RS50147B - Kontinualni postupak za proizvodnju sirćetne kiseline reagovanjem metanola sa ugljenmonoksidom u tečnoj reakcionoj sredini koja sadrži katalitički efikasnu količinu rodijuma - Google Patents

Abstract

Kontinualni postupak za proizvodnju sirćetne kiseline reagovanjem metanola sa ugljen monoksidom u tečnoj reakcionoj sredini koja sadrži katalitički efikasnu količinu rodijuma; od vece od 50 ppm do manje od 14 tez.% vode; sirćetnu kiselinu; so rastvornu u reakcionoj sredini na temperaturi reakcije u količini kojom se postiže da se održi koncentracija jonskog jodida u opsegu od 2 do 20 tez. % efikasnog kao stabilizatora katalizatora i kopromotora; metil jodid; i od 0.5 do 30 tez.% metil acetata, zatim dobijanje sirćetne kiseline iz dobijenog proizvoda reakcije, naznačen time, što obuhvata: smanjenje kontaminacije proizvoda sirćetne kiseline karbonilnim nečistoćama pomoću održavanja u reakcionoj sredini u toku reakcije manje od 5 tez.% metil jodida. Prijava sadri još 15 zahteva.

Description

Oblast pronalaska

Ovaj pronalazak je usmeren na poboljšanje procesa za karbonizaciju metanola radi dobijanja sirćetne kiseline. Određenije, poboljšani postupak ovog pronalaska smanjuje stvaranje karbonilnih nečistoća u reakciji karbonizacije time što se reakcija vodi sa malim količinama metil jodida.

Stanje tehnike

Postoje brojni trenutno korišćeni postupci za proizvodnju sirćetne kiseline. Jedan od komercijalno najkorisnijih je katalizovana karbonizacija metanola sa ugljen monoksidom, sada poznato kao Monsantno postupak. Ovaj postupak karbonizacije metanola, kako je dato u U.S. No. 3,769,329 ('329 patent) izdatomPaulikui pripisan Monsanto kompaniji, je postupak koji se koristi za proizvodnju većeg dela sirćetne kiseline tržišno dostupne širom sveta.

Postupak koristi katalizator koji obuhvata rodijum, bilo rastvoren ili drugačije dispergovan u tečnom reakcionom medijumu i katalizatorom promotorom koji sadrži halogen kao stoje dato primerom metil jodida. Rodijum se može uvesti u reakcioni sistem u bilo kom od mnogih oblika, i to nije bitno, osim ako je moguće da se prepozna tačna priroda polovine rodijuma u aktivnom katalitičkom kompleksu. Slično, priroda halidnog aktivatora nije rodijuma u aktivnom katalitičkom kompleksu. SLično, priroda halidnog aktivatora nije kritična. '329 patent objavljuje veoma veliki broj prikladnih halidnih aktivatora, od kojih su većina organski jodidi. Najtipičnije i korisnije, reakcija se izvodi sa katalizatorom koji je rastvoren u tečnom reakcionom medijumu kroz koji se neprekidno pušta gas ugljen monoksid da pravi mehuriće.

'329 patent ukazuje da tečni reakcioni medijum mmože biti bilo koji rastvarač kompatibilan sa sa sistemom katalizatora i može da uključi, na primer, čist alkohol koji reaguje, ili njegove smeše sa željenim krajnjim proizvodom karbonske kiseline i/ili estara ova dva jedinjenja. Poželjni rastvarač i reakcioni medijum za proces je željena karbonska kiselina sama, tj. sirćetna kiselina kada se metanol karbonizuje dajući sirćetnu kiselinu. Reakcioni medijum obuhvata poželjno rodijum, metanol, metil jodid, metil acetat, sirćetnu kiselinu i vodu.

Važno, '329 patent ukazuje da značajna količina vode treba da bude prisutna u reakcionoj smeši radi postizanja zadovoljavajući visoke brzine reakcije. Dalje, patent ukazuje da smanjenje sadržaja vode reakcionog medijuma vodi ka proizvodnji estarskog proizvoda suprotnog karbonskoj kiselini. Zaista, Evropska patentna prijava 055,618, takođe pripisan Monsanto kompaniji, pokauje da tipično oko 14-15 mas% vode je prisutno u reakcionom medijumu tipičnog postrojenja sirćetne kiseline koje koristi ovu tehnologiju, Slično, Hjortkjaer and Jansen [Ind.Eng.Chem., Prod Res. Dev. 16, 281-285 (1977)] su pokazali da povećanje vode od 0 do 14 mas% vode povećava brzinu reakcije karbonizacije metanola.

