RS62520B1 - Metode i kompozicije za isporuku cns iduronata-2-sulfataze - Google Patents

Metode i kompozicije za isporuku cns iduronata-2-sulfataze

Info

Publication number
RS62520B1
RS62520B1 RS20211191A RSP20211191A RS62520B1 RS 62520 B1 RS62520 B1 RS 62520B1 RS 20211191 A RS20211191 A RS 20211191A RS P20211191 A RSP20211191 A RS P20211191A RS 62520 B1 RS62520 B1 RS 62520B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
formulation
administration
protein
brain
saline
Prior art date
Application number
RS20211191A
Other languages
English (en)
Inventor
Gaozhong Zhu
Kris Lowe
Zahra Shahrokh
James Christian
Rick Fahrner
Jing Pan
Teresa Leah Wright
Pericles Calias
Original Assignee
Shire Human Genetic Therapies
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=45352777&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS62520(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Shire Human Genetic Therapies filed Critical Shire Human Genetic Therapies
Priority claimed from EP19192679.9A external-priority patent/EP3626258B1/en
Publication of RS62520B1 publication Critical patent/RS62520B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A61K38/43—Enzymes; Proenzymes; Derivatives thereof
    • A61K38/46—Hydrolases (3)
    • A61K38/47—Hydrolases (3) acting on glycosyl compounds (3.2), e.g. cellulases, lactases
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A61K38/43—Enzymes; Proenzymes; Derivatives thereof
    • A61K38/46—Hydrolases (3)
    • A61K38/465—Hydrolases (3) acting on ester bonds (3.1), e.g. lipases, ribonucleases
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K35/00—Medicinal preparations containing materials or reaction products thereof with undetermined constitution
    • A61K35/66—Microorganisms or materials therefrom
    • A61K35/76—Viruses; Subviral particles; Bacteriophages
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K35/00—Medicinal preparations containing materials or reaction products thereof with undetermined constitution
    • A61K35/66—Microorganisms or materials therefrom
    • A61K35/76—Viruses; Subviral particles; Bacteriophages
    • A61K35/761—Adenovirus
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A61K38/43—Enzymes; Proenzymes; Derivatives thereof
    • A61K38/46—Hydrolases (3)
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/02—Inorganic compounds
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/06—Organic compounds, e.g. natural or synthetic hydrocarbons, polyolefins, mineral oil, petrolatum or ozokerite
    • A61K47/26—Carbohydrates, e.g. sugar alcohols, amino sugars, nucleic acids, mono-, di- or oligo-saccharides; Derivatives thereof, e.g. polysorbates, sorbitan fatty acid esters or glycyrrhizin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/0012—Galenical forms characterised by the site of application
    • A61K9/0019—Injectable compositions; Intramuscular, intravenous, arterial, subcutaneous administration; Compositions to be administered through the skin in an invasive manner
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/0012—Galenical forms characterised by the site of application
    • A61K9/0085—Brain, e.g. brain implants; Spinal cord
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/08—Solutions
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/14—Particulate form, e.g. powders, Processes for size reducing of pure drugs or the resulting products, Pure drug nanoparticles
    • A61K9/19—Particulate form, e.g. powders, Processes for size reducing of pure drugs or the resulting products, Pure drug nanoparticles lyophilised, i.e. freeze-dried, solutions or dispersions
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/08—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for nausea, cinetosis or vertigo; Antiemetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/16—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for liver or gallbladder disorders, e.g. hepatoprotective agents, cholagogues, litholytics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/12—Drugs for disorders of the urinary system of the kidneys
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P19/00—Drugs for skeletal disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P21/00—Drugs for disorders of the muscular or neuromuscular system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A61P25/02—Drugs for disorders of the nervous system for peripheral neuropathies
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A61P25/08—Antiepileptics; Anticonvulsants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A61P25/14—Drugs for disorders of the nervous system for treating abnormal movements, e.g. chorea, dyskinesia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A61P25/18—Antipsychotics, i.e. neuroleptics; Drugs for mania or schizophrenia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A61P25/20—Hypnotics; Sedatives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P25/00—Drugs for disorders of the nervous system
    • A61P25/28—Drugs for disorders of the nervous system for treating neurodegenerative disorders of the central nervous system, e.g. nootropic agents, cognition enhancers, drugs for treating Alzheimer's disease or other forms of dementia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P27/00—Drugs for disorders of the senses
    • A61P27/02—Ophthalmic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P27/00—Drugs for disorders of the senses
    • A61P27/16—Otologicals
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/02—Nutrients, e.g. vitamins, minerals
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/06—Antihyperlipidemics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A61P3/10—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis for hyperglycaemia, e.g. antidiabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P39/00—General protective or antinoxious agents
    • A61P39/02—Antidotes
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P7/00—Drugs for disorders of the blood or the extracellular fluid
    • A61P7/10—Antioedematous agents; Diuretics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/575—Hormones
    • C07K14/65—Insulin-like growth factors, i.e. somatomedins, e.g. IGF-1, IGF-2
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N9/00—Enzymes; Proenzymes; Compositions thereof; Processes for preparing, activating, inhibiting, separating or purifying enzymes
    • C12N9/14—Hydrolases (3)
    • C12N9/24—Hydrolases (3) acting on glycosyl compounds (3.2)
    • C12N9/2402—Hydrolases (3) acting on glycosyl compounds (3.2) hydrolysing O- and S- glycosyl compounds (3.2.1)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12N—MICROORGANISMS OR ENZYMES; COMPOSITIONS THEREOF; PROPAGATING, PRESERVING, OR MAINTAINING MICROORGANISMS; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING; CULTURE MEDIA
    • C12N9/00—Enzymes; Proenzymes; Compositions thereof; Processes for preparing, activating, inhibiting, separating or purifying enzymes
    • C12N9/14—Hydrolases (3)
    • C12N9/24—Hydrolases (3) acting on glycosyl compounds (3.2)
    • C12N9/2402—Hydrolases (3) acting on glycosyl compounds (3.2) hydrolysing O- and S- glycosyl compounds (3.2.1)
    • C12N9/2405—Glucanases
    • C12N9/2434—Glucanases acting on beta-1,4-glucosidic bonds
    • C12N9/2437—Cellulases (3.2.1.4; 3.2.1.74; 3.2.1.91; 3.2.1.150)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Y—ENZYMES
    • C12Y301/00—Hydrolases acting on ester bonds (3.1)
    • C12Y301/06—Sulfuric ester hydrolases (3.1.6)
    • C12Y301/06008—Cerebroside-sulfatase (3.1.6.8)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Y—ENZYMES
    • C12Y301/00—Hydrolases acting on ester bonds (3.1)
    • C12Y301/06—Sulfuric ester hydrolases (3.1.6)
    • C12Y301/06013—Iduronate-2-sulfatase (3.1.6.13)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Y—ENZYMES
    • C12Y302/00—Hydrolases acting on glycosyl compounds, i.e. glycosylases (3.2)
    • C12Y302/01—Glycosidases, i.e. enzymes hydrolysing O- and S-glycosyl compounds (3.2.1)
    • C12Y302/01045—Glucosylceramidase (3.2.1.45), i.e. beta-glucocerebrosidase
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Y—ENZYMES
    • C12Y302/00—Hydrolases acting on glycosyl compounds, i.e. glycosylases (3.2)
    • C12Y302/01—Glycosidases, i.e. enzymes hydrolysing O- and S-glycosyl compounds (3.2.1)
    • C12Y302/01046—Galactosylceramidase (3.2.1.46)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Y—ENZYMES
    • C12Y302/00—Hydrolases acting on glycosyl compounds, i.e. glycosylases (3.2)
    • C12Y302/01—Glycosidases, i.e. enzymes hydrolysing O- and S-glycosyl compounds (3.2.1)
    • C12Y302/0105—Alpha-N-acetylglucosaminidase (3.2.1.50)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C12—BIOCHEMISTRY; BEER; SPIRITS; WINE; VINEGAR; MICROBIOLOGY; ENZYMOLOGY; MUTATION OR GENETIC ENGINEERING
    • C12Y—ENZYMES
    • C12Y310/00—Hydrolases acting on sulfur-nitrogen bonds (3.10)
    • C12Y310/01—Hydrolases acting on sulfur-nitrogen bonds (3.10) acting on sulfur-nitrogen bonds (3.10.1)
    • C12Y310/01001—N-Sulfoglucosamine sulfohydrolase (3.10.1.1)

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Wood Science & Technology (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Neurology (AREA)
  • Neurosurgery (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Virology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Psychology (AREA)
  • Orthopedic Medicine & Surgery (AREA)
  • Obesity (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • Inorganic Chemistry (AREA)
  • Oil, Petroleum & Natural Gas (AREA)
  • Toxicology (AREA)

