ME00009B

ME00009B - Suspenzioni koncentrati na bazi ulja

Info

Publication number: ME00009B
Application number: MEP-2008-51A
Authority: ME
Inventors: Ronald Vermeer; Peter Baur; Frank Rosenfeldt
Original assignee: Bayer Cropscience Ag
Priority date: 2001-06-21
Filing date: 2002-06-10
Publication date: 2010-06-10
Also published as: CN1245076C; DK1401272T3; IL159149A0; EP1656831B1; DE10129855A1; CZ296426B6; ES2309837T3; ZA200309705B; US20040157745A1; US20070066489A1; RU2335897C2; EG23236A; EP1401272A1; IN2002MU00490A; NZ530233A; HUP0401227A3; YU99803A; KR20040008195A; CA2451130C; AR033778A1

Abstract

SUSPENZIONI KONCENTRATI NA BAZI ULJA SUSPENZIONI KONCENTRATI NA BAZI ULJA Pronalazak se odnosi na nove suspenzione koncentrate na baziulja, koji sadrže najmanje jednu agrohemijski delotvomu supstancu, čvrstu na sobnoj temperaturi, najmanje jedan pojačivač penetracije, najmanje jedno biljno ulje, najmanje jedan nejonski tenzid, odn. pomoćno disperziono sredstvo i/ili najmanje jedan anjonski tenzid, odn. pomoćno disperziono sredstvo, a u datom slučaju, jedan ili više aditiva,iz grupe emulgatora, antipenušavaca, sredstava za konzerviranje, antioksidanata, boja i/ili punilaca, na postupak za pripremanje takvih suspenzionih koncentrata ina njihovu upotrebu radiprimene delotvomih supstanci koje sadrže. Pronalazak se odnosi na nove suspenzione koncentrate na bazi ulja, koji sadrže najmanje jednu agrohemijski delotvomu supstancu, čvrstu na sobnoj temperaturi, najmanje jedan pojačivač penetracije, najmanje jedno biljno ulje, najmanje jedan nej o nski tenzid, odn. pomoćno disperziono sredstvo i/ili najmanje jedan anjonski tenzid, odn. pomoćno disperziono sredstvo, a u datom slučaju, jedan ili više aditiva,iz grupe emulgatora, antipenušavaca, sredstava za konzerviranje, antioksidanata, boja i/ili punilaca, na postupak za pripremanje takvih suspenzionih koncentrata ina njihovu upotrebu radi primene delotvomih supstanci koje sadrže.

Description

Suspenzioni koncentrati na bazi ulja

Ovaj se pronalazak odnosi na nove suspenzione koncentrate, na bazi ulja, agrohernijskih delotvomih supstanci, na postUpak za pripremanje ovih formulacija i na njihovu upotrebu radi primene delo omih supstanci koje sadrže.

Već su postali poznati mnogobrojni bezvodni suspenzioni koncentrati agrohernijskih delotvomih supstanci.Tako su u EP-A O 789 999 opisane formulacije ovog tipa kojpored delotvome supstance i ulja sadrže smešu različitih tenzida,

-izmedu ostalih i takve koji služe kao pojačavači penetracije (prodiranja) -,kao i

hidrofobizirani·slojeviti alumosilikat kao sredstvo za zgušnjavanje. Stabilnost ovog

. preparata je dobra. Medutim, nedostatak je što je, ako je sredstvo za zgušnjavanje prisutno, proizvodnja usled toga skuplja. Osim toga, sredstvo za zgušnjavanje uvek apsorbuje jedan deo upotrebljene količine pojačivača penetracije, koji zbog toga

nije potpuno iskorišćen.

Osim toga, na osnovu US-A 6 165 940 već su poznati nevodeni suspenztoru

\. koncentrati, u kojima je pored agrohemijske delotvome supstance, pojačavača penetracije i tenzida, odn. smeše tenzida, prisutan neki organski rastvarač, pri

čemu kao takvi rastvarači u obzir dolaze takođe iparafinsko ulje ili estar biljnog ulja. Biološka efikasnost i stabilnost rastvora ("čorbe') za prskanje, koji se pripremaju razblaživanjem ovih formulacija sa vodom, ipak nije uvek dovoljna.

Sada su pronađeni novi suspenzioni koncentrati na bazi ulja, koji se sastoje od najmanje jedne agrohernijske delotvome supstance, čvrste na sobnoj

temperaturi,

najmanje jednog pojačivača penetracije,

najmanje jednog biljnog ulja,

najmanje jednog ne-jonskog tenzida, odn. pomoćnog sredstva za dispergo vanje i/ili najmanje jednog anjonskog tenzida, odn. pomoćnog sredstva za dispergovanje i

u datom slučaju, jednog ili više aditiva iz grupe, emulgatora, antipenušavaca, konzervancionih sredstava, antioksidanata, boja i/ili inertnih punilaca.

Osim toga, pronađeno je da suspenzioni koncentrati na bazi ulja, na osnovu pronalaska, mogu da se pripreme ako se međusobno pomešaju

najmanje jedna agrohemijski delotvoma supstanca, čvrsta na sobnoj temperaturi,

najmanje jedan pojačivač penetracije, najmanje jedno biljno ulje,

najmanje jedan ne-jonski tenzid, odn.pomoćno sredstvo za dispergovanje i/ili najmanje jedan anjonski tenzid, odn. pomoćno sredstvo za dispergovanje

l

u datom slučaju, jedan ili više aditiva iz grupe, emulgatora, antipenušavaca, konzervancionih sredstava, antioksidanata, boja i/ili inertnih punilaca,

pa se, u datom slučaju, dobijena suspenzija zatim samelje.

Najzad, pronađeno je da su suspenzioni koncentrati na bazi ulja, na osnovu pronalaska, veoma pogodni za nanošenje prisutne (upotrebljene) agrohemijske delotvome supstance, na biljke i/ili u njihov životni prostor.