Evropska patentna prijava 055,618 pokazuje da rodijum teži da istaloži reakcioni medijum. Ova tendencija je najizraženija za vreme toka destilacionih operacija na razdvajanju proizvoda sirćetne kiseline od reakcionog medijuma kada se sadržaj ugljen monoksida katalitičkog sistema smanji. Tendencija za rodijum da istaloži reakcioni medijum raste kako sadržaj vode reakcionog medijuma opada. U sladu sa tim, na osnovu tehnika '329 patenta i Evropske patentne prijave EP 055,618, značajna količina vode je potrebna u reakcionom medijumu da bi se pobedila tendencija rodijuma da taloži tj. da se održi katalitička stabilnost.

Poželjno, komercijalna sirćetna kiselina je anhidrovana ili skoro anhidrovana ("glacijalna"). Regeneracija sirćetne kiseline u anhidrovanom ili skoro anhidrovanom obliku iz reakcionog medijuma koji sadrži 14-15 mas% vode, tj. odvajanje sirćetne kiseline od vode, uključuje značajne troškove energije za destilaciju i/ili dodatne faze obrade.

Poboljšanja su napravljena osnovnom Monsanto postupku datu primerima u patentu '329. Od interesa za ovaj pronalazak su ona poboljšanja koja su dozvolila rad postupka pri koncentracijama vode ispod 14 mas%. Zajedno pridruženi U.S. Patent Nos. 5,001,259; 5,026,908; 5,144,068; i Evropski patent No. 161,874B2 svi obezbeđuju poboljšane postupke karbonizacije metanola gde se sadržaj vode održava značajno ispod 14 mas%. Kao što je prikazano u ovim patentima, sirćetna kiselina se proizvodi iz metanola u reakcionom medijum koji sadrži metil acetat, metil halid, posebno metil jodid i rodijum prisutne u katalitički efikasnoj koncentraciji. Patenti takođe objavljuju neočekivano otkriće da katalitička stabilnost i produktivnost karbonizacionog reaktora može da se održi na iznenađujuće visokim nivoima, čak i sa vrlo malim koncentracijama vode, tj. 4 mas% ili manje, u reakcionom medijumu (uprkos opštoj industrijskoj praksi održavanja približno 14-15 mas% vode) održavanjem u reakcionom medijumu, zajedno sa katalitički efikasnom količinom rodijuma, najmanje konačne količine vode, metil acetat i metil jodid, i određenu koncentraciju jodidnih jona uz jodisni sadržaj koji je prisutan kao metil jodid ili drugi organski jodid. Jodidni jon je predstavljen kao jednostavna so, sa poželjnim litijum jodidom. Ovi patenti nas uče da su koncentracije metil acetatnih i jodidnih soli značajni parametri koji utiču na brzinu karbonizacije metanola radi dobijanja sirćetne kiseline posebno pri niskim koncentracijama vode.

Uopšteno, United STates Patent No. 5,144,068 i povezani patenti navedeni gore pokazuju da su poželjni visoki nivoi metil jodida. Značajno Slike 4, 16 i 22 '068 oatenta, kao i Tabela 2, kolona 9, redovi 41-54 '068 patenta. U.S.Patent No. 5,281,751 objavljuje da primena litijum jodida i proizvoljno metil jodida u reakcionim sistemima daje velike przine prevođenja u proizvodni sistem sirćetne kiseline.

Primenom relativno visokih koncentracija metil jodida, metil acetata i jodidne soli, dobija se iznenađujući stepen katalitičke stabilnosti i produktivnosti reaktora čak i kada reakcioni medijum sadrži izuzetno niske koncentracije vode. Stoga, ovi patentirani postupci dozvoljavaju proizvodnju sirćetne kiseline pri nižim koncentracijama vode nego što je bilo ranije poznato u nauci. U.S.Patent Nos. 5,001,259; 5,026,908; i 5,144,068 i Evropski patent No. 0 161 874 B2 su ovde uključeni referencom.