Description

Opis
POZADINA PRONALASKA
[0001] Enzimska zamenska terapija (ERT) uključuje sistemsku administraciju subjektu prirodnih ili rekombinantno izvedenih proteina i/ili enzima. Odobrene terapije se obično administriraju subjektima intravenski i generalno su efikasne u lečenju somatskih simptoma deficijencije osnovnog enzima. Kao rezultat ograničene distribucije intravenski primenjenog proteina i/ili enzima u ćelije i tkiva centralnog nervnog sistema (CNS), lečenje bolesti sa etiologijom centralnog nervnog sistema je bilo posebno izazovno pošto intravenski administrirani proteini i/ili enzimi ne prolaze adekvatno kroz krvno-moždanu barijeru (BBB).
[0002] Krvno-moždana barijera (BBB) je strukturni sistem koji se sastoji od endotelnih ćelija koje funkcionišu tako da zaštite centralni nervni sistem (CNS) od štetnih materija u krvotoku, kao što su bakterije, makromolekuli (npr. proteini) i drugi hidrofilni molekuli, ograničavanjem difuzije takvih supstanci kroz BBB u cerebrospinalnu tečnost (CSF) i CNS.
[0003] Postoji nekoliko načina zaobilaženja BBB kako bi se poboljšalo snabdevanje mozga terapijskim sredstvom, uključujući direktnu intrakranijalnu injekciju, tranzijentnu permeabilizaciju BBB i modifikaciju aktivnog sredstva da se izmeni distribucija u tkivo. Direktna injekcija terapijskog sredstva u moždano tkivo potpuno zaobilazi vaskulaturu, ali postoji rizik pre svega od komplikacija (infekcija, oštećenje tkiva, imunološka reakcija) izazvanih intrakranijalnim injekcijama i slabom difuzijom aktivnog agensa sa mesta administracije. Do danas, direktna primena proteina u supstancu mozga nije postigla značajan terapeutski efekat zbog difuzionih barijera i ograničenog obima terapije koji se može primeniti. Difuzija potpomognuta konvekcijom je proučavana pomoću katetera postavljenih u parenhim mozga uz korišćenje spore, dugotrajne infuzije (Bobo, et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 91, 2076-2080 (1994); Nguyen, et al J. Neurosurg 98, 584-590 (2003)), ali nijedna odobrena terapija trenutno ne koristi ovaj pristup za dugotrajnu terapiju. Osim toga, postavljanje intracerebralnih katetera je vrlo invazivno i manje poželjno kao klinička alternativa.
[0004] Intratekalna (IT) injekcija, ili administracija proteina u cerebrospinalni fluid (CSF), je takođe pokušana, ali još nije donela terapijski uspeh. Veliki izazov u ovom tretmanu je bila tendencija aktivnog agensa da se čvrsto veže za ependimalnu oblogu ventrikula, š to je sprečavalo naknadnu difuziju. Trenutno ne postoje odobreni proizvodi za lečenje genetskih bolesti mozga direktnom administracijom u cerebrospinalnu tečnost.
[0005] U stvari, mnogi su verovali da su barijera za difuziju na površini mozga, kao i nedostatak efikasnih i pogodnih metoda isporuke, prevelika prepreka za postizanje odgovarajućeg terapijskog efekta u mozgu za bilo koju bolest.
[0006] Mnogi poremećaji skladištenja lizozoma utiču na nervni sistem i stoga pokazuju jedinstvene izazove u lečenju ovih bolesti tradicionalnim terapijama. Često dolazi do velikog nakupljanja glikozaminoglikana (GAG) u neuronima i moždanim ovojnicama (meninge) pogođenih pojedinaca, što dovodi do različitih oblika CNS-simptoma. Do danas nijedan simptom CNS koji je rezultat lizozomalnog poremećaja nije uspešno tretiran na bilo koji dostupan način.
[0007] Dakle, ostaje velika potreba za efikasnom isporukom terapijskih agenasa u mozak. Preciznije, postoji velika potreba za efikasnijom isporukom aktivnih agenasa u centralni nervni sistem za lečenje poremećaja skladištenja lizozoma.
REZIME PRONALASKA
[0008] Ovaj pronalazak obezbeđuje efikasan i manje invazivan pristup za direktnu isporuku terapijskih sredstava u centralni nervni sistem (CNS). Ovaj pronalazak je delimično zasnovan na neočekivanom otkriću da se zamenski enzim (iduronat-2-sulfataza (I2S)) za bolest skladištenja lizozoma (Hunters syndrom) može direktno uvesti u cerebrospinalnu tečnost (CSF) subjekta kome je potrebno lečenje u visokoj koncentraciji (jednakoj ili većoj od 10 mg/ml) tako da enzim efikasno i opsežno difunduje preko različitih površina i prodire u različite regione mozga, uključujući duboke regione mozga. Iznenađujuće, sadašnji pronalazači su pokazali da se tako visoka koncentracija proteina može postići upotrebom jednostavnih formulacija na bazi fiziološkog rastvora ili pufera i bez izazivanja značajnih štetnih efekata, poput teškog imunološkog odgovora, kod subjekta. Stoga, ovaj pronalazak pruža visoko efikasan, klinički poželjan i pacijentu prilagođen pristup za direktnu isporuku CNS-a za lečenje različitih bolesti i poremećaja koji imaju komponente CNS-a, posebno bolesti lizozomskog skladištenja. Ovaj pronalazak predstavlja značajan napredak u oblasti ciljanja CNS-a i terapije zamene enzima.
[0009] Kao što je dole detaljno opisano, sadašnji pronalazači su uspešno razvili stabilne formulacije za efikasnu intratekalnu (IT) administraciju proteina iduronat-2-sulfataze (I2S) za upotrebu u postupku lečenja Hanterovog sindroma kod subjekta. Zaista, stabilne formulacije za upotrebu prema ovom pronalasku se mogu koristiti za isporuku CNS-u putem intraparenhimskih, intracerebralnih, intraventrikularnih cerebralnih (ICV) ili intratekalnih (npr. IT-Lumbalna, IT-cisterna magna) administracija za injekcije direktno u CNS i/ili CSF.
[0010] Konkretno, pronalazak obezbeđuje formulaciju na bazi fiziološkog rastvora ili pufera koji sadrži 10 mg/ml iduronat-2-sulfataze (I2S) ili više za upotrebu u postupku lečenja Hanterovog sindroma kod subjekta pri čemu navedeni metod obuhvata direktnu administraciju pomenute formulacije u cerebrospinalnu tečnost pomenutog subjekta putem intraparenhimalne, intracerebralne, intraventrikularne cerebralne (ICV) ili intratekalne (IT) administracije. U nekim realizacijama, protein I2S je prisutan u ili do koncentracije izabrane između 15 mg/ml, 20 mg/ml, 25 mg/ml, 30 mg/ml, 35 mg/ml, 40 mg/ml, 45 mg/ ml, 50 mg/ml, 60 mg/ml, 70 mg/ml, 80 mg/ml, 90 mg/ml, 100 mg/ml, 150 mg/ml, 200 mg/ml, 250 mg/ml ili 300 mg/ml.
[0011] U različitim realizacijama, ovaj pronalazak uključuje formulaciju na bazi fiziološkog rastvora ili pufera iz bilo koje od ovde opisanih realizacija za upotrebu u skladu sa pronalaskom, pri čemu protein I2S sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 1. U nekim realizacijama, protein I2S sadrži aminokiselinsku sekvencu najmanje 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%ili 98% identičnu sa SEQ ID NO: 1. U nekim realizacijama, formulacija na bazi fiziološkog rastvora ili pufera na osnovu bilo koje od ovde opisanih realizacija za upotrebu u skladu sa pronalaskom uključuje NaCl prisutan u koncentraciji u rasponu od približno 0-300 mM (npr. 0-250 mM, 0-200 mM, 0-150 mM, 0-100 mM, 0-75 mM, 0-50 mM ili 0-30 mM). U nekim realizacijama, NaCl je prisutan u koncentraciji u rasponu od približno 137-154 mM. U nekim realizacijama, NaCl je prisutan u koncentraciji od približno 154 mM
[0012] U različitim realizacijama, ovaj pronalazak uključuje formulaciju na bazi fiziološkog rastvora ili pufera iz bilo koje od realizacija opisanih ovde za upotrebu u skladu sa pronalaskom, gde je surfaktant polisorbat izabran iz grupe koju čine polisorbat 20, polisorbat 40, polisorbat 60, polisorbat 80 i njihova kombinacija. U nekim realizacijama, surfaktant polisorbat je polisorbat 20. U nekim realizacijama, polisorbat 20 je prisutan u koncentraciji od oko 0.005%.
[0013] U različitim realizacijama, ovaj pronalazak uključuje formulaciju na bazi fiziološkog rastvora ili pufera iz bilo koje od ovde opisanih realizacija za upotrebu u skladu sa pronalaskom, pri čemu formulacija sadrži i puferski agens. U nekim realizacijama, pufer je izabran iz grupe koju čine fosfat, acetat, histidin, sukcinat, Tris i njihove kombinacije. U nekim realizacijama, puferski agens je fosfat. U nekim realizacijama, fosfat je prisutan u koncentraciji koja nije veća od 50 mM (npr. ne veća od 45 mM, 40 mM, 35 mM, 30 mM, 25 mM, 20 mM, 15 mM, 10 mM ili 5 mM). U nekim realizacijama, fosfat je prisutan u koncentraciji koja nije veća od 20 mM. U različitim aspektima, pronalazak uključuje formulaciju na bazi fiziološkog rastvora ili pufera na osnovu bilo koje od ovde opisanih realizacija za upotrebu u skladu sa pronalaskom, pri čemu formulacija ima pH od približno 3-8 (npr. približno 4-7.5, 5-8, 5-7.5, 5-6.5, 5-7.0, 5.5-8.0, 5.5-7.7, 5.5-6.5, 6-7.5 ili 6-7.0). U nekim realizacijama, formulacija ima pH oko 5.5-6.5 (npr. 5.5, 6.0, 6.1, 6.2, 6.3, 6.4 ili 6.5). U nekim realizacijama, formulacija ima pH oko 6.0.
[0014] U nekim realizacijama, ovaj pronalazak uključuje formulaciju na bazi fiziološkog rastvora ili pufera za intratekalnu primenu za upotrebu u skladu sa pronalaskom, koja sadrži protein iduronat-2-sulfatazu (I2S) u koncentraciji u rasponu od približno 10-300 mg /ml, NaCl u koncentraciji od približno 154 mM, polisorbat 20 u koncentraciji od približno 0.005% i pH od približno 6.0. U nekim realizacijama, protein I2S je u koncentraciji od približno 30 mg/ml, 40 mg/ml, 50 mg/ml, 75 mg/ml, 100 mg/ml, 150 mg/ml, 200 mg/ml, 250 mg /ml, ili 300 mg/ml.
[0015] U različitim aspektima, ovaj pronalazak uključuje kontejner koji sadrži jedinični dozni oblik formulacije na bazi fiziološkog rastvora ili pufera u različitim realizacijama opisanim ovde za upotrebu u skladu sa pronalaskom. U nekim realizacijama, kontejner je odabran od ampule, bočice, vijala, kertridža, rezervoara, lio-jecta ili napunjenog šprica. U nekim realizacijama, kontejner je prethodno napunjen špric. U nekim realizacijama, napunjeni špric je izabran od šprica od borosilikatnog stakla sa pečenim silikonskim premazom, šprica od borosilikatnog stakla sa prskanim silikonom ili od šprica od plastične smole bez silikona. U nekim realizacijama, formulacija na bazi fiziološkog rastvora ili pufera je prisutna u zapremini manjoj od oko 50 ml (npr. manje od oko 45 ml, 40 ml, 35 ml, 30 ml, 25 ml, 20 ml, 15 ml, 10 ml, 5 ml, 4 ml, 3 ml, 2.5 ml, 2.0 ml, 1.5 ml, 1.0 ml ili 0.5 ml). U nekim realizacijama, formulacija na bazi fiziološkog rastvora ili pufera je prisutna u zapremini manjoj od oko 3.0 mL.
[0016] Ovaj pronalazak uključuje metode lečenja Hanterovog sindroma, uključujući korak intratekalnog administriranja subjektu kome je potrebno lečenje, formulacije u skladu sa bilo kojom od ovde opisanih realizacija.
[0017] U nekim realizacijama, ovaj pronalazak uključuje formulaciju koja sadrži protein iduronat-2-sulfatazu (I2S) koncentracije u rasponu od približno 10-300 mg/ml, NaCl u koncentraciji od približno 154 mM, polisorbat 20 u koncentraciji od približno 0.005%, i pH od približno 6 za upotrebu u skladu sa pronalaskom.
[0018] U nekim realizacijama, intratekalna administracija ne dovodi do značajnih štetnih efekata (npr. težak imunološki odgovor) kod subjekta. U nekim realizacijama, intratekalna administracija ne dovodi do značajnog adaptivnog T ćelijski posredovanog imunološkog odgovora kod subjekta.
[0019] U nekim realizacijama, intratekalna administracija formulacije dovodi do isporuke I2S proteina različitim ciljnim tkivima u mozgu, kičmenoj moždini i/ili perifernim organima. U nekim realizacijama, intratekalna administracija formulacije dovodi do isporuke I2S proteina u ciljna moždana tkiva. U nekim realizacijama, ciljna tkiva mozga sadrže belu masu i/ili neurone u sivoj masi. U nekim realizacijama, I2S protein se isporučuje neuronima, glijalnim ćelijama, perivaskularnim ćelijama i/ili meningealnim ćelijama. U nekim realizacijama, I2S protein se administrira neuronima u kičmenoj moždini.
[0020] U nekim realizacijama, intratekalna administracija formulacije dalje rezultira sistemskom isporukom I2S proteina u periferna ciljna tkiva. U nekim realizacijama, periferna ciljna tkiva su izabrana između jetre, bubrega, slezine i/ili srca.
[0021] U nekim realizacijama, intratekalna administracija formulacije dovodi do ćelijske lokalizacije lizozoma u ciljnim tkivima mozga, neuronima kičmene moždine i/ili perifernim ciljnim tkivima. U nekim realizacijama, intratekalna administracija formulacije dovodi do smanjenja skladištenja GAG-a u ciljnim tkivima mozga, neuronima kičmene moždine i/ili perifernim ciljnim tkivima. U nekim realizacijama, GAG skladište je smanjeno za najmanje 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 1-puta, 1.5-puta ili 2-puta u poređenju sa kontrolom (npr. GAG skladištenje pre tretmana subjekta). U nekim realizacijama, intratekalna administracija formulacije dovodi do smanjene vakuolizacije u neuronima (npr. za najmanje 20%, 40%, 50%, 60%, 80%, 90%, 1-put, 1.5-puta ili 2-puta u poređenju sa kontrolom). U nekim realizacijama, neuroni se sastoje od Purkinjeovih ćelija.
[0022] U nekim realizacijama, intratekalna administracija formulacije dovodi do povećane enzimske aktivnosti I2S u ciljnim tkivima mozga, neuronima kičmene moždine i/ili perifernim ciljnim tkivima. U nekim realizacijama, enzimska aktivnost I2S je povećana za najmanje 1, 2, 3, 4, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 puta u odnosu na kontrolu (npr. endogena enzimska aktivnost kod subjekta pre tretmana). U nekim realizacijama, povećana enzimska aktivnost I2S je najmanje približno 10 nmol/h/mg, 20 nmol/h/mg, 40 nmol/h/mg, 50 nmol/h/mg, 60 nmol/h/mg, 70 nmol/h/mg, 80 nmol/h/mg, 90 nmol/h/mg, 100 nmol/h/mg, 150 nmol/h/mg, 200 nmol/h/mg, 250 nmol/h/mg, 300 nmol/h/mg, 350 nmol/h/mg, 400 nmol/h/mg, 450 nmol/h/mg, 500 nmol /h/mg, 550 nmol/h/mg ili 600 nmol/h/mg.
[0023] U nekim realizacijama, enzimska aktivnost I2S je povećana u lumbalnoj regiji. U nekim realizacijama, povećana enzimska aktivnost I2S u lumbalnoj regiji iznosi najmanje približno 2000 nmol/h/mg, 3000 nmol/h/mg, 4000 nmol/h/mg, 5000 nmol/h/mg, 6000 nmol/h/ mg, 7000 nmol/h/mg, 8000 nmol/h/mg, 9000 nmol/h/mg ili 10.000 nmol/h/mg.
[0024] U nekim realizacijama, intratekalna administracija formulacije dovodi do smanjenja intenziteta, težine ili učestalosti, ili odlaganja početka najmanje jednog simptoma ili karakteristike Hanterovog sindroma. U nekim realizacijama, najmanje jedan simptom ili karakteristika Hanterovog sindroma je kognitivno oštećenje; lezije bele mase; prošireni perivaskularni prostori u parenhimu mozga, ganglijima, corpus callosumu i/ili moždanom stablu; atrofija; i/ili ventrikulomegalija.
[0025] U nekim realizacijama, intratekalna administracija se vrši jednom u dve nedelje. U nekim realizacijama, intratekalna administracija se vrši jednom mesečno. U nekim realizacijama, intratekalna administracija se vrši jednom u dva meseca. U nekim realizacijama, interval administracije je dva puta mesečno. U nekim realizacijama, interval administracije je jednom nedeljno. U nekim realizacijama, interval administracije je dva ili nekoliko puta nedeljno. U nekim realizacijama, administracija je kontinuirana, na primer putem kontinuirane perfuzione pumpe. U nekim realizacijama, intratekalna administracija se koristi zajedno sa intravenskom administracijom. U nekim realizacijama, intravenska administracija nije češća od jednom nedeljno. U nekim realizacijama, intravenska administracija nije češća od jednom u dve nedelje. U nekim realizacijama, intravenska administracija nije češća nego jednom mesečno. U nekim realizacijama, intravenska administracija nije češća od jednom u dva meseca. U nekim realizacijama, intravenska administracija je češća od mesečne, kao što je dva puta nedeljno, nedeljno, svake druge nedelje ili dva puta mesečno.
[0026] U nekim realizacijama, intravenska i intratekalna administracija se izvode istog dana. U nekim realizacijama, intravenska i intratekalna administracija se ne sprovode u određenom vremenskom periodu, na primer ne u roku od najmanje 2 dana, u roku od najmanje 3 dana, u roku od najmanje 4 dana, u roku od najmanje 5 dana, u roku od najmanje 6 dana, u roku od najmanje 7 dana, ili u roku od najmanje jedne nedelje. U nekim realizacijama, intravenska i intratekalna administracija se izvode po naizmeničnom rasporedu, kao što su naizmenična administracija nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno. U nekim realizacijama, intratekalna administracija zamenjuje intravensku administraciju u rasporedu administracije, na primer u rasporedu intravenske administracije nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno, svaka treća ili četvrta ili peta administracija u tom rasporedu se može zameniti intratekalnom administracijom umesto intravenske.
[0027] U nekim realizacijama, intravenska i intratekalna administracija se izvode sekvencijalno, kao što je prvo izvođenje intravenskih administracija (npr. nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno doziranje tokom dve nedelje, mesec, dva meseca, tri meseca), četiri meseca, pet meseci, šest meseci, godinu ili više) nakon čega slede IT administracije (npr. nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno doziranje duže od dve nedelje, mesec, dva meseca, tri meseca, četiri meseca, pet meseci, šest meseci, godinu ili više).
[0028] U nekim realizacijama, intratekalna administracija se koristi u odsustvu intravenske administracije.
[0029] U nekim realizacijama, intratekalna administracija se koristi u otsustvu istovremene imunosupresivne terapije.
KRATAK OPIS CRTEŽA
[0030] Crteži služe samo za ilustraciju, a ne radi ograničenja.
Slika 1 je ilustracija koja prikazuje IT-isporučen I2S otkriven u neuronima (strelice) cerebralnog korteksa i cerebralni korteks koji uključuje I2S u sloju meningealnih ćelija koje pokrivaju površinu mozga (strelice) nakon intratekalnih injekcija od 3 doze I2S. Bojenje I2S IHC u mozgu sa 2 doze injekcije je bilo slabije (fotografija nije prikazana). Nije primećeno pozitivno I2S bojenje za bilo koju vrstu ćelija u mozgu kontrolne grupe životinja sa nosačem. 40X.
Slika 2 je ilustracija koja prikazuje reverziju patologije u mozgu I2S nokaut-miševa (IKO) miševa nakon intratekalno-lumbalne I2S injekcije. H&E obojena moždana tkiva pokazala su brojne ćelijske vakuole za skladištenje (strelice) kod kontrolne grupe životinja sa nosačem. Ćelijska vakuolacija je smanjena u celom mozgu miševa injektiranih i sa 2 doze (fotografija nije prikazana) i sa 3 doze. Izraženo smanjenje je nađeno kod onih injektiranih sa 3 doze. 40X.
Slika 3 je ilustracija koja prikazuje imunohistohemijsko bojenje LAMP-1, gde se primećuje značajno smanjenje lizozomske aktivnosti u mozgu nakon 2 doze (fotografija nije prikazana) i 3 doze tretmana I2S u poređenju sa kontrolnim miševima sa nosačem. Smanjenje je okarakterisano smanjenjem broja LAMP-1 pozitivnih ćelija i lakšim intenzitetom bojenja u regionima širom mozga.
40X.
Slika 4 je ilustracija koja prikazuje rezultate morfometrije iz poređenja srednje LAMP-1 pozitivne površine između divljeg tipa (WT), miševa tretiranih samo nosačem i miševa I2S (2 i 3 doze) u korteksu velikog mozga (Korteks), repatom jedru (CP), talamusu (TH), beloj materiji (VM) i malom mozgu (CBL) su potvrdili da je došlo do značajnog smanjenja LAMP-1 pozitivnog bojenja u svim procenjenim područjima mozga. Podaci su predstavljeni kao srednja vrednost ± sd # P <0.05; *P < 0.01; **P < 0.001.
Slika 5 prikazuje primere elektronskih mikrografija moždanih ćelija koje pokazuju patološka poboljšanja na ultrastrukturnom nivou. Neuroni miševa tretiranih nosačem su imali lamelirane inkluzije, strukture poput zebrinog tela i vakuole koje su sadržale granulisani materijal za skladištenje (insert), koji je smanjen kod miševa injektiranih sa I2S. Oligodendrociti miševa tretiranih nosačem su pokazali velike elektro-lucentne skladišne vakuole (strelica), dok su oligodendrociti miševa injektiranih sa I2S imali minimalnu vakuolaciju. Razmera: u neuronima, 2 µm; u oligodendrocitima, 500 nm.
Slika 6 prikazuje primere imunohistohemijskih rezultata koji pokazuju I2S otkriven u sinusoidnim ćelijama jetre nakon intratekalnih injekcija 3 doze I2S. 2S IHC bojenje u 2 doze injektirane jetre je bilo slabije (fotografija nije prikazana). Nema pozitivnog obojenja I2S u jetri kontrolne grupe životinja sa nosačem. 40X.
Slika 7 prikazuje primer tkiva iz jetre. Ozbiljna ćelijska vakuolacija i abnormalno visoka lizozomska aktivnost je otkrivena pomoću H&E bojenja i snažno LAMP-1 imunobojenje je pronađeno kod kontrolnih životinja sa nosačem u poređenju sa WT životinjama. Izraženo smanjenje ćelijske vakuolacije i imunobojenje LAMP-1 je pronađeno nakon intertekalnog tretmana sa 3 i 2 doze I2S tretmana (fotografija nije prikazana). H&E bojenje je otkrilo da je intracitoplazmatska vakuolizacija skoro potpuno nestala uz skoro normalnu strukturu ćelija jetre. H&E, 40X; LAMP-1, 20X.
Slika 8A-F ilustruje primere podataka koji upoređuju agregaciju pomoću SEC-HPLC za fosfatne i formulacije sa fiziološkim rastvorom (sve sa 0.01% Polisorbata-20): 1 mesec na ≤ -65 °C i 40 °C Slika 9 prikazuje primere podataka koji upoređuju agregaciju prema SEC-HPLC metodi za fiziološki rastvor i fosfatne formulacije (sve sa 0.01% Polisorbata-20): 6 meseci na ≤ -65 °C i 25 °C
Slike 10A-F ilustruju primere podataka koji upoređuju agregaciju metodom SEC-HPLC za fiziološki rastvor i fosfatne formulacije (sve sa 0.01% Polisorbata-20): 24 meseca na ≤ -65 °C i 2 do 8 °C. Slika 11 ilustruje primere podataka koji porede naelektrisanja prema SAX-HPLC metodi za fiziološki rastvor i fosfatne formulacije (sve sa 0.01% Polisorbata-20): bazne vrednosti u odnosu na 1 mesec na 40 °C.
Slika 12 ilustruje primere podataka koji porede naelektrisanja prema SAX-HPLC metodi za fiziološki rastvor i fosfatne formulacije (sve sa 0.01% Polisorbata-20): bazne vrednosti u odnosu na 6 meseci na 25 °C.
Slika 13 ilustruje primere podataka koji porede naelektrisanja prema SAKS-HPLC metodi za fiziološki rastvor i fiziološke formulacije (sve sa 0.01% Polisorbata-20): bazne vrednosti u odnosu na 24 meseca na 2 do 8 °C.
Slika 14 prikazuje primere podataka koji porede SDS-PAGE, Coomassie bojenje za fiziološki rastvor i fosfatne formulacije (svi sa 0.01% Polisorbata-20) bazne vrednosti i 1 mesec pri 40 °C
Slike 15A i B ilustruju primere podataka koji porede SDS-PAGE, Coomassie bojenje za fiziološki rastvor i fosfatne formulacije (svi sa 0.01% Polisorbat-20) na 6 meseci 25 °C i nakon 16 meseci na 2-8 °C.
Slika 16 prikazuje primere tkiva velikog mozga životinje iz grupe koja je primala 3 mg. Pozitivno I2S obojenje u meningealnim ćelijama. 4X.
Slika 17 prikazuje uzorke tkiva velikog mozga životinje iz tretmanske grupe koja je primala 30 mg. Pozitivno obojenje I2S u neuronima i meningealnim ćelijama. 4X
Slika 18 prikazuje uzorke tkiva velikog mozga iz tretmanske grupe koja je primala 100 mg. Pozitivno obojenje za I2S, neurona i meningealnih ćelija je bilo jače nego kod životinja tretiranih sa 3 i 30 mg. 4X
Slika 19 prikazuje uzorke tkiva velikog mozga životinje iz grupe koja je primala 150 mg. Velika populacija neurona je bila pozitivna za I2S zajedno sa snažno pozitivnim meningealnim ćelijama. Slika 20 prikazuje uzorke tkiva koja prikazuju I2S pozitivne neurone i glijalne ćelije, zajedno sa meningealnim ćelijama, unutar sloja I velikog mozga kod životinja iz tretmanske grupe koja je primala 30 mg. 40X
Slika 21 prikazuje primere tkiva koja pokazuju I2S pozitivne neurone, glijalne ćelije, zajedno sa perivaskularnim ćelijama, unutar sloja III velikog mozga kod životinja iz tretmanske grupe od 30 mg. 40X
Slika 22 je primer tkiva koje pokazuje I2S pozitivne neurone i glijalne ćelije unutar VI sloja velikog mozga pored bele materije kod životinja iz tretmanske grupe od 30 mg. 40X
Slika 23 je primer tkiva koje pokazuje snažno pozitivno obojenje za I2S u neuronima (veliki mozak) životinje iz tretmanske grupe od 150 mg. 100X
Slika 24 je primer tkiva koje pokazuje I2S imunobojenje cervikalne kičmene moždine iz tretmanske grupe od 150 mg. 4X
Slika 25 je primer tkiva koje pokazuje jako I2S imunobojenje u lumbalnoj kičmenoj moždini životinje iz tretmanske grupe od 150 mg. 4X
Slika 26 je primer tkiva koje pokazuje jako pozitivno I2S imunobojenje meningealnih ćelija, glija ćelija, i epi/peri/endoneurium (vezivne ćelije) je nađen u lumbalnom delu životinje iz tretmanske grupe od 150 mg. 40X
Slika 27: Neuroni u lumbalnoj kičmenoj moždini životinje iz tretmanske grupe 150 mg su bili snažno I2S pozitivni. 40X
Slika 28 prikazuje primere rezultata dobijenih iz jetre životinje iz tretmanske grupe 3 mg. Samo su sinusoidne ćelije bile I2S pozitivne. 40X
Slika 29 prikazuje primere rezultata dobijenih iz jetre životinje iz tretmanske grupe 30 mg. Sinusoidne ćelije i hepatociti su bili I2S pozitivni. 40X
Slika 30 prikazuje primere rezultata dobijenih iz jetre životinje iz tretmanske grupe od 100 mg. I2S imunobojenje je bilo mnogo jače u sinusoidnim ćelijama i hepatocitima. 40X
Slika 31 prikazuje primere rezultata dobijenih iz jetre životinje iz tretmanske grupe od 150 mg. Jako pozitivno I2S bojenje identifikovano je u sinusoidnim ćelijama i hepatocitima. 40X
Na slici 32 su prikazani primeri srca dobijeni od životinje iz grupe koja je primala 3 mg. I2S imunobojenje je bilo negativno. 40X
Slika 33 prikazuje primere rezultata srca dobijenih od životinja iz grupe koja je primala 30 mg. Intersticijske ćelije su bile I2S pozitivne. 40X
Na slici 34 prikazani su primerni rezultati srca dobijenog od životinje iz grupe koja je primala 100 mg. Pozitivno bojenje intersticijalnih ćelija za I2S. 40X
Na slici 35 prikazani su primeri rezultata srca dobijenih od 150 mg grupe životinja tretirane tretmanom. Jako pozitivno bojenje intersticijalnih ćelija za I2S. 40X
Slika 36 prikazuje primere rezultata dobijenih iz bubrega životinje koja je primala 3 mg. I2S imunobojenje je bilo negativno. 40X
Slika 37 prikazuje primere rezultata dobijenih iz bubrega životinje iz grupe koja je primala 30 mg. Glomerularne i intersticijske ćelije su bile I2S pozitivne.
Slika 38 prikazuje primere rezultata dobijenih iz bubrega životinje iz tretmanske grupe od 100 mg. Pojačano bojenje glomerularnih i intersticijskih ćelija tokom I2S. 40X
Slika 39 prikazuje primere rezultata dobijenih iz bubrega životinje iz tretmanske grupe od 150 mg. Pozitivno I2S bojenje proksimalnih tubularnih, glomerularnih i intersticijskih ćelija. 40X
Slika 40 ilustruje rezultate imunohistohemijskih (IHC) studija koje procenjuju CNS tkiva cinomolgus majmuna kojima su administrirane nedeljne doze iduronat-2-sulfataze (I2S). Kako je utvrđeno pomoću (IHC), postojalo je š iroko rasprostranjeno ćelijsko taloženje I2S u celom CNS-u. U sivoj materiji I2S je otkriven u neuronima velikog mozga, malog mozga, moždanog stabla i kičmene moždine svih grupa na način zavisan od doze. U površinskoj sivoj materiji grupa sa većim dozama, veliki broj cerebralnih neurona je bio pozitivan za I2S bojenje u površinskom korteksu (Slika 40A). I2S je takođe otkriven u neuronima u talamusu (Slika 40B), hipokampusu (Slika 40C), repastom jedru (Slika 40D) i kičmenoj moždini (Slika 40E). Meningealne i perivaskularne ćelije su takođe bile pozitivne za I2S bojenje (Slika 40F). Identifikovane skale razmere odgovaraju dužini od 25 µm.
Slika 41 grafički upoređuje klirens iduronat-2-sulfataze (I2S) u kranijalnom i spinalnom pulu (eng. pool - više uzoraka) tako što prikazuje količinu I2S u takvim pulovima u odnosu na vreme nakon administracije.
Slika 42 prikazuje dozno zavisno taloženje sive materije intratekalno administrirane iduronat-2-sulfataze (I2S) ne-humanim primatima tokom šest meseci. Ilustrovani intenzitet bojenja odgovara akumulaciji iduronat-2-sulfataze u talamusu. Na Slici 42, jezgra su kontraobojena sa DAPI i pojavljuju se kao plava, a protein (I2S) kao zelen.
Slika 43 ilustruje dozno zavisnu akumulaciju intratekalno administrirane iduronat-2-sulfataze (I2S) ne-humanim primatima nakon jedne injekcije i nakon više injekcija tokom perioda od šest meseci. Ilustrovani intenzitet bojenja odgovara akumulaciji proteina I2S u cerebralnom korteksu.
Slika 44 prikazuje ćelijsku lokalizaciju iduronat-2-sulfataze (I2S) u velikom mozgu ne-humanog primata. Slika 44A prikazuje poprečni presek moždanog tkiva ekstrahovanog iz velikog mozga nehumanog primata, dok Slika 44B ilustruje da određena područja ovog regiona odgovaraju trima područjima tkiva bele materije (označena sa W1, W2 i W3), bele materije u blizini ventrikula (VW) i površinskim tkivima sive materije (SG) preseka identifikovanog na Slici 44A.
Slika 45A-D ilustruje neuronalno i oligodendrocitno preuzimanje i aksonsku asocijaciju intratekalno administrirane iduronat-2-sulfataze (I2S) ne-humanim primatima nakon mesečnih injekcija u periodu od šest meseci. Slika 45A, Slika 45B, Slika 45C i Slika 45D naročito ilustruju bojenje filamenata tkiva velikog mozga ne-humanog primata kome je intratekalno adminiatrirana iduronat-2-sulfataza (I2S) i respektivno odgovaraju trima oblastima bele materije (W1, W2 i W3) i regionima površine sive materije (SG) identifikovane na Slici 44B. Slika 45A ilustruje preuzimanje od oligodendrocita intratekalno-administriranog I2S u tkivima bele materije (V1). Slika 45B i Slika 45C ilustruju preuzimanje od oligodendrocita i aksonsku asocijaciju intratekalno administriranog I2S u tkivima bele materije W2 i W3respektivno. Slika 45D ilustruje neuronsko preuzimanje intratekalno administriranog I2S u tkivima površinske sive materije (SG).
Slika 46 prikazuje ćelijsku identifikaciju iduronat-2-sulfataze u beloj materiji u blizini ventrikule (VW) ne-humanog primata. Kao što je prikazano na superponiranoj slici, iduronat-2-sulfataza nije asocirana sa mijelinom (crvena). Na predstavljenoj Slici 46, jedra su kontraobojena sa DAPI (dole levo) Protein (I2S) se pojavljuje u gornjem levom okviru.
Slika 47 ilustruje bojenje u tkivima zdravih Beagle pasa kojima je intracerebroventrikularno (ICV) ili intratekalno (IT) administrirana jedna injekcija iduronat-2-sulfataze (I2S). Kao što je prikazano na Slikama 47A-47H, I2S je bio široko rasprostranjen u sivoj materiji i IT i ICV grupa kako je utvrđeno imunohistohemijom (IHC). Slike 47A i 47B ilustruju da su u cerebralnom korteksu neuroni bili pozitivni na I2S u svih šest neuronskih slojeva, od površinskog molekularnog sloja do dubokog unutrašnjeg sloja u IT i ICV grupama. Slike 47C i 47D ilustruju da je u cerebelarnom korteksu IT i ICV grupe I2S otkriven u neuronima, uključujući Purkinjeove ćelije. Slično, Slike 47E i 47F ilustruju da je i u IT i u ICV grupama velika populacija neurona u hipokampusu bila pozitivna za I2S. Konačno, Slike g i h pokazuju da su I2S-pozitivni neuroni takođe pronađeni u talamusu i repatom jedru, u IT i ICV grupama. Na predstavljenoj Slici 47, I2S obojenje je označeno strelicama.
Slika 48 uporedno ilustruje corpus callosum tkiva iduronat-2-sulfataza nokaut miševa (IKO) koji nisu bili tretirani ili su intratekalno administrirani sa I2S (skraćenica V = vakuola). Kao što je prikazano, tretirani IKO miševi su pokazali smanjenje ćelijske vakuolacije karakteristične za određene poremećaje skladištenja lizozoma u tkivima corpus callosum i fornix kod IKO miša tretiranog sa I2S. Slika 49A ilustruje značajno smanjenje prisustva lizozomalno asociranog membranskog proteina 1 (LAMP1), patološkog biomarkera lizozomske bolesti, u površinskim tkivima moždane kore tretiranog IKO miša (Slika 49A) u odnosu na netretiranog IKO kontrolnog miša (Slika 49B) pod uvećanjima od 20X i 40X.
Slika 50 prikazuje primer uređaja za intratekalnu isporuku leka (IDDD).
Slika 51 prikazuje primer PORT-A-CATH® niskoprofilnog intratekalnog implantabilnog sistema. Slika 52 prikazuje primer uređaja za intratekalnu isporuku leka (IDDD).
Slika 53 prikazuje primer uređaja za intratekalnu isporuku leka (IDDD), koji omogućava administraciju terapiju zamene CNS enzima (ERT) kod kuće.
Slika 54 ilustruje primer uticaja vakuolizacije nakon jedne intra-cerebralne injekcije idursulfaze u neurone (Purkinjeove ćelije).
Slika 55 prikazuje primer I2S aktivnosti u Mozgu prema dozi i regionu.
Slika 56 ilustruje primere podataka imunohistohemijske lokalizacije idursulfaze na različitim dubinama cerebralnog korteksa.
Slika 57 prikazuje primer I2S aktivnosti u kičmenoj moždini majmuna nakon intratekalnog doziranja idursulfaze.
Slika 58 prikazuje primer I2S aktivnosti u jetri majmuna, srca i bubrega nakon intratekalnog doziranja idursulfaze.
Slika 59 prikazuje primer šeme program studije sa eskalacijom doze za Hanter-IT.
Slika 60 prikazuje primere merenja koncentracija I2S u različitim delovima moždanog tkiva nakon doze od 30 mg. Različiti grafici odgovaraju različitim vremenima merenja.
Slika 61 ilustruje primere merenja koncentracije I2S nakon administracije tokom vremena različitim putevima administracije za različite koncentracije proizvoda.
Slika 62 ilustruje primere PET snimanja<124>I-obeležene idursulfaze-IT kod cinomolgus majmuna za t = 5 sati nakon IV, IT-L ili ICV doziranja.
Slika 63 ilustruje primer dijagrama IDDD (intrathecal drug delivery device).
Slika 64 prikazuje različite karakteristike IDDD u telu subjekta (Slika 64A) i prikazane na ravnoj površini (Slika 64B).
DEFINICIJE
[0031] Da bi se ovaj pronalazak mogao lakše razumeti, neki termini su prvo definisani u nastavku. Dodatne definicije za sledeće termine i druge termine date su u celoj specifikaciji.
[0032] Približno ili oko: Kako se ovde koristi, izraz "približno" ili "oko", primenjen na jednu ili više vrednosti od interesa, odnosi se na vrednost koja je slična navedenoj referentnoj vrednosti. Izraz "približno" ili "oko" se odnosi na opseg vrednosti koje se nalaze unutar 25%, 20%, 19%, 18%, 17%, 16%, 15%, 14%, 13%, 12%, 11% , 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, ili manje u bilo kom smeru (veće ili manje od) navedene referentne vrednosti, osim ako nije drugačije navedeno ili na drugi način očigledno iz konteksta (osim ako bi takav broj premašio 100% moguće vrednosti).
[0033] Poboljšanje: Kako se ovde koristi, izraz "poboljšanje" označava sprečavanje, smanjenje ili ublažavanje stanja ili poboljšanje stanja subjekta. Poboljšanje uključuje, ali ne zahtijeva potpuni oporavak ili potpunu prevenciju oboljenja. Poboljšanje uključuje povećanje nivoa relevantnog proteina ili njegove aktivnosti koja nedostaje u relevantnim tkivima bolesti.
[0034] Biološki aktivan: Kako se ovde koristi, izraz "biološki aktivan" se odnosi na karakteristike bilo kog agensa koji ima aktivnost u biološkom sistemu, a posebno u organizmu. Na primer, agens koji, kada je administriran organizmu, ima biološki uticaj na taj organizam, smatra se da je biološki aktivan. Kada je protein ili polipeptid biološki aktivan, deo tog proteina ili polipeptida koji deli bar jednu biološku aktivnost proteina ili polipeptida se tipično može nazvati "biološki aktivnim" delom.
[0035] Punilac: Kao š to se ovde koristi, izraz "punilac" se odnosi na jedinjenje koje dodaje masu liofilizovanoj smeši i doprinosi fizičkoj strukturi liofilizovanog kolača (npr. olakšava proizvodnju suštinski jednoličnog liofilizovanog kolača koji održava otvorenu strukturu pora). Primeri punila uključuju manitol, glicin, natrijum hlorid, hidroksietil skrob, laktozu, saharozu, trehalozu, polietilen glikol i dekstran.
[0036] Katjonski nezavisni receptor za manozu-6-fosfat (CI-MPR): Kako se ovde koristi, izraz "katjonnezavisni receptor za manozu-6-fosfat (CI-MPR)" se odnosi na ćelijski receptor koji vezuje manoza-6-fosfatne (M6P) tagove na prekursorima kisele hidrolaze u Goldži aparatu koji su namenjeni za transport u lizozom. Pored manoza-6-fosfata, CI-MPR takođe vezuje druge proteine uključujući IGF-II. CI-MPR je takođe poznat kao "M6P/IGF-II receptor", "CI-MPR/IGF-II receptor", "IGF-II receptor" ili "IGF2 receptor". Ovi termini i njihove skraćenice se ovde koriste naizmenično.
[0037] Konkurentna imunosupresivna terapija: Kako se ovde koristi, izraz "konkurentna imunosupresivna terapija" uključuje bilo koju imunosupresivnu terapiju koja se koristi kao predtretman, predkondicioniranje ili paralelno sa metodom lečenja.
[0038] Diluent: Kako se ovde koristi, izraz "diluent" se odnosi na farmaceutski prihvatljivu (npr. sigurnu i netoksičnu za primenu na čoveku) razblažujuću supstancu korisnu za pripremu rekonstituisane formulacije. Primeri diluentata uključuju sterilnu vodu, bakteriostatičku vodu za injekcije (BVFI), sa pH puferski rastvor (npr. fiziološki rastvor puferisan fosfatom), sterilni slain rastvor, Ringerov rastvor ili rastvor dekstroze.
[0039] Oblik doziranja: Kako se ovde koristi, izrazi "oblik doziranja" i "jedinični oblik doziranja" se odnose na fizički odvojenu jedinicu terapijskog proteina za pacijenta koji se leči. Svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog materijala izračunatu da proizvede željeni terapeutski efekat. Razumeće se, međutim, da će ordinirajući lekar odrediti ukupnu dozu preparata u okviru zdrave medicinske procene.
[0040] Terapija zamene enzima (ERT): Kako se ovde koristi, izraz "terapija zamene enzima (ERT)" se odnosi na bilo koju terapijsku strategiju koja koriguje nedostatak enzima obezbeđujući nedostajući enzim. Enzim koji nedostaje se može obezbediti intratekalnom administracijom. Enzim koji nedostaje se može obezbediti infuzijom u krvotok. Nakon administracije, enzim preuzimaju ćelije i transportuju do lizozoma, gde enzim deluje tako da eliminiše materijal koji se nakupio u lizozomima usled nedostatka enzima. Tipično, da bi terapija zamene lizozomskih enzima bila efikasna, terapijski enzim se isporučuje lizozomima u odgovarajuće ćelije u ciljnim tkivima gde se manifestuje defekt skladištenja.
[0041] Poboljšati, povećati ili smanjiti: Kako se ovde koristi, izrazi "poboljšati", "povećati" ili "smanjiti", ili gramatički ekvivalenti, ukazuju na vrednosti koje su u odnosu na osnovno merenje, kao što je merenje kod istog pojedinca pre ovde opisanog početka lečenja, ili merenja kod kontrolnog pojedinca (ili više kontrolnih pojedinaca u odsustvu ovde opisanog tretmana. "Kontrolni pojedinac" je pojedinac koji boluje od istog oblika lizozomske bolesti skladištenja kao i pojedinac koji se leči, koji je otprilike istih godina kao i pojedinac koji se leči (kako bi se osiguralo da su stadijumi bolesti kod lečenog pojedinca i kontrolnog(ih) pojedinaca uporedivi).
[0042] Pojedinac, subjekat, pacijent: Kako se ovde koristi, izrazi "subjekat", "pojedinac" ili "pacijent" se odnose na č oveka ili subjekta sisara koji nije č ovek. Pojedinac (koji se takođe naziva "pacijent" ili "subjekt") koji se leči je pojedinac (fetus, odojče, dete, adolescent ili odrasli čovek) koji boluje od bolesti.
[0043] Intratekalna administracija: Kako se ovde koristi, izraz "intratekalna administracija" ili "intratekalna injekcija" se odnosi na injekciju u kičmeni kanal (intratekalni prostor koji okružuje kičmenu moždinu). Mogu se koristiti različite tehnike, uključujući, bez ograničenja, lateralna cerebroventrikularna injekcija kroz “burrhole” ili cisternalnom ili lumbalnom punkturom ili slično. "Intratekalna administracija" ili "intratekalna isporuka" prema ovom pronalasku se može odnositi na IT administraciju ili isporuku preko lumbalnog područja ili regije, tj. lumbalnu IT administraciju ili isporuku. Kako se ovde koristi, izraz "lumbalna regija" ili "lumbalna oblast" se odnosi na područje između trećeg i četvrtog lumbalnog pršljena (donjeg dela leđa) i, uključnije, L2-S1 regiona kičme.
[0044] Linker: Kao š to se ovde koristi, izraz "linker" se odnosi na, u fuzionisanom proteinu, neku aminokiselinsku sekvencu koja se ne pojavljuje na određenom mestu u prirodnom proteinu i generalno je dizajnirana da bude fleksibilna ili da umetne strukturu, kao što je a-heliks, između dva proteinska dela. Linker se takođe naziva spejser.
[0045] Lioprotektant: Kako se ovde koristi, izraz "lioprotektant" se odnosi na molekul koji sprečava ili smanjuje hemijsku i/ili fizičku nestabilnost proteina ili druge supstance nakon liofilizacije i kasnijeg skladištenja. Primeri lioprotektant uključuju šećere kao što su saharoza ili trehaloza; amino kiselinu kao što je mononatrijum glutamat ili histidin; metilamin kao što je betain; liotropnu so kao š to je magnezijum sulfat: poliol kao što su trihidrični ili viši šećerni alkoholi, npr. glicerin, eritritol, glicerol, arabitol, ksilitol, sorbitol i manitol; propilen glikol; polietilen glikol; Pluronike; i njihove kombinacije. Lioprotektant može biti neredukcijski šećer, poput trehaloze ili saharoze.
[0046] Lizozomski enzim: Kako se ovde koristi, izraz "lizozomski enzim" se odnosi na bilo koji enzim koji je sposoban da smanji akumulirane materijale u lizozomima sisara ili koji može spasiti ili ublažiti jedan ili više simptoma bolesti skladištenja lizozoma. Lizozomski enzimi uključuju i divljeg-tipa i modifikovane lizozomske enzime i mogu se proizvesti rekombinantnim i sintetičkim metodama ili prečistiti iz prirodnih izvora. Primeri lizozomskih enzima su navedeni u Tabeli 1.
[0047] Deficijencija lizozomskih enzima: Kako se ovde koristi, "deficijencija lizozomskih enzima" se odnosi na grupu genetskih poremećaja koji su rezultat nedostatka najmanje jednog od enzima koji su potrebni za razbijanje makromolekula (npr. enzimski supstrata) do peptida, aminokiselina, monosaharida, nukleinskih kiselina i masnih kiselina u lizozomima. Kao rezultat toga, pojedinci koji pate od deficijencije lizozomskih enzima imaju akumulirane materijale u različitim tkivima (npr. CNS, jetra, slezina, creva, zidovi krvnih sudova i drugi organi).