Kao naročito neočekivano treba istaći da su suspenzioni koncentrati na bazi ulja, na osnovu pronalaska, veoma stabilni i pored toga što sadrže sredstvo za zgušnjavanje. Takođe je neočekivano da oni pokazuju znatno bolju biološku efikasnost u odnosu na slično pripremljene već poznate formulacije. Inače, suspenzioni koncentrati na bazi ulja, prema pronalasku, što se tiče njihove aktivnosti, neočekivano prevazilaze i analogne preparate, koji pored drugih komponenata sadrže, ili samo pojačivač penetracije ili samo biljno ulje. Takav sinergetski efekt nije bio predvidiv na osnovu prethodno opisanog stanja tehnike.

Suspenzioni koncentrati na bazi ulja, na osnovu pronalaska, odlikuju se takođe i nizom prednosti. Tako je njihovo pripremanje jevtinije od pripremanja odgovarajućih formulacija, u kojma su prisutna sredstva za zgušnjavanje. Dalje, prednost je, što pilikom razblaživanja sa vodom, koncentrata na·osnovu pronalaska, ne dolazi ni do značajnog stvaranja skrame ni do stvaranja pahuljica koje smetaju, što je čest slučaj kod odgovarajućih već poznatih preparata. Najzad, formulacije na osnovu pronalaska, povoljno deluju na biološku efikasnost prisutnih aktivnih komponenata, tako da se, u poređenju sa postojećim preparatima, ostvaruje ili veća efikasnost, ili je potrebno manje delotvome supstance.

Pod čvrstim, agrohemijskim delotvornim supstancama, u vezi sa ovim predmetom, podrazumevaju se sve uobičajene supstance za tretiranje biljaka, čija tačka topljenja leži iznad 20 °C. Prvenstveno će biti pomenuti fungicidi, baktericidi, insektici i, akaracidi, nematicidi, moluskicidi, herbicidi, regulatori rasta biljaka, supstance koje su hrana za biljke i repelenti.

Kao primeri fungicida mogu se pomenuti:

2-anilino-4-metil-&-ciklopropil-pirimidin; 2',6-' dibromo-2-metil-4-' trifluorometoksi-4' tritluorometil-1,3-tiazol-5-karboksanilid; 2,6-dihloro-N-(4-tritluorometilbenzil)-benz amid; (E)-2-metoksimino-N-metil-2-(2-fenoksifenil)-acetamid; 8-hidroksihinolinsul fat; metil-(E)-2-{ [6-(2-cijanofenoksi)-pirimidin-1-iloksi]-fenil}-3-metoksiakrilat; me til-(E)-metoksimino[alfa-(o-toliloksi)-o-tolil]-acetat; Z-fenilfenol (0PP), aldimorf, am propilfos, anilazin, azakonazol,

benalaksil, benodanil, benomil, binapakril, bifenil, bitertanol, blasticidin-S,

bromukonazol, bupirimat, butiobat,

kalcijum-polisulfid, kaptafol, kaptan, karbendazim, karboksin, hinometionat, (kinometionat), hloroneb, hloropikrin, hlorotalonil, hlozolinat, kufraneb, cimoksanil, ciprokonazol, ciprofuram, karpropamid,

dihlorofen, duklobutrazol, dihlofluanid, diklomezin, dikloran, dietofenkarb,

difenokonazol, dimetirimol, dimetomorf, dinikonazol, dinokap, difenilamin, dipirition, ditalimfos, ditianon, dodin, drazoksolon,

edifenfos, epoksikonazol, etirimol, etridiazol,

fenarimol, fenbukonazol, fenfuram, fenitropan, fenpiklonil, fentinacetat, fentinhidroksid, ferbam, ferimzon, fluazinam, fludioksonil, tluoromid, flukinkonazol, flusilazol, flusulfamid, flutolanil, flutriafol, folpet, fozetil-aluminijum, ftalid, fuberidazol, furalaksil, furmecikloks, fenheksamid,

gvazatin,

heksahlorobenzol, heksakonazol, himeksazol,

imazalil, imibenkonazol, iminoktadin, iprobenfos (lBP), iprodion, izoprotiolan, iprovalikarb,

kasugamicin, preparati bakra, kao: bakar-hidroksid, bakar-naftenat, bak-ar

oksihlorid, bakar-sulfat, kakar-oksid, oksin-bakar i bordovska-smeša,

mankoper, mankozeb, maneb, mepanipirim, mepronil, metalaksil, metkonazol, metasulfokarb, metfuroksam, metiram, metsulfovaks, miklobutanil,

nikal-dimetilditiokarbamat, nitrotal-izopropil, nuarimol, ofurac, oksadiksil, oksamokarb, oksikarboksin,

i'

pefurazoat, penkonazol, pencikuron, fosdifen, pimaricin, piperalin, polioksin, probenazol, prohloraz, procimidon, propamokarb, propikonazol, propineb, pirazofos, pirifenoks, pirimetanil, pirokilon,

kintozen (PCNB), kinoksifen,

sumporisumpornipreparati,

tebukonazol, tekloftalam, teknazen, tetrakonazol, tiabendazol, ticiofen, tiofanat metil, tiram, tolklofos-metil, tolilfluanid, triadimefon, triadimenol, triazoksid, trihlamid, triciklazol, tridemorf, flutnizol, triforin, tritikonazol, trifloksistrobin,

validamicin A, vinklozolin,

cineb, ciram i

2-[2-(1-hlor-ciklopropil)-3-(2-hlorfenil)-2-hidroksipropil]-2,4-dihidro-[1,2,4]-triazol

-3-tion.

Kao primeri baktericida mogu se pomenuti:

bronopol, dihlorofen, nitrapirin, nikal-dimetilditiokarbamat, kasugamicin, oktilinon, furan-karbonska kiselina, oksitetraciklin, probenazol, streptomicin, tekloftalam, bakar-sulfat i drugi preparati bakra.