Pored toga, kako se proces karbonizacije metanola izvodi pri rastućinižim koncentracijama vode pojavili su se drugi problemi. Određeno, rad pri ovom novom niskom režimu vode pogoršalo je neke nečistoće u proizvodu sirćetnoj kiselini. Kao rezultat, proizvod sirćetne kiseline dobijen gore opisanom karbonizacijom sa malo vode je često manjkav u odnosu na permanganatno vreme zahvaljujući prisustvu u njemu malih delova preostalih nečistoća. Pošto je dovoljno permanganatno vreme važan komercijalni test koji kiseli proizvod mora da zadovolji za mnoge primene, prisustvo u njemu takvih nečistoća koje smanjuju permanganatno vreme je nepoželjno[ Ullman' s Encyclopedia of Industrial Chemistry,(Ulmanova enciklopedija industrijske hernije, "Sirćetna kiselina") "Acetic Acid", Volume Al, str. 56, 5<th>ed]. Od posebnog značaja su određena karbonima jedinjenja i nezasićena karbonima jedinjenja, posebno acetaldehidi i njegovi derivati, krotonaldehidi i 2-etil krotonaldehid (koje se smatraju kao nezasićene nečistoće). Ipak druga karbonilna jedinjenja za koja se zna da utiču na permanganatno vreme su aceton, metil etil keton, butiraldehid i 2-etil butiraldehid. Stoga, ove karbonilne nečistoće utiču na komercijalni kvalitet i prihvatljivost proizvoda sirćetne kiseline. Ako koncentracija karbonilnih nečistoća stigne samo 10-15 ppm, komercijalna vrednost proizvoda sirćetne kiseline će biti svakako negativno pogođena. Kako je ovde korišćen izraz "karbonil" znači jedinjenja koja sadrže aldehidne ili ketonske funkcionalne grupe i ta jedinjenja mogu ili ne moraju da imaju nezasićenje.

U članku Watson,The Cativa™ Process for the Production of Acetic Acid, (Cativ<a>™ proces za proizvodnju sirćetne kiseline),Chem.Ind. (Dekker) (1998) 75 Catalvsis of Organic Reactions (75 Kataliza organskih reakcija), str. 369-380 se pretpostavlja da su poboljšani rodijum katalitički sistemi povećali stalne nivoe rodijum-acil vrsta koji će formirati slobodne acetaldehide pri većoj brzini. Veća brzina formiranja acetaldehida može dovesti do povećane proizvodnje jedinjenja koja redukuju permanganat.

Tačan hemijski put u okviru procesa karbonizacije metanola koji vodi do proizvodnje krotonaldehida, 2-etil krotonaldehida i drugih jedinjenja koja redukuju permanganat nije dobro dat. Jedna poznata teorija o formiranju nečistoća krotonaldehida i 2-etil krotonaldehida u procesu karbonizacije metanola je da su one rezultat reakcija aldol i ukršteni-aldol koncenzacija polazeći od acetaldehida. Kako teoretski ove nečistoće počinju sa acetaldehidom, mnogi prethodno predloženi postupci kontrole karbonilnih nečistoća su bili usmereni ka uklanjanju acetaldehida i od acetaldehida dobijenih karbonilnih nečistoća iz reakcionog sistema.

Uobičajene tehnike koje su korišćene za uklanjanje nečistoća acetaldehida i karbonila su uključivale tretiranje sirćetne kiseline sa oksidantima, ozonom, vodom, metanolom, aminima i sličnim. Uz to, svaka od ovih tehnika može ili ne može da se kombinuje sa destilacijom sirćetne kiseline. Najtipičniji tretman za prečišćavanje uključuje seriju destilacija proizvoda, sirćetne kiseline. Slično, poznato je da uklanjanje karbonilnih nečistoća iz irganskih tokova tretiranjem organskih tokova sa aminskim jedinjenjem kao što je hidroksil amin koji reaguje sa karbonilnim jedinjenjima formirajući oksime praćeno destilacijom radi odvajanja prečišćenog organskog proizvoda iz oksimskog reakcionog proizvoda. Međutim, ovaj postupak tretiranja proizvoda, sirćetne kiseline, povećava cenu procesa.

U United States Patent No. 5,625,095 za Miura et al. i PCT International Application No PCT/US97/18711, Publication No. WO 98/17619 obajvljeni su razni postupci uklanjanja acetaldehida i drugih nečistoća iz rodijum katalizovanog postupka proizvodnje sirćetne kiseline. Obično, ovi postupci uključuju ekstrahovanje neželjenih nečistoća iz procesnih tokova radi smanjenja koncetracije acetaldehida u sistemu.