[0048] Bolest lizozomskog skladištenja: Kako se ovde koristi, izraz "bolest lizozomskog skladištenja" se odnosi na bilo koju bolest koja je rezultat nedostatka jednog ili više lizozomskih enzima neophodnih za metabolizam prirodnih makromolekula. Ove bolesti obično rezultiraju akumulacijom nerazgrađenih molekula u lizozomima, što dovodi do povećanja broja skladišnih granula (takozvanih skladišnih vezikula). Ove bolesti i različiti primeri su detaljnije opisani u nastavku.
[0049] Polipeptid: Kako se ovde koristi, "polipeptid", uopšteno govoreći, je niz od najmanje dve aminokiseline vezane jedna za drugu peptidnom vezom. Polipeptid može da sadrži najmanje 3-5 aminokiselina, od kojih je svaka vezana za druge preko najmanje jedne peptidne veze. Prosečan stručnjak će ceniti da polipeptidi ponekad uključuju "ne-prirodne" aminokiseline ili druge entitete koji su ipak sposobni da se integrišu u polipeptidni lanac, opciono.
[0050] Zamenski enzim: Kako se ovde koristi, izraz "zamenski enzim" se odnosi na bilo koji enzim koji može delovati tako da bar delimično zameni deficijentni ili nedostajući enzim u bolesti koja se leči. Izraz "zamenski enzim" se odnosi na bilo koji enzim koji može delovati tako da bar delimično zameni deficijentni ili nedostajući lizozomalni enzim kod bolesti lizozomskog skladištenja koja se leči. Zamenski enzim može biti sposoban da smanji nagomilane materijale u lizozomima sisara ili da spase ili ublaži jedan ili više simptoma bolesti skladištenja lizozoma. Zamenski enzimi uključuju i divlje ili modifikovane lizozomske enzime i mogu se proizvesti rekombinantnim i sintetičkim metodama ili prečistiti iz prirodnih izvora. Zamenski enzim može biti rekombinantni, sintetički, genski aktivirani ili prirodni enzim.
[0051] Solubilan: Kako se ovde koristi, izraz "solubilan" se odnosi na sposobnost terapijskog sredstva da formira homogen rastvor. Rastvorljivost terapeutskog sredstva u rastvoru u kojem se primenjuje i kojim se transportuje do ciljnog mesta delovanja (npr. ćelije i tkiva mozga) može biti dovoljna da omogući isporuku terapeutski efikasne količine terapeutskog sredstva na ciljno mesto delovanja. Nekoliko faktora može uticati na solubilnost terapijskih agenasa. Na primer, relevantni faktori koji mogu uticati na solubilnost proteina uključuju jonsku snagu, sekvencu aminokiselina i prisustvo drugih kosolubilizujućih agensa ili soli (npr. soli kalcijuma). Farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane tako da su soli kalcijuma isključene iz takvih kompozicija. Terapeutska sredstva u skladu sa ovim pronalaskom mogu biti rastvorljiva u odgovarajućoj farmaceutskoj kompoziciji. Treba imati u vidu da, iako su izotonični rastvori generalno poželjni za lekove za parenteralnu primenu, upotreba izotoničnih rastvora može ograničiti odgovarajuću rastvorljivost za neke terapeutske agense, a naročito za neke proteine i/ili enzime. Pokazalo se da majmuni dobro podnose blago hipertonični rastvori (npr. do 175 mM natrijum hlorid u 5 mM natrijum fosfatu pri pH 7.0) i rastvori koji sadrže šećer (npr. do 2% saharoze u 5 mM natrijum fosfatu pri pH 7.0). Na primer, najčešće odobrena kompozicija za bolus formulacije CNS je fiziološki rastvor (150 mM NaCl u vodi).
[0052] Stabilnost: Kako se ovde koristi, izraz "stabilan" se odnosi na sposobnost terapijskog sredstva (npr. rekombinantnog enzima) da održi svoju terapeutsku efikasnost (npr. sve ili većinu od njegove predviđene biološke aktivnosti i/ili fiziohemijskog inteegriteta) tokom dužeg vremenskog perioda. Stabilnost terapijskog sredstva i sposobnost farmaceutske kompozicije da održi stabilnost takvog terapijskog sredstva se može procenjivati tokom dužeg vremenskog perioda (npr., za najmanje 1, 3, 6, 12, 18, 24, 30, 36 meseci ili više). Generalno, ovde opisani farmaceutski preparati su formulisani tako da su sposobni za stabilizaciju, ili alternativno usporavanje ili sprečavanje degradacije, jednog ili više terapijskih agenasa formulisanih sa njima (npr. rekombinantni proteini). U kontekstu formulacije, stabilna formulacija je ona u kojoj terapeutsko sredstvo u osnovi zadržava svoj fizički i/ili hemijski integritet i biološku aktivnost pri skladištenju i tokom procesa (kao što su zamrzavanje/odmrzavanje, mehaničko mešanje i liofilizacija). Za stabilnost proteina, to se može meriti stvaranjem agregata velike molekulske mase (HMV), gubitkom enzimske aktivnosti, stvaranjem peptidnih fragmenata i promenom profila naelektrisanja.
[0053] Subjekt: Kako se ovde koristi, izraz "subjekt" označava bilo kog sisara, uključujući ljude. Subjekat može biti odrasla osoba, adolescent ili odojče.
[0054] Suštinska homologija: Izraz "suštinska homologija" se ovde koristi za upućivanje na poređenje između sekvenci aminokiselina ili nukleinskih kiselina. Kao što će stručnjaci u ovoj oblasti ceniti, dve sekvence se generalno smatraju "suštinski homolognim" ako sadrže homologne ostatke na odgovarajućim pozicijama. Homologni ostaci mogu biti identični ostaci. Alternativno, homologni ostaci mogu biti neidentični ostaci sa odgovarajućim sličnim strukturnim i/ili funkcionalnim karakteristikama. Na primer, kako je stručnjacima dobro poznato, određene aminokiseline se tipično klasifikuju kao "hidrofobne" ili "hidrofilne" aminokiseline i/ili kao da imaju "polarne" ili "nepolarne" bočne lance Zamena jedne aminokiseline drugom drugom istog tipa često se može smatrati "homolognom" supstitucijom.
[0055] Kao š to je dobro poznato u struci, sekvence aminokiselina ili nukleinskih kiselina se mogu uporediti korišćenjem bilo kog od niza algoritama, uključujući one dostupne u komercijalnim računarskim programima kao što je BLASTN za nukleotidne sekvence i BLASTP, gapped BLAST i PSI-BLAST za aminokiselinske sekvence. Primeri takvih programa su opisani u Altschul, et al., Basic local alignment search tool, J. Mol. Biol., 215(3): 403-410, 1990; Altschul, et al., Methods in Enzymology; Altschul, et al., "Gapped BLAST and PSI-BLAST: a new generation of protein database search programs", Nucleic Acids Res. 25:3389-3402, 1997; Baxevanis, et al., Bioinformatics : A Practical Guide to the Analysis of Genes and Proteins, Wiley, 1998; i Misener, et al., (eds.), Bioinformatics Methods and Protocols (Methods in Molecular Biology, Vol. 132), Humana Press, 1999. Pored identifikovanja homolognih sekvenci, gore pomenuti programi obično pružaju indikaciju stepena homologije. Dve sekvence se mogu smatrati u suštini homolognim ako je najmanje 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80 %, 85%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više njihovih odgovarajućih ostataka homologno u relevantnom regionu ostataka. Relevantni region može biti kompletna sekvenca. Relevantni region može biti najmanje 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100, 125, 150, 175, 200, 225, 250, 275, 300, 325, 350, 375, 400, 425, 450, 475, 500 ili više ostataka.
[0056] Suštinski identitet: Fraza "suštinski identitet" se ovde koristi za upućivanje na poređenje između sekvenci aminokiselina ili nukleinskih kiselina. Kao što će stručnjaci u ovoj oblasti ceniti, dve sekvence se generalno smatraju "suštinski identičnim" ako sadrže identične ostatke na odgovarajućim pozicijama. Kao što je dobro poznato u ovoj oblasti, sekvence aminokiselina ili nukleinskih kiselina se mogu upoređivati pomoću bilo kog od niza algoritama, uključujući one dostupne u komercijalnim kompjuterskim programima kao što su BLASTN za nukleotidne sekvence i BLASTP, gapped BLAST i PSI-BLAST za aminokiselinske sekvence. Primeri takvih programa su opisani u Altschul, et al., Basic local alignment search tool, J. Mol. Biol., 215(3): 403-410, 1990; Altschul, et al., Methods in Enzymology; Altschul, et al., "Gapped BLAST and PSI-BLAST: a new generation of protein database search programs", Nucleic Acids Res. 25:3389-3402, 1997; Baxevanis, et al., Bioinformatics: A Practical Guide to the Analysis of Genes and Proteins, Wiley, 1998; i Misener, et al., (eds.), Bioinformatics Methods and Protocols (Methods in Molecular Biology, Vol. 132), Humana Press, 1999. Pored identifikovanja identičnih sekvenci, gore pomenuti programi obično pružaju indikaciju stepena identiteta. Dve sekvence se mogu smatrati suštinski identičnim ako je najmanje 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više njihovih odgovarajućih ostataka identično u relevantnom regionu ostataka. Relevantni region može biti kompletna sekvenca. Relevantni deo može biti najmanje 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100, 125, 150, 175, 200, 225, 250, 275, 300, 325, 350, 375, 400, 425, 450, 475, 500 ili više ostataka.
[0057] Sintetički CSF: Kako se ovde koristi, izraz "sintetički CSF" se odnosi na rastvor koji ima pH, sastav elektrolita, sadržaj glukoze i osmolarnost konzistentnu sa cerebrospinalnim fluidom. Sintetički CSF se naziva i veštački CSF. Sintetički CSF može biti Elliotov B rastvor.
[0058] Pogodan za CNS isporuku: Kao što se ovde koristi, izraz "pogodan za isporuku CNS-a" ili "pogodan za intratekalnu isporuku" u odnosu na farmaceutske kompozicije iz ovog pronalaska se generalno odnosi na svojstva stabilnost, toleranciju i rastvorljivost takvih kompozicija, kao i sposobnost takvih kompozicija da isporuče efikasnu količinu terapeutskog sredstva sadržanog u njima na ciljno mesto isporuke (npr. CSF ili mozak).
[0059] Ciljna tkiva: Kako se ovde koristi, izraz "ciljna tkiva" se odnosi na svako tkivo koje je zahvaćeno bolešću lizozomskog skladištenja koja se leči ili bilo koje tkivo u kome je nedostatak lizozomskog enzima normalno izražen. Ciljna tkiva uključuju ona tkiva u kojima postoji detektibilna ili nenormalno velika količina enzimskog supstrata, na primer uskladištena u ćelijskim lizozomima tkiva, kod pacijenata koji pate od ili su podložni bolesti lizozomskog skladištenja. Ciljna tkiva uključuju ona tkiva koja pokazuju patologiju, simptom ili karakteristiku povezanu sa bolešću. Ciljna tkiva uključuju ona tkiva u kojima je nedostatak lizozomskog enzima normalno izražen na povišenom nivou. Kako se ovde koristi, ciljno tkivo može biti ciljno tkivo mozga, ciljno tkivo kičmene moždine i/ili periferno ciljno tkivo. Primeri ciljnih tkiva detaljno su opisani u nastavku.
[0060] Terapeutski deo: Kako se ovde koristi, izraz " terapeutski deo" odnosi se na deo molekula koji daje terapeutski efekat molekula. Terapeutski deo može biti polipeptid koji ima terapeutsku aktivnost.
[0061] Terapijski efikasna količina: Kako se ovde koristi, izraz "terapijski efikasna količina" odnosi se na količinu terapeutskog proteina (zamenski enzim I2S) koji daje terapeutski efekat na tretiranog subjekta, uz razumnu korist/rizik primenljiv na bilo koji medicinski tretman. Terapeutski efekat može biti objektivan (tj. merljiv nekim testom ili markerom) ili subjektivan (tj. subjekt daje indikaciju ili oseća delovanje). Konkretno, "terapijski efikasna količina" se odnosi na količinu terapeutskog proteina ili kompozicije efikasnu za lečenje, poboljšanje, ili sprečavanje određene bolesti ili stanja, ili da pokaže terapeutski ili preventivni efekat koji se može otkriti, na primer ublažavanjem simptoma povezanih sa bolešc ́u, sprečavanjem ili odlaganjem početka bolesti, i/ili umanjivanjem težine ili učestalosti simptoma bolesti. Terapijski efikasna količina se obično primenjuje u režimu doziranja koji može da sadrži više jediničnih doza. Za bilo koji određeni terapeutski protein, terapijski efikasna količina (i/ili odgovarajuća jedinična doza u okviru efikasnog režima doziranja) može varirati, na primer, u zavisnosti od načina administracije, u kombinaciji sa drugim farmaceutskim agensima. Takođe, specifična terapijski efikasna količina (i/ili jedinična doza) za svakog određenog pacijenta može zavisiti od različitih faktora, uključujući poremećaj koji se leči i ozbiljnost poremećaja; aktivnost određenog farmaceutskog agensa koji se koristi; konkretnu kompoziciju koja se koristi; starost, telesnu težinu, opšte zdravlje, pol i ishranu pacijenta; vreme administracije, način administracije i/ili brzinu izlučivanja ili metabolizma specifičnog fuzionog proteina koji se koristi; trajanje lečenja; i slične faktore dobro poznate u medicinskoj struci.
[0062] Tolerabilno: Kako se ovde koristi, izrazi "tolerabilno" i "tolerabilnost" se odnose na sposobnost farmaceutskih kompozicija prema ovom pronalasku da ne izazovu neželjenu reakciju kod subjekta kome se takva kompozicija administrira, ili alternativno da se ne izazove ozbiljnu neželjenu reakciju kod subjekta kome se takva kompozicija administrira. Farmaceutski preparati iz ovog pronalaska mogu dobro da se tolerišu od subjekta kome se takvi preparati administriraju.
[0063] Lečenje: Kako se ovde koristi, izraz "lečenje" (takođe "lečiti" ili "tretman") se odnosi na bilo koju adminstraciju terapeutskog proteina (lizozomskog enzima) koji delimično ili potpuno ublažava, poboljšava, oslobađa, inhibira, odlaže početak, smanjuje ozbiljnost i/ili smanjuje učestalost jednog ili više simptoma ili karakteristika karakteristike određene bolesti, poremec ́aja i/ili stanja (Hunter`s syndrome). Takav tretman može biti kod subjekta koji ne pokazuje znakove relevantne bolesti, poremec ́aja i/ili stanja i/ili subjekta koji pokazuje samo rane znakove bolesti, poremec ́aja i/ili stanja. Alternativno ili dodatno, takav tretman može biti kod subjekta koji pokazuje jedan ili više utvrđenih znakova relevantne bolesti, poremec ́aja i/ili stanja.
DETALJAN OPIS PRONALASKA
[0064] Ovaj pronalazak obezbeđuje kompozicije za efikasnu direktnu isporuku terapeutskog sredstva u centralni nervni sistem (CNS) za upotrebu u postupku lečenja Hanterovog sindroma. Kao š to je gore rečeno, ovaj pronalazak je zasnovan na neočekivanom otkriću da se I2S protein za lečenje Hanterovog sindroma može direktno uvesti u cerebrospinalnu tečnost (CSF) subjekta kome je potrebno lečenje u visokoj koncentraciji bez izazivanja značajnih štetnih efekata kod subjekta. Iznenađujuće, sadašnji pronalazači su otkrili da se zamenski enzim I2S može isporučiti u jednostavnom fiziološkom rastvoru ili puferskoj formulaciji, bez upotrebe sintetičkog CSF. Još neočekivanije, intratekalna isporuka prema ovom pronalasku ne dovodi do značajnih štetnih efekata, kao što je ozbiljan imunološki odgovor, kod subjekta. Prema tome, u nekim realizacijama, intratekalna isporuka prema ovom pronalasku se može koristiti u odsustvu istovremene imunosupresivne terapije (npr. bez indukcije imunološke tolerancije prethodnim tretmanom ili prethodnim kondicioniranjem).
[0065] U nekim realizacijama, intratekalna isporuka prema ovom pronalasku omogućava efikasnu difuziju kroz različita tkiva mozga što rezultira efikasnom isporukom zamenskog enzima I2S u različitim ciljnim tkivima mozga u površinskim, plitkim i/ili dubokim regijama mozga. U nekim realizacijama, intratekalna isporuka prema ovom pronalasku rezultirala je dovoljnom količinom zamenskih enzima koji ulaze u perifernu cirkulaciju. Kao rezultat toga, u nekim slučajevima, intratekalna isporuka prema ovom pronalasku rezultirala je isporukom zamenskog enzima I2S u periferna tkiva, kao što su jetra, srce, slezina i bubreg. Ovo otkriće je neočekivano i može biti posebno korisno za lečenje lizozomskih bolesti skladištenja koje imaju i CNS i periferne komponente, što bi tipično zahtevalo i redovnu intratekalnu i intravensku primenu. Smatra se da intratekalna isporuka prema ovom pronalasku može omogućiti smanjenje doziranja i/ili učestalost iv injekcija bez ugrožavanja terapijskih efekata u lečenju perifernih simptoma.
[0066] Ovaj pronalazak pruža različite neočekivane i korisne osobine koje omogućavaju efikasnu i zgodnu isporuku zamenskih enzima u različita ciljna tkiva mozga, što rezultira efikasnim tretmanom lizozomskih bolesti skladištenja koje imaju CNS indikacije.
Zamenski enzimi
Iduronat-2-sulfataza (I2S) protein
[0067] U nekim realizacijama, kompozicije predviđene ovim pronalaskom se koriste za isporuku proteina Iduronat-2-sulfataze (I2S) u CNS za lečenje Hanterovog sindroma. Pogodan I2S protein može biti bilo koji molekul ili deo molekula koji može zameniti aktivnost proteina Iduronat-2-sulfataze (I2S) koja se prirodno javlja ili spasiti jedan ili više fenotipova ili simptoma povezanih sa nedostatkom I2S. U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za ovaj pronalazak je polipeptid koji ima N-kraj i C-kraj i aminokiselinsku sekvencu u suštini sličnu ili identičnu zrelom humanom I2S proteinu.
[0068] Obično se humani I2S protein proizvodi kao prekursor. Prekursorski oblik humanog I2S sadrži signalni peptid (aminokiselinski ostaci 1-25 prekursora pune dužine), pro-peptid (aminokiselinski ostaci 26-33 prekursora pune dužine) i lanac (ostaci 34-550 prekursora pune dužine) koji se može dalje procesirati u lanac od 42 kDa (ostaci 34-455 prekursora pune dužine) i lanac od 14 kDa (ostaci 446-550 prekursora pune dužine). Obično se prekursorski oblik takođe naziva prekursor pune dužine ili I2S protein pune dužine, koji sadrži 550 aminokiselina. Aminokiselinske sekvence zrelog oblika (SEQ ID NO: 1) koje imaju uklonjen signalni peptid i prekursor pune dužine (SEQ ID NO: 2) tipičnog humanog I2S proteina koji se prirodno javlja ili divljeg tipa su prikazane u Tabeli 1.
Tabela 1. Humana Iduronat-2-sulfataza
[0069] Prema tome, u nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom je zreli humani I2S protein (SEQ ID NO: 1). U nekim realizacijama, odgovarajući zamenski enzim može biti homolog ili analog zrelog humanog proteina I2S. Na primer, homolog ili analog zrelog humanog I2S proteina može biti modifikovani zreli humani I2S protein koji sadrži jednu ili više supstitucija, delecija i/ili insercija aminokiselina u poređenju sa I2S proteinom divljeg tipa ili onog koji se prirodno javlja (npr. , SEQ ID NO: 1), pri čemu zadržava značajnu aktivnost proteina I2S. Tako je u nekim realizacijama zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom u suštini homologan zrelom humanom I2S proteinu (SEQ ID NO: 1). U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom ima aminokiselinsku sekvencu najmanje 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više homolognu sa SEQ ID NO: 1. U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom je u suštini identičan zrelom humanom I2S proteinu (SEQ ID NO: 1). U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom ima aminokiselinsku sekvencu sa najmanje 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više identiteta sa SEQ ID NO: 1. U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom sadrži fragment ili deo zrelog humanog I2S proteina.
[0070] Alternativno, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom je I2S protein pune dužine. U nekim realizacijama, odgovarajući zamenski enzim može biti homolog ili analog humanog I2S proteina pune dužine. Na primer, homolog ili analog humanog I2S proteina pune dužine može biti modifikovani humani I2S protein pune dužine koji sadrži jednu ili više supstitucija, delecija i/ili insercija aminokiselina u poređenju sa divljim tipom ili I2S proteinom pune dužine koji se prirodno javlja (npr. SEQ ID NO: 2), zadržavajući značajnu aktivnost proteina I2S. Prema tome, u nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom je u suštini homologan humanom I2S proteinu pune dužine (SEQ ID NO: 2). U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom ima aminokiselinsku sekvencu najmanje 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više homolognu sa SEQ ID NO: 2. U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom je u suštini identičan SEQ ID NO: 2. U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom ima aminokiselinsku sekvencu sa najmanje 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili više identiteta sa SEQ ID NO: 2. U nekim realizacijama, zamenski enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom sadrži fragment ili deo humanog I2S proteina pune dužine. Kako se ovde koristi, I2S protein pune dužine tipično sadrži sekvencu signalnog peptida.
[0071] U nekim realizacijama, zamenski I2S enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom može imati sekvencu divljeg tipa ili sekvencom koja se prirodno javlja. U nekim realizacijama, zamenski enzim I2S pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom može imati modifikovanu sekvencu koja ima značajnu homologiju ili se identifitet sa sekvencom divljeg tipa ili sekvencom koja se prirodno javlja (npr. ima najmanje 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 98% identiteta sekvence sa sekvencom divljeg tipa ili sekvencom koja se prirodno javlja).
[0072] Zamenski I2S enzim pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se može proizvesti na bilo koji dostupan način. Na primer, zamenski enzimi se mogu rekombinantno proizvesti korišćenjem ćelijskog sistema domaćina inženjerisanog za ekspresiju nukleinske kiseline koja kodira zamenski enzim. Alternativno ili dodatno, zamenski enzimi se mogu proizvesti aktiviranjem endogenih gena. Alternativno ili dodatno, zamenski enzimi mogu biti delimično ili potpuno pripremljeni hemijskom sintezom. Alternativno ili dodatno, zamenski enzimi takođe mogu biti prečišćeni iz prirodnih izvora.
[0073] Kada se enzimi proizvode rekombinantno, može se koristiti bilo koji ekspresioni sistem. Da navedemo samo nekoliko primera, poznati ekspresioni sistemi uključuju, na primer, ćelije jaja, bakulovirusa, biljaka, kvasca ili sisara.
[0074] U nekim realizacijama, enzimi pogodni za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom proizvode se u ćelijama sisara. Neograničavajući primeri ć elija sisara koje se mogu koristiti u skladu sa ovim pronalaskom uključuju liniju mijeloma miša BALB/c (NSO/1, ECACC br: 85110503); humani retinoblasti (PER.C6, CruCell, Leiden, Holandija); CV1 liniju bubrega majmuna transformisanu pomoću SV40 (COS-7, ATCC CRL 1651); liniju bubrega humanog embriona (293 ili 293 ćelije subklonirane za rast u kulturi suspenzije, Graham et al., J. Gen Virol., 36:59,1977); ćelijsku liniju humanog fibrosarkoma (npr. HT1080); ćelije bubrega beba hrčka (BHK, ATCC CCL 10); jajne ćelije kineskog hrčka /- DHFR (CHO, Urlaub i Chasin, Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 77: 4216, 1980); ćelije sertoli miševa (TM4, Mather, Biol. Reprod., 23: 243-251, 1980); ćelije bubrega majmuna (CV1 ATCC CCL 70); Ćelije bubrega afričkog zelenog majmuna (VERO-76, ATCC CRL-1 587); ćelije humanog karcinoma grlića materice (HeLa, ATCC CCL 2); pseće ćelije bubrega (MDCK, ATCC CCL 34); ćelije jetre bivoljeg pacova (BRL 3A, ATCC CRL 1442); ćelije pluća čoveka (V138, ATCC CCL 75); ćelije jetre čoveka (Hep G2, HB 8065); tumor dojke miša (MMT 060562, ATCC CCL51); TRI ćelije (Mather et al., Annals NI Acad. Sci., 383: 44-68, 1982); MRC 5 Ćelije; FS4 Ćelije; i liniju humanog hepatoma (Hep G2).
[0075] U nekim realizacijama, formulacije za upotrebu prema ovom pronalasku se koriste za isporuku zamenskih enzima I2S proizvedenih iz humanih ćelija. U nekim realizacijama, formulacije za upotrebu prema ovom pronalasku se koriste za isporuku zamenskih enzima I2S proizvedenih iz CHO ćelija.
[0076] U nekim realizacijama, zamenski I2S enzimi za upotrebu u skladu sa pronalaskom sadrže deo molekula koji se vezuje za receptor na površini moždanih ćelija radi olakšavanja ćelijskog preuzimanja i/ili ciljanja lizozoma. Na primer, takav receptor može biti katjonski nezavisan receptor za manozu-6-fosfat (CI-MPR) koji vezuje ostatke manoza-6-fosfata (M6P). Osim toga, CI-MPR takođe vezuje druge proteine, uključujući IGF-II. U nekim realizacijama, zamenski enzim I2S pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom sadrži ostatke M6P na površini proteina. U nekim realizacijama, zamenski enzim I2S pogodan za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom može sadržati bis-fosforilisane oligosaharide koji imaju veći afinitet vezivanja za CI-MPR. U nekim realizacijama, odgovarajući enzim sadrži približno do u proseku oko najmanje 20% bis-fosforilisanih oligosaharida po enzimu. U drugim realizacijama, odgovarajući enzim može da sadrži oko 10%, 15%, 18%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60% bis-fosforilisanih oligosaharida po enzimu. Iako takvi bis-fosforilisani oligosaharidi mogu biti prirodno prisutni u enzimu, treba napomenuti da enzimi mogu biti modifikovani tako da poseduju takve oligosaharide. Na primer, odgovarajući zamenski enzimi mogu biti modifikovani određenim enzimima koji su sposobni da katalizuju transfer N-acetilglukozamin-L-fosfata iz UDP-GlcNAc u položaj 6' α-1,2 vezanih manoza na lizozomalnim enzimima. Metode i kompozicije za proizvodnju i upotrebu takvih enzima su opisali, na primer, Canfield et al. u US Pat. 6,537,785, i US patent br. Br. 6,534,300.
[0077] U nekim realizacijama, zamenski I2S enzimi za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom mogu biti konjugovani ili fuzionisani sa ciljnim delom lizozoma koji je sposoban da se veže za receptor na površini moždanih ćelija. Odgovarajući ciljni deo lizozoma može biti IGF-I, IGF-II, RAP, p97 i varijante, homolozi ili njihovi fragmenti (npr. uključujući one peptide koji imaju sekvencu najmanje 70%, 75%, 80%, 85%, 90 %, ili 95% identičnu sa divljim tipom zrele humane peptidne sekvence IGF-I, IGF-II, RAP, p97).
[0078] U nekim realizacijama, zamenski I2S enzimi za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom nisu modifikovani kako bi se poboljšala isporuka ili transport takvih agensa preko BBB i u CNS.
[0079] U nekim realizacijama, terapeutski protein uključuje ciljni deo molekula (npr. sekvencu za ciljanje lizozoma) i/ili peptid koji prodire u membranu. U nekim realizacijama, sekvenca za ciljanje i/ili peptid koji prodire u membranu je suštinski deo terapeutskog dela molekula (npr. preko hemijske veze, preko fuzionog proteina). U nekim realizacijama, sekvenca za ciljanje sadrži grupu manoza-6-fosfat. U nekim realizacijama, sekvenca za ciljanje sadrži IGF-I grupu. U nekim realizacijama, sekvenca za ciljanje sadrži IGF-II grupu.
Formulacije
[0080] U nekim realizacijama, željeni enzimi se isporučuju u formulacijama na bazi fiziološkog rastvora ili pufera za intratekalnu isporuku. Različite formulacije koje su ovde otkrivene olakšavaju efikasnu isporuku i distribuciju terapijskog sredstva (enzim I2S) do ciljnih tkiva, ćelija i/ili organela CNS. Između ostalog, ovde opisane formulacije su sposobne da rastvore visoke koncentracije terapijskog sredstva (enzim I2S) i pogodne su za isporuku takvih terapeutskih agenasa u CNS subjekata za lečenje bolesti koje imaju CNS komponentu i/ili etiologiju (Hunter`s syndrome). Ovde opisani preparati se dalje odlikuju poboljšanom stabilnošću i boljom podnošljivošću kada se daju u CNS subjekta kome je to potrebno (npr. intratekalno). Pre ovog pronalaska, tradicionalni izotonični fiziološki rastvor bez pufera i Elliott-ov rastvor B, koji je veštački CSF jee obično korišćen za intratekalnu isporuku. Poređenje koje prikazuje sastav CSF u odnosu na Elliottov rastvor B je uključeno u donju Tabelu 3. Kao što je prikazano u Tabeli 3, koncentracija Elliotovog B rastvora je blisko paralelna sa koncentracijom cerebrospinalne tečnosti. Elliottov rastvor B, međutim, sadrži veoma nisku koncentraciju pufera i shodno tome ne može obezbediti odgovarajući puferski kapacitet potreban za stabilizaciju terapeutskih agenasa (npr. Proteina), naročito tokom dužeg vremenskog perioda (npr. u uslovima skladištenja). Osim toga, Elliottov rastvor B sadrži određene soli koje mogu biti nekompatibilne sa formulacijama namenjenim za isporuku nekih terapeutskih agenasa, a naročito proteina ili enzima. Na primer, soli kalcijuma prisutne u Elliottovom rastvoru B sposobne su da posreduju taloženje proteina i time smanje stabilnost formulacije.
TABELA 3
[0082] Prema tome, u nekim realizacijama, formulacije pogodne za isporuku u CNS za upotrebu prema ovom pronalasku nisu sintetički ili veštački CSF.
[0083] U nekim realizacijama, formulacije za isporuku CNS-u su formulisane tako da su sposobne da stabilizuju, ili alternativno uspore ili spreče razgradnju, terapijskog sredstva formulisanog sa njima (enzim I2S). Kako se ovde koristi, izraz "stabilan" se odnosi na sposobnost terapeutskog sredstva (tj. enzima I2S) da održi svoju terapeutsku efikasnost (npr. svu ili većinu njegove predviđene biološke aktivnosti i/ili fiziohemijskog integriteta) tokom dužeg vremenskog perioda. Stabilnost terapijskog sredstva, i sposobnost farmaceutske kompozicije da održi stabilnost takvog terapijskog sredstva može se procenjivati tokom dužeg vremenskog perioda (npr. poželjno je najmanje 1, 3, 6, 12, 18, 24, 30, 36 meseci ili više). U kontekstu formulacije, stabilna formulacija je ona u kojoj terapeutsko sredstvo u osnovi zadržava svoj fizički i/ili hemijski integritet i biološku aktivnost pri skladištenju i tokom procesa (kao što su zamrzavanje/odmrzavanje, mehaničko mešanje i liofilizacija). Stabilnost proteina se može meriti stvaranjem agregata velike molekularne mase (HMW), gubitkom enzimske aktivnosti, stvaranjem peptidnih fragmenata i promenom profila naelektrisanja.
[0084] Stabilnost terapijskog sredstva je od posebne važnosti. Stabilnost terapijskog sredstva može biti dalje procenjena u odnosu na biološku aktivnost ili fiziohemijski integritet terapijskog sredstva tokom dužeg vremenskog perioda. Na primer, stabilnost u datoj vremenskoj tački može se uporediti sa stabilnošću u ranijoj vremenskoj tački (npr. nakon dana formulacije 0) ili sa neformulisanim terapeutskim sredstvom, a rezultati ovog poređenja se izražavaju u procentima. Poželjno, farmaceutske kompozicije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom održavaju najmanje 100%, najmanje 99%, najmanje 98%, najmanje 97% najmanje 95%, najmanje 90%, najmanje 85%, najmanje 80%, najmanje 75%, najmanje 70%, najmanje 65%, najmanje 60%, najmanje 55% ili najmanje 50% biološke aktivnosti ili fiziohemijskog integriteta terapijskog sredstva tokom dužeg vremenskog perioda (npr. mereno najmanje 6-12 meseci, na sobnoj temperaturi ili u ubrzanim uslovima skladištenja).
[0085] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S protein) je rastvorljiv u formulacijama za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom. Izraz "rastvorljiv", kako se odnosi na terapeutska sredstva za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom, se odnosi na sposobnost takvih terapijskih sredstava da formiraju homogen rastvor. Poželjno je rastvorljivost terapijskog sredstva u rastvoru u koji se primenjuje i kojim se transportuje do ciljnog mesta dejstva (npr. ćelije i tkiva mozga) dovoljna da omogući isporuku terapeutski efikasne količine terapijskog sredstva na ciljano mesto delovanja. Nekoliko faktora može uticati na rastvorljivost terapijskih agenasa. Na primer, relevantni faktori koji mogu uticati na rastvorljivost proteina uključuju jonsku snagu, aminokiselinsku sekvencu i prisustvo drugih ko-solubilizujućih agenasa ili soli (npr. soli kalcijuma). U nekim realizacijama, farmaceutske kompozicije su formulisane tako da su soli kalcijuma isključene iz takvih kompozicija.
[0086] Pogodne formulacije mogu sadržati terapeutsko sredstvo u različitim koncentracijama. U nekim realizacijama, formulacije mogu sadržati protein ili terapijsko sredstvo od interesa u koncentraciji u rasponu od oko 10 mg/ml do 100 mg/ml. U nekim realizacijama, formulacije za upotrebu prema pronalasku mogu sadržati terapeutsko sredstvo u koncentraciji od približno 10 mg/ml, 15 mg/ml, 20 mg/ml, 25 mg/ml, 30 mg/ml, 40 mg/ml, 50 mg/ ml, 60 mg/ml, 70 mg/ml, 80 mg/ml, 90 mg/ml ili 100 mg/ml.
[0087] Formulacije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom karakteriše njihova tolerabilnost ili kao vodenih rastvora ili kao rekonstituisanih liofilizovanih rastvora. Kako se ovde koristi, izrazi " tolerabilan" i " tolerabilnost" se odnose na sposobnost farmaceutskih kompozicija za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom da ne izazovu neželjenu reakciju kod subjekta kome se takva kompozicija administrira, ili alternativno da ne izazovu ozbiljnu neželjenu reakciju kod subjekta kome se takva kompozicija administrira. U nekim realizacijama, farmaceutske kompozicije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom dobro podnose subjekti kojima se takvi preparati administriraju.
[0088] I2S enzim za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom zahteva kontrolisan pH i specifične pomoćne supstance da bi se održala njegova rastvorljivost i stabilnost u farmaceutskim kompozicijama za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom. Tabela 4 ispod identifikuje tipične primere aspekata proteinskih formulacija za koje se smatra da održavaju solubilnost i stabilnost proteinskih terapijskih agensa.
TABELA 4
Puferi
[0089] pH formulacije je dodatni faktor koji može da promeni rastvorljivost terapijskog sredstva (I2S enzima ili proteina) u vodenoj formulaciji ili u formulaciji pre liofilizacije. Shodno tome, formulacije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom sadrže jedan ili više pufera. U nekim realizacijama, vodene formulacije sadrže količinu pufera dovoljnu za održavanje optimalnog pH navedenog sastava između otprilike 4.0-8.0 (npr. oko 4.0, 4.5, 5.0, 5.5, 6.0, 6.2, 6.4, 6.5, 6.6, 6.8, 7.0, 7.5, ili 8.0). U nekim realizacijama, pH formulacije je između oko 5.0-7.5, između oko 5.5-7.0, između oko 6.0-7.0, između oko 5.5-6.0, između oko 5.5-6.5, između oko 5.0-6.0, između oko 5.0- 6.5 i između oko 6.0-7.5. Pogodni puferi uključuju, na primer, acetat, citrat, histidin, fosfat, sukcinat, tris (hidroksimetil) aminometan ("Tris") i druge organske kiseline. Koncentracija pufera i raspon pH farmaceutskih kompozicija za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom su faktori u kontroli ili prilagođavanju tolerabilnosti formulacije. U nekim realizacijama, pufer je prisutan u koncentraciji u rasponu od oko 1 mM do oko 150 mM, ili između oko 10 mM do oko 50 mM, ili između oko 15 mM do oko 50 mM, ili između oko 20 mM do oko 50 mM, ili između oko 25 mM do oko 50 mM. U nekim realizacijama, pogodno pufersko sredstvo je prisutno u koncentraciji od približno 1 mM, 5 mM, 10 mM, 15 mM, 20 mM, 25 mM, 30 mM, 35 mM, 40 mM, 45 mM 50 mM, 75 mM, 100 mM, 125 mM ili 150 mM
Tonicitet
[0090] U nekim realizacijama, formulacije takođe sadrže sredstvo za izotoničnost da bi formulacije bile izotonične. Obično se pod "izotoničnim" podrazumeva da formulacija od interesa ima u osnovi isti osmotski pritisak kao i ljudska krv. Izotonične formulacije će generalno imati osmotski pritisak od oko 240 mOsm/kg do oko 350 mOsm/kg. Izotonicitet se može meriti, na primer, pomoću osmometara tipa pritiska pare ili tačke smrzavanja. Primeri agensa za izotonicitet uključuju, ali nisu ograničeni na, glicin, sorbitol, manitol, natrijum hlorid i arginin. U nekim realizacijama, pogodni izotonični agensi mogu biti prisutni u vodenim i/ili pre-liofilizovanim formulacijama u koncentraciji od oko 0.01 - 5 % (npr. 0.05, 0.1, 0.15, 0.2, 0.3, 0.4, 0.5, 0.75, 1.0, 1.25, 1.5, 2.0, 2.5, 3.0, 4.0 ili 5.0%). U nekim realizacijama, formulacije za liofilizaciju sadrže sredstvo za izotoničnost koje održava pre-liofilizovane ili rekonstituisane formulacije izotoničnim.
[0091] Dok su generalno izotonični rastvori poželjni za lekove za parenteralnu administraciju, upotreba izotoničnih rastvora može promeniti rastvorljivost za neke terapeutske agense, a posebno za neke proteine i/ili enzime. Blago hipertonični rastvori (npr. do 175 mM natrijum hlorida u 5 mM natrijum fosfatu pri pH 7.0) i rastvori koji sadrže šećer pokazalo se da se (npr. do 2% saharoze u 5 mM natrijum fosfatu pri pH 7.0) dobro podnosi. Najčešći odobreni sastav za CNS bolus formulacije je fiziološki rastvor (oko 150 mM NaCl u vodi).
Stabilizujući agensi
[0092] U nekim realizacijama, formulacije mogu sadržati stabilizujući agens, ili lioprotektant, za zaštitu proteina. Tipično, pogodno stabilizaciono sredstvo je šećer, ne-redukujući šećer i/ili aminokiselina. Primeri šećera uključuju, ali nisu ograničeni na, dekstran, laktozu, manitol, manozu, sorbitol, rafinozu, saharozu i trehalozu. Primeri aminokiselina uključuju, ali nisu ograničeni na, arginin, glicin i metionin. Dodatni stabilizatori mogu uključivati natrijum hlorid, hidroksietil skrob i polivinilpirolidon. Količina stabilizacionog agensa u liofilizovanoj formulaciji je generalno takva da će formulacija biti izotonična. Međutim, hipertonične rekonstituisane formulacije takođe mogu biti pogodne. Osim toga, količina stabilizacionog agensa ne sme biti toliko niska da dođe do neprihvatljivog stepena degradacije/agregacije terapijskog sredstva. Primeri koncentracija stabilizacionog agensa u formulaciji mogu se kretati od oko 1 mM do oko 400 mM (npr. od oko 30 mM do oko 300 mM, i od oko 50 mM do oko 100 mM), ili alternativno, od 0.1% do 15% (npr. od 1% do 10%, od 5% do 15%, od 5% do 10%) po težini. U nekim realizacijama, masene odnos količine stabilizatora i terapijskog agensa je oko 1:1. U drugim realizacijama, odnos masene mase stabilizatora i terapijskog agensa može biti oko 0.1:1, 0.2:1, 0.25:1, 0.4:1, 0.5:1, 1:1, 2:1, 2.6:1, 3:1, 4:1, 5:1, 10:1, ili 20:1 U nekim realizacijama, pogodnim za liofilizaciju, stabilizator je takođe lioprotektant.
[0093] U nekim realizacijama, tečne formulacije pogodne za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom sadrže amorfne materijale. U nekim realizacijama, tečne formulacije pogodne za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom sadrže značajnu količinu amorfnih materijala (npr. formulacije na bazi saharoze). U nekim realizacijama, tečne formulacije pogodne za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom sadrže delimično kristalne/delimično amorfne materijale.
Agensi za povećanje mase
[0094] U nekim realizacijama, pogodne formulacije za liofilizaciju mogu dalje uključivati jedno ili više sredstava za povećanje mase. "Sredstvo za punjenje" je jedinjenje koje dodaje masu liofilizovanoj smeši i doprinosi fizičkoj strukturi liofilizovane pogače. Na primer, sredstvo za punjenje može poboljšati izgled liofilizovane pogače (npr. suštinski ujednačena liofilizovana pogača). Pogodni agensi za povećanje mase uključuju, ali nisu ograničeni na, natrijum hlorid, laktozu, manitol, glicin, saharozu, trehalozu, hidroksietil skrob. Primeri koncentracija sredstava za punjenje su od oko 1% do oko 10% (npr. 1.0%, 1.5%, 2.0%, 2.5%, 3.0%, 3.5%, 4.0%, 4.5%, 5.0%, 5.5%, 6.0%, 6.5%, 7.0%, 7.5%, 8.0%, 8.5%, 9.0%, 9.5% i 10.0%).
Surfaktanti
[0095] U nekim realizacijama, poželjno je formulacijama dodati surfaktant. Primeri površinski aktivnih materija uključuju nejonske površinski aktivne supstance kao što su polisorbati (npr. Polisorbati 20 ili 80); poloksameri (npr. poloksamer 188); Triton; natrijum dodecil sulfat (SDS); natrijum lauril sulfat; natrijum oktil glikozid; lauril-, miristil-, linoleil- ili stearil-sulfobetain; lauril-, miristil-, linoleil- ili stearil-sarkozin; linoleil-, miristil- ili cetil-betain; lauroamidopropil-, kokamidopropil-, linoleamidopropil-, miristamidopropil-, palmidopropil- ili izostearamidopropil-betain (npr. lauroamidopropil); miristamidopropil-, palmidopropil- ili izostearamidopropil-dimetilamin; natrijum metil kokoil- ili dinatrijum metil eeiltaurat; i serije MONAQUAT<TM>(Mona Industries, Inc., Paterson, N.J.), polietil glikol, polipropil glikol i kopolimere etilena i propilen glikola (npr. Pluronics, PF68, itd.). Tipično, količina surfaktanta koja se dodaje je takva da smanjuje agregaciju proteina i minimizira formaciju partikulata ili efervescencije. Na primer, surfaktant može biti prisutan u formulaciji u koncentraciji od oko 0.001 – 0.5% (npr. oko 0.005 – 0.05% ili 0.005 – 0.01%). Konkretno, tenzid u formulaciji može biti prisutan u koncentraciji od približno 0.005%, 0.01%, 0.02%, 0.1%, 0.2%, 0.3%, 0.4%, oili 0.5% itd. Alternativno, ili pored toga, surfaktant se može dodati liofilizovanoj formulaciji, pre-liofilizovanoj formulaciji i/ili rekonstituisanoj formulaciji.
[0096] Drugi farmaceutski prihvatljivi nosači, ekscipijenti ili stabilizatori, poput onih opisanih u 16. izdanju Remington's Pharmaceutical Sciences, Osol, A. Ed. (1980) mogu biti uključeni u formulaciju (i/ili liofilizovanu formulaciju i/ili rekonstituisanu formulaciju) pod uslovom da ne utiču negativno na željene karakteristike formulacije. Prihvatljivi nosači, ekscipijenti ili stabilizatori nisu toksični za primaoce u korišćenim dozama i koncentracijama i uključuju, ali nisu ograničeni na, dodatna puferska sredstva; konzervanse; ko-rastvarače; antioksidante uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; helatne agense kao što je EDTA; komplekse metala (npr. kompleksi Zn-proteina); biorazgradive polimere kao što su poliestri; i/ili kontrajoni koji grade soli, poput natrijuma.