Kao primeri inskticida, akaricida i nematicida mogu se pomenuti:

abamektin, acefat, akrinatrin, alanikarb, aldikarb, alfametrin, amitraz, avermektin, AZ 60541, azadirahtin, azinfos A, azinfos M, azociklotin, bacilus turingienzis, 4-bro mo-2-(4-hlorfenil)-1-(etoksimetil)-5-(trifluorometil)-1H-pirol-3-karbonitril, bendio karb, benfurakarb, bensultap, betaciflutrin, bifentrin, BPMC, brofenproks, bromofos A, bufenkarb, buprofezin, butokarboksin, butilpiridaben,

kaduzafos, karbaril, karbofuran, karbofenotion, karbosulfan, kartap, hloetokarb, hloretoksifos, hlorfenvinfos, hlorfluazuron, hlonnefos, N-[(6-hloro-3-piridinil) metil]-N'-cijano-N-metil-etamimidamid, hlorpirifos, hlorpirifos M, cis-resmetrin, klocitrin, klofentezin, cijanofos, cikloprotrinciflutrin, cihalotrin, ciheksatrin, cipermetrin, ciromazin,

deltametrin, demeton-M, demeton-S, demeton-S-metil, diafentiuron, diazinon, dihlofention, dihlorvos, diklifos, dikrotofos, dietion, diflubenzuron, dimetoat, dimetilvinfos, dioksation, disulfoton,

emamektin, esfenvalerat, etiofenkarb, etion, etofenproks, etoprofos, etrimfos, fenamifos, fenazakin, fenbutatinol_s:sid, fenitrotion, fenobukarb, fenotikarb, fenoksikarb, fenpropatrin, fenpirad, fenpiroksimat, fention, fenvalerat, fipronil, fluazuron, flucikloksuron, :flucitrinat, flufenoksuron, flufenproks, fluvalinat, fonofos, formotion, fostiazat, fubfenproks!furatiokarb,

HCH, heptenfos, heksaflumuron, heksitiazoks,

imidakloprid, ip.(obenfos, izazofos, izofenfos, izoprokarb, izoksation, ivermektin, lambda-Cihalotrin, lufenuron,

malation, mekarbam, mevinfos, mezulfenfos, metaldehid, metakrifos, metamidofos, metidation, metiokarb, metomil, metolkarb, milbemektin, monokrotofos, moksidektin,

naled, NC 184, nitenpiram,

ometoat, oksamil, oksidemeton M, oksideprofos,

paration paration M, permetrin, fentoat, forat, fozalon, fosmet, fosfamidon, foksim, pirimikarb, pirimifos M, pirimifos profenofos, promekarb, propafos, propoksur, protiofos, protoat, pimetrozin, pirahlofos, piridafention, piresmetrin, piretrum, piridaben, pirimidifen, piriproksifen,

kinalfos,

salition, sebufos, silafluofen, sulfotep, sulprofos,

tebufenozid, tebufenpirad, tebupirimifos, teblubenzuron, teflutrin, temefos, terbam, terbufos, tetrahlorvinfos, tiakloprid, tiafenoks, tiametoksam, tiodikarb, tiofanoks, tiometon, tionazin, turingiensin, tralometrin, trans:tlutrin, triaraten, triazofos, triazuron, tihlorfon, tri:tlumuron, trimetakarb,

vamidotion, XMC, ksililkarb, zetametrin.

Kao primeri herbicida mogu se pomenuti:

anilidi, kao npr. diflufenican i propanil; akril-karbonske kiseline, kao npr. dihlor

pikolinska kiselina, dikamba i pikloJ!lill; ariloksialkan kiseline, kao npr. 2,4-D,

2,4-DB, 2,4-DP, fluoroksipir, MCPA, MCPP i triklopir; estri ariloksi-fenoksi-alkan kiselina, kao npr. diklofop-metil, fenoksaprop-etil, fluazifop-butil, haloksifop-metil i kizalo-fop-etil; azinoni, kao npr. hloridazon i norflurazon; karbamati, kao npr. hlorprofam, desmidifam, fenmedifam i profam; hloracetanilidi, kao npr. alahlor, acetohlor, butahlor, metazahlor, metolahlor, pretilahlor i propahlor, dinitroanilini, kao npr: orizalin, pendimetalin i trifluralin; difeniletri, kao npr. acifluorfen, bifenoks, fluoroglikofen, fomezafen, halozafen, laktofen i oksifluorfen; karbamidi, kao npr. hlortoluron, diuron, fluometuron, izoproturon, linuron i metabenztiazuron; hidroksilamini, kao npr. aloksidim, kletodim, cikloksidim, setoksidim i traloksidim; imidazolinoni, kao npr. imazetapir, imazametabenz,' imazapir i imazakin; nitriti, kao npr. bromoksinil, dihlobenil i joksinil; oksiacetamidi, kao npr. mefenacet; sulfonilkarbamidi, kao npr. amidosulfuron, bensulfuron-metil, hlorimuron-etil, hlorsulfuron, cinosulfuron, metsulfuron-metil, nikosulfuron, primisulfuron, pirazosulfuron-etil, tifensulfuron-metil, triasulfuron tribenuron-metil; tiolkarbamati, kao npr. butilati, cikloati, dialati, EPTC, esprokarb, molinati, prosulfokarb, tiobenkarb i trialati; triazini, kao npr. atrazin, cijanazin, simazin, simetrin, terbutrin i terbutilazin; triazinoni, kao npr. heksazinon, metamitron i metribuzin; drugi, kao npr. aminotriazol, benfurezati, bentazoni, cinmetilin, klomazo.ni, klopiralid, difenzokat, ditiopir, etofumezati, fluorohloridoni, glufozil).ati, glifozati, izoksaben, piridati, kinhlorak, kinmerak, sulfozati i tridifani. Osim toga mogu se pomenuti 4-amino-N-(1,1-dimetiletil)-4,5-dihidro-3-(1-metiletil)-5-okso-1H

-1,2,4-triazol-1-karboksamid i benzoeve kiseline ((((4,5-dihidro-4-metil-5-okso-3-

-propoksi-lH-1,2,4-triazol-1-il)karbonol)amino)sulfonil)-metilestar.