Prilazi gore opisani su postigli određeni nivo uspeha u kontroli koncentracije karbonilnih nečistoća u sirćetnoj kiselini dobijenoj karbonizacijom metanola. Pored toga, čak i sa primenom ovih starijih metoda uklanjanja, acetaldehidne i karbonilne nečistoće koje dolaze od acetaldehida, posebno, krotonaldehid i 2-etil krotonaldehid, nastavljaju da budu problem u proizvodu, sirćetnoj kiselini, proizvedenoj karbonizacijom metanola. Prema tome, ostaje potreba za postupkom za kontrolu karbonilnih nečistoća u proizvodu, sirćetnoj kiselini proizvedenoj karbonizacijom metanola, posebno onim koji se može izvesti ekonomično bez dodavanja nečistoćama u proizvodu, sirćetnoj kiselim ili uključivanja dodatnih proizvodnih faza. Otkriveno je da smanjeni nivoi vodonika vode ka poboljšanom profilu nečistoća.

SAŽETAK PRONALASKA

Poboljšani postupak ovog pronalaska neočekivano smanjuje karbonilne nečistoće, posebno acetaldehide i karbonilne nečistoće koje potiču od acetaldehida. Inventivni postupak se fokusira na smanjenje stvaranja acetaldehida, i time stvaranja njegovih derivata, krotonaldehida i 2-etil krotonaldehida, pre nego da se fokusira na uklanjanje acetaldehida i karbonilnih nečistoća koje potiču od acetaldehida iz reakcionog sistema. Stoga, poboljšani postupak ovog pronalaska obezbeđuje koristi povezane sa promenama u herniji reakcije karbonizacije radi smanjenja stvaranja acetaldehida, krotonaldehida i 2-etil krotonaldehida pre nego dodatnom opremom ili fazama postupka za njihovo uklanjanje nakon što su se stvorile.

Dodatne koristi dolaze i od postupka ovog pronalaska. "Rad postupka karbonizacije metanola se može izvoditi i pri režimu sa malo vode ne žrtvujući katalitičku stabilnost. Poboljšani postupak ne zahteva proraene u reakcionoj ili destilacionoj opremi. Poboljšani postupak smanjuje zahteve koji su sada postavljeni pred destilacioni blok postrojenja, stoga otčepljuje destilaciju i čisti put za dodatno probacivanje.

U skladu sa ovim pronalaskom, dat je poboljšani postupak za proizvodnju sirćetne kiseline reagovanjem metanola sa ugljen-monoksidom u tečnom reakcionom medijumu koji sadrži rodijum katalizator, stabilizator/ko-promoter katalizatora koji je jonski jodidni stabilizator/kc promoter, vodu, sirćetnu kiselinu, metil jodid, i metil acetat i naknadno regenerisanu sirćetnu kiselinu iz dobijenog reakcionog proizvoda. Jonski jodid će poteći od bili koje od mnogih rastvornih soli koje su korisne. Videće se da je koncentracija jodidnog jona u ovom katalitičkom sistemu ono što je važno a ne katjona povezanog sa jodidom, i da pri datoj molearnoj koncentraciji jodida priroda katjona nije značajna koliko dejstvo koncentracije jodida. Bilo koja so metala, ili bilo koja so bilo kog organskog katjona, se može koristiti obezbeđujući da je so dovoljno rastvorna u reakcionom medijumu da obezbedi željeni nivo jodida. Takođe jonski jodid stabilizator/ko-promoter može biti u obliku rastvorne soli alkalnog ili zemnoalkalnogg metala ili kvaternerna amonijum ili fosfonijum so koja će stvoriti efikasnu količinu jodidnog jona u reakcionoj smeši. Jodidne ili acetatne soli litijuma, natrijuma, kalijuma su posebno korisne. Poboljšanje obuhvata smanjenje zagađenja proizvoda sirćetne kiseline karbonilnih nečistoćama održavanjem u reakcionom medijumu za vreme toka reakcije (a) od oko konačne (0.1 mas%) do manje od oko 14 mas% vode, (b) soli rastvorne u reakcionom medijumu na reakcionoj temperaturi u količini koja je sposobna da održi koncentraciju jonskog jodida u opsegu od oko 2 do oko 20 mas% efikasnom kao stabilizator katalizatora i ko-promoter, (c) 5 mas% ili manje metil jodida, (d) od oko 0.5 mas% do oko 30 mas% metil acetata, (e) katalitički efikasnu koncentraciju rodijuma.