[0097] Formulacije, bilo u vodenom, pre-liofilizovanom, liofilizovanom ili rekonstituisanom obliku se mogu oceniti na osnovu analize kvaliteta proizvoda, vremena rekonstitucije (ako je liofilizovana), kvaliteta rekonstitucije (ako je liofilizovana), velike molekulske mase, vlage i temperature staklene tranzicije. Obično kvalitet proteina i analiza proizvoda uključuju analizu brzine degradacije proizvoda korišćenjem metoda uključujući, ali ne ograničavajući se na, size exclusion HPLC (SE-HPLC), cation exchange-HPLC (CEKS-HPLC), difrakciju rendgenskih zraka (XRD), modulisanu diferencijalu skenirajuću kalorimetriju (mDSC), reverzno faznu HPLC (RP-HPLC), višeugaono rasejanje svetlosti (MALS), fluorescenciju, ultraljubičastu apsorpciju, nefelometriju, kapilarnu elektroforezu (CE), SDS-PAGE i njihove kombinacije. Evaluacija proizvoda može uključivati korak procene izgleda (bilo tečnosti, bilo izgleda kolača).
[0098] Generalno, formulacije (liofilizovane ili vodene) se mogu čuvati duže vreme na sobnoj temperaturi. Temperatura skladištenja može tipično da se kreće od 0 °C do 45 °C (npr. 4 °C, 20 °C, 25 °C, 45 °C itd.). Formulacije se mogu čuvati u periodu od nekoliko meseci do nekoliko godina. Vreme skladištenja obično će biti 24 meseca, 12 meseci, 6 meseci, 4,5 meseca, 3 meseca, 2 meseca ili 1 mesec. Formulacije se mogu skladištiti direktno u kontejneru koji se koristi za administraciju, eliminišući korake transfera.
[0099] Formulacije se mogu skladištiti direktno u kontejneru za liofilizaciju (ako su liofilizovane), koja takođe može da funkcioniše kao posuda za rekonstituciju, eliminišući korake transfera. Alternativno, liofilizovane formulacije proizvoda mogu se meriti u manje korake za skladištenje. Skladištenje bi generalno trebalo da izbegava okolnosti koje dovode do degradacije proteina, uključujući, ali ne ograničavajući se na, izlaganje sunčevoj svetlosti, UV zračenje, druge oblike elektromagnetnog zračenja, prekomernu toplotu ili hladnoću, brzi toplotni udar i mehanički udar.
Liofilizacija
[0100] Metode se mogu koristiti za liofilizaciju bilo kog materijala, posebno terapijskih sredstava. Tipično, pre-liofilizovana formulacija dalje sadrži odgovarajući izbor ekscipijenata ili drugih komponenti, kao što su stabilizatori, puferi, sredstva za punjenje i surfaktanti kako bi se sprečilo degradacija jedinjenja od interesa (na primer, agregacija proteina, deamidacija i/ili oksidacija) tokom sušenja zamrzavanjem i skladištenja. Formulacija za liofilizaciju može uključivati jedan ili više dodatnih sastojaka uključujući lioprotektante ili stabilizatore, pufere, sredstva za punjenje, sredstva za izotoničnost i surfaktante.
[0101] Nakon što se supstanca od interesa i sve dodatne komponente pomešaju zajedno, formulacija se liofilizuje. Liofilizacija generalno uključuje tri glavne faze: zamrzavanje, primarno sušenje i sekundarno sušenje. Zamrzavanje je neophodno za pretvaranje vode u led ili neke amorfne komponente formulacije u kristalni oblik. Primarno sušenje je procesni korak kada se led uklanja iz smrznutog proizvoda direktnom sublimacijom pri niskom pritisku i temperaturi. Sekundarno sušenje je korak procesa kada se vezana voda uklanja iz matriksa proizvoda korišćenjem difuzije zaostale vode na površinu evaporacije. Temperatura proizvoda tokom sekundarnog sušenja je obično viša nego tokom primarnog sušenja. Vidi, Tang X. et al. (2004) "Design of freeze-diying processes for pharmaceuticals: Practical advice," Pharm. Res., 21:191-200; Nail S.L. et al. (2002) "Fundamentals of freeze-drying," in Development and manufacture of protein pharmaceuticals. Nail S.L. editor New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers, pp 281-353; Wang et al. (2000) "Lyophilization and development of solid protein pharmaceuticals," Int. J. Pharm., 203:1-60; Williams N.A. et al. (1984) "The lyophilization of pharmaceuticals; A literature review." J. Parenteral Sci. Technol., 38:48-59.
[0102] Korak anilizacije se može uvesti tokom početnog zamrzavanja proizvoda. Korak anilizacije može skratiti ukupno vreme ciklusa. Bez želje da se vezuje za bilo koju teoriju, smatra se da korak anilizacije može pomoći u promovisanju kristalizacije ekscipijensa i stvaranju većih kristala leda usled rekristalizacije malih kristala nastalih tokom superhlađenja, što zauzvrat poboljšava rekonstituciju. Tipično, korak anilizacije uključuje interval ili oscilacije temperature tokom zamrzavanja. Na primer, temperatura zamrzavanja može biti - 40 °C, a korak anilizacije će povećati temperaturu na, na primer, -10 °C i održavati ovu temperaturu tokom određenog vremenskog perioda. Vreme koraka anilizacije može da se kreće od 0.5 sati do 8 sati (npr. 0.5, 1.0 1.5, 2.0, 2.5, 3, 4, 6 i 8 sati). Temperatura anilizacije može biti između temperature zamrzavanja i 0 °C.
[0103] Liofilizacija se može izvesti u kontejneru, kao što je cev, kesa, boca, poslužavnik, bočica (npr. staklena bočica), špric ili bilo koji drugi pogodan kontejner. Kontejneri mogu biti za jednokratnu upotrebu. Liofilizacija se takođe može izvesti u velikom ili malom obimu. U nekim slučajevima, može biti poželjno liofilizovati proteinsku formulaciju u kontejneru u kome će se izvršiti rekonstitucija proteina kako bi se izbegao korak transfera. Kontejner u ovom slučaju može, na primer, biti vijal od 3, 4, 5, 10, 20, 50 ili 100 cc.
[0104] U tu svrhu je dostupno mnogo različitih mašina za sušenje zamrzavanjem, poput Hull pilot sušara za sušenje (SP Industries, USA), Genesis (SP Industries) laboratorijskih sušara za zamrzavanje ili bilo kog sušača za zamrzavanje koji može da kontroliše date parametre procesa liofilizacije. Liofilizacija se postiže zamrzavanjem formulacije i naknadnom sublimacijom leda iz smrznutog sadržaja na temperaturi pogodnoj za primarno sušenje. Početno zamrzavanje dovodi formulaciju na temperaturu ispod -20 °C (npr. -50 °C, -45 °C, -40 °C, -35 °C, -30 °C, -25 °C, itd.) obično ne više od 4 sata (npr. ne više od oko 3 sata, ne više od oko 2.5 sata, ne više od oko 2 sata). Pod ovim uslovima, temperatura proizvoda je tipično ispod eutektičke tačke ili temperature kolapsa formulacije. Obično će temperatura skladištenja za primarno sušenje biti u rasponu od oko -30 do 25 °C (pod uslovom da proizvod ostane ispod tačke topljenja tokom primarnog sušenja) pri odgovarajućem pritisku, u rasponu od tipično 20 do 250 mTorr. Formulacija, veličina i tip posude u kojoj se nalazi uzorak (npr. staklena bočica) i zapremina tečnosti će uglavnom diktirati vreme potrebno za sušenje, koje može da se kreće od nekoliko sati do nekoliko dana. Sekundarna faza sušenja se izvodi na oko 0-60 °C, zavisno prvenstveno od vrste i veličine kontejnera i vrste upotrebljenog terapijskog proteina. Opet, zapremina tečnosti će uglavnom diktirati vreme potrebno za sušenje, koje može da se kreće od nekoliko sati do nekoliko dana.
[0105] Generalno, liofilizacija će rezultirati liofilizovanom formulacijom u kojoj je njen sadržaj vlage manji od oko 5%, manji od oko 4%, manji od oko 3%, manji od oko 2%, manji od oko 1 %, i manji od oko 0.5%.
Rekonstitucija
[0106] Farmaceutski preparati za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom su u vodenom obliku prilikom davanja subjektu. Ako se farmaceutski preparati iz ovog pronalaska liofilizuju, takvi preparati se moraju rekonstituisati dodavanjem u njih jednog ili više diluenata pre administracije subjektu. U željenoj fazi, obično u odgovarajuće vreme pre administracije pacijentu, liofilizovana formulacija može biti rekonstituisana sa diluenatom tako da u rekonstituisanoj formulaciji koncentracija proteina bude poželjna.
[0107] Mogu se koristiti različiti diluenti. U nekim realizacijama, pogodan diluent za rekonstituisanje je voda. Voda koja se koristi kao diluent se može tretirati na različite načine, uključujući reverznu osmozu, destilaciju, dejonizaciju, filtraciju (npr. aktivni ugalj, mikrofiltraciju, nanofiltraciju) i kombinacije ovih metoda prečišćavanja. Generalno, voda treba da bude pogodna za injekcije uključujući, ali ne ograničavajući se na, sterilnu vodu ili bakteriostatičku vodu za injekcije.
[0108] Dodatni primeri diluenata uključuju pH puferski rastvor (npr. fiziološki rastvor puferisan fosfatom), sterilni rastvor soli, Elliotov rastvor, Ringerov rastvor ili rastvor dekstroze. Pogodni diluenti mogu opciono da sadrže konzervans. Primeri konzervansa uključuju aromatične alkohole kao što su benzil ili fenol alkohol. Količina upotrijebljenog konzervansa određuje se procenom različitih koncentracija konzervansa radi kompatibilnosti sa proteinom i ispitivanjem efikasnosti konzervansa. Na primer, ako je konzervans aromatični alkohol (kao što je benzil alkohol), može biti prisutan u količini od oko 0.1-2.0%, od oko 0.5-1.5%ili oko 1.0-1.2%.
[0109] Odgovarajući diluenti mogu uključivati različite aditive, uključujući, ali ne ograničavajući se na, pH puferske agense, (npr. Tris, histidin,) soli (npr. natrijum hlorid) i druge aditive (npr. saharozu), uključujući gore opisane (npr. stabilizatori, sredstva za izotoničnost).
[0110] Liofilizovani protein može biti rekonstituisan do koncentracije od najmanje 25 mg/ml (npr. najmanje 50 mg/ml, najmanje 75 mg/ml, najmanje 100 mg/ml) i u bilo kom opsegu između njih. U nekim realizacijama, liofilizovana supstanca (protein) može biti rekonstituisana do koncentracije u rasponu od oko 10 mg/ml do 100 mg/ml (npr. od oko 10 mg/ml do oko 30 mg/ml, od oko 10 mg/ml do oko 50 mg/ml, od oko 10 mg/ml do oko 75 mg/ml, od oko 10 mg/ml do oko 100 mg/ml, od oko 25 mg/ml do oko 50 mg/ml, od oko 25 mg /ml do oko 75 mg/ml, od oko 25 mg/ml do oko 100 mg/ml, od oko 50 mg/ml do oko 75 mg/ml, od oko 50 mg/ml do oko 100 mg/ml). U nekim realizacijama, koncentracija proteina u rekonstituisanoj formulaciji može biti veća od koncentracije u formulaciji pre liofilizacije. U nekim realizacijama, koncentracija proteina u rekonstituisanoj formulaciji može biti oko 2-50 puta (npr. oko 2-20, oko 2-10 puta ili oko 2-5 puta) od prethodno liofilizovane formulacije. U nekim realizacijama, koncentracija proteina u rekonstituisanoj formulaciji može biti najmanje oko 2 puta (npr. najmanje oko 3, 4, 5, 10, 20, 40 puta) od pre-liofilizovane formulacije.
[0111] Rekonstituisanje se može izvesti u bilo kom kontejneru. Primeri kontejnera pogodnih za pronalazak uključuju, ali se ne ograničavaju na njih, kao što su epruvete, bočice, špricevi (npr. Jednokomorne ili dvokomorne), kese, boce i tacne. Pogodni kontejneri mogu biti napravljeni od bilo kog materijala kao što su staklo, plastika, metal. Kontejneri mogu biti za jednokratnu upotrebu ili za višekratnu upotrebu. Rekonstituisanje se takođe može izvesti u velikom ili malom obimu.
[0112] U nekim slučajevima, može biti poželjno liofilizovati proteinsku formulaciju u kontejneru u kojem ć e se izvršiti rekonstitucija proteina kako bi se izbegao korak transfera. Kontejner u ovom slučaju može, na primer, biti vijal od 3, 4, 5, 10, 20, 50 ili 100 cc. U nekim realizacijama, pogodan kontejner za liofilizaciju i rekonstituciju je špric sa dve komore (npr. Lio-Ject, ® (Vetter) špricevi). Na primer, špric sa dve komore može sadržati i liofilizovanu supstancu i diluent, svaki u zasebnoj komori, odvojen č epom (videti Primer 5). Za rekonstituisanje, klip se može pričvrstiti na čep na strani razređivača i pritisnuti da pomeri diluent u komoru za proizvod tako da diluent može da dođe u kontakt sa liofilizovanom supstancom i da mođe da se odigra rekonstitucija kako je ovde opisano (videti Primer 5).
Isporuka CNS
[0113] Smatra se da su različite formulacije zasnovane na fiziološkom rastvoru ili puferu opisane ovde generalno pogodne za isporuku terapijskih sredstava u CNS. Formulacije na bazi fiziološkog rastvora ili pufera prema ovom pronalasku se mogu koristiti za isporuku CNS-u putem intraparenhimskih, intracerebralnih, intraventrikularnih cerebralnih (ICV) ili intratekalnih (npr. IT-Lumbalna, IT-cisterna magna) administracija za injekcije direktno u CNS i /ili CSF.
Intratekalna dostava
[0114] Intratekalna administracija se može koristiti za isporuku I2S proteina u CSF. Kako se ovde koristi, intratekalna administracija (takođe nazvana intratekalna injekcija) se odnosi na injekciju u kičmeni kanal (intratekalni prostor koji okružuje kičmenu moždinu). Mogu se koristiti različite tehnike, uključujući, bez ograničenja, lateralnu cerebroventrikularnu injekciju kroz burrhole ili cistemalnom ili lumbalnom punkcijom ili slično. Primeri metoda opisani su u Lazorthes et al. Advances in Drug Delivery Systems and Applications in Neurosurgery, 143-192 and Omaya et al., Cancer Drug Delivery, 1:169-179.
[0115] Prema ovom pronalasku, enzim I2S se može injektirati u bilo koji region koji okružuje kičmeni kanal. U nekim realizacijama, enzim I2S se injektira u lumbalno područje ili cisternu magnu ili intraventrikularno u prostor moždane komore. Kako se ovde koristi, izraz "lumbalna regija" ili "lumbalna oblast" se odnosi na područje između trećeg i četvrtog lumbalnog pršljena (donjeg dela leđa) i, inkluzivnije, L2-S1 regiona kičme. Obično se intratekalna injekcija preko lumbalne regije ili lumbalnog područja naziva i "lumbalna IT isporuka" ili "lumbalna IT administracija". Izraz "cisterna magna" se odnosi na prostor oko i ispod malog mozga preko otvora između lobanje i vrha kičme. Obično se intratekalna injekcija preko cisterne magne naziva i "cisterna magna isporuka". Izraz "cerebralna ventrikula" se odnosi na šupljine u mozgu koje su neprekidne sa centralnim kanalom kičmene moždine. Obično se injekcije kroz šupljine cerebralne komore nazivaju intraventrikularna Cerebralna (ICV) isporuka.
[0116] U nekim realizacijama, "intratekalna administracija" ili "intratekalna isporuka" prema ovom pronalasku odnosi se na lumbalnu IT administraciju ili isporuku, na primer, isporučenu između trec ́eg i četvrtog lumbalnog (donjeg dela leđa) pršljenova i, inkluzivnije, L2-S1 region kičme. Smatra se da se lumbalna IT administracija ili isporuka razlikuje u odnosu na cisterna magna isporuku u toj lumbalnoj IT administraciji ili isporuci prema našem pronalasku pruža bolju i efikasniju isporuku u distalni spinalni kanal, dok isporuka cisterna magna, između ostalog, obično ne isporučuje dobro do distalnog spinalnog kanala.
Uređaj za intratekalnu isporuku
[0117] Različiti uređaji se mogu koristiti za intratekalnu isporuku prema ovom pronalasku. U nekim realizacijama, uređaj za intratekalnu administraciju sadrži otvor za pristup fluidu (npr. Otvor za injektiranje); šuplje telo (npr. kateter) sa prvim otvorom za protok u komunikaciji fluida sa otvorom za pristup fluida i drugim otvorom za protok konfigurisanim za inserciju u kičmenu moždinu; i osiguravajući mehanizam za osiguranje insercije šupljeg tela u kičmenu moždinu. Kao neograničavajući primer prikazan na Slici 62, odgovarajući mehanizam za pričvršćivanje sadrži jedan ili više osigurača montiranih na površini šupljeg tela i ušiveni prsten podesiv preko jednog ili više osigurača kako bi se sprečilo da šuplje telo (npr. kateter) isklizne iz kičmene moždine. U različitim realizacijama, otvor za pristup tečnosti sadrži rezervoar. U nekim realizacijama, otvor za pristup tečnosti sadrži mehaničku pumpu (npr. Infuzionu pumpu). U nekim realizacijama, implantirani kateter je povezan ili sa rezervoarom (npr. za bolus) ili sa infuzionom pumpom. Pristupni otvor za tečnost može biti implantiran ili spoljni.
[0118] U nekim realizacijama, intratekalna administracija se može izvršiti ili lumbalnom punkcijom (tj. sporim bolusom) ili preko port-kateter sistema za isporuku (tj. infuzijom ili bolusom). U nekim realizacijama, kateter je umetnut između lamina lumbalnih pršljenova i vrh je zavijen u tekalni prostor do željenog nivoa (generalno L3-L4) (Slika 63).
[0119] U odnosu na intravensku administraciju, zapremina pojedinačne doze pogodna za intratekalnu primenu je obično mala. Tipično, intratekalna isporuka prema ovom pronalasku održava ravnotežu sastava CSF, kao i intrakranijalnog pritiska subjekta. U nekim realizacijama, intratekalna isporuka se vrši bez odgovarajućeg uklanjanja CSF iz subjekta. U nekim realizacijama, odgovarajuća zapremina pojedinačne doze može biti, na primer, manja od oko 10 ml, 8 ml, 6 ml, 5 ml, 4 ml, 3 ml, 2 ml, 1.5 ml, 1 ml ili 0.5 ml. U nekim realizacijama, pogodna zapremina pojedinačne doze može biti oko 0.5-5 ml, 0.5-4 ml, 0.5-3 ml, 0.5-2 ml, 0.5-1 ml, 1-3 ml, 1-5 ml, 1.5-3 ml, 1-4 ml ili 0.5-1.5 ml. U nekim realizacijama, intratekalna isporuka prema ovom pronalasku uključuje prvo korak uklanjanja željene količine CSF. U nekim realizacijama, manje od oko 10 ml (npr. manje od oko 9 ml, 8 ml, 7 ml, 6 ml, 5 ml, 4 ml, 3 ml, 2 ml, 1 ml) cerebrospinalne tečnosti prvo se ukloni pre IT administracije. U tim slučajevima, odgovarajuća zapremina pojedinačne doze može biti, na primer, više od oko 3 ml, 4 ml, 5 ml, 6 ml, 7 ml, 8 ml, 9 ml, 10 ml, 15 ml ili 20 ml.
[0120] Razni drugi uređaji se mogu koristiti za intratekalnu administraciju terapeutske kompozicije. Na primer, formulacije koje sadrže željene enzime mogu se dati korišćenjem Ommaya rezervoara koji se obično koristi za intratekalnu primenu lekova za meningealnu karcinomatozu (Lancet 2: 983-84, 1963). Preciznije, u ovoj metodi, ventrikularna cev se ubacuje kroz rupu formiranu na prednjem rogu i povezana je sa Ommaia rezervoarom instaliranim ispod skalpa, a rezervoar se subkutano buši da bi intratekalno isporučio određeni zamenski enzim koji se injektira u rezervoar. Drugi uređaji za intratekalnu administraciju terapeutskih preparata ili formulacija pojedincu su opisani u U.S. Patentu br. 6,217,552. Alternativno, lek se može intratekalno dati, na primer, jednom injekcijom ili kontinuiranom infuzijom. Treba razumeti da dozni tretman može biti u obliku jedno-dozne ili višedozne administracije.
[0121] Za injekcije, formulacije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom su formulisane u tečnim rastvorima. Osim toga, enzim se može formulisati u čvrstom obliku i ponovo rastvoriti ili suspendovati neposredno pre upotrebe. Uključeni su i liofilizovani oblici. Injekcija može biti, na primer, u obliku bolus injekcije ili kontinuirane infuzije enzima (npr. korišćenjem infuzionih pumpi).
[0122] U jednoj realizaciji pronalaska, enzim se administrira lateralnom cerebro ventrikularnom injekcijom u mozak subjekta. Injekcija se može izvršiti, na primer, kroz burrhole napravljenu u lobanji subjekta. U drugoj realizaciji, enzim i/ili druga farmaceutska formulacija se administrira kroz hirurški umetnuti šant u cerebralnu komoru subjekta. Na primer, injekcija se može izvršiti u lateralne komore, koje su veće. U nekim realizacijama, takođe se može izvršiti injekcija u treću i četvrtu manju komoru.
[0123] U još jednoj realizaciji, farmaceutski preparati koji se koriste u skladu sa ovim pronalaskom se administriraju injekcijom u cisterna magnu ili lumbalni deo subjekta.
[0124] U sledećoj realizaciji, farmaceutski prihvatljiva formulacija obezbeđuje produženu isporuku, npr. "sporo oslobađanje" enzima I2S ili drugog farmaceutskog preparata koji se koristi u ovom pronalasku, subjektu tokom najmanje jedne, dve, tri, četiri nedelje ili dužeg vremenskog perioda nakon što se subjektu administrira farmaceutski prihvatljiva formulacija.
[0125] Kako se ovde koristi, izraz "produžena isporuka" se odnosi na kontinualnu isporuku farmaceutske formulacije za upotrebu u skladu sa pronalaskom in vivo tokom perioda nakon administracije, poželjno najmanje nekoliko dana, nedelju ili nekoliko nedelja. Produžena isporuka kompozicije se može dokazati, na primer, kontinuiranim terapeutskim efektom enzima tokom vremena (npr. održavanje isporuke enzima se može dokazati stalnom smanjenom količinom granula za skladištenje kod subjekta). Alternativno, produžena isporuka enzima se može dokazati otkrivanjem prisustva enzima in vivo tokom vremena.
Isporuka do Ciljnih Tkiva
[0126] Kao što je gore razmotreno, jedna od iznenađujućih i važnih karakteristika ovog pronalaska je ta što su zamenski enzimi I2S koji se primenjuju u skladu sa ovim pronalaskom sposobni da efikasno i opsežno difunduju po površini mozga i prodiru u različite slojeve ili regione mozga, uključujući duboke regione mozga. Osim toga, formulacije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom efikasno isporučuju I2S enzim u različita tkiva, neurone ili ćelije kičmene moždine, uključujući lumbalni region, koje je teško ciljati postojećim metodama CNS isporuke, kao što je ICV injekcija. Osim toga, formulacije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom isporučuju dovoljnu količinu enzima I2S u krvotok i različite periferne organe i tkiva.
[0127] Prema tome, u nekim realizacijama, enzim I2S se isporučuje u centralni nervni sistem subjekta. U nekim realizacijama, I2S enzim se isporučuje u jedno ili više ciljnih tkiva mozga, kičmene moždine i/ili perifernih organa. Kako se ovde koristi, izraz "ciljno tkivo" odnosi se na svako tkivo koje je zahvaćeno bolešću skladištenja lizozoma koja se leči ili na bilo koje tkivo u kome je normalno izražen nedostatni lizozomski enzim. U nekim realizacijama, ciljna tkiva uključuju ona tkiva u kojima postoji detektabilna ili abnormalno velika količina enzimskog supstrata, na primer uskladištena u ćelijskim lizozomima tkiva, kod pacijenata koji pate od ili su podložni bolesti lizozomskog skladištenja. U nekim realizacijama, ciljna tkiva uključuju ona tkiva koja pokazuju patologiju, simptom ili obeležje povezano sa bolešću. U nekim realizacijama, ciljna tkiva uključuju ona tkiva u kojima je deficijencija lizozomskog enzima normalno izražena na povišenom nivou. Kako se ovde koristi, ciljno tkivo može biti ciljno tkivo mozga, ciljno tkivo kičmene moždine i/ili periferno ciljno tkivo. Primeri ciljnih tkiva detaljno su opisani u nastavku.
Ciljna Moždana Tkiva
[0128] Generalno, mozak se može podeliti na različite regione, slojeve i tkiva. Na primer, meningealno tkivo je sistem membrana koji obavija centralni nervni sistem, uključujući i mozak. Meninge sadrže tri sloja, uključujući dura materiju, arahnoidnu materiju i pia materiju. Generalno, primarna funkcija moždanih omotača i cerebrospinalne tečnosti je zaštita centralnog nervnog sistema. U nekim realizacijama, terapeutski I2S protein za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se isporučuje u jedan ili više slojeva moždanih omotača.
[0129] Mozak ima tri primarne poddivizije, uključujući veliki mozak, mali mozak i moždano stablo. Moždane hemisfere, koje se nalaze iznad većine drugih moždanih struktura, su prekrivene kortikalnim slojem. Ispod velikog mozga se nalazi se moždano stablo, koje podseća na stabljiku na kojoj je pričvršćen veliki mozak. Na zadnjoj strani mozga, ispod velikog mozga i iza moždanog stabla, se nalazi mali mozak.
[0130] Diencefalon, koji se nalazi blizu srednje linije mozga i iznad mezencefalona, sadrži talamus, metatalamus, hipotalamus, epitalamus, pretalamus, i pretectum. Mezencefalon, koji se naziva i srednji mozak, sadrži tektum, tegumentum, ventrikularnu mezokoeliju i cerebralne peduncele, crveno jezgro i jezgro kranijalnog nerva III. Mezencefalon je povezan sa vidom, sluhom, motorikom, spavanjem/buđenjem, budnošću i regulacijom temperature.
[0131] Regioni tkiva centralnog nervnog sistema, uključujući i mozak se mogu okarakterisati na osnovu dubine tkiva. Na primer, tkiva CNS-a (npr. mozak) se mogu okarakterisati kao površinska ili plitka tkiva, tkiva srednje dubine i/ili duboka tkiva.
[0132] Prema ovom pronalasku, terapeutski protein (zamenski enzim I2S) može biti isporučen u bilo koje odgovarajuće ciljno tkivo mozga povezano sa određenom bolešću koja se leči kod subjekta. U nekim realizacijama, terapijski protein (zamenski enzim I2S) za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se isporučuje na površinsko ili plitko tkivo mozga. U nekim realizacijama, terapeutski protein za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se isporučuje do mekog ciljnog moždanog tkiva srednje dubine. U nekim realizacijama, terapeutski protein za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se isporučuje u duboko ciljno moždano tkivo. U nekim realizacijama, terapeutski protein za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se isporučuje u kombinaciju površinskog ili plitkog ciljnog moždanog tkiva, ciljnog moždanog tkiva srednje dubine i/ili dubokog ciljnog moždanog tkiva. U nekim realizacijama, terapeutski protein za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se isporučuje u duboko moždano tkivo najmanje 4 mm, 5 mm, 6 mm, 7 mm, 8 mm, 9 mm, 10 mm ili više ispod (ili unutar) spoljne površine mozga.
[0133] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S enzim) se isporučuje u jedno ili više površinskih ili plitkih tkiva velikog mozga. U nekim realizacijama, ciljna površina ili plitka tkiva velikog mozga se nalaze unutar 4 mm od površine velikog mozga. U nekim realizacijama, ciljna površina ili plitka tkiva velikog mozga su izabrana od pia mater tkiva, tkiva moždane kortikalne trake, hipokampusa, prostora Virchow Robin, krvnih sudova unutar VR prostora, hipokampusa, delova hipotalamusa na donjoj površini mozga, optičkih nerava i traktova, olfaktornih bulbusa i ispupčenja, i njihovih kombinacija.
[0134] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S enzim) se isporučuje u jedno ili više dubokih tkiva velikog mozga. U nekim realizacijama, ciljna površina ili plitka tkiva velikog mozga se nalaze 4 mm (npr. 5 mm, 6 mm, 7 mm, 8 mm, 9 mm ili 10 mm) ispod (ili unutar) površine velikog mozga. U nekim realizacijama, ciljna duboka tkiva velikog mozga uključuju cerebralnu kortikalnu straku. U nekim realizacijama, ciljana duboka tkiva velikog mozga uključuju jedan ili više diencefalona (npr. hipotalamus, talamus, pretalamus, subtalamus itd.), metencefalon, lentiformna jezgra, bazalne ganglije, kaudat, putamen, amigdala, globus pallidus i njihove kombinacije.
[0135] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S enzim) se isporučuje u jedno ili više dubokih tkiva malog mozga uključujuc ́i, ali ne ograničavajući se na, tkiva Purkinjeovog c ́elijskog sloja, tkiva Granularnog c ́elijskog sloja, duboko tkivo bele mase malog mozga (npr. duboko u odnosu na Granularni c ́elijski sloj) i duboko tkivo jezgara malog mozga.
[0136] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S enzim) se isporučuje u jedno ili više tkiva moždanog stabla. U nekim realizacijama, ciljno jedno ili više tkiva moždanog stabla uključuje tkivo bele mase moždanog stabla i/ili tkivo jezgra moždanog stabla.
[0137] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S enzim) se isporučuje u različita tkiva mozga uključujući, ali ne ograničavajući se na, sivu masu, belu masu, periventrikularne oblasti, pia-arahnoid, meninge, neokorteks, mali mozak, duboka tkiva u kori velikog mozga, molekularni sloj, caudate/putamen region, srednji mozak, duboke delove ponsa ili medule, i njihove kombinacije.
[0138] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S enzim) se isporučuje različitim ćelijama u mozgu uključujući, ali ne ograničavajući se na, neurone, glijalne ćelije, perivaskularne ćelije i/ili meningealne ćelije. U nekim realizacijama, terapeutski protein se isporučuje oligodendrocitima duboke bele materije.
Kičmena moždina
[0139] Generalno, regioni ili tkiva kičmene moždine se mogu okarakterisati na osnovu dubine tkiva. Na primer, tkiva kičmene moždine se mogu okarakterisati kao površinska ili plitka tkiva, tkiva srednje dubine i/ili duboka tkiva.
[0140] U nekim realizacijama, terapijsko sredstvo (enzim I2S) se isporučuje u jedno ili više površinskih ili plitkih tkiva kičmene moždine. U nekim realizacijama, ciljana površina ili plitko tkivo kičmene moždine se nalazi unutar 4 mm od površine kičmene moždine. U nekim realizacijama, ciljna površina ili plitko tkivo kičmene moždine sadrži pia materiju i/ili tragove bele materije.
[0141] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S enzim) se isporučuje u jedno ili više dubokih tkiva kičmene moždine. U nekim realizacijama, ciljno duboko tkivo kičmene moždine se nalazi unutar 4 mm od površine kičmene moždine. U nekim realizacijama, ciljno duboko tkivo kičmene moždine sadrži sivu materiju kičmene moždine i/ili ependimalne ćelije.
[0142] U nekim realizacijama, terapeutski agens (I2S enzim) se isporučuje neuronima kičmene moždine.
Periferna ciljna tkiva
[0143] Kako se ovde koristi, periferni organi ili tkiva se odnosi na bilo koje organe ili tkiva koja nisu deo centralnog nervnog sistema (CNS). Periferna ciljna tkiva mogu uključivati, ali nisu ograničena na, krvni sistem, jetru, bubreg, srce, endotel, ćelije koštane srži i ćelije dobijene iz koštane srži, slezinu, pluća, limfne čvorove, kosti, hrskavicu, jajnike i testise. U nekim realizacijama, terapeutski protein (zamenski enzim I2S) u skladu sa ovim pronalaskom se isporučuje u jedno ili više perifernih ciljnih tkiva.
Biodistribucija i bioraspoloživost
[0144] U različitim realizacijama, kada je isporučen u ciljno tkivo, enzim I2S je lokalizovan unutar ćelije. Na primer, terapeutsko sredstvo (I2S enzim) može biti lokalizovano u egzone, aksone, lizozome, mitohondrije ili vakuole ciljne ćelije (npr. neuroni poput Purkinjeovih ćelija). Na primer, u nekim realizacijama intratekalno primenjeni enzimi pokazuju dinamiku translokacije tako da se enzim kreće unutar perivaskularnog prostora (npr. pomoću pulsirajućih konvektivnih mehanizama). Osim toga, aktivni aksonski transportni mehanizmi koji se odnose na povezivanje primenjenog proteina ili enzima sa neurofilamentima takođe mogu doprineti ili na drugi način olakšati distribuciju intratekalno primenjenih proteina ili enzima u dublja tkiva centralnog nervnog sistema.
[0145] U nekim realizacijama, I2S enzim isporučen prema ovom pronalasku može postići terapeutski ili klinički efikasne nivoe ili aktivnosti u različitim ovde opisanim ciljnim tkivima. Kako se ovde koristi, terapeutski ili klinički efikasan nivo ili aktivnost je nivo ili aktivnost dovoljna da pruži terapeutski efekat ciljnom tkivu. Terapijski efekat može biti objektivan (tj. merljiv nekim testom ili markerom) ili subjektivan (tj. subjekt daje indikaciju ili oseća efekat). Na primer, terapeutski ili klinički efikasan nivo ili aktivnost može biti enzimski nivo ili aktivnost koja je dovoljna za ublažavanje simptoma povezanih sa bolešću u ciljnom tkivu (npr. GAG skladište).
[0146] U nekim realizacijama, terapeutsko sredstvo (zamenski enzim I2S) isporučeno prema ovom pronalasku može postići enzimski nivo ili aktivnost koja je najmanje 5%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% od normalnog nivoa ili aktivnosti odgovarajućeg lizozomskog enzima u ciljnom tkivu. U nekim realizacijama, terapeutsko sredstvo (zamenski enzim I2S) koji se isporučuje prema ovom pronalasku može postići enzimski nivo ili aktivnost koja je povećana za najmanje 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 ili 10 puta u poređenju sa kontrolom (npr. endogeni nivoi ili aktivnosti bez tretmana). U nekim realizacijama, terapijsko sredstvo (zamenski enzim I2S) isporučeno prema ovom pronalasku može postići povećani enzimski nivo ili aktivnost najmanje približno 10 nmol/hr/mg, 20 nmol/hr/mg, 40 nmol/hr/mg , 50 nmol/h/mg, 60 nmol/h/mg, 70 nmol/h/mg, 80 nmol/h/mg, 90 nmol/h/mg, 100 nmol/h/mg, 150 nmol/h/mg, 200 nmol/h/mg, 250 nmol/h/mg, 300 nmol/h/mg, 350 nmol/h/mg, 400 nmol/h/mg, 450 nmol/h/mg, 500 nmol/h/mg, 550 nmol/h/mg ili 600 nmol/h/mg u ciljnom tkivu.
[0147] U nekim realizacijama, formulacije za upotrebu prema ovom pronalasku su posebno korisne za ciljanje na lumbalni region. U nekim realizacijama, terapijsko sredstvo (zamenski enzim I2S) isporučeno prema ovom pronalasku može postići povećani enzimski nivo ili aktivnost u lumbalnoj regiji od najmanje približno 500 nmol/h/mg, 600 nmol/h/mg, 700 nmol/h/mg, 800 nmol/h/mg, 900 nmol/h/mg, 1000 nmol/h/mg, 1500 nmol/h/mg, 2000 nmol/h/mg, 3000 nmol/h/mg, 4000 nmol /h/mg, 5000 nmol/h/mg, 6000 nmol/h/mg, 7000 nmol/h/mg, 8000 nmol/h/mg, 9000 nmol/h/mg ili 10 000 nmol/h/mg.
[0148] Generalno, terapijski agensi (zamenski enzimi I2S) koji se isporučuju prema ovom pronalasku imaju dovoljno dugo poluvreme u CSF i ciljnim tkivima mozga, kičmene moždine i perifernih organa. U nekim realizacijama, terapijsko sredstvo (zamenski enzim I2S) isporučeno prema ovom pronalasku može imati poluvreme eliminacije od približno približno 30 minuta, 45 minuta, 60 minuta, 90 minuta, 2 sata, 3 sata, 4 sata, 5 sati, 6 sati, 7 sati, 8 sati, 9 sati, 10 sati, 12 sati, 16 sati, 18 sati, 20 sati, 25 sati, 30 sati, 35 sati, 40 sati, do 3 dana, do 7 dana, do 14 dana, do 21 dan ili do mesec dana. U nekim realizacijama, terapeutsko sredstvo (zamenski enzim I2S) isporučeno prema ovom pronalasku može zadržati detektabilan nivo ili aktivnost u likvoru ili krvotoku posle 12 sati, 24 sata, 30 sati, 36 sati, 42 sata, 48 sati, 54 sata, 60 sati, 66 sati, 72 sata, 78 sati, 84 sata, 90 sati, 96 sati, 102 sata, ili nedelju dana nakon administracije. Detektabilan nivo ili aktivnost se može odrediti korišćenjem različitih metoda poznatih u struci.
[0149] U nekim realizacijama, terapijsko sredstvo (zamenski enzim I2S) isporučeno prema ovom pronalasku postiže koncentraciju od najmanje 30 mg/ml u tkivima i ćelijama CNS subjekta nakon administracije (npr. nedelju dana, 3 dana, 48 sati, 36 sati, 24 sata, 18 sati, 12 sati, 8 sati, 6 sati, 4 sata, 3 sata, 2 sata, 1 sat, 30 minuta ili manje, nakon intratekalne administracije farmaceutske kompozicije subjektu). U nekim realizacijama, terapijsko sredstvo (zamenski enzim I2S) isporučeno prema ovom pronalasku postiže koncentraciju od najmanje 20 µg/ml, najmanje 15 µg/ml, najmanje 10 µg/ml, najmanje 7.5 µg/ml, najmanje 5 µg/ml, najmanje 25 µg/ml, najmanje 1.0 µg/ml ili najmanje 0.5 µg/ml u ciljnim tkivima ili ćelijama subjekta (npr. moždana tkiva ili neuroni) nakon administracije takvom subjektu (npr. jedna nedelja, 3 dana, 48 sati, 36 sati, 24 sata, 18 sati, 12 sati, 8 sati, 6 sati, 4 sata, 3 sata, 2 sata, 1 sat, 30 minuta ili manje nakon intratekalne administracije takvih farmaceutskih kompozicija subjektu).
Lečenje Hanterovog sindroma i drugih lizozomskih bolesti skladištenja
[0150] Lizozomske bolesti skladištenja predstavljaju grupu relativno retkih naslednih metaboličkih poremećaja koji su rezultat defekata u lizozomskoj funkciji. Lizozomske bolesti karakteriše nakupljanje nedigestiranih makromolekula, uključujući i enzimske supstrate, unutar lizozoma (videti Tabelu 1), što dovodi do povećanja veličine i broja takvih lizozoma i na kraju do ćelijske disfunkcije i kliničkih abnormalnosti.
[0151] Ovde opisane formulacije mogu povoljno olakšati isporuku terapijskih sredstava (I2S enzimi) do ciljanih organela. Na primer, pošto se poremećaji skladištenja lizosoma kao što je Hanterov sindrom karakterišu nakupljanjem glikozaminoglikana (GAG) u lizosomima zahvaćenih ć elija, lizosomi predstavljaju željenu ciljnu organelu za lečenje poremećaja skladištenja lizosoma.
[0152] Formulacije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom su posebno korisne za lečenje onih bolesti koje imaju etiologiju ili CNS komponentu. Bolesti lizozomskog skladizštenja koje imaju etiologiju ili CNS komponentu, uključuju Hanterov sindrom. Pre ovog pronalaska, tradicionalne terapije su ograničene time što se daju subjektima intravenski i generalno su efikasne samo u lečenju somatskih simptoma osnovnog nedostatka enzima. Formulacije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom mogu povoljno da se administriraju direktno u CNS subjekta koji boluje od bolesti sa takvom etiologijom CNS, čime se postiže terapeutska koncentracija u zahvaćenim ćelijama i tkivima CNS (npr. u mozgu), č ime se prevazilaze ograničenja povezana sa tradicionalnom sistemskom administraacijom takvih terapijskih sredstava.
[0153] U nekim realizaacijama, formulacije za upotrebu u skladu sa pronalaskom su korisne za lečenje i neuroloških i somatskih posledica ili simptoma Hanterovog sindroma. Na primer, neke realizacije pronalaska se odnose na formulacije za isporuku terapeutskog agensa u CNS subjekta (npr. intratekalno ili intraventrikularno) za lečenje CNS ili neuroloških posledica i manifestacija Hanterovog sindroma, dok se takođe leče sistemske ili somatske manifestacije pomenute bolesti. Na primer, preparati za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se mogu administrirati subjektu intratekalno, čime se isporučuje jedan ili više terapijskih agenasa u CNS subjekta i leče neurološke posledice, zajedno sa intravenskom administracijom jednog ili više terapeutskih agensa koji isporučuju takve terapeutske agense ćelijama i tkivima sistemske cirkulacije (npr. ćelijama i tkivima srca, pluća, jetre, bubrega ili limfnih čvorova) kako bi se na taj način tretirale somatske posledice. Na primer, subjektu koji ima ili je na drugi način pogođen Hanterovim sindromom može biti administrirana farmaceutska kompozicija koja sadrži terapeutski agens (iduronat-2-sulfataza) intratekalno najmanje jednom nedeljno, dvaput nedeljno, mesečno, dvomesečno ili više za lečenje neuroloških posledica, pri čemu se subjektu intravenski daje drugačiji terapijski agens na frekventnijoj bazi (npr. jednom dnevno, svaki drugi dan, tri puta nedeljno ili nedeljno) za lečenje sistemskih ili somatskih manifestacija bolesti.
[0154] Hanterov sindrom, ili mukopolisaharidoza II (MPS II), je nasledni metabolički X-vezani poremećaj, koji je rezultat nedostatka enzima iduronat-2-sulfataze (I2S). I2S je lokalizovan u lizozomima i igra važnu ulogu u katabolizmu glikozaminoglikana (GAG) heparan- i dermatan-sulfata. U nedostatku enzima, ovi supstrati se akumuliraju unutar ćelija, što na kraju izaziva nakupljanje, praćeno ćelijskom smrću i uništavanjem tkiva. Zbog široko rasprostranjene ekspresije enzima, kod pacijenata sa MPS II je pogođeno više tipova ćelija i organskih sistema.
[0155] Klinička karakteristika ovog poremećaja je degeneracija centralnog nervnog sistema (CNS), koja dovodi do kognitivnog oštećenja (npr. smanjenje IQ). Osim toga, MRI skeniranjem pogođenih pojedinaca otkrivene su lezije bele materije, prošireni perivaskularni prostori u parenhimu mozga, ganglijama, corpus callosum i moždanom stablu; atrofija; i ventrikulomegalija (Vang et al. Molecular Genetics and Metabolism, 2009). Bolest se tipično manifestuje u prvim godinama života organomegalijom i abnormalnostima skeleta. Neki pogođeni pojedinci doživljavaju progresivni gubitak kognitivnih funkcija, a većina pogođenih pojedinaca umire od komplikacija povezanih s bolestima u prvoj ili drugoj deceniji.
[0156] Formulacije za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom se mogu koristiti za efikasno lečenje pojedinaca koji pate od ili su podložni Hanterovom sindromu. Izrazi, "lečiti" ili "lečenje", kako se ovde koriste, odnose se na ublažavanje jednog ili više simptoma povezanih sa bolešću, sprečavanje ili odlaganje početka jednog ili više simptoma bolesti i/ili smanjenje težine ili učestalosti jednog ili više simptoma bolesti.
[0157] U nekim realizacijama, tretman se odnosi na delimično ili potpuno ublažavanje, poboljšanje, olakšanje, inhibiciju, odlaganje početka, smanjenje težine i/ili učestalosti neuroloških oštećenja kod pacijenata sa Hanterovim sindromom. Kako se ovde koristi, izraz "neurološko oštećenje" uključuje različite simptome povezane sa oštećenjem centralnog nervnog sistema (npr. mozak i kičmena moždina). Simptomi neurološkog oštećenja mogu uključivati, na primer, kognitivno oštećenje; lezije bele materije; proširenje perivaskularnih prostora u parenhimu mozga, ganglijima, corpus callosumu i/ili moždanom stablu; atrofiju; i/ili ventrikulomegaliju, između ostalog.
[0158] U nekim realizacijama, tretman se odnosi na smanjeno skladištenje lizozoma (npr. GAG) u različitim tkivima. U nekim realizacijama, tretman se odnosi na smanjeno skladištenje lizozoma u ciljnim tkivima mozga, neuronima kičmene moždine i/ili perifernim ciljnim tkivima. U nekim realizacijama, lizozomsko skladištenje se smanjuje za oko 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100% ili više u poređenju sa kontrolom. U nekim realizacijama, lizozomsko skladištenje se smanjuje najmanje 1 put, 2 puta, 3 puta, 4 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 ili 10 puta u poređenju sa kontrolom. U nekim realizacijama, lizozomsko skladištenje se meri prisustvom lizozomskih granula za skladištenje (npr. morfologija zebra-pruga). Prisustvo lizozomskih granula za skladištenje se može meriti na različite načine poznate u tehnici, na primer histološkom analizom.
[0159] U nekim realizacijama, lečenje se odnosi na smanjenu vakuolizaciju u neuronima (npr. neuroni koji sadrže Purkinjeove ćelije). U nekim realizacijama, vakuolizacija u neuronima je smanjena za oko 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100% ili više u poređenju sa kontrolom. U nekim realizacijama, vakuolizacija se smanjuje najmanje 1 puta, 2 puta, 3 puta, 4 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta ili 10 puta. u poređenju sa kontrolom. Prisustvo i smanjenje vakuolizacije može se meriti na različite načine poznate u tehnici, na primer histološkom analizom.
