7,30–7,35 (m, 2H, 2 izohrona pomeranja), 7,26 (d, 2 H), 7,19–7,25 (m, 1 H), 7,16 (br. s, 1 H), 7,08–7,13 (m, 1 H), 6,79–6,84 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,39 (m, 2 H), 3,34– 3,39 (m, 2 H), 1,95–2,01 (m, 2 H), 1,58 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-439
U suspenziju 2-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)etansulfonil hlorida (sinteza opisana u koraku 2 postupka za Referentno Jedinjenje I-432, 1 ekviv.) u dioksanu dodat je etanolamin (2,2 ekviv.). Reakcija je mešana tokom 24 h na sobnoj temperaturi, nakon čega je reakciona smeša razblažena u dihlormetanu/izopropanolu 5:1 i zakiseljena dodatkom 1M hlorovodonične kiseline, ekstrahovana dihlormetanom/izopropanolom 5:1 (3x), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana radi dobijanja ostatka. Prečišćavanje je postignuto hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3 do 8% metanola u dihlormetanu tokom 45 minuta da bi se dobilo željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-439 (31,3 mg, prinos 65%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 9,09 (d, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 7,78– 7,83 (m, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,30–7,35 (m, 1 H), 7,21–7,25 (m, 2 H), 7,17 (d, 1 H), 7,08– 7,13 (m, 1 H), 6,81–6,86 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,80 (t, 1 H), 3,84 (q, 2 H), 3,44 (q, 2 H), 3,39 (t, 2 H), 3,03 (q, 2 H).
Referentno jedinjenje I-440
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 1-(benziloksi)-N-(1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5- (izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-il)ciklopropankarboksamida
Intermedijer je pripremljen praćenjem opšteg postupka B, osim što je N-(azetidin-3-il)-1-(benziloksi)ciklopropankarboksamid (kao so TFA, 1,2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 2 h. Nakon hlađenja, reakciona smeša je razblažena vodom, i dobijeni talog je filtriran, ispran vodom, i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog intermedijera, 1-(benziloksi)-N-(1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-il)ciklopropankarboksamida (104,3 mg, prinos 86%) kao bele čvrste supstance.
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-440
U suspenziju 1-(benziloksi)-N-(1-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5- (izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)azetidin-3-il)ciklopropankarboksamida u etanolu dodat je 10% paladijum na ugljeniku (0,1 ekviv.). Reakciona smeša je evakuisana do suva i korišćen je balon sa vodonikom. Zarad rastvorljivosti, dodat je i etil acetat. Nakon 24 h, uočena je smeša polazne supstance, proizvoda i drugih nusproizvoda. Reakciona smeša je filtrirana kroz celit, zatim prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1 do 8% dihlormetana u metanolu tokom 60 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-440, (3,8 mg, prinos 5%).
Nekoliko kasnijih frakcija koje sadrže željeni proizvod je kontaminirano bliskim nusproizvodom i odbačeno.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,44 (d, 1 H), 8,09 (d, 1 H), 7,92 (br. s, 1 H), 7,20–7,25 (m, 1 H), 6,93–7,03 (m, 2 H, 2 izohrona pomeranja), 6,83–6,88 (m, 2 H), 6,56 (d, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 4,81–4,91 (m, 1 H), 4,55–4,63 (m, 1 H), 4,05–4,12 (m, 2 H), 2,31–2,36 (m, 1 H), 1,33–1,37 (m, 2 H), 1,04–1,09 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-441
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(aminometil)-1H-1,2,4-triazol-5(4H)-on (1,3 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 12 h. Nakon hlađenja, reakcija je filtrirana i prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3 do 10% metanola u dihlormetanu tokom 40 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-441 (12,9 mg, prinos 13%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,78 (d, 1 H), 8,17 (m, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,25–7,31 (m, 1 H), 7,07–7,12 (m, 1 H), 7,02–7,07 (m, 1 H), 6,88–6,93 (m, 2 H, 2 izohrona pomeranja), 6,02 (s, 2 H), 4,61 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-442
U suspenziju 1,2,4-triazolin-3-ona (0,5 ekviv.), kalijum karbonata (1,5 ekviv.), i bakar (I) jodida (0,05 ekviv.) u N,N-dimetilformamidu dodat je Intermedijer 1 (1 ekviv.), a zatim trans-1,2-bis(metilamino)cikloheksan (0,1 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 24 h, nakon čega je reakcija razblažena u vodi, ekstrahovana etil acetatom, osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana. Prečišćavanje je dva puta pokušano hromatografijom na silika gelu (5–7% metanola u dihlormetanu), što je dalo jedan pik koji je mešavina tri jedinjenja. Daljim prečišćavanjem reverznofaznom HPLC (5 do 75% acetonitrila u vodi sa 0,1% trifluorsirćetnom kiselinom tokom
20 minuta) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-442 (0,9 mg, prinos 0,8%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,96 (s, 1 H), 8,81 (d, 1 H), 8,12 (s, 1 H), 7,66 (s, 1 H), 7,25–7,31 (m, 1 H), 7,09–7,15 (m, 1 H), 7,02–7,07 (m, 1 H), 6,89– 6,94 (m, 1 H), 5,98 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-443
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-amino-2-hidroksipropanamid (2 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je
4 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 6 h. Smeša dihlormetan:izopropanol (5:1) je korišćena kao rastvarač za obradu. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3 do 10% metanola u dihlormetanu tokom 45 minuta radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-443 (17,3 mg, prinos 14%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,78 (d, 1 H), 8,11 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,27–7,31 (m, 1 H), 7,09–7,13 (m, 1 H), 7,03–7,08 (m, 1 H), 6,95 (d, 1 H), 6,83– 6,88 (m, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 4,37 (dd, 1 H), 4,05 (dd, 1 H), 3,81 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-444
U rastvor Intermedijera-2 (intermedijer je opisan u publikaciji prijave patenta WO2012/3405 A1) (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je 2,2,2-trifluoretan sulfonil hlorid (1,08 ekviv.), a zatim 1,8-diazabicikloundec-7-en (1,2 ekviv.). Reakcija je ostavljena da se meša 16 h na 23 °C, nakon čega je reakciona smeša razblažena u vodi i 1N rastvoru hlorovodonične kiseline, ekstrahovana etil acetatom (3x), isprana 1N rastvorom hlorovodonične kiseline (2x), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Prečišćavanjem sirove supstance hromatografijom na silika gelu korišćenjem izokratskog gradijenta 5% metanola u dihlormetanu dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-444 (28,9 mg, prinos 27%), kao beličasta čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ (ppm): 8,82 (d, 1 H), 8,24 (br. s, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,26–7,32 (m, 1 H), 7,08–7,13 (m, 1 H), 7,03–7,08 (m, 1 H), 6,93–6,99 (m, 2 H, 2 preklopljena pomeranja), 6,79–6,85 (br. s, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 4,49–4,58 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-445
U suspenziju natrijum hidrida (1,2 ekviv.) u anhidrovanom tetrahidrofuranu na 23 °C dodat je Intermedijer-2 (1 ekviv.). Reakcija je ostavljena da se meša 30 minuta na 23 °C.3,3,3-trifluorpropan-1-sulfonil hlorid (1 ekviv.) rastvoren u tetrahidrofuranu je dodat u reakcionu smešu koja je mešana tokom 18 h. Reakciona smeša je razblažena u vodi i 1N rastvoru hlorovodonične kiseline, ekstrahovana etil acetatom (3x), isprana 1N rastvorom hlorovodonične kiseline (2x), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Prečišćavanjem sirove supstance reverznofaznom HPLC dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-445 (17,1 mg, prinos 20%), kao beličasta čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,51 (d, 1 H), 8,25 (br. s, 1 H), 7,20–7,29 (m, 2 H), 6,98–7,08 (m, 3 H), 6,59 (d, 1 H), 5,80–5,99 (m, 2 H), 3,64 (br. s, 2 H), 2,69– 2,88 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-446
U suspenziju natrijum hidrida (1,2 ekviv.) u anhidrovanom tetrahidrofuranu na 23 °C dodat je Intermedijer-2 (1 ekviv.). Reakcija je ostavljena da se meša 30 minuta na 23 °C.2-Metoksietansulfonil hlorid (1 ekviv.) rastvoren u tetrahidrofuranu je dodat u reakcionu smešu koja je mešana tokom 18 h. Reakciona smeša je razblažena u vodi i 1N rastvoru hlorovodonične kiseline, ekstrahovana etil acetatom (3x), isprana 1N rastvorom hlorovodonične kiseline (2x), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana. Prečišćavanjem sirove supstance reverznofaznom HPLC dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-446 (9,1 mg, prinos 13,5%), kao beličasta čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ (ppm): 8,50 (d, 1 H), 8,37 (br. s, 1 H), 7,19–7,27 (m, 2 H), 6,92–7,07 (m, 3 H), 6,61 (d, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 3,85–3,92 (m, 2 H), 3,78 (br. s, 2 H), 3,28 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-447
Oksalil hlorid (4 ekviv.) je dodat u rastvor trietilamina (4 ekviv.) i Referentnog Jedinjenja I-214 (1 ekviv.) u DCM-u održavanom na 0 °C. Reakcija je zagrejana i mešana na sobnoj temperaturi tokom 2 h. Reakcija je zatim prekinuta dodatkom vode, ekstrahovana dihlormetanom, i organski ekstrakti su koncentrovani pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-447 (3,7 mg, prinos 69%) kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (d, 1 H), 8,90 (d, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,27 (d, 1 H), 7,19–7,26 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,87 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,00–4,07 (m, 2 H), 2,57 (t, 2 H), 2,13–2,21 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-448
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 5-(aminometil)tiofen-2-karboksilna kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 9 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 110 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (4,5:1) tokom 2 dana. Sadržaj je razblažen etil acetatom i 1N rastvorom HCl, i dobijeni talog je filtriran. Čvrste supstance su sakupljene i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-448 (12 mg, prinos 27%), kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,9 (br. s., 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,92–9,08 (m, 1 H), 8,35 (t, 1 H), 7,61–7,67 (m, 1 H), 7,56 (d, 1 H), 7,30–7,38 (m, 1 H), 7,19–7,26 (m, 3 H), 7,12 (t, 1 H), 6,92 (t, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 4,88–4,97 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-449
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 5-aminopentanska kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je
9 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 110 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (4,5:1) tokom 2 dana. Sadržaj je razblažen etil acetatom i 1N rastvorom HCl, i dobijeni talog je filtriran. Čvrste supstance su sakupljene i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-449 (34 mg, prinos 84%), kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,01 (s, 1 H), 9,12 (s, 1 H), 8,32–8,62 (m, 1 H), 8,27 (br. s., 1 H), 7,61 (br. s., 1 H), 7,29–7,40 (m, 1 H), 7,18–7,27 (m, 2 H), 7,11 (t, 1 H), 6,88 (t, 1 H), 5,93 (br. s., 2 H), 2,29 (t, 3 H), 1,49–1,72 (m, 5 H).
Referentno jedinjenje I-450
Suspenzija 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-ola (dobijenog pomoću opšteg postupka A, korišćenjem 1-(izoksazol-3-il)etanona u koraku 1 i 2-fluorbenzilhidrazina u koraku 2) (1 ekviv.) i natrijum metoksida u metanolu (0,5 M rastvor, 4 ekviv.) zagrevana je u mikrotalasnoj posudi na 130 °C tokom 4 h. Reakcija je prekinuta 1N rastvorom HCl do pH 2, i dobijeni ostatak je filtriran. Čvrste supstance su isprane metanolom i osušene pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-450 (1,45 g, 68%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,04 (d, 1 H), 7,71 (s, 1 H), 7,23–7,36 (m, 1 H), 7,00–7,18 (m, 2 H), 6,90 (t, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 2,56 (s, 3 H)
Referentno jedinjenje I-451
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 1-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)etanona
U Referentno Jedinjenje I-450 je dodat fosforil trihlorid (60 ekviv.), i dobijena smeša je mešana na 45 °C dok pomoću LC/MS nije procenjeno da je reakcija završena. Reakcija je zatim pažljivo sipana na led, ekstrahovana smešom dihlormetan/izopropanol 4:1, i slojevi su razdvojeni. Organski delovi su spojeni, osušeni pomoću natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Supstanca je preneta u sledeći korak bez daljeg prečišćavanja.
Korak 2: Sinteza Referentnog jedinjenja I-451
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-((metilamino)metil)ciklopropankarboksilna kiselina bila aminski reagens, 1-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)etanon je korišćen umesto Intermedijera 1, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 36 h kao rastvor u diksanu. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-451 (50 mg, prinos 69%), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,53 (br. s, 1 H), 8,19 (d, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,33 (d, 1 H), 7,17–7,26 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 5,81 (s, 2 H), 4,00 (s, 2 H), 3,24 (d, 3 H), 2,57 (s, 3 H), 1,03 (d, 2 H), 0,74–0,91 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-452 i Referentno jedinjenje I-453
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-(trifluormetil)piperidin-2-karboksilna kiselina bila aminski reagens, Hunigova baza (8 ekviv.) je korišćena umesto trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 120 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (1:1). Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC, a zatim hromatografije na silika gelu, korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenih jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-452 (14 mg, prinos 15%) kao čvrste supstance i Referentnog Jedinjenja I-453 (18,4 mg, prinos 21%) kao čvrste supstance. Asignacija trans odn. cis je napravljena proizvoljno u vreme sinteze; svaki dijastereomer je smeša racemata.
<1>H NMR Referentnog Jedinjenja I-452 (500 MHz, CD3OD) δ 8,72–8,79 (m, 1 H), 8,20–8,25 (m, 1 H), 7,41–7,47 (m, 1 H), 7,22–7,32 (m, 1 H), 6,99–7,14 (m, 2 H), 6,87–6,92 (m, 1 H), 6,76–6,84 (m, 1 H), 5.93–5.99 (m, 2 H), 5.59–5.76 (m, 1 H), 4.64– 4.80 (m, 1 H), 3.38–3.46 (m, 1 H), 2,55–2,63 (m, 1 H), 2,40–2,54 (m, 1 H), 2,00–2,08 (m, 1 H), 1,84–1,96 (m, 1 H), 1,64–1,75 (m, 1 H).
<1>H NMR Referentnog Jedinjenja I-453 (500 MHz, CD3OD) δ 8,73–8,79 (m, 1 H), 8,23–8,33 (m, 1 H), 7,43 (s, 1 H), 7,24–7,31 (m, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 7,00– 7,06 (m, 1 H), 6,82–6,88 (m, 2 H), 5,96 (s, 2 H), 4,52–4,60 (m, 1 H), 4,05–4,14 (m, 1 H), 3,75–3,85 (m, 1 H), 2,64–2,78 (m, 1 H), 2,41–2,49 (m, 1 H), 2,12 (dd, 2 H), 1,77–1,87 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-454
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(trifluormetil)piperidin-2-karboksilna kiselina (5 ekviv.) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (3:1). Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC, a zatim hromatografije na silika gelu, korišćenjem gradijenta 0–15% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-454 (1,6 mg, prinos 4%), kao čvrste supstance
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76–8,80 (m, 1 H), 8,28–8,33 (m, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,25–7,32 (m, 1 H), 7,02–7,13 (m, 2 H), 6,84–6,90 (m, 2 H), 5,94–6,00 (m, 2 H), 5,37–5,41 (m, 1 H), 4,35–4,43 (m, 1 H), 3,80–3,89 (m, 1 H), 2,89–3,00 (m, 1 H), 1,93–2,08 (m, 3 H), 1,77–1,90 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-455
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-etilpiperidin-2-karboksilna kiselina (1 ekviv.) bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h kao rastvor u THF-u/vodi (5:1). Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-455 (5 mg, prinos 15%), kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,81–8,86 (m, 1 H), 8,33–8,40 (m, 1 H), 7,53–7,59 (m, 1 H), 7,27–7,35 (m, 1 H), 7,03–7,16 (m, 2H), 6,91–7,00 (m, 2 H), 5,99– 6,05 (m, 2 H), 5,39–5,47 (m, 1 H), 4,55–4,68 (m, 1 H), 3,78–3,89 (m, 1 H), 1,75–2,06 (m, 5 H), 1,46–1,60 (m, 2H), 1,07–1,13 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-362
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)etanon (opisan u koraku 1 postupka za sintezu Referentnog Jedinjenja I-451) korišćen umesto Intermedijera 1, 2-(aminometil)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol je bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 36 h kao rastvor u dioksanu. Dobijena sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0– 10% metanol/dihlormetan a zatim dodatnim prečišćavanjem pomoću reverznofazne HPLC, radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-362 (7 mg, prinos 14%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,54 (s, 1 H), 8,36 (d, 1 H), 8,07 (br. s., 1 H), 7,58–7,69 (m, 1 H), 7,33 (q, 1 H), 7,16–7,26 (m, 1 H), 7,10 (t, 1 H), 6,92–7,02 (m, 1 H), 5,81 (s, 2 H), 4,12 (d, 2 H), 2,56 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-462
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)etanon (opisan u koraku 1 postupka za sintezu Referentnog Jedinjenja I-451) korišćen umesto Intermedijera 1, 2-aminopropan-1,3-diol je bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 36 h kao rastvor u dioksanu. Dobijena sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan a zatim dodatnim prečišćavanjem pomoću reverznofazne HPLC, radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-462 (10 mg, prinos 26%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,18 (d, 1 H), 7,65 (d, 1 H), 7,33 (q, 1 H), 7,21 (dd, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,79 (t, 1 H), 5,82 (s, 2 H), 4,72 (t, 2 H), 4,33 (d, 1 H), 3,52–3,64 (m, 4 H), 2,57 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-463
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)etanon (opisan u koraku 1 postupka za sintezu Referentnog Jedinjenja I-451) korišćen umesto Intermedijera 1, (2R,3S)-3-metilpiperidin-2-karboksilna kiselina je bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 36 h kao rastvor u dioksanu. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan a zatim dodatnim prečišćavanjem pomoću reverznofazne HPLC, radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-463 (6,5 mg, prinos 15%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,38 (d, 1 H), 7,69 (s, 1 H), 7,33 (q, 1 H), 7,17–7,27 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,77–6,89 (m, 1 H), 5,82 (s, 2 H), 4,85 (d, 1 H), 4,26–4,28 (m, 1 H), 3,48–3,57 (m, 1 H), 2,56 (s, 3 H), 1,98–2,12 (m, 1 H), 1,83 (d, 1 H), 1,58–1,71 (m, 2 H), 1,34–1,47 (m, 1 H), 1,11 (d, 3 H), COOH protoni zamenjeni.
Referentno jedinjenje I-519
2-((terc-butoksikarbonil)amino)sirćetna kiselina (1 ekviv.), HATU (1,1 ekviv.), i Hunigova baza (1,3 ekviv.) su mešani kao rastvor u DMF-u na 23 °C tokom 2 h.
Intermedijer 2 (1 ekviv.) je zatim dodat u jednoj porciji, i sadržaj je zagrevan u mikrotalasnoj pećnici na 100 °C tokom 30 min. Reakcija je prekinuta dodatkom vode, ekstrahovana etil acetatom, i organski ekstrakti su isprani vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena, filtrirana, koncentrovana pod vakuumom i prečišćena hromatografijom na silika gelu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-519 (60 mg, prinos 53%), kao žute čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,03–11,19 (m, 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,73 (d, 1 H), 7,93–8,04 (m, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,33 (q, 1 H), 7,20–7,29 (m, 2 H), 7,06–7,16 (m, 2 H), 6,89 (t, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 3,83 (d, 2 H), 1,36–1,42 (m, 9 H).
Referentno jedinjenje I-520
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-519 u dihlormetanu na 0 °C je dodata jednaka zapremina trifluorsirćetne kiseline, i sadržaj je ostavljen da se zagreje do 23 °C tokom 12 h. Sadržaj je osušen pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prenet u zasićeni rastvor NaHCO3 i ekstrahovan smešom izopropanol/dihlormetan. Sadržaj je osušen, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-520 (37 mg, prinos 79%), kao smeđe čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,74 (d, 1 H), 8,04 (d, 1 H), 7,68 (s, 1 H), 7,34 (q, 1 H), 7,29 (d, 1 H), 7,18–7,26 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,88 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 3,36 (s, 2 H), NH protoni su zamenjeni.
Referentno jedinjenje I-535
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-520 (1 ekviv.) i trietilamina (2 ekviv.) u dihlormetanu održavanom na 0 °C dodat je acetil hlorid (1,2 ekviv.), i dobijena smeša je ostavljena da se zagreje na 23 °C, tokom 18 h. Rastvarači su uklonjeni pod vakuumom, i dobijeni ostatak je trituriran smešom etil acetat/heksan. Sadržaj je filtriran, i dobijena čvrsta supstanca je osušena pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-535 (6 mg, prinos 53%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,18 (s, 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,73 (d, 1 H), 8,22 (t, 1 H), 7,98 (d, 1 H), 7,66 (s, 1 H), 7,30–7,39 (m, 1 H), 7,27 (d, 1 H), 7,20– 7,26 (m, 1 H), 7,12 (td, 1 H), 6,89 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 3,97 (d, 2 H), 1,83–1,93 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-543
U rastvor Referentnog Jedinjenja 1-520 (1 ekviv.) i trietilamina (6 ekviv.) u dihlormetanu održavan na 0 °C dodat je metansulfonil hlorid (3,3 ekviv.), i dobijena smeša je ostavljena da se zagreje na 23 °C tokom 3 h. Reakcija je prekinuta dodatkom vode, i smeša je ekstrahovana dihlormetanom. Sadržaj je osušen, koncentrovan pod vakuumom i prečišćen hromatografijom na silika gelu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-543 (6,2 mg, prinos 47%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,17 (s, 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,76 (d, 1 H), 8,00 (d, 1 H), 7,66 (s, 1 H), 7,54 (t, 1 H), 7,30–7,39 (m, 1 H), 7,27 (d, 1 H), 7,21–7,26 (m, 1 H), 7,12 (t, 1 H), 6,89 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 3,99 (d, 2 H), 2,98 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-584
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-520 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je izocijanatotrimetilsilan (1,1 ekviv.), i dobijena suspenzija je zagrevana na 40 °C tokom 18 h. Po završetku reakcije, rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-584 (16 mg, prinos 55%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,02 (s, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,73 (d, 1 H), 7,99 (d, 1 H), 7,59–7,68 (m, 1 H), 7,30–7,37 (m, 1 H), 7,19–7,27 (m, 2 H), 7,12 (t, 1 H), 6,89 (t, 1 H), 6,25 (t, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 5,72 (s, 2 H), 3,90 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-585
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-520 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je izopropil izocijanat (1,1 ekviv.), i dobijena smeša je zagrevana na 40 °C tokom 18 h. Po završetku reakcije, rastvarači su uklonjeni pod vakuumom i dobijeni ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-585 (19 mg, prinos 59%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,04 (s, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,72 (d, 1 H), 7,98 (d, 1 H), 7,64 (s, 1 H), 7,30–7,38 (m, 1 H), 7,19–7,28 (m, 2 H), 7,12 (td, 1 H), 6,85–6,95 (m, 1 H), 6,09 (d, 1 H), 6,01 (t, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 3,92 (d, 2 H), 3,58–3,71 (m, 1 H), 1,03 (d, 6 H).
Referentno jedinjenje I-586
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-520 (1 ekviv.) i trietilamina (2 ekviv.) u dihlormetanu dodat je dimetilsulfamoil hlorid (1,5 ekviv.), i smeša je zagrevana na 40 °C tokom 18 h. Po završetku reakcije, rastvarači su uklonjeni pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-586 (9 mg, prinos 28%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,12 (s, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,75 (d, 1 H), 8,00 (d, 1 H), 7,64 (s, 1 H), 7,58 (t, 1 H), 7,30–7,38 (m, 1 H), 7,19–7,27 (m, 2 H), 7,12 (td, 1 H), 6,90 (t, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 3,92 (d, 2 H), 2,67 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje I-633
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (3-(trifluormetil)-5,6,7,8-tetrahidro-[1,2,4]triazolo[4,3-a]pirazin-6-il)metanol bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 48 h kao rastvor u THF-u/dioksanu/vodi (1:10:1). Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan a zatim reverznofaznom HPLC, radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-633 (6 mg, prinos 36%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (d, 1 H), 8,46 (d, 1 H), 7,67 (s, 1 H), 7,30–7,38 (m, 1 H), 7,28 (d, 1 H), 7,19–7,25 (m, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 5,88–5,98 (m, 2 H), 5,61 (d, 1 H), 5,20 (t, 1 H), 5,13 (br. s., 1 H), 4,82 (d, 1 H), 4,38– 4,51 (m, 2 H), 3,64 (dt, 1 H), 3,50–3,59 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-466
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2,2,2-trifluoretanamin (kao so HCl) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90– 100 °C tokom 42 h. Sirova supstanca je prečišćena preparativnom HPLC korišćenjem gradijenta 25–80% acetonitril/voda (sa 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-466 (35 mg, prinos 60%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76 (d, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,46 (s, 1 H), 7,28 (priv. q, 1 H), 7,10 (m, 1 H), 7,03 (priv. t, 1 H), 6,92 (d, 1 H), 6,80 (priv. t, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,44 (q, 2 H).
Referentno jedinjenje I-487
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(metilsulfonil)etanamin (kao so HCl) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 17 h. Sadržaj je ohlađen na sobnu temperaturu, razblažen vodom i zakiseljen 1N rastvorom HCl do pH 3. Dobijeni talog je filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-487 (56 mg, prinos 91%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 7,93 (br. t, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,33 (priv. q, 1 H), 7,22 (m, 1 H), 7,18 (d, 1 H), 7,11 (priv. t, 1 H), 6,88 (priv. t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 3,87 (dt, 2 H), 3,46 (t, 2 H), 3,06 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-502
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1-aminociklopropil)metanol (kao so HCl) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 6,5 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 15% acetonitril-metanol (7:1) u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-502 (54 mg, prinos 90%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,10 (d, 1 H), 8,18 (d, 1 H), 8,00 (s, 1 H), 7,41 (s, 1 H), 7,33 (priv. q, 1 H), 7,24–7,20 (m, 1 H), 7,22 (d, 1 H), 7,11 (priv. t, 1 H), 6,89 (priv. t, 1 H), 5,86 (s, 2 H), 4,89 (t, 1 H), 3,63 (d, 2 H), 0,85 (m, 2 H), 0,77 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-581
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-aminopropanamid (kao so HCl) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 21 h. Sadržaj je ohlađen do sobne temperature, razblažen vodom i zakiseljen 1N rastvorom HCl do pH 4. Dobijeni talog je filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-581 (66 mg, prinos 89%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,65 (t, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,34 (br. s, 1 H), 7,32 (priv. q, 1 H), 7,24–7,18 (m, 1 H), 7,21 (d, 1 H), 7,10 (priv. t, 1 H), 6,86 (br. s, 1 H), 6,84 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 3,67 (dt, 2 H), 2,45 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-515
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-358 u dihlormetanu tretiran je N,N-diizopropiletilaminom (2 ekviv.), a zatim O-(7-azabenzotriazol-1-il)- N,N,N’,N’-tetrametiluronijum heksafluorfosfatom (HATU, 1,5 ekviv.). Nakon 1 h, dodat je amonijak (0,5N rastvor u dioksanu, 3 ekviv.), i dobijeni svetlosmeđe-narandžasti rastvor je mešan 21 h. Dobijena svetložutomrka suspenzija je razblažena vodom i ekstrahovana dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 10–15% acetonitril-metanol (7:1) u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-515 (36 mg, prinos 73%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76 (s, 1 H), 8,10 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,28 (priv. q, 1 H), 7,10 (m, 1 H), 7,05 (priv. t, 1 H), 6,90 (s, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 3,88 (s, 2 H), 1,20 (m, 2 H), 1,02 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-536
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-86 u dihlormetanu tretiran je N,N-diizopropiletilaminom (2 ekviv.), a zatim sa HATU (1,5 ekviv.). Nakon 1 h, dodat je amonijak (0,5 N rastvor u dioksanu, 3 ekviv.), i reakcija je mešana 24 h. Dobijena smeša je razblažena vodom i ekstrahovana dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 10–25% acetonitril-metanol (7:1) u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-536 (33 mg, prinos 81%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,47 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,28 (s, 1 H), 7,22 (priv. q, 1 H), 7,03 (priv. t, 1 H), 6,99 (priv. t, 1 H), 6,94 (priv. t, 1 H), 6,61 (d, 1 H), 6,56 (br. s, 1 H), 5,99 (d, 1 H), 5,89 (d, 1 H), 5,60 (d, 1 H), 5,50 (br. s, 1 H), 4,57 (priv. t, 1H), 2,32 (m, 1 H), 1,09 (d, 3 H), 1,07 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-537
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-69 u dihlormetanu tretiran je N,N-diizopropiletilaminom (2 ekviv.), a zatim sa HATU (1,5 ekviv.). Nakon 1 h, dodat je amonijak (0,5 N rastvor u dioksanu, 3 ekviv.), i reakcija je mešana 24 h. Dobijena smeša je razblažena vodom i ekstrahovana dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 10–25% acetonitrilmetanol (7:1) u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-537 (27 mg, prinos 65%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (d, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,57 (br. s, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,38–7,30 (m, 2 H), 7,24–7,16 (m, 2 H), 7,16 (d, 1 H), 7,10 (priv. t, 1 H), 6,85 (priv. t, 1 H), 5,87 (s, 2 H), 4,42 (priv. t, 1H), 2,20 (m, 1 H), 0,97 (priv. t, 6 H).
Referentno jedinjenje I-538
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-85 u dihlormetanu tretiran je N,N-diizopropiletilaminom (2 ekviv.), a zatim sa HATU (1,5 ekviv.). Nakon 1 h, dodat je amonijak (0,5 N rastvor u dioksanu, 3 ekviv.), i reakcija je mešana 24 h. Dobijena smeša je razblažena vodom i ekstrahovana dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 10–25% acetonitrilmetanol (7:1) u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-538 (36 mg, prinos 86%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,10 (d, 1 H), 8,22 (m, 2 H), 7,40 (br. s, 1 H), 7,36–7,28 (m, 2 H), 7,23 (m, 1 H), 7,15 (s, 1 H), 7,11 (priv. t, 1 H), 6,98 (br. s, 1 H), 6,86 (priv. t, 1 H), 5,86 (s, 2 H), 1,42 (m, 2 H), 1,02 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-546
Suspenzija Referentnog Jedinjenja I-67 u dihlormetanu je tretirana di(1H-imidazol-1-il)metanonom (CDI, 3 ekviv.) i dobijena smeša je zagrevana na 45 °C tokom 1 h 40 min. Nakon hlađenja do sobne temperature, dodati su metansulfonamid
(5 ekviv.) i 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en (DBU, 1 ekviv.), i reakcija je zagrevana na 45 °C tokom 1 h. Dobijena smeša je ohlađena do sobne temperature, ugašena 1N rastvorom HCl i ekstrahovana smešom dihlormetan/izopropanol (4:1). Sirova čvrsta supstanca je rastvorena u vodi uz pomoć 1N rastvora NaOH i zakiseljena do pH 3-4 ukapavanjem 1N HCl. Dobijeni talog je filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-546 (39 mg, prinos 80%), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,1 (s, 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 8,17 (br. s, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,32 (priv. q, 1 H), 7,22 (m, 1 H), 7,12 (d, 1 H), 7,10 (m, 1 H), 6,79 (priv. t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 4,12 (d, 2 H), 3,17 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-566
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 4 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-((4-metoksibenzil)oksi)sirćetne kiseline
U rastvor (4-metoksifenil)metanola (1 ekviv.) i 2-bromsirćetne kiseline (1,2 ekviv.) u anhidrovanom THF-u na 0 °C u 3 porcije je dodat natrijum hidrid
(60% m/m u mineralnom ulju, 3 ekviv.). Smeša je mešana na 70 °C tokom 4 h. Nakon hlađenja do sobne temperature, dodata je voda i dobijena smeša je isprana heksanom.
Vodena faza je zakiseljena do pH 2 dodatkom 1N HCl i ekstrahovana etil acetatom. Organski sloj je osušen, filtriran, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu korišćenjem 50% etil acetata u heksanu dobijena je 2-((4-metoksibenzil)oksi)sirćetna kiselina (0,51 g, prinos 71%) kao prozirna čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 7,29 (m, 2 H), 6,90 (m, 2 H), 4,59 (s, 2 H), 4,10 (s, 2 H), 3,81 (s, 3 H).
Korak 2: Sinteza 2-((4-metoksibenzil)oksi)-N-(2,2,2-trifluoretil)acetamida Rastvor 2-((4-metoksibenzil)oksi)sirćetne kiseline (1 ekviv.) u dihlormetanu tretiran je N,N-diizopropiletilaminom (1,5 ekviv.), a zatim sa HATU (1,2 ekviv.). Nakon 30 min, dodati su N,N-diizopropiletilamin (2 ekviv.) i 2,2,2-trifluoretanamin hidrohlorid (2 ekviv.), i reakcija je mešana 17 h. Dobijena smeša je razblažena vodom i ekstrahovana dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 10–20% etil acetat/heksan radi dobijanja 2-((4-metoksibenzil)oksi)- N-(2,2,2-trifluoretil)acetamida (0,28 g, prinos 78%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 7,26 (d, 2 H), 6,91 (d, 2 H), 6,89 (br. s, 1 H), 4,52 (s, 2 H), 4,02 (s, 2 H), 3,93 (dq, 2 H), 3,82 (s, 3 H).
Korak 3: Sinteza N-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-2-((4-metoksibenzil)oksi)-N-(2,2,2-trifluoretil)acetamida
Suspenzija 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola (1 ekviv.), 2-((4-metoksibenzil)oksi)-N-(2,2,2-trifluoretil) acetamida
(1 ekviv.) i cezijum karbonata (0,8 ekviv.) u anhidrovanom dioksanu zagrevana je na 100 °C tokom 4 dana. Dobijena smeša je sipana u poluzasićeni rastvor natrijum bikarbonata, i ekstrahovana je etil acetatom. Organska faza je osušena iznad natrijum sulfata, filtrirana, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 10–20% etil acetat/heksan radi dobijanja N-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)- 5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-2-((4-metoksibenzil)oksi)-N-(2,2,2-trifluoretil)acetamida (16 mg, prinos 12%), kao bistrog ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,65 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 7,32 (s, 1 H), 7,22 (priv. q, 1 H), 7,07–6,96 (m, 4 H), 6,89 (priv. t, 1 H), 6,73 (d, 2 H), 6,60 (d, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 4,68 (q, 2 H), 4,33 (s, 2 H), 4,31 (s, 2 H), 3,71 (s, 3 H).
Korak 4: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-566
Dvofazni rastvor N-(5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-il)-2-((4-metoksibenzil)oksi)-N-(2,2,2-trifluoretil)acetamida (1 ekviv.) u dihlormetanu/vodi (10:1) tretiran je 2,3-dihlor-5,6-dicijano- p-benzohinonom (DDQ, 1,2 ekviv.) i mešan 20 h. Dodato je još DDQ (2,4 ekviv.), i reakcija je mešana 5 dana. Reakciona smeša je razblažena dihlormetanom i filtrirana. Sirovi rastvor je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 15–50% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-566 (2,6 mg, prinos 45%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8.78 (d, 1 H), 8,55 (d, 1 H), 7,44 (s, 1 H), 7,26 (priv. q, 1 H), 7,09 (m, 1 H), 7,03 (priv. t, 1 H), 6,87 (d, 1 H), 6,80 (priv. t, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 5,16 (s, 2 H), 3,94 (q, 2 H).