·U<-

l -

Kao primeri supstanci za ishranu biljaka mogu se pomenuti uobičajena neorganska i organska đubriva koja biljkama obezbeđuju makro- i/ili mikro-hranljive supstance.

Kao primeri repelenata mogu se pomenuti dietil-tolilamid, etilheksandiol 1

butopironoksiL

Kao sredstva koja pojačavaju penetraciju, u vezi sa ovim dolaze u obzir sve one supstance koje se· uobičajeno koriste da bi se poboljšalo prodiranje agrohemijskih

delotvomih supstanci u biljke. Prednost imaju alkanol-alkoksilati, formule

u kojoj

R-0-(-AO)mH (l)

R označava pravu ili razgranatu alkil-grupu sa 4 do 20 atoma ugljenika,

AO označava etilenoksid-ostatak, propilenoksid-ostatak, butilenoksid-ostatak ili smešu etilenoksid- i propilenoksid-ostataka ili butilenoksid-ostataka, a

m označava brojeve od 2 do 30.

Naročito povoljna grupa sredstava koja pojačavaju penetraciju su alkanol

alkoksilati, formule

u kojoj

(la)

R ima gore navedeno značenje,

EO označava -CHz-CHz-0-, a

n označava brojeve od 2 do 20.

Jedna dalja, naročito povoljna grupa sredstava koja pojačavaju penetraciju jesu alkanol-a:lkoksil lti, formule

R-0-(-EO-)p-(-PO-)q·H (lb)

u kojoj

R ima gore navedeno značenje,

EO označava -CHz-CHz-0-,

l

2

CH3

p označava brojeve od l do 10, a

q označava brojeve od l do 10.

Jedna dalja, naročito povoljna grupa sredstava koja pojačavaju penetraciju jesu alkanol-alkoksilati, formule

u kojoj

R ima gore navedeno značenje, EO označava -CH:rCHz-0.,

l

2

CH3

r označava brojeve odl do 10, a s označava brojeve od l do lO:

u kojoj

t označava brojeve od 8 do 13

a

u označava brojeve od 6 do 17.

U prethodno navedenim formulama

R označava ptvenstveno, butil, i-butil, n-pentil, i-pentil, neopentil, n-heksil,

i-heksil, n-oktil, i-oktil, 2-etil-heksil, nonil, i-nonil, decil, n-dodecil, i-dodecil, lauril, miristil, i-tridecil, trimetil-nonil, palmitil, stearil ili eikozil grupu.

Kao primer alkanol-alkoksilata, formule Oc) uzet je 2-etil-heksil-alkoksilat, formule

CH3-CH2-CH2-CH2-r-CH2-0- -(PO)e-(EO)s-H

Ci-fs

(lc-l)

u kojoj

EO označava -CHz-CHz-0-,

l

2

CH3

brojevi 8 i 6 predstavlaju prosečne vrednosti.

Naročito povoljni alkanol-alkoksilati, formule Od),jesujedinjenja te formule u kojoj t označava brojeve od 9 do 12, a

u označava brojeve od 7 do 9.

Gornjim formulama alkanol-alkoksilati su uopšteno definisani. Kod tih supstanci se radi o smeši supstanci navedenog tipa sa različitim dužinama lanaca. Zbog toga se indeksi izražavaju prosečnim vrednostima koje mogu i da odstupaju od celih brojeva.

Kao primer može biti pomenut alkanol-alkoksilat, formule Od), u kojoj t označava prosečnu vrednost 10;5 a

u označava prosečnu vrednost 8,4.

"

Alkanol-alkoksilati navedenih formula su poznati ili mogu da se pripreme prema poznatim postupcima (vidi WO 98-35 553, WO 00-35 278 iEP-A O 681865).

Kao biljna ulja, u obzir dolaze sva ulja koja se uobičajeno koriste u agrohemijskim sredstvima, a koja se mogu dobiti iz biljaka. Kao primeri mogu biti pomenuta, ulje suncokreta, ulje uljane repice, maslinovo ulje, ricinusno ulje, ulje repe, kukuruzno ulje, ulje iz semena pamuka i sojino ulje.

Suspenzioni koncentrati na bazi ulja, na osnovu pronalaska, sadrže bar jedan ne jonski tenzid, odn. pomoćno disperziono sredstvo i/ili bar jedan anjonski tenzid, odn. pomoćno disperziono sredstvo.

Kao ne-jonski tenzidi, odn. pomoćna disperziona sredstva, u obzir dolaze sve supstance tog tipa koje uobičajeno mogu da se koriste u agrohemijskim sredstvima. Prvenstveno , mogu da se pomenu blok-kopolimeri polietilenoksid polipropilenoksid,.polietilen-glikoletri linearnih alkohola, proizvodi reakcije masnih kiselina sa etilenoksidom i/ili propilenoksidom, zatim · polivinilalkohol, polivinilpirolidon, mešoviti polimeraizati polivinilalkohola i polivinilpiropidona, kao

i kopolimerizati (met)akrilne kiseline i estara (met)akrilne kiseline, dalje, alkiletoksilati i alkilariletoksilati, koji u datom slučaju, mogu biti fosfatizovani i, u datom slučaju, neutralisani sa bazama, pri čemu kao primer mogu da se pomenu sorbitoletoksilati, kao i derivati polioksialkilenamina.

Kao anjonski tenzidi, u obzir dolaze sve supstance tog tipa koje uobičajeno mogu da se koriste u agrohemijskim sredstvima. Prednost imaju soli alkalnih i zemnoalkalnih metala, alkilsulfonskih kiselina ili alkilarilsulfonskih kiselina.

Jedna dalja povoljna grupa anjonskih tenzida, odn. pomoćnih disperzionih sredstava, jesu u biljnom ulju malo rastvome soli polistirolsulfonskih kiselina, soli polivinilsulfonskih kiselina, soli kondenzacionih proizvoda naftalinsulfonske kiseline i formaldehida,

soli kondenzacionih proizvoda naftalinsulfonske kiseline, fenolsulfonske kiseline i formaldehida, kao i soli ligninsulfonske kiseline.