[0160] U nekim realizacijama, tretman se odnosi na povećanu aktivnost enzima I2S u različitim tkivima. U nekim realizacijama, tretman se odnosi na povećanu aktivnost enzima I2S u ciljnim tkivima mozga, neuronima kičmene moždine i/ili perifernim ciljnim tkivima. U nekim realizacijama, aktivnost enzima I2S je povećana za oko 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100%, 200%, 300%, 400%, 500%, 600%, 700%, 800%, 900%, 1000% ili više u poređenju sa kontrolom. U nekim realizacijama, Aktivnost enzima I2S se povećava najmanje 1 puta, 2 puta, 3 puta, 4 puta, 5 puta, 6 puta, 7 puta, 8 puta, 9 puta ili 10 puta u odnosu na kontrolu. U nekim realizacijama, povećana enzimska aktivnost I2S je najmanje približno 10 nmol/h/mg, 20 nmol/h/mg, 40 nmol/h/mg, 50 nmol/h/mg, 60 nmol/h/mg, 70 nmol/ hr/mg, 80 nmol/h/mg, 90 nmol/h/mg, 100 nmol/h/mg, 150 nmol/h/mg, 200 nmol/h/mg, 250 nmol/h/mg, 300 nmol/h /mg, 350 nmol/h/mg, 400 nmol/h/mg, 450 nmol/h/mg, 500 nmol/h/mg, 550 nmol/h/mg, 600 nmol/h/mg ili više. U nekim realizacijama, enzimska aktivnost I2S je povećana u lumbalnoj regiji ili u ćelijama u lumbalnoj regiji. U nekim realizacijama, povećana enzimska aktivnost I2S u lumbalnoj regiji iznosi najmanje približno 2000 nmol/h/mg, 3000 nmol/h/mg, 4000 nmol/h/mg, 5000 nmol/h/mg, 6000 nmol/h/mg, 7000 nmol/hr/mg, 8000 nmol/h/mg, 9000 nmol/h/mg, 10.000 nmol/h/mg ili više. U nekim realizacijama, enzimska aktivnost I2S je povećana u distalnoj kičmenoj moždini ili u ćelijama distalne kičmene moždine.
[0161] U nekim realizacijama, tretman se odnosi na smanjenu progresiju gubitka kognitivnih sposobnosti. U nekim realizacijama, progresija gubitka kognitivnih sposobnosti je smanjena za oko 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70%, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100%ili više u poređenju sa kontrolom. U nekim realizacijama, tretman se odnosi na smanjeno kašnjenje u razvoju. U nekim realizacijama, kašnjenje razvoja se smanjuje za oko 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 35%, 40%, 45%, 50%, 55%, 60%, 65%, 70 %, 75%, 80%, 85%, 90%, 95%, 100% ili više u poređenju sa kontrolom.
[0162] U nekim realizacijama, lečenje se odnosi na povećano preživljavanje (npr. vreme preživljavanja). Na primer, lečenje može rezultirati produženjem očekivanog životnog veka pacijenta. U nekim realizacijama, lečenje rezultira povećanjem očekivanog životnog veka pacijenta za više od oko 5%, oko 10%, oko 15%, oko 20%, oko 25%, oko 30%, oko 35%, oko 40%, oko 45%, oko 50%, oko 55%, oko 60%, oko 65%, oko 70%, oko 75%, oko 80%, oko 85%, oko 90%, oko 95%, oko 100%, oko 105%, oko 110%, oko 115%, oko 120%, oko 125%, oko 130%, oko 135%, oko 140%, oko 145%, oko 150%, oko 155%, oko 160%, oko 165%, oko 170%, oko 175%, oko 180%, oko 185%, oko 190%, oko 195%, oko 200 %ili više, u poređenju sa prosečnim životnim vekom jedne ili više kontrolnih osoba sa sličnom bolešću bez lečenja. U nekim realizacijama, lečenje rezultira povećanjem očekivanog životnog veka pacijenta za više od oko 6 meseci, oko 7 meseci, oko 8 meseci, oko 9 meseci, oko 10 meseci, oko 11 meseci, oko 12 meseci, oko 2 godine, oko 3 godine, oko 4 godine, oko 5 godina, oko 6 godina, oko 7 godina, oko 8 godina, oko 9 godina, oko 10 godina ili više, u poređenju sa prosečnim životnim vekom jedne ili više kontrolnih osoba sa sličnom bolešću bez lečenja. U nekim realizacijama, lečenje rezultira dugoročnim preživljavanjem pacijenta. Kako se ovde koristi, izraz "dugoročno preživljavanje" se odnosi na vreme preživljavanja ili očekivano trajanje života duže od oko 40 godina, 45 godina, 50 godina, 55 godina, 60 godina ili duže.
[0163] Izrazi "poboljšati", "povećati" ili "smanjiti", kako se ovde koriste, označavaju vrednosti koje su u odnosu na kontrolu. Odgovarajuća kontrola može biti osnovno merenje, kao što je merenje kod istog pojedinca pre započinjanja ovde opisanog tretmana, ili merenje kod kontrolnog pojedinca (ili više kontrolnih pojedinaca) u odsustvu ovde opisanog tretmana. „Kontrolni pojedinac“ je pojedinac oboleo od Hanterovog sindroma, koji je otprilike iste starosti i/ili pola kao i pojedinac koji se leči (kako bi se osiguralo da su stadijumi bolesti kod lečene osobe i kontrolnog pojedinca uporedivi ).
[0164] Pojedinac (koji se takođe naziva "pacijent" ili "subjekt") koji se leči je pojedinac (fetus, odojče, dete, adolescent ili odraslo ljudsko biće) koji ima Hanterov sindrom ili ima potencijal da razvije Hanterov sindrom. Pojedinac može imati rezidualnu endogenu ekspresiju I2S i/ili aktivnost, ili nema merljivu aktivnost. Na primer, pojedinac koji ima Hanterov sindrom može imati nivoe ekspresije I2S koji su manji od oko 30-50%, manji od oko 25-30%, manji od oko 20-25%, manji od oko 15-20%, manje od oko 10-15%, manje od oko 5-10%, manje od oko 0.1-5% od normalnih nivoa ekspresije I2S.
[0165] U nekim realizacijama, pojedinac je pojedinac kome je nedavno dijagnostikovana bolest. Obično je rano lečenje (lečenje započinje što je pre moguće nakon postavljanja dijagnoze) važno kako bi se smanjili efekti bolesti i maksimizirale koristi od lečenja.
Imunološka tolerancija
[0166] Generalno, intratekalna administracija terapijskog sredstva (zamenski enzim I2S) prema ovom pronalasku ne dovodi do ozbiljnih neželjenih efekata kod subjekta. Kako se ovde koristi, ozbiljni neželjeni efekti izazivaju, ali nisu ograničeni na, značajan imunološki odgovor, toksičnost ili smrt. Kako se ovde koristi, izraz "značajan imunološki odgovor" se odnosi na teške ili ozbiljne imunološke odgovore, poput imunoloških odgovora adaptivnih T-ćelija.
[0167] Tako, u mnogim realizacijama, formulacija za upotrebu prema ovom pronalasku ne uključuje istovremenu imunosupresivnu terapiju (tj. bilo koju imunosupresivnu terapiju koja se koristi kao predtretman/predkondicioniranje ili paralelno sa postupkom). U nekim realizacijama, takva upotreba ne uključuje indukciju imunološke tolerancije kod subjekta koji se leči. U nekim realizacijama, takva upotreba ne uključuje prethodni tretman ili predkondicioniranje subjekta upotrebom T-ćelijskog imunosupresivnog agensa.
[0168] U nekim realizacijama, intratekalna administracija terapeutskih agensa može izazvati imunološki odgovor protiv ovih agensa. Tako, u nekim realizacijama, može biti korisno učiniti subjekta koji prima zamenski enzim tolerantnim na terapiju zamene enzima. Imunska tolerancija se može izazvati različitim metodama poznatim u tehnici. Na primer, može se primeniti početni režim od 30-60 dana imunosupresivnog T-ćelijskog agensa, poput ciklosporina A (CsA) i antiproliferativnog agensa, kao što je azatioprin (Aza), u kombinaciji sa nedeljnim intratekalnim infuzijama malih doza željenog zamenskog enzima.
[0169] Bilo koji imunosupresivni agens poznat stručnjaku se može primeniti zajedno sa kombinovanom terapijom. Takvi imunosupresivni agensi uključuju, ali nisu ograničeni na, ciklosporin, FK506, rapamicin, CTLA4-Ig i anti-TNF agense kao što je etanercept (videti npr. Moder, 2000, Ann. Allergy Asthma Immunol. 84, 280-284; Nevins, 2000, Curr. Opin. Pediatr. 12, 146-150; Kurlberg et al., 2000, Scand. J. Immunol. 51, 224-230; Ideguchi et al., 2000, Neuroscience 95, 217-226; Potteret al., 1999, Ann. N.Y. Acad. Sci. 875, 159-174; Slavik et al., 1999, Immunol. Res. 19, 1-24; Gaziev et al., 1999, Bone Marrow Transplant. 25, 689-696; Henry, 1999, Clin. Transplant. 13, 209-220; Gummert et al., 1999, J. Am. Soc. Nephrol. 10, 1366-1380; Qi et al., 2000, Transplantation 69, 1275-1283). Anti-IL2 receptor (.alpha.-subunit) antitelo daclizumab (e.g. Zenapax.TM.), za koje se pokazalo da je efikasno kod transplantiranih pacijenata se može koristiti i kao imunosupresivno sredstvo (videti npr. Wiseman et al., 1999, Drugs 58, 1029-1042; Beniaminovitz et al., 2000, N. Engl J. Med. 342, 613-619; Ponticelli et al., 1999, Drugs R.D. 1, 55-60; Berard et al., 1999, Pharmaco-therapy 19, 1127-1137; Eckhoff et al., 2000, Transplantation 69, 1867-1872; Ekberg et al., 2000, Transpl. Int. 13, 151-159). Dodatni imunosupresivi uključuju, ali nisu ograničeni na, anti-CD2 (Branco et al., 1999, Transplantation 68, 1588-1596; Przepiorka et al., 1998, Blood 92, 4066-4071), anti-CD4 (Marinova-Mutafchieva et al ., 2000, Arthritis Rheum. 43, 638-644; Fishwild et al., 1999, Clin. Immunol. 92, 138-152), i anti-CD40 ligand (Hong et al., 2000, Semin. Nephrol. 20, 108-125; Chirmule et al., 2000, J. Virol. 74, 3345-3352; Ito et al., 2000, J. Immunol. 164, 1230-1235).
Administracija
[0170] Predviđena je jednokratna kao i višekratna administracija terapeutski efikasne količine terapijskih agensa (zamenski I2S enzimi). Terapeutski agensi (zamenski enzimi I2S) se mogu administrirati u redovnim intervalima, u zavisnosti od prirode, težine i stanja subjekta. U nekim realizacijama, terapijski efikasna količina terapijskih sredstava (zamenski enzimi I2S) iz ovog pronalaska može se administrirati intratekalno periodično u redovnim intervalima (npr. jednom godišnje, jednom u šest meseci, jednom u pet meseci, jednom u tri meseca), dvomesečno (jednom u dva meseca), mesečno (jednom mesečno), dvonedeljno (jednom u dve nedelje), nedeljno, dnevno ili kontinuirano).
[0171] U nekim realizacijama, intratekalna administracija se može koristiti zajedno sa drugim načinima administracije (npr. intravenski, potkožno, intramuskularno, parenteralno, transdermalno ili transmukozno (npr. oralno ili nazalno)). U nekim realizacijama, ti drugi načini primene (npr. intravenska administracija) mogu se izvoditi ne češće nego dvonedeljno, mesečno, jednom u dva meseca, jednom u tri meseca, jednom u četiri meseca, jednom u pet meseci, jednom u šest meseci, godišnja administracija. U nekim realizacijama, postupak administracije obuhvata intravensku administraciju subjektu zamenskog enzima I2S. U nekim realizacijama, intravenska administracija nije češća od nedeljne (npr. ne č ešće od dvonedeljne, mesečno, jednom u dva meseca, jednom u tri meseca, jednom u četiri meseca, jednom u pet meseci, ili jednom u šest meseci). U nekim realizacijama, intravenska administracija je češća od mesečne, kao što je dva puta nedeljno, nedeljno, svake druge nedelje ili dva puta mesečno. U nekim realizacijama, intravenska i intratekalna administracija se izvode istog dana. U nekim realizacijama, intravenska i intratekalna administracija se ne sprovode u određenom vremenskom periodu, na primer u roku od najmanje 2 dana, u roku od najmanje 3 dana, u roku od najmanje 4 dana, u roku od najmanje 5 dana, u roku od najmanje 6 dana, u roku od najmanje 7 dana ili u roku od najmanje jedne nedelje. U nekim realizacijama, intravenske i intratekalne administracije se izvode po naizmeničnom rasporedu, kao što su naizmenična administracija nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno. U nekim realizacijama, intratekalna administracija zamenjuje intravensku administraciju u rasporedu davanja, na primer u rasporedu intravenske administracije nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno, svaka treća ili četvrta ili peta administracija u tom rasporedu se može zameniti intratekalnom administracijom umesto intravenske administracije. U nekim realizacijama, intravenozna administracija zamenjuje intratekalnu administraciju u rasporedu administriranja, na primer u rasporedu intratekalne administracije nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno, svaka treća ili četvrta ili peta administracija u tom rasporedu se može zameniti intravenskom administracijom umesto intratekalne administracije. U nekim realizacijama, intravenozna i intratekalna administracija se izvode sekvencijalno, kao što je prvo intravenozna administracija (npr. nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno doziranje tokom dve nedelje, meseca, dva meseca, tri meseca, četiri meseca, pet meseci, šest meseci, godinu ili više), nakon čega slede intratekalne administracije (npr. nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno doziranje duže od dve nedelje, mesec, dva meseca, tri meseca, četiri meseca, pet meseci, šest meseci, godinu ili više). U nekim realizacijama, intratekalne administracije se izvode prvo (npr. nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno, mesečno, jednom u dva meseca, jednom u tri meseca doziranje po dve nedelje, mesec, dva meseca, tri meseca, četiri meseca, pet meseci, šest meseci, godinu ili više), nakon čega slede intravenske primene (npr. nedeljno, svake druge nedelje, dva puta mesečno ili mesečno doziranje duže od dve nedelje, mesec, dva meseca, tri meseca, četiri meseca, pet meseci, šest meseci, godinu ili više).
[0172] U nekim izvođenjima, Hanterov sindrom je povezan sa perifernim simptomima, a postupak uključuje administraciju zamenskog I2S enzima intratekalno, ali ne uključuje intravensko administraciju zamenskog I2S enzima subjektu. U nekim realizacijama, intratekalna administracija enzima I2S ublažava ili smanjuje jedan ili više perifernih simptoma povezanih sa subjektovim nedostatkom I2S
[0173] Kako se ovde koristi, izraz "terapijski efikasna količina" je u velikoj meri određen na bazi ukupne količine terapijskog sredstva sadržane u farmaceutskim kompozicijama iz ovog pronalaska. Generalno, terapijski efikasna količina je dovoljna da se postigne značajna korist za subjekta (npr. lečenje, modulisanje, prevencija i/ili poboljšanje osnovne bolesti ili stanja). Na primer, terapijski efikasna količina može biti količina dovoljna za postizanje željenog terapeutskog i/ili profilaktičkog efekta, kao što je količina dovoljna za modulisanje receptora lizozomskih enzima ili njihove aktivnosti da se na taj način leči takva bolest skladištenja lizozoma ili njeni simptomi (npr. smanjenje ili eliminacija prisustva ili pojavljivanja "zebra tela" ili ćelijske vakuolizacije nakon primene preparata za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom na subjektu). Generalno, količina terapijskog sredstva (rekombinantni I2S enzim) koja se administrira subjektu kome je to potrebno zavisiće od karakteristika subjekta. Takve karakteristike uključuju stanje, težinu bolesti, opšte zdravlje, starost, pol i telesnu težinu ispitanika.
Stručnjak u ovoj oblasti će lako moći da odredi odgovarajuće doze u zavisnosti od ovih i drugih srodnih faktora. Osim toga, objektivni i subjektivni testovi mogu se opciono koristiti za identifikaciju optimalnih doza.
[0174] Terapijski efikasna količina se obično daje u režimu doziranja koji može da sadrži više jediničnih doza. Za bilo koji određeni terapeutski protein, terapijski efikasna količina (i/ili odgovarajuća jedinična doza u okviru efikasnog režima doziranja) može varirati, na primer, u zavisnosti od načina primene, u kombinaciji sa drugim farmaceutskim agensima. Takođe, specifična terapijski efikasna količina (i/ili jedinična doza) za svakog određenog pacijenta može zavisiti od različitih faktora, uključujući poremećaj koji se leči i ozbiljnost poremećaja; aktivnost specifičnog farmaceutskog agensa koji se koristi; specifične kompozicije koja se koristi; starosti, telesne težine, opšteg zdravlja, pola i ishrane pacijenta; vremena davanja, načina primene i/ili brzine izlučivanja ili metabolizma specifičnog fuzionog proteina koji se koristi; trajanja lečenja; i sličnih faktora dobro poznatih u medicinskoj struci.
[0175] U nekim realizacijama, terapijski efikasna doza se kreće od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 500 mg/kg težine mozga, na primer, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 400 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg /kg težine mozga do 300 mg/kg težine mozga, od oko 0. 005 mg/kg težine mozga do 200 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 100 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 90 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg /kg težine mozga do 80 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 70 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 60 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 50 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 40 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 30 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 25 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 20 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 15 mg/kg težine mozga, od oko 0.005 mg/kg težine mozga do 10 mg/kg težine mozga.
[0176] Kod nekih je terapijski efikasna doza je vec ́a od oko 0.1 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 0.5 mg/kg od težine mozga, vec ́a od oko 1.0 mg/kg od težine mozga, vec ́a od oko 3 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 5 mg/kg od težine mozga, vec ́a od oko 10 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 15 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 20 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 30 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 40 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 50 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 60 mg/kg težine mozga, veća od oko 70 mg/kg težine mozga, veća od oko 80 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 90 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 100 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 150 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 200 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 250 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 300 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 350 mg/kg težine mozga, vec ́a od oko 400 mg/kg težine mozga, veca od oko 450 mg/kg težine mozga, veća od oko 500 mg/kg od težine mozga.
[0177] Terapijski efikasna doza se takođe može definisati u mg/kg telesne težine. Kako bi stručnjak cenio, težina mozga i telesna težina se mogu povezati. Dekaban AS. "Changes in brain weights during the span of human life: relation of brain weights to body heights and body weights," Ann Neurol 1978; 4:345-56. Tako se u nekim težinama doze mogu pretvoriti kao što je prikazano u Tabeli 5
TABELA 5.
[0178] U nekim realizacijama, terapijski efikasna doza se takođe može definisati sa mg/15 cc CSF. Kao što bi stručnjak cenio, terapeutski efikasne doze zasnovane na težini mozga i telesnoj masi se mogu pretvoriti u mg/15 cc likvora. Na primer, zapremina cerebrospinalne tečnosti kod odraslih ljudi je približno 150 ml (Johanson CE, et al. "Multiplicity of cerebrospinal fluid functions: New challenges in health and disease," Cerebrospinal Fluid Res. 2008 May 14;5:10). Prema tome, injekcije pojedinačne doze od 0.1 mg do 50 mg proteina za odrasle bi bile približno 0.01 mg/15 cc CSF (0.1 mg) do 5.0 mg/15 cc CSF (50 mg) kod odraslih.
[0179] Treba dalje razumeti da za svakog određenog subjekta treba prilagoditi posebne režime doziranja tokom vremena prema individualnim potrebama i profesionalnom prosuđivanju osobe koja administrira ili nadzire primenu terapije zamenskog enzima i da su navedeni rasponi doziranja ovde navedeni samo kao primeri.
Kompleti
[0180] Osim toga, obezbeđeni su kompleti ili drugi proizvodi koji sadrže formulaciju za upotrebu u skladu sa ovim pronalaskom i pružaju uputstva za njeno rekonstituisanje (ako je liofilizovana) i/ili upotrebu. Kompleti ili drugi proizvodi mogu uključivati kontejner, IDDD, kateter i bilo koje druge artikle, uređaje ili opremu koji su korisni u intertekalnoj administraciji i srodnoj hirurgiji. Pogodni kontejneri uključuju, na primer, vijale, bočice, špriceve (npr. napunjene špriceve), ampule, patrone, rezervoare ili Lyo-Ject®. Kontejner može biti napravljen od različitih materijala, poput stakla ili plastike. U nekim realizacijama, kontejner je napunjeni špric. Pogodni napunjeni špricevi uključuju, ali nisu ograničeni na, špriceve od borosilikatnog stakla sa prepečenim silikonskim premazom, špriceve od borosilikatnog stakla prskane silikonom ili špriceve od plastične smole bez silikona.
[0181] Obično, kontejner može sadržati formulacije i etiketu na sebi, ili povezanu sa kontejnerom koja može ukazivati na uputstva za rekonstituciju i/ili upotrebu. Na primer, etiketa može da označi da je formulacija rekonstituisana do koncentracija proteina kao što je gore opisano. Etiketa može dalje ukazivati da je formulacija korisna ili namenjena, na primer, za IT administraciju. U nekim realizacijama, kontejner može sadržati jednu dozu formulacije na bazi fiziološkog rastvora ili pufera koja sadrži terapeutsko sredstvo (zamenski enzim I2S). U različitim realizacijama, jedna doza formulacije na bazi fiziološkog rastvora ili pufera je prisutna u zapremini manjoj od oko 15 ml, 10 ml, 5.0 ml, 4.0 ml, 3.5 ml, 3.0 ml, 2.5 ml, 2.0 ml, 1.5 ml, 1.0 ml, ili 0.5 ml. Alternativno, kontejner koji sadrži formulaciju može biti vijal za višekratnu upotrebu, koji omogućava ponovnu primenu (npr. od 2-6 davanja) formulacije. Kompleti ili drugi proizvodi mogu dalje uključivati drugu posudu koja sadrži odgovarajući diluent (npr. BWFI, fiziološki rastvor, fiziološki rastvor u puferu). Nakon mešanja diluenta i formulacije, konačna koncentracija proteina u rekonstituisanoj formulaciji će generalno biti najmanje 1 mg/ml (npr. najmanje 5 mg/ml, najmanje 10 mg/ml, najmanje 25 mg/ml, najmanje 50 mg/ml, najmanje 75 mg/ml, najmanje 100 mg/ml). Kompleti ili drugi proizvodi mogu dalje uključivati druge materijale poželjne sa komercijalnog i stanovišta korisnika, uključujući druge pufere, diluente, filtere, igle, IDDD, katetere, špriceve i umetke za pakovanja sa uputstvima za upotrebu.
[0182] Pronalazak će biti potpunije shvaćen pozivanjem na sledeće primere. Ne treba ih, međutim, tumačiti kao ograničenje obima pronalaska.
PRIMERI
PRIMER 1: Biodistribucija
[0183] Glavni cilj ove studije bio je da se utvrdi da li se rekombinantni humani I2S može isporučiti u mozak odraslih MPS II miševa intratekalno-lumbalnim putem
TABELA 6: Šest grupa mužjaka miševa starih 8-12 nedelja tretirano je na sledec ́i način:
MATERIJALI I METODE
Životinje:
[0184] Miševi su bili smešteni u grupe do 4 po kavezu u prostoriji za kolonije u 12-časovnom ciklusu svetlo-mrak. Dijeta za glodare (LabDiet-5001, St Louis, MO) i voda (Lexington, MA opštinska voda prečišc ́ena reverznom osmozom) je bila dostupna ad libitum tokom trajanja eksperimenta). Briga o životinjama je sprovedena u skladu sa smernicama opisanim u Vodiču za negu i upotrebu laboratorijskih životinja (National Academy Press, Washington D.C., 1996). Sadašnja IKO kolonija za uzgoj je osnovana od č etiri ženke miševa nosioca heterozigotnih za IKO mutaciju dobijenih od dr Josepha Muenzera (Univerzitet u Severnoj Karolini). Ženke nosioci su uzgajane sa mužjacima miševa background soja C57BL/6 (C57BL/6NTac, Taconic, Hudson, NY), pri čemu su proizvedene heterozigotne ženke i hemizigotni mužjaci nokaut miševa, kao i mužjaci i ženke divljih vrsta iz istog legla. Svi potomci su genotipovi prema PCR analizi DNK tkiva. Svi miševi koji su korišćeni u ovom eksperimentu su bili mužjaci identifikovani kao hemizigotni IKO (-/0) ili divlji tip (WT) miševi iz istog legla (+/0) stari između 8 i 12 nedelja.
Idursulfaza:
[0185] Dvadeset dva ml I2S [rekombinantna humana idursufaza] je dijalizovano sa četiri izmene 2L fiziološkog rastvora puferisanog fosfatom (PBS). I2S je zatim koncentrovan u koloni Vivaspin i resuspendovan u konačnoj zapremini od 1 mL PBS, nakon čega je usledila filterska sterilizacija pomoću filtera od 0.2 µm. Konačna koncentracija je bila 51 mg/mL.
Intratekalno-lumbalne injekcije:
[0186] Odrasli miševi su anestezirani pomoću 1.25% 2,2,2 tribromoetanola (Avertin) u 200-300 mL/10 grama telesne težine (250-350 mg/kg) intraperitonealnom injekcijom. Uklonjena im je leđna dlaka između baze repa i lopatica, a obrijano područje je očišćeno pilingom povidin/betadin, a zatim izopropil alkoholom. Na lumbosakralnom grebenu je napravljena mala incizija po srednjoj liniji (1-2 cm) i identifikovana je intersekcija dorzalne srednje linije i kranijalnog aspekta krila iliuma (jednina ilium). Mišić u ilijačnoj jami (gluteus medius) je mišić u obliku srca i dvije strane vrha "srca" približavaju lokaciju krila iliuma. Igla 32 pričvršćena na gas-nepropusni stakleni Hamiltonov špric od 10-20 µL je ubadana sve dok se iz donje kosti nije osetio otpor. Izvršeno je ubrizgavanje 10 µL ispitivanog proizvoda pri približnoj brzini od 2 µL/20 sekundi (10 µL/2 minuta). Rez na koži je zatvoren pomoću štipaljki za rane i životinja je ostavljena da se oporavi u komori za oporavak pre nego što je vraćena u odgovarajući kavez.
Histološke procedure:
[0187] Životinje su žrtvovane jedan sat nakon poslednje injekcije.
[0188] Tkiva mozga i jetre su sakupljena i fiksirana u 10% neutralnom puferisanom formalinu, zatim obrađena i usađena u parafin. Sekcije od pet mm su pripremljene za bojenje hematoksilin/eozin (H&E) i imunohistohemiju (IHC).
Bojenje Hematoksilinom i Eozinom:
[0189] Sekcije mozga i jetre su obojene sa H&E. Rezultati bojenja su pokazali jedra ljubičaste boje i citoplazmu ružičaste do crvene boje. Za histopatološku procenu morfologije su korišćeni dijapozitivi obojeni sa H&E.
Imunohistohemija:
[0190] Za procenu biodistribucije I2S, deparafinisani i rehidrirani sekcije mozga i jetre su inkubirane preko noći sa mišjim monoklonskim antitelom 2C4-2B2 (Maine Biotechnology Services, Portland, ME) protiv rekombinantnog humanog I2S da se detektuje injektirani I2S (ili irelevantnog mišjeg IgG kao antitela negativne kontrole; Vector Laboratories, Burlingame, CA). Nakon inkubacije preko noći na 2-8 °C, dodat je sekundarni kozji anti-mišji IgG konjugovan sa peroksidazom rena. Posle dodatnih 30 minuta inkubacije na 37 °C, dodat je rastvor za obeležavanje Tyramide-Alexa Fluor 488 (Invitrogen Corp., Carlsbad, CA) dodatnih 10 minuta. Sekcije su prekrivene poklopcem pomoću nosača za montažu protiv izblijedjivanja (VectaShield; Vector Laboratories) koji sadrži 1.5 µg/ml 4'-6-diamidino-2-fenilindola (DAPI) kao kontra-boja jezgra i posmatrani višekanalnim Nikonovim fluorescentnim mikroskopom. Rezultati bojenja su pokazali da su I2S pozitivne ćelije zelene, sa jezgrima koja su plava, a pozadinska područja su crna.
[0191] Za analizu efikasnosti, sekcije mozga i jetre su obojene sa pacovskim anti-LAMP-1 (membranski protein povezan sa lizozomom kao lizozomski marker) IgG (Santa Cruz Biotechnology, Santa Cruz, Kalifornija) kao primarno antitelo. IgG pacova kao irelevantno antitelo je korišćen kao negativna kontrola. Za pojačavanje ciljanog markera je korišćen metod ABC (kompleti avidin biotin kompleksa iz Vector Labs, Burlingame, California).
[0192] Ukratko, deparafinisane sekcije su rehidratisane i inkubirane sa primarnim antitelom. Nakon inkubacije preko noći na 2-8 °C, dodat je sekundarni biotinilovani zečji anti-pacovski IgG (Vector Labs, Burlingame, California) i inkubiran 30 minuta na 37 °C, a zatim su uzorci isprani i tretirani kompleksom avidin-biotin-peroksidaze (Vektor Laboratories) 30 minuta. Za razvoj boje je korišćen 3,3-diaminobenzidin tetrahidrohlorid (DAB) kao hromagen. Sekcije su zatim obojene hematoksilinom i prekrivene staklima za pokrivanje. Rezultati bojenja su pokazali da su LAMP-1 pozitivne ćelije braon, a jedra plave boje.
[0193] Reprezentativne fotografije su snimljene i površina LAMP-1 pozitivnih ćelija je analizirana pomoću Image-Pro Plus softvera (Media Cibernetics, Inc., Bethesda, MD) i uporedna statistika je izvedena korišćenjem studentovog t-testa.
Metoda sa Elektronskim Mikroskopom:
[0194] Tkiva mozga iz 3 doze životinja tretiranih sa I2S fiksirane su u 2,5% PFA/2,5% glutaraldehida u 0,1 M natrijum kakodilatnom puferu pH 7,4 na 4 stepena preko noći. Uzorci su zatim isprani u kakodilatnom puferu (0.1 M, pH 7.4) i naknadno fiksirani u osmijum tetroksidu, dehidratisani u alkoholima i propilenoksidu i usađeni u Epon smolu. Ultratanke sekcije su isečene na 100 nm, obojen olovnim citratom i ispitane prenosnim elektronskim mikroskopom Tecnai<TM>G<2>Spirit BioTWIN.
Rezultati
[0195] U mozgu, kako je utvrđeno imunohistohemijom (IHC), nije pronađen I2S u kontrolnim životinjama tretiranim nosačem. Nasuprot tome, meningealne ćelije, neuroni velikog mozga i malog mozga su pozitivno obojeni na I2S kod životinja koje su injektirane sa I2S. Signal bojenja je bio jači kod životinja koje su primile 3 doze (Slika 1).
[0196] U tkivima mozga IKO miševa tretiranih nosačem, ćelijska vakuolacija, histopatološki znak bolesti lizozomskog skladištenja, je pronađena u čitavom mozgu u poređenju sa životinjama divljeg tipa. Kod IKO miševa tretiranih I2S je došlo do rasprostranjenog smanjenja ćelijske vakuolacije sa površine kore velikog mozga, repatog jedra, talamusa, malog mozga, do bele materije, u poređenju sa netretiranim (Slika 2). Nenormalno visoka lizozomska aktivnost otkrivena je bojenjem membranskog proteina-1 (LAMP-1) povezanog sa lizozomom, pokazateljem lizozomske aktivnosti i stanja bolesti, u mikroglijalnim, meningealnim i perivaskularnim ćelijama IKO miševa tretiranih nosačem u poređenju sa životinjama divljeg tipa. Miševi tretirani sa I2S intraltekalno su imali značajno smanjenje imunobojenja LAMP-1. Ovo smanjenje je okarakterisano smanjenjem broja LAMP-1 pozitivnih ćelija i svetlijim bojenjem. Smanjenje je nađeno u celom mozgu od površine moždane kore, repatog jedra, talamusa, malog mozga do bele mase (Slika 3) u 2 i 3 doze životinja tretiranih I2S. Morfometrijska analiza imunološkog bojenja LAMP-1 različitih regija mozga je potvrdila da je došlo do značajnog smanjenja pozitivnog obojenja prema LAMP-1 u svim procenjivanim područjima mozga (Slika 4).
[0197] Pregledom moždanih ćelija elektronskom mikroskopijom kod IKO miševa tretiranih nosačem otkrivene su povećane vakuole koje sadrže amorfni granularni materijal za skladištenje i inkluzije sa lameliranim i strukturama poput tela zebre. Ove tipične patološke karakteristike lizozomskog skladištenja na ultrastrukturnom nivou su smanjene kod I2S intratekalno-lumbalno injektiranih miševa (Slika 5).
[0198] U jetri nije bilo pozitivnog bojenja za I2S kod životinja tretiranih nosačem. Kod miševa intratekalno injektiranih sa I2S, velika količina injektiranog I2S je jasno pronađena u sinusoidnim ćelijama (Slika 6), što ukazuje na injektirani I2S unutar intratekalnog prostora koji je cirkulisao sa cerebrospinalnom tečnošću, a zatim je apsorbovan kroz arahnoidne granulacije u cirkulatorni sistem.
[0199] U tkivima jetre IKO miševa tretiranih nosačem, pronađena je jaka ćelijska vakuolacija i nenormalno visoka lizozomska aktivnost pokazana H&E bojenjem i jako imunobojenje LAMP-1 u poređenju sa WT miševima. Izraženo smanjenje ćelijske vakuolacije i imunobojenje LAMP-1 u jetri je pronađeno nakon intratekalnog tretmana sa I2S. Bojenje H&E je otkrilo da je intracitoplazmatska vakuolizacija skoro potpuno nestala sa skoro normalnom strukturom ćelija jetre (Slika 7).
[0200] Kod IKO miševa, rekombinantni humani I2S je isporučen u mozak intratekalno-lumbalnim putem i injektirani I2S izaziva široko histopatološko poboljšanje u različitim regijama u mozgu.
• Injektirani I2S je otkriven u meningealnim ćelijama i neuronima u mozgu.
• Smanjena ćelijska vakuolacija u celom mozgu na nivoima svetlosne i elektronske mikroskopije.
• Smanjeni LAMP-1 lizozomski marker po celom mozgu.
• Intratekalno injektirani I2S je ušao u perifernu cirkulaciju i poboljšao morfologiju jetre i histološki marker.
Primer 2: TOKSIKOLOGIJA
[0201] Ovaj primer ilustruje kliničke znakove povezane sa idursulfazom preko mesečnih bolusnih intratekalnih lumbalnih doza kod majmuna cinomolgus. Da bi se to postiglo, 14 muških cinomolgus majmuna je nasumično raspoređeno u pet grupa za lečenje, kao što je prikazano u sledećoj tabeli.
TABELA 7: DIZAJN EKSPERIMENTA
Grupa Broj životinja Nominalna doza (mg) Zapremina doze (ml)
1 3 0 1
2 3 3 1
3 3 30 1
4 3 150 1
5 2 100 1
[0202] Životinje u svim grupama su dozirane tri puta u mesečnim intervalima IT u lumbalnom nivou kičme. Zapremina doze od 1 ml je ubačena iz sistema katetera sa 0.3 ml PBS. Jedan do dva dana pre svakog doziranja, približno 2 ml CSF je prikupljeno iz IT spinalne slavine u nivou cisterne magne. Istovremeno su takođe uzeti uzorci krvi (2 ml). Krv (2 ml) i cerebrospinalna tečnost (0.1 ml) su sakupljeni od iz grupe 5 životinja predose, 0.5, 1, 2, 4, 8, 24 i 48 sati post dose nakon prve doze. Klinički znaci su zabeleženi najmanje dva puta dnevno. Nekropsija je izvršena približno 24 sata nakon treće doze, a odabrana tkiva su sakupljena i sačuvana.
[0203] Prvog dana, sve tri grupe 4 životinje (150 mg) su pokazale minimalno naginjanje ka zadnjim četvrtima 3-12 minuta nakon doze, u trajanju od 5-15 minuta; smatralo se da je ovaj znak povezan sa testnim artiklom. Nije bilo promena u telesnoj težini, potrošnji hrane i parametrima neurološko/fizičkog pregleda za koje se smatralo da su vezane za ispitni artikal.
[0204] Prikazana je analiza uzoraka seruma i cerebrospinalne tečnosti i analize solucija za doziranje. Varijacije u endogenoj aktivnosti idursulfaze su primećene u različitim tkivima cinomolgus majmuna; mozak i kičmena moždina su imali veću endogenu aktivnost od ostalih perifernih organa, uključujući jetru, srce i bubreg. Primena idursulfaze je bila povezana sa povećanjem od doze zavisne aktivnosti idursulfaze u različitim regijama mozga, kao i u moždanom stablu i kičmenoj moždini. IT isporuka nije rezultirala vidljivom razlikom u distribuciji između desne i leve moždane hemisfere. Došlo je do jasnog povećanja aktivnosti idursulfaze zavisnog od doze u sledećim organima: mozgu, jetri, srcu i bubrezima. Imunobojenje za idursulfazu u mozgu pokazalo je povećanje intenziteta bojenja zavisno od doze. U grupi od 3 mg je uočeno bojenje meningealnih ćelija i ograničeno bojenje glijalnih ć elija ispod moždanih opni; neuronsko bojenje nije bilo evidentno kod životinja iz grupe koja je primala 3 mg. Bojenje idursulfazom je bilo pozitivno i zavisilo je od doze u kičmenoj moždini, sa najvećim intenzitetom bojenja u lumbalnoj regiji, gde je došlo do IT administracije idursulfaze. Intenzitet bojenja idursulfaze u jetri, bubrezima i srcu je bio dozno-zavisan i konzistentan sa povećanom aktivnošću idursulfaze u ovim organima.
[0205] Zaključak je, IT administracija idursulfaze u dozama do 150 mg koja se daje u mesečnim intervalima nije imala neželjene efekte. Tako je protumačeno da je nivo opaženih neželjenih efekata (NOAEL) 150 mg, najveća doza testirana u ovoj studiji. Primena idursulfaze je bila povezana sa povećanjem dozno-zavisne aktivnosti idursulfaze u CNS-u i rezultirala je sistemskim nivoima I2S i aktivnošću u jetri, bubrezima i srcu.
[0206] Testni artikal, idursulfaza, isporučivan je kao solucija za doziranje u 154 mM NaCl, 0.005% polisorbata 20, pH 5.3 – 6.1. Nominalne koncentracije isporučenih rastvora za doziranje su bile 0.3, 30 ili 150 mg/ml. Testni proizvod je čuvan u zamrzivaču na -82 °C do -79 °C. Fosfatni puferisani fiziološki rastvor (PBS), pH 7.2, je korišćen kao sredstvo za ispiranje nakon davanja doza i nakon serijskog prikupljanja cerebrospinalne tečnosti. PBS je dobijen od Gibco, Invitrogen Corporation.
Priprema Doziranja Testnog Artikla
[0207] Prvog dana doziranja za svaki vremenski interval, jedan vijal od svake koncentracije je izvađen iz zamrzivača na -80 °C i ostavljen da se odmrzne na radnoj površini do sobne temperature. Nakon odmrzavanja, vijali za Grupe 1, 2 i 3 su obeleženi, izmerani i 1 ml je izvučen kroz filter od 0.22 µm za svaku životinju predviđenu za doziranje. Nakon primene svih doza, vijali su ponovo izmereni i stavljeni u frižider.
[0208] Sledećeg dana (dan doziranja za Životinju 003, Grupa 4 i Grupa 5) rastvori za doziranje za grupe 1 i 4 su uklonjeni iz frižidera i ostavljeni na radnu površinu da dostignu sobnu temperaturu. Kada je postignuta sobna temperatura, vijali za Grupe 1 i 4 su izmerene, vijal Grupe 4 je obeležen, i 1 ml je izvučen kroz filter za svaku životinju predviđenu za doziranje u Grupama 1 i 4. Rastvor za doziranje za Grupu 5 je zatim pripremljen ubrizgavanjem odgovarajuće količine rastvora za doziranje Grupe 4 i Grupe 1 (nosač) u sterilan polipropilenski vijal. Zabeležen je iznos dodat iz Grupa 1 i 4. Rastvor je pomešan nežnim okretanjem vijala i 2-1 ml doze su izvučene kroz filter za životinje iz Grupe 5. Vijali za Grupe 1 i 4 su ponovo izmereni po završetku doziranja i svi vijali (Grupe 1-5) su stavljeni u zamrzivač.
[0209] Četrnaest životinja je nasumično raspoređeno u grupe za lečenje, kao što je opisano u sledećoj tabeli.
[0210] IT način administracije je izabran pošto je to put predviđen za humanu primenu. Doze idursulfaze koje su odabrane za ovu studiju (3, 30, 100 i 150 mg/ml) su izabrane za procenu biodistribucije različitih nivoa enzima u različitim dozama u centralnom nervnom sistemu primata (CNS) nakon tri uzastopne mesečne bolus IT lumbalne injekcije.
Klinička zapažanja
[0211] Ukupna incidencija kliničkih znakova je bila minimalna. Nijedna životinja iz Grupe 1 (kontrola), Grupe 2 (3 mg), Grupe 3 (30 mg) ili Grupe 5 (100 mg) nije imala kliničke znakove za koje se smatralo da su povezani sa ispitnim artiklom u bilo kom trenutku tokom studije.
[0212] Prvog dana, sve tri životinje iz Grupe 4 (150 mg) (012 -014) pokazale su minimalnu tendenciju ka zadnjim četvrtinama unutar 3-12 minuta nakon doze, u trajanju od 5-15 minuta. Smatralo se da je ovaj znak povezan sa ispitnim člankom i nije primećen ni u jednoj od grupa sa manjim dozama. Nije bilo drugih kliničkih znakova odmah nakon prve doze ili u danima neposredno nakon primene testnog proizvoda. Jedini drugačiji znak koji je primećen za životinje iz Grupe 4 bila je jedna epizoda povraćanja za životinju 013 na dan 35.
[0213] Primena testnog artikla kao pojedinačnog, mesečnog intratekalnog bolusa nije bila povezana sa bilo kakvom nepovoljnom grubom ili mikroskopskom promenom kada se uzmu u obzir promene svojstvene implantiranom uređaju za isporuku leka. Sve grupe, uključujući i kontrolnu grupu, su imale mikroskopske promene u moždanim opnama koje su ukazivale na zapaljenske reakcije na sistem za isporuku leka. Kod životinja koje su primile doze ispitnog artikla od 30 mg i veće, postojala je tendencija da inflamatorna reakcija u moždanim opnama ima izraženiju eozinofilnu komponentu.
[0214] Budući da su razlike između životinja tretiranih kontrolnim i ispitnim artiklom bile tako male, protumačeno je da je nivo uočenih neželjenih efekata (NOAEL) na 150 mg, najveća doza testirana u ovoj studiji.
[0215] Ukupna inflamatorna reakcija moždanih opni u svim grupama (uključujući i kontrole) je bila nešto izraženija nego što je to uobičajeno u intratekalnoj studiji ovog trajanja na majmunima. Međutim, smatralo se da je ovo možda povezano sa nekim karakteristikama nosača ili sa aktom doziranja 24 sata pre nekropsije.
[0216] Bojenje mozga idursulfazom je bilo pozitivno kod svih tretiranih životinja, osim jedne životinje u grupi od 3 mg, sa najvećim intenzitetom bojenja u grupi od 150 mg (Slike 16, 17, 18 i 19). U grupi od 3 mg pozitivne su bile samo meningealne ćelije i nekoliko glijalnih ćelija ispod moždanih ovojnica (meninge); u neuronima nije otkrivena ubrizgana idursulfaza. U grupama sa višim dozama (30, 100 i 150 mg), velike populacije cerebralnih neurona su bile jako pozitivne na bojenje idursulfazom, zajedno sa meningealnim ćelijama, glijalnim ćelijama i perivaskularnim ćelijama. Imunobojenje idursulfazom je otkrilo široku distribuciju injektirane idursulfaze u cerebralne neurone iz neurona unutar sloja I na površini blizu moždanih ovojnica, do onih unutar dubljeg sloja VI pored bele materije (Slike 20, 21 i 22). Izraženo bojenje neurona takođe je primećeno u grupi sa dozom od 150 mg (Slika 23). Kod svih životinja (grupe sa dozama od 30-150 mg) nije nađena značajna razlika u neuronalnom bojenju idursulfaze između frontalnog, srednjeg, i zadnjeg dela mozga.
[0217] Bojenje idursulfaze je bilo pozitivno u kičmenoj moždini svih životinja, sa najvećim intenzitetom bojenja u lumbalnoj regiji (Slike 24 i 25). Imunobojenje idursulfaze je takođe zavisilo od doze. Neuroni, meningealne ćelije, glijalne ćelije, perivaskularne ćelije i epi/peri/endoneurium (vezivne ćelije) koje okružuju nervna vlakna bili su snažno pozitivni za bojenje idursulfaze u grupi od 150 mg (Slike 26 i 27).
[0218] U jetri je pronađeno pozitivno obojenje za idursulfazu u sinusoidnim ćelijama (Kupfferove ćelije i endotelne ćelije) svih životinja. Idursulfaza, međutim, nije otkrivena u hepatocitima grupe koja je primala 3 mg (Slika 28), dok je pozitivno bojenje idursulfaze u hepatocitima pronađeno u grupama sa većim dozama, sa najvećim intenzitetom bojenja u grupi koja je primala 150 mg (Slike 29, 30 i 31).
[0219] Nije bilo pozitivnog bojenja idursulfaze kod životinja iz grupe koja je primala 3 mg (Slika 22). Nasuprot tome, intersticijske ćelije su pozitivno obojene za idursulfazu u grupama od 30, 100 i 150 mg, pri čemu je uočeno izrazito bojenje u grupi od 150 mg - u smislu pozitivnog broja ćelija i intenziteta bojenja (Slike 33, 34 i 35).
Bubreg
[0220] Malo ili nikako ubrizgana idursulfaza je detektovana kod životinja iz dozne grupe od 3 mg (Slika 36). Pozitivno bojenje idursulfaze, međutim, pronađeno je u glomerularnim ćelijama i intersticijskim ćelijama u grupama od 30 i 100 mg (Slike 37 i 38). U grupi od 150 mg, imunobojenje idursulfaze je dodatno otkrilo idursulfazno bojenje proksimalnih tubularnih ć elija, zajedno sa izrazitim bojenjem glomerularnih i intersticijalnih ćelija (Slika 39).
DISKUSIJA