Referentno jedinjenje I-457
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-karbonitrila
Suspenzija 3-(5-fluor-6-okso-1,6-dihidropirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-karbonitrila (ovo jedinjenje je opisano u prethodnoj publikaciji prijave patenta WO2013/101830) u fosforil trihloridu (50 ekviv.) kao rastvaraču zagrevana je na 65 °C tokom 2 h 15 min. Reakciona smeša je sušena pod mlazom azota, i dva puta koncentrovana iz toluena. Dobijeno crvenkastosmeđe ulje/čvrsta supstanca osušeno je pod vakuumom i korišćeno u sledećem koraku bez dalje obrade.
Korak 2: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-457
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-karbonitril bio hlorpirimidinski reagens, i (2R,3S)-3-metilpiperidin-2-karboksilna kiselina je bila aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 18 h. Sadržaj je ohlađen na sobnu temperaturu, razblažen vodom, zakiseljen do pH 3 dodatkom 1N rastvora HCl i ekstrahovan dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 25–80% acetonitril/voda (sa 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-457 (18 mg, prinos 38% za 2 koraka), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,32 (d, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,41 (priv. q, 1 H), 7,36 (priv. t, 1 H), 7,23–7,13 (m, 2 H), 5,71 (s, 2 H), 5,17 (d, 1 H), 4,48 (br. d, 1 H), 3,78 (priv. t, 1 H), 2,13 (m, 1 H), 1,94 (m, 1 H), 1,78 (m, 2 H), 1,54 (m, 1 H), 1,22 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-474
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-karbonitril (dobijen u koraku 1 postupka za sintezu Referentnog Jedinjenja I-457) korišćen umesto Intermedijera 1, 2-(aminometil)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol je bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 16 h. Sadržaj je ohlađen na sobnu temperaturu, razblažen vodom, zakiseljen do pH 3 dodatkom 1N rastvora HCl i ekstrahovan dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 25–80% acetonitril/voda (sa 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-474 (31 mg, prinos 49% za 2 koraka od 3-(5-fluor-6-okso-1,6-dihidropirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-karbonitrila), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,30 (s, 1 H), 7,49 (priv. t, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,35 (priv. q, 1 H), 7,17 (priv. t, 1 H), 7,12 (priv. t, 1 H), 5,65 (br. s, 1 H), 5,60 (s, 2 H), 4,12 (d, 2 H). Jedan od zamenljivih protona nije primećen.
Referentno jedinjenje I-480
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-karbonitril (dobijen u koraku 1 postupka za sintezu Referentnog Jedinjenja I-457) korišćen umesto Intermedijera 1, i 1-(1-karboksiciklopropil)-N-metilmetanamin (kao so HCl) je bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 100 °C tokom 17 h. Sadržaj je ohlađen na sobnu temperaturu, razblažen vodom, zakiseljen do pH 3 dodatkom 1N rastvora HCl i ekstrahovan dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću preparativne HPLC korišćenjem gradijenta 15–70% acetonitril/voda (sa 0,1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-480 (90 mg, prinos 66% za 2 koraka od 3-(5-fluor-6-okso-1,6-dihidropirimidin-2-il)- 1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-karbonitrila), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,3 (br. s, 1 H), 8,24 (d, 1 H), 7,66 (s, 1 H), 7,44 (priv. q, 1 H), 7,36 (priv. t, 1 H), 7,30–7,22 (m, 2 H), 5,65 (s, 2 H), 3,99 (s, 2 H), 3,24 (d, 3 H), 1.13 (m, 2 H), 1.01 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-476
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-474 u 1 N rastvoru NaOH (u višku) zagrevan je na 65 °C tokom 70 min. Reakciona smeša je ohlađena do sobne temperature i zakiseljena do pH 3 dodatkom 1N rastvora HCl. Dobijeni talog je filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-476 (13 mg, prinos 77%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,50 (s, 1 H), 8,34 (d, 1 H), 8,03 (br. t, 1 H), 7,35 (priv. q, 1 H), 7,32 (s, 1 H), 7,22 (m, 1 H), 7,13 (priv. t, 1 H), 7,02 (priv. t, 1 H), 5,87 (s, 2 H), 4,13 (d, 2 H). Zamenljivi proton karboksilne kiseline nije primećen.
Referentno jedinjenje I-481
Suspenzija Referentnog Jedinjenja I-480 u vodi tretirana je 1 N rastvorom NaOH (2 ekviv.) i mešana na sobnoj temperaturi 18 h. Reakciona smeša je zakiseljena do pH 3 dodatkom 1N rastvora HCl. Dobijeni talog je filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-481 (7,4 mg, prinos 64%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 12,3 (br. s, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 8,14 (br. s, 1 H), 7,60 (br. s, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,33 (priv. q, 1 H), 7,21 (m, 1 H), 7,12 (priv. t, 1 H), 6,90 (priv. t, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 3,99 (s, 2 H), 3,24 (d, 3 H), 1,14 (m, 2 H), 1,02 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-327
U smešu koja sadrži 1,2-dietoksiciklobutendion (1,3 ekviv.) i natrijum hidrid [60% disperzija u mineralnom ulju] (1 ekviv.) u THF-u dodat je Intermedijer 2 (1 ekviv.). Smeša je mešana na 0 °C tokom 1 h, zatim uklonjena iz ledenog kupatila i ostavljena da se meša na 23 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena etil acetatom i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i uparen radi dobijanja čvrste supstance. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-327 (90 mg, prinos 43%), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,12 (d, 1 H), 8,69 (d, 1 H), 7,67 (s, 1 H), 7,30–7,38 (m, 1 H), 7,29 (d, 1 H), 7,24 (d, 1 H), 7,20 (d, 1 H), 7,09–7,15 (m, 1 H), 6,86–6,92 (m, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 4,81 (q, 2 H), 1,36 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-402
Smeša Referentnog Jedinjenja I-327 (1 ekviv.) i HCl [1,0 M vodeni rastvor] (1 ekviv.) u MeOH zagrevana je na 65 °C tokom 2 h. Nakon hlađenja smeše na 23 °C, nastao je žuti talog koji je sakupljen filtracijom i ispran minimalnom količinom metanola. Sakupljeni talog je osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-402 (50 mg, prinos 76%), kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,08–9,17 (m, 1 H), 8,64 (d, 1 H), 7,73 (s, 1 H), 7,30–7,42 (m, 1 H), 7,28 (s, 1 H), 7,17–7,26 (m, 2 H), 7,12 (t, 1 H), 6,90–7,04 (m, 1 H), 5,85–6,03 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-456
U hladni rastvor trietilamina (1,5 ekviv.) na 0 °C u dihlormetanu dodat je hlorsulfonil izocijanat (1,5 ekviv.). Smeša je mešana na 0 °C tokom 30 min. U ovu smešu je dodat Intermedijer 2 (1 ekviv.) i terc-butanol (1,5 ekviv.), i sadržaj je mešan na 23 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena etil acetatom i isprana vodom. Talog je uklonjen filtracijom. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja sirovog ulja, koje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja terc-butil N-(2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)sulfamoilkarbamata, željenog sulfamidnog intermedijera zaštićenog Boc grupom. Intermedijer je rastvoren u metanolu i tretiran pomoću HCl [4,0 M rastvor u 1,4-dioksanu] (5 ekviv.), i mešan je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-456 (26 mg, prinos 6%, so HCl), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,85 (d, 1 H), 8,54 (d, 1 H), 7,88 (s, 1 H), 7,26–7,34 (m, 2 H), 7,00–7,14 (m, 4 H), 6,05–6,08 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-467
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-(brommetil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanske kiseline.
Smeša 2-(brommetil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropannitrila (1 ekviv.), vode (1 ekviv.) i koncentrovane sumporne kiseline (4 ekviv.) zagrevana je na 110 °C u zaptivenoj boci 1 h. Smeša je sipana na led i ekstrahovana dietil etrom. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran, i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja 2-(brommetil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanske kiseline (1,3 g, prinos 33%) kao bistrog ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 3,89 (d, 1 H), 3,63–3,69 (m, 1 H).
Korak 2: Sinteza 2-(aminometil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanske kiseline.
Smeša amonijum hidroksida [28% rastvor u vodi] (10 ekviv.) i 2-(brommetil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanske kiseline (1 ekviv.) mešana je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je koncentrovana pod vakuumom. Dobijena čvrsta supstanca je
tretirana minimalnom količinom etanola. Talog je sakupljen filtracijom i osušen pod vakuumom radi dobijanja 2-(aminometil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanske kiseline (412 mg, prinos 43%) kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 2,86–3,27 (m, 2 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-467
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanska kiselina (4 ekviv.) bila aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 85 °C kao rastvor u 1,4-dioksanu/vodi (4:1) tokom 24 h. Smeša je ohlađena na 23 °C i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran zasićenim rastvorom amonijum hlorida, osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja sirove čvrste supstance. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-467 (50 mg, prinos 7% za korak 3), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,28 (d, 1 H), 7,59 (t, 1 H), 7,46 (s, 1 H), 7,30–7,36 (m, 1 H), 7,16–7,24 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,91 (t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 4,24 (dd, 1 H), 3,84 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-468
Smeša CDI (6 ekviv.) i 3,3,3-trifluor-2-hidroksi-2-(trifluormetil)propanske kiseline (6 ekviv.) u THF-u zagrevana je na 90 °C tokom 1 h. U ovu smešu je dodat 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-morfolinopirimidin-4-amin (ovaj intermedijer je opisan u prethodno objavljenoj prijavi patenta WO2012/3405 A1; 1 ekviv.). Smeša je mešana na 90 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i uparen radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-468 (18 mg, 62%), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76 (d, 1 H), 8,64 (s, 1 H), 7,60–7,63 (m, 1 H), 7,20–7,26 (m, 1 H), 7,00–7,06 (m, 1 H), 6,98 (t, 1 H), 6,92 (d, 1 H), 6,74–6,83 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 3,88–3,92 (m, 4 H), 3,04–3,09 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-473
U smešu 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-amina (ovaj intermedijer je opisan u prethodno objavljenoj prijavi patenta WO2012/3405 A1, 1 ekviv.) i 3,3,3-trifluor-2-(trifluormetil)-2-((trimetilsilil)oksi) propanoil hlorida (3 ekviv.) [pripremljeno prema postupku opisanom u Aicher, T.D. i sar. J. Med. Chem. 2000, 43, 245, Method J.] u THF-u na 23 °C, dodat je, veoma polako, LiHMDS (2,0 M u THF-u, 3 ekviv.). Egzotermna reakcija je odmah izazvala pojavu tamnosmeđe boje. Smeša je mešana na 23 °C tokom 1 h, zatim razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Talog je uklonjen filtracijom. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–30% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-473 (11 mg, prinos 3%), kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,83 (d, 1 H), 8,80 (s, 1 H), 7,60 (s, 1 H), 7,27–7,33 (m, 1 H), 7,09–7,15 (m, 1 H), 7,06 (t, 1 H), 6,94 (d, 1 H), 6,90 (t, 1 H), 6,00 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-477
U smešu 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-amina (opisan u WO2012/3405 A1, 1 ekviv.) i morfolin-4-karbonil hlorida (1,2 ekviv.) u THF-u na 23 °C dodat je, veoma polako, LiHMDS (2,0 M u THF-u, 1,2 ekviv.). Smeša je mešana na 23 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i uparen radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–5% metanol/DCM radi dobijanja željenog proizvoda, Jedinjenja I-477 (24 mg, prinos 18%), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,49–8,54 (m, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,33– 7,42 (m, 1 H), 7,23–7,30 (m, 1 H), 7,12–7,22 (m, 1 H), 6,99–7,11 (m, 2 H), 6,87 (d, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 3,72 (q, 4 H), 3,56–3,62 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-482
U hladnu smešu trifozgena (0,75 ekviv.) i 3-brom-1,1,1-trifluor-propan-2-ola (1,5 ekviv.) u dihlormetanu dodat je piridin (1,5 ekviv.). Smeša je mešana na 0 °C tokom 30 min. U drugoj boci, suspenzija Intermedijera 2 (1 ekviv.) u piridinu je ohlađena na 0 °C. U ovu suspenziju je pomoću šprica preneta smeša trifozgena i brompropanola. Dobijena smeša je zagrevana na 60 °C tokom 24 h. Sadržaj je razblažen u etil acetatu i ispran 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i uparen radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-482 (46 mg, prinos 9%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,79 (d, 1 H), 8,50 (d, 1 H), 8,11–8,14 (m, 1 H), 7,43 (s, 1 H), 7,19–7,27 (m, 1 H), 6,96–7,10 (m, 2 H), 6,87–6,93 (m, 1 H), 6,62 (d, 1 H), 5,99–6,03 (m, 2 H), 4,99–5,07 (m, 1 H), 4,57–4,65 (m, 1 H), 4,49–4,56 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-492
Rastvor 2,2-bis(trifluormetil)-2-hidroksisirćetne kiseline (3 ekviv.) i CDI (3 ekviv.) u THF-u zagrevan je do 80 °C tokom 1 h. U ovu smešu je dodat rastvor 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amina (intermedijer prethodno opisan u WO2012/3405 A1; 1 ekviv.) u NMP-u. Dobijena smeša je zagrevana u mikrotalasnoj pećnici na 200 °C tokom 1 h. Sadržaj je razblažen u etil acetatu i ispran vodom. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i osušen pod vakuumom radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-492 (25 mg, prinos 8%), kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,48 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,18–7,25 (m, 2 H), 7,00–7,06 (m, 1 H), 6,98 (t, 1 H), 6,85 (t, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 5,99 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-493
Smeša Referentnog Jedinjenja I-403 (1 ekviv.), HOBT (3 ekviv.), trietilamina (3 ekviv.), HATU (3 ekviv.) i ciklopropilamina (3 ekviv.) u DMF-u mešana je na 23 °C tokom 24 h. Smeša je razblažena etil acetatom i redom isprana 1N rastvorom HCl, zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-493 (20,4 mg, prinos 27%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76–8,80 (m, 1 H), 8,25–8,29 (m, 1 H), 7,47–7,49 (m, 1 H), 7,24–7,31 (m, 1 H), 7,07–7,14 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,87–6,90 (m, 1 H), 6,77 (t, 1 H), 5,95–5,99 (m, 2 H), 5,87–5,94 (m, 1 H), 2,70–2,77 (m, 1 H), 0,70– 0,78 (m, 2 H), 0,47–0,54 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-504
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 2-brom-3,3,3-trifluorpropil (2-(1-(2-fluorbenzil)- 5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)karbamata.
U hladnu smešu trifozgena (0,9 ekviv.) i 2-brom-3,3,3-trifluorpropan- 1-ola (2 ekviv.) u THF-u dodat je piridin (2 ekviv.). Smeša je mešana na 0 °C tokom 30 min. U drugoj boci, suspenzija Intermedijera 2 (1 ekviv.) u piridinu (2 ekviv.) ohlađena je na 0 °C. U ovu suspenziju je pomoću šprica dodata smeša trifozgena i brompropanola, i dobijena smeša je zagrevana na 60 °C tokom 24 h. Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je razblažen etil acetatom i ispran 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog karbamatnog intermedijera, 2-brom-3,3,3-trifluorpropil (2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-4-il) karbamata (77 mg, prinos 4%) kao svetlosmeđeg ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,46–8,48 (m, 1 H), 8,07 (br. s., 1 H), 7,86 (d, 1 H), 7,44–7,47 (m, 1 H), 7,17–7,24 (m, 1 H), 7,00–7,07 (m, 1 H), 6,93–7,00 (m, 1 H), 6,78–6,85 (m, 1 H), 6,57–6,62 (m, 1 H), 6,02 (s, 2 H), 4,28 (kvind, 1 H), 3,93–4,15 (m, 2 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-504
U rastvor 2-brom-3,3,3-trifluorpropil (2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)karbamata (1 ekviv.) u THF-u dodat je LiHMDS (2,0 M u THF-u, 1 ekviv.). Smeša je zaptivena i zagrevana na 60 °C tokom 2 dana. Smeša je razblažena etil acetatom i isprana vodom. Organski sloj je osušen iznad MgSO4, filtriran i uparen radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan i prekristalisano iz smeše dietil etar-heksan radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-504 (7 mg, prinos 11%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,13 (s, 1 H), 8,84 (s, 1 H), 7,99 (d, 1 H), 7,70 (s, 1 H), 7,31–7,38 (m, 1 H), 7,19–7,26 (m, 2 H), 7,12 (t, 1 H), 6,91 (t, 1 H), 6,03–6,09 (m, 1 H), 5,86–5,98 (m, 2 H), 4,73–4,80 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-544
Smeša Referentnog Jedinjenja I-419 (1 ekviv.) i litijum aluminijum hidrida (2 ekviv.) u THF-u zagrevana je na 60 °C tokom 24 h. Smeša je ohlađena na 23 °C, zatim redom tretirana vodom (x ml/x g litijum aluminijum hidrida), 15% NaOH (vod.) (x ml/x g litijum aluminijum hidrida), i vodom (3x ml/x g litijum aluminijum hidrida). Talog je uklonjen filtracijom, i filtrat je koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja aminskog intermedijera kao žute čvrste supstance. Intermedijer je suspendovan u THF-u, i rastvor metansulfonil hlorida (1 M u THF-u, 2 ekviv.) i piridina (3 ekviv.) u THF-u u kapima je dodat u suspenziju pomoću šprica. Smeša je mešana na 23 °C tokom 3 h, zatim razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-544 (4 mg, prinos 19%), kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CD3OD) δ ppm 8,71–8,78 (m, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,22–7,32 (m, 1 H), 6,97–7,15 (m, 2 H), 6,89–6,96 (m, 1 H), 6,69–6,83 (m, 1 H), 5,99–6,05 (m, 2 H), 5,56 (s, 1 H), 3,03–3,23 (m, 2 H), 2,68–2,83 (s, 3 H), 1,95–2,08 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-575
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza (R)-1-((terc-butildimetilsilil)oksi)-3-((5-fluor-2- (1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)propan-2-ola.
Smeša Referentnog Jedinjenja I-316 (1 ekviv.), imidazola (2 ekviv.) i TBDMS-Cl (1 ekviv.) u DMF-u mešana je na sobnoj temperaturi tokom 24 h. Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog intermedijera, (R)-1-((tercbutildimetilsilil)oksi)-3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)propan-2-ola (258 mg, prinos 63%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,34 (d, 1 H), 8,04–8,07 (m, 1 H), 7,23 (br. s., 1 H), 7,06–7,13 (m, 1 H), 6,82–6,97 (m, 3 H), 6,76 (t, 1 H), 5,84–5,90 (m, 2 H), 3,80– 3,89 (m, 1 H), 3,47–3,66 (m, 4 H), 0,79–0,84 (m, 9 H), 0,03 (m, 6 H).
Korak 2: Sinteza (R)-5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-3-(5-fluor-2- (1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)oksazolidin-2-ona.
Smeša (R)-1-((terc-butildimetilsilil)oksi)-3-((5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)- 5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)propan-2-ola (1 ekviv.), 2,6-dimetilpiridina (2 ekviv.) i trifozgena (0,7 ekviv.) u THF-u mešana je na 23 °C tokom 30 min. Smeša je zatim zagrevana na 60 °C tokom 24 h. Sadržaj je razblažen u etil acetatu i ispran vodom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog karbamatnog intermedijera zaštićenog TBS grupom, (R)-5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-3- (5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)oksazolidin-2-ona (221 mg, prinos 82%).
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,54 (d, 1 H), 8,36 (d, 1 H), 7,24 (s, 1 H), 7,05–7,13 (m, 1 H), 6,84–6,97 (m, 2 H), 6,72–6,81 (m, 1 H), 6,47 (d, 1 H), 5,87 (s, 2 H), 4,65–4,74 (m, 1 H), 4,24–4,32 (m, 1 H), 4,16 (dd, 1 H), 3,83 (m, 2H), 0,74–0,82 (m, 9 H), 0,00 (d, 6 H).
Korak 3: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-575
U hladni rastvor (R)-5-(((terc-butildimetilsilil)oksi)metil)-3-(5-fluor-2- (1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)oksazolidin-2-ona (1 ekviv.) u THF-u na 25 °C, dodat je rastvor TBAF (1M u THF-u, 1 ekviv.). Nakon mešanja smeše na 23 °C tokom 30 min, smeša je ugašena vodom i razblažena etil acetatom. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja sirovog ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan. Daljim prečišćavanjem putem prekristalizacije iz smeše dihlormetan-dietil etar dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-575 (10 mg, prinos 4% za 3 koraka), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 8,25 (d, 1 H), 8,02 (t, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,30–7,39 (m, 1 H), 7,17–7,25 (m, 2 H), 7,11 (td, 1 H), 6,85–6,91 (m, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 5,06 (dq, 1 H), 4,61 (t, 1 H), 4,45 (dd, 1 H), 3,83 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-490
Smeša 4,4,4-trifluor-3-hidroksi-3-(trifluormetil)buterne kiseline (1,5 ekviv.) i CDI (1,5 ekviv.) u THF-u zagrevana je uz refluks tokom 2 h. U ovu smešu je u jednoj porciji dodat Intermedijer 2 (1 ekviv.). Smeša je razblažena u etil acetatu i isprana 1N rastvorom HCl. Organski sloj je osušen, filtriran i uparen radi dobijanja ulja. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem izokratskog gradijenta 80% etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-490 (2 mg, prinos 1,2%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,80 (d, 1 H), 8,51 (s, 1 H), 8,05 (d, 1 H), 7,44–7,50 (m, 1 H), 7,19–7,32 (m, 2 H), 6,95–7,08 (m, 2 H), 6,87 (d, 1 H), 6,58–6,65 (m, 1 H), 5,97 (s, 2H), 2,93–2,99 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-496
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (5-metil-1,3,4-oksadiazol-2-il)metanamin (kao so HCl) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i organski rastvarači su uklonjeni pod vakuumom. Dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-496 (81 mg, prinos 64%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09–9,12 (m, 1 H), 8,57 (br. s., 1 H), 8,32 (d, 1 H), 7,48 (s, 1 H), 7,30–7,36 (m, 1 H), 7,19–7,25 (m, 1 H), 7,16 (d, 1 H), 7,11 (t, 1 H), 6,84 (t, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 4,92 (d, 2 H), 2,45 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-508
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza terc-butil (1-(ciklopropilamino)-3-metil-1-oksobutan-2-il) karbamata
U rastvor 2-((terc-butoksikarbonil)amino)-3-metilbuterne kiseline (1 ekv.) i ciklopropanamina (1 ekv.) u THF-u (10 ml) dodat je PyAOP (1,0 ekv.), a zatim DIPEA (3 ekv.). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 4 sata. Uz potpunu konverziju polazne supstance u željeni proizvod, rastvarač je uklonjen pomoću vakuuma i prečišćen fleš hromatografijom sa eluentom etil acetat/heksan 1:1. Frakcije koje sadrže željeni proizvod su sakupljene i koncentrovane radi dobijanja amidnog intermedijera kao ulja.
Korak 2: Sinteza 2-amino-N-ciklopropil-3-metilbutanamida
Amidni intermedijer, terc-butil (1-(ciklopropilamino)-3-metil- 1-oksobutan-2-il)karbamat (1 ekviv.) rastvoren je u dihlormetanu i TFA (odnos 3:1) i mešan 4 h na 23 °C. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja slobodnog aminskog intermedijera, 2-amino-N-ciklopropil-3-metilbutanamida (0,25 g, prinos 42%) kao polučvrste supstance.
Korak 3: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-508
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-amino-N-ciklopropil-3-metilbutanamid bio aminski intermedijer i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i organski rastvarači su uklonjeni pod vakuumom. Dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-508 (15 mg, prinos 22%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,51–8,55 (m, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,40– 7,45 (m, 1H), 7,23–7,28 (m, 1 H), 6,99–7,12 (m, 2 H), 6,70–6,75 (m, 1 H), 6,62–6,69 (m, 1 H), 6,65 (br. s., 1H), 5,93–5,98 (m, 2 H), 4,58 (t, 1 H), 2,75 (tq, 1 H), 2,31 (dq, 1 H), 0,99–1,08 (m, 6 H), 0,67–0,79 (m, 2 H), 0,44–0,55 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-509
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-((trifluormetil)tio)etanamin bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i organski rastvarači su uklonjeni pod vakuumom. Dobijeni ostatak je prečišćen korišćenjem gradijenta 5–50% etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-509 (81 mg, prinos 60%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,45–8,48 (m, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,30 (s, 2 H), 7,16–7,23 (m, 1 H), 7,00–7,06 (m, 1 H), 6,97 (t, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 6,57–6,60 (m, 1 H), 5,95–6,01 (m, 2 H), 3,96 (q, 2 H), 3,27 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-514
U mešani rastvor Referentnog Jedinjenja I-509 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je mCPBA (2 ekviv.), i smeša je mešana 12 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-514 (5 mg, prinos 6%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,41 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,28–7,32 (m, 1 H), 7,10–7,17 (m, 1 H), 6,89–6,99 (m, 2 H), 6,80–6,86 (m, 1 H), 6,53 (d, 1 H), 5,99 (d, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,20 (q, 2 H), 3,70 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-529
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1,1,1,3,3,3-heksafluor-2-((metilamino)metil)propan-2-ol bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 24 h kao rastvor u THF-u/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i organski rastvarači su uklonjeni pod vakuumom. Dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-529 (2,5 mg, prinos 2%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,53 (d, 1 H), 8,36 (d, 1 H), 7,42 (br. s., 1 H), 7,23–7,28 (m, 2 H), 7,03–7,25 (m.2 H), 6,64 (s, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,22 (br. s., 1 H), 3,49–3,53 (m, 3 H), 3,02–3,08 br.2 H).
Referentno jedinjenje I-545
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1-(metilsulfonil)ciklopropil)metanamin (kao so HCl) bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 24 h kao rastvor u dioksanu/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i organski rastvarači su uklonjeni pod vakuumom. Dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-545 (81 mg, prinos 59%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,12 (d, 1 H), 8,30 (d, 1 H), 8,19 (br. s., 1 H), 7,55–7,61 (m, 1 H), 7,31–7,38 (m, 1 H), 7,19–7,26 (m, 2 H), 7,13 (t, 1 H), 6,96 (t, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 4,04 (d, 2 H), 3,09 (s, 3 H), 1,22 (s, 4 H).
Referentno jedinjenje I-567
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 5 koraka:
Korak 1: Sinteza metil 1-(((terc-butoksikarbonil)amino)metil) ciklopropankarboksilata
U rastvor 1-(((terc-butoksikarbonil)amino)metil)ciklopropankarboksilne kiseline (1 ekviv.) u dietil etru i metanolu (odnos 5:1) polako je uz mešanje dodat (diazometil)trimetilsilan (1 ekviv.) na 25 °C. Smeša je mešana preko noći, i rastvarači su uklonjeni pod vakuumom radi dobijanja željenog intermedijera metil estra, metil 1-(((tercbutoksikarbonil) amino)metil)ciklopropankarboksilata (0,400 g, prinos 75%).
Korak 2: Sinteza terc-butil ((1-(hidroksimetil)ciklopropil)metil)karbamata Metil 1-(((terc-butoksikarbonil)amino)metil)ciklopropankarboksilat (1 ekviv.) je rastvoren u THF-u i ohlađen na 0 °C. Litijum aluminijum hidrid (3 ekviv.) je polako dodat u sud, i sadržaj je mešan i ostavljen da se zagreje na 23 °C tokom 4 h. Reakcioni rastvor je onda ponovo ohlađen na 0 °C, zatim su voda (korišćeno x ml vode/x g LiAlH4), 15% rastvor natrijum hidroksida (korišćeno x ml vode/x g LiAlH4) i voda (korišćeno 3x ml vode/x g LiAlH4) polako redom dodati u reakciju. Reakcija je filtrirana kroz celit, i filtrat je koncentrovan pod vakuumom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu radi dobijanja željenog intermedijera alkohola, terc-butil ((1-(hidroksimetil)ciklopropil)metil)karbamata (0,41 g, prinos 88%).
Korak 3: Sinteza terc-butil ((1-formilciklopropil)metil)karbamata
U rastvor terc-butil ((1-(hidroksimetil)ciklopropil)metil)karbamata (1 ekviv.) u dihlormetanu na 25 °C dodat je PCC (1,15 ekviv.) u jednoj porciji. Reakcija je mešana 2 h. Dietil etar je dodat u sud, i heterogena smeša je filtrirana kroz silika gel radi dobijanja željenog aldehidnog intermedijera koji je korišćen bez daljeg prečišćavanja.
Korak 4: Sinteza (1-(1H-imidazol-2-il)ciklopropil)metanamina
Rastvor terc-butil ((1-formilciklopropil)metil)karbamata (1 ekviv.) u metanolu uz mešanje je tretiran amonijum hidroksidom (10 ekviv.), a zatim oksalaldehidom (1,1 ekviv.). Sadržaj je ostavljen da se meša na 23 °C tokom 3 h, pre nego što je metanol uklonjen pod vakuumom. Ostatak je zatim tretiran pomoću TFA u dihlormetanu (odnos 1:1) i mešan na 23 °C tokom 5 h. Smeša je razblažena zasićenim vodenim rastvorom soli i ekstrahovana dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata i koncentrovane pod vakuumom radi dobijanja željenog imidazolnog intermedijera, (1-(1H-imidazol-2-il)ciklopropil)metanamina (0,124 g, prinos 100%), koji je prenet u sledeću reakciju bez daljeg prečišćavanja.
Korak 4: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-567
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je (1-(1H-imidazol-2-il)ciklopropil)metanamin bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 110 °C tokom 24 h kao rastvor u dioksanu/vodi (10:1). Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i organski rastvarači su uklonjeni pod vakuumom. Ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-567 (36 mg, prinos 27%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 9,16 (br. s., 1 H), 8,53 (d, 1 H), 7,98–8,05 (m, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,22–7,31 (m, 2 H), 6,97–7,09 (m, 2 H), 6,90 (s, 2 H), 6,81 (d, 2 H), 5,92 (s, 2 H), 4,05 (d, 2 H), 1,40–1,47 (m, 2 H), 1,32–1,39 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-589
Rastvor 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-4-amina (intermedijer opisan u prethodnom patentu: WO2012/3405 A1) (1 ekviv.), 2-(metilsulfonil)propanske kiseline (3 ekviv.), trietilamina (10 ekviv.) i 2,4,6-tripropil-1,3,5,2,4,6-trioksatrifosfinan 2,4,6-trioksida (4 ekviv.) u DMF-u zagrevan je na 90 °C tokom 4 h. Reakcija je ohlađena na 23 °C, zatim sipana u smešu etil acetata i vode 1:1. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom (2x). Organske supstance su isprane vodom (3x), osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i koncentrovane pod vakuumom. Dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-589 (10 mg, prinos 28%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,49 (s, 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,92 (d, 1 H), 7,61 (s, 1 H), 7,31–7,37 (m, 1 H), 7,27 (d, 1 H), 7,19–7,25 (m, 1 H), 7,12 (td, 1 H), 6,92–6,97 (m, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 4,40 (d, 1 H), 3,07 (s, 3 H), 1,58 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-608
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 4 koraka:
Korak 1: Sinteza terc-butil (2-hidrazinil-2-oksoetil)karbamata.
U rastvor metil 2-((terc-butoksikarbonil)amino)acetata (1 ekviv.) u etanolu dodat je hidrazin hidrat (15 ekviv.), i reakcija je ostavljena da se meša preko noći.
Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i ostatak je trituriran heksanom, filtriran i osušen pod visokim vakuumom radi dobijanja željenog acil hidrazinskog intermedijera terc-butil (2-hidrazinil-2-oksoetil)karbamata, intermedijera B (0,89 g, prinos 92%) kao bele čvrste supstance.
Korak 2: Sinteza terc-butil (2-okso-2-(2-(2,2,2-trifluoracetil)hidrazinil)etil) karbamata
U rastvor terc-butil (2-hidrazinil-2-oksoetil)karbamata (1 ekviv.) u acetonitrilu dodat je DIEA (1,1 ekviv.). Sadržaj je ohlađen na -45 °C, i u reakciju je dodat anhidrid 2,2,2-trifluorsirćetne kiseline (1,1 ekviv.). Dobijena smeša je mešana i polako zagrevana do 23 °C. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i ostatak je razdeljen između vode i etil acetata. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Kombinovane organske faze su isprane vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad Na2SO4, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu, korišćenjem gradijenta 5–45% etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog intermedijera, terc-butil (2-okso-2-(2-(2,2,2-trifluoracetil)hidrazinil)etil)karbamata (0,73 g, prinos 54%).
Korak 3: Sinteza (5-(trifluormetil)-1,3,4-oksadiazol-2-il)metanamina U suspenziju terc-butil (2-okso-2-(2-(2,2,2-trifluoracetil)hidrazinil)etil) karbamata (1 ekviv.) u acetonitrilu su dodati DIEA (5,8 ekviv.) i trifenilfosfin
(4,1 ekviv.), i mešana je 5 min. Perhloretan (2,3 ekviv.) je zatim dodat u reakciju, i smeša je mešana 20 h na 23 °C. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i ostatak je razdeljen između vode i etil acetata. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Kombinovane organske faze su isprane vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad Na2SO4, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom.
Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu, korišćenjem gradijenta 5–45% etil acetata u heksanu radi dobijanja oksadiazolskog intermedijera zaštićenog N-Boc grupom, terc-butil ((5-(trifluormetil)-1,3,4-oksadiazol-2-il)metil) karbamata (0,24 g, prinos 35%). U rastvor ovog oksadiazolskog intermedijera zaštićenog N-Boc grupom (1 ekviv.) u dihlormetanu uz mešanje je dodata TFA (8 ekviv.), i smeša je mešana na 23 °C tokom 4 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja željenog oksadiazolskog intermedijera kao slobodnog amina, (5-(trifluormetil)- 1,3,4-oksadiazol-2-il)metanamina (kao so HCl, 0,15 g, prinos 100%), koji je korišćen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.
Korak 4: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-608
U rastvor (5-(trifluormetil)-1,3,4-oksadiazol-2-il)metanamina (kao so HCl, 2 ekviv.) u dioksanu ohlađen do 0 °C uz mešanje je dodat cezijum karbonat (3 ekviv.), i smeša je mešana 1 h. Intermedijer 1 (1 ekviv.) je dodat u reakciju, i dobijena smeša je mešana na 90 °C tokom 24 h. Reakcija je ohlađena na 23 °C i razblažena etil acetatom. Organske supstance su isprane vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, koncentrovane pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-608 (2,5 mg, prinos 5%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,67 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,31 (s, 1 H), 7,17 (ddd, 1H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,90–6,95 (m, 1 H), 6,76 (d, 1 H), 6,70–6,74 (m, 1 H), 5,85 (s, 2 H), 5,09 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-622
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 4 koraka:
Korak 1: Sinteza (R)-terc-butil (1-hidrazinil-1-oksopropan-2-il)karbamata Naslovno jedinjenje je pripremljeno prema postupku opisanom u koraku 1 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-608, osim što je (R)-metil 2-((terc-butoksikarbonil)amino) propanoat korišćen kao polazna supstanca (prinos 97%).
Korak 2: Sinteza (R)-terc-butil (1-okso-1-(2-(2,2,2-trifluoracetil)hidrazinil) propan-2-il)karbamata. Ovo je pripremljeno prema postupku opisanom u koraku 2 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-608, osim što je (R)-terc-butil (1-hidrazinil-1-oksopropan-2-il) karbamat korišćen kao polazna supstanca (prinos 82%).