Kao aditivi, koje mogu da sadrže formulacije, prema pronalasku, u obzir dolaze emulgatori, antipenušavci, konzervansi, antioksidansi, boje i inertni punioci.

Prvenstveni emulgatori su etoksilovani nonilfenoli, proizvodi reakcije alkilfenola sa etilenoksidom i/ili propilenoksidom, etoksilovani arilalkilfenoli, zatim etoksilovani ili propoksilovani arilalkilfenoli, kao i sulfatizovani ili fosfatizovani arilalkil etoksilati, odn. toksi-propoksilati, pri čemu kao primer mogu da se pomenu derivati ·sorbitana, kao polietilenoksid-sorbitan-masne kiseline estri i sorbitan masne kiseline estri.

Kao antipenušavci u obzir dolaze sve supstance koje se za tu svrhu uobičajeno koriste u agrohemijskim sredstvima. Prvenstveno silikonska ulja i magnezijum stearat

Kao konzervansi u obzir dolaze sve supstance koje se za tu svrhu uobičajeno koriste u agrohemijskim sredstvima. Kao primer mogu da se pomenu Preventol® (finna Bayer AG) u Proxel®.

Kao antioksidansi u obzir dolaze sve supstance koje se za tu svrhu uobičaJeno koriste u agrohemijskim sredstvima. Prvenstveno, to je butilhidroksitoluol.

sredstvima

bojenje, cink-oksid i plavi pigment, kao i Permanentrot FGR

Kao inertni punioci u obzir dolaze sve supstance koje se za tu svrhu uobičajeno koriste u agrohemijskim sredstvima, koje ne deluju kao sredstva za zgušnjavanje.

To su prvenstveno neorganske čestice, kao karbonati, silikati i oksidi, kao i organske supstance, kao karbamid-formaldehidni kondenzati. Kao primeri mogu se pomenuti kaolin, rutil, silicijumdioksid, tzv. veoma dispergovana silicijumova kiselina, silikagel, kao i prirodni i sintetički silikati, izuzev talka.

Sadržaj pojedinačnih komponenata u suspenzionom koncentqltu na. bazi ulja, na osnovu pronalaska, može da se varira u širokom opsegu. Tako, koncentracije tznose

agrohemijskih delotvomih supstanci, obično između 5 i 30 mas.%, prvenstveno'izmedu 10 i 25 mas.%,

pojačivača penetracije, obično između 5 i 55 mas.%, prvenstveno između 15 i

40mas.%,

biljnog ulja, obično između 15 i 55 mas.%, prvenstveno izmedu 20 i 50 mas.%, tenzida, odn, pomoćnih sredstava za dispergovanje, obično edu 2,5 i

30 mas.%, prvenstveno između 5,0 i 25 mas.%, i

aditiva, obično između O i 25 mas.%, prvenstveno izmedu O i 20 mas.%.

Pripremanje suspenzionog koncentrata na bazi ulja, na osnovu pronalaska, izvodi se tako što se komponente međusobno mešaju uvek u željenim odnosima. Redosled prema kojem se sastojci međusobno mešaju je proizvoljan. Povoljno je da se čvrste komponente unesu fino izmlevene. Međutim, takođe je moguće da se posle mešanja sastojaka, nastala suspenzija podvrgne prvo grubom a zatim finom

mlevenju, tako da srednja veličina čestica iznosi ispod 20 J..lffi. Prednost imaju koncentrati u kojima čvrste čestice imaju prosečnu veličinu izmeđul i 10 !lill.

Prilikom izvođenja postupka, prema pronalasku, temperature mogu da se variraju u određenom opsegu. Obično se radi na temperaturama između 10 oc i 60 oc, prvenstveno između 15 oc i 40 °C.

Za izvođenje postupka prema pronalasku u obzir dolaze uobičajeni uređaji za mešanje i mlevenje, koji se koriste za pripremanje agrohemijskih formulacija.

Kod suspenzionih koncentrata na bazi ulja, na osnovu pronalaska, radi se o formulacijama koje ostaju stabilne i posle dužeg skladištenja na povišenim temperaturama ili na hladnoći, pošto se ne zapaža bilo kakav rast kristala. Razblaživanjem sa vodom one mogu da se prevedu u homogene tečnosti za prskanje. Primena ovih tečnosti za prskanje vrši se prema uobičajenim postupcima, dakle, na primer; prskanjem, polivanjem ili injektovanjem.

Upotrebljene količine suspenzionih koncentrata na bazi ulja, na osnovu pronalaska, mogu da se variraju u velikom opsegU.. On se određuje prema odgovarajućim agrohemijski delotvomim supstancama prema njihovom sadržaju u formulacijama.

Pomoću suspenzionih koncentrata na bazi ulja, na osnovu pronalaska, mogu agrohemijske delotvome supstance da se nanesu na biljke i/ili njihovo okruženje (životni prostor) na veoma podesan način. Prisutne agrohemijske delotvome supstance ispoljavaju pritom bolju biološku efikasnost, nego prilikom primene u obliku odgovarajućih, postojećih formulacija.

Pronalazak će biti bliže objašnjen pomoću sledećih primera.

Primeri oripremanja

Primer l

Za pripremanje suspenzionog konceptrata, uz mešanje na sobnoj temperaturi, unese se

48,4 g tiakloprida,

45,6 g smeše alkilarilsulfonata, etilheksanola i alkanoletoksilata,

40,0 g polioksietilen-sorbitol-oleata,

0,4 g silikonskog ulja i

0,8g butilhidroksitoluola u smešu

88,0 g 2-etil-heksil-alkoksilata, formule

CH3-{CH2)3--r-CH-2-O--(EO)s-(P0)-3-H

C2Hs (Ic-2)

u kojoj

EO označava -CHz-CHz-0-,

l

2

CH3

brojevi 5 i3 predstavljaju prosečne vrednosti

176,8 g suncokretnog ulja.

"

Posle završenog dodavanja meša se još 10 minuta na sobnoj temperaturi. Homogena suspenzija koja pritom nastaje, prvo se grubo melje, a zatim :fino, tako da se dobija suspenzija u kojoj 90% čestica čvrste supstance ima veličinu čestica ispod 6 m.