[0221] Nije bilo kliničkih znakova ili uticaja povezanih sa testnim artiklima na telesnu težinu, potrošnju hrane, nalaze fizičkog pregleda i neurološke preglede. Prvog dana, životinje iz Grupe 4 (150 mg) su pokazale minimalno naginjanje ka zadnjim četvrtinama unutar 3-12 minuta nakon doziranja, u trajanju od 5 do 15 minuta; ocenjeno je da je ovaj znak povezan sa testnim artiklom.
[0222] Primena idursulfaze je bila povezana sa dozno-zavisnim povećanjem aktivnosti idursulfaze u različitim regijama mozga, kao i u moždanom stablu i kičmenoj moždini. Najviši nivo intenziteta bojenja u kičmenoj moždini je bio u lumbalnoj regiji, gde je izvršena IT administracija idursulfaze. IT administracija idursulfaze je takođe rezultovala sistemskom izloženosti sa dozno-zavisnim intenzitetom bojenja u jetri, bubrezima i srcu. Životinje koje su primale doze ispitnog artikla od 30 mg i veće imale su tendenciju da inflamatorna reakcija u moždanim opnama ima izraženiju eozinofilnu komponentu, ali se ta razlika nije smatrala biološki značajnom.
[0223] IT administracija idursulfaze u dozama do 150 mg koja se daje u mesečnim intervalima nije imala neželjene efekte. Tako je nivo neopaženih neželjenih efekata (NOAEL) protumačen kao 150 mg, najveća doza testirana u ovom primeru. Primena idursulfaze je bila povezana sa povećanjem doznozavisnim aktivnosti idursulfaze u CNS-u i rezultiralo sistemskim nivoima u jetri, bubrezima i srcu.
PRIMER 3: PK (Serum i CSF) IT isporučenog I2S
[0224] Ovaj primer daje analizu seruma i cerebrospinalne tečnosti (CSF) povezanu sa šestomesečnom studijom toksičnosti idursulfaze administrirane preko Mesečnih Bolusnih Intratekalnih Lumbalnih Injekcija i Nedeljnih Bolus Intravenskih Injekcija Cinomolgus majmunima za koncentraciju testnog artikla (TA).
DIZAJN EKSPERIMENTA
[0225] Cilj ove studije je bio da se proceni intratekalna (IT) administracija idursulfaze (I2S) sa ponovljenom dozom iz perspektive toksikologije i farmakološke bezbednosti u periodu od šest meseci. Dizajn studije prikazan je u Tabeli 8.
TABELA 8: DIZAJN STUDIJE
Testni Artikal
[0226] Identifikacija: Idursulfaza IV Doziranje - (2.0 mg1mL)
IT doziranje - idursulfaza (0 mgmL)
idursulfaza (3 mg 1 ml)
idursulfaza (30 mg/ml)
idursulfaza (100 mg/ml)
Metode ispitivanja:
[0227] Analize su sprovedene korišćenjem ELISA (Enzyme Linked Immunosorbent Assay) za određivanje koncentracije idursulfaze. Granica detekcije (LOD) = 1.25 ng/mL pre množenja sa faktorom razblaženja. Skrining uzoraka je izvršen pri razblaženju 1:50, pa je osetljivost testa 62.5 ng/mL. Uzorci koji su prešli gornji kraj kalibracione krive su dalje razblaženi i ponovo testirani u odgovarajućem razblaženju š to je rezultiralo vrednošću unutar opsega krive. Odabrani uzorci su dodatno analizirani pomoću testa enzimske aktivnosti. LOD za ovaj test je 0.18 mU/mL pri minimalnom razblaženju uzorka 1:150.
[0228] Životinje u grupama 1 i 2 koje su dozirane fiziološkim rastvorom ili vehikulom, imale su nivoe idursulfaze u serumu u rasponu od 138 ng/mL do <62,5 ng/mL (ili <LOD) tokom perioda IV i IT doziranja. Od 200 uzoraka likvora testiranih na životinjama grupe 1 i 2, 62 je pokazalo nivo I2S iznad LOD testa. Od toga, 7 vrednosti su bile visoke (> 1.000 ng/mL). Jedan uzorak likvora prikupljen pre IT doze 3 je testiran iznad 1.000 ng/mL I2S.
[0229] Uzorci su zatim testirani na aktivnost idursulfaze. U svakom slučaju, rezultati aktivnosti su ukazivali na prisustvo I2S, a kada je približna koncentracija I2S izračunata na osnovu nivoa aktivnosti, rezultati su bili unutar 20% od onih dobijenih sa antigen ELISA. (Pogledajte Tabelu 9) Dodatni nasumično odabrani uzorci CSF sa antigen ELISA rezultatima <LOD su takođe testirani korišc ́enjem testa enzimske aktivnosti kako bi se isključila svaka nespecifična aktivnost.
[0230] U ovoj studiji, uzorci seruma i CSF su analizirani na koncentraciju idursulfaze. Uzorci seruma su prikupleni prema sledec ́em rasporedu:
IV doze: pre doziranja i 2 sata nakon doza 1 do 10, pre doziranja i 4 sata nakon doza od 11 do 23, i pri nekropsiji.
IT doze: pre doziranja i 2 sata nakon doza 1 i 2, pre doziranja i 4 sata nakon doza 3 do 6, i pri nekropsiji.
Uzorci CSF su prikupljeni prema sledec ́em rasporedu:
IV doze: pre doziranja i 2 sata nakon doze 1, i 4 sata nakon doza 3 i 6.
IT doze: pre doziranja i 2 sata nakon doze 1 i 2, pre doziranja i 4 sata nakon doza 3 do 6, i pri nekropsiji.
[0231] Generalno, serumska idursulfaza se čisti brže od idursulfaze u cerebrospinalnoj tečnosti.
[0232] Nivoi idursulfaze u serumu u grupama životinja 1 i 2 kojima je doziran fiziološki rastvor ili nosač, su bile manje ili jednake 138 ng/mL u svim ispitivanim vremenskim tačkama. Neke životinje su imale nivoe ispod granice detekcije testa (LOD).
[0233] Manji broj uzoraka CSF iz grupa 1 i 2 je bio iznad LOD testa, sa 7 značajnih izuzetaka koji su rezultirali visokim nivoima (> 1.000 ng/mL). Jedan CSF uzorak prikupljen od životinje pre IT doze 3, je takođe testiran iznad 1.000 ng/mL idursulfaze.
[0234] Uzorci koji su dali ove rezultate van trenda su ponovo testirani i potvrđeni. Osim toga, ovi uzorci su testirani na aktivnost enzima idursulfaze. Ovi rezultati aktivnosti su takođe potvrdili visoke nivoe idursulfaze unutar 20% od onih dobijenih testom mase idursulfaze (Tabela 9).
[0235] Specifičnost testa aktivnosti je potvrđena u ovoj kohorti uzoraka nasumičnim testiranjem uzoraka CSF sa jedinicama mase idursulfaze ispod LOD i potvrđeno je da su nivoi idursulfaze u ovim uzorcima zaista LOD (podaci nisu prikazani).
PRIMER 4: FORMULACIJA
[0236] Ovaj primer sumira studije farmaceutskog razvoja sprovedene za utvrđivanje formulacija Idursulfaza-IT Lekovite Supstance i Proizvoda Leka za kliničke studije Faze I/II.
[0237] Zbog ograničenja ekscipijenata pogodnih za isporuku u CNS, napori za razvoj formulacije za intratekalnu isporuku idursulfaze su bili usredsređeni na smanjenje nivoa fosfata i polisorbata 20 uz održavanje stabilnosti ekvivalentne formulaciji I2S za sistemsku isporuku.
[0238] Sprovedene su tri ključne skrining stres studije da se ispita uticaj nivoa fosfata i polisorbata. One uključuju zamrzavanje, topljenje i stres mućkanja i termalni stres. Rezultati su pokazali da je formulacija fiziološkog rastvora stabilnija protiv stresa zamrzavanja i otapanja pri niskoj koncentraciji proteina (2 mg/mL). Pri visokoj koncentraciji proteina (100 mg/mL), stres zamrzavanja i otapanja nije uzrokovao problem nestabilnosti za formulacije koje sadrže i fiziološki rastvor i fosfat. Stres tudija mućkanja je potvrdila da 0.005% polisorbata 20 štiti protein od stresa povezanog sa mućkanjem. Studije termostabilnosti su pokazale da je fiziološki rastvor stabilniji u poređenju sa formulacijama koje sadrže fosfat. Osim toga, pH formulacije fiziološkog rastvora se može održavati na 6.0 tokom 24 meseca na 2-8 °C. Utvrđeno je da količina zaostalog fosfata povezana sa proteinom, kao i povećana koncentracija proteina doprinose stabilnosti pH u konačnoj formulaciji.
Metode
Uticaj stresa zamrzavanje/odmrzavanje na stabilnost idursulfaze u fiziološkim rastvorima i fosfatnim formulacijama
[0239] Da bi se ispitao uticaj zamrzavanje/odmrzavanje na stabilnost idursulfaze u različitim formulacijama, virusni SEC pul (eng. pool) je izmenjen/koncentrovan pomoću Centricon Plus četiri puta 150 mM NaCl ili 137 mM NaCl sa 20 mM natrijum fosfata (oba pri pH 6.0). Koncentracije proteina su ciljane na 2 mg/ml i 100 mg/mL. Svi rastvori su filtrirani kroz 0.22 mikronski PVDF filter. Rastvori su alikvotirani po 1 ml u vijale od 2 ml borosilikatnog stakla. Vijali su postavljeni na srednju policu komore liofilizatora i okruženi placebo vijalima. Uzorci su zamrznuti u programiranom ciklusu zamrzavanje/odmrzavanje (držani 1 sat na 20 °C i zamrznuti na -50 °C brzinom 1 °C/min.). Zatim su odmrznuti u dva koraka brzinom od 0.03 °C/min od -50 °C do -25 °C, držani 24 sata na -25 °C, i ostavljeni da se odmrznu do 2-8 °C). Nakon dva ili tri ciklusa zamrzavanje/odmrzavanje, uzorci su analizirani za izgled i u SEC-HPLC testovima.
Uticaj Mućkanja/Smicanja na Idursulfazu u Rastvorima Fosfata i Fiziološkom rastvoru
[0240] Studije mućkanja su izvedene na idursulfazi pri različitim koncentracijama proteina. Testirane su koncentracije proteina 2 mg/mL, 8 mg/mL i 90-100 mg/mL u prisustvu 137 mM NaCl u 20 mM fosfatu (pH 6.0) i 154 mM NaCl (pH 6.0) sam. Da bi se utvrdilo da li je potreban polisorbat, različite količine PS-20 su uključivane u uslove ispitivanja. Rastvori su alikvotirani po 1.2 mL u svaki stakleni vijal od 2 mL, a zatim su mućkani na orbitalnoj mućkalici na 250 o/min u ambijentalnim uslovima tokom 24 sata. Na početku i nakon 24 sata, ispitivan je izgled, a alikvoti od 1 mL su uzorkovani zamrznuti na ispod ≤-65 °C u polipropilenskim epruvetama od 0.5 mL do analize pomoću SEC-HPLC.
[0241] Da bi se prvo potvrdio uticaj polisorbata 20, sprovedena je simulirana studija otpremanja primenom 3-časovne isporuke materijala kamionom, nakon čega je usledio 1-časovni vazdušni test na nivou Poverenja 1 korišćenjem slučajnih opcija ispitivanja (sproveo Lansmont (Lansing, MI)). Uzorci su analizirani za izgled čestica i rastvorljivih agregata pomoću SEC-HPLC.
[0242] Da bi se ispitao uticaj stresa mešanja na stabilnost, fiziološki rastvor 1.3 mL (50 mg/mL, 154mM NaCl i 0.005% PS-20) je sipan u stakleni vijal od 3 mL i začepljen čepom od 13 mm, koji je sadržao Teflonom obložen magnet za mešač (8 mm dužine i 2 mm prečnika). Vijali su postavljeni na ploču za mešanje podešenu na stepen brzine 6 (izbor podešavanja 6 je bio maksimalna brzina bez izazivanja prekomerne pene). Izgled je određen u 0, 2, 24, 48 i 72 sata. Osnovni uzorci i 72 sata mešani uzorci su testirani SEC-HPLC metodama.
Studije Termalne Stabilnosti za “Lead” Formulacije
[0243] Šest “lead” formulacija je upoređeno za termalnu stabilnost. Ove formulacije su izabrane na osnovu dva parametra. Prvi parametar je bio da koncentracija proteina mora biti u terapijskim granicama za isporuku u CNS. Drugi parametar je bio kontrola uticaja koncentracije fosfata na stabilnost. SEC pul filtriran od virusa je puferisan, izmenjen i koncentrovan pomoću Centricon Plus-80. Postignute su ciljne koncentracije proteina od 50 i 100 mg/mL. Dodato je š est formulacija sa 1% rastvorom polisorbata 20 za finalnu koncentraciju od 0.01% PS-20. Materijal je filtriran kroz 0.22 mikronski PVDF filter i 0.5 ml je dodato u 2 ml staklene borosilikatne vijale. Ovi vijali su u obrnutom položaju uskladišteni za stabilnost pod stresom (40 °C), ubrzanu stabilnost (25 °C) i stabilnost u realnom vremenu (2-8 °C). Uzorci stabilnosti u svakoj vremenskoj tački su testirani pomoću SEC-HPLC, OD320, SAX-HPLC, SDS-PAGE (Commassie), pH i aktivnosti.
Razumevanje kontrole pH u Formulaciji Fiziološkog Rastvora
[0244] Da bi se razumelo kako je održavan pH u formulaciji fiziološkog rastvora, sprovedene su sledeće studije.
Testiranje Ostatka Fosfata u Fiziološkim Formulacijama
[0245] Viralno filtriran SEC pul (2 mg/mL idursulfaze, 137 mM NaCl, 20 mM natrijum fosfata, pH 6). 0) je koncentrovan i dijafiltriran u 150 mM NaCl pomoću Millipore TFF sistema i Millipore Pellicon Biomax 30, 50 cm<2>filtera. Uzorci su bili za određivanje količine fosfata asociranog sa proteinom nakon 7X, 10X i 15X ciklusa dijafiltracije u 0.9% fiziološkom rastvoru (pripremljenom na TK3). Osim toga, testiran je i permeat nakon dijafiltracije 10X (protok bez proteina iz filtracije) i fiziološki rastvor korišćen u koraku filtriranja.
Određivanje Uticaja Koncentracije Proteina na pH
[0246] Da bi se bolje razumela kontrola pH bez prisustva pufera (fosfata), sprovedene su studije uticaja proteina. Da bi se utvrdio doprinos proteina za pH, materijal je razblažen u 154 mM NaCl (fiziološki rastvor) na 30 mg/mL, 10 mg/mL, 2 mg/mL, 1 mg/mL, 0.1 mg/mL, 0.01 mg/mL i sam fiziološki rastvor. Materijal je alikvotiran u polipropilenske epruvete od 2 ml pri zapremini punjenja od 1 ml po epruveti. Uzorci su zamrznuti na ≤ -65 °C tokom 1 sata, odmrznuti na sobnoj temperaturi 30 minuta, a ciklus je ponovljen tri puta. Početni pH je meren i upoređen nakon 3X ciklusa zamrzavanja/odmrzavanja. PH je takođe meren nakon 24 sata izloženosti uzoraka ambijentu (otvaranjem poklopca epruveta) da bi se utvrdio uticaj koncentracije proteina na promenu pH.
[0247] Zbog ograničenja ekscipijanata pogodnih za isporuku u CNS, napori za razvoj formulacije za intratekalnu isporuku idursulfaze su bili usredsređeni na smanjenje nivoa fosfata i polisorbata 20 uz održavanje stabilnosti ekvivalentne sa I2S formulisane za sistemsku administraciju. Sprovedene su tri ključne stres studije, uključujući zamrzavanje i odmrzavanje, stres naprezanja i toplotna naprezanja.
Uticaj Zamrzavanja/Odmrzavanja na Idursulfazu u Fiziološkim Rastvorima i Fosfatnim Formulacijama
[0248] Kao što je prikazano u Tabeli 10, pri niskoj koncentraciji proteina od 2 mg/mL, formulacija koja sadrži 20 mM fosfat je generisala više agregata nakon stresa zamrzavanje odmrzavanje. Formulacija fiziološkog rastvora je ostala na istom nivou agregata kao na početku. Pri velikoj koncentraciji proteina (100 mg/mL), stres odmrzavanjem smrzavanjem nije uticao na stabilnost u bilo kojoj od formulacija (Tabela 11). Podaci ukazuju da formulacija samog fiziološkog rastvora ima bolju stabilnost protiv stresa zamrzavanja i odmrzavanja.
TABELA 10: RASTVORNA AGREGACIJA PRI NISKOJ KONCENTRACIJI PROTEINA
[0249] Količina NaCl je podešena na 137 mM gde je formulacija sadržala 20 mM fosfata da bi se održala uporediva toničnost.
Uticaj stresa mućkanja na idursulfazu u rastvoru
[0250] Studije mućkanja su sprovedene sa tri nivoa koncentracije proteina od 2, 8 i 100 mg/mL. Podaci su pokazali da je bez polisorbata 20 došlo do pojave precipitata pri svim koncentracijama proteina, a takođe je primećen i visok nivo rastvorljivih agregata pri 2 mg/mL (Tabela 12 do Tabele 14). Međutim, u prisustvu veoma niskog nivoa P20, poput 0.005%, precipitati i rastvorljivi agregati su uglavnom prevenirani. Podaci ukazuju da je potreban nizak nivo polisorbata za zaštitu proteina od stresa mućkanja.
TABELE 12-14: STUDIJA MUĆKANJA U LAB MODELU (ROTACIJA NA 250 o/min 24 ČASA U AMBIJENTALNIM USLOVIMA)
[0251]
Tabela 12: ∼ 2 mg/ml u 137 mM NaCl i 20 mM Fosfatu pri pH 6
Tabela 13: ∼ 8 mg/ml u 137mM NaCl i 20mM Fosfatu pri pH 6
Tabela 14: 90-100 m /ml u formulaci i Fiziološko rastvora
[0252] Da bi se dodatno potvrdilo da li je 0.005% dovoljno za stabilnost protiv mućkanja, sprovedena je simulirana studija otpreme, koja je bila blizu stvarnih uslova otpreme, na formulaciji fiziološkog rastvora na 100 mg/mL proteina sa različitim nivoom polisorbata 20 Rezultati su potvrdili da je 0.005% bilo dovoljno (Tabela 15).
TABELA 15: UTICAJ POLISORBATA 20 NA IZGLED I RASTVORNE AGREGATE 100 MG/ML U SLANOM
RASTVORU POSLE SIMULIRANE STUDIJE DOSTAVE
[0253] Uticaj mešanja pomoću magnetne šipke za mešač na stabilnost formulacije fiziološkog rastvora koja sadrži 50 mg/mL idursulfaze sa 0.005% polisorbata 20 je sažeto prikazano u tabeli 16. Kao što je prikazano, protein nije podložan stresu izazvanom mešanjem korišćenjem magnetne šipke za mešač 72 sata. Rezultati su potvrdili da je 0.005% bilo dovoljno i protiv stresa mešanja.
TABELA 16: UTICAJ POLISORBATA 20 NA STABILNOST 53 MG/ML IDURSULFAZE PRI AGRESIVNOM
MEŠANJU
Termalna Stabilnost za Lead Kandidate
[0254] Šest ključnih formulacija je ispitivano tokom 24 meseca radi ispitivanja stabilnosti. Rezultati ovih testova su razmatrani u ovom odeljku.
Izgled
[0255] Izgled svih formulacija je ostao blago opalescentan i suštinski bez č estica na svim temperaturama i vremenskim tačkama testiranim za šest formulacija.
[0256] Da bi se ispitalo potencijalno povećanje turbiditeta, određene su vrednosti OD320 i sumirane u Tabeli 17. Kao što je prikazano, u zamrznutom skladištu, vrednosti OD320 za sve formulacije su ostale iste kao i bazne vrednosti nakon 24 meseci skladištenja. U uslovima 2-8 °C, formulacije fiziološkog rastvora su ostale iste kao bazne vrednosti nakon 24 meseca, ali su formulacije koje sadrže fosfat imale povećan nivo vrednosti OD320. U ubrzanim uslovima na 25 °C, formulacije fiziološkog rastvora su takođe imale blago povećanje OD320 nakon 3-6 meseci, ali su formulacije koje sadrže fosfat pokazale značajnije povećanje. Ovi rezultati ukazuju na to da je formulacija fiziološkog rastvora stabilnija protiv termalnog stresa.
TABELA 17: POREĐENJE OD320 ZA FIZIOLOŠKI RASTVOR I FOSFATNE FORMULACIJE*
[0257] Rezime podataka svih formulacija testiranih pomoću SEC-HPLC je naveden u tabeli. U zamrznutim uslovima skladištenja, nije bilo promena nakon 24 meseca u odnosu na baznu vrednost.
[0258] U uslovima stresa od 40 °C, nakon dve nedelje, sve formulacije su imale povećane nivoe rastvorljivih agregata. Pored toga, formulacije koje sadrže fosfat su takođe pokazale pik "12 min". Međutim, nakon mesec dana, pikovi "12 min" koji su uočeni u formulaciji koja sadrži fosfate izgleda da su nestali. Osim toga, nivo rastvorljivog agregata nije dodatno porastao za sve formulacije u odnosu na vremensku tačku od 2 nedelje (Slika 8 i Tabela 18).
[0259] U ubrzanim uslovima od 25 °C, u poređenju sa početnim, za sve formulacije, povećani nivo rastvorljivih agregata je bio minimalan nakon 6 meseci. Međutim, sve formulacije koje su sadržale fosfat su imale pik "12 min" (Slika 9 i tabela 18).
[0260] U uslovima dugotrajnog skladištenja od 2-8 °C, nakon 24 meseca, rast rastvorljivih agregata za sve formulacije je takođe bio minimalan nakon 24 meseca skladištenja. U skladu sa svim uslovima, formulacije koje su sadržale fosfat su takođe imale „pik na 12-min“, koji se vremenom blago povećavao (Slika 10 i tabela 18).
[0261] Ovi rezultati pokazuju da su formulacije fiziološkog rastvora imale najmanje promena u poređenju sa formulacijama koje sadrže fosfat u svim uslovima skladištenja.
TABELA 18: POREĐEN E AGREGACIJE POMOĆU SEC-HPLC U SLANIM I FOSFATNIM FORMULACIJAMA
SAX-HPLC
[0262] Rezime podataka za SAX-HPLC je naveden u Tabeli 19. U uslovima stresa/ubrzanja, formulacije fiziološkog rastvora su imale nešto više promena (Slike 11 i 12), ali u dugoročnim uslovima skladištenja nije bilo promena za sve formulacije nakon 24 meseca (Tabela 19 i Slika 13). Ovo ukazuje na to da su formulacije fiziološkog rastvora stabilne 24 meseca na 2-8 °C.
TABELA 19: POREĐENjE PROMENA NAELEKTRISANJA METODOM SAX-HPLC ZA FORMULACIJE SLANOG OSFATNE SVE SA 0.01% POLISORBATOM-20 PREKO 24 MESECA
pH
[0263] Tabela 20 pokazuje da je pH svih formulacija ostao uporediv sa baznim vrednostima tokom 24 meseca na 2-8° C. Za formulacije fiziološkog rastvora, iako nije bilo pufera, pH se održavao konstantnim na 6.0 tokom 24 meseca.
TABELA 20: POREĐENJE pH Z E FORMULACIJE (SVE SA 0.01%
POLISORBATOM-20 PREKO 24
Enzimska aktivnost
[0264] U poređenju sa referentnim standardom, specifična aktivnost za sve formulacije nakon 24 meseca na 2-8°C je bila ekvivalentna u okviru varijacije testa, što sugeriše da je idursulfaza ostala stabilna u formulaciji fiziološkog rastvora 24 meseca (Tabela 21).
TABELA 21: REZULTATI AKTIVNOSTI JON IZMENjIVAČKOM HROMATOGRAFIJOM POSLE 24 MESECA STABILNOSTI U REALNOM VREMENU (2-8°C) U SLANIM I FOSFATNIM FORMULACIJAMA
Detekcija Rezidualnog Fosfata povezanog sa Proteinom
[0265] Poslednji korak UF/DF u pripremi formulacije fiziološkog restvora je korišćen za dijafiltriranje rastvora proteina iz 137 mM NaCl, 20 mM natrijum fosfat u 150 mM NaCl. Da bi se ispitalo kako broj ciklusa dijafiltracije utiče na rezidualnu koncentraciju rezidualnog fosfata u konačnom proizvodu, sprovedena je laboratorijska studija primenom Supstance Leka (2 mg/mL idursulfaze, 137 mM NaCl, 20 mM natrijum fosfata, pH 6,0). Supstanca Leka je prvo koncentrovana do 50 mg/mL idursulfaze, a zatim je dijafiltrirana u 150 mM fiziološkom rastvoru. Uzorci su uzeti u koraku dijafiltracije 7x, 10x i 15x i pomoću ICP je testiran sadržaj fosfata. Rezultati ispitivanja su sumirani u Tabeli 22. Kao š to je prikazano, fiziološki rastvor za dijafiltraciju ne sadrži fosfate. Posle 7 x DF, protein je sadržao oko 0.22 mM fosfata, što je bilo više od teoretski izračunate vrednosti. Posle 10 x DF, proteinski retentat je sadržao oko 0.16 mM fosfata dok je u protoku bilo samo oko 0.07 mM fosfata, što je pokazalo da se fosfat vezuje za protein. Posle 15 x DF, nivo fosfata je pao na oko 0.07 mM.
[0266] Rezultati studije su pokazali da je oko 0.2 mM fosfatnog ostatka ostalo u supstanci leka, što je verovatno doprinelo održavanju pH od 6.0 za formulaciju fiziološkog restvora.
TABELA 22: NATRIJUM FOSFAT ZAOSTAO SA PROTEINOM NAKON KORAKA VIŠESTRUKE DIJAFILTRACIJE
Uticaj koncentracije proteina na održavanje pH Formulacije
[0267] Iz analize sadržaja fosfata, očigledno se fosfat vezuje za protein. Stoga se očekuje da visoki protein može vezati više fosfata, koji bi mogao bolje da održi pH. Da bi se ispitala ta hipoteza, protein u fiziološkom rastvoru je koncentrovan do različitih nivoa i pH rastvora nakon što su testirani različiti uslovi obrade. Rezultati su sumirani u Tabeli 23.
[0268] Kao š to je prikazano, početni pH rastvora je održavan na oko 6.0 nezavisno od koncentracije proteina. Međutim, nakon izlaganja okolini tokom 24 sata ili tri ciklusa odmrzavanja zamrzavanja, pH rastvora koji sadrže 0.1 mg/mL proteina ili manje nisu održavali konstantan pH oko 6.0. Rastvori sa koncentracijom proteina iznad 1 mg/mL su održavali pH oko 6.0. Ovo je potvrdilo da je koncentracija proteina kontrolni faktor u održavanju pH vrednosti fizioloških rastvora.
TABELA 23: UTICAJ KONCENTRACIJE PROTEINA NA PH FORMULACIJA NEPUFEROVANOG FIZIOLOŠKOG RASTVORA
[0269] Rezultati ove studije su pokazali da je idursulfaza u fiziološkoj formulaciji (50 mg/mL idursulfaza, 0.005% polisorbat, 150 mM NaCl, pH 6.0) stabilna najmanje 24 meseca kada se skladišti na 2-8°C. Čini se da je ova formulacija stabilnija u poređenju sa formulacijom koja sadrži fosfat. Odabir 0.005% polisorbata 20 je bio dovoljan da zaštiti protein od stresa mućkanja. Osim toga, studija je takođe pokazala da se pH formulacije fiziološkog rastvora može stabilno održavati na 6.0 tokom 24 meseca na 2-8°C, delimično zbog zaostalog fosfata i visoke koncentracije proteina u konačnoj formulaciji.
PRIMER 5. BIODISTRIBUCIJA
[0270] Pošto je uspešno pokazano da je intratekalna administracija efikasan način isporuke I2S u tkiva CNS-a, sprovedene su dodatne studije kako bi se utvrdilo da li je I2S koji se administrira IT sposoban da se distribuira u duboka tkiva mozga i da li postoji ćelijska lokalizacija IT-administriranog I2S. Formulacija rekombinantne humane iduronat-2-sulfataze (I2S) je pripremljena i formulisana u nosaču od 154 mM NaCl, 0.005% polisorbat 20 pri pH 6.0.
[0271] Ne-humani primati su administrirani sa 3 mg, 30 mg ili 100 mg I2S mesečno putem implantiranog intratekalnog porta tokom šest uzastopnih meseci. Dizajn studije je sumiran u donjoj Tabeli 24.
TABELA 24
Zadnji dan studije (broj životinja) Grupa n IV doza (mg/kg) IT doza (mg) 6 Meseci Oporavak
1 6 DC (NS) DC (PBS) 6 -
2 12 0 (nosač) 0 (IT nosač) 6 6
3 12 0.5 3 6 6
4 6 0.5 30 6 -
5 12 0.5 300 6 6
<a>idursulfaza ako nije drugačije naznačeno. DC (kontrola uređaja); IT (intratekalno); IV (intravenski); NS (normalni fiziološki rastvor)
[0272] Ponovljena mesečna administracija I2S ne-humanim primatima tokom šest meseci se dobro tolerisala pri najvećoj testiranoj dozi i nije bila povezana sa bilo kojim značajnim štetnim toksikološkim događajima. Dvadeset četiri sata nakon administracije šeste i poslednje doze I2S, subjekti ne-humani primati su žrtvovani i ispitano je tkivo CNS-a takvih ne-humanih primata.
[0273] Kako je utvrđeno imunohistohemijom (IHC), postojalo je š iroko rasprostranjeno ćelijsko taloženje I2S u ćelijama i tkivima CNS-a. I2C protein je detektovan u svim tkivima mozga sa gradijentom taloženja od moždane kore do ventrikularne bele materije. U sivoj materiji I2S je otkriven u neuronima velikog mozga, malog mozga, moždanog stabla, i kičmene moždine svih grupa na način zavisan od doze. U površinskoj sivoj materiji grupa sa većim dozama, veliki broj cerebralnih neurona je bio pozitivan za bojenje I2S u površinskom korteksu (Slika 40A). I2S je takođe otkriven u neuronima u talamusu (Slika 40B), hipokampusu (Slika 40C), repnom jezgru Slika 40D) i kičmenoj moždini (Slika 40E). Meningealne i perivaskularne ćelije su takođe bile pozitivne za I2S bojenje (Slika 40F).
[0274] Kao što je prikazano na Slikama 41 i 42, evidentna je distribucija IT-administriranog I2S u tkiva CNS-a, a posebno taloženje u sivoj materiji, talamusu i cerebralnom korteksu subjekata ne-humanih primata. Zatim, Slike 42 i 43 ilustruju da se IT-administrirani I2S akumulira u prikazanim tkivima CNS-a subjekata ne-humanih primata na način zavisan od doze. Ko-lokalizaciono bojenje je takođe otkrilo da se IT administracija I2S asocira i sa neuronima i sa oligodendrocitima. IT-administrirani I2S se takođe distribuira i lokalizuje u velikom mozgu subjekata ne-humanih primata, što je prikazano na Slici 44. Konkretno, Slika 45 ilustruje neuronalno preuzimanje i asocijaciju aksona sa I2S nakon IT-administracije ne-humanim primatima, što je dokazano bojenjem filamenata. Takođe od posebnog interesa, ove studije pokazuju da je I2S selektivan za neuronske ćelije i da takve neuronske ćelije olakšavaju distribuciju intratekalno-administriranog I2S u duboka tkiva mozga i čini se da je povezan sa aksonalnim strukturama, što ukazuje na anterogradni aksonski transport I2S.
[0275] Tabela 25 ispod prikazuje farmakokinetičke podatke o različitim načinima primene i dozama za separatnu animalnu studiju.
TABELA 25
[0276]<124>I-obeleženi I2S je administriran testiranim životinjama kao što je prikazano u Tabeli 26 ispod, a rezultati PET-skeniranja su prikazani na Slici 62, Slici 63.
TABELA 26
[0277] Ove studije su takođe pokazale ćelijsku identifikaciju IT-administrirani I2S u beloj materiji moždanog tkiva u blizini ventrikula subjekata ne-humanih primata nakon IT-administracije. Dok je gustina bojenja I2S u beloj materiji generalno bila niža od sive materije, I2S je detektovan unutar oligodendrocita (Slika 46). Konkretno, Slika 46 ilustruje ćelijsku identifikaciju I2S u beloj materiji moždanog tkiva i dalje pokazuje da se čini da se I2S ne povezuje sa mijelinom.
[0278] Osim š to su pokazale distribuciju IT-administriranog I2S duboko u tkiva mozga, ove studije su takođe potvrdile lokalizaciju I2S u ciljnim organelama, i što je još važnije lokalizaciju I2S u lizozomima koji su organele pogođene lizozozomskim poremećajima skladištenja, kao š to je Hanterov sindrom. Konkretno, I2S se nalazio unutar lizozoma a takođe je detektovan unutar aksona. Slika 46 ilustruje lokalizaciju IT-administriranog I2S unutar lizozoma oligodendrocita subjekta ne-humanog primata, čime se potvrđuje da je pod IT-administrirani I2S sposoban da se distribuira u duboka tkiva mozga i da je sposoban za ćelijsku lokalizaciju.
[0279] Da bi se utvrdilo da li je isporučeni I2S zadržao biološku aktivnost, nivoi I2S u mozgu su mereni korišćenjem testa specifične aktivnosti. Aktivnost u mozgu IT grupe od 3 mg 24 sata nakon poslednje doze očigledno se nije razlikovala od bazalnih nivoa kod životinja za kontrolu uređaja i kontrola nosača. Enzimska aktivnost u mozgu životinja koje su bile IT-dozirane sa 30 mg i 100 mg je bila iznad bazalne vrednosti pri nekropsiji (24 sata nakon doze).
[0280] Dalji testovi na ž ivotinjama za uočavanje biodistribucije I2S nakon IT distribucije u mozak su prikazani na Slici 60, a brojevi uzoraka odgovaraju Tabeli 27 ispod.
TABELA 27: LOKACIJA UZORAKA
PRIMER 6. IT VS. ICV ISPORUKE
[0281] Obrasci distribucije I2S uočeni u prethodnom primeru su takođe rekapitulirani kod zdravih Beagle pasa koji su dobili jednu dozu IT ili ICV. Muški psi Beagle su randomizirani pomoću računarski generiranih brojeva u dve grupe (Grupa 1 (ICV), N = 3; Grupa 2 (IT); N = 4). Svima su ugrađeni kateteri u subarahnoidni prostor u lumbalnoj kičmi ili u levu lateralnu cerebralnu komoru (za doziranje) i u cisternu magnu (za uzorkovanje). Svi kateteri su završili u subkutanom pristupnom otvoru od titanijuma. Dodatni pas je korišćen kao ne-dozirana hirurška kontrola.
[0282] Pojedinačni bolus od 1 ml injekcije I2S (30 mg/ml u 20 mM natrijum fosfata, pH 6.0; 137 mM natrijum hlorid; 0.02% polisorbat-20), je primenjen IT ili ICV, nakon čega je usledilo ispiranje od 0.3 ml sa fiziološkim rastvorom puferisanim fosfatom (PBS; pH 7.2). Klinički znakovi su praćeni i žrtvovanje se odigralo 24 sata nakon doze. Uzorci tkiva mozga i kičmene moždine su prikupljeni za kvantitativne analize I2S pomoću ELISA testa, aktivnosti enzima I2S i IHC, i upoređene između ispitivanih grupa.
[0283] I2S je bio široko rasprostranjen po sivoj materiji i IT i ICV grupa kako je utvrđeno pomoću IHC. U cerebralnom korteksu, neuroni su bili pozitivni na I2S u svih šest neuronskih slojeva, od površinskog molekularnog sloja do dubokog unutrašnjeg sloja u IT i ICV grupama, kao što je prikazano na Slici. 47 (A i B). U moždanom korteksu IT i ICV grupa, I2S je detektovan u neuronima, uključujući Purkinjeove ćelije, kao što je ilustrovano Slikom 47 (C i D). I u IT i u ICV grupama velika populacija neurona u hipokampusu je bila pozitivna na I2S, što je prikazano na Slici 47 (E i F). I2S pozitivni neuroni su takođe pronađeni u talamusu i repatom jedru (caudate nucleus), u obe grupe, kao što je ilustrovano na Slici 47 (G i H).
[0284] Ove studije stoga potvrđuju sposobnost IT-administriranih enzima da se distribuiraju duboko u ćelije i tkiva mozga i podržavaju korisnost IT-administriranih enzima, poput I2S, za lečenje manifestacija CNS povezanih sa bolesti skladištenja lizozoma, kao što je Hanterov sindrom.
PRIMER 7: MODEL MIŠA SA DEFICIJENCIJOM IDURONAT-2-SULFATAZE
[0285] Pošto je pokazano da je IT-administrirani I2S sposoban da se distribuira u duboka tkiva mozga i za ćelijsku lokalizaciju I2S, sprovedena su dalja istraživanja kako bi se utvrdila terapijska efikasnost IT-administriranog I2S. Genetski inženjerisani model iduronat-2-sulfataza nokaut miša (IKO) sa Hanterovim sindromom je razvijen da se prouči sposobnost IT-administriranog I2S da promeni progresiju bolesti. Model I2S nokaut miša je razvijen korišćenjem ciljanog poremećaja I2S lokusa koji dovodi do nakupljanja glikozaminoglikana (GAG) u tkivima i organima. IKO model miša pokazuje mnoge fizičke karakteristike Hanterovog sindroma viđene kod ljudi, uključujući karakteristična gruba svojstva i skeletne nedostatke. Osaim toga, IKO model miša pokazuje povišene nivoe glikozaminoglikana (GAG) u urinu i tkivima po celom telu, kao i rasprostranjenu ćelijsku vakuolizaciju koja je posmatrana histopatološki.
[0286] U ovoj studiji, komercijalno dostupan I2S (Elaprase®) je koncentrovan i ponovo suspendovan u fiziološkom rastvoru puferisanom fosfatom (PBS). Šest grupa muških IKO miševa, starih 8-12 nedelja je tretirano sa I2S (10 µl; 26 mg/ml). Grupama A i B (N = 3) su intratekalno administrirane tri doze od 260 mg (na dan 1, 8 i 15) i dve doze od 260 mg (dani 1 i 8) I2S, respektivno. Grupa D je takođe tretirana sa tri intratekalno administrirane doze od 260 mg na dane 1, 8 i 15. Grupa C i E (N = 3) su bile netretirane kontrolne grupe, a grupa F (N = 3) je bila netretirana kontrola divljeg tipa. Kontrolnim miševima je davan nosač bez I2S. Miševi su žrtvovani 1 sat nakon poslednje injekcije, nakon čega je usledila priprema tkiva za imunohistohemiju (IHC) i histopatološka analiza.
[0287] Nakon treće injekcije, došlo je do rasprostranjene redukcije ćelijske vakuolacije u površinskom cerebralnom korteksu, repatom jedru, talamusu i malom mozgu kod miševa tretiranih sa I2S u poređenju sa miševima tretiranim nosačem. Smanjenje ćelijske vakuolacije je takođe pronađeno u beloj materiji nakon IT tretmana. Distribucija I2S u moždana tkiva IKO miša je bila evidentna nakon IT-administracije.
[0288] Tri nedeljne IT-administracije I2S kod IKO miševa su takođe pokazale značajno smanjenje ćelijske vakuolizacije u CNS i na svetlosnom i na elektronskom mikroskopskom nivou. Nakon IT administracije I2S, smanjenje ćelijske vakuolacije je bilo evidentno u odnosu na netretirane IKO miševe, što ukazuje na to da je IT-administrani I2S sposoban da promeni progresiju bolesti. Kao što je prikazano na Slici 48, smanjenje ćelijske vakuolacije je bilo evidentno u corpous callosum-u i forniksu IKO miševa nakon IT-administracije I2S. Slika 49 ilustruje značajno smanjenje prisustva lizozomalno pridruženog membranskog proteina 1 (LAMP1), patološkog biomarkera lizozomske bolesti, u površinskim tkivima moždane kore tretiranog IKO miša.
[0289] Osim toga, elektronska mikroskopija je pokazala smanjenje prisustva inkluzija skladištenja u neuronima u sivoj materiji i vakuolacije u oligodendrocitima u beloj materiji. IKO miševi kojima je IT-administriran I2S su takođe pokazali smanjenje palisadnih lamelarnih tela ("zebra tela") koja su karakteristična za određene lizozomske bolesti skladištenja. Naročito, Slika 5 prikazuje snimak sa elektronskog mikroskopa koji ilustruje smanjenje karakterističnih zebra tela u neuronima IKO miša kome je administriran I2S, u odnosu na netretiranog IKO miša. Slično, Slika 5 prikazuje sken elektronske mikroskopije oligodendrocita u korpus callosum-u.
[0290] Osim toga, IT administracija I2S IKO miševima takođe je pokazala značajno smanjenje imunološkog bojenja patološkog biomarkera lizozomski asociranog membranskog proteina 1 (LAMP1), indikatora lizozomske aktivnosti i stanja bolesti, u površini cerebralnog korteksa, caudate nucleus-u, talamusu, mali mozak i beloj materiji. Kao š to je prikazano na Slici 49A, izraženo smanjenje imunološkog bojenja LAMP1 je evidentno u tretiranom tkivu površine cerebralnog korteksa IKO miša u odnosu na netretirano tkivo površine cerebralnog korteksa kontrolnog miša prikazano na Slici 49B, što odražava poboljšanje patologije bolesti.
[0291] Slika 20 kvantitativno prikazuje i upoređuje koncentraciju LAMP1 izmerenu u µm<2>područjamoždanog tkiva. Morfometrijska analiza imunološkog bojenja LAMP-1 različitih regija mozga je potvrdila da je došlo do značajnog smanjenja LAMP-1 pozitivnog bojenja u svim područjima mozga. Kao što je prikazano na Slici 4, u svakoj oblasti procenjenog moždanog tkiva (korteks, repato jedro i putamen (CP), talamus (TH), mali mozak (CBL) i bela materija (WM)) LAMP-pozitivno područje je smanjeno kod tretiranih IKO miševa u odnosu na netretirane IKO kontrolne miševe, i približilo se LAMP-pozitivnom području miševa divljeg tipa. Posebno je zapaženo da su LAMP-pozitivna područja u svakoj analiziranoj oblasti moždanog tkiva dodatno smanjena sa nastavkom trajanja lečenja.
[0292] Smanjenje abnormalno visoke lizozomske aktivnosti je u korelaciji sa dramatičnim morfološkim poboljšanjima u svim oblastima mozga. Ovi rezultati potvrđuju da je IT-administrirani I2S sposoban da promei napredovanje lizozomskih bolesti skladištenja, u genetski inženjerisanom IKO modelu miša, dodatno potvrđujući sposobnost IT-administriranih enzima, poput I2S, da leče CNS manifestacije povezane sa bolestima skladištenja lizozoma, kao što je Hanterov sindrom.
PRIMER 8: TRETMAN BOLESNIKA HANTEROVE BOLESTI
[0293] Direktna CNS administracija, na primer, putem IT isporuke se može koristiti za efikasno lečenje pacijenata sa Hanterovom bolešću. Ovaj primer ilustruje multicentričnu studiju povećanja doze osmišljenu da proceni bezbednost do 3 dozna nivoa svake druge nedelje (EOW) za ukupno 40 nedelja administracije I2S koji se primenjuje putem intratekalnog uređaja za isporuku leka (IDDD) pacijentima sa kasnom infantilnom Hanterovom bolešću. Razni primeri intratekalnih uređaja za isporuku leka koji su pogodni za lečenje ljudi su prikazani na Slikama 45-48.
[0294] Biće uključeno do 20 pacijenata:
Kohorta 1: 5 pacijenata (Najniža doza)
Kohorta 2: 5 pacijenata (Srednja doza)
Kohorta 3: 5 pacijenata (Najveća doza)
5 pacijenata će biti randomizovano bez tretmana.
[0295] Pacijenti se biraju za studiju na osnovu inkluzije sledećih kriterijuma: (1) pojava prvih simptoma pre navršenih 30 meseci života; (2) ambulantno u vreme skrininga (definisano kao sposobnost da stoje sami i hodaju napred 10 koraka sa držanjem jedne ruke); (3) prisustvo neuroloških znakova u vreme skrininga. Obično su isključeni pacijenti sa istorijom transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija.
[0296] Određena je bezbednost rastućih doza I2S administriranih IT injekcijom tokom 40 nedelja kod dece sa kasnom infantilnom Hanterovom bolešću. Pored toga, procenjuje se klinička aktivnost I2S na ukupnu motoričku funkciju, farmakokinetika pojedinačnih i ponovljenih doza u serumu i koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti (CSF).
[0297] Terapijski efikasna količina I2S se administrira intratekalno u redovnim intervalima, u zavisnosti od prirode i obima efekata bolesti, i kontinuirano. Administracija u "intervalu", kako se ovde koristi, ukazuje na to da se terapijski efikasna količina daje periodično (za razliku od jednokratne doze). Interval se može odrediti standardnim kliničkim tehnikama. U nekim rešenjima, I2S se administrira intratekalno približno svake druge nedelje. Interval administracije za jednu osobu ne mora biti fiksni interval, već se može vremenom menjati, u zavisnosti od potreba pojedinca. Na primer, tokom fizičke bolesti ili stresa, ako antitela na I2S postanu prisutna ili se povećaju, ili ako se simptomi bolesti pogoršaju, interval između doza se može smanjiti.
PRIMER 9 - LEČENjE PACIJENTA SA HANTEROVOM BOLESTI
[0298] Direktna primena u CNS putem, npr. IT isporuka se može koristiti za efikasno lečenje pacijenata sa Hanterovom bolešću. Ovaj primer ilustruje multicentričnu studiju povećanja doze osmišljenu da proceni bezbednost do 3 doznog nivoa svakog meseca za ukupno 6 meseci I2S koji se administrira putem intratekalnog uređaja za isporuku leka (IDDD) pacijentima sa kasnom infantilnom Hanterovom bolešću. Razni primeri intratekalnih uređaja za isporuku lekova koji su pogodni za lečenje ljudi su prikazani na Slikama 45-48, a šema ispitivanja je prikazana na Slici 62.
[0299] Biće uključeno do 16 pacijenata:
Kohorta 1: 4 pacijenata (Najniža doza - 10 mg)
Kohorta 2: 4 pacijenta (Srednja doza - 30 mg)
Kohorta 3: 4 pacijenta (Najveća doza - 100 mg)
4 pacijenta će biti nasumično izabrana bez tretmana ili upotrebe uređaja.
[0300] Pacijenti sa Hanterovom bolešću često razvijaju kognitivna i neurorazvojna oštećenja, uključujući odlaganje ranih razvojnih prekretnica (npr. hodanje, govor, toaletni trening), intelektualni deficit, hiperaktivnost, agresivnost, oštećenje sluha, epilepsiju i hidrocefalus. Sve indikacije mogu biti deo kriterijuma za studiju. Pacijenti se biraju za studiju na bazi inkluzije sledećih kriterijuma: (1) 3 -18 godina starosti; (2) količnik inteligencije manji od 77 ili pad od 15 do 30 IQ poena u poslednje 3 godine; (3) bez zatvaranja CSF-a ili slabo kontrolisanih napada i (4) bez komorbiditeta koji predstavljaju anestetski i/ili hirurški rizik.
[0301] Određena je bezbednost rastućih doza I2S administriranih IT injekcijom tokom 6 meseci kod dece sa kasnom infantilnom Hanterovom bolešću. Osim toga, procenjuje se klinička aktivnost I2S na ukupnu motoričku funkciju, farmakokinetika pojedinačnih i ponovljenih doza u serumu i koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti (CSF).
[0302] Ciljevi studije će biti da se proceni bezbednost i tolerancija rastućih doza I2S, kao i sigurnost, podnošljivost i dugoročna prohodnost IDDD. Pored toga, proceniće se koncentracija I2S nakon pojedinačnih i ponovljenih IT doza u cerebrospinalnoj tečnosti i perifernoj krvi, kao i uticaj I2S na CF biomarkere i urinarni GAG. Dalja evaluacija će uključivati uticaj I2S na kliničke parametre, kao što su fiziološke i neurokognitivne procene, neuro-funkcije i volumeni moždanih struktura. Osim toga, mogu se proceniti efekti liječenja na svakodnevni život i odnosi između biomarkera i simptoma.
[0303] Lečenje pacijenata sa Hanterovom bolešću IT isporukom I2S dovodi do smanjenja akumulacije sulfatida u različitim tkivima (npr. nervni sistem, srce, jetra, bubrezi, žučna kesa i drugi organi).
[0304] Dok su neka ovde opisana jedinjenja, kompozicije i postupci opisani sa specifičnošću u skladu sa određenim realizacijama, sledeći primeri služe samo za ilustraciju jedinjenja iz pronalaska i nemaju nameru da ih ograniče.
[0305] Neodređeni članovi jednine "jedan" i "neki" koji se ovde koriste u specifikaciji i u zahtevima, osim ako nije jasno naznačeno suprotno, podrazumevaju uključivanje referenata u množini. Kada su u ovom opisu elementi predstavljeni kao liste, (npr. u Markush grupi ili sličnom formatu), podrazumeva se da je svaka podgrupa elemenata takođe otkrivena i da se bilo koji element(i) mogu biti uklonjeni iz te grupe. Podrazumeva se, generalno da kada se pominje da se pronalazak ili aspekti pronalaska sastoje od određenih elemenata, karakteristika itd., određene izvedbe pronalaska ili aspekti pronalaska se sastoje ili se sastoje u suštini od takvih elemenata, karakteristika itd. Radi jednostavnosti, ove realizacije ovde nisu u svakom slučaju posebno iznopene predugom opisivanju.