Korak 3: Sinteza (R)-1-(5-(trifluormetil)-1,3,4-oksadiazol-2-il)etanamina Pripremljen je prema postupku opisanom u koraku 3 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-608, osim što je (R)-terc-butil(1-okso-1-(2-(2,2,2-trifluoracetil) hidrazinil)propan-2-il)-karbamat korišćen kao polazna supstanca (prinos 37%).
Korak 4: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-622
U rastvor (R)-1-(5-(trifluormetil)-1,3,4-oksadiazol-2-il)etanamina, (R)-1-(5-(trifluormetil)-1,3,4-oksadiazol-2-il)etanamina (2 ekviv.) i Intermedijera 1 (1 ekviv.) u DMF-u uz mešanje je dodat cezijum karbonat (3 ekviv.). Smeša je zagrevana na 90 °C i mešana 24 h. Sadržaj je ohlađen na 23 °C i razblažen etil acetatom. Smeša je isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, koncentrovana pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-622 (5 mg, prinos 9%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,66–8,69 (m, 1 H), 8,14 (d, 1 H), 7,27 (s, 1 H), 7,15–7,21 (m, 1 H), 6,99 (dd, 1 H), 6,93 (t, 1 H), 6,76 (d, 1 H), 6,72 (t, 1 H), 5,87– 5,91 (m, 1 H), 5,85 (s, 2 H), 1,74 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-616
U rastvor 2-(metilsulfonil)acetamida (1 ekviv.) u DMF-u uz mešanje je dodat cezijum karbonat (3 ekviv.) na 0 °C, i smeša je mešana 1 h. Intermedijer 1 (1 ekviv.) je dodat u sud, i reakcija je zagrevana na 90 °C i mešana 24 h. Sadržaj je ohlađen na 23 °C i razblažen etil acetatom. Smeša je isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, koncentrovana pod vakuumom, i dobijeni ostatak je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-616 (11 mg, prinos 22%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,67 (d, 1 H), 8,59 (d, 1 H), 7,45 (s, 1 H), 7,17 (ddd, 1 H), 6,91–7,02 (m, 2 H), 6,77–6,82 (m, 2 H), 5,87 (s, 2 H), 4,58 (br. s., 2 H), 3,11 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-386
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 1H-pirazol-3-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–8% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-386 (20,2 mg, prinos 40%), kao svetložutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 9,93 (s, 1 H), 8,77 (d, 1 H), 8,50 (s, 1 H), 8,33 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,44 (d, 1 H), 7,19–7,25 (m, 1 H), 7,02–7,08 (m, 1 H), 6,96– 7,02 (m, 1 H), 6,94 (d, 1H), 6,83–6,87 (m, 1 H), 6,65 (s, 1 H), 6,02 (s, 2 H); 1 N-H proton nije primećen.
Referentno jedinjenje 1-164
U rastvor Intermedijera 2 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je anhidrid trifluorsirćetne kiseline (3 ekviv.), a zatim trietilamin (3 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 60 °C tokom 20 min, nakon čega je reakcija koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–3% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-635 (16,4 mg, prinos 32%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,95 (br. s, 1 H), 8,86 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 8,10 (d, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,20–7,26 (m, 1 H), 7,03–7,07 (m, 1 H), 6,98–7,02 (m, 1 H), 6,82–6,87 (m, 1H), 6,62 (d, 1 H), 6,04 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-458
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 3-hidroksi-5-oksocikloheks-3-enkarboksilna kiselina (1,3 ekviv.) bila kiselinski reagens, i korišćeno je 2,5 ekvivalenta T3P. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–10% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-458 (26,4 mg, prinos 30%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,79 (m, 1 H), 8,68 (d, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,24–7,33 (m, 1 H), 7,08–7,13 (m, 1 H), 7,01–7,08 (m, 1 H), 6,86–6,92 (m, 2 H, 2 izohrona pomeranja), 5,97 (s, 2 H), 2,66–2,75 (m, 2 H), 2,56–2,64 (m, 2 H); 1 C-H proton nije primećen (izohron sa pikom rastvarača).
Referentno jedinjenje I-459
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 5-oksopirolidin-2-karboksilna kiselina (1,2 ekviv.) bila kiselinski reagens, i korišćeno je 2,5 ekvivalenta T3P. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–10% metanola u dihlormetanu, a zatim drugim prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 7–12% (metanol/acetonitril 7:1) u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-459 (12,6 mg, prinos 15%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,79 (s, 1 H), 8,70 (d, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,26–7,32 (m, 1 H), 7,08–7,13 (m, 1 H), 7,02–7,08 (m, 1 H), 6,87–6,93 (m, 2 H, 2 izohrona pomeranja), 5,95 (s, 2H), 4,41–4,49 (m, 1 H), 2,52–2,60 (m, 1 H), 2,40–2,50 (m, 1 H), 2,32–2,40 (m, 1 H), 2,20–2,30 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-464
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 5-oksopirolidin-3-karboksilna kiselina (1,2 ekviv.) bila kiselinski reagens, i korišćeno je 2,5 ekvivalenta T3P. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–10% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-464 (31,3 mg, prinos 31%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,79 (s, 1 H), 8,69 (d, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,26–7,31 (m, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 7,02–7,07 (m, 1 H), 6,86–6,93 (m, 2 H, 2 izohrona pomeranja), 5,97 (s, 2 H), 3,67–3,76 (m, 1 H), 3,57–3,65 (m, 2 H), 2,60–2,72 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-461
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 1-(benziloksi)ciklopropankarboksilna kiselina (1 ekviv.) bila kiselinski reagens, i korišćeno je 2,5 ekvivalenta T3P. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 30–50% etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-461, (14,2 mg, prinos 19%), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 9,33 (s, 1 H), 8,73 (d, 1 H), 8,48 (d, 1 H), 8,08 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,34–7,41 (m, 4 H), 7,29–7,32 (m, 1 H), 7,18–7,23 (m, 1 H), 7,02–7,06 (m, 1 H), 6,97–7,01 (m, 1 H), 6,84–6,88 (m, 1 H), 6,61 (d, 1 H), 6,03 (s, 2 H), 4,68 (s, 2 H), 1,45–1,51 (m, 2 H), 1,32–1,37 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-469
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 2-(tiazol-2-il)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–8% metanola u dihlormetanu, a zatim drugim prečišćavanjem reverznofaznom HPLC korišćenjem gradijenta 10–95% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-469 (4,3 mg, prinos 6%), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,81 (s, 1 H), 8,69 (d, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,81 (d, 1 H), 7,61 (d, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,25–7,33 (m, 1 H), 7,08–7,13 (m, 1 H), 7,02–7,07 (m, 1 H), 6,87–6,96 (m, 2 H, 2 izohrona pomeranja), 5,99 (s, 2 H), 3,30 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-465
U rastvor 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-amina (intermedijer opisan u WO2012/3405 A1; 1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je anhidrid trifluorsirćetne kiseline (3 ekviv.), a zatim trietilamin (3 ekviv.).
Reakcija je zagrevana na 60 °C tokom 20 min, nakon čega je reakcija koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–3% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-465 (26,8 mg, prinos 28%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,77 (s, 1 H), 8,56 (br. s, 1 H), 8,40 (s, 1 H), 7,44 (s, 1 H), 7,19–7,25 (m, 1 H), 7,02–7,08 (m, 1 H), 6,96–7,02 (m, 1 H), 6,81–6,88 (m, 1 H), 6,62 (d, 1 H), 6,02 (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-470
U smešu Referentnog Jedinjenja I-38 (1 ekviv.), 1-hidroksiciklopropankarboksilne kiseline (1,1 ekviv.), i 4-dimetilamino piridina (0,1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je trietilamin (3 ekviv.), a zatim 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil)karbodiimid (1,1 ekviv.). Reakcija je mešana na sobnoj temperaturi 12 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i 1N rastvorom hlorovodonične kiseline i ekstrahovana dihlormetanom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 10–95% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-470 (1,3 mg, prinos 4%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,50 (d, 1 H), 8,26 (s, 1 H), 7,33 (s, 1 H), 7,19– 7,26 (m, 1 H), 6,97–7,07 (m, 3 H), 6,67 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 5,31 (m, 1 H), 4,91–5,04 (m, 2 H), 4,42–4,75 (m, 2 H), 4,16–4,32 (m, 1 H), 1,28–1,43 (m, 2H), 0,79–0,92 (m, 2 H); 1 zamenljivi proton nije primećen.
Referentno jedinjenje I-471
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 3,3,3-trifluorpropanska kiselina bila kiselinski reagens, korišćeno je 2,5 ekvivalenta T3P, i reakcija je mešana na 23 °C tokom 24 h. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–10% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-471 (79,3 mg, prinos 85%), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,78 (d, 1 H), 8,48 (d, 1 H), 8,47 (br. s, 1 H), 8,09 (d, 1 H), 8,03 (s, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,19–7,24 (m, 1 H), 7,02–7,09 (m, 1 H), 6,96– 7,01 (m, 1 H), 6,81–6,86 (m, 1 H), 6,61 (d, 1 H), 6,03 (s, 1 H), 3,29 (q, 2 H).
Referentno jedinjenje I-472
U rastvor Intermedijera 2 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je metilsulfonilmetilsulfonil hlorid (1,08 ekviv.) a zatim 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en (1 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 60 °C tokom 1 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i 1N rastvorom hlorovodonične kiseline i ekstrahovana dihlormetanom.
Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–8% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-472 (39,6 mg, prinos 37%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,55 (d, 1 H), 8,26 (br. s, 1 H), 7,36 (s, 1 H), 7,26–7,30 (m, 1 H), 7,07–7,16 (m, 3 H), 6,84–6,91 (m, 1 H), 6,62–6,67 (m, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,60 (s, 2 H), 3,17 (s, 3 H); 1 N-H proton nije primećen.
Referentno jedinjenje 1-486
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 4-sulfamoilbuterna kiselina bila kiselinski reagens, i korišćeno je 2,5 ekvivalenta T3P. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–10% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-486 (14,7 mg, prinos 15%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,78 (s, 1 H), 8,66 (d, 1 H), 8,12 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,25–7,32 (m, 1 H), 7,07–7,13 (m, 1 H), 7,02–7,07 (m, 1 H), 6,86–6,91 (m, 2 H, 2 izohrona pomeranja), 5,97 (s, 2 H), 3,19 (t, 2 H), 2,71 (t, 2 H), 2,21 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-496
U suspenziju Intermedijera 2 (1 ekviv.) u dihlormetanu na 0 °C je dodat trimetilaluminijum (2M rastvor u toluenu, 0,45 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 23 °C, nakon čega je dodat α , α-dimetil- γ-butirolakton (1,1 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 80 °C tokom 16 h, ohlađena na 23 °C, zatim razblažena zasićenim rastvorom amonijum hlorida, ekstrahovana etil acetatom i isprana 1N rastvorom hlorovodonične kiseline. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-496 (7,7 mg, prinos 25%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,71 (d, 1 H), 8,47 (d, 1 H), 8,34 (d, 1 H), 7,41 (s, 1 H), 7,17–7,24 (m, 1 H), 7,01–7,07 (m, 1 H), 6,95–6,99 (m, 1 H), 6,85–6,90 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,15 (t, 2 H), 2,04 (t, 2 H), 1,29 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje I-501
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i 5-(trifluormetil)pirolidin-2-ona (1,2 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 16 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom, ekstrahovana dihlormetanom i isprana zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 10–95% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-501 (13,4 mg, prinos 13%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,76 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,21– 7,26 (m, 1 H), 7,03–7,07 (m, 1 H), 6,98–7,02 (m, 1 H), 6,86–6,92 (m, 1 H), 6,61 (d, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 5,34–5,39 (m, 1 H), 2,88–2,99 (m, 1 H), 2,58–2,70 (m, 2 H), 2,40–2,46 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-503
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i izotiazolidin 1,1-dioksida (1,2 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 16 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–10% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-503 (71,3 mg, prinos 73%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,57 (d, 1 H), 8,47 (d, 1 H), 7,36 (s, 1 H), 7,20– 7,25 (m, 1 H), 7,03–7,07 (m, 1 H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,84–6,88 (m, 1 H), 6,61 (m, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 4,27 (t, 2 H), 3,44 (t, 2 H), 2,66 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-506
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i piperidin-2-ona (1,2 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 16 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom, ekstrahovana dihlormetanom i isprana 1N rastvorom natrijum hidroksida. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–95% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-506 (4,9 mg, prinos 5%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,64 (d, 1 H), 8,48 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,19– 7,23 (m, 1 H), 7,03–7,07 (m, 1 H), 6,97–7,01 (m, 1 H), 6,85–6,88 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,00 (t, 2 H), 2,65 (t, 2 H), 1,98–2,07 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje I-512
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i 5,5-dimetilpirolidin-2-ona (1,2 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 16 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom, ekstrahovana dihlormetanom i isprana zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 10–95% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-512 (0,6 mg, prinos 1%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,69 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 7,28 (s, 1 H), 7,20– 7,25 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,98–7,01 (m, 1 H), 6,89–6,95 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 2,67 (t, 2 H), 2,14 (t, 2 H), 1,63 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje I-526 i Referentno jedinjenje I-527
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i nerazdvojive smeše 3-metil-3-(metilsulfonil)pirolidin-2-ona i 4-hidroksi-2-metil-2-(metilsulfonil)- butanamida (kombinovano, 1 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.).
Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 16 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–95% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenih jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-526 (0,5 mg, prinos 2%) i Referentnog Jedinjenja I-527 (1,3 mg, prinos 5%), kao belih čvrstih supstanci.
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-526 (500 MHz, CDCl3) δ 8,73 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,20–7,25 (m, 1 H), 7,02–7,06 (m, 1 H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,84–6,89 (m, 1 H), 6,61 (d, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 4,28–4,33 (m, 1 H), 4,18–4,23 (m, 1 H), 3,20–3,25 (m, 1 H), 3,12 (s, 3 H), 2,29–2,35 (m, 1 H), 2,87 (s, 3 H).
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-527 (500 MHz, CDCl3) δ 8,50 (d, 1 H), 8,44 (d, 1 H), 7,38 (s, 1 H), 7,20–7,26 (m, 1 H), 7,06–7,11 (m, 1 H), 7,02–7,06 (m, 1 H), 6,95–7,03 (m, 1 H), 6,65 (d, 1 H), 6,00 (d, 1 H), 5,98 (d, 1 H), 5,91 (br. s, 1 H), 4,82– 4,86 (m, 1 H), 4,74–4,78 (m, 1 H), 3,03 (s, 3 H), 2,86–2,90 (m, 1 H), 2,48–2,52 (m, 1 H), 1,76 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-533
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i pirolidin-2,5-diona (1,3 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 16 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom, ekstrahovana etil acetatom i isprana 1N rastvorom natrijum hidroksida. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–95% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-533 (3,8 mg, prinos 5%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,86 (d, 1 H), 8,47 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,20– 7,24 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,96–7,00 (m, 1 H), 6,81–6,85 (m, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 6,02 (s, 2 H), 3,02 (s, 4 H).
Referentno jedinjenje I-534
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i 5-oksopirolidin-2-karboksamida (1,2 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 24 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-534 (0,6 mg, prinos 1%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,62 (d, 1 H), 8,50 (d, 1 H), 7,31 (s, 1 H), 6,99– 7,07 (m, 3 H), 6,61 (d, 1 H), 6,01 (d, 1 H), 5,85 (d, 2 H), 5,29 (s, 2 H), 4,92–4,96 (m, 1 H), 2,87–2,93 (m, 1 H), 2,58–2,63 (m, 1 H), 2,43–2,55 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-590
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i 5-oksopirolidin-3-karboksamida (1,3 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 100 °C tokom 16 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom, ekstrahovana etil acetatom i isprana 1N rastvorom hlorovodonične kiseline. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 5–12% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-590 (3,2 mg, prinos 3%), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,76 (d, 1 H), 8,74 (d, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,25–7,29 (m, 1 H), 7,07–7,11 (m, 1 H), 7,02–7,07 (m, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 6,83–6,87 (m, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,26–4,37 (m, 2 H), 3,45–3,49 (m, 1 H), 2,84–2,94 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-691
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i etil 3-metil-2-oksopirolidin- 3-karboksilata (1,2 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 75 °C tokom 16 h, nakon čega je reakcija razblažena zasićenim rastvorom amonijum hlorida i ekstrahovana dihlormetanom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 3–7% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-691 (377 mg, prinos 92%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,68 (d, 1 H), 8,48 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,19– 7,25 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,86–6,90 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,26 (q, 2 H), 4,15–4,21 (m, 2 H), 2,75–2,80 (m, 1 H), 2,17–2,23 (m, 1 H), 1,59 (s, 3 H), 1,30 (t, 3H).
Referentno jedinjenje I-604
U suspenziju Referentnog Jedinjenja I-591 (1 ekviv.) u smeši tetrahidrofuran/voda 1:1 dodat je 1M vodeni rastvor natrijum hidroksida (2 ekviv.).
Reakcija je mešana na sobnoj temperaturi 2 h, nakon čega je reakcija koncentrovana do ~50% svoje zapremine, zakiseljena dodatkom 1M vodenog rastvora hlorovodonične kiseline i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-604 (154,6 mg, prinos 95%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,77–8,80 (m, 2 H, 2 preklopljena pomeranja), 7,57 (s, 1 H), 7,28–7,32 (m, 1 H), 7,09–7,13 (m, 1 H), 7,04–7,09 (m, 1 H), 6,94 (d, 1 H), 6,86–6,90 (m, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,26–4,31 (m, 1 H), 4,16–4,20 (m, 1 H), 2,75–2,79 (m, 1 H), 2,27–2,31 (m, 1 H), 1,54 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-605
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-604 (1 ekviv.) u dihlormetanu na -78 °C dodat je oksalil horid (2M rastvor u dihlormetanu, 2,5 ekviv.). Reakcija je mešana na -78 °C tokom 30 min, zatim zagrejana n 0 °C i mešana na toj temperaturi 1 h. Reakcija je onda koncentrovana pod vakuumom, rekonstituisana u dihlormetanu i ohlađena do -78 °C. U ovaj rastvor je dodat ciklopropilamin (5 ekviv.), nakon čega je reakcija ostavljena da se zagreje na sobnu temperaturu. Posle 20 min, reakcija je koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 1–8% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-604 (14,5 mg, prinos 23%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,70 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 7,36 (s, 1 H), 7,20– 7,25 (m, 1 H), 7,01–7,08 (m, 1 H), 6,97–7,01 (m, 1 H), 6,86–6,90 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,06–4,09 (m, 2 H), 3,00–3,06 (m, 1 H), 2,75–2,80 (m, 1 H), 2,14–2,29 (m, 1 H), 1,58 (s, 3 H), 0,78–0,82 (m, 2 H), 0,51–0,54 (m, 2 H); 1 N-H proton nije primećen.
Referentno jedinjenje 1-606
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-604 (1 ekviv.) u dihlormetanu na -78 °C dodat je 2M rastvor oksalil hlorida u dihlormetanu (2,5 ekviv.). Reakcija je mešana na -78 °C tokom 30 minuta, zatim zagrejana na 0 °C i mešana na toj temperaturi 1 h.
Reakcija je onda koncentrovana pod vakuumom, rekonstituisana u dihlormetanu i ohlađena na -78 °C. U ovaj rastvor je dodat rastvor amonijum hidroksida (50 ekviv.), nakon čega je reakcija ostavljena da se zagreje do sobne temperature. Nakon
20 minuta, reakcija je razblažena u vodi i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-619 (43,3 mg, prinos 75%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,71 (d, 1 H), 8,49 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,20– 7,25 (m, 1 H), 7,03–7,07 (m, 1 H), 6,97–7,01 (m, 1 H), 6,86–6,91 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,07–4,13 (m, 2 H), 2,97–3,03 (m, 1 H), 2,17–2,22 (m, 1 H), 1,65 (s, 3 H); 2 N-H protona nisu primećena.
Referentno jedinjenje 1-612
Suspenzija Intermedijera 1 (1 ekviv.) i kalijum ((2-karboksilatoetil)sulfoil) amida (1,15 ekviv.) u DMSO-u mešana je na sobnoj temperaturi 72 h. Reakcija je razblažena u vodi, isprana dihlormetanom, zakiseljena dodatkom 1M rastvora hlorovodonične kiseline i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom radi dobijanja kiselinskog intermedijera. U suspenziju ovog kiselinskog intermedijera u dihlormetanu dodat je trietilamin (3 ekviv.), zatim oksalil hlorid (2M rastvor u dihlormetanu, 2 ekviv.). Posle 15 min, reakcija je koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC korišćenjem gradijenta 5–75% acetonitrila u vodi radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-612 (5,8 mg, prinos 12%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,86 (d, 1 H), 8,47 (d, 1 H), 7,43 (s, 1 H), 7,19– 7,24 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,96–7,01 (m, 1 H), 6,83–6,88 (m, 1 H), 6,63 (d, 1 H), 6,02 (s, 2 H), 3,89 (t, 2 H), 3,35 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje I-615
U smešu Intermedijera 1 (1 ekviv.) i 3-hidroksipirolidin-2-ona (1,2 ekviv.) u 1,4-dioksanu dodat je cezijum karbonat (1,5 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 70 °C tokom 12 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-615 (59,7 mg, prinos 48%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 8,48 (d, 1 H), 8,46 (d, 1 H), 7,32 (s, 1 H), 7,19– 7,24 (m, 1 H), 7,02–7,07 (m, 1 H), 6,98–7,02 (m, 1 H), 6,89–6,94 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 5,92–5,96 (m, 1 H), 3,60–3,65 (m, 1 H), 3,47–3,52 (m, 1 H), 2,82–2,86 (m, 1 H), 2,33–2,41 (m, 1 H); 1 O-H proton nije primećen.
Referentno jedinjenje I-628
Rastvor 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-karboksimidamid hidrohlorida (nastao u koraku 3 opšteg postupka A, korišćenjem 1-(izoksazol-3-il) etanona u koraku 1 i 2-fluorbenzilhidrazina u koraku 2, 1 ekviv.), metil 4-oksotetrahidrotiofen-3-karboksilata (3 ekviv.), i 1,8-diazabiciklo[5.4.0] undec-7-ena (1 ekviv.) u piridinu zagrevan je na 80 °C tokom 12 h. Reakcija je koncentrovana pod vakuumom, suspendovana u metanolu, koncentrovana pod vakuumom i ponovo suspendovana u metanolu. Talog je filtriran i osušen radi dobijanja željenog cikličnog sulfidnog intermedijera (190 mg, prinos 45%), kao svetložutomrke čvrste supstance. U rastvor ovog sulfidnog intermedijera
(1 ekviv.) u dihlormetanu dodata je persirćetna kiselina (2,3 ekviv.). Nakon 30 min, reakcija je koncentrovana pod vakuumom, suspendovana u vodi i filtrirana radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-628 (148,8 mg, prinos 73%), kao beličaste čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 10,2 (br. s, 1 H), 8,56 (s, 1 H), 7,31–7,34 (m, 1 H), 7,30 (s, 1 H), 7,07–7,12 (m, 3 H), 6,64 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,36 (s, 2 H), 4,35 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-632
Suspenzija Referentnog Jedinjenja I-628 (1 ekviv.) u fosfor oksihloridu (62 ekviv.) zagrevana je na 90 °C tokom 2 h, nakon čega je reakciona smeša koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja željenog hlorpirimidinskog intermedijera (155 mg, prinos 100%) kao žutomrke čvrste supstance. U suspenziju ovog intermedijera (1 ekviv.) u dioksanu dodat je rastvor amonijum hidroksida (440 ekviv.). Reakcija je mešana na 23 °C tokom 15 h, zatim zagrevana na 60 °C tokom 1 h, nakon čega je smeša razblažena u vodi i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-632 (44,5 mg, prinos 60%), kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,09 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,31–7,35 (m, 1 H), 7,27 (d, 1 H), 7,21–7,24 (m, 1 H), 7,09–7,13 (m, 1 H), 6,83–6,87 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,49 (s, 2 H), 4,31 (s, 2 H).
Referentno jedinjenjA I-497 i I-524
Rastvor Intermedijera 2 (1 ekviv.), trietilamina (3,5 ekviv.), DMAP (0,1 ekviv.) i 2-hlor-2-oksoetilacetata (2,2 ekviv.) u dihlormetanu zagrevan je na 60 °C tokom 26 h. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-497 (30 mg, prinos 23%), kao bele čvrste supstance, i sporednog proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-524 (4,5 mg, prinos 4%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-497 (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,37 (m, 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,75 (d, 1 H), 7,94 (m, 1 H), 7,66 (s, 1 H), 7,35 (m, 1 H), 7,27 (d, 2 H), 7,11 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,77 (s, 2 H), 2,12 (s, 3 H).
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-524 (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,13 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,72 (m, 1 H), 8,00 (m, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,35 (m, 1 H), 7,26 (s, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,88 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 2,15 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-499
U suspenziju Referentnog Jedinjenja I-497 (1 ekviv.) u metanolu dodat je rastvor kalijum karbonata (0,5 ekviv.) u vodi. Nakon 1 h mešanja na 23 °C, još
0,5 ekvivalenta kalijum karbonata u vodi je dodato u sud, zajedno sa THF-om (zapremina jednaka polaznoj zapremini metanola). Reakcija je ostavljena da se meša još 1 h na 23 °C. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i dobijena sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–5% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-499 (10,5 mg, prinos 17%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,43 (m, 1 H), 9,11 (m, 1 H), 8,75 (m, 1 H), 8,01 (m, 1 H), 7,68 (s, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 5,61 (m, 1 H), 4,11 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-525
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 4-(benziloksi)tetrahidro-2H-piran-4-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-525 (9 mg, prinos 27%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,39 (m, 1 H), 8,91 (m, 1 H), 8,56 (s, 1 H), 8,36 (m, 1 H), 7,53 (m, 1 H), 7,38 (m, 5 H), 7,26 (m, 1H), 7,07 (s, 3 H), 6,65 (s, 1 H), 6,02 (s, 2 H), 4,51 (s, 2 H), 3,96 (m, 2 H), 3,87 (m, 2 H), 2,28 (m, 2 H), 1,99 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-528
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-metoksisirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-528 (7 mg, prinos 58%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,18 (m, 1 H), 8,75 (m, 1 H), 8,47 (m, 1 H), 8,18 (m, 1 H), 7,50 (m, 1 H), 7,21 (m, 1 H), 7,05 (m, 1 H), 6,97 (m, 1 H), 6,83 (m, 1 H), 6,61 (m, 1 H), 6,05 (m, 2 H), 4,08 (m, 2 H), 3,52 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-532
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je oksazol-4-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-532 (3,8 mg, prinos 15%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,39 (m, 1 H), 9,09 (m, 2 H), 8,82 (m, 1 H), 8,65 (m, 1 H), 8,11 (m, 1 H), 7,73 (m, 1 H), 7,29 (m, 3 H), 7,13 (m, 1 H), 6,88 (m, 1 H), 5,94 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-547
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 3-metoksipropanska kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-547 (4,9 mg, prinos 20%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,09 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,72 (m, 1 H), 8,02 (m, 1 H), 7,64 (s, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,23 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 3,61 (t, 2 H), 3,23 (s, 3 H), 2,70 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-548
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je tozilalanin bio kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-548 (3,1 mg, prinos 9%), kao bele čvrste supstance.
Referentno jedinjenje 1-549
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je tiazol-4-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-549 (3,7 mg, prinos 14%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,20 (m, 1 H), 9,31 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,84 (m, 1 H), 8,72 (m, 1 H), 8,14 (m, 1 H), 7,73 (m, 1 H), 7,29 (m, 3 H), 7,13 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,94 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-550
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 1H-pirol-2-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-550 (3,4 mg, prinos 13%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,84 (m, 1 H), 10,84 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,73 (m, 1 H), 8,16 (m, 1 H), 7,68 (s, 1 H), 7,36 (m, 2 H), 7,24 (m, 2 H), 7,13 (m, 1 H), 7,06 (m, 1 H), 6,88 (m, 1 H), 6,19 (m, 1 H), 5,94 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-551
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 1-cijanociklopropan-1-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-551 (3,3 mg, prinos 13%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,02 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,74 (m, 1 H), 7,88 (m, 1 H), 7,67 (s, 1 H), 7,33 (m, 1 H), 7,27 (m, 1 H), 7,23 (m, 1 H), 7,12 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 1,74 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje 1-552
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je tiazol-5-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-552 (2,3 mg, prinos 9%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,71 (m, 1 H), 9,35 (m, 1 H), 9,12 (m, 1 H), 8,96 (m, 1 H), 8,79 (m, 1 H), 8,08 (m, 1 H), 7,70 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,95 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-553
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 6-okso-1,6-dihidropiridin-2-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-553 (1,9 mg, prinos 7%), kao bele čvrste supstance.
Referentno jedinjenje 1-554
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 3-metoksiizoksazol-5-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-554 (4,6 mg, prinos 17%), kao bele čvrste supstance.
Referentno jedinjenje 1-555
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je pirimidin-4-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-555 (1,6 mg, prinos 6%), kao bele čvrste supstance.
Referentno jedinjenje 1-556
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je oksazol-5-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-556 (4,4 mg, prinos 17%), kao bele čvrste supstance.
Referentno jedinjenje 1-557
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je oksazol-4-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-557 (4,4 mg, prinos 17%), kao bele čvrste supstance.
Referentno jedinjenje 1-558
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je ciklopropankarboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-558 (5,1 mg, prinos 21%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,42 (m, 1 H), 9,11 (m, 1 H), 8,69 (m, 1 H), 8,01 (m, 1 H), 7,66 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,93 (m, 2 H), 2,12 (m, 1 H), 0,87 (d, 4 H).
Referentno jedinjenje 1-559
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je (S)-2-metoksi-2-fenilsirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-559 (6,8 mg, prinos 24%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 11,03 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,72 (m, 1 H), 7,96 (m, 1 H), 7,67 (m, 1 H), 7,51 (m, 2 H), 7,36 (m, 4 H), 7,23 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,87 (m, 1 H), 5,93 (m, 2 H), 5,12 (m, 1 H), 3,34 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-560
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je furan-2-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-560 (5,2 mg, prinos 20%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,10 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,75 (m, 1 H), 8,10 (m, 1 H), 8,00 (m, 1 H), 7,78 (m, 1 H), 7,69 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 6,73 (m, 1 H), 5,94 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-561
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je tiofen-2-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-561 (3,9 mg, prinos 15%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,39 (m, 1 H), 9,10 (m, 1 H), 8,78 (m, 1 H), 8,36 (m, 1 H), 8,10 (m, 1 H), 7,95 (m, 1 H), 7,70 (s, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,25 (m, 3 H), 7,12 (m, 1 H), 6,88 (m, 1 H), 5,95 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-562
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-etoksisirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-562 (5,7 mg, prinos 23%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,70 (m, 1 H), 9,10 (m, 1 H), 8,73 (m, 1 H), 8,00 (m, 1 H), 7,66 (m, 1 H), 7,33 (m, 1 H), 7,23 (m, 2 H), 7,11 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,17 (s, 2 H), 3,55 (m, 2 H), 1,17 (m, 3 H).
Referentno jedinjenje I-563
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-(metilsulfonil)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-563 (3 mg, prinos 11%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,53 (m, 1 H), 9,08 (m, 1 H), 8,78 (m, 1 H), 7,99 (m, 1 H), 7,66 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,23 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,91 (m, 1 H), 5,93 (m, 2 H), 4,46 (m, 2 H), 3,17 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-564
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 3-ciklopropil-1H-pirazol-5-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-564 (1,2 mg, prinos 4%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,84 (br s, 1 H), 9,10 (m, 1 H), 8,77 (m, 1 H), 8,07 (m, 1 H), 7,72 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,28 (m, 1 H), 7,23 (m, 1 H), 7,12 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 6,61 (m, 1 H), 5,95 (m, 2 H), 1,96 (m, 1 H), 0,98 (m, 2 H), 0,76 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-565
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-acetoksi-2-fenilsirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-565 (4,1 mg, prinos 14%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,60 (m, 1 H), 9,08 (m, 1 H), 8,72 (m, 1 H), 7,92 (m, 1 H), 7,65 (m, 1 H), 7,59 (m, 2 H), 7,41 (m, 3 H), 7,33 (m, 1 H), 7,23 (m, 2 H), 7,11 (m, 1 H), 6,88 (m, 1 H), 6,17 (s, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 2,15 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-569
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 1-metilciklopropan-1-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-569, kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,81 (m, 1 H), 8,69 (m, 1 H), 8,18 (m, 1 H), 7,59 (m, 1 H), 7,31 (m, 1 H), 7,10 (m, 2 H), 6,93 (m, 2 H), 6,01 (m, 2 H), 1,52 (s, 3 H), 1,32 (m, 2 H), 0,84 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-570
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je tetrahidrofuran-2-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-570, kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,79 (m, 1 H), 8,72 (m, 1 H), 8,17 (m, 1 H), 7,55 (m, 1 H), 7,29 (m, 1 H), 7,09 (m, 2 H), 6,92 (m, 2 H), 5,99 (m, 2 H), 4,53 (m, 1 H), 4,13 (m, 1 H), 3,98 (m, 1 H), 2,39 (m, 1 H), 2,14 (m, 1 H), 2,01 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-571
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-(5-metil-2,4-diokso-3,4-dihidropirimidin-1 (2H)-il)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-571, kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,79 (d, 1 H), 8,69 (d, 1 H), 8,09 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,43 (d, 1 H), 7,32–7,25 (m, 1 H), 7,14–7,01 (m, 2 H), 6,96–6,89 (m, 1 H), 6,88 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,70 (s, 2 H), 1,91 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-572
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 3,3,3-trifluor-2-metoksi-2-fenilpropanska kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-572, kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,79 (m, 2 H), 8,19 (m, 1 H), 7,64 (m, 2 H), 7,57 (m, 1 H), 7,48 (m, 3 H), 7,30 (m, 1 H), 7,08 (m, 2 H), 6,92 (m, 2 H), 5,99 (m, 2 H), 3,63 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-574
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je tetrahidro-2H-piran-4-karboksilna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-574, kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,81 (d, 1 H), 8,66 (s, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,30 (m, 1 H), 7,09 (m, 2 H), 6,93 (m, 1 H), 6,88 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,02 (m, 2 H), 3,52 (m, 2 H), 2,80 (m, 1 H), 1,85 (d, 4 H).