Obično, so je kvaternerni amonijum, fosfonijum ili so člana grupe koju čine metali Grupe IA i IIA periodnog sistema elemenata koji obezbeđuju efikasnu količinu jonskog jodida. Obiman ali ne iscrpljen spisak je dat u Tabeli V, United States Patent No. 5,026,98 zaSmith et al.,čije otkriće je ovde uključeno referencom. Najpoželjnije, so je litijum jodid ili litijum acetat.

Tipično, metil jodid se održava u reakcionom medijumu u opsegu koncentracija od oko 1 do oko 5 mas%, gde je obično poželjno od oko 2 do 4 mas%. Koncentracija vode u reaktoru je poželjno od oko 1.0 do oko 10 mas% reakcionog medijuma.

Podijum je poželjno prisutan u reakcionom medijumu na povišenim nivoima, od oko 500 i 5000 masenih delova po milionu. Od oko 600 do oko 2000 masenih delova po milionu rodijuma je tipičnija u reakcionom medijumu, dok je opseg od oko 750 do oko 1500 masenih delova po milionu rodijuma poželjnija u okviru opsega.

OPIS ODREĐENIH OSTVARENJA

Sa uspehom prethodnih poboljšanja u herniji reakcije karbonizacije, posebno kod redukcije koncentracije vode koja se održava tokom reakcije, uvideli smo da kako se koncentracija vode smanjuje, karbonilne nečistoće, tj. acetaldehid i karbonilne nečistoće koje potiču od acetaldehida, posebno, krotonaldehid i 2-etil krotonaldehid, dramatično rastu. Iako nema definitivno priznatih hemijskih puteva u okviru karbonizacione jednačine koji vode do formiranja acetaldehida, krotonaldehida, i 2-etil krotonaldehida, shvatili smo da je stvaranje tih nečistoća problem sa više aspekata. Zaista, drugi faktori mogu takođe da utiču na njihovu proizvodnju. Nađeno je da u skladu sa ovim pronalaskom brzina stvaranja acetaldehida je pod velikim uticajem koncentracije metil jodida u reaktoru.

Otkrili smo da održavanjem koncentracija metil jodida na ili ispod nivoa prethodno priznatih kao korisnih, posebno pri niskim koncentracijama vode, proizvodnja acetaldehida i njegovih derivata, posebno krotonaldehida i 2-etil krotonaldehida, je dramatično smanjena. Prethodno je ranijoj tehnici, metil jodid je održavan u koncentracijama od oko 5 mas% ili višim. Održavanjem koncentracije metil jodida tokom reakcije karbonizacije na oko 5 mas% ili manje, sasvim neočekivano, našli smo da je proizvodnja acetaldehida, krotonaldehida i 2-etil krotonaldehida značajno smanjena. Poželjno je metil jodid prisutan sa manje od 5 mas%.

Tipičan homogeni reakcioni sistem koji je upotrebljen, za postupak ovog pronalaska sadrži (a) tečno fazni karbonizacioni reaktor, (b) tzv. "flašer" (isparivač), i (c) "metil jodid-sirćetna kiselina razdvojnu kolonu". Karbonizacioni reaktor je tipično autoklav sa mešanjem u kome se reagujući tečni sadržaji održavaju automatski na konstantnom nivou. U ovaj reaktor se stalno uvodi svež metanol, dovoljno vode da se održi najmanje konačna (>50 ppm i poželjno pri najmanje oko 0.1 mas%) koncentracija vode u reakcionom medijumu, regenerisani katalizacioni rastvor sa dna flašera i regenerisani metil jodid i metil acetat sa gornjeg dela metil jodid - sirćetna kiselina razdvojne kolone. Destilacioni sistem se može koristiti da dalje preradi kondenzovan tok iz gornjeg dela flašera. Ostatak iz flašera se vraća u reaktor. Ugljen monoksid se neprekidno uvodi i detaljno disperguje u okviru karbonizacionog reaktora. Gasovita pročišćavačka struja je ispuštena iz reaktora da se spreči stvaranje gasovitih nus proizvoda i da održi uspostavljeni parcijalni pritisak ugljen rnonoksida pri datom totalnom pritisku reaktora. Temperatura i pritisak reaktora se kontrolišu postupcima poznatim u nauci.