Claims (15)

Patentni zahtevi
1. Formulacija na bazi fiziološkog rastvora ili pufera koja sadrži 10 mg/ml ili više iduronat-2-sulfataze (I2S) za upotrebu u postupku lečenja Hanterovog sindroma kod subjekta, pri čemu se navedeni postupak sastoji od direktnog administriranja navedene formulacije u cerebrospinalni fluid pomenutog subjekta putem intraparenhimalne, intracerebralne, intracerebroventrikularne (ICV) ili intratekalne (IT) administracije.
2. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, pri čemu formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora dalje sadrži puferski agens izabran iz grupe koju čine fosfat, acetat, histidin, sukcinat, Tris i njihove kombinacije.
3. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema patentnom zahtevu 2, pri čemu je puferski agens fosfat, opciono pri čemu je fosfat prisutan u koncentraciji:
(i) ne većoj od 50 mM i/ili
(ii) ne većoj od 20 mM.
4. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je I2S protein prisutan u koncentraciji izabranoj od 10 mg/ml, 30 mg/ml, 50 mg/ml ili 100 mg/ml.
5. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu I2S protein sadrži aminokiselinsku sekvencu SEK ID BR: 1.
6. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu I2S proteini proizvode:
(i) humane ćelijske linije, ili
(ii) CHO ćelije.
7. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, koja sadrži NaCl u koncentraciji u rasponu od 0-300 mM, npr. 137-154 mM, opciono pri čemu je NaCl prisutan u koncentraciji od približno 154 mM.
8. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema patentnom zahtevu 7, koja dalje sadrži i surfaktant polisorbat.
9. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, pri čemu je surfaktant polisorbat izabran iz grupe koju čine polisorbat 20, polisorbat 40, polisorbat 60, polisorbat 80 i njihova kombinacija, opciono pri čemu je polisorbat surfaktant polisorbat 20, opciono pri čemu je polisorbat 20 prisutan u koncentraciji u rasponu od 0-0.02%, opciono pri čemu je polisorbat 20 prisutan u koncentraciji od oko 0.005%.
10. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu formulacija ima pH 5.5-6.5, opciono, pri čemu formulacija ima pH približno 6.0.
11. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva 1-10, pri čemu je formulacija rekonstituisana iz liofilizovane formulacije sa diluentom.
12. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu formulacija dalje sadrži agens za stabilizaciju izabran iz grupe koju čine šećer, neredukujući šećer i/ili aminokiselina.
13. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 12, pri čemu se intratekalna administracija vrši:
(i) jednom u dve nedelje,
(ii) jednom mesečno, ili
(iii) jednom u dva meseca.
14. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 13, pri čemu se intratekalna administracija primenjuje:
(a) zajedno sa intravenskom administracijom, opciono pri čemu intravenska administracija nije češća od:
(i) jednom mesečno, ili
(ii) jednom u dva meseca;
(b) bez intravenske administracije; i/ili
(c) bez istovremene imunosupresivne terapije.
15. Formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora za upotrebu prema bilo kojem od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora obezbeđena u kontejneru koji sadrži jedinični dozni oblik, opciono pri čemu je
(a) kontejner izabran od ampule, vijala, kertridža, rezervoara, lio-jecta ili napunjenog šprica, opciono, pri čemu je napunjeni špric izabran između šprica od borosilikatnog stakla sa pečenim silikonskim premazom, š prica od borosilikatnog stakla sa prskanim silikonskim premazom ili šprica od plastične smole bez silikona; i/ili
(b) formulacija na bazi fiziološkog ili puferskog rastvora prisutna u zapremini manjoj od:
(i) oko 50.0 mL, ili
(ii) oko 3.0 mL.
RS20211191A 2010-06-25 2011-06-25 Metode i kompozicije za isporuku cns iduronata-2-sulfataze RS62520B1 (sr)