Referentno jedinjenje I-577
Intermedijer zaštićen acetil grupom je pripremljen praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-acetoksibenzojeva kiselina bila kiselinski reagens. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog intermedijera. Intermedijer je onda rastvoren u smeši metanol:voda (8:1) i tretiran litijum hidroksidom (4,5 ekviv.) i malom količinom THF (300 μl). Nakon završetka reakcije, isparljive supstance su uklonjene pod vakuumom i ostatak je tretiran 1N rastvorom HCl do pH ~4. Smeša je ekstrahovana etil acetatom, i organski slojevi su isprani vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli. Sadržaj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-577 (10 mg, prinos 33% za 2 koraka), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,81 (m, 1 H), 11,12 (m, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,79 (m, 1 H), 8,20 (m, 1 H), 8,00 (m, 1 H), 7,66 (s, 1 H), 7,51 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,28 (d, 1 H), 7,23 (m, 1 H), 7,08 (m, 3 H), 6,90 (m, 1 H), 5,96 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-579
Rastvor 2-cijanosirćetne kiseline (4 ekviv.) u DMF-u je ohlađen na 0 °C, i tretiran oksalil hloridom (4,1 ekviv.) kao rastvorom u DMF-u. Primećeno je razvijanje gasa, i sadržaj je mešan na 0 °C tokom 30 min. Intermedijer 2 (1 ekviv.) je dodat u reakciju, i sadržaj je mešan 18 h i ostavljen da se zagreje na 23 °C. Rastvarači su uklonjeni pod vakuumom, i sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-579 (2,3 mg, prinos 10%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,47 (m, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,78 (m, 1 H), 7,94 (m, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,34 (d, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,91 (t, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 4,05 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-594
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-metil-2,3-dihidrobenzo[b]tiofen-2-karboksilna kiselina 1,1-dioksid bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-594 (7,4 mg, prinos 23%), kao žute čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,96 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,77 (m, 1 H), 7,93 (m, 1 H), 7,79 (m, 1 H), 7,68 (s, 2 H), 7,57 (m, 2 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 4,11 (m, 1 H), 3,30 (m, 1 H), 1,89 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-596
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-596 (17,4 mg, prinos 56%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,60 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,74 (m, 1 H), 7,91 (m, 5 H), 7,65 (m, 1 H), 7,35 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,92 (m, 1 H), 5,93 (m, 2 H), 4,58 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-597
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je (2-fenilacetil)glicin bio kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-597 (4,4 mg, prinos 15%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,83 (m, 1 H), 8,68 (m, 1 H), 8,24 (m, 1 H), 7,58 (s, 1 H), 7,34 (m, 5 H), 7,26 (m, 1 H), 7,10 (m, 2 H), 6,97 (m, 1 H), 6,90 (m, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 4,17 (s, 2 H), 3,66 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-598
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je ((benziloksi)karbonil)glicin bio kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-598 (4 mg, prinos 13%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,15 (m, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,73 (m, 1 H), 7,98 (m, 1 H), 7,65 (s, 1 H), 7,57 (m, 1 H), 7,37 (m, 6 H), 7,23 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,90 (m, 1 H), 5,92 (m, 2 H), 5,05 (s, 2 H), 3,93 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-599
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-(1-oksoizoindolin-2-il)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-599 (11,7 mg, prinos 39%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,42 (m, 1 H), 9,10 (m, 1 H), 8,74 (m, 1 H), 7,95 (m, 1 H), 7,72 (m, 1 H), 7,66 (m, 1 H), 7,63 (m, 2 H), 7,52 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,13 (m, 1 H), 6,92 (m, 1 H), 5,93 (m, 2 H), 4,55 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje 1-610
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-(2-oksooksazolidin-3-il)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-610 (11,4 mg, prinos 42%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,33 (m, 1 H), 9,10 (m, 1 H), 8,75 (m, 1 H), 7,96 (m, 1 H), 7,64 (m, 1 H), 7,35 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,91 (m, 1 H), 5,93 (m, 2 H), 4,33 (m, 2 H), 4,15 (s, 2 H), 3,64 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-601
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je 2-(4-oksohinazolin-3(4H)-il)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-601 (3,3 mg, prinos 11%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,69 (m, 1 H), 9,10 (m, 1 H), 8,75 (m, 1 H), 8,37 (s, 1 H), 8,15 (m, 1 H), 7,90 (m, 2 H), 7,73 (m, 1 H), 7,67 (s, 1 H), 7,56 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,13 (m, 1 H), 6,93 (m, 1 H), 5,94 (s, 2 H), 4,99 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-602
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je (2-(1,3-dioksoizoindolin-2-il)acetil)glicin bio kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-602 (1,2 mg, prinos 4%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,20 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,74 (m, 1 H), 8,62 (m, 1 H), 7,98 (m, 1 H), 7,91 (s, 2 H), 7,88 (s, 2 H), 7,64 (s, 1 H), 7,33 (m, 1 H), 7,24 (d, 1 H), 7,20 (m, 1 H), 7,11 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,92 (m, 2 H), 4,29 (s, 2 H), 4,05 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-603
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C u formatu biblioteke, osim što je (metoksikarbonil)glicin bio kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-603 (2,2 mg, prinos 8%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,13 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,73 (m, 1 H), 7,97 (m, 1 H), 7,66 (m, 1 H), 7,42 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,23 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,90 (m, 1 H), 5,92 (m, 2 H), 3,90 (m, 2 H), 3,56 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-592
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 2-(fenilsulfonil)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-592 (1,7 mg, prinos 5%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,44 (m, 1 H), 9,10 (m, 1 H), 8,75 (m, 1 H), 7,92 (m, 1 H), 7,91 (m, 1 H), 7,89 (m, 1 H), 7,88 (m, 1 H), 7,76 (m, 1 H), 7,65 (m, 2 H), 7,34 (m, 1 H), 7,26 (m, 1 H), 7,22 (m, 1 H), 7,12 (m, 1 H), 6,91 (m, 1 H), 5,92 (m, 2 H), 4,67 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-594
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 2-((4-hlorfenil)sulfonil)sirćetna kiselina bila kiselinski reagens, i sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-594 (5,8 mg, prinos 15%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,48 (s, 1 H), 9,10 (d, 1 H), 8,76 (d, 1 H), 7,92 (m, 2 H), 7,87 (m, 1 H), 7,76 (m, 2 H), 7,65 (s, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,91 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,73 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-498
U smešu 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-amina (intermedijer opisan u WO2012/3405 A1; 1 ekviv.), trietilamina (6 ekviv.), i N,N-dimetilpiridin-4-amina (0,01 ekviv.) u dihlormetanu dodat je 2-hlor-2-oksoetil acetat (3 ekviv.) na 23 °C. Sadržaj je zagrevan na 60 °C i mešan 18 h.
Rastvarač je uklonjen pod vakuumom, i prečišćavanjem sirove supstance pomoću reverznofazne HPLC dobijeno je željeno jedinjenje, Referentnog Jedinjenje I-498 (1,0 mg, prinos 2%), kao čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,21 (m, 1 H), 9,09 (m, 1 H), 8,84 (m, 1 H), 7,61 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,27 (m, 1 H), 7,22 (m, 1 H), 7,12 (m, 1 H), 6,94 (m, 1 H), 5,92 (m, 2 H), 4,91 (s, 2 H), 2,13 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-578
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je tetrahidrofuran-3-amin bio aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 100 °C kao rastvor u dioksanu/vodi (4:1) tokom 24 h. Smeša je ohlađena na 23 °C, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Čvrsta supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-578 (12 mg, prinos 53%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (m, 1 H), 8,58 (m, 1 H), 8,31 (m, 1 H), 7,61 (m, 1 H), 7,34 (m, 1 H), 7,24 (m, 2 H), 7,11 (m, 1 H), 6,89 (m, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,76 (m, 1 H), 4,04 (m, 1 H), 3,89 (m, 1 H), 3,77 (m, 1 H), 3,64 (m, 1 H), 2,27 (m, 1 H), 2,04 (s, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-613
Rastvor Intermedijera 1 (1 ekviv.) u DMSO-u tretiran je kalijum benzensulfonamidom (2 ekviv.). Dobijena reakciona smeša je mešana na 100 °C tokom 8 h. Sadržaj je filtriran, i filtrat je direktno prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-613 (7 mg, prinos 26%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,82 (m, 1 H), 8,37 (m, 1 H), 8,26 (m, 2 H), 7,58 (m, 1 H), 7,47 (m, 2 H), 7,31 (m, 2 H), 7,11 (m, 2H), 6,94 (m, 2 H), 5,98 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-614
Rastvor Intermedijera 1 (1 ekviv.) u DMSO-u tretiran je kalijum 3,4-dimetoksibenzensulfonamidom (2 ekviv.). Dobijena reakciona smeša je mešana na 100 °C tokom 8 h. Sadržaj je filtriran, i filtrat je direktno prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-614 (1,3 mg, prinos 5%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,12 (m, 1 H), 8,56 (m, 1 H), 7,90 (m, 1 H), 7,60 (m, 1 H), 7,38 (m, 2 H), 7,27 (d, 2 H), 7,12 (m, 1 H), 6,92 (m, 2 H), 5,94 (s, 2 H), 3,71 (d, 6 H).
Referentno jedinjenje 1-607
Rastvor Intermedijera 1 (1 ekviv.) u DMSO-u tretiran je kalijum (4-fluorfenil)metansulfonamidom (2 ekviv.). Dobijena reakciona smeša je mešana na 60 °C tokom 0,5 h, nakon čega je reakcija razblažena vodom i 1N rastvorom hlorovodonične kiseline i ekstrahovana etil acetatom. Kombinovani organski slojevi su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–5% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-607 (2,8 mg, prinos 6%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,79 (m, 1 H), 8,45 (m, 1 H), 7,52 (m, 1 H), 7,40 (m, 2 H), 7,26 (m, 1 H), 6,94 (d, 6 H), 5,98 (s, 2 H), 5,04 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-624
U rastvor 4-fluorbenzensulfonamida (4 ekviv.) u DMF-u dodat je kalijum bis(trimetilsilil)amid (4 ekviv.) na 23 °C. Nakon 15 minuta mešanja, dodat je Intermedijer 1 (1 ekviv.) i reakcija je mešana 3 dana na 75 °C. Bez obrade, proizvod je prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-624 (1,9 mg, prinos 7%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,13 (m, 1 H), 8,51 (m, 1 H), 8,30 (m, 2 H), 7,40 (m, 2 H), 7,27 (m, 2 H), 7,15 (m, 3 H), 6,95 (m, 1 H), 5,99 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-625
Rastvor Intermedijera 1 (1 ekviv.) u DMSO-u tretiran je kalijum piridin-3-sulfonamidom (1 ekviv.) i kalijum karbonatom (0,5 ekviv.). Dobijena reakciona smeša je zagrevana na 150 °C tokom 10 minuta u mikrotalasnoj pećnici. Sadržaj je filtriran, i filtrat je direktno prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-625 (4,4 mg, prinos 33%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,24 (m, 1 H), 9,14 (m, 1 H), 8,69 (m, 1 H), 8,59 (m, 1 H), 8,40 (m, 1 H), 7,42 (m, 1 H), 7,34 (m, 2 H), 7,24 (m, 2 H), 7,13 (m, 1 H), 6,96 (m, 1 H), 5,95 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-583
Rastvor Intermedijera 2 (1 ekviv.) u DMF-u tretiran je izocijanatobenzenom (2 ekviv.) i trietilaminom (2 ekviv.). Dobijena reakciona smeša je zagrevana na 100 °C tokom 18 h. Sadržaj je filtriran, i filtrat je direktno prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-583 (1,0 mg, prinos 4%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 10,20 (m, 1 H), 9,10 (m, 1 H), 8,62 (m, 1 H), 7,71 (m, 1 H), 7,63 (m, 2 H), 7,27 (m, 7 H), 7,09 (m, 1 H), 7,01 (m, 1 H), 6,88 (m, 1 H), 5,99 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-491
U rastvor Intermedijera 2 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je (4-fluorfenil)metansulfonil hlorid (1 ekviv.), a zatim DBU (1 ekviv.). Reakcija je mešana na 90 °C tokom 18 h. Reakciona smeša je razblažena u vodi, ekstrahovana dihlormetanom (3x), isprana 1N rastvorom hlorovodonične kiseline (2x), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Prečišćavanjem sirove supstance reverznofaznom HPLC dobijeno je željeno jedinjenje, Referentnog Jedinjenje I-491 (17,8 mg, prinos 17%), kao čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,52 (d, 1 H), 8,28 (br. s., 1 H), 7,38 (br. s., 1 H), 7,30 (dd, 2 H), 7,25 (br. s., 1 H), 7,14–6,97 (m, 4 H), 6,92–6,73 (m, 3 H), 6,63 (d, 1 H), 5,91 (s, 2 H), 4,54 (br. s., 2 H).
Referentno jedinjenje I-495
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je etanol-1,1,2,2-d4-amin bio aminski reagens, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 20 h. Sadržaj je ohlađen na 23 °C i razdeljen između smeše dihlormetana i 1N rastvora HCl 1:1. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom (x2), i organski delovi su kombinovani i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad magnezijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-495 (120 mg, prinos 74%), kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,09 (d, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,61 (s, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,33 (d, 1 H), 7,14–7,28 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 6,82 (s, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,74 (br. s., 1 H).
Referentno jedinjenje 1-505
5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amin (intermedijer opisan u WO2012/3405 A1; 1 ekviv.) dodat je u suspenziju NaH
(1,2 ekviv.) u anhidrovanom THF-u na 23 °C. Nakon 30 minuta mešanja na 23 °C, rastvor propan-2-sulfonil hlorida (1 ekviv.) u THF-u je dodat u reakcionu smešu. Sadržaj je zagrevan na 70 °C i mešan još 18 h. Reakciona smeša je razblažena vodom, ekstrahovana dihlormetanom (3x), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Prečišćavanjem sirove supstance reverznofaznom HPLC dobijeno je željeno jedinjenje, Referentnog Jedinjenje I-505 (2,9 mg, prinos 6%), kao čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 11,59 (br. s., 1 H), 9,13 (d, 1 H), 8,66 (br. s., 1 H), 7,45 (s, 1 H), 7,38–7,31 (m, 1 H), 7,26 (d, 1 H), 7,24–7,17 (m, 1 H), 7,13 (t, 1 H), 7,08–7,02 (m, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 4,24 (br. s., 1 H), 1,35 (d, 6 H).
Referentno jedinjenje 1-510
U rastvor Intermedijera 2 (1 ekviv.) u dihlormetanu dodat je DBU (1 ekviv.), a zatim metil 2-(hlorsulfonil)acetat (1 ekviv.). Reakcija je mešana na 90 °C tokom 18 h. Reakciona smeša je razblažena u vodi, ekstrahovana dihlormetanom (3x), isprana 1N rastvorom hlorovodonične kiseline (2x), osušena (natrijum sulfat), filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Prečišćavanjem sirove supstance reverznofaznom HPLC dobijeno je željeno jedinjenje, Referentnog Jedinjenje I-510 (8,3 mg, prinos 12%), kao čvrsta supstanca.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,52 (d, 1 H), 8,37 (d, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 7,26–7,22 (m, 1 H), 7,08–6,99 (m, 4 H), 6,63 (d, 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,31 (s, 2 H), 3,71 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-521
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-amino-2,2-difluorpropan-1-ol (1,5 ekviv., kao so HCl) bio aminski reagens, korišćen je 1 ekvivalent trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 60 °C tokom 20 h. Sadržaj je ohlađen na 23 °C i razdeljen između smeše dihlormetana i 1N rastvora HCl 1:1. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom (x2), i organski delovi su kombinovani i isprani zasićenim vodenim rastvorom soli. Smeša je osušena iznad Na2SO4, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-521 (36 mg, prinos 60%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,48 (d, 1 H), 8,32 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,24–7,19 (m, 1 H), 7,04–6,97 (m, 3 H), 6,60 (d, 1 H), 6,05 (br. s., 1 H), 5,93 (s, 2 H), 4,12 (td, 2 H), 3,74 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-539
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-510 (1 ekviv.) u THF-u dodat je natrijum borhidrid (3 ekviv.) na 23 °C. Reakciona smeša je zagrevana na 75 °C, u kapima je dodat metanol (4 ekviv.) pomoću šprica, i sadržaj je mešan 1 h. Nakon hlađenja na 23 °C, reakcija je koncentrovana pod vakuumom, i dobijena sirova supstanca je prečišćena reverznofaznom HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-539 (1,5 mg, prinos 27%), kao čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,69 (d, 1 H), 8,35 (d, 1 H), 7,47 (s, 1 H), 7,19 (d, 1 H), 6,96 (s, 3 H), 6,89 (d, 1 H), 6,84–6,82 (m, 1 H), 5,89 (s, 2 H), 3,92 (t, 2 H), 3,66 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-610
Rastvor Intermedijera 1 (1 ekviv.) u DMSO-u tretiran je kalijum (ciklopropilsulfonil)amidom (2 ekviv.). Dobijena reakciona smeša je mešana na 23 °C tokom 16 h. Sadržaj je filtriran, i filtrat je direktno prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-610 (34 mg, prinos 55%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,66 (d, 1 H), 8,35 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,23–7,11 (m, 1 H), 7,02–6,89 (m, 2 H), 6,86–6,74 (m, 2 H), 5,91–5,77 (m, 2 H), 3,36– 3,26 (m, 1 H), 1,35–1,17 (m, 2 H), 1,08–0,89 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-611
Rastvor Intermedijera 1 (1 ekviv.) u DMSO-u tretiran je kalijum (propilsulfonil)amidom (2 ekviv.). Dobijena reakciona smeša je mešana na 23 °C tokom 16 h. Sadržaj je filtriran, i filtrat je direktno prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-611 (50 mg, prinos 81%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,67 (d, 1 H), 8,36 (d, 1 H), 7,33 (s, 1 H), 7,23–7,13 (m, 1 H), 7,03–6,89 (m, 2 H), 6,87–6,81 (m, 1 H), 6,79 (d, 1 H), 5,91–5,68 (m, 2 H), 3,63 (t, 2 H), 1,93–1,74 (m, 2 H), 0,97 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-629
Rastvor Intermedijera 1 (1 ekviv.) u DMSO-u tretiran je kalijum metil(metilsulfonil)amidom (1 ekviv.). Dobijena reakciona smeša je mešana na 23 °C tokom 16 h. Sadržaj je filtriran, i filtrat je direktno prečišćen pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-629 (8 mg, prinos 33%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (d, 1 H), 8,93 (d, 1 H), 7,62 (s, 1 H), 7,34 (d, 1 H), 7,28 (d, 1 H), 7,24–7,19 (m, 1 H), 7,12 (td, 1 H), 6,94 (td, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 3,49 (s, 3 H), 3,37 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-475
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je (S)-2-acetoksi-3,3,3-trifluorpropanska kiselina bila kiselinski reagens (3 ekviv.), korišćeno je 7 ekvivalenata trietilamina i 4 ekvivalenta T3P. Rastvor je zagrevan na 50 °C tokom 10 minuta, posle čega je rastvor razblažen etil acetatom i vodom. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran vodom i zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–5% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentnog Jedinjenje I-475 (98 mg, kvantitativni prinos), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8.81 (d, 1 H), 8,78 (s, 1 H), 8,50 (d, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,25–7,22 (m, 1 H), 7,09–7,05 (m, 1 H), 7,00 (t, 1 H), 6,85– 6,82 (m, 1 H), 6,63 (d, 1 H), 6,06 (s, 2 H), 5,77 (q, 1 H), 2,39 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-485
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4-aminopirolidin-2-on bio aminski reagens. Nakon mešanja na 90 °C tokom 16 h, dodato je još vode kako bi se reagensi rastvorili. Nakon 5 h, reakciona smeša je razdeljena između dihlormetana i zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–15% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-485 (11 mg, prinos 19%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76 (s, 1 H), 8,11 (d, 1 H), 7,46 (s, 1 H), 7,27 (q, 1 H), 7,11–7,07 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,93 (s, 1 H), 6,83–6,80 (m, 1 H), 5,96 (s, 2 H), 5,11–5,06 (m, 1 H), 3,90 (dd, 1 H), 3,40 (dd, 1 H), 2,84 (dd, 1 H), 2,51 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje I-500
Rastvor 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-4-ola (intermedijer opisan u WO2012/003405 A1; 1 ekviv.) i fosforil trihlorida (20 ekviv.) zagrevan je na 60 °C tokom 1 h, nakon čega je fosforil trihlorid uklonjen pod vakuumom. Dobijeni ostatak je rastvoren u dioksanu i vodi (odnos 2:1). Dodati su 2-(aminometil)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol (3 ekviv.) i trietilamin (10 ekviv.), i dobijeni rastvor je zagrevan na 110 °C tokom 7 dana. Rastvor je razdeljen između 1 N vodenog rastvora hlorovodonične kiseline i dihlormetana. Vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom.
Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0– 100% (acetonitril : metanol = 7:1) u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-500 (16 mg, prinos 21%), kao žuta čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,77 (s, 1 H), 8,20 (d, 1 H), 7,37 (s, 1 H), 7,29–7,24 (m, 1 H), 7,09–7,00 (m, 3 H), 6,85 (s, 1 H), 6,61 (d, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 4,08 (s, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-518
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3,3,3-trifluorpropan-1,2-diamin (9 ekviv.) bio aminski reagens, i korišćeno je
30 ekvivalenata trietilamina. Nakon 16 h mešanja, sirova reakciona smeša je razdeljena između vode i etil acetata. Vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–5% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-518 (10 mg, prinos 21%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,39 (d, 1 H), 8,11 (d, 1 H), 7,19 (s, 1 H), 7,14–7,10 (m, 1 H), 6,97–6,93 (m, 1 H), 6,89 (t, 1 H), 6,81–6,78 (m, 1 H), 6,52 (d, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 5,57 (br s, 1 H), 4,17 (ddd, 1 H), 3,51–3,44 (m, 1 H), 3,34 (ddd, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-540
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-403 (1 ekviv.) u dihlormetanu tretiran je diizopropiletilaminom (2 ekviv.), a zatim sa HATU (1,5 ekviv.). Nakon 20 minuta mešanja, dodat je amonijak (3 ekviv., 0,5 M rastvor u dioksanu). Nakon 22 h, dodato je još amonijaka (3 ekviv.). Nakon 4 h, rastvor je razblažen 1N vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline i dihlormetanom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–15% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-540 (3 mg, prinos 13%), kao žuti film.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,47 (d, 1 H), 8,27 (d, 1 H), 7,30 (s, 1 H), 7,24–7,20 (m, 1 H), 7,07–6,98 (m, 2 H), 6,91 (m, 1 H), 6,80 (br s, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 6,10 (d, 1 H), 5,97 (d, 1 H), 5,92 (d, 1 H), 5,84 (kvint, 1 H), 5,74 (br s, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-568
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-418 (1 ekviv.), difenil fosforazidata (1,5 ekviv.) i trietilamina (1,5 ekviv.) u toluenu zagrevan je na 50 °C tokom 15 h.
Rastvor je ohlađen na 23 °C i tretiran natrijum metanolatom (3 ekviv., 0,5 N rastvor u metanolu). Nakon mešanja na 23 °C tokom 1 h, dodat je zasićeni vodeni rastvor natrijum bikarbonata, i dobijeni rastvor je mešan još 1 h. Reakcija je razblažena vodom i dihlormetanom, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom radi dobijanja sirovog proizvoda. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–15% (acetonitril : metanol = 7:1) u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-568 (11 mg, prinos 52%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,76 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,49 (s, 1 H), 7,29–7,24 (m, 1 H), 7,12–7,06 (m, 1 H), 7,03 (t, 1 H), 6,94 (d, 1 H), 6,80 (t, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 5,67–5,58 (m, 1 H), 3,73 (dd, 1 H), 3,51 (s, 3 H), 3,42 (dd, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-576
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza (S)-1-((2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)amino)-1-oksopropan-2-il acetata
Intermedijer je pripremljen praćenjem opšteg postupka C, osim što je (S)-2-acetoksipropanska kiselina bila kiselinski reagens (3 ekviv.), korišćeno je
10 ekvivalenata trietilamina i 4 ekvivalenta T3P. Rastvor je zagrevan na 50 °C tokom 16 h, posle čega je rastvor razblažen etil acetatom i vodom. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran vodom i zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–5% metanola u dihlormetanu) dobijen je nečisti intermedijer koji je prenet u sledeći korak bez dodatne obrade.
Korak 2: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-576
U rastvor (S)-1-((2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-il)amino)-1-oksopropan-2-il acetata (1 ekviv.) u metanolu:vodi = 4:1 dodat je kalijum karbonat (0,5 ekviv.) u jednoj porciji. Nakon 10 minuta mešanja, reakcioni rastvor je zakiseljen 3N rastvorom hlorovodonične kiseline i razblažen vodom i dihlormetanom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom.
Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (0–5% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-576 (4,5 mg, prinos 29%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,77 (m, 1 H), 8,71 (d, 1 H), 8,14 (d, 1 H), 7,54 (s, 1 H), 7,30–7,26 (m, 1 H), 7,11–7,03 (m, 2 H), 6,91–6,88 (m, 2 H), 5,98 (s, 2 H), 4,32 (q, 1 H), 1,45 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-580
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 2-metil-2-(metilsulfonil)propanska kiselina bila kiselinski reagens (3 ekviv.), korišćeno je 10 ekvivalenata trietilamina i 4 ekvivalenta T3P. Rastvor je zagrevan na 70 °C tokom 3 h, posle čega je rastvor razblažen etil acetatom i vodom. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran vodom i zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–100% etil acetata u heksanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-580 (30 mg, prinos 42%), kao žuta pena.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 9,13 (br s, 1 H), 8,78 (d, 1 H), 8,48 (d, 1 H), 8,06 (d, 1 H), 7,46 (s, 1 H), 7,24–7,19 (m, 1 H), 7,06–7,02 (m, 1 H), 7,00–6,97 (m, 1 H), 6,89–6,86 (m, 1 H), 6,63 (d, 1 H), 6,03 (s, 2 H), 3,00 (s, 3 H), 1,81 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje 1-582
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amin (intermedijer opisan u prethodnom patentu: WO2012/003405 A1; 1 ekviv.) korišćen umesto Intermedijera 2, 2-metil-2-(metilsulfonil)propanska kiselina je bila kiselinski reagens (3 ekviv.), korišćeno je 10 ekvivalenata trietilamina i 4 ekvivalenta anhidrida propilfosfonske kiseline (T3P, 50 mas.% u etil acetatu). Nakon zagrevanja smeše na 90 °C tokom 4 sata, rastvor je razblažen etil acetatom i vodom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Organske supstance su isprane vodom, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent (acetonitril : metanol 7:1) u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentnog Jedinjenje I-582 (29 mg, prinos 41%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 9,10 (br s, 1 H), 8,67 (d, 1 H), 8,48 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,23–7,19 (m, 1 H), 7,06–7,02 (m, 1 H), 7,10–6,97 (t, 1 H), 6,86 (t, 1 H), 6,63 (d, 1 H), 6,02 (s, 2 H), 3,02 (s, 3 H), 1,82 (s, 6 H).
Referentno jedinjenje I-587
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 2-(metilsulfonil)propanska kiselina bila kiselinski reagens (3 ekviv.), korišćeno je 10 ekvivalenata trietilamina i 4 ekvivalenta T3P. Nakon 1 h mešanja na 70 °C, reakciona smeša je razblažena etil acetatom i vodom. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Organske supstance su isprane vodom, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–5% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-587 (45 mg, prinos 64%), kao smeđa čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ 9,45 (br s, 1 H), 8,72 (d, 1 H), 8,48 (d, 1 H), 8,01 (d, 1 H), 7,34 (s, 1 H), 7,21–7,16 (m, 1 H), 7,04–7,01 (m, 1 H), 6,92 (t, 1 H), 6,80–6,77 (m, 1 H), 6,65 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,14 (q, 1 H), 3,02 (s, 3 H), 1,73 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-609
U rastvor kalijum ((2,2,2-trifluoretil)sulfonil)amida (2 ekviv.) u dimetilsulfoksidu dodat je Intermedijer 1 (1 ekviv.). Nakon 62 h mešanja, rastvor je razblažen etil acetatom i 1N vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline. Slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan etil acetatom. Organske supstance su isprane vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirovi ostatak je prenet u metanol, i dobijena čvrsta supstanca je filtrirana i isprana dodatnom količinom metanola. Ostatak je ponovo prenet u metanol, i dobijene čvrste supstance su filtrirane i isprane metanolom radi dobijanja željenog jedinjenja, referentnog jedinjenja I-609 (24 mg, prinos 28%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 9,14 (d, 1 H), 8,44 (br s, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,37–7,31 (m, 1 H), 7,24–7,20 (m, 2 H), 7,12 (t, 1 H), 7,02–6,99 (m, 1 H), 5,92 (s, 2 H), 4,74 (br s, 2 H).
Referentno jedinjenje I-627
Suspenzija 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-4-ola (intermedijer opisan u WO2012/003405 A1; 1 ekviv.) u fosforil trihloridu (20 ekviv.) zagrevana je na 60 °C tokom 2 h. Nakon uparavanja do suva pod vakuumom, dobijeni ostatak i 2-(aminometil)-3,3,3-trifluor- 2-hidroksipropanamid (3 ekviv.) rastvoreni su u smeši dioksan:voda 2:1 i tretirani trietilaminom (10 ekviv.). Rastvor je zagrevan na 110 °C tokom 38 h. Rastvor je razblažen dihlormetanom i 1N hlorovodoničnom kiselinom, slojevi su razdvojeni, i vodeni sloj je ekstrahovan dihlormetanom. Organske supstance su osušene iznad magnezijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom.
Prečišćavanjem hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–65% (acetonitril : metanol = 7:1) u dihlormetanu) dobijen je kontaminirani proizvod. Sirovi proizvod je razdeljen između vode i dihlormetana. Slojevi su razdvojeni, i organski sloj je ispran vodom.
Organski sloj je osušen iznad magnezijum sulfata, filtriran, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom, dajući željeno jedinjenje, Referentnog Jedinjenje I-627 (1 mg, prinos 1%), kao prozirni film.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ 8,78 (s, 1 H), 8,17 (d, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,30–7,26 (m, 1 H), 7,11–7,04 (m, 2 H), 7,01–6,98 (m, 1 H), 6,89 (s, 1 H), 6,59 (d, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 4,10–4,02 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-634
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-amino-1,1,1-trifluor-2-metilpropan-2-ol (kao so HCl, 2 ekviv.) bio aminski reagens, i korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina. Nakon 21 h mešanja na 90 °C, obrade i prečišćavanja hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–70% etil acetata u heksanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-634 (33 mg, prinos 48%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 8,48 (m, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,27 (s, 1 H), 7,24–7,19 (m, 1 H), 7,05–6,95 (m, 3 H), 6,61 (m, 1 H), 6,04–5,93 (m, 3 H), 5,74 (br s, 1 H), 4,00 (dd, 1 H), 3,81 (dd, 1 H), 1,44 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-631
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 4,5,6,7-tetrahidro-1H-pirazolo[4,3-c]piridin-3(2H)-on dihidrohlorid (2 ekviv.) bio aminski reagens, i korišćeno je 4 ekvivalenta trietilamina. Nakon 1,5 h mešanja na 90 °C, obrade i prečišćavanja hromatografijom na silika gelu (gradijent 0–15% metanola u dihlormetanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-631 (9 mg, prinos 14%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,79 (d, 1 H), 8,22 (d, 1 H), 7,50 (s, 1 H), 7,31–7,27 (m, 1 H), 7,13–7,09 (m, 1 H), 7,05 (t, 1 H), 6,94 (m, 1 H), 6,85–6,82 (m, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,76 (s, 2 H), 4,17 (t, 2 H), 2,85 (t, 2 H).
Referentno jedinjenje 1-328
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 1-(trifluormetil)ciklopropankarboksilna kiselina (2 ekviv.) bila kiselinski reagens, i korišćeno je 3 ekvivalenta trietil amina i 3 ekvivalenta T3P. Rastvor je mešan na 23 °C tokom 18 h, nakon čega je rastvor razblažen vodom i ekstrahovan etil acetatom. Organska faza je isprana vodom (2x) i zasićenim vodenim rastvorom natrijum hlorida. Organske supstance su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom.
Prečišćavanjem ostatka hromatografijom na silika gelu (etil acetat u heksanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje 1-328 (2 mg, prinos 14%).
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,73 (d, 1 H), 8,57 (br s, 1 H), 8,45 (d, 1 H), 8,02 (d, 1 H), 7,45 (s, 1 H), 7,19 (m, 1 H), 7,02 (m, 1 H), 6,96 (m, 1 H), 6,83 (m, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 6,01 (s, 2 H), 1,40 (m, 4 H).
Referentno jedinjenje 1-415
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amin (intermedijer opisan u prethodnom patentu: WO2012/003405 A1; 1 ekviv.) bio korišćen umesto Intermedijera 2, 1-(trifluormetil)ciklopropankarboksilna kiselina (3 ekviv.) je bila kiselinski reagens, korišćeno je 7 ekvivalenata trietilamina i 4 ekvivalenta T3P. Nakon zagrevanja na 90<°C>tokom 2 dana, boca je ohlađena na 23 °C i sadržaj je razblažen etil acetatom. Sadržaj je ispran vodom (3x), zasićenim vodenim rastvorom soli, zatim osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan uparavanjem na rotavaporu.
Prečišćavanjem ostatka hromatografijom na silika gelu (etil acetat u heksanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-415 (42 mg, prinos 30%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,67 (s, 1 H), 8,49 (s, 1 H), 8,31 (br s, 1 H), 7,43 (s, 1 H), 7,23 (m, 1 H), 7,06 (m, 1 H), 6,99 (m, 1 H), 6,84 (m, 1 H), 6,63 (s, 1 H), 6,04 (s, 2 H), 1,64 (m, 2 H), 1,45 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-460
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 5-fluor-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-amin (intermedijer opisan u prethodnom patentu: WO2012/003405 A1; 1 ekviv.) bio korišćen umesto Intermedijera 2, 1-cijanociklopropankarboksilna kiselina (3 ekviv.) je bila kiselinski reagens, korišćeno je 7 ekvivalenata trietilamina i 4 ekvivalenta T3P. Nakon zagrevanja na 50<°C>tokom 18 h, boca je ohlađena na 23 °C i sadržaj je razblažen etil acetatom. Sadržaj je ispran vodom (3x), zasićenim vodenim rastvorom soli, zatim osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan uparavanjem na rotavaporu.
Prečišćavanjem ostatka hromatografijom na silika gelu (etil acetat u heksanu) dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-460 (29 mg, prinos 23%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,61 (s, 1 H), 8,50 (br s, 1 H), 8,41 (s, 1 H), 7,34 (s, 1 H), 7,14 (m, 1 H), 6,97 (m, 1 H), 6,91 (m, 1 H), 6,77 (m, 1 H), 6,54 (s, 1 H), 5,95 (s, 2 H), 1,80 (m, 2 H), 1,67 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-483
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 3-(3-(4-hlor-5-nitropirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola
2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-nitropirimidin-4-ol (intermedijer opisan u prethodnom patentu: WO2012/003405 A1; 1 ekviv.) dodat je u fosfor oksihlorid (22 ekviv.), i smeša je zagrevana 4 h na 90<°C>. Sadržaj je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prenet u etil acetat i zatim ispran 10% rastvorom natrijum bikarbonata (2x), vodom (2x) i zasićenim vodenim rastvorom soli. Organski sloj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog intermedijera, 3-(3-(4-hlor-5-nitropirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola kao žutomrke čvrste supstance (1,86 g, prinos 96%).
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 9,35 (s, 1 H), 8,53 (d, 1 H), 7,59 (s, 1 H), 7,25 (m, 1 H), 7,07 (m, 1 H), 7,02 (m, 1 H), 6,91 (m, 1 H), 6,65 (d, 1 H), 6,08 (s, 2 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-483
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 3-(3-(4-hlor-5-nitropirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il)izoksazol korišćen umesto Intermedijera 1, 2-(aminometil)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol (1,5 ekviv.) je bio aminski reagens, korišćeno je 3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 30 °C tokom 1 h kao rastvor u dioksanu:vodi (3:1). Reakcija je ohlađena i razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran vodom (2x) i zasićenim vodenim rastvorom soli, zatim osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–100% etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-483 (77 mg, prinos 73%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 9,36 (s, 1 H), 8,59 (m, 1 H), 8,55 (d, 1 H), 7,64 (br s, 1 H), 7,42 (s, 1 H), 7,28 (m, 1 H), 7,08 (m, 1 H), 7,06 (m, 1 H), 6,64 (d, 1 H), 5,98 (s, 2 H), 4,27, (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-484
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-483 (1 ekviv.) u metanolu na 23 °C tretiran je 10% paladijumom na ugljeniku (0,2 ekviv.), zatim stavljen u atmosferu H2 dobijenu pomoću balona napunjenog vodonikom koji je pričvršćen za iglu. Smeša je mešana 1 h pod pozitivnim pritiskom H2 i filtrirana kroz celit. Filter pogača je isprana metanolom, i kombinovane isprane supstance su koncentrovane pod vakuumom.