Primer 2

Za pripremanje suspenzionog koncentrata, uz mešanje na sobnoj temperaturi, unese se

78,2 g · tiakloprida,

40,0 g smeše kalcijum-alkilarilsulfonata, alkilfenoletoksilata i rastvora nafte,

40,0g polioksietilen-sorbitol-oleata,

0,4g .silikonskog ulja i

0,8g

usmešu

butilhidroksitoluola

80,0 g 2-etil-heksil-alkoksilata, formule (Ic-2) i

160,6 g suncokretnog ulja.

Posle završenog dodavanja meša se još 10 minuta na sobnoj temperaturi. Homogena susiJenzija koja pritom nastaje, prvo se grubo melje, a zatim :fino, tako da se dobija suspenzija u kojoj 90% čestica čvrste supstance ima veličinu čestica ispod 6 J.tm.

Primer 3

50,4 g tiakloprida,

27,5 g smeše alkilarilsulfonata i etilheksanola,

5,25 g jednostruka razgranatog alkanoletoksilata sa prosečno 15 etilenoksid-grupa,

25,0 g polioksietilen-sorbitol-oleata,

0,25 g silikonskog ulja i

0,5 g butilhidroksitoluola u smešu

50,0g 2-etil-heksil-alkoksilata, formule ac-2) i

91,1g suncokretnog ulja.

Posle završenog dodavanja meša se još 10 minuta na sobnoj temperaturi. Homogena suspenzija koja pritom nastaje, piVo se grubo melje, a zatim fino, tako da se dobija suspenzija u kojoj 90% čestica čvrste supstance ima veličinu čestica ispod 6 Jlm.

Primer 4

49,4 g tiakloprida,

23,75 g smeše alkilarilsulfonata i etilheksanola,

4,5 g jednostruka razgranatog alkanoletoksilata sa prosečno 15 etilenoksid-grupa,

25,0 g polioksietilen-sorbitol-oleata,

0,25 g silikonskog ulja i

0,5 g butilhidroksitoluola u smešu

SO,Og 2-etil-heksil-alkoksilata, formule (lc-2) i

96,6g suncokretnog ulja.

Posle završenog dodavanja meša se još 10 minuta na sobnoj temperaturi. Homogena sus nzija koja pritom nastaje,_ prvo se grubo melje, a zatim :fino, tako da se dobija suspenzija u kojoj 90% čestica čvrste supstance ima veličinu čestica ispod 6 f.lm.

Primer 5

Za pripremanje ·suspenzionog koncentrata, uz mešanje na sobnoj temperaturi, unese se

692,54 g tiakloprida,

300,0 g smeše alkilarilsulfonata, alkilfenoletoksilata irastvora nafte,

.. . --

300,0 g polioksietilen-sorbitol-oleata,

3,0 g silikonskog ulja i

6,0 g butilhidroksitoluola u smešu

600,0 g 2-etil-heksil-alkoksilata, formule (lc-2) i

1098,46 g suncokretnog ulja. .

Posle završenog dodavanja meša se još 10 minuta na sobnoj temperaturi. Homogena suspenzija koja pritom nastaje, prvo se grubo melje, a zatim fino, tako da se dobija suspenzija u kojoj 90% čestica čvrste supstance ima veličinu čestica ispod 6 J.lm.

Primer 6

577,1g tiakloprida,

327,5 g smeše alkilarilsulfonata, etilheksanola i alkanoletoksilata,

250,0 g polioksietilen-sorbitol-oleata,

2,5 g silikonskog ulja i

5,0 g hutilhidroksitoluola usmešu

500,0 g 2-etil-heksil-alkoksilata, formule (lc-2) i

837,9 g suncokretnog ulja.

Primer 7

44,4g

5,6g

49,7g

44,0g

0,4g

0,8g u smešu

tiakloprida, p-ciflutrina,

smeše alkilarilsulfonata, etillieksanola i alkanoletoksilata, polioksietilen-sorbitol-oleata,

silikonskog ulja i butilliidroksitoluola

101,3 g 2-etil-heksil-alkoksilata, formule ac-2) i

193,8 g suncokretnog ulja.

Posle završenog dodavanja meša se još 10 minuta na sobnoj temperaturi. Homogena suspenzija koja pritom nastaje, prvo se grubo melje, a zatim fino, tako da se dobija suspenzija u kojoj 90% čestica čvrste supstance ima veličinu čestica

ispod 6 Jlm. Primer 8

121,1g tiakloprida,

15,2 g p-ciflutrina,

78,6 g smeše alkilarilsulfonata, etilheksanola i alkanoletoksilata,

60,0 g polioksietilen-sorbitol-oleata,

0,6 g silikonskog ulja i

1,2 g butilhidroksitoluola u smešu

120,0 g 2-etil-heksil-alkoksilata, formule (lc-2) i

203,4 g suncokretnog ulja.

Posle završenog dodavanja meša se još 10 minuta na sobnoj temperaturi. Homogena suspenzija koja pritom nastaje, prvo se grubo melje, a zatim fino, tako da se dobija suspenzija u kojoj 90% čestica čvrste supstance ima veličinu čestica ispod 6 )liD.

Primer 9

Za pripremanje suspe onog koncentrata, uz mešanje na sobnoj temperaturi, unese se

138,5 g tiakloprida,

60,0 g polioksietilen-sorbitol-oleata,

12,0 g kopolimera polistirol-akrilna kiselina,

48,0 g polioksietilen-glicerida masne kiseline,

0,6 g silikonskog ulja i

1,2 g butilhidroksitoluola usmešu

120,0 g alkanol-alkoksilata, formule

u kojoj

R-0-(EOh-(PO)oH

Q

-CH-CH-0-

PO označava 2 l ,

,cH3

a

brojevi 3 i 6 predstavljaju prosečne vrednosti, i

219,7 g ulja od uljane repice.