Tečni postupak se crpi iz karbonizacionog reaktora pri brzini dovoljnoj da se tamo održi konstantan nivo i uvodi se u flašer na mestu između njegovog vrha i dna. U flašera katalitički rastvor se povuče kao bazni tok pretežno sirćetna kiselina koja sadrži rodijum katalizator i jodidnu so zajedno sa manjim količinama metil acetata, metil jodida i vode, dok zbijeni gornji deo flašera sadrži uglavnom sirovi proizvod, sirćetnu kiselinu zajedno sa metil jodidom, metil acetatom i vodom. Deo ugljen rnonoksida i vodonika zajedno sa gasovitim nus proizvodima kao što su metan, vodonik i ugljen dioksid izlazi na vrh flašera.

Proizvod suva sirćetna kiselina (<1500 ppm vode) je pokupljena sa dna metil jodid - sirćetna kiselina razdvojne kolone (može se takođe povući kao bočni tok blizu osnove) za krajnje prečišćavanje po želji postupcima poznatim onima koji su vični nauci i koji su van delokruga ovih pronalazaka. Gornji deo iz metil jodid - sirćetna kiselina razdvajača koji sadrži uglavnom metil jodid, metil acetat i vodu, se vraća u karbonizacioni reaktor.

Sledeći specifični primeri su dati u svrhu boljeg ilustrovanja pronalaska. Ovi primeri ne trba, međutim, da ograniče i skanje delokrug pronalaska na bilo koji način i ne treba da se tumače kao davaoci uslova, parametara ili vrednosti koje se isključivo moraju koristiti radi izvođenja ovog pronalaska.

Primer 1-3

Kontinualne karbonizacije metanola su izvedene u reakcionom sistemu kao što je gore opisano, koji uključuje reaktor sa mešanjem, flašer, i metil jodid-sirćetna kiselina razdvojnu kolonu. Izuzev za varirajuće koncentracije metil jodida reakcioni uslovi su ponovljeni za svaki od sledećih primera da pokažu efekat smanjenog metil jodida na stvaranje acetaldehida, krotonaldehida i 2-etil krotonaldehida. Reakcioni uslovi su dati u Tabeli 1.

Svaki put su postignuti uslovi stabilnog stanja pre skupljanja podataka o nečistoćama rukujući stalnoi reaktorom da se održe constantni sciljni sastavi i uslovi reakcije, kao što je prikazano u Tabeli 1. Onda, za najmanje 12 sati nakon toga, podaci su sakupljani i šeme su održavane da ukažu na je karbonizaciona reakcija bila u ustaljenom režimu rada.

Rezultati iz Primera 1-3 su dati u Tabeli 1. S obzirom na Tabelu 1, vrednosti su podaci bilansa mase uzeti tokom najmanje 12-očasovnog perioda pri ustaljenom režimu rada. Rezultati Primera 1 i 3 svaki predstavlja pojedinačni protok bilansa mase. Rezultati Primera 2 su prošek dva radna perioda masenog bilansa.

Acetaldehid iz reaktora je sakupljen da pokaže da čak i gde koncentracija acetaldehida u reaktoru prelazi 500 ppm, rad pri koncentracijama metil jodida od oko 5 mas% ili manje će smanjiti brzinu stvaranja acetaldehida, u poređenju sa radom pri višim koncentracijama metil jodida.

Brzina stvaranja nečistoća za acetaldehid, krotonaldehid i 2-etil krotonaldehid se meri iz vrednosti koncentracija i brzina protoka iz toka proizvoda sirove sirćetne kiseline reakcionog sistema. Ovaj tok je kondenzovana gornja frakcija iz flašera, tj. to je napojni tok za maetil jodid-sirćetna kiselina razdvojnu kolonu. Rezultati brzine stvaranja nečistoća su prijavljeni kao prinos prostor-vreme (STY) izraženi kao molovi karbonilne nečistoće proizvedene po litru vrelog nepobuđenog reakcionog rastvor po satu (mol/l-hr x 10<*5>).