Dobijeni sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Jedinjenja I-484 (53 mg, prinos 66%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 9,39 (s, 1H), 7,92 (br s, 1H), 7,19 (m, 1H), 7,13 (m, 2H), 7,98 (m, 1H), 6,92 (m, 2H), 6,52 (s, 1H), 5,85 (s, 2H), 4,01, (s, 2H).
Referentno jedinjenje I-541
Smeša 3-(3-(4-hlor-5-nitropirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)-1H-pirazol-5-il) izoksazola (kao što je opisano u koraku 1 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-483) (1 ekviv.), metil karbamata (5 ekviv.) i cezijum karbonata (5 ekviv.) zagrevana je na 90<°C>tokom 18 h. Nakon hlađenja na 23 °C, smeša je razblažena etil acetatom i isprana vodom (3x) i zasićenim vodenim rastvorom soli. Sadržaj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Dobijeni sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetat/heksan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-541 (35 mg, prinos 19%), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 10,09 (br s, 1 H), 9,51 (s, 1 H), 8,50 (d, 1 H), 7,60 (s, 1 H), 7,24 (m, 1 H), 7,06 (m, 1 H), 7,02 (m, 1 H), 6,87 (m, 1 H), 6,67 (d, 1 H), 6,07 (s, 2 H), 3,95 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje 1-542
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-541 (1 ekviv.) u metanolu na 23 °C tretiran je 10% paladijumom na ugljeniku (0,2 ekviv.), zatim stavljen u atmosferu H2 dobijenu pomoću balona napunjenog vodonikom koji je pričvršćen za iglu. Smeša je mešana 1 h pod pozitivnim pritiskom H2 i filtrirana kroz celit. Filter pogača je isprana metanolom, i kombinovane isprane supstance su koncentrovane pod vakuumom.
Dobijeni sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-542 (26 mg, prinos 87%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,43 (d, 1 H), 8,27 (s, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,32 (s, 1 H), 7,18 (m, 1 H), 7,02 (m, 1 H), 6,99 (m, 1 H), 6,77 (m, 1 H), 6,57 (d, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 4,61 (br s, 2 H), 3,81 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-488
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol (2,3 ekviv.) bio aminski reagens, 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2,3-difluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazol (opisan u koraku 2 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-235) korišćen je umesto Intermedijera 1, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 3 dana. Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i smeša je razblažena etil acetatom. Organski sloj je ispran vodom (2x) i zasićenim vodenim rastvorom soli, zatim osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-488 (62 mg, prinos 44%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,52 (s, 1 H), 8,39 (s, 1 H), 8,29 (s, 1 H), 7,25 (s, 1 H), 7,09 (m, 1 H), 6,98 (m, 1 H), 6,96 (m, 1 H), 6,64 (s, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 5,58 (br s, 1 H), 4,14 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-489
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-3,3,3-trifluor-2-hidroksipropanska kiselina (1,3 ekviv.) bila aminski reagens, 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(2,3-difluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazol (opisan u koraku 2 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-235) korišćen je umesto Intermedijera 1, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 3 dana. Sadržaj je ohlađen na 23 °C, i smeša je razblažena vodom i pH je podešen na 5 pomoću 3N rastvora HCl. Smeša je filtrirana, i filter pogača je isprana vodom (2x) i osušena pod vakuumom. Deo ostatka je rastvoren u dihlormetanu/metanolu (4 ml, 1:1). Filtracijom je dobijeno 62 mg nerastvorne supstance. Rastvorna frakcija je podvrgnuta hromatografiji na silika gelu korišćenjem gradijenta dihlormetan/metanol radi dobijanja Referentnog Jedinjenja 1-489 kao bele čvrste supstance (60 mg). Analiza nerastvorne supstance preostale nakon filtracije takođe je pokazala da je to Referentno Jedinjenje I-489 (ukupno: 0,122 g, prinos 90%).
1H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ ppm 8,77 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,15 (m, 1 H), 7,01 (m, 1 H), 6,94 (d, 1 H), 6,71 (m, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 4,43 (d, 1 H), 4,12 (d, 1 H).
Referentno jedinjenje 1-522
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-489 (1 ekviv.) u dihlormetanu tretiran je Hunigovom bazom (3 ekviv.) i HATU (1,5 ekviv.). Dobijeni rastvor je mešan 2 h, zatim je rastvor amonijaka (0,5 M u dioksanu, 8 ekviv.) dodat u reakciju. Sadržaj je ostavljen da se meša preko noći na 23 °C. Smeša je razblažena dihlormetanom, i isprana vodom (3x) i zasićenim vodenim rastvorom soli. Rastvor je zatim osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom. Prečišćavanjem sirovog ostatka hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta dihlormetan/metanol dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-522 (5 mg, prinos 8%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,45 (s, 1 H), 8,14 (s, 1 H), 7,98 (s, 1 H), 7,18 (s, 1 H), 7,13 (s, 1 H), 7,01 (m, 1 H), 6,90 (m, 2 H), 6,56 (s, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 5,65 (br s, 1 H), 5,53 (br s, 1 H), 4,12 (d, 2 H).
Referentno jedinjenje I-507
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 4 koraka:
Korak 1: Sinteza (3,3,3-trifluorpropil)hidrazin hidrohlorida
3-brom-1,1,1-trifluorpropan (1 ekviv.) i hidrazin hidrat (10 ekviv.) rastvoreni su u apsolutnom etanolu i zagrevani na 80<°C>tokom 18 h. Rastvor je ohlađen na 23 °C i koncentrovan pod vakuumom na 15<°C>. Gusto ulje je razblaženo vodom i dihlormetanom, zatim je čvrsti kalijum karbonat dodat u zasićeni vodeni sloj. Faze su pomešane i razdvojene, vodena faza je zatim ekstrahovana dodatnom količinom dihlormetana (2x). Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom radi dobijanja bezbojnog ulja. Mali deo neutralnog hidrazinskog proizvoda je uklonjen radi karakterizacije pomoću NMR.
Ostatak je prenet u dietil etar i tretiran hlorovodoničnom kiselinom (2,5 M rastvor u etanolu), i dobijena smeša je koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja željenog intermedijera, (3,3,3-trifluorpropil)hidrazin hidrohlorida (2,02 g, prinos 43%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 3,18 (br s, 4 H), 3,02 (m, 2 H), 2,36 (m, 2 H).
Korak 2: Sinteza etil 3-(izoksazol-3-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)- 1H-pirazol-5-karboksilata
Rastvor (3,3,3-trifluorpropil)hidrazin hidrohlorida (1 ekviv.) u smeši etanola i vode (9:1) na 23 °C tretiran je kalijum karbonatom (0,6 ekviv.), zatim etil 4-(izoksazol-3-il)-2-(metoksi(metil)amino)-4-oksobut-2-enoatom (2 ekviv., nastao u koraku 1 opšteg postupka A, korišćenjem 1-(izoksazol-3-il)etanona u koraku 1). Rastvor je mešan 2 dana na 23 °C, zatim je u reakciju ukapavanjem dodata 6N hlorovodonična kiselina (1,5 ekviv.). Rastvarači su uklonjeni pod vakuumom, i ostatak je prenet u etil acetat. Organske supstance su isprane vodom (5x), zasićenim vodenim rastvorom soli, osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i koncentrovane pod vakuumom. Sirovi ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetata u dihlormetanu radi dobijanja željenog pirazolskog estra, etil 3-(izoksazol-3-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)- 1H-pirazol-5-karboksilata (1,34 g, prinos 36%), kao svetložute čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,55 (d, 1 H), 7,15 (s, 1 H), 6,63 (d, 1 H), 4,95 (m, 2 H), 4,46 (q, 2 H), 2,85 (m, 2 H), 1,44 (t, 3 H).
Korak 3: Sinteza 5-(izoksazol-3-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)- 1H-pirazol-3-karboksimidamida
Željeni amidinski intermedijer je dobijen prema postupku opisanom u koraku 3 opšteg postupka A, osim što je etil 3-(izoksazol-3-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)- 1H-pirazol-5-karboksilat korišćen kao polazni estar, i smeša je zagrevana 4 h na 110<°C>. Reakciona smeša je ohlađena u ledu, zatim su redom dodati metanol (14 ekviv.) i vodeni rastvor hlorovodonične kiseline (17 ekviv.) tokom 5 minuta. Ova smeša je zagrevana 30 minuta na 80<°C>, zatim ohlađena u ledu i filtrirana. Filter pogača je isprana toluenom (2x) i osušena na vazduhu radi dobijanja sirove soli amidin hidrohlorida. Ova supstanca je mešana u zasićenom vodenom rastvoru natrijum karbonata i ekstrahovana etil acetatom/izopropil alkoholom (smeša 5:1). Organska faza je isprana vodom i zasićenim vodenim rastvorom soli, osušena iznad natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom radi dobijanja neutralnog amidin 5-(izoksazol-3-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)-1H-pirazol-3-karboksimidamida kao svetložute čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,45 (d, 1 H), 6,99 (s, 1 H), 6,55 (d, 1 H), 5,61 (br. s., 3 H), 4,83–4,74 (m, 2 H), 2,81–2,65 (m, 2 H).
Korak 4: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-507
Naslovni proizvod je pripremljen praćenjem koraka 4 opšteg postupka A, osim što je 5-(izoksazol-3-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)-1H-pirazol-3-karboksimidamid bio polazni amidin, korišćeno je 2,5 ekvivalenta natrijum (Z)-3-etoksi-2-fluor-3-oksoprop- 1-en-1-olata, i smeša je zagrevana 2 h na 90<°C>. Reakcija je ohlađena na 23 °C i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Ostatak je ponovo rastvoren u dihlormetanu i tretiran hlorovodoničnom kiselinom (2,5M u etanolu, 3 ekviv.). Dobijena čvrsta supstanca je filtrirana, isprana dihlormetanom (2x) i osušena na vazduhu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-507 (0,43 g, prinos 110%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ ppm 8,84 (d, 1 H), 8,03 (d, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 6,95 (d, 1 H), 4,96 (t, 2 H), 2,92 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-511
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola
Smeša Referentnog Jedinjenja I-507 (1 ekviv.) u fosfor oksihloridu (28 ekviv.) zagrevana je 2 h na 90<°C>. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i ostatak je ispran dihlormetanom (2x) radi dobijanja željenog intermedijera 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)-1H-pirazol-5-il)izoksazola (0,28 g, prinos 69%) kao žutomrke čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,59 (s, 1 H), 8,47 (d, 1 H), 7,30 (s, 1 H), 6,60 (d, 1 H), 4,92 (t, 2 H), 2,81 (m, 2 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-511
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-aminoacetamid (kao so HCl, 2 ekviv.) bio aminski reagens, 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)-1H-pirazol-5-il)izoksazol (prethodno opisan) korišćen je umesto Intermedijera 1, korišćeno je 5 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 2 h. Smeša je ohlađena na 23 °C, razblažena vodom i pH je podešen na ~5 dodatkom 3N vodenog rastvora hlorovodonične kiseline. Sirovi proizvod je sakupljen filtracijom, zatim prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-511 (12 mg, prinos 45%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CD3OD) δ ppm 8,81 (s, 1 H), 8,13 (d, 1 H), 7,34 (s, 1 H), 6,93 (s, 1 H), 4,91 (m, 2 H), 4,21 (s, 2 H), 2,89 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-513
3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)-1H-pirazol-5-il)izoksazol (opisan u koraku 1 sinteze Referentnog Jedinjenja I-511 (1 ekviv.)) i koncentrovani vodeni rastvor amonijum hidroksida (2,8 ekviv.) u dioksanu su zaptiveni u boci sa poklopcem koji se zavrće i zagrevani 2 h na 95<°C>. Smeša je ohlađena na 23 °C, razblažena vodom i zatim filtrirana. Filter pogača je isprana vodom (2x) i osušena na vazduhu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-513 (0,14 g, prinos 76%), kao svetložutomrkog praha.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,51 (d, 1 H), 8,21 (d, 1 H), 7,26 (s, 1 H), 6,63 (d, 1 H), 5,26 (s, 2 H), 4,95 (m, 2 H), 2,85 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-516 i Referentno jedinjenje I-517
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 2-(aminometil)-1,1,1,3,3,3-heksafluorpropan-2-ol (2 ekviv.) bio aminski reagens, 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazol (opisan u koraku 1 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-511 (1 ekviv.)) korišćen je umesto Intermedijera 1, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 95 °C tokom 3 dana. Smeša je ohlađena na 23 °C i razblažena etil acetatom, zatim isprana vodom (2x) i zasićenim vodenim rastvorom soli. Sadržaj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom, dajući sirovi proizvod. Ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta heksan/etil acetat radi dobijanja dva proizvoda, Referentnog Jedinjenja I-516 (27 mg, prinos 37%) kao bele čvrste supstance, i Referentnog Jedinjenja I-517 (9 mg, prinos 16%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-516 (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,56 (s, 1 H), 8,40 (s, 1 H), 8,31 (d, 1 H), 7,21 (s, 1 H), 6,67 (s, 1 H), 5,60 (m, 1 H), 4,95 (m, 2 H), 4,16 (d, 2 H), 2,93 (m, 2 H).
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-517 (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,54 (s, 1 H), 8,15 (d, 1 H), 7,17 (s, 1 H), 6,68 (s, 1 H), 4,94 (m, 2 H), 3,69 (q, 4 H), 2,89 (m, 2 H), 1,31 (t, 6 H).
Referentno jedinjenje I-523
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1-((metilamino)metil)ciklopropankarboksilna kiselina (kao so HCl) bila aminski reagens, 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazol (opisan u koraku 1 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-511 (1 ekviv.)) korišćen je umesto Intermedijera 1, korišćeno je 6,6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan na 90 °C tokom 18 h.
Reakciona smeša je razblažena vodom i pažljivo podešena na pH 4 pomoću 3N vodenog rastvora hlorovodonične kiseline. Smeša je filtrirana, i filter pogača je isprana vodom (2x) i osušena na vazduhu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja 1-523 (9 mg, prinos 60%), kao bele čvrste supstance.
1H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,51 (d, 1 H), 8,16 (d, 1 H), 7,16 (s, 1 H), 6,64 (s, 1 H), 4,92 (m, 2 H), 4,10 (s, 2 H), 3,35 (d, 3 H), 2,87 (m, 2 H), 1,44 (m, 2 H), 1,13 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-573
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 3-(metilsulfonil)propanske kiseline
Rastvor 3-(metiltio)propanske kiseline (1 ekviv.) u glacijalnoj sirćetnoj kiselini je hlađen u ledu dok je vodeni rastvor vodonik peroksida (27%, 6 ekviv.) dodavan takvom brzinom da unutrašnja temperatura ostane <50 °C. Kupatilo za hlađenje je uklonjeno i mešanje je nastavljeno 18 h na 23 °C. Rastvarači su uklonjeni pod vakuumom, i dobijena je bela pasta. Pasta je mešana u dihlormetanu i filtrirana. Filter pogača je isprana dodatnom količinom dihlormetana (3x) i osušena na vazduhu radi dobijanja željene karboksilne kiseline, 3-(metilsulfonil)propanske kiseline (3,0 g, prinos 47%) kao bele čvrste supstance.<1>H-NMR (400 MHz, aceton-d6) δ ppm 10,2 (br s, 1 H), 3,38 (t, 2 H), 3,00 (s, 3 H), 2,85 (t, 2 H).
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka C, osim što je 3-(metilsulfonil)propanska kiselina (2 ekviv.) bila kiselinski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i 3 ekvivalenta propilfosfonskog anhidrida (T3P, 50 mas.% u etil acetatu), i rastvor je zagrevan na 70 °C tokom 18 h. Sadržaj je ohlađen na 23 °C, razblažen etil acetatom, zatim ispran vodom (3x) i zasićenim vodenim rastvorom soli. Sadržaj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom.
Prečišćavanjem ostatka hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetata u heksanu dobijeno je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-573 (6 mg, prinos 8%), kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, aceton-d6) δ ppm 8,77 (d, 1 H), 8,58 (d, 1 H), 7,92 (d, 1 H), 7,40 (s, 1 H), 7,20 (m, 1 H), 7,03 (m, 1 H), 6,98 (m, 1 H), 6,94 (d, 1 H), 6,83 (m, 1 H), 5,88 (s, 2 H), 3,38 (t, 2 H), 3,07 (t, 2 H), 2,88 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-588
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 6 koraka:
Korak 1: Sinteza etil 3-((terc-butoksikarbonil)amino)-4,4,4-trifluorbutanoata Rastvor etil 3-amino-4,4,4-trifluorbutanoata hidrohlorida (1 ekviv.) u THF-u je hlađen u ledu dok je trietilamin (2,2 ekviv.) dodavan tokom 5 min. Di-terc-butil dikarbonat (2 ekviv.) u THF-u je dodat u sud, i smeša je mešana 2 dana na 23 °C. Rastvarač je uklonjen pod vakuumom i ostatak je prenet u etil acetat, zatim redom ispran vodom, 10% vodenim rastvorom natrijum bikarbonata, vodom (3x), zatim zasićenim vodenim rastvorom soli. Sadržaj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom.
Prečišćavanjem ostatka hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetata u heksanu dobijen je željeni amin zaštićen Boc grupom, etil 3-((terc-butoksikarbonil)amino)-4,4,4-trifluorbutanoat (1,9 g, prinos 74%) kao bela čvrsta supstanca.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 5,25 (br d, 1 H), 4,68 (m, 1 H), 4,16 (q, 2 H), 2,74 (dd, 1 H), 2,57 (dd, 1 H), 1,43 (s, 9 H), 1,25 (t, 3 H).
Korak 2: Sinteza terc-butil (1,1,1-trifluor-4-hidroksibutan-2-il)karbamata Rastvor etil 3-((terc-butoksikarbonil)amino)-4,4,4-trifluorbutanoata (1 ekviv.) u THF-u je ohlađen u ledu dok je litijum aluminijum hidrid (2M u THF-u, 2,5 ekviv.) dodavan tokom 5 min. Rastvor je mešan 3 h na 23 °C, zatim ponovo ohlađen u ledu i redom tretiran vodom, 15% vodenim rastvorom NaOH, i vodom. Mešanje je nastavljeno tokom 15 minuta na 23 °C, smeša je zatim filtrirana kroz celit, i filter pogača je isprana etil acetatom (4x). Kombinovani organski filtrati su osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom radi dobijanja željenog intermedijera, alkohola terc-butil (1,1,1-trifluor-4-hidroksibutan-2-il)karbamata (0,26 g, prinos 98%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 4,79 (br d, 1 H), 4,44 (m, 1 H), 3,76 (m, 1 H), 3,68 (m, 1 H), 2,63 (br s, 1 H), 2,08 (m, 1 H), 1,55 (m, 1 H), 1,45 (s, 9 H).
Korak 3: Sinteza 3-((terc-butoksikarbonil)amino)-4,4,4-trifluorbutil metansulfonata
Rastvor terc-butil (1,1,1-trifluor-4-hidroksibutan-2-il)karbamata (1 ekviv.) i trietilamina (2,5 ekviv.) u dihlormetanu je mešan na 23 °C dok je metansulfonil hlorid (1,7 ekviv.) dodavan u sud. Dobijeni rastvor je mešan 2 h na 23 °C, zatim razblažen etil acetatom i ispran vodom (4x) i zasićenim vodenim rastvorom soli. Sadržaj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom radi dobijanja željenog intermedijera, alkohola zaštićenog mezil grupom, 3-((tercbutoksikarbonil)amino)-4,4,4-trifluorbutil metansulfonata (0,29 g, prinos 89%) kao bezbojne čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 4,67 (br d, 1 H), 4,45 (m, 1 H), 4,31 (m, 2 H), 3,05 (s, 3 H), 2,28 (m, 1 H), 1,84 (m, 1 H), 1,45 (s, 9 H).
Korak 4: Sinteza terc-butil (1,1,1-trifluor-4-(metilsulfonil) butan-2-il)karbamata Rastvor 3-((terc-butoksikarbonil)amino)-4,4,4-trifluorbutil metansulfonata (1 ekviv.) u THF-u na 23 °C je tretiran natrijum metantiolatom (10 ekviv.), i dobijeni rastvor je zagrevan 6 h na 60<°C>. Reakciona smeša je zatim hlađena u ledu dok je mhlorperoksibenzojeva kiselina (70% m/m, 12,5 ekviv.) dodavana u porcijama. Reakcija je analizirana pomoću LC/MS kako bi se potvrdilo da je konverzija u sulfon kompletna. Smeša je razblažena etil acetatom i redom isprana 10% vodenim rastvorom bikarbonata/3N vodenim rastvorom natrijum hidroksida 7:1 (2x), 10% vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (2x), vodom (4x), zatim zasićenim vodenim rastvorom soli. Sadržaj je osušen iznad natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan pod vakuumom, dajući ostatak. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog sulfonskog intermedijera, tercbutil (1,1,1-trifluor-4-(metilsulfonil)butan-2-il) karbamata (0,18 g, prinos 72%) kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 4,75 (br d, 1 H), 4,36 (m, 1 H), 3,16 (m, 2 H), 2,99 (s, 3 H), 2,37 (m, 1 H), 2,07 (m, 1 H), 1,49 (s, 9 H).
Korak 5: Sinteza 1,1,1-trifluor-4-(metilsulfonil)butan-2-amina
Terc-butil (1,1,1-trifluor-4-(metilsulfonil)butan-2-il)karbamat (1 ekviv.) je rastvoren u dihlormetanu na 23 °C, zatim tretiran trifluorsirćetnom kiselinom (25 ekviv.) i mešan 3 h na 23 °C. Reakcija je razblažena dihlormetanom i 10% vodenim rastvorom natrijum bikarbonata, i faze su dobro promešane i razdvojene. Vodena faza je ekstrahovana dihlormetanom (3x), i kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane i koncentrovane pod vakuumom radi dobijanja željenog deprotektovanog aminskog intermedijera, 1,1,1-trifluor-4-(metilsulfonil)butan-2-amina (18 mg, prinos 54%) kao bezbojnog ulja.
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 3,25 (m, 2 H), 3,15 (m, 1 H), 2,89 (s, 3 H), 2,23 (m, 1 H), 1,80 (m, 1 H), 1,36 (br s, 2 H).
Korak 6: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-588
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1,1,1-trifluor-4-(metilsulfonil)butan-2-amin (6 ekviv.) bio aminski reagens, korišćeno je 6 ekvivalenata trietilamina, i sadržaj je zagrevan u mikrotalasnoj pećnici na 215 °C tokom 2 h kao rastvor u NMP-u. Direktnim prečišćavanjem dobijene smeše putem hromatografije na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetata u heksanu dobijen je nečisti proizvod. Dodatno prečišćavanje pomoću reverznofazne HPLC dalo je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-588 (17 mg, prinos 16%).
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,40 (d, 1 H), 8,23 (d, 1 H), 7,29 (s, 1 H), 7,13 (m, 1 H), 6,97 (m, 1 H), 6,91 (m, 1 H), 6,81 (m, 1 H), 6,56 (d, 1 H), 5,93 (d, 1 H), 5,88 (d, 1 H), 5,35(m, 1 H), 5,18, (br s, 1 H), 3,19 (m, 1 H), 3,11 (m, 1 H), 2,86 (s, 3 H), 2,53 (m, 1 H), 2,21 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-626
Naslovno jedinjenje je pripremljeno praćenjem opšteg postupka B, osim što je 1,1,1-trifluor-4-(metilsulfonil)butan-2-amin (1,3 ekviv.) bio aminski reagens, 3-(3-(4-hlor-5-fluorpirimidin-2-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)-1H-pirazol-5-il)izoksazol (opisan u koraku 1 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-511 (1 ekviv.)) korišćen je umesto Intermedijera 1, korišćeno je 1,3 ekvivalenta trietilamina, i sadržaj je zagrevan u mikrotalasnoj pećnici na 215 °C tokom 2,5 h kao rastvor u NMP-u. Direktnim prečišćavanjem dobijene smeše putem hromatografije na silika gelu korišćenjem gradijenta etil acetata u heksanu dobijen je nečisti proizvod. Dodatno prečišćavanje pomoću reverznofazne HPLC dalo je željeno jedinjenje, Referentno Jedinjenje I-626 (1 mg, prinos 1%).
<1>H-NMR (400 MHz, CDCl3) δ ppm 8,53 (d, 1 H), 8,32 (d, 1 H), 7,30 (s, 1 H), 6,71 (d, 1 H), 5,44 (m, 1 H), 5,27 (br d, 1 H), 4,94 (m, 2 H), 3,21 (m, 2 H), 2,95 (s, 3 H), 2,87 (m, 2 H), 2,61 (m, 1 H), 2,28 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-617
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza dietil 2-(2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-5-nitropirimidin-4-il)-2-metilmalonata.
Smeša 3-(3-(4-hlor-5-nitropirimidin-2-il)-1-(2-fluorbenzil)- 1H-pirazol-5-il)izoksazola (opisanog u koraku 1 za sintezu Referentnog Jedinjenja I-483, 1,
2 ekviv.), dietil 2-metilmalonata (1 ekviv.) i kalijum t-butoksida (0,9 ekviv.) u THF-u mešana je na sobnoj temperaturi 15 min. Rastvor je razblažen zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida i etil acetatom. Faze su razdvojene, i vodena faza je dva puta ekstrahovana etil acetatom. Spojena organska faza je isprana zasićenim vodenim rastvorom soli, osušena iznad anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu (gradijent 10–50% etil acetata u heksanu) radi dobijanja željenog intermedijera, dietil 2-(2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-nitropirimidin-4-il)- 2-metilmalonata (94,5 mg, prinos 40%) kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,56 (s, 1 H), 9,14 (d, 1 H), 7,69 (s, 1 H), 7,36 (s, 1 H), 7,30 (d, 1 H), 7,19–7,25 (m, 1 H), 7,12 (t, 1 H), 6,97–7,03 (m, 1 H), 5,95–5,97 (m, 2 H), 4,12–4,19 (m, 4 H), 1,94 (s, 3 H), 1,11 (t, 6 H).
Korak 2: Sinteza dietil 2-(5-amino-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)pirimidin-4-il)-2-metilmalonata.
Smeša dietil 2-(2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)- 5-nitropirimidin-4-il)-2-metilmalonata (1 ekviv.) i 20% paladijuma na ugljeniku (0,5 ekviv.) u etanolu i etil acetatu (1:1) mešana je u atmosferi vodonika na 23 °C tokom 18 h.
Reakciona smeša je zatim filtrirana kroz celit, i ostatak je ispran etil acetatom. Filtrat je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prenet u sledeći korak bez daljeg prečišćavanja ili karakterizacije.
Korak 3: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-617
Rastvor dietil 2-(5-amino-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4-il)-2-metilmalonata u etanolu i THF-u (2:1) zagrevan je na 85 °C tokom 16 h. Dobijeni rastvor je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC (gradijent 20–60% acetonitrila u vodi sa 1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-617 (12 mg, prinos 20%), kao bledožute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,26 (s, 1 H), 9,07 (d, 1 H), 8,44 (s, 1 H), 7,57 (s, 1 H), 7,30 (d, 2 H), 7,17–7,25 (m, 1 H), 7,06–7,13 (m, 1 H), 6,80–6,88 (m, 1 H), 5,88–5,99 (m, 2 H), 4,01–4,20 (m, 2 H), 1,60 (s, 3 H), 1,05 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-618
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza dietil 2-(dicijanometil)-2-metilmalonata
Smeša dietil 2-brom-2-metilmalonata (1 ekviv.), malononitrila (1 ekviv.) i kalijum t-butoksida (1 ekviv.) u THF-u zagrevana je uz refluks tokom 15 h. Smeša je razblažena etil acetatom i zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida, i faze su razdvojene. Vodena faza je dva puta ekstrahovana etil acetatom. Spojena organska faza je isprana zasićenim vodenim rastvorom soli, osušena iznad anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirana i koncentrovana pod vakuumom, dajući ulje. Ulje je prečišćeno hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 10–15% etil acetata u heksanu radi dobijanja željenog intermedijera, dietil 2-(dicijanometil)-2-metilmalonata (5,76 g, prinos 32%), kao bezbojnog ulja.
<1>H NMR (500 MHz, CDCl3) δ ppm 4,53 (s, 1 H), 4,27–4,39 (m, 4 H), 1,81 (s, 3 H), 1,33 (t, 6 H).
Korak 2: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-618
Smeša 5-(izoksazol-3-il)-1-(3,3,3-trifluorpropil)- 1H-pirazol-3-karboksimidamida (nastalog u koraku 3 sinteze Referentnog Jedinjenja I-507
(1 ekviv.)), dietil 2-(dicijanometil)-2-metilmalonata (1,15 ekviv.) i kalijum bikarbonata (2 ekviv.) u t-BuOH je zagrevana uz refluks 5 h. Dobijeni rastvor je onda koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–5% metanola u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-618 (88,5 mg, prinos 51%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,31 (s, 1 H), 9,14 (d, 1 H), 7,34 (s, 1 H), 7,24 (d, 1 H), 6,57–6,71 (m, 2 H), 4,85 (t, 2 H), 4,11 (t, 2 H), 2,85–2,98 (m, 2 H), 1,61 (s, 3 H), 1,12 (t, 3 H).
Referentno jedinjenje I-619
Amonijak (7,0 M u MeOH, 200 ekviv.) je dodat u Referentno Jedinjenje I-618 (1 ekviv.). Reakciona smeša je zagrevana na 50 °C tokom 16 h. Dobijeni rastvor je zatim koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC (gradijent 20–40% acetonitrila u vodi sa 1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-619 (4,7 mg, prinos 31%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 11,30 (s, 1 H), 9,14 (d, 1 H), 7,42–7,50 (m, 1 H), 7,36 (s, 1 H), 7,25 (d, 1 H), 7,17–7,22 (m, 1 H), 6,67–6,92 (m, 2 H), 4,83–4,89 (m, 2 H), 2,86–2,99 (m, 2 H), 1,56 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-620
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 3 koraka:
Korak 1: Sinteza (E)-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-5-(fenildiazenil)pirimidin-4,6-diamina.
Smeša 1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol- 3-karboksimidamida (nastalog u koraku 3 sinteze Referentnog Jedinjenja I-507 (1 ekviv.)), (E)-2-(fenildiazenil) malononitrila (1,2 ekviv.) i kalijum bikarbonata (2 ekviv.) u t-BuOH je zagrevana uz refluks 18 h. Nakon hlađenja, reakciona smeša je koncentrovana pod vakuumom i preneta u sledeći korak bez dodatnog prečišćavanja.
Korak 2: Sinteza 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4,5,6-triamina.
Smeša (E)-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)- 5-(fenildiazenil) pirimidin-4,6-diamina (1 ekviv.) i 20% paladijuma na ugljeniku
(0,5 ekviv.) u DMF-u je mešana u atmosferi vodonika na 23 °C tokom 18 h. Reakciona smeša je zatim filtrirana kroz celit i ostatak je ispran DMF-om, a zatim malom porcijom metanola. Filtrat je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je suspendovan u etil acetatu sa kapljicom metanola, i žustro je mešan. Talog je filtriran, ispran etil acetatom i osušen pod vakuumom radi dobijanja željenog triaminopirimidinskog intermedijera, 2(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-pirimidin-4,5,6-triamina (278 mg, prinos 46% tokom 2 koraka) kao tamnožute čvrste supstance.
Korak 3: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-620
Rastvor 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-4,5,6-triamina (1 ekviv.) u piridinu je na 0 °C tretiran metil hlorformatom (1 ekviv.). Reakciona smeša je polako zagrevana na 23 °C i mešana 18 h. Isparljive supstance su uklonjene pod vakuumom, i ostatak je rastvoren u etil acetatu i ispran vodom. Sadržaj je osušen iznad anhidrovanog natrijum sulfata, filtriran i koncentrovan radi dobijanja tamnožute čvrste supstance. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC (gradijent 20–40% acetonitrila u vodi sa 1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-620 (15 mg, prinos 26%), kao bledožute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,82 (d, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,27–7,35 (m, 1 H), 7,04–7,15 (m, 2 H), 6,92–6,99 (m, 1 H), 6,89 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 3,78 (br. s., 3 H), 3,34–3,35 (m, 1 H).
Referentno jedinjenje I-621
Rastvor Referentnog Jedinjenja I-620 (1 ekviv.) i LiHMDS (1M u toluenu, 6 ekviv.) u THF-u na 0 °C je mešan tokom 20 min. Jodmetan (12 ekviv.) je dodat u reakcioni sud, i smeša je zagrevana na 23 °C i mešana 1 h. Smeša je razblažena dihlormetanom i zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida, i faze su razdvojene. Vodena faza je dva puta ekstrahovana dihlormetanom. Spojene organske faze su osušene iznad anhidrovanog magnezijum sulfata, filtrirane i koncentrovane. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC (gradijent 20–40% acetonitrila u vodi sa 1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-621 (1,6 mg, prinos 17%), kao žute čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,83 (d, 1 H), 7,53 (s, 1 H), 7,27–7,35 (m, 1 H), 7,05–7,15 (m, 2 H), 6,96 (t, 1 H), 6,90 (d, 1 H), 6,00 (s, 2 H), 3,66–3,86 (m, 3 H), 3,13 (d, 3 H).
Referentno jedinjenje I-623
Naslovno jedinjenje je pripremljeno u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza 4-amino-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-metil-6-okso-6,7-dihidro-5H-pirolo[2,3-d]pirimidin-5-karbohidrazida.
Smeša Referentnog Jedinjenja I-420 (1 ekviv.), anhidrovanog hidrazina (325 ekviv.) i vode (11,2 ekviv.) u metanolu zagrevana je na 50 °C tokom 2 h. Dobijeni rastvor je koncentrovan pod vakuumom. Višak hidrazina je azeotropski uklonjen tretiranjem metanolom i dihlormetanom radi dobijanja željenog acil hidrazinskog intermedijera, 4-amino-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il)-5-metil-6-okso-6,7-dihidro-5H-pirolo[2,3-d]pirimidin-5-karbohidrazida, kao žute čvrste supstance. Supstanca je korišćena u datom stanju u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.
Korak 2: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-623
Smeša 4-amino-2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)- 1H-pirazol-3-il)-5-metil-6-okso-6,7-dihidro-5H-pirolo[2,3-d]pirimidin-5-karbohidrazida (1 ekviv.) i N-acetil imidazola (4 ekviv.) u THF-u mešana je na 23 °C tokom 16 h. Dobijeni rastvor je koncentrovan pod vakuumom, i ostatak je prečišćen reverznofaznom HPLC (gradijent 20–80% acetonitrila u vodi sa 1% TFA) radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-623 (71 mg, prinos 46%), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,80 (d, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,25–7,32 (m, 1 H), 7,06–7,14 (m, 1 H), 7,01–7,06 (m, 1 H), 6,87–6,92 (m, 2 H), 5,98 (s, 2 H), 2,66 (s, 1 H), 2,00 (s, 3 H), 1,82 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-478
U rastvor Referentnog Jedinjenja I-461 (1 ekviv.) u DMF-u i etanolu (3:2) uz mešanje je dodat 10% paladijum na ugljeniku (10 ekviv.), i reakcioni sud je stavljen u atmosferu vodonika pomoću balona i igle. Sadržaj je mešan 18 h na 23 °C, i smeša je filtrirana i koncentrovana pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-461 (5 mg, prinos 19%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,69 (s, 1 H), 9,11 (d, 1 H), 8,78 (d, 1 H), 8,00 (d, 1 H), 7,72 (s, 1 H), 7,31–7,38 (m, 1 H), 7,29 (d, 1 H), 7,21–7,26 (m, 1 H), 7,12 (t, 1 H), 6,86–6,94 (m, 2 H), 5,95 (s, 2 H), 1,22–1,28 (m, 2 H), 1,09–1,14 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-479
U rastvor Intermedijera 2 (1 ekviv.) i 2-metoksietansulfonil hlorida (1 ekviv.) u dihlormetanu uz mešanje je dodat DBU (1 ekviv.). Reakcija je zagrevana na 60 °C tokom 24 h, zatim ohlađena na 23 °C. Sadržaj je razblažen u vodi i ekstrahovan dihlormetanom (3x). Kombinovani organski slojevi su isprani 1N rastvorom HCl, osušeni iznad natrijum sulfata, filtrirani i koncentrovani pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena pomoću reverznofazne HPLC radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-479 (8 mg, prinos 6%), kao čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,82 (d, 1 H), 8,50 (d, 1 H), 7,60 (s, 1 H), 7,27–7,35 (m, 1 H), 7,05–7,15 (m, 3 H), 6,94–6,98 (m, 2 H), 6,02 (s, 2 H), 3,86 (s, 4 H), 3,27 (s, 3 H).