Posle završenog dodavanja meša se još 10 minuta na sobnoj temperaturi. Homogena suspenzija koja pritom nastaje, prvo se grubo melje, a zatim fino, tako da se dobija suspenzija u kojoj 90% čestica čvrste supstance ima veličinu čestica ispod 6 Jlm.

. ., .. -

Primeri primene

Primer l

Test stabilnosti

Za određivanje stabilnosti uvek je 100 g suspenztonog koncentrata, sastava opisanog u primeru 2, skladišteno tokom više nedelja na

- 10 oc,

sobnoj temperaturi,

+30°C,

+40°C,

+54°C

promenljivim temperaturama (6 sati na -15 oe, zatim 6 sati na + 30 °C).

Rezultati ogleda prikazani su u sledećim tabelama.

Tabela la

Skladištenje na -lO oc

posle

2 nedelje

4 nedelje

S nedelja

16 nedelja

26nedelja

zapremina sedimenta u % *)

99

talog na dnu

ne postoji

mogućnost redispergovanja

dobra

veličina čestice

U f.!ID **)

5,35

.

sadržaj delotvor- ne supstance u%

19,8

*) zapremina sedimenta = zapremina sedimentne faze u odnosu na ukupnu zapreminu probe.

**) merena je srednja veličina čestica koju ima 90% čestica čvrste faze, u uljanoj

fazi.

Tabela lb

Skladištenje na sobnoj temperaturi

posle

2 nedelje

4 nedelje

8 nedelja

16 nedelja

26 nedelja

zapremina sedimenta u % *) .

97

89

talog na dnu

ne postoji

mogućnost redispergovanja

dobra

veličina čestice u m**)

5,31

5,86

sadržaj delotvor- ·

ne supstance u %

20,1

19,6

fazi.

·

Tabela lc

Skladištenje na + 30 oc

posle

2 nedelje

4 nedelje

8 nedelja

16 nedelja

26 nedelja

zapremina sedimenta u % *)

94

84

talog na dnu

ne postoji

mogućnost redispergovanja

dobra

veličina čestice ti

!lm**)

6,57

5,74

sadržaj delotvor- ne supstance u%

20,0

19,8

**) merena je srednja veličina čestica koju ima 90% čestica ČVI_"ste faze, u uljanoj

fazi.

Tabela ld

Skladištenje na+ 40 oe

- posle

delja

2 nedelje

4 nedelje

8 nedelja

16 nedelja

26 ne

zapreffilna sedimenta u%*)

93

92

87

82

talog na dnu

. ne postoji

ne postoji

mogućnost redispergovanja

dobra

veličina·čestice u

fJ.ffi **)

6,01

6,29

7,08

6,4

sadržaj delotvor- ne supstance u %

20,2

19,3

20,1

19,7

*) zapremina dimenta = zapremina sedimentne faze u odnosu na ukupnu zapreminu. probe.

**) merena je srednja veličina čestica. koju ima 90% čestica čvrste faze, u uljanoj

fazi.

Tabela le

posle

2nedelje

4nedelje

8nedelja

16nedelja

26nedelja

zaprel111na

sedimentau%*)

96

89

83

talognadnu

nepostoji

mogućnostredispergovanja

dobra

veličinačesticeu

J.Lffi**)

8,81

6,61

sadržaj delotvor-nesupstanceu%

20,0

20,1

20,1 .

5

*)

zapremina sedimenta = zapremi'!a sedimentne faze u odnosu na ukupnu

zapreminu probe. ..

**)

merena je srednja veličina čestica koju ima 90% čestica čvrste faze, u uljanoj fazi. .

Tabela H

Skladištenje na promenljivim temperaturama

, posle

2 nedelje

4 nedelje

8 nedelja

16 nedelja

26nedelja

zaprermna

sedimenta u % *)

98

99

talog na dnu

· ne postoji

ne postoji

mogućnost redispergovanja

dobra

veličina čestice u

J.lffi **)

5,62

6,17

sadržaj delotvor- ne supstance u %

20,0

19,8

5 *) zapremina dimenta == zapremina sedimentne faze u odnosu na ukupnu zapreminu.probe.

**) merena je srednja veličina čestica koju ima 90% čestica čvrste faze, u uljanoj fazi.

..

wo 03/000053 30 PCTIEP02/06323

Primer II

Test penetracije

U ovom testu je merena penetracija (prodiranje) delotvomih supstanci kroz enzimski izolovane kutikule listova drveta jabuke.

5 Upotrebljeni su listovi koji su odsecani sa potpuno razvijenog drveta jabuke, sorte zlatni delišes. Izolovanje kutikula vršeno je tako što su

prvo, sa donje strane, bojom markirani i isecani (zumbom) kolutovi lista, ispunjavani metodom vakuum filtracije, sa pektinskim rastvorom (0,2 do

2 %--ni) puferovanim na pH-vrednost izmedu 3 i 4,

10 zatim tretirani sa natrijum-azidom i

tako pripremljeni kolutovi lista ostavljani sve do razlaganja prvobitne strukture lista i odvajanja nećelijskih kutikula.

Zatim su dalje upotrebljeni samo slojevi gornje strane lista sa mrežom ćelija kutikula. Oni su više puta isprani, naizmenično sa vodom i puferskim rastvorom

15 pH-vrednosti 7. Dobijene čiste ćelije kutikule su zatim ravnomemo polagane na teflonske ploče pa su pomoću slabog mlaza vazduha izravnjavane i sušene.

U sledećem stupnju su tako dobijene membrane sa ćelije kutikule postavljane u difuzione ćelije (= transportne komore) od nerdajućeg čelika, radi ispitivanja membranskog transporta. Posle toga su kutikule pomoću pincete postavljane .u

20 sredinu difuzione ćelije čije su ivice prevučene silikonskom mašću pa su zatvarane

wo 03/000053 31 PCT/EP02/06323

sa prstenom koji je takođe bio zamašćen. Položaj je bio tako odabran da je morfološka spoljašnja strana kutikula bila okrenuta prema spolja, dakle prema vazduhu, dok je prvobitna unutrašnja strana bila uz unutrašnji zid difuzione ćelije. Difuzione ćelije su punjene sa vodom, odn. sa smešom vode i rastvarača.