Kako podaci u Tabeli 1 pokazuju, održavanjem metil jodidne koncentracije tokom reakcije karbonizacije na i poželjno ispod 5 mas%, brzina stvaranja acetaldehida se značajno smanjila, kao i brzina stvaranja nezasićenih, krotonaldehida i 2-etil krotonaldehida. Na nivou od 2% metil jodida u reaktoru, proizvodnja acetaldehida je 2.5 puta manja nego pri 6.7 mas% metil jodida i proizvodnja nezasićenih nečistoća je više nego 4 puta manja. Ovo značajno smanjenje u brzini stvaranja acetaldehida je pokazano u Tabeli 1 kao i odnos brzine stvaranja cetaldehida preka brzinu stvaranja sirćetne kiseline u raznim primerima, kao i odnos brzine stvaranja nezasićenih prema brzini stvaranja sirćetne kiseline. U Tabeli 1, "nezasićeni" se odnosi na zbir krotonaldehida i 2-etil krotonaldehida.

Iako je pronalazak ilustrovan prethodnim primerima, pronalazak ne treba smatrati time ograničenim; već pre, pronalazak obuhvata celinu objavljene materije. Razne modifikacije i ostvarenja se mogu uraditi ne odstupajući od duha i delokruga ovog pronalaska.

Claims (16)

1. Kontinualni postupak za proizvodnju sirćetne kiseline reagovanjem metanola sa ugljen monoksidom u tečnoj reakcionoj sredini koja sadrži katalitički efikasnu količinu rodijuma; od veće od 50 ppm do manje od 14 tež.% vode; sirćetnu kiselinu; so rastvornu u reakcionoj sredini na temperaturi reakcije u količini kojom se postiže da se održi koncentracija jonskog jodida u opsegu od 2 do 20 tež. % efikasnog kao stabilizatora katalizatora i ko-promotora; metil jodid; i od 0.5 do 30 tež.% metil acetata, zatim dobijanje sirćetne kiseline iz dobijenog proizvoda reakcije, naznačen time što obuhvata: smanjenje kontaminacije proizvoda sirćetne kiseline karbonilnim nečistoćama pomoću održavanja u reakcionoj sredini u toku reakcije manje od 5 tež.% metil jodida.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je pomenuta so kvaternerna amonijum ili fosfonijum so ili so iz grupe koja se sastoji od metala iz Grupe IA i Grupe IIA periodnog sistema.

3. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što je so litijum jodid ili litijum acetat.

4. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što je so kvaternerna amonijum so ili fosfonijum jodid ili acetat.

5. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što je so jodid ili acetat natrijuma ili kalijuma.

6. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se metil jodid održava u reakcionoj sredini u opsegu od 1 tež.% do manje od 5 tež.%.

7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, što se metil jodid održava u reakcionoj sredini u opsegu od 2 do 4 tež.%.

8. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se voda održava u reakcionoj sredini u opsegu od 1,0 tež.% do 10 tež.% vode.

9. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je so rastvorna u reakcionoj sredini na temperaturi reakcije prisutna u količini kojom se postiže da se održi koncentracija jonskog jodida od 2 tež.% do 20 tež.% odabrana iz grupe koja sadrži litijum jodid, litijum acetat, kvaternerne amonijum soli acetata, kvaternerne amonijum soli jodida5fosfonijum soli jodida, fosfonijum soli acetata, kao i druge rastvorne soli iz Grupe IA i Grupe IIA, i njihove smeše.

10. Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, Što se metil jodid održava u reakcionoj sredini u opsegu od 1 tež.% do manje od 5 tež.%.

11. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time što se metil jodid održava u reakcionoj sredini u opsegu od 2 tež.% do 4 tež.%.

12. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se voda održava u reakcionoj sredini u opsegu od 0,1 tež.% do manje od 14 tež.% vode.

13. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time, što se voda održava u reakcionoj sredini u opsegu od 1,0 tež.% do 10 tež.% vode.

14. Postupak prema zahtevu 1, koji obuhvata održavanje koncentracije rodijuma u reakcionoj sredim od 500 do 5000 delova na milion rodijuma po težini.

15. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što se pomenuta koncentracija rodijuma u pomenutoj reakcionoj sredini održava u opsegu od 600 do 2000 delova na milion rodijuma po težini.

16. Postupak prema zahtevu 15, naznačen time, što se pomenuta koncentracija rodijuma u pomenutoj reakcionoj sredini odražava u opsegu od 750 do 1500 delova na milion po težini