Referentno jedinjenje I-595
Rastvor 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-5-amina (ovo jedinjenje je opisano u prethodnoj prijavi patenta WO2012003405 A1) u dihlormetanu/piridinu (2:1) tretiran je 3,3,3-trifluorpropan-1-sulfonil hloridom (1,8 ekviv.). Nakon 3 h, dodat je 1N rastvor NaOH i reakcija je mešana 1,5 h. Zatim je dodata voda, i dobijena smeša je zakiseljena do pH 3 pomoću 1N rastvora HCl i ekstrahovana dihlormetanom. Organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 0–10% metanol/dihlormetan radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-595 (6,8 mg, prinos 15%), kao bele čvrste supstance.
<1>H-NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,77 (d, 1 H), 8,74 (s, 2 H), 7,52 (s, 1 H), 7,27 (priv. q, 1 H), 7,09 (m, 1 H), 7,04 (priv. t, 1 H), 6,90 (d, 1 H), 6,87 (m, 1 H), 5,97 (s, 2 H), 3,49 (m, 2 H), 2,77 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-530 i jedinjenje I-531
Referentno Jedinjenje I-405 razdvojeno je hiralnom separacijom pomoću SFC na semipreparativnoj koloni chiralcel AD-H 50 mm x 250 mm, korišćenjem gradijenta etanol+0,5% dietilamin:CO215:85. Sakupljanjem dva pika i koncentrovanjem pod vakuumom dobijeno je Referentno Jedinjenje I-530 (prvi pik se eluira na analitičkom HPLC aparatu, Chiralcel AD-H 4,6 mm x 250 mm, etanol+0,5% dietilamin:heksan 15:85) kao svetlonarandžasta čvrsta supstanca. Sakupljanjem pika koji se eluira kao drugi i koncentrovanjem pod vakuumom dobijeno je Jedinjenje I-531 (drugi pik se eluira na analitičkom HPLC aparatu, Chiralcel AD-H 4,6 mm x 250 mm, etanol+0,5% dietilamin:heksan 15:85) kao svetlonarandžasta čvrsta supstanca.
<1>H-NMR za Referentno Jedinjenje I-530 (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (d, 1 H), 8,32 (d, 1 H), 7,93 (t, 1 H), 7,90 (s, 1 H), 7,78 (br s, 1 H), 7,69 (br s, 1 H), 7,51 (s, 1 H), 7,35–7,31 (m, 1 H), 7,22–7,19 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 7,00–6,97 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,02–3,94 (m, 2 H).
<1>H-NMR za Jedinjenje I-531 (500 MHz, DMSO-d6) δ ppm 9,11 (d, 1 H), 8,33 (d, 1 H), 7,93 (t, 1 H), 7,90 (s, 1 H), 7,78 (br s, 1 H), 7,69 (br s, 1 H), 7,52 (s, 1 H), 7,35– 7,31 (m, 1 H), 7,22–7,19 (m, 2 H), 7,10 (t, 1 H), 7,00–6,97 (m, 1 H), 5,90 (s, 2 H), 4,02– 3,94 (m, 2 H).
Referentno jedinjenje I-630
Naslovno jedinjenje je sintetisano u 2 koraka:
Korak 1: Sinteza metil (2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H- pirazol-3-il)pirimidin-5-il)karbamata
U rastvor 2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-5-amina (ovo jedinjenje je opisano u publikaciji patentne prijave WO2012003405 A1) (1 ekviv.) u anhidrovanom piridinu na 0 °C dodat je metil hlorformat (1,2 ekviv.). Nakon 10 minuta mešanja, reakciona smeša je zagrejana na sobnu temperaturu i pažljivo praćena pomoću LC/MS. Još porcija metil hlorformata (3,2 ekviv.) je dodato na 0 °C. Nakon mešanja na sobnoj temperaturi tokom 20 h, sirova smeša je razblažena vodom. Dobijena žutomrka čvrsta supstanca je sakupljena filtracijom i korišćena u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.
Korak 2: Sinteza Referentnog Jedinjenja I-630
Suspenzija metil (2-(1-(2-fluorbenzil)-5-(izoksazol-3-il)-1H-pirazol-3-il) pirimidin-5-il)karbamata (1 ekviv.) u DMF-u na 0 °C je tretirana natrijum hidridom (60% m/m u mineralnom ulju, 1,1 ekviv.) i zagrejana na sobnu temperaturu. Nakon 30 minuta, reakciona smeša je ohlađena na 0 °C i dodat je jodmetan (1,1 ekviv.). Nakon 25 minuta, sirova reakciona smeša je sipana u vodu i ekstrahovana etil acetatom.
Kombinovane organske faze su osušene iznad natrijum sulfata, filtrirane, i rastvarač je uklonjen pod vakuumom. Sirova supstanca je prečišćena hromatografijom na silika gelu korišćenjem gradijenta 20% acetonitril/metanol (7:1) u dihlormetanu radi dobijanja željenog jedinjenja, Referentnog Jedinjenja I-630 (12 mg, prinos 21% tokom dva koraka), kao bele čvrste supstance.
<1>H NMR (500 MHz, CD3OD) δ ppm 8,88 (s, 2 H), 8,77 (d, 1 H), 7,55 (s, 1 H), 7,28 (priv. q, 1 H), 7,09 (priv. t, 1 H), 7,04 (priv. t, 1 H), 6,91 (d, 1 H), 6,88 (priv. t, 1 H), 5,99 (s, 2 H), 3,79 (s, 3 H), 3,40 (s, 3 H).
Referentni primer 2A: Merenje biološke aktivnosti pomoću testa sGC-HEK-cGMP (test je vođen uz inkubaciju SNP)
Embrionske ćelije humanog bubrega (HEK293), koje endogeno eksprimiraju rastvornu guanilat ciklazu (sGC), korišćene su za određivanje aktivnosti ispitivanih jedinjenja. Jedinjenja koja stimulišu receptor sGC treba da izazovu povećanje intracelularne koncentracije cGMP. Ćelije HEK 293 su zasejane u Dulbekovom modifikovanom Iglovom medijumu uz dodatak fetalnog goveđeg seruma (10% finalno) i L-glutamina (2mM finalno) u zapremini od 200 µl pri gustini od 1 x 10<5>ćelija/bunarčiću na ploči sa ravnim dnom sa 96 bunarčića prevučenim poli-D-lizinom, i uzgajane su preko noći na 37 ̊C. Medijum je usisan, i ćelije su isprane 1x puferovanim Henksovim rastvorom (200 µl). Ćelije su zatim inkubirane 15 minuta na 37 ̊C sa 200 µl 0,5 mM rastvora 3-izobutil-1-metilksantina (IBMX). Ispitivani rastvor i rastvor natrijum nitroprusida (SNP) (x μM koncentracija ispitivanog rastvora i 10 μM koncentracija rastvora SNP; pri čemu je x jedna od sledećih koncentracija: 30 µM, 10 µM, 3 µM, 1 µM, 0,3 µM, 0,1 µM, 0,03 µM, 0,01 µM, 0,003 µM, 0,001 µM, 0,0003 µM ili 0,0001 µM) su zatim dodati u ispitivanu smešu (po 2 µl), i dobijena smeša je inkubirana na 37 ̊C tokom 10 minuta. Nakon 10 minuta inkubacije, ispitivana smeša je usisana, i ćelijama je dodata 0,1M HCl (200 µl). Ploča je inkubirana 30 minuta na 4 ̊C u 0,1M HCl radi zaustavljanja reakcije i lize ćelija. Ploče su zatim centrifugirane na 1200 g tokom 5 minuta na sobnoj temperaturi. Sakupljeni su supernatanti, i preneti u novu ploču sa ravnim dnom sa 96 bunarčića radi HPLC-MS analize. Kontrole sa vehikulumom su sprovedene pomoću rastvora DMSO (1%). Poznati stimulator sGC, BAY 41-2272, korišćen je kao pozitivna kontrola. Uzorci su razblaženi jednakom zapreminom 1 M amonijum acetata (pH 7) da bi se uzorci neutralisali zbog bolje hromatografije. Standardni rastvor cGMP je 2x pripremljen u 0,1 M HCL, a zatim je razblažen jednakom količinom 1 M amonijum acetata, sa sledećim finalnim koncentracijama u nM: 1024, 512, 256, 128, 64, 32, 16, 8, 4, 2, 1. Koncentracije cGMP na test pločama određene su iz svakog uzorka koristeći uslove za LC/MS prikazane u Tabeli 2 ispod i izračunatu standardnu krivu za cGMP. Vrednosti EC50 su izračunate iz kriva koncentracija-odgovor dobijenih pomoću softvera GraphPad Prism. Podaci su normalizovani na kontrolni uzorak sa visokom koncentracijom pomoću sledeće jednačine: 100*(uzorak - donja kontrola)/(gornja kontrola - donja kontrola), gde donja kontrola predstavlja srednju vrednost od 6 uzoraka tretiranih pomoću 1% DMSO, a gornja kontrola predstavlja srednju vrednost od 8–12 uzoraka tretiranih pomoću 10uM BAY 41-2272. Podaci su podešeni pomoću nelinearne regresije, sigmoidalne krive doznog odgovora, podešavanja 3 parametra. Uzorci su uobičajeno propuštani za n = 1, ali kod uzoraka koji su propuštani sa n = 2 (ili više), ovde dati rezultati odgovaraju aritmetičkoj sredini različitih rezultata dobijenih za svako od datih jedinjenja. Ako kriva nije zaravnjena, onda je ograničena na 100%. Jedinjenja koja nisu uspela da
izazovu minimalni odgovor od 30% su prijavljena kao ND (nije utvrđeno), i vrednosti EC50 nisu određene. Biološke aktivnosti nekih referentnih jedinjenja određene testom sGC-HEK sa inkubacijom SNP sažete su u Tabeli 3.
Tabela 2 (eksperimentalni uslovi za HPLC LC/MS)
Tabela 3. Aktivnost celih ćelija u testu HEK sa LC/MS detekcijom.
<+>Definicije šifre za vrednosti aktivnosti enzima sGC, izražene kao % Emax u prisustvu 10 μM SNP (pri čemu je Emax = 100% aktivnost na testu HEK dobijena sa pozitivnom kontrolom BAY 41-2272 pri 10 μM u prisustvu 100 μM SNP) su:
A = 0 do < 10%
B = 10 do < 20%
C = 20 do < 40%
D = 40 do < 60
E = 60 ili < 80%
F = 80 do < 100%
G = 100 do < 120%
H = 120% ili više
-- = nije određeno
<+>Iste definicije šifre se primenjuju za Emax bez ograničenja, pri čemu je ova vrednost definisana kao maksimalna vrednost aktivnosti dobijena iz kompletne krive koncentracija-odgovor za jedinjenje, u odnosu na vrednost pozitivne kontrole od 100% dobijenu kao gore. Ovde termin „bez ograničenja“ znači da tokom analize podataka o enzimskoj aktivnosti sGC gornji deo krive koncentracija-odgovor nije podešen na 100%.
<#>Vrednosti EC50 su dobijene iz kompletne krive koncentracija-odgovor primenom dve metode: Ograničena EC50 se odnosi na vrednost dobijenu kada je gornji deo krive podešen na 100% (pri čemu je Emax = 100% aktivnost na testu HEK dobijena sa pozitivnom kontrolom BAY 41-2272 pri 10 μM u prisustvu 100 μM SNP); Ovde prijavljene vrednosti EC50 bez ograničenja odnose se na vrednosti dobijene iz kompletne krive koncentracija-odgovor kada gornji deo krive nije podešen na 100%. Definicije šifre za EC50 u mikromolima ( μM) su:
0,001 ≤ EC50 < 0,1 = A
0,1 ≤ EC50 < 0,5 = B
0,5 ≤ EC50 < 1,0 = C
1,0 ≤ EC50 < 5,0 = D
5,0 ≤ EC50 < 10,0 = E
EC50 ≥ 10,0 = F
Referentni primer 2B: Merenje biološke aktivnosti pomoću testa sGC-HEK-cGMP (pomoću HTRF detekcije) (test je vođen uz inkubaciju SNP)
Embrionske ćelije humanog bubrega (HEK293), koje endogeno eksprimiraju rastvornu guanilat ciklazu (sGC), korišćene su za određivanje aktivnosti ispitivanih jedinjenja. Jedinjenja koja stimulišu enzim sGC treba da izazovu povećanje intracelularne koncentracije cGMP. Ćelije HEK 293 su zasejane u Dulbekovom modifikovanom Iglovom medijumu uz dodatak fetalnog goveđeg seruma (10% finalno) i L-glutamina (2mM finalno) u zapremini od 200 µl pri gustini od 1 x 10<5>ćelija/bunarčiću na ploči sa ravnim dnom sa 96 bunarčića prevučenim poli-D-lizinom, i uzgajane su preko noći na 37 ̊C. Medijum je usisan, i ćelije su isprane 1x puferovanim Henksovim rastvorom (200 µl). Ćelije su zatim inkubirane 15 minuta na 37 ̊C sa 200 µl 0,5 mM rastvora 3-izobutil-1-metilksantina (IBMX). Ispitivani rastvor i rastvor natrijum nitroprusida su zatim dodati u ispitivanu smešu (po 2 µl), i dobijena smeša je inkubirana na 37 ̊C tokom 10 minuta. Nakon 10 minuta inkubacije, ispitivana smeša je usisana, i ćelijama je dodata 0,1M HCl (200 µl). Ploča je inkubirana 30 minuta na 4 ̊C u 0,1M HCl radi zaustavljanja reakcije i lize ćelija. Ploče su zatim centrifugirane na 1200 g tokom 5 minuta na sobnoj temperaturi. Nivoi GMP su određeni pomoću testa cGMP HTRF (Cisbio proizvod br.62GM2PEC). Za svaki uzorak, 5 ul supernatanta iz HEK testa je razblaženo 1:5 u razblaživaču iz kompleta za HTRF test, i preneto u bunarčić test ploče, i sproveden je HTRF test prema uputstvu proizvođača kompleta za HTRF.
Izračunavanja za uzorke su izvršena korišćenjem gornje i donje kontrole, gde je gornja kontrola bila supernatant iz HEK testa sprovedenog u prisustvu 10 uM Bay 41-2272 100 uM SNP, a donja kontrola je bila supernatant iz HEK testa sprovedenog u prisustvu vehikuluma. Standardni rastvor cGMP je napravljen u 0,1 M HCl i razblažen da bi se napravila standardna kriva za cGMP pomoću HTRF testa. Koristeći srednje vrednosti podataka o odnosu dobijene iz HTRF testa, podaci za uzorak su normalizovani prema jednačini: 100*(uzorak - donja kontrola)/(gornja kontrola - donja kontrola). Podaci su podešeni za 3-parametarski log doznog odgovora agonista (gore (%Emax), dole, log EC50) koristeći Graphpad (Prism Software). Podaci u Tabeli 4 su dobijeni korišćenjem ovog modifikovanog postupka analize. (x μM koncentracija ispitivanog rastvora i 10 μM koncentracija rastvora SNP; pri čemu je x jedna od sledećih koncentracija: 30 μM, 10 μM, 3 μM, 1 μM, 0,3 μM, 0,1 μM, 0,03 μM, 0,01 μM, 0,003 μM, 0,001 μM, 0,0003 μM i 0,01 nM.
Tabela 4. Aktivnost celih ćelija u testu HEK sa HTRF detekcijom.
<+>Definicije šifre za vrednosti aktivnosti enzima sGC, izražene kao % Emax u prisustvu 10 μM SNP (pri čemu je Emax = 100% aktivnost na testu HEK dobijena sa pozitivnom kontrolom BAY 41-2272 pri 10 μM u prisustvu 100 μM SNP) su:
A = 0 do < 10%
B = 10 do < 20%
C = 20 do < 40%
D = 40 do < 60
E = 60 ili < 80%
F = 80 do < 100%
G = 100 do < 120%
H = 120% ili više
-- = nije određeno
<+>Iste definicije šifre se primenjuju za Emax bez ograničenja, pri čemu je ova vrednost definisana kao maksimalna vrednost aktivnosti dobijena iz kompletne krive koncentracija-odgovor za jedinjenje, u odnosu na vrednost pozitivne kontrole od 100% dobijenu kao gore. Ovde termin „bez ograničenja“ znači da tokom analize podataka o enzimskoj aktivnosti sGC gornji deo krive koncentracija-odgovor nije podešen na 100%.
<#>Vrednosti EC50 su dobijene iz kompletne krive koncentracija-odgovor
* ovi uzorci su nerazblaženi.
0,001 ≤ EC50 < 0,1 = A
0,1 ≤ EC50 < 0,5 = B
0,5 ≤ EC50 < 1,0 = C
1,0 ≤ EC50 < 5,0 = D
5,0 ≤ EC50 < 10,0 = E
EC50 ≥ 10,0 = F
Jedinjenja I-306 do I-455 su ispitana na ovom testu, i većina je imala vrednosti EC50 manje od 5,0 μM, i vrednosti Emax najmanje 80%.
Primer 2C: Merenje biološke aktivnosti pomoću testa sGC-HEK-cGMP, novi protokol sa LC/MS detekcijom
Embrionske ćelije humanog bubrega (HEK293), koje endogeno eksprimiraju rastvornu guanilat ciklazu (sGC), korišćene su za određivanje aktivnosti ispitivanih jedinjenja. Jedinjenja koja stimulišu enzim sGC treba da izazovu povećanje intracelularne koncentracije cGMP. Ćelije HEK 293 su zasejane u Dulbekovom modifikovanom Iglovom medijumu uz dodatak fetalnog goveđeg seruma (10% finalno) i penicilina (100 U/ml)/ streptomicina (100 μg/ml) u zapremini od 50 µl pri gustini od 1,5 x 10<4>ćelija/bunarčiću na ploči sa ravnim dnom sa 384 bunarčića prevučenim poli-D-lizinom. Ćelije su inkubirane preko noći na 37 ̊C u vlažnoj komori sa 5% CO2. Medijum je usisan, i ćelije su isprane 1x puferovanim Henksovim rastvorom (50 µl). Ćelije su zatim inkubirane 15 minuta na 37 ̊C sa 50 µl 0,5 mM rastvora 3-izobutil-1-metilksantina (IBMX). Ispitivani rastvor i rastvor dietilentriamin NONOata (DETA-NONOat) (x μM koncentracija ispitivanog rastvora i 10 μM koncentracija rastvora DETA-NONOata; pri čemu je x jedna od sledećih koncentracija);
30.000 nM
7.500 nM
1.875 nM
468,75 nM
117,19 nM
29,29 nM
7,32 nM
1,83 nM
0,46 nM
0,114 nM
0,029 nM
su zatim dodati u ispitivanu smešu, i dobijena smeša je inkubirana na 37 ̊C tokom 20 minuta. Nakon 20 minuta inkubacije, ispitivana smeša je usisana, i ćelijama je dodata 10% sirćetna kiselina sa 150 ng/ml 3-cGMP (interni standard za LCMS) (50 µl). Ploča je inkubirana 30 minuta na 4 ̊C u rastvoru sirćetne kiseline radi zaustavljanja reakcije i lize ćelija. Ploče su zatim centrifugirane na 1000 g tokom 3 minuta na 4 ̊C, i supernatant je prenet na čistu reakcionu ploču za LCMS analizu.
Koncentracije cGMP su određene iz svakog uzorka koristeći uslove za LCMS navedene dole (Tabela 5) i izračunatu standardnu krivu. Standardna kriva je dobijena u 10% sirćetnoj kiselini sa 150 ng/ml 3cGMP (izotopski obeležen cGMP sa masom 3 jedinice većom od divljeg tipa) sa sledećim finalnim koncentracijama cGMP u ng/ml: 1, 5, 10, 50, 100, 250, 500, 1000, 2000.
Tabela 5: Uslovi za LC/MS, Primer 2C
Podaci su normalizovani na kontrolni uzorak sa visokom koncentracijom pomoću sledeće jednačine: 100*(uzorak - donja kontrola)/(gornja kontrola - donja kontrola), gde donja kontrola predstavlja srednju vrednost od 16 uzoraka tretiranih pomoću 1% DMSO, a gornja kontrola predstavlja srednju vrednost od 16 uzoraka tretiranih pomoću 30 μM I-329. Podaci su podešeni pomoću podešavanja 4 parametra (log(agonist) u odnosu na odgovor – promenljivi nagib) koristeći softver GraphPad Prism v.5. n = 2 za sva jedinjenja. Apsolutna vrednost EC50 je interpolisana sa podešene krive, i definisana je kao koncentracija na kojoj dato jedinjenje izaziva odgovor koji je 50% odgovora gornje kontrole. Jedinjenja koja ne izazovu minimalni odgovor od 50% su prijavljena kao > 30 μM. Kod jedinjenja koja su propuštana dva puta ili ako je n više od 2, ovde dati rezultat je geometrijska sredina od više dobijenih rezultata. U Tabeli 6 su sažeti rezultati dobijeni za jedinjenje iz pronalaska (1-531) i izabrana referentna jedinjenja u ovom testu.
Tabela 6. Aktivnost celih ćelija u testu HEK sa LC/MS detekcijom (ažurirani uslovi testa, Primer 2C).
(~) Definicije kodova za vrednosti aktivnosti enzima sGC, izražene kao apsolutna EC50 koja je definisana kao koncentracija na kojoj dato jedinjenje izaziva 50% odgovora gornje kontrole (I-329). Jedinjenja koja ne izazovu minimalni odgovor od 50% su prijavljena kao > 30 μM. EC50Abs < 100 nM = A; 101 nM ≤ EC50Abs < 1000 nM = B; 1001 nM ≤ EC50Abs = C.
Primer 3A: Merenje biološke aktivnosti pomoću testa sa torakalnim aortnim prstenovima
Torakalni aortni prstenovi su isečeni sa anesteziranih (izofluran) mužjaka pacova tipa Sprag-Doli (Sprague-Dawley) teških 275-299 g. Tkivo je odmah preneto u ledeni Krebs-Henzelajtov rastvor, koji je aerisan sa 95% O2 i 5% CO2 tokom 30 minuta. Nakon uklanjanja vezivnog tkiva, sekcije aorti su isečene na 4 prstena (svaki ~ 2 mm) i okačene na 2 kuke u obliku slova L, pri čemu je jedna kuka fiksirana na dnu kupatila za tkiva (Schuler Organ Bath, Harvard Apparatus) a druga je povezana za pretvarač sile (F30 Force Transducer, Harvard Apparatus). Kupatila sa Krebs-Henzelajtovim rastvorom (10 ml) zagrevana su na 37 °C i aerisana sa 95% O2 i 5% CO2. Prstenovi su postavljeni na početno zatezanje od 0,3–0,5 g, i postepeno podignuti na zatezanje pri mirovanju od 1,0 g tokom 60 minuta. Prstenovi su ispirani Krebs-Henzelajtovim rastvorom (zagrejanim na 37 °C i aerisanim sa 95% O2 i 5% CO2) u intervalima od 15 minuta da se dobije stabilna početna vrednost. Prstenovi su smatrani stabilnim kada se održi zatezanje pri mirovanju od 1,0 g (tokom oko 10 minuta) bez potrebe za podešavanjem. Prstenovi su zatim kontrahovani pomoću fenilefrina 100 ng/ml, dodajući 100 ul osnovnog rastvora fenilefrina od 10 μg/ml. Tkiva koja postižu stabilnu kontrakciju su zatim tretirana na kumulativan, dozno zavisan način ispitivanim jedinjenjima pripremljenim u dimetil sulfoksidu (DMSO). U nekim slučajevima, tkiva su ispirana tri puta tokom perioda od 5 minuta Krebs-Henzelajtovim rastvorom (zagrejanim na 37 °C i aerisanim sa 95% O2 i 5% CO2), ostavljena su da se stabilizuju na početnu vrednost, i zatim korišćena za karakterizaciju drugih ispitivanih stavki ili efekata DMSO. Svi podaci su prikupljeni korišćenjem softvera HSE-ACAD koji obezbeđuje Harvard Apparatus. Efekti procenta relaksacije su izračunati u programu Microsoft Excel koristeći zabeležene vrednosti zatezanja kod tretiranja fenilefrinom od 100 ng/ml kao 0% inhibicije, i tretiranje 3-izobutil-1-metilksantinom od 100 µM kao 100% inhibicije.
Vrednosti EC50 su izračunate iz krivih koncentracija-odgovor dobijenih pomoću softvera GraphPad Prism.
Primer 3B: Merenje biološke aktivnosti pomoću testa sa torakalnim aortnim prstenovima, alternativni metod
Kao alternativa testu sa torakalnim aortnim prstenovima, korišćen je postupak iz Primera 3, osim što su efekti procenta relaksacije izračunati u programu Microsoft Excel koristeći zabeležene vrednosti zatezanja kod tretiranja fenilefrinom od 100 ng/ml kao 0% inhibicije, i, nakon ispiranja tkiva puferom, originalno zatezanje pri mirovanju tkiva je korišćeno kao 100% inhibicije.
Primer 4: Promena krvnog pritiska kod pacova tipa Sprag-Doli
Mužjaci pacova (telesne težine 250–350 g, nabavljeni od Harlan Laboratories) anestezirani su ketaminom/ksilazinom, i kateter sa heparinizovanim fiziološkim rastvorom im je implantiran u desnu femoralnu arteriju. Kateter je eksteriorizovan između lopatica, zatvoren, i životinja je ostavljena da se oporavi najmanje 7 dana posle operacije pre ispitivanja nekog jedinjenja. Pre ispitivanja, životinje su normalno hranjene, i imale su slobodan pristup pijaćoj vodi, pri 12-časovnom ciklusu svetlosti i mraka.
Na dan eksperimenta, pri udahnutoj anesteziji izofluranom, kateter je otvoren i povezan za držač (Instech Labs) i pretvarač pritiska (Harvard Apparatus). Krvni pritisak i puls su naknadno snimljeni i analizirani namenskim sistemom za snimanje podataka (PowerLab, ADInstruments). Brzine uzorkovanja podataka su podešene na 1 ciklus u sekundi. Nakon povezivanja, svaki pacov je ostavljen da se oporavi od anestezije, i utvrđen je osnovni krvni pritisak i puls kod ovih svesnih životinja koje su se slobodno kretale. Kada je utvrđena osnovna vrednost, oralno je primenjen vehikulum (0,5% metilceluloza ili 100% PEG400) ili ispitivani artikal (PO, 10 mg/kg), i efekti na krvni pritisak i puls su praćeni do 24 sata.
Podaci su prijavljeni kao prosečne vrednosti po satu, i promene krvnog pritiska su izračunate oduzimanjem individualne osnovne vrednosti na časovnoj bazi.
@ Definicije kodova za promenu pika srednjeg arterijskog pritiska pacova od osnovne vrednosti pri 10 mpk:
A = -10 < promena pika od osnovne vrednosti pri 10 mpk < 0
B = -20 ≤ promena pika od osnovne vrednosti pri 10 mpk ≤ -10
C = promena pika od osnovne vrednosti pri 10 mpk < -20
Primer 5: Opisi životinjskih modela:
Jagnjeći model plućne hemodinamike korišćenjem inhaliranog stimulatora sGC
(„Inhaled Agonists of Soluble Guanylate Cyclase Induce Selective Pulmonary Vasodilation“, Oleg V. i sar, American J of Resp and Critical Care Medicine, svezak 176, 2007, str.1138)
Moguće je ispitati da li udisanje novih mikročestičnih formulacija suvog praha koje sadrže stimulatore sGC može da izazove selektivnu plućnu vazodilataciju kod jaganjaca sa akutnom plućnom hipertenzijom praćenjem objavljenog postupka. Takođe je moguće oceniti kombinovanu primenu mikročestica stimulatora sGC i udahnutog azot oksida (iNO) u ovom sistemu. Najzad, moguće je ispitati da li udisanje mikročestica stimulatora sGC može da izazove plućnu vazodilataciju kada je odgovor na iNO (inducibilna azot oksid sintaza) oslabljen.
Protokol: Kod budnih jaganjaca koji spontano dišu, sa vaskularnim kateterima i traheostomskom cevi, intravenski je primenjena infuzija U-46619 da se poveća prosečan plućni arterijski pritisak na 35 mmHg. Udisanje mikročestica sastavljenih od BAY 41-2272, BAY 41-8543, ili BAY 58-2667 i ekscipijenasa (dipalmitoilfosfatidilholin, albumin, laktoza) dovelo je do dozno zavisne vazodilatacije pluća i povećanog transpulmonalnog otpuštanja cGMP bez značajnog efekta na srednji arterijski pritisak. Udisanje mikročestica koje sadrže BAY 41-8543 ili BAY 58-2667 povećalo je sistemsku oksigenaciju arterija. Veličina i trajanje vazodilatacije pluća indukovane od strane iNO povećani su nakon udisanja mikročestica BAY 41-8543.
Intravenska primena 1H-[1,2,4]oksadiazolo[4,3-a]hinoksalin-1-ona (ODQ), koji oksidiše prostetsku grupu hema sGC, upadljivo je smanjila efekat plućnog vazodilatatora iNO. Nasuprot tome, vazodilatacija pluća i transpulmonalno otpuštanje cGMP indukovano udisanjem mikročestica BAY 58-2667 su mnogo povećani nakon tretmana pomoću ODQ. Tako, inhalacija mikročestica koje sadrže agoniste sGC može da obezbedi delotvorno novo lečenje pacijentima sa plućnom hipertenzijom, posebno kada je responsivnost na iNO oslabljena putem oksidacije sGC. Napomena: BAY 41-2272, BAY 41-8543 su stimulatori sGC, dok je BAY 58-2667 aktivator sGC.
Model trahealnog glatkog mišića zamorca stimulisanog električnim poljem in vitro (ex vivo) za procenu bronhodilatacije.
Moguće je proceniti bronhodilatacione efekte stimulatora sGC pomoću doleopisanog sistema. Ovaj sistem nam omogućava da odredimo potentnost, efikasnost i trajanje delovanja nekih stimulatora sGC, kao i da procenimo moguća neželjena dejstva kao što je promena krvnog pritiska ili pulsa.
Životinje: zamorac, Dankin Hartli (Dunkin Hartley), mužjak, odgajan potpuno zaštićen, sa certifikatom da nema specifičnih mikroorganizama na prijemu, 525–609 g na dan eksperimenta, Harlan UK Ltd. Zamorci u smešteni u grupe po 4, u kaveze sa čvrstim dnom sa prostirkom Gold Flake u kontrolisanom okruženju (protok vazduha, temperatura i vlažnost). Hrana (FD1, Special Diet Services) i voda su obezbeđene ad libitum.
Kontrakcija trahealnog glatkog mišića zamorca kao odgovor na stimulaciju električnim poljem (EFS). Procena potentnosti i efikasnosti jedinjenja:
Svakog dana eksperimenta, zamorac je žrtvovan izlaganjem rastućoj koncentraciji CO2, i traheja je uklonjena. Traheja je očišćena od spoljašnjeg tkiva i isečena longitudinalno u smeru suprotnom od mišića, otvorena i isečena na trake širine 2–3 hrskavičava prstena. Pamučna petlja je pričvršćena na jedan kraj svake trahealne trake, a dugačka pamučna nit za drugi kraj. Trahealne trake su zatim obešene između dve platinske elektrode, koristeći nosače tkiva, u sistemu Myobath (World Precision Instruments Stevenage, UK). Petlja je povezana preko kuke na dnu nosača tkiva, a drugi kraj je povezan za krak pretvarača sile FORT10 (World Precision Instruments Stevenage, UK), što obezbeđuje da se tkivo nalazi između dve platinske elektrode. Ceo sklop je zatim spušten u kupatilo za tkivo od 10 ml koje sadrži modifikovani Krebs-Henzelajtov pufer, na 37 °C, kroz koje se produvava Carbogen. Zatezanje od 1 g je primenjeno na svaki deo tkiva i tkivo je isprano, a zatim je stabilizovano tokom 1 h. Kada su tkiva ostavljena da se stabilizuju, aparat za stimulaciju električnim poljem je podešen da isporučuje stimulaciju frekvencije 80 Hz, širine impulsa 0,1 ms, sa gejtovanim, monopolarnim impulsom, svaka 2 minuta, koristeći 8-kanalni digitalni stimulator DS8000 (World Precision Instruments Stevenage, UK). Kriva naponskog odgovora je izvedena za svaku trahealnu traku pri naponu od 2, 4, 6, 7, 8, 10, 12 V, i zatim je odabran submaksimalni napon za svako tkivo tokom ostatka eksperimenta. Kontrakcija trahealnog glatkog mišića zamorca (GPTSM) indukovana je koristeći submaksimalnu stimulaciju električnim poljem (EFS) (takođe je moguće indukovati kontrakciju korišćenjem spazmogene supstance, kao što je metaholin ili histamin, kako opisuju Coleman i sar.*). Jedinjenja su rastvorena u 100% DMSO pri 3 x 10–2M, i alikvoti su čuvani na -200 °C. Odvojeni alikvot je korišćen za svaki eksperiment. Tkiva su isprana Krebsovim puferom i stimulisana koristeći prethodno određeni submaksimalni napon tokom 1 sata da se odredi stabilna osnovna kontrakcija pre procene aktivnosti jedinjenja.
Zatim je urađena kriva kumulativnog doznog odgovora (DRC) za svaku ispitivanu supstancu, i izmerene su promene kontrakcije glatkog mišića. Efekat svake ispitivane supstance u svakom eksperimentu je izražen kao procenat inhibicije osnovne kontrakcije, normalizovan na bitne kontrole vehikuluma. Eksperiment je izveden tri puta, koristeći tkivo tri različite životinje. Podaci iz sva tri eksperimenta su objedinjeni, postavljen je DRC, i određena je potentnost i efikasnost ispitivane supstance.
Potentnost ipratropijum bromida je procenjena uz ispitivana jedinjenja, i određeno je da IC50 iznosi 0,86 nM (95% Cl, 0,78–0,94), u skladu sa podacima prethodno dobijenim u sistemu.
„Novel and Versatile Superfusion System. Its use in the Evaluation of Some Spasmogenic and Spasmolytic Agents Using Guinea pig isolated Tracheal Smooth Muscle.“, R. A. Coleman i sar., J. Pharmacol. Methods, 21, 71–86, 1989.
Mišji model za bolesti kod kojih je uzročno uključena izmenjena funkcija CFTR
Ove bolesti uključuju cističnu fibrozu, poremećaje pankreasa, gastrointestinalne poremećaje, poremećaje jetre, dijabetes povezan sa cističnom fibrozom (CFRO), suvo oko, suva usta i Sjogrenov sindrom.