5 Za određivanje penetracije uvek je na spoljašnju stranu jedne kutikule nanošeno

9 J..Ll rastvora (čorbe) za prskanje, sledeće navedenog sastava.

Rastvor za prskanje A

0,2 g ·tiaklopri a

0,4 g suncokretnog ulja

10 0,4 g pomoćnog sredstva za formulaciju ·

ul litru vode. Rastvor za prskanje B

0,2 g tiakloprida

0,5 g 2-eti.J...heksiJ...alkoksilata, formule ac-2)

15 0,3 g pomoćnog sredstva za formulaciju ul litru vode.

Rastvor za prskanje e.

0,2 g tiakloprida

. '

0,4 g suncokretnog ulja

20 0,2 g 2-etil-heksiJ...alkoksilata, formule ac-2)

0,2 g pomoćnog sredstva za formulaciju ul litru vode.

•

wo 03/000053 32 PCTfEP02/06323

Rastvor za prskanje D

0,2 g tiakloprida

0,3 g pomoćnog sredstva za formulaciju ul litru vode,

5 (pripremljeno od uobičajenog komercijalnog suspenzionog koncentrata, razblaživanjem sa vodom).

U rastvorima za prskanje uvek je orišćena CIPAC-voda.

Posle nanošenja rastvora za prskanje uvek je ostavljano da voda ispari, onda su uvek komore obrtane pa su postavljane u tennostatirane kade, pri čemu se ispod

10 spoljašnje strane kutikula uvek nalazio zasićen vodeni rastvor kalcijum-nitrat-4- hidrata. Započinjana penetracija se dakle odigravala pri relativnoj vlažnosti vazduha od 56% ipodešenoj temperaturi od 25 °C, U ravnomemim razmacima sa špricom je uzimana proba, pa je sadržaj delotvoe supstance koja je penetrirala određivao pomoću HPLC. ·

15 Rezultati ogleda potiču iz sledeće tabele. Navedeni brojevi predstavljaju prosečne vrednosti 8 merenja.

Tabela ll

penetracija delotvome supstance u %

Sh lO h

20h

A l 3 4

B 10 16 20

e 6 17 40

D l

Claims

1.Suspenzioni koncentrati na bazi ulja, koji se sastoje odnajmanje jedne agrohemijske delotvome supstance, čvrste na sobnoj temperaturi,najm je jednog pojačivača penetracije, najmanje jednog biljnog ulja,najmanje jednog ne-jonskog tenzida, odn.pomoćnog sredstva za disper govanje i/ili najmanje jednog anjonskog tenzida, odn. pomoćnog sred stva za dispergovanje iu datom slučaju, jednog iliviše aditiva iz grupe, emulgatora, antipenu šavaca, konzervacionih sredstava, antioksidanata, boja i/ili inertnih punilaca.

2.Suspenzioni koncentrati, prema zahtevu l, naznačeni time, što kao agrohemijski delotvomu supstancu sadrže, fungicid, baktericid, insekticid, akaracid, nematicid, moluskicid, herbicid, regulator rasta biljke, supstancu koja je hrana za biljku i repelent

3.Suspenzioni koncentrati, prema zahtevu l, naznačeni time, što kao agrohemijski delotvomu supstancu sadrže tiakloprid.

4.Suspenzioni koncentrati, prema zahtevu l, naznačeni time, što kao agrohemijski delotvome supstance sadrže tiakloprid β-ciflutrin.

5.Suspenzioni koncentrati, prema zahtevu l, naznačeni time, što kao pojačivač penetracije sadrže bar jedan alkanol-alkoksilat, formule u kojoj R označaya pravu ili razgranatu alkil-grupu sa 4 do 20 atoma ugljenika, AO označava etilenoksid-ostatak, propilenoksid-ostatak, butilenoksid ostatak ili smešu etilenoksid- i propilenoksid-ostataka ili butilenoksid ostataka, a m označava brojeve od 2 do 30.

6. Suspenzioni koncentrati, prema zahtevu l, naznačeni time, što kao pojačivač penetracije sadrže 2-etil-heksil-alkoksilat, formule u kojoj EO označava –CH2-CH2-0-, PO označava brojevi 5 i 3 predstavljaju prosečne vrednosti.

7.Suspenzioni koncentrati, prema zahtevu l, naznačeni time, što kao biljno ulje sadrže ulje suncokreta, ulje uljane repice, maslinovo ulje, ricinusno ulje, ulje repe, kukuruzno ulje, ulje iz semena pamuka i/ili sojino ulje.

8.Suspenzioni koncentrati, prema zahtevu l, naznačeni time, što sadrže agrohemijskih delotv0mih supstanci, izmedu 5 i 30 mas.%, pojačivača penetracije, izmedu 15 i 55 mas.%, biljnog ulja, izmedu 15 i 55 mas.%, tenzida, odn, pomoćnih sredstava za dispergovanje, između 2,5·i 30mas.%, aditiva, između O i 25 mas.%.

9.Postupak za pripremanje suspenzionih koncentrata, prema zahtevu l, naznačen time, što se međusobno pomešaju najmanje jedna agrohemijska delotvoma supstanca, čvrsta na sobnoj temperaturi, najmanje jedan pojačivač penetracije, najmanje jedno biljno ulje, najmanje jedan ne-jonski tenzid, odn. pomoćno sredstvo za dispergovanje i/ili najmanje jedan anjonski tenzid, odn. pomoćno sredstvo za dispergovanje i u datom slučaju, jedan ili više aditiva iz grupe, emulgatora, antipenu šavaca, konzetvancionih sredstava, antioksidanata, boja i/ili inertnih punilaca, pa se nastala suspenzija, u datom slučaju, zatim melje.

10.Upotreba suspenzionih koncentrata, prema zahtevu l, za primenu agrohemijske delotvome supstance koju sadrže, na biljkama i/ili njihovom životnom prostoru.