Koristeći transgene miševe koji eksprimiraju ili ne eksprimiraju delta F508CFTR kanal, moguće je izmeriti razlike između razlike nosnog potencijala i salivacije u prisustvu ispitivanog stimulatora sGC korišćenjem literaturnog protokola opisanog dole (videti WO2011095534).
Test lučenja pljuvačke kod delta(.6.)50S-CFTR miševa
15 mužjaka i ženki homozigotnih, heterozigotnih .6.50S-CFTR (ukrštanih po FVB genetskoj osnovi više od 12 generacija, originalno dobijeni od Erasmus University, Roterdam; stari 10–14 nedelja i težine 1S–36 g oba pola, korišćeni su u ovom testu. Rastvori vardenafila koncentracije 0,07, 0,14 i 0,42 mg/kg telesne težine (BW) pripremljeni su 20 u sterilnom fiziološkom rastvoru, dok je stimulator sGC BAY 41-2272 rastvoren do 0,01, 0,03, 0,1 i 0,3 mg/kg BW u rastvaraču koji je imao 50% ddH20, 40% PEG 400 (polietilen glikol 400) i 10% etanola. Supstance ili odgovarajući vehikulumi su davani miševima putem intraperitonealne injekcije (5 ml/kg BW) 60 min pre testa lučenja pljuvačke. Posle 60 min, miševi su anestezirani kombinacijom 25 ketamina i diazepama. Rastvor je pripremljen da sadrži 1 ml diazepama 5 mg/ml, i 1 ml ketamina 100 mg/ml u 8 ml sterilnog fiziološkog rastvora. Anestezija je indukovana intraperitonealnom injekcijom rastvora (10 ml/kg BW). Posle anestezije, miševi su prvo tretirani supkutanom injekcijom 1 mM atropina (501-11) u levi obraz da bi se izbegla unakrsna stimulacija holinergijskih receptora. Male trake filter papira Whatman 5 postavljene su unutar obraza u koji je prethodno data injekcija tokom 4 min da se apsorbuje sva pljuvačka koja se luči nakon injekcije atropina. Ovaj prvi komad filter papira je uklonjen i zamenjen drugim, prethodno izmerenim filter papirom. Posle toga, 501-11 rastvora koji sadrži 100 I-IM izoprenalina i 1 mM atropina injektovano je u levi obraz na isto mesto, da se indukuje lučenje pljuvačke adrenergijskim mehanizmom. Vreme izoprenalinske injekcije 10 je uzeto kao nulto vreme, i trake filter papira su menjane svakih 10 minuta tokom ukupnog perioda prikupljanja od 30 minuta. Svaki komad filter papira je odmah stavljen u prethodno izmerenu bočicu i hermetički zatvoren. Pošto su svi uzorci sakupljeni, svaka bočica je ponovo izmerena i zapisane su težine svih uzoraka. Razlika u ukupnoj težini bočice sa papirom izmerene pre i posle sakupljanja pljuvačke 15 je uzeta kao neto težina pljuvačke izlučene tokom perioda sakupljanja. Ukupna količina lučenja pljuvačke je izračunata kao težina pljuvačke podeljena sa brojem minuta potrebnim za svako sakupljanje, i zatim normalizovana na težinu miša u gramima. Rezultati su izraženi kao prosečno povećanje procenta za n miševa u poređenju sa tretmanom placebom. Statistički podaci su analizirani jednosmernim ANOVA testom 20, a zatim post-hoc Bonferonijevom analizom; */**/*** znači statistička značajnost sa p vrednostima < 0,05/< 0,01/0,001 i n.s. znači nije značajno.
Ove studije na životinjama su izvedene sa više stimulatora sGC, aktivatora sGC i inhibitora PDE5. Rezultati sugerišu da su jedinjenja iz pronalaska korisna za lečenje cistične fibroze, poremećaja pankreasa, gastrointestinalnih poremećaja, poremećaja jetre, dijabetesa povezanog sa cističnom fibrozom (CFRO), suvog oka, suvih usta i Sjogrenovog sindrom.
Neuromuskularni poremećaji
Prethodno je pokazano da je pogrešna lokalizacija neuronske azot oksid sintaze (nNOS) iz sarkolemalne membrane u sarkoplazmu primećena u širokom opsegu nedistrofijskih neuromuskularnih stanja povezanih sa statusom oslabljene pokretljivosti i kataboličkim stresom. Jedan alat za procenu biopsije mišića pacijenata sa različitim nasleđenim i stečenim oblicima neuromuskularnih poremećaja je procena lokalizacije nNOS u sarkolemi. Nađeno je da postoji korelacija između nivoa nNOS u sarkolemi, i mobilnosti i funkcionalnog statusa.
Analogna procena se može koristiti za određivanje lokalizacije nNOS na životinjskim modelima nedistrofične miopatije prema literaturnim protokolima opisanim dole („Loss of sarcolemmal nNOS is common in acquired and inherited neuromuscular disorders“; E.L. Finanger Hedderick i sar., Neurology, 2011, 76(11), 960–967).
Pogrešna lokalizacija nNOS na modelu miša sa stečenom mišićnom atrofijom
Opisana su dva mišja modela koja pokazuju mišićnu atrofiju bez oslabljene mobilnosti: terapija visokim dozama kortikosteroida i kratkoročno izgladnjivanje. Miševi tretirani steroidima ili izgladnjivani 48 sati pokazali su značajno smanjenje ukupne telesne mase i normalizovane mase vlažnih skeletnih mišića. Morfometrijska analiza uzoraka skeletnih mišića oba modela pokazala je mišićnu atrofiju, definisanu značajnim smanjenjem prosečnog minimalnog Feretovog prečnika vlakna u poređenju sa kontrolnim uzorcima odgovarajuće starosti (n = 5 za svaku grupu). Imunofluorescentno bojenje za distrofin, α-sarkoglikan i α-1-sintrofin pokazalo je normalnu lokalizaciju distrofina, što sugeriše da je DGC kompleks netaknut. Međutim, i kod miša tretiranog steroidima i kod izgladnjivanog miša bojenje nNOS u sarkolemi je bilo odsutno ili veoma smanjeno. PCR u stvarnom vremenu za NOS familiju proteina (nNOS, eNOS, iNOS) nije pokazalo značajne razlike u nivoima ekspresije za bilo koji od 3 transkripta kod miševa tretiranih steroidima (n = 8 za svaku grupu). Štaviše, vestern blot analiza za nNOS, iNOS i eNOS nije pokazala razlike u nivou proteina.
Ovi mišji životinjski modeli mogu da se koriste za procenu efekata stimulatora sGC (na primer, stimulatora sGC iz pronalaska) kod simptoma mišićne atrofije i stanja kod povezanih bolesti.
Izgladnjivani miševi su pokazali 1-struko opadanje ekspresije nNOS i iNOS transkripta u poređenju sa miševima divljeg tipa (n = 9 za kontrolne, n = 7 za izgladnjivane). Međutim, nivo proteina kod nNOS, iNOS i eNOS nije pokazao razlike između kontrolnih i izgladnjivanih miševa (n = 4 za svaku grupu). Ti podaci pokazuju da se abnormalna lokalizacija nNOS dešava kod miševa sa teškom mišićnom atrofijom čak i ako je očuvana ukupna pokretljivost, što podržava ideju da, pored oštećene pokretljivosti, ostali okidači kao što je katabolički stres, mogu biti povezani sa gubitkom nNOS u sarkolemi.
Lokalizacija nNOS u skeletnim mišićima je očuvana tokom hibernacije (studije na vevericama)
Uzorci skeletnih mišića veverice Ictidomys tridecemlineatus u hibernaciji korišćeni su za procenu uticaja imobilnosti i kataboličkog stresa na lokalizaciju nNOS u kontekstu održanja homeostaze i integriteta mišića. Te životinje su sisari sa obaveznom hibernacijom koji su zaštićeni od atrofije skeletnih mišića tokom hibernacije. Uprkos hibernaciji tokom 5 meseci sa gotovo potpunom nepokretnošću i bez unosa kalorija, ekspresija nNOS u sarkolemi je očuvana. Ti podaci, zajedno sa podacima pacijenata i podacima dobijenim od miševa, ukazuju da je biohemijsko upravljanje lokalizacijom nNOS složeno, i, što je bitno, da očuvani nNOS u sarkolemi može biti značajan za očuvanje homeostaze mišića.
Ti rezultati takođe sugerišu da ciljanje aberantne NO signalizacije (na primer, pomoću stimulatora sGC, kao što su ovde opisani) može biti korisno za široku grupu pacijenata sa neuromuskularnim poremećajima.
Mišji modeli mišićne distrofije (BMD i DMD)
Bekerova mišićna distrofija (BMD), koja se odlikuje progresivnim gubitkom skeletnih mišića, izazvana je mutacijama mišićnog proteina distrofina. U studiji na ljudima, Martin i sar. (videti „Tadalafil Alleviates Muscle Ischemia in Patients with Becker Muscular Dystrophy“; Elizabeth A. Martin i sar., Sci. Transl. Med.4, 162ra155 (2012); „Vascular-targetted therapies for Duchenne muscular dystrophy“; Ennen i sar., Skeletal Muscle, 2013, 3:9) procenili su slabljenje refleksne simpatetičke vazokonstrikcije izazvano vežbanjem na mišićima 10 pacijenata sa BMD i 7 zdravih kontrolnih muškaraca odgovarajuće starosti. To je zaštitni mehanizam koji optimizuje perfuziju skeletnog mišića da bi se ispunile metaboličke potrebe vežbanja. Refleksna vazokonstrikcija je indukovana simuliranim ortostatskim stresom, i merena je kada su mišići podlaktice mirovali ili su vršili lake vežbe u obliku ritmičkog stezanja šake.
Istraživači su prvo pokazali da je slabljenje refleksne vazokonstrikcije izazvano vežbanjem bilo oštećeno kod 9 od 10 pacijenata sa BMD-om kod kojih uobičajene mutacije distrofina prekidaju ciljanje neuronske NO sintaze (nNOS) u sarkolemi mišića. Zatim su u dvostruko slepom, randomizovanom, placebom kontrolisanom, ukrštenom ispitivanju autori pokazali da je normalna regulacija krvotoka ponovo uspostavljena kod osam od devet pacijenata jednom oralnom dozom od 20 mg tadalafila, specifičnog inhibitora PDE5.
Moguće je proceniti efekte leka koji deluje na put NO upotrebom modela mdx miša sa nedostatkom distrofina kod povezane bolesti, Dišenove mišićne distrofije (DMD). Ovaj model je takođe pokazao da inhibitori fosfodiesteraze 5 (PDE5) ublažavaju neke karakteristike distrofičnog fenotipa, uključujući vazospazam mikrosudova skeletnih mišića koji može dovesti do povrede mišića i zamora.
Kod vežbanja zdravog skeletnog mišića, NO dobijen iz nNOS sarkoleme ublažava lokalnu α-adrenergijsku vazokonstrikciju, i time optimizuje perfuziju da bi se ispunile metaboličke potrebe aktivnog mišića. Ovaj zaštitni mehanizam (nazvan funkcionalna simpatoliza) ne postoji kod mdx miševa (model BMD i DMD), miševa sa nula nNOS, i dečaka sa DMD koja izaziva funkcionalnu ishemiju mišića. Ponovljeni napadi funkcionalne ishemije mogu da ubrzaju povredu mišićnih vlakana, već oslabljenih nedostatkom distrofina, zavisnu od upotrebe.
Kod mdx miševa, mnoge karakteristike distrofičnog fenotipa se mogu poboljšati višestrukim strategijama koje povećavaju signalizaciju NO, uključujući transgenu ekspresiju nNOS, transgenu ekspresiju minigena distrofina koji ponovo uspostavlja nNOS u sarkolemi (i time ponovo uspostavlja funkcionalnu simpatolizu), primenu supstrata NOS, L-arginina (24, 25), lečenje lekovima koji su donori NO, i inhibiciju fosfodiesteraze 5A (PDE5A) lekovima tadalafilom ili sildenafilom. Pokazalo se da ovi inhibitori PDE5A, koji produžavaju poluživot guanozin 3',5'-monofosfata (cGMP)– nishodnog cilja NO u vaskularnom glatkom mišiću–ublažavaju ishemiju mišića kod mdx miša, kao i povrede i zamor, nakon kratkog vežbanja. Takođe, pokazalo se da ovi lekovi poboljšavaju srčanu dinamiku kod mdx miševa i spasavaju distrofični skeletni mišić i produžavaju preživljavanje kod ribe zebrice sa nedostatkom distrofina.
Ovi nalazi podržavaju esencijalnu ulogu nNOS iz sarkoleme u modulaciji simpatetičke vazokonstrikcije kod vežbanja ljudskih skeletnih mišića, i nagoveštavaju da ciljanje aberantnog NO puta (na primer, korišćenjem stimulatora sGC iz pronalaska) može biti koristan terapeutski pristup za lečenje BMD i DMD kod čoveka.
Bolest srpastih ćelija
Bolest srpastih ćelija (SCD), ili srpasta anemija (SCA) ili drepanocitoza, predstavlja nasledni poremećaj krvi, koji se odlikuje crvenim krvnim zrncima koja poprimaju abnormalni, kruti, srpasti oblik. Pojava srpastog oblika smanjuje elastičnost ćelije i dovodi do rizika od različitih komplikacija. Srpasti oblik se javlja zbog mutacije u genu hemoglobina. Pojedinci sa jednom kopijom nestalog gena pokazuju i normalni i nenormalni hemoglobin. To je primer kodominacije. U SAD je 1994. godine prosečni očekivani životni vek osoba sa ovim stanjem procenjen na 42 godine kod muškaraca i 48 godina kod žena, ali danas, zahvaljujući boljem regulisanju bolesti, pacijenti mogu da dožive 70 i više godina.
Srpasta anemija je oblik bolesti srpastih ćelija gde postoji homozigotnost za mutaciju koja izaziva HbS. Srpasta anemija se takođe naziva „HbSS“, „SS bolest“, „hemoglobin S“, ili se koriste permutacije ovih naziva. Kod heterozigotnih osoba, tj. onih koji imaju samo jedan srpasti gen i jedan normalni hemoglobinski gen odrasle osobe, ovo stanje naziva se „HbAS“ ili „osobina srpastih ćelija“. Druge, ređe forme bolesti srpastih ćelija su složena heterozigotna stanja kod kojih osoba ima samo jednu kopiju mutacije koja izaziva HbS i jednu kopiju drugog abnormalnog alela hemoglobina. One uključuju srpastu bolest hemoglobina C (HbSC), srpastu beta plus talasemiju (HbS/β<+>) i srpastu beta nula talasemiju (HbS/β<0>).
Mada su pojava srpastog oblika crvenih krvnih zrnaca (RBC) i reološke anomalije ključne za patofiziologiju bolesti srpastih ćelija, vaskularna disfunkcija koja je posledica kompleksnih interakcija između srpastih crvenih krvnih zrnaca (sRBC), endotelnih ćelija, trombocita i leukocita igra podjednako značajnu ulogu. Kod bolesti srpastih ćelija, endotelna aktivacija je povezana sa događajima hipoksije-reperfuzije posredovanih srpastim ćelijama (npr. videti „Advances in understanding of the pathogenesis of cerebrovascular vasculopathy in sicke cell anemia“, P. Connes i sar., Br. J. Haematol.2013, 161, 484-98). Pojava srpastog oblika crvenih krvnih zrnaca i adhezija za endotel iniciraju vazookluziju putem ometanja krvotoka. Naknadna navala medijatora inflamacije i endotelna aktivacija aktiviraju kaskadu događaja koja dovodi do vaskularnog oštećenja. Patofiziološki odgovori na intermitentnu hipoksiju-reperfuziju iz tih vazookluzivnih događaja prikazani su povećanom proizvodnjom citokina, ushodnom regulacijom leukocita i aktivacijom prokoagulansa i adhezionih molekula, sa istovremenom inhibicijom citoprotektivnih medijatora.
Leukocitoza je u korelaciji sa gotovo svakom manifestacijom bolesti srpastih ćelija, naglašavajući važnu ulogu inflamacije u patofiziologiji vaskulopatije kod bolesti srpastih ćelija. Čak i u početnom stanju, pacijenti sa bolešću srpastih ćelija pokazuju povećane proinflamatorne citokine, uključujući C-reaktivni protein (CRP), faktor nekroze tumora (TNF), interleukin-1 (IL-1) i interleukin-8 (IL-8). In vitro studije su pokazale da sRBC pospešuje endotelnu ushodnu regulaciju TNF-α i IL-1-β (8–10). Studije aktiviranih monocita primenom čipova pokazale su različitu ekspresiju gena uključenih u inflamaciju, metabolizam hema, regulaciju ćelijskog ciklusa, odgovore antioksidanasa i angiogenezu. Još skorije je dokazano da različita ekspresija nuklearnog faktora pojačivača κ-lakog lanca aktiviranih B ćelija (NFκB/p65), faktora 2 nalik na Kripelov (KLF2) i drugih transkripcionih faktora koji regulišu puteve inflamacije kod dece obolele od bolesti srpastih ćelija povećava rizik od moždanog udara.
Na modelu transgenih miševa (videti „Novel Therapies Targetting the Endothelium in sickle cell disaease“, C.C Hoppe, Hemoglobin, 35(5–6):530–546 (2011) i reference koje su tu navedene), pokazano je da pojava srpastih ćelija koja indukuje oksidativni stres utiče na mikrovaskularne regulatorne mehanizme koji dovode do endotelne aktivacije i preteranog inflamatornog i proadhezivnog odgovora. Oksidativni stres se dešava putem nastajanja reaktivnih oksidativnih vrsta (ROS). Smanjenje NO se dešava putem sakupljanja posredstvom hemoglobina (Hb), potrošnje od strane ROS i smanjenja supstrata posredovanog arginazom. Kod bolesti srpastih ćelija, zasićeni su sistemi za sakupljanje koji normalno uklanjaju slobodni Hb koji kruži. Slobodni Hb smanjuje NO, dovodeći do endotelne disfunkcije. Usled toga, normalna ravnoteža vazokonstrikcije i vazodilatacije je pomerena prema vazokonstrikciji, endotelnoj aktivaciji, oksidativnom stresu i proliferativnoj vaskulopatiji.
Terapije usmerene na ponovno uspostavljanje homeostaze NO deluju obećavajuće u preliminarnim studijama kod pacijenata sa bolešću srpastih ćelija.
Prethodne in vitro studije i studije na drugim populacijama pacijenata pokazale su NO-posredovanu nishodnu regulaciju ekspresije endotelnih adhezionih molekula. U svetlu tih zapažanja, upotreba udahnutog NO je proučavana kod dece obolele od bolesti srpastih ćelija sa vazookluzivnim epizodama (VOE), i pronađeni su povezani trendovi ka rezultatima manjeg bola, smanjenoj potrebi za analgeticima i kraćem ostajanju u bolnici.
Ti nalazi su reprodukovani u skorašnjem randomizovanom, placebom kontrolisanom ispitivanju za ocenu udahnutog NO za lečenje akutnih VOE kod odraslih pacijenata sa bolešću srpastih ćelija, koje je pokazalo da udahnuti NO značajno snižava rezultate bola, i povezan je sa trendom ka smanjenoj upotrebi parenteralnog morfina u poređenju sa placebom. Rezultati dovršene faze II ispitivanja odraslih pacijenata sa bolešću srpastih ćelija tretiranih udahnutim NO zbog akutnih VOE još nisu raspoloživi (clinicaltrials.gov NCT00023296). Faza II drugog ispitivanja udahnutog NO za lečenje VOE kod dece sa bolešću srpastih ćelija treba da bude završena (clinicaltrials.gov NCT00094887). Moguća terapeutska uloga udahnutog NO za akutni grudni sindrom (ACS) kod bolesti srpastih ćelija se trenutno ocenjuje kod dece i odraslih u dva odvojena ispitivanja faze II/III u Francuskoj, koja porede primenu udahnutog NO sa placebom ili standardnom negom kod dece sa ACS (clinicaltrials.gov NCT01089439 i NCT00748423).
Dijetetska suplementacija supstrata NO sintaze, L-arginina, obimno je proučavana kod bolesti srpastih ćelija kao sredstvo za povećanje bioraspoloživosti NO. Kod miševa sa srpastim ćelijama, pokazalo se da oralna primena L-arginina u velikim dozama smanjuje aktivnost Gardoševog kanala, formiranje gustih ćelija i hemolizu, kao i funkcionalna poboljšanja vaskularne reaktivnosti.
Sildenafil, agens namenjen za pojačavanje efekta endogenog NO putem inhibicije PDE5, nishodni posrednik NO, često se daje opštoj populaciji za lečenje primarne plućne hipertenzije (PHT). Preliminarne studije kod pacijenata sa bolešću srpastih ćelija sa teškom PHT prijavljuju poboljšanje PAP i kapaciteta prilikom vežbanja nakon lečenja sildenafilom. Multicentrično ispitivanje (Lečenje plućne hipertenzije i bolesti srpastih ćelija pomoću terapije sildenafilom; Treatment of Pulmonary Hypertension and Sickle Cell Disease with Sildenafil Therapy, Walk-PHaSST) koje ispituje bezbednost i efikasnost sildenafila kod pacijenata sa bolešću srpastih ćelija sa PHT definisanom putem Doplera prevremeno je prekinuto usled veće učestalosti ozbiljnih neželjenih dejstava, uključujući povećane stope VOE, glavobolje, i vizuelnih poremećaja u lečenoj grupi.
Nitrit i niacin su takođe ispitivani kao direktni donori NO. U pilot fazi I/II kliničkog ispitivanja, infuzije natrijum nitrita kod odraslih pacijenata sa bolešću srpastih ćelija povećale su protok krvi kroz podlakticu, što je u skladu sa mehanizmom dejstva donora NO. Veće ispitivanje faze I/II sada istražuje da li infuzija nitrita primenjenog kao dodatna terapija tokom akutnih VOE poboljšava mikrovaskularni protok krvi i oksigenaciju tkiva (clinicaltrials.gov NCT01033227). Uticaj niacina na poboljšanje vazodilatacije zavisne od endotela takođe se procenjuje u fazi II randomizovanog, kontrolisanog ispitivanja (clinicaltrials.gov NCT 00508989).
Gornji rezultati sugerišu da ciljanje aberantnog NO puta kod bolesti srpastih ćelija (npr. korišćenjem stimulatora sGC iz pronalaska) može biti korisna terapija za lečenje bolesti. Mišji modeli srpaste anemije koji se mogu koristiti za procenu efekta stimulatora sGC (npr. stimulatora sGC iz pronalaska) u ovom stanju bolesti opisani su u Blood, 2001, 98(5), 1577–84; J. Clin. Invest.2004, 114(8), 1136-45; i Br. J. Haematol., 2004, 124(3), 391–402.
Disfunkcija bešike
Pokazalo se da sGC aktivator BAY 60-2770 poboljšava preterano aktivnu bešiku kod gojaznih miševa (vidite „The Soluble Guanylyl Cyclase Activator BAY 60-2770 ameliorates overactive bladder in obese mice“, Luiz O Leiria i sar., The Journal of Urology, 2013, doi:10.1016/j.juro.2013.09.020.). Životinjski model opisan u ovoj publikaciji analogno može da se koristi za ocenu dejstva stimulatora sGC (npr. stimulatora sGC iz pronalaska) na preterano aktivnu bešiku.
Ista grupa istraživača je takođe opisala model disfunkcije bešike pacova (NO-defficient rats, F Z Monica i sar., Neurology and Urodynamics, 30, 456–60, 2011) i pokazala je zaštitne efekte BAY-2272 (sGC aktivator) na ovom modelu. Životinjski model opisan u ovoj publikaciji analogno može da se koristi za ocenu efekta stimulatora sGC (npr. stimulatora sGC iz pronalaska) na disfunkciju bešike vezanu za preteranu aktivnost glatkog mišića detrusora.

Claims (15)

  1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenje predstavljeno sledećom strukturnom formulom:
    ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
  2. 2. Farmaceutska kompozicija koja obuhvata jedinjenje iz zahteva 1, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i jedan ili više ekscipijenasa.
  3. 3. Jedinjenje iz zahteva 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za primenu u lečenju bolesti, zdravstvenog stanja ili poremećaja izabranog iz grupe koja se sastoji od: (1) perifernih, pulmonarnih, hepatičnih, bubrežnih, srčanih ili cerebrovaskularnih/endotelnih poremećaja/stanja ili bolesti koje su na drugi način povezane sa cirkulacijom izabrane iz grupe koja se sastoji od: • poremećaja povezanih sa visokim krvnim pritiskom i smanjenim protokom krvi kroz srčane arterije; povećanog akutnog i hroničnog srčanog krvnog pritiska; arterijske hipertenzije; vaskularnog poremećaja usled srčanih i bubrežnih komplikacija, srčane bolesti, moždanog udara, cerebralne ishemije ili bubrežne slabosti; rezistentne hipertenzije; dijabetesne hipertenzije; srčane insuficijencije; kongestivne srčane insuficijencije; dijastolne ili sistolne disfunkcije; koronarne insuficijencije; aritmija; smanjenja ventrikularnog predopterećenja; hipertrofije srca; srčane insuficijencije/kardiorenalnog sindroma; portalne hipertenzije; disfunkcije ili povrede endotelijuma; • tromboembolijskih poremećaja i ishemije; infarkta miokarda; moždanog udara; prolaznog ishemijskog napada (TIA); opstruktivnog tromboangitisa; stabilne ili nestabilne angine pektoris; koronarnih spazama; varijantne angine; Princmetalove angine; restenoze usled terapija trombolize; trombogenih poremećaja; • Alchajmerove bolesti; Parkinsonove bolesti; demencije; vaskularnog kognitivnog oštećenja; cerebralnog vazospazma; traumatske povrede mozga; • bolesti perifernih arterija; periferne okluzivne arterijske bolesti; periferne vaskularne bolesti; hipertonija; Rejnoovog sindroma ili fenomena; kritične ishemije ekstremiteta; vaskulitisa; perifernog embolizma; intermitentne klaudikacije; vazookluzivne krize; Dišenove mišićne distrofije; Bekerove mišićne distrofije; abnormalnosti u mikrocirkulaciji; problema sa vaskularnim curenjem ili permeabilnošću; • šoka; sepse; kardiogenog šoka; kontrole aktivacije leukocita; inhibicije ili modulacije agregacije trombocita; • plućnih/respiratornih stanja; plućne hipertenzije; plućne arterijske hipertenzije i povezanog plućnog vaskularnog remodelovanja; lokalizovane tromboze i hipertrofije desnog srca; plućne hipertonije; primarne plućne hipertenzije; sekundarne plućne hipertenzije; porodične plućne hipertenzije; sporadične plućne hipertenzije, prekapilarne plućne hipertenzije; idiopatske plućne hipertenzije; trombotične plućne arteriopatije; pleksogene plućne arteriopatije; cistične fibroze; bronhokonstrikcije ili plućne bronhokonstrikcije; akutnog respiratornog distres sindroma; fibroze pluća; transplantacije pluća; • plućne hipertenzije povezane ili u vezi sa disfunkcijom leve komore, hipoksemijom, hipertenzijom grupe I, II, III, IV i V prema SZO, bolešću mitralnog zaliska, konstriktivnim perikarditisom, stenozom aorte, kardiomiopatijom, fibrozom medijastinuma, plućnom fibrozom, anomalnom drenažom plućne vene, plućnom venookluzivnom bolešću, plućnim vaskulitisom, kolagenom vaskularnom bolešću, kongenitalnim srčanim oboljenjem, plućno venskom hipertenzijom, intersticijalnom bolešću pluća, poremećajem disanja tokom spavanja, apnejom tokom spavanja, poremećajima alveolarne hipoventilacije, hroničnom izloženošću velikim visinama, plućnom bolešću novorođenčadi, alveolarno-kapilarnom displazijom, bolešću srpastih ćelija; poremećajima koagulacije; hroničnim tromboembolizmom, plućnim embolizmom usled tumora, parazita ili stranih materija, bolešću vezivnog tkiva, lupusom, šistosomijazom, sarkoidozom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, astmom, emfizemom, hroničnim bronhitisom, plućnom kapilarnom hemangiomatozom; histiocitozom X, limfangiomatozom i komprimovanim krvnim sudovima pluća usled adenopatije, tumora ili fibrozirajućeg medijastinitisa; • arterosklerotskih bolesti ili stanja; ateroskleroze; ateroskleroze povezane sa povredom endotelijuma, adhezijom i agregacijom trombocita i monocita, proliferacijom i migracijom glatkih mišića; restenoze; restenoze razvijene nakon terapija trombolize, perkutanih transluminalnih angioplastika (PTA), perkutanih transluminalnih koronarnih angioplastika (PTCA) i bajpasa; inflamacije; • kardiovaskularne bolesti povezana sa metaboličkim sindromom, gojaznošću, dislipidemijom, dijabetesom, visokim krvnim pritiskom; poremećaja vezanih za lipide, kao što je dislipidemija, hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija, sitosterolemija, bolest masne jetre i hepatitis; preeklampsije; napredovanja bolesti policističnih bubrega; supkutanog nagomilavanja masti; • ciroze jetre; ciroze jetre povezane sa hroničnom bolešću jetre; hepatične fibroze, aktivacije stelatnih ćelija jetre, fibroznog kolagena jetre; akumulacije ukupnog kolagena; bolesti jetre nekroinflamatornog i/ili imunološkog porekla; • poremećaja urogenitalnog sistema; bubrežne fibroze; hronične bubrežne bolesti; bubrežne slabosti usled hroničnih bubrežnih bolesti ili insuficijencije; bubrežne slabosti usled nakupljanja/taloženja i povrede tkiva, progresivne skleroze i glomerulonefritisa; hipertrofije prostate; • sistemske skleroze; • intersticijske fibroze srca; remodelovanja i fibroze srca; hipertrofije srca; (2) ishemije, reperfuzionih oštećenja; ishemije/reperfuzije povezane sa transplantacijom organa, transplantacijom pluća, plućnom transplantacijom ili transplantacijom srca; očuvanjem zamene za krv kod pacijenata sa traumom; (3) seksualnih, ginekoloških i uroloških poremećaja izabranih od erektilne disfunkcije; impotencije; prevremene ejakulacije; seksualne disfunkcije kod žena; disfunkcije seksualnog uzbuđenja kod žena; poremećaja hipoaktivnog seksualnog uzbuđenja; vaginalne atrofije; dispaneurije; atrofičnog vaginitisa; benigne hiperplazije prostate (BPH) ili hipertrofije ili uvećanja prostate; opstrukcije pražnjenja mokraćne bešike; sindroma bola mokraćne bešike (BPS); intersticijalnog cistitisa (IC); preterano aktivne bešike, neurogene bešike i inkontinencije; dijabetesne nefropatije; (4) očnih bolesti ili poremećaja izabranih od glaukoma, retinopatije, dijabetesne retinopatije, blefaritisa, sindroma suvog oka, Sjogrenovog sindroma; (5) bolesti ili poremećaja sluha izabranih od oštećenja sluha; delimičnog ili potpunog gubitka sluha; delimične ili potpune gluvoće; tinitusa; gubitka sluha izazvanog bukom; (6) topikalnih ili kožnih poremećaja ili stanja izabranih od dermalne fibroze, skleroderme, fibroze kože; (7) zarastanja rana; zarastanja rana kod dijabetičara; poboljšanja mikrovaskularne perfuzije; poboljšanja mikrovaskularne perfuzije nakon povrede, radi suzbijanja inflamatornog odgovora kod perioperativne nege; analnih fisura; dijabetičkih čireva; i (8) drugih bolesti ili stanja izabranih od metastaze raka; osteoporoze, gastropareze; funkcionalne dispepsije; dijabetičkih komplikacija; bolesti povezanih sa endotelnom disfunkcijom; i neuroloških poremećaja povezanih sa smanjenom proizvodnjom azotnog oksida.
  4. 4. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je periferni, pulmonalni, hepatični, bubrežni, kardijačni ili cerebralni vaskularni/endotelijalni poremećaj ili stanje, ili bolest na drugi način povezana sa cirkulacijom.
  5. 5. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što je bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj izabran od ishemije, reperfuzionog oštećenja, ishemije/reperfuzije povezane sa transplantom organa, transplantom pluća, pulmonalnim transplantom ili kardijačnim transplantom, i konzervacije supstituenata krvi kod pacijenata sa traumom.
  6. 6. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je seksualni, ginekološki ili urološki poremećaj ili stanje izabrano od erektilne disfunkcije; impotencije; prevremene ejakulacije; ženske seksualne disfunkcije; disfunkcije seksualnog uzbuđenja kod žena; poremećaja hipoaktivnog seksualnog uzbuđenja; vaginalne atrofije; dispaneurije; atrofičnog vaginitisa; benigne hiperplazije prostate (BPH) ili hipertrofije ili uvećanja prostate; opstrukcije pražnjenja mokraćne bešike; sindroma bola mokraćne bešike (BPS); intersticijalnog cistitisa (IC); preterano aktivne bešike, neurogene bešike i inkontinencije; dijabetesne nefropatije.
  7. 7. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj su očne bolesti ili poremećaj izabran od glaukoma, retinopatije, dijabetesne retinopatije, blefaritisa, sindroma suvog oka, Sjogrenovog sindroma.
  8. 8. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj su bolesti ili poremećaj sluha izabrani od oštećenja sluha; delimičnog ili potpunog gubitka sluha; delimične ili potpune gluvoće; tinitusa; gubitka sluha izazvanog bukom.
  9. 9. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je topikalni ili kožni poremećaj ili stanje izabrano od dermalne fibroze, skleroderme, fibroze kože.
  10. 10. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što tretman obuhvata zarastanje rana; zarastanje rana kod dijabetičara; poboljšanje mikrovaskularne perfuzije; poboljšanje problema sa mikrovaskularnom perfuzijom nakon povrede; lečenje analnih fisura; i lečenje dijabetičkih čireva.
  11. 11. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3 naznačeno time što bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je izabran od metastaze raka; osteoporoze, gastropareze; funkcionalne dispepsije; dijabetičkih komplikacija; bolesti povezanih sa endotelnom disfunkcijom; i neuroloških poremećaja povezanih sa smanjenom proizvodnjom azotnog oksida.
  12. 12. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što, bolest, zdravstveno stanje ili poremećaj je bolest srpastih ćelija.
  13. 13. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što, bolest srpastih ćelija je anemija srpastih ćelija.
  14. 14. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što, bolest srpastih ćelija je pulmonalna hipertenzija povezana sa bolešću srpastih ćelija.
  15. 15. Jedinjenje ili farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 3, naznačeno time što je jedinjenje korišćeno u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih terapeutskih sredstava, izborno, (i) jedno ili više dodatnih terapeutskih sredstava su izabrani od donora NO, inhibitora razlaganja cGMP, kortikosteroida, dijetetskih suplemenata, nesteroidnih anti-astmatika, nesteroidnih anti-inflamatornih sredstava, inhibitora ciklooksigenaze-2, opioidnih analgetika i hidroksiuree; (ii) jedno ili više dodatnih terapeutskih sredstava su izabrani od terbutalina, metaproterenola, fenoterola, izoetarina, albuterola, salmeterola, bitolterola, pirbuterola, salmeterola i flutikazona, formoterola i budesonida, teofilina, kromolina, kromolin natrijuma, nedokromila, atropina, ipratropijuma, ipratropijum bromida i zileutona; (iii) jedno ili više dodatnih terapeutskih sredstava su izabrani od nesteroidnog antiinflamatornog sredstva, inhibitora ciklooksigenaze-2 ili opioidnog analgetika izabranog od alminoprofena, benoksaprofena, bukloksinske kiseline, karprofena, fenbufena, fenoprofena, fluprofena, flurbiprofena, ibuprofena, indoprofena, ketoprofena, miroprofena, naproksena, oksaprozina, pirprofena, pranoprofena, suprofena, tiaprofenske kiseline, tioksaprofena, indometacina, acemetacina, alklofenaka, klidanaka, diklofenaka, fenklofenaka, fenklozinske kiseline, fentiazaka, furofenaka, ibufenaka, izoksepaka, okspinaka, sulindaka, tiopinaka, tolmetina, zidometacina, zomepiraka, flufenamnske kiseline, meklofenaminske kiseline, mefenaminske kiseline, nifluminske kiseline, tolfenaminske kiseline, diflunisala, flufenisala, oksikamsa, izoksikama, piroksikama, sudoksikama, tenoksikana, salicilata, acetil salicilne kiseline, sulfasalazina, apazona, bezpiperilona, feprazona, mofebutazona, oksifenbutazona, fenilbutazona, celekoksiba, rofekoksib valdekoksiba, etorikoksiba, parekoksiba, lumirakoksiba, kodeina, fentanila, hidromorfona, levorfanola, meperidina, metadona, morfina, oksikodona, oksimorfona, propoksifena, buprenorfina, butorfanola, dezocina, nalbufina i pentazocina; ili (iv) jedno ili više dodatnih terapeutskih sredstava su izabrani od dijetetskog suplementa izabranog od folne kiseline, niacina, arginina i L-arginin aspartata. Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5
RS20220352A 2013-03-15 2014-03-14 Sgc stimulatori RS63108B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201361790637P 2013-03-15 2013-03-15
US201361914915P 2013-12-11 2013-12-11
EP19208775.7A EP3660013B1 (en) 2013-03-15 2014-03-14 Sgc stimulators

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS63108B1 true RS63108B1 (sr) 2022-04-29

Family

ID=50513493

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20220352A RS63108B1 (sr) 2013-03-15 2014-03-14 Sgc stimulatori
RS20200218A RS59981B1 (sr) 2013-03-15 2014-03-14 Sgc stimulatori

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20200218A RS59981B1 (sr) 2013-03-15 2014-03-14 Sgc stimulatori

Country Status (23)

Country Link
US (8) US9481689B2 (sr)
EP (3) EP2970243B1 (sr)
JP (5) JP2016517432A (sr)
KR (3) KR102502937B1 (sr)
CN (5) CN105408328B (sr)
AU (4) AU2014227862C1 (sr)
BR (1) BR112015023349A2 (sr)
CA (1) CA2907111C (sr)
CY (2) CY1122919T1 (sr)
DK (2) DK3660013T3 (sr)
EA (2) EA031746B1 (sr)
ES (3) ES2966517T3 (sr)
HR (2) HRP20200276T1 (sr)
HU (2) HUE048543T2 (sr)
IL (4) IL285564B2 (sr)
LT (2) LT3660013T (sr)
ME (1) ME03664B (sr)
MX (3) MX361208B (sr)
PL (2) PL3660013T3 (sr)
PT (2) PT3660013T (sr)
RS (2) RS63108B1 (sr)
SI (2) SI2970243T1 (sr)
WO (1) WO2014144100A2 (sr)

Families Citing this family (82)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
WO2003053288A1 (en) 2001-12-20 2003-07-03 Trivascular, Inc. Advanced endovascular graft
AU2011349578B2 (en) 2010-12-23 2016-06-30 Twelve, Inc. System for mitral valve repair and replacement
CN107496054B (zh) 2011-06-21 2020-03-03 托尔福公司 人工心脏瓣膜装置及相关系统和方法
EP3943047B1 (en) 2011-10-19 2023-08-30 Twelve, Inc. Device for heart valve replacement
US9039757B2 (en) 2011-10-19 2015-05-26 Twelve, Inc. Prosthetic heart valve devices, prosthetic mitral valves and associated systems and methods
US9655722B2 (en) 2011-10-19 2017-05-23 Twelve, Inc. Prosthetic heart valve devices, prosthetic mitral valves and associated systems and methods
US9763780B2 (en) 2011-10-19 2017-09-19 Twelve, Inc. Devices, systems and methods for heart valve replacement
US11202704B2 (en) 2011-10-19 2021-12-21 Twelve, Inc. Prosthetic heart valve devices, prosthetic mitral valves and associated systems and methods
WO2013059747A1 (en) 2011-10-19 2013-04-25 Foundry Newco Xii, Inc. Prosthetic heart valve devices, prosthetic mitral valves and associated systems and methods
EP2797915B1 (en) * 2011-12-27 2016-07-13 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. 2-benzyl-3-(oxazole/thiazole)-5-(pyrimidin-2-yl)-1(H)-pyrazole derivatives as stimulators of the soluble guanylate cyclase (sGC) for the treatment of e.g. hypertension or heart failure
US9579198B2 (en) 2012-03-01 2017-02-28 Twelve, Inc. Hydraulic delivery systems for prosthetic heart valve devices and associated methods
CA2885645A1 (en) 2012-09-19 2014-03-27 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Sgc stimulators
RS63108B1 (sr) * 2013-03-15 2022-04-29 Cyclerion Therapeutics Inc Sgc stimulatori
JP6545665B2 (ja) 2013-05-20 2019-07-17 トゥエルヴ， インコーポレイテッド 埋込可能な心臓弁デバイス、僧帽弁修復デバイス、および関連するシステムおよび方法
US20160311826A1 (en) * 2013-12-11 2016-10-27 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Sgc stimulators
EP3094327A1 (en) 2014-01-13 2016-11-23 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. USE OF sGC STIMULATORS FOR THE TREATMENT OF NEUROMUSCULAR DISORDERS
MX2017003518A (es) 2014-09-17 2017-07-28 Ironwood Pharmaceuticals Inc Estimuladores de guanilato ciclasa soluble (sgc).
CA2961531A1 (en) * 2014-09-17 2016-03-24 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Sgc stimulators
US20170291889A1 (en) * 2014-09-17 2017-10-12 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Pyrazole derivatives as sgc stimulators
US20170298055A1 (en) * 2014-09-17 2017-10-19 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. sGC STIMULATORS
EP3798214B1 (en) 2014-10-06 2022-09-14 Vertex Pharmaceuticals Incorporated Modulators of cystic fibrosis transmembrane conductance regulator
CN113750102A (zh) 2015-07-23 2021-12-07 拜耳制药股份公司 可溶性鸟苷酸环化酶的刺激剂和/或活化剂及其用途
WO2017035002A1 (en) 2015-08-21 2017-03-02 Twelve Inc. Implantable heart valve devices, mitral valve repair devices and associated systems and methods
BR112018011154B1 (pt) * 2015-11-30 2023-09-26 Cyclerion Therapeutics, Inc Dispersões sólidas compreendendo um estimulador de sgc
CA3006764A1 (en) * 2015-12-14 2017-06-22 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Use of sgc stimulators for the treatment of gastrointestinal sphincter dysfunction
WO2017122754A1 (ja) 2016-01-12 2017-07-20 日本ケミファ株式会社 電位依存性ｔ型カルシウムチャネル阻害剤
CN108697678A (zh) * 2016-02-01 2018-10-23 铁木医药有限公司 sGC刺激剂在非酒精性脂肪性肝炎（NASH）治疗中的应用
EP3436446B1 (en) 2016-03-31 2023-06-07 Vertex Pharmaceuticals Incorporated Modulators of cystic fibrosis transmembrane conductance regulator
CN105753783B (zh) * 2016-04-08 2017-12-15 李文淏 一种合成塞来昔布的方法
US10265172B2 (en) 2016-04-29 2019-04-23 Medtronic Vascular, Inc. Prosthetic heart valve devices with tethered anchors and associated systems and methods
JP2019524710A (ja) * 2016-07-07 2019-09-05 アイアンウッド ファーマシューティカルズ インコーポレイテッド Ｓｇｃ刺激剤の固体形態
MA45592A (fr) 2016-07-07 2019-05-15 Ironwood Pharmaceuticals Inc Promédicaments à base de phosphore de stimulateurs de sgc
EP3481818B1 (en) * 2016-07-07 2023-09-06 Cyclerion Therapeutics, Inc. Novel processes for preparation of soluble guanylate cyclase stimulators
WO2018009602A2 (en) 2016-07-07 2018-01-11 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Novel processes for preparation of soluble guanylate cyclase stimulators
MY199759A (en) 2016-09-02 2023-11-21 Tisento Therapeutics Inc Fused bicyclic sgc stimulators
EA038096B1 (ru) * 2016-09-23 2021-07-06 Сайклерион Терапьютикс, Инк. ПРИМЕНЕНИЕ СТИМУЛЯТОРОВ sGC ДЛЯ ЛЕЧЕНИЯ НЕАЛКОГОЛЬНОГО СТЕАТОГЕПАТИТА (NASH)
SG10201913595YA (en) 2016-09-30 2020-02-27 Vertex Pharma Modulator of cystic fibrosis transmembrane conductance regulator, pharmaceutical compositions, methods of treatment, and process for making the modulator
JP7101688B2 (ja) 2016-10-11 2022-07-15 バイエル・ファルマ・アクティエンゲゼルシャフト ｓＧＣ刺激薬とミネラルコルチコイド受容体拮抗薬とを含む組み合わせ
CN109890379A (zh) 2016-10-11 2019-06-14 拜耳制药股份公司 包含sGC活化剂和盐皮质激素受体拮抗剂的组合产品
US11180493B2 (en) 2016-11-08 2021-11-23 Cyclerion Therapeutics, Inc. SGC stimulators
MA49235B1 (fr) 2016-12-09 2021-02-26 Vertex Pharma Modulateur de régulateur de conductance transmembranaire de fibrose kystique, compositions pharmaceutiques, procédés de traitement et procédé de fabrication du modulateur
EP3554488A2 (en) 2016-12-13 2019-10-23 Cyclerion Therapeutics, Inc. Use of sgc stimulators for the treatment of esophageal motility disorders
US10575950B2 (en) 2017-04-18 2020-03-03 Twelve, Inc. Hydraulic systems for delivering prosthetic heart valve devices and associated methods
US10433961B2 (en) 2017-04-18 2019-10-08 Twelve, Inc. Delivery systems with tethers for prosthetic heart valve devices and associated methods
US10702378B2 (en) 2017-04-18 2020-07-07 Twelve, Inc. Prosthetic heart valve device and associated systems and methods
US10792151B2 (en) 2017-05-11 2020-10-06 Twelve, Inc. Delivery systems for delivering prosthetic heart valve devices and associated methods
US10646338B2 (en) 2017-06-02 2020-05-12 Twelve, Inc. Delivery systems with telescoping capsules for deploying prosthetic heart valve devices and associated methods
US10709591B2 (en) 2017-06-06 2020-07-14 Twelve, Inc. Crimping device and method for loading stents and prosthetic heart valves
EP3634402B1 (en) 2017-06-08 2026-01-21 Vertex Pharmaceuticals Incorporated Methods of treatment for cystic fibrosis
US10729541B2 (en) 2017-07-06 2020-08-04 Twelve, Inc. Prosthetic heart valve devices and associated systems and methods
US10786352B2 (en) 2017-07-06 2020-09-29 Twelve, Inc. Prosthetic heart valve devices and associated systems and methods
BR112020000941A2 (pt) 2017-07-17 2020-07-21 Vertex Pharmaceuticals Incorporated métodos de tratamento para fibrose cística
TWI799435B (zh) 2017-08-02 2023-04-21 美商維泰克斯製藥公司 製備化合物之製程
WO2019055859A1 (en) 2017-09-14 2019-03-21 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. TREATMENT OF METABOLIC SYNDROME BY SGC STIMULATOR
IL273831B2 (en) 2017-10-19 2024-10-01 Vertex Pharma Crystalline forms and compositions of cftr modulators
WO2019081456A1 (en) 2017-10-24 2019-05-02 Bayer Aktiengesellschaft USE OF SGC ACTIVATORS AND STIMULATORS COMPRISING A BETA2 SUBUNIT
CN111757874B (zh) 2017-12-08 2024-03-08 弗特克斯药品有限公司 用于制备囊性纤维化跨膜传导调节因子的调节剂的方法
EP3498298A1 (en) 2017-12-15 2019-06-19 Bayer AG The use of sgc stimulators and sgc activators alone or in combination with pde5 inhibitors for the treatment of bone disorders including osteogenesis imperfecta (oi)
MA51305A (fr) 2017-12-19 2020-10-28 Cyclerion Therapeutics Inc Stimulateurs de sgc
EP4249469A3 (en) * 2018-01-10 2023-12-27 Cyclerion Therapeutics, Inc. Novel processes and intermediates for the preparation of soluble guanylate cyclase stimulators
WO2019161534A1 (en) * 2018-02-22 2019-08-29 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Novel processes and intermediates for preparation of soluble guanylate cyclase stimulators
CN108129387B (zh) * 2018-01-31 2020-05-22 南京药石科技股份有限公司 一种合成2-氮杂二环[4．1．0]庚烷-1-甲酸盐酸盐的制备方法
TWI810243B (zh) 2018-02-05 2023-08-01 美商維泰克斯製藥公司 用於治療囊腫纖化症之醫藥組合物
US11414439B2 (en) 2018-04-13 2022-08-16 Vertex Pharmaceuticals Incorporated Modulators of cystic fibrosis transmembrane conductance regulator, pharmaceutical compositions, methods of treatment, and process for making the modulator
WO2019211081A1 (en) 2018-04-30 2019-11-07 Bayer Aktiengesellschaft The use of sgc activators and sgc stimulators for the treatment of cognitive impairment
US11508483B2 (en) 2018-05-30 2022-11-22 Adverio Pharma Gmbh Method of identifying a subgroup of patients suffering from dcSSc which benefits from a treatment with sGC stimulators and sGC activators in a higher degree than a control group
SG11202100092QA (en) 2018-07-11 2021-02-25 Cyclerion Therapeutics Inc USE OF sGC STIMULATORS FOR THE TREATMENT OF MITOCHONRIAL DISORDERS
SG11202103662VA (en) * 2018-12-05 2021-06-29 Urovant Sciences Gmbh Vibegron for the treatment of overactive bladder symptoms
AU2019396622B2 (en) * 2018-12-13 2024-11-07 Nxt Biomedical, Llc Blood oxygenation treatment methods and devices
CA3126778A1 (en) 2019-01-17 2020-07-23 Bayer Aktiengesellschaft Methods to determine whether a subject is suitable of being treated with an agonist of soluble guanylyl cyclase (sgc)
BR102019016950A2 (pt) * 2019-08-15 2021-02-23 Inst De Pesquisa Ensino Ciencia E Tecnologia Aplicada Inst Galzu forma de dosagem intrauretral de medicamento; e dispositivo
KR20220128984A (ko) * 2019-10-29 2022-09-22 사이클리온 테라퓨틱스, 인크. sGC 자극제를 사용한 당뇨병성 신장병증의 치료
WO2021167458A1 (en) 2020-02-21 2021-08-26 Universiteit Maastricht Use of a soluble guanylate cyclase (sgc) stimulator or of a combination of a sgc stimulator and an sgc activator for conditions wherein the heme group of sgc is oxidized or wherein sgc is deficient in heme
EP4110396A1 (en) 2020-02-26 2023-01-04 Universiteit Maastricht Therapeutic combination for the treatment of brain ischemia and said therapeutic combination for use in the treatment of brain ischemia
CN111440315B (zh) * 2020-04-28 2021-07-02 中国科学院长春应用化学研究所 一种自修复热塑性聚脲弹性体及其制备方法
CN112142716B (zh) * 2020-10-29 2021-08-31 山东新时代药业有限公司 一种5元杂芳基取代的吡嗪衍生物及其应用
CN112569179B (zh) * 2020-12-25 2022-12-27 上海交通大学医学院附属第九人民医院 一种可注射水凝胶体系及其制备方法
CN114957087A (zh) * 2022-04-13 2022-08-30 湖南复瑞生物医药技术有限责任公司 一种帕罗韦德中间体制备方法
CN115932092A (zh) * 2022-12-02 2023-04-07 中国科学院昆明植物研究所 玛咖产品中添加有pde-5抑制剂的检测方法与应用
US20240408116A1 (en) * 2023-06-08 2024-12-12 Ilylt, Llc Compositions for enhancing sexual pleasure with reduced pharmaceutical load of pde5 inhibitor
US12329775B2 (en) 2023-08-15 2025-06-17 Soundbites Public Benefit Corporation Composition and method for treating hearing loss
CN117582909B (zh) * 2024-01-19 2024-04-02 天津凯莱英医药科技发展有限公司 一种连续生产5-单硝酸异山梨酯的系统和方法

Family Cites Families (86)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US3773919A (en) 1969-10-23 1973-11-20 Du Pont Polylactide-drug mixtures
US3995631A (en) 1971-01-13 1976-12-07 Alza Corporation Osmotic dispenser with means for dispensing active agent responsive to osmotic gradient
US4203440A (en) 1978-10-23 1980-05-20 Alza Corporation Device having variable volume chamber for dispensing useful agent
US4627850A (en) 1983-11-02 1986-12-09 Alza Corporation Osmotic capsule
EP0192963B1 (de) 1985-02-27 1988-07-20 Werkzeugmaschinenfabrik Oerlikon-Bührle AG Schwingungsmesseinrichtung für ein Spiralkegelradgetriebe auf einer Zahnradprüfmaschine
IL92966A (en) 1989-01-12 1995-07-31 Pfizer Dispensing devices powered by hydrogel
US5721365A (en) 1989-09-15 1998-02-24 Us Health N-substituted piperazine NONOates
US5304121A (en) 1990-12-28 1994-04-19 Boston Scientific Corporation Drug delivery system making use of a hydrogel polymer coating
US5324280A (en) 1990-04-02 1994-06-28 Alza Corporation Osmotic dosage system for delivering a formulation comprising liquid carrier and drug
US5155137A (en) 1990-09-20 1992-10-13 The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Department Of Health And Human Services Complexes of nitric oxide with polyamines
DE69223157T2 (de) 1991-09-24 1998-06-10 The Government Of The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Department Of Health And Human Services, Bethesda, Md. Sauerstoff-substituierte derivate von nucleophil-stickstoffoxid-addukten und ihre verwendung als stickstoffoxid-donor-prodrugs
WO1993011433A1 (en) 1991-12-05 1993-06-10 Wallac Oy Luminescent lanthanide chelates
US5814666A (en) 1992-04-13 1998-09-29 The United States As Represented By The Department Of Health And Human Services Encapsulated and non-encapsulated nitric oxide generators used as antimicrobial agents
US5632981A (en) 1992-08-24 1997-05-27 The United States Of America As Represented By The Department Of Health And Human Services Biopolymer-bound nitric oxide-releasing compositions, pharmaceutical compositions incorporating same and methods of treating biological disorders using same
US5405919A (en) 1992-08-24 1995-04-11 The United States Of America As Represented By The Secretary Of Health And Human Services Polymer-bound nitric oxide/nucleophile adduct compositions, pharmaceutical compositions and methods of treating biological disorders
US5691423A (en) 1992-08-24 1997-11-25 The United States Of America As Represented By The Department Of Health And Human Services Polysaccharide-bound nitric oxide-nucleophile adducts
US5910316A (en) 1992-08-24 1999-06-08 The United States Of America, As Represented By The Department Of Health And Human Services Use of nitric oxide-releasing agents to treat impotency
US5886026A (en) 1993-07-19 1999-03-23 Angiotech Pharmaceuticals Inc. Anti-angiogenic compositions and methods of use
AU685178B2 (en) 1993-10-08 1998-01-15 United States Of America, Represented By The Secretary, Department Of Health And Human Services, The Use of nitric oxide-releasing compounds as hypoxic cell radiation sensitizers
JP2928079B2 (ja) 1994-02-14 1999-07-28 永信薬品工業股▲ふん▼有限公司 １−（置換ベンジル）−３−（置換アリール）縮合ピラゾール類、その製造法及びその用途
US5700830A (en) 1994-11-22 1997-12-23 The United States Of America As Represented By The Department Of Health And Human Services Use of nitric oxide-releasing agents for reducing metastasis risk
US5470862A (en) 1995-02-03 1995-11-28 Ohmeda Pharmaceutical Products Division Inc. Substituted pyrazolyl compounds and methods employing such compounds
US6099562A (en) 1996-06-13 2000-08-08 Schneider (Usa) Inc. Drug coating with topcoat
MX9710256A (es) 1995-06-21 1998-03-31 Shionogi & Co Derivados de amino biciclicos y antagonistas pgd2 que contienen los mismos.
US5714511A (en) 1995-07-31 1998-02-03 The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Department Of Health And Human Services Selective prevention of organ injury in sepsis and shock using selection release of nitric oxide in vulnerable organs
US6069166A (en) 1996-12-12 2000-05-30 Shionogi & Co., Ltd. Fused heterocyclic benzenecarboxamide derivatives and PGD2 antagonists comprising them
NZ336143A (en) 1996-12-13 2002-05-31 Shionogi & Co Benzothiophenecarboxamide derivatives and pgd 2 antagonists comprising them
DE19744026A1 (de) 1997-10-06 1999-04-08 Hoechst Marion Roussel De Gmbh Pyrazol-Derivate, ihre Herstellung und ihre Verwendung in Arzneimitteln
PL199236B1 (pl) 1998-07-08 2008-08-29 Sanofi Aventis Deutschland N-Aryloamidy kwasów sulfonyloaminokarboksylowych podstawionych siarką, sposób ich wytwarzania, środek farmaceutyczny i zastosowanie N-aryloamidów kwasów sulfonyloaminokarboksylowych podstawionych siarką
DE19830430A1 (de) 1998-07-08 2000-01-13 Hoechst Marion Roussel De Gmbh Schwefelsubstituierte Sulfonylamino-carbonsäure-N-arylamide, ihre Herstellung, ihre Verwendung und sie enthaltende pharmazeutische Präparate
DE19834047A1 (de) 1998-07-29 2000-02-03 Bayer Ag Substituierte Pyrazolderivate
DE19834044A1 (de) 1998-07-29 2000-02-03 Bayer Ag Neue substituierte Pyrazolderivate
GB9824310D0 (en) 1998-11-05 1998-12-30 Univ London Activators of soluble guanylate cyclase
MXPA01006108A (es) 1998-12-17 2002-09-18 Alza Corp Conversion de capsulas de gelatina rellenas de liquido en sistemas de liberacion controlada mediante multiples recubrimientos.
US6342249B1 (en) 1998-12-23 2002-01-29 Alza Corporation Controlled release liquid active agent formulation dosage forms
DE19942809A1 (de) 1999-09-08 2001-03-15 Bayer Ag Verfahren zur Herstellung substituierter Pyrimidinderivate
DE19943635A1 (de) 1999-09-13 2001-03-15 Bayer Ag Neuartige Aminodicarbonsäurederivate mit pharmazeutischen Eigenschaften
US20010051624A1 (en) 2000-04-12 2001-12-13 Jones Thomas R. Method and compositions for the treatment of allergic conditions using PGD2 receptor antagonists
WO2001078697A2 (en) 2000-04-12 2001-10-25 Merck Frosst Canada & Co. Method and compositions for the treatment of allergic conditions using pgd2 receptor antagonists
US6878522B2 (en) 2000-07-07 2005-04-12 Baiyong Li Methods for the identification of compounds useful for the treatment of disease states mediated by prostaglandin D2
AR031176A1 (es) * 2000-11-22 2003-09-10 Bayer Ag Nuevos derivados de pirazolpiridina sustituidos con piridina
PE20020870A1 (es) 2001-02-13 2002-11-18 Aventis Pharma Gmbh 6,7,8,9-tetrahidro-5h-benzocicloheptenil aminas aciladas
TWI243164B (en) 2001-02-13 2005-11-11 Aventis Pharma Gmbh Acylated indanyl amines and their use as pharmaceuticals
TWI241190B (en) 2001-02-13 2005-10-11 Aventis Pharma Gmbh 4-Fluoro-N-indan-2-yl benzamide and its use as pharmaceutical
PE20020856A1 (es) 2001-02-13 2002-11-11 Aventis Pharma Gmbh 1,2,3,4-tetrahidronaftil aminas aciladas
US6511911B1 (en) 2001-04-03 2003-01-28 Advanced Micro Devices, Inc. Metal gate stack with etch stop layer
CA2459515A1 (en) 2001-09-07 2003-03-20 Kazuhiko Torisu Indole derivatives
WO2003022813A1 (en) 2001-09-07 2003-03-20 Ono Pharmaceutical Co., Ltd. Indole derivatives, process for producing the same and drugs containing the same as the active ingredient
SE0200411D0 (sv) 2002-02-05 2002-02-05 Astrazeneca Ab Novel use
SE0200356D0 (sv) 2002-02-05 2002-02-05 Astrazeneca Ab Novel use
DE10216145A1 (de) 2002-04-12 2003-10-23 Bayer Ag Verwendung von Stimulatoren der löslichen Guanylatcyclase zur Behandlung von Glaukom
DE10220570A1 (de) 2002-05-08 2003-11-20 Bayer Ag Carbamat-substituierte Pyrazolopyridine
JPWO2003097042A1 (ja) 2002-05-16 2005-09-15 塩野義製薬株式会社 Ｐｇｄ２受容体拮抗剤
JP4484108B2 (ja) 2002-05-16 2010-06-16 塩野義製薬株式会社 Ｐｇｄ２受容体拮抗作用を有する化合物
SE0201635D0 (sv) 2002-05-30 2002-05-30 Astrazeneca Ab Novel compounds
TW200307542A (en) 2002-05-30 2003-12-16 Astrazeneca Ab Novel compounds
SE0202241D0 (sv) 2002-07-17 2002-07-17 Astrazeneca Ab Novel Compounds
DE10244810A1 (de) * 2002-09-26 2004-04-08 Bayer Ag Neue Morpholin-überbrückte Indazolderivate
MXPA05003456A (es) 2002-10-04 2005-07-05 Millennium Pharm Inc Antagonistas del receptor de pgd2 para el tratamiento de enfermedades inflamatorias.
AU2003297398B2 (en) 2002-12-20 2009-09-24 Amgen Inc. Asthma and allergic inflammation modulators
UA80871C2 (en) * 2003-04-29 2007-11-12 Pfizer Ltd 5,7-diaminopyrazolo[4,3-d]pyrimidines useful in the treatment of hypertension
EP1479679A1 (en) 2003-05-19 2004-11-24 Aventis Pharma Deutschland GmbH Triazole-derivatives as factor Xa inhibitors
MXPA06001506A (es) 2003-08-04 2006-05-15 Pfizer Prod Inc Formas de dosificacion de inhibidores de la proteina de transferencia de colesteril ester e inhibidores de la hmg-coa reductasa.
US8309608B2 (en) 2003-11-06 2012-11-13 Sanofi-Aventis Deutschland Gmbh Use of eNOS transcription enhancers in the cell therapy of ischemic heart diseases
US20100144864A1 (en) 2007-04-05 2010-06-10 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Soluble guanylate cyclase (sgc) modulators for treatment of lipid related disorders
CN101939053A (zh) 2007-09-06 2011-01-05 默沙东公司 可溶性的鸟苷酸环化酶活化剂
WO2009094242A1 (en) 2008-01-24 2009-07-30 Merck & Co., Inc. Angiotensin ii receptor antagonists
RU2010150451A (ru) * 2008-05-10 2012-06-20 Байер Шеринг Фарма Акциенгезельшафт (DE) Стимуляторы ргц и их комбинации для лечения нарушения слуха
WO2010065275A1 (en) 2008-11-25 2010-06-10 Merck Sharp & Dohme Corp. Soluble guanylate cyclase activators
EP2401265B1 (en) 2009-02-26 2016-09-14 Merck Sharp & Dohme Corp. Derivatives of 1-pyri(mid)in-2-yl-pyrazole-4-carboxylic acid which are useful for therapy or prophylaxis of cardiovascular diseases
US20130178475A1 (en) 2010-03-17 2013-07-11 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. sGC STIMULATORS
EP2549875B1 (en) 2010-03-25 2015-05-13 Merck Sharp & Dohme Corp. Soluble guanylate cyclase activators
WO2011135894A1 (ja) 2010-04-27 2011-11-03 日本電気株式会社 情報処理端末およびその制御方法
EP2575473B1 (en) 2010-05-27 2016-01-20 Merck Sharp & Dohme Corp. Soluble guanylate cyclase activators
EA026692B1 (ru) * 2010-06-30 2017-05-31 Айронвуд Фармасьютикелз, Инк. Стимуляторы sgc
EP2632551B1 (en) 2010-10-28 2016-07-06 Merck Sharp & Dohme Corp. Soluble guanylate cyclase activators
WO2012064559A1 (en) 2010-11-09 2012-05-18 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Sgc stimulators
EP2702055A1 (en) * 2011-04-11 2014-03-05 Nerviano Medical Sciences S.r.l. Pyrazolyl-pyrimidine derivatives as kinase inhibitors
ES2638144T3 (es) 2011-12-21 2017-10-18 Bayer Intellectual Property Gmbh Bencilpirazoles sustituidos
EP2797915B1 (en) 2011-12-27 2016-07-13 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. 2-benzyl-3-(oxazole/thiazole)-5-(pyrimidin-2-yl)-1(H)-pyrazole derivatives as stimulators of the soluble guanylate cyclase (sGC) for the treatment of e.g. hypertension or heart failure
DE102012200352A1 (de) 2012-01-11 2013-07-11 Bayer Intellectual Property Gmbh Substituierte, annellierte Imidazole und Pyrazole und ihre Verwendung
WO2014047111A1 (en) * 2012-09-18 2014-03-27 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Sgc stimulators
CA2885645A1 (en) 2012-09-19 2014-03-27 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Sgc stimulators
RS63108B1 (sr) 2013-03-15 2022-04-29 Cyclerion Therapeutics Inc Sgc stimulatori
US20160311826A1 (en) 2013-12-11 2016-10-27 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. Sgc stimulators
EP3094327A1 (en) 2014-01-13 2016-11-23 Ironwood Pharmaceuticals, Inc. USE OF sGC STIMULATORS FOR THE TREATMENT OF NEUROMUSCULAR DISORDERS

Also Published As

Publication number Publication date
CN110016020A (zh) 2019-07-16
US20190167679A1 (en) 2019-06-06
KR102502937B1 (ko) 2023-02-23
CN109369635A (zh) 2019-02-22
ES2911276T3 (es) 2022-05-18
CN109369635B (zh) 2023-06-30
IL285564A (en) 2021-09-30
CA2907111C (en) 2023-10-24
CN108912111B (zh) 2021-09-14
ES2966517T3 (es) 2024-04-22
AU2023202058B2 (en) 2025-03-20
WO2014144100A2 (en) 2014-09-18
MX2021008281A (es) 2022-06-14
IL270646B (en) 2021-01-31
US20160031903A1 (en) 2016-02-04
AU2023202058A2 (en) 2023-05-25
JP2020143092A (ja) 2020-09-10
PL2970243T3 (pl) 2020-06-01
US10639308B2 (en) 2020-05-05
US20170137439A1 (en) 2017-05-18
CN108912111A (zh) 2018-11-30
CN109384778A (zh) 2019-02-26
SI3660013T1 (sl) 2022-05-31
AU2019203606B9 (en) 2021-04-01
EA201591743A8 (ru) 2017-12-29
JP6709000B2 (ja) 2020-06-10
AU2023202058A1 (en) 2023-05-04
SI2970243T1 (sl) 2020-04-30
CA2907111A1 (en) 2014-09-18
US20200316065A1 (en) 2020-10-08
HUE059178T2 (hu) 2022-10-28
LT2970243T (lt) 2020-03-10
IL279695B (en) 2021-08-31
US10183021B2 (en) 2019-01-22
EP2970243B1 (en) 2019-11-27
US20160347738A1 (en) 2016-12-01
IL285564B2 (en) 2024-06-01
BR112015023349A2 (pt) 2017-07-18
AU2019203606A1 (en) 2019-06-13
CN110016020B (zh) 2022-07-26
ME03664B (me) 2020-10-20
IL285564B1 (en) 2024-02-01
WO2014144100A3 (en) 2014-11-06
HRP20200276T1 (hr) 2020-05-29
EP2970243A2 (en) 2016-01-20
IL241641B (en) 2019-11-28
KR102362835B1 (ko) 2022-02-14
HUE048543T2 (hu) 2020-07-28
US11207323B2 (en) 2021-12-28
EP3998260B1 (en) 2023-11-01
JP2019034952A (ja) 2019-03-07
JP2017160225A (ja) 2017-09-14
US20230106002A1 (en) 2023-04-06
AU2014227862A1 (en) 2015-11-12
AU2019203606B2 (en) 2021-03-25
CY1122919T1 (el) 2021-10-29
US9586937B2 (en) 2017-03-07
CY1125178T1 (el) 2024-12-13
PL3660013T3 (pl) 2022-05-02
MX361208B (es) 2018-11-30
KR20220025191A (ko) 2022-03-03
ES2774295T3 (es) 2020-07-20
CN109384778B (zh) 2022-12-13
LT3660013T (lt) 2022-04-11
PT2970243T (pt) 2020-03-05
US20160375022A1 (en) 2016-12-29
EA201890641A2 (ru) 2018-07-31
AU2014227862B2 (en) 2019-02-28
KR20210020181A (ko) 2021-02-23
JP6267384B2 (ja) 2018-01-24
JP6267385B2 (ja) 2018-01-24
KR20150129002A (ko) 2015-11-18
KR102218771B1 (ko) 2021-02-19
US10517874B2 (en) 2019-12-31
DK2970243T3 (da) 2020-03-02
RS59981B1 (sr) 2020-03-31
EA031746B1 (ru) 2019-02-28
HK1221723A1 (zh) 2017-06-09
CN105408328B (zh) 2018-11-16
AU2021204292A1 (en) 2021-07-22
IL279695A (en) 2021-01-31
EA201890641A3 (ru) 2018-11-30
HRP20220376T1 (hr) 2022-07-22
EP3998260C0 (en) 2023-11-01
PT3660013T (pt) 2022-04-12
CN105408328A (zh) 2016-03-16
JP2016517432A (ja) 2016-06-16
JP7072602B2 (ja) 2022-05-20
JP2017178946A (ja) 2017-10-05
EA201591743A1 (ru) 2016-02-29
US20170136019A1 (en) 2017-05-18
AU2021204292B2 (en) 2023-01-05
HK1213541A1 (en) 2016-07-08
MX2015012473A (es) 2016-04-19
EP3660013B1 (en) 2022-01-19
MX384408B (es) 2025-03-14
EA033168B1 (ru) 2019-09-30
DK3660013T3 (da) 2022-03-28
AU2014227862C1 (en) 2019-05-30
US9481689B2 (en) 2016-11-01
EP3998260A1 (en) 2022-05-18
EP3660013A1 (en) 2020-06-03

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US11207323B2 (en) sGC stimulators
HK40074054B (en) Sgc stimulators
HK40004506A (en) Compounds or pharmacetical salts thereof, as well as uses and pharmceutical compositions thereof
HK40030924B (en) Sgc stimulators
HK40030924A (en) Sgc stimulators
HK40004506B (en) Compounds or pharmacetical salts thereof, as well as uses and pharmceutical compositions thereof
BR122020022333B1 (pt) Composto estimulador de guanilato ciclase solúvel, composição farmacêutica, e, uso do composto
HK1221723B (zh) Sgc刺激剂
HK1213541B (en) Sgc stimulators
EA048488B1 (ru) СТИМУЛЯТОРЫ sGC