Applications Claiming Priority (8)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US35885710P 2010-06-25 2010-06-25
US36078610P 2010-07-01 2010-07-01
US38786210P 2010-09-29 2010-09-29
US201161435710P 2011-01-24 2011-01-24
US201161442115P 2011-02-11 2011-02-11
US201161476210P 2011-04-15 2011-04-15
US201161495268P 2011-06-09 2011-06-09
EP19192679.9A EP3626258B1 (en) 2010-06-25 2011-06-25 Methods and compositions for cns delivery of iduronate-2-sulfatase

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS62520B1 true RS62520B1 (sr) 2021-11-30

Family

ID=45352777

Family Applications (3)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20211359A RS62620B1 (sr) 2010-06-25 2011-06-25 Metode i kompozicije za isporuku cns akrilsulfataze a
RS20211191A RS62520B1 (sr) 2010-06-25 2011-06-25 Metode i kompozicije za isporuku cns iduronata-2-sulfataze
RS20210291A RS61683B1 (sr) 2010-06-25 2011-06-25 Isporuka terapijskih agenasa u centralni nervni sistem

Family Applications Before (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20211359A RS62620B1 (sr) 2010-06-25 2011-06-25 Metode i kompozicije za isporuku cns akrilsulfataze a

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20210291A RS61683B1 (sr) 2010-06-25 2011-06-25 Isporuka terapijskih agenasa u centralni nervni sistem

Country Status (24)

Country Link
US (17) US9814764B2 (sr)
JP (22) JP6250616B2 (sr)
CN (4) CN104857504A (sr)
AR (6) AR082025A1 (sr)
BR (1) BR112012033214B1 (sr)
CA (1) CA3171308A1 (sr)
CL (7) CL2012003656A1 (sr)
DK (3) DK3626258T3 (sr)
ES (3) ES2858726T3 (sr)
HK (1) HK1214149A1 (sr)
HR (3) HRP20211660T1 (sr)
HU (6) HUE046409T2 (sr)
LT (3) LT3626258T (sr)
MX (1) MX354776B (sr)
NZ (2) NZ702803A (sr)
PE (8) PE20130578A1 (sr)
PL (1) PL2588130T3 (sr)
PT (6) PT3626258T (sr)
RS (3) RS62620B1 (sr)
RU (1) RU2761342C2 (sr)
SI (3) SI3103469T1 (sr)
SM (1) SMT201600385B (sr)
TW (9) TW201701899A (sr)
UA (3) UA129740C2 (sr)

Families Citing this family (30)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US8497246B2 (en) 2006-08-18 2013-07-30 Armagen Technologies, Inc. Methods for diagnosing and treating CNS disorders by trans-blood-brain barrier delivery of protein compositions
JP5901877B2 (ja) 2007-07-27 2016-04-13 アーメイゲン・テクノロジーズ・インコーポレイテッドＡｒｍａｇｅｎ Ｔｅｃｈｎｏｌｏｇｉｅｓ， Ｉｎｃ． 中枢神経系のα−Ｌ−イデュロニダーゼ活性を増加させるための方法および組成物
ES2725200T3 (es) 2009-10-09 2019-09-20 Armagen Inc Métodos y composiciones para aumentar la actividad de iduronato 2-sulfatasa en el SNC
RU2012154576A (ru) 2010-06-25 2014-07-27 Шир Хьюман Дженетик Терапис, Инк. Способы и композиции для доставки к цнс гепаран-n-сульфатазы
US20220133863A1 (en) * 2010-06-25 2022-05-05 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Treatment of sanfilippo syndrome type b
CN104857504A (zh) 2010-06-25 2015-08-26 夏尔人类遗传性治疗公司 芳基硫酸酯酶a cns递送的方法和组合物
BR112012033216B1 (pt) 2010-06-25 2022-10-11 Shire Human Genetic Therapies, Inc Uso de uma formulação estável compreendendo uma proteína arilsulfatase a (asa) e formulação estável para administração intratecal
UA115648C2 (uk) 2010-06-25 2017-12-11 Шае Хюмен Дженетік Терапіс, Інк. Доставка терапевтичних агентів до цнс
EP4338797A3 (en) 2011-12-02 2024-06-12 Armagen, Inc. Methods and compositions for increasing arylsulfatase a activity in the cns
WO2013096899A2 (en) 2011-12-23 2013-06-27 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Stable formulations for cns delivery of arylsulfatase a
US9682129B2 (en) * 2011-12-23 2017-06-20 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Treatment of cognitive impairment of hunter syndrome by intrathecal delivery of iduronate-2-sulfatase
CA2912678C (en) * 2013-05-15 2023-10-10 Regents Of The University Of Minnesota Adeno-associated virus mediated gene transfer to the central nervous system
US10538589B2 (en) * 2015-01-14 2020-01-21 Armagen Inc. Methods and compositions for increasing N-acetylglucosaminidase (NAGLU) activity in the CNS using a fusion antibody comprising an anti-human insulin receptor antibody and NAGLU
CA2985235A1 (en) 2015-05-07 2016-11-10 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Glucocerebrosidase gene therapy for parkinson's disease
PL3397270T3 (pl) * 2015-12-30 2024-08-19 Green Cross Corporation Kompozycje do zastosowania w leczeniu zespołu huntera
EP4275751A3 (en) 2016-02-24 2023-12-27 BioMarin Pharmaceutical Inc. Improved naglu fusion protein formulation
WO2017181113A1 (en) 2016-04-15 2017-10-19 The Trustees Of The University Of Pennsyvania Gene therapy for treating mucopolysaccharidosis type ii
WO2019060662A1 (en) 2017-09-22 2019-03-28 The Trustees Of The University Of Pennsylvania GENE THERAPY FOR THE TREATMENT OF MUCOPOLYSACCHARIDOSE TYPE II
EP3760220B1 (en) * 2018-02-28 2025-02-19 Seikagaku Corporation A package comprising lyophilized chondroitinase abc and method for manufacturing the same
CN108534695A (zh) * 2018-05-04 2018-09-14 无锡恩特卫自动化检测设备有限公司 一种基于机器视觉系统的瓶塞漏酒检测方法及装置
KR102671857B1 (ko) * 2018-05-30 2024-06-04 주식회사 녹십자 대뇌 측뇌실 투여에 의해 헌터증후군을 치료하기 위한 방법 및 조성물
KR20210024082A (ko) 2018-06-25 2021-03-04 제이씨알 파마 가부시키가이샤 단백질 함유 수성 액제
JP7253771B2 (ja) * 2019-01-18 2023-04-07 株式会社大一商会 遊技機
JP7253770B2 (ja) * 2019-01-18 2023-04-07 株式会社大一商会 遊技機
CR20230178A (es) 2020-10-14 2023-07-26 Denali Therapeutics Inc Proteínas de fusión que comprenden enzimas sulfoglucosamina sulfohidrolasa y métodos de estas
CN113283465B (zh) * 2021-04-02 2022-04-29 电子科技大学 一种弥散张量成像数据分析方法及装置
CN117999278A (zh) 2021-06-21 2024-05-07 裘美娜治疗公司 再生性多肽及其用途
CN115116623A (zh) * 2022-06-28 2022-09-27 深圳市儿童医院 一种基于icd疾病编码的抗菌药物使用指标评价方法、终端
WO2025054521A1 (en) * 2023-09-07 2025-03-13 Juvena Therapeutics, Inc. Igf2 fusion protein formulations and therapeutic uses thereof
WO2025075929A1 (en) * 2023-10-02 2025-04-10 Neurona Therapeutics Inc. Methods of treating seizure activity

Family Cites Families (78)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US3133001A (en) * 1959-11-26 1964-05-12 Muset Pedro Puig Stabilization of enzymes
US4743265A (en) 1986-04-23 1988-05-10 Dij Catheter Corp Articulated catheter placement device
US5222982A (en) 1991-02-11 1993-06-29 Ommaya Ayub K Spinal fluid driven artificial organ
JP3946246B2 (ja) * 1993-02-02 2007-07-18 ゾーマ・コーポレイション 殺菌性／浸透性増大タンパク質（Ｂａｃｔｅｒｉｃｉｄａｌ／Ｐｅｒｍｅａｂｉｌｉｔｙ Ｉｎｃｒｅａｓｉｎｇ ｐｒｏｔｅｉｎ：ＢＰＩ）及び界面活性剤を含有する医薬組成物
US5863782A (en) 1995-04-19 1999-01-26 Women's And Children's Hospital Synthetic mammalian sulphamidase and genetic sequences encoding same
US6118045A (en) 1995-08-02 2000-09-12 Pharming B.V. Lysosomal proteins produced in the milk of transgenic animals
AUPN674895A0 (en) 1995-11-23 1995-12-14 Women's And Children's Hospital Synthetic mammalian alpha-N-acetylglucosaminidase and genetic sequences encoding same
ES2185117T3 (es) 1997-08-22 2003-04-16 Seikagaku Kogyo Co Ltd Agente terapeutico para disco intervertebral herniado.
KR20010101131A (ko) 1998-12-07 2001-11-14 추후기재 폼페병의 치료 방법
US6217552B1 (en) 1999-03-01 2001-04-17 Coaxia, Inc. Medical device for selective intrathecal spinal cooling in aortic surgery and spinal trauma
US7412285B2 (en) 1999-04-09 2008-08-12 Oncostim, Inc. Method and device for treating cancer with electrical therapy in conjunction with chemotherapeutic agents and radiation therapy
US6368315B1 (en) 1999-06-23 2002-04-09 Durect Corporation Composite drug delivery catheter
US20020052311A1 (en) 1999-09-03 2002-05-02 Beka Solomon Methods and compostions for the treatment and/or diagnosis of neurological diseases and disorders
US6534300B1 (en) 1999-09-14 2003-03-18 Genzyme Glycobiology Research Institute, Inc. Methods for producing highly phosphorylated lysosomal hydrolases
US20020099025A1 (en) * 1999-12-30 2002-07-25 Heywood James A. Treatment of neurological disorders
US6866844B2 (en) * 2002-11-07 2005-03-15 Biomarin Pharmaceutical Inc. Precursor N-acetylgalactosamine-4-sulfatase, methods of treatment using said enzyme and methods for producing and purifying said enzyme
US7560424B2 (en) 2001-04-30 2009-07-14 Zystor Therapeutics, Inc. Targeted therapeutic proteins
US20040005309A1 (en) 2002-05-29 2004-01-08 Symbiontics, Inc. Targeted therapeutic proteins
AU2002256423B2 (en) 2001-04-30 2008-07-24 Zystor Therapeutics, Inc. Subcellular targeting of therapeutic proteins
US7629309B2 (en) 2002-05-29 2009-12-08 Zystor Therapeutics, Inc. Targeted therapeutic proteins
US20030040479A1 (en) 2001-07-02 2003-02-27 Omeros Corporation Rotational intrathecal analgesia method and device
AU2002347910A1 (en) 2001-10-16 2003-04-28 Symbiontics Inc. Methods and compositions for targeting proteins across the blood brain barrier
US20030072761A1 (en) 2001-10-16 2003-04-17 Lebowitz Jonathan Methods and compositions for targeting proteins across the blood brain barrier
WO2003068159A2 (en) 2002-02-11 2003-08-21 Wake Forest University Compositions and methods for treating pain using cyclooxygenase-1 inhibitors
ES2367257T3 (es) * 2002-04-25 2011-10-31 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Tratamiento de deficit de alfa-galactosidasa a.
AU2003237314B2 (en) 2002-05-29 2010-03-04 Biomarin Pharmaceutical Inc. Targeted therapeutic proteins
EP1426069A1 (en) 2002-12-02 2004-06-09 Diana Evelyn Miller Drug delivery system
EP1587923B1 (en) 2003-01-22 2011-08-24 Duke University Improved constructs for expressing lysosomal polypeptides
CN102586205A (zh) 2003-01-31 2012-07-18 纽约大学西奈山医学院 酶和酶的活性部位特异性陪伴分子的组合
JP5036302B2 (ja) 2003-02-10 2012-09-26 ティオー − ビービービー ホールディング ベスローテン フェンノートシャップ 炎症状態下に血液脳関門で示差的（ｄｉｆｆｅｒｅｎｔｉａｌｌｙ）に発現される核酸
CN1788017B (zh) * 2003-02-10 2013-04-24 to-BBB控股股份有限公司 炎症状态下在血脑屏障中差异表达的核酸
US20050026823A1 (en) 2003-06-20 2005-02-03 Biomarin Pharmaceutical Inc. Use of the chaperone receptor-associated protein (RAP) for the delivery of therapeutic compounds to the brain and other tissues
WO2005002515A2 (en) 2003-06-20 2005-01-13 Biomarin Pharmaceutical Inc. Delivery of therapeutic compounds to the brain and other tissues
US7442372B2 (en) 2003-08-29 2008-10-28 Biomarin Pharmaceutical Inc. Delivery of therapeutic compounds to the brain and other tissues
JP4586027B2 (ja) * 2004-01-30 2010-11-24 シャイア ファーマシューティカルズ アイルランド リミテッド 組換えアリールスルファターゼａの製造及び精製
US20060029656A1 (en) 2004-02-03 2006-02-09 Biodelivery Sciences International, Inc. Replacement enzyme cochleates
EP1720405A4 (en) 2004-02-06 2008-08-27 Biomarin Pharm Inc PREPARATION OF STRONG PHOSPHORYLATED LYSOSOMAL ENZYMES AND THEIR USE
JP4914224B2 (ja) 2004-02-10 2012-04-11 バイオマリン ファーマシューティカル インコーポレイテッド 酸性αグルコシダーゼおよびそのフラグメント
US20050208090A1 (en) * 2004-03-18 2005-09-22 Medtronic, Inc. Methods and systems for treatment of neurological diseases of the central nervous system
UA11577U (en) 2004-04-21 2006-01-16 Academician A P Romodanov Inst Device for intrathecal drug administration into spinal canal
CA2565972A1 (en) * 2004-06-15 2005-12-29 Baxter International Inc. Ex-vivo application of solid microparticulate therapeutic agents
EP1781805B1 (en) * 2004-08-11 2009-12-09 Basf Se Enzyme-based time temperature indicator
IL165334A0 (en) * 2004-11-22 2006-01-15 Mediwound Ltd Debriding composition from bromelain and methods of producing same
JPWO2006121199A1 (ja) * 2005-05-11 2008-12-18 日本ケミカルリサーチ株式会社 脂質小胞体組成物
WO2006133446A2 (en) 2005-06-08 2006-12-14 Amicus Therapeutics, Inc. Treatment of cns disorders associated with mutations in genes encoding lysosomal enzymes
AR059089A1 (es) * 2006-01-20 2008-03-12 Genzyme Corp Administracion intraventricular de una enzima para enfermedades de almacenamiento lisosomal
MX392030B (es) 2006-02-09 2025-03-21 Genzyme Corp Agentes y usos de los mismos para prevenir y/o tratar enfermedades neurológicas
CN101410408A (zh) * 2006-04-04 2009-04-15 希尔制药爱尔兰有限责任公司 用于浓缩多肽的方法
EP2628746B1 (en) 2006-04-04 2019-01-09 Chiesi Farmaceutici S.p.A. A process for the concentration of a polypeptide
GB0611463D0 (en) 2006-06-09 2006-07-19 Novartis Ag Organic compounds
US20080076120A1 (en) 2006-09-14 2008-03-27 Millennium Pharmaceuticals, Inc. Methods for the identification, evaluation and treatment of patients having CC-Chemokine receptor 2 (CCR-2) mediated disorders
WO2008070769A1 (en) * 2006-12-06 2008-06-12 Medtronic, Inc. Intrathecal catheter
WO2008109677A2 (en) 2007-03-06 2008-09-12 Saint Louis University Modified enzyme and treatment method
JP5341756B2 (ja) 2007-06-29 2013-11-13 国立大学法人名古屋大学 神経障害に基づく機能不全の改善剤およびＲｈｏキナーゼ活性化抑制剤
WO2009017005A1 (ja) 2007-07-27 2009-02-05 Sharp Kabushiki Kaisha 移動局装置、基地局装置、通信システム及びプログラム
CN103298935A (zh) 2007-08-15 2013-09-11 阿穆尼克斯公司 用于改善生物活性多肽性能的组合物和方法
WO2009062348A1 (en) * 2007-11-14 2009-05-22 Institute Of Microbiology, Chinese Academy Of Sciences Methods for inhibiting influenza virus infection and their drugs
NZ622583A (en) 2007-11-30 2015-08-28 Abbvie Biotechnology Ltd Protein formulations and methods of making same
MX2010007846A (es) 2008-01-18 2010-10-05 Biomarin Pharm Inc Fabricación de enzimas sulfatasa lisosomal humana altamente fosforilada, activa y usos de las mismas.
US7722865B2 (en) * 2008-01-18 2010-05-25 Biomarin Pharmaceutical Inc. Manufacture of active highly phosphorylated human lysosomal sulfatase enzymes and uses thereof
TW200936156A (en) * 2008-01-28 2009-09-01 Novartis Ag Methods and compositions using Klotho-FGF fusion polypeptides
WO2009131698A2 (en) 2008-04-23 2009-10-29 Iowa State University Research Foundation, Inc. PHOSPHORYLATED RECOMBINANT N-ACETYL-alpha-D- GLUCOSAMINIDASE (NaGlu) AND USES THEREOF
US20110223147A1 (en) 2008-05-07 2011-09-15 Zystor Therapeutics, Inc. Lysosomal targeting peptides and uses thereof
US8436489B2 (en) 2009-06-29 2013-05-07 Lightsail Energy, Inc. Compressed air energy storage system utilizing two-phase flow to facilitate heat exchange
UA115648C2 (uk) 2010-06-25 2017-12-11 Шае Хюмен Дженетік Терапіс, Інк. Доставка терапевтичних агентів до цнс
WO2011163651A2 (en) 2010-06-25 2011-12-29 Shire Human Genetic Therapies, Inc. METHODS AND COMPOSITIONS FOR CNS DELIVERY OF β-GALACTOCEREBROSIDASE
RU2012154576A (ru) * 2010-06-25 2014-07-27 Шир Хьюман Дженетик Терапис, Инк. Способы и композиции для доставки к цнс гепаран-n-сульфатазы
NZ702801A (en) 2010-06-25 2016-08-26 Shire Human Genetic Therapies Treatment of sanfilippo syndrome type b
PL2593131T3 (pl) 2010-06-25 2020-01-31 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Sposoby i kompozycje do dostarczania sulfatazy-2-iduronianiu do oun
CN104857504A (zh) 2010-06-25 2015-08-26 夏尔人类遗传性治疗公司 芳基硫酸酯酶a cns递送的方法和组合物
BR112012033216B1 (pt) 2010-06-25 2022-10-11 Shire Human Genetic Therapies, Inc Uso de uma formulação estável compreendendo uma proteína arilsulfatase a (asa) e formulação estável para administração intratecal
JP2012062312A (ja) 2010-08-19 2012-03-29 Yoshikatsu Eto ハンター症候群の治療剤
US8580922B2 (en) * 2011-03-04 2013-11-12 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Peptide linkers for polypeptide compositions and methods for using same
WO2013096899A2 (en) 2011-12-23 2013-06-27 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Stable formulations for cns delivery of arylsulfatase a
US10603364B2 (en) 2014-08-11 2020-03-31 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Lysosomal targeting and uses thereof
BR112017002741A2 (pt) 2014-08-11 2018-02-27 Shire Human Genetic Therapies, Inc peptídeos contendo manose-6-fosfato fundidos a enzimas lisossômicas
EP3220958A1 (en) 2014-10-24 2017-09-27 Shire Human Genetic Therapies, Inc. Lysosomal targeting of enzymes, and uses thereof
US9673835B1 (en) 2015-12-04 2017-06-06 Taiwan Semiconductor Manufacturing Co., Ltd. Pipelined SAR with TDC converter

Also Published As

Publication number Publication date
JP2016040335A (ja) 2016-03-24
JP2021167340A (ja) 2021-10-21
TW201206465A (en) 2012-02-16
HK1214149A1 (zh) 2016-07-22
JP2017214434A (ja) 2017-12-07
LT3626257T (lt) 2021-12-10
PE20170938A1 (es) 2017-07-13
HUE046856T2 (hu) 2020-03-30
JP6346162B2 (ja) 2018-06-20
US20250375506A1 (en) 2025-12-11
TWI790444B (zh) 2023-01-21
US12161702B2 (en) 2024-12-10
TW201726161A (zh) 2017-08-01
JP2018002735A (ja) 2018-01-11
JP2018002734A (ja) 2018-01-11
US20160158324A1 (en) 2016-06-09
US20230026836A1 (en) 2023-01-26
PE20130589A1 (es) 2013-05-19
CN104857504A (zh) 2015-08-26
JP2022024176A (ja) 2022-02-08
HUE052944T2 (hu) 2021-05-28
TW201212936A (en) 2012-04-01
MX354776B (es) 2018-03-20
US20220133862A1 (en) 2022-05-05
UA129740C2 (uk) 2025-07-23
US20180071212A1 (en) 2018-03-15
CN106139133B (zh) 2020-12-04
US12121569B2 (en) 2024-10-22
RS61683B1 (sr) 2021-05-31
CL2012003656A1 (es) 2013-07-19
PE20130579A1 (es) 2013-05-19
JP2023099216A (ja) 2023-07-11
TW201825111A (zh) 2018-07-16
US20180085438A1 (en) 2018-03-29
SI3626257T1 (sl) 2021-12-31
US9220677B2 (en) 2015-12-29
TW201701899A (zh) 2017-01-16
US11065307B2 (en) 2021-07-20
TW201815411A (zh) 2018-05-01
AR081680A1 (es) 2012-10-10
BR112012033214B1 (pt) 2020-11-03
RU2018113327A (ru) 2019-03-01
RU2017125281A3 (sr) 2020-11-09
US11260112B2 (en) 2022-03-01
PT2593131T (pt) 2019-10-30
US20250161417A1 (en) 2025-05-22
ES2896060T3 (es) 2022-02-23
JP2021181489A (ja) 2021-11-25
TWI609694B (zh) 2018-01-01
AR081681A1 (es) 2012-10-10
ES2895655T3 (es) 2022-02-22
PL2588130T3 (pl) 2017-09-29
US9814764B2 (en) 2017-11-14
TWI602573B (zh) 2017-10-21
JP2020079297A (ja) 2020-05-28
US20190183984A1 (en) 2019-06-20
JP6466538B2 (ja) 2019-02-06
HUE046409T2 (hu) 2020-02-28
TW202112391A (zh) 2021-04-01
JP2016041755A (ja) 2016-03-31
HUE055963T2 (hu) 2022-01-28
US10456454B2 (en) 2019-10-29
JP2019038853A (ja) 2019-03-14
US20250121040A1 (en) 2025-04-17
JP2024097029A (ja) 2024-07-17
CN105664142A (zh) 2016-06-15
HRP20211660T1 (hr) 2022-02-04
CL2012003655A1 (es) 2013-04-19
MX2013000321A (es) 2013-04-03
AR081679A1 (es) 2012-10-10
HRP20211520T1 (hr) 2021-12-24
PE20130648A1 (es) 2013-07-03
JP2023062114A (ja) 2023-05-02
PE20130637A1 (es) 2013-06-13
US10646554B2 (en) 2020-05-12
AR081678A1 (es) 2012-10-10
DK3103469T3 (en) 2021-02-22
CA3171308A1 (en) 2011-12-29
JP7448507B2 (ja) 2024-03-12
CL2012003654A1 (es) 2013-06-14
PT2588130T (pt) 2016-11-25
JP6938456B2 (ja) 2021-09-22
AR082025A1 (es) 2012-11-07
JP6898909B2 (ja) 2021-07-07
US20170042978A1 (en) 2017-02-16
RU2018113327A3 (sr) 2021-07-21
JP2020079298A (ja) 2020-05-28
JP7543459B2 (ja) 2024-09-02
CN105233277B (zh) 2019-01-01
RU2761342C2 (ru) 2021-12-07
PT3103469T (pt) 2021-03-04
BR112012033214A2 (pt) 2017-05-23
PE20180130A1 (es) 2018-01-18
US12409210B2 (en) 2025-09-09
US20200113981A1 (en) 2020-04-16
NZ702800A (en) 2017-03-31
US20140271598A1 (en) 2014-09-18
US20200405825A1 (en) 2020-12-31
JP2021167341A (ja) 2021-10-21
US11471516B2 (en) 2022-10-18
US20170042977A1 (en) 2017-02-16
JP2020079244A (ja) 2020-05-28
US20230165942A1 (en) 2023-06-01
JP2023052868A (ja) 2023-04-12
HRP20210298T1 (hr) 2021-04-16
UA125060C2 (uk) 2022-01-05
JP6285409B2 (ja) 2018-02-28
TW202337489A (zh) 2023-10-01
TWI698252B (zh) 2020-07-11
PT2585104T (pt) 2019-10-30
JP6522072B2 (ja) 2019-05-29
JP7087175B2 (ja) 2022-06-20
ES2858726T3 (es) 2021-09-30
JP2019006826A (ja) 2019-01-17
HUE031036T2 (en) 2017-06-28
LT3103469T (lt) 2021-03-25
LT3626258T (lt) 2021-12-10
JP7359827B2 (ja) 2023-10-11
RU2018137304A3 (sr) 2022-02-22
DK3626258T3 (da) 2021-09-20
PE20180801A1 (es) 2018-05-09
JP2016040337A (ja) 2016-03-24
SI3626258T1 (sl) 2021-11-30
NZ702803A (en) 2017-05-26
JP2019031575A (ja) 2019-02-28
UA125743C2 (uk) 2022-06-01
HK1218719A1 (zh) 2017-03-10
PT3626257T (pt) 2021-11-12
TWI876260B (zh) 2025-03-11
CL2020000468A1 (es) 2020-09-04
TWI669128B (zh) 2019-08-21
US11065308B2 (en) 2021-07-20
DK3626257T3 (da) 2021-11-08
JP2016094451A (ja) 2016-05-26
RS62620B1 (sr) 2021-12-31
SI3103469T1 (sl) 2021-04-30
US20200046810A1 (en) 2020-02-13
CN105233277A (zh) 2016-01-13
SMT201600385B (it) 2017-03-08
CL2016003159A1 (es) 2017-05-12
HUE056884T2 (hu) 2022-03-28
RU2017125281A (ru) 2019-01-31
RU2018137304A (ru) 2019-03-21
TW202506172A (zh) 2025-02-16
PT3626258T (pt) 2021-10-19
JP6250616B2 (ja) 2017-12-20
JP7591476B2 (ja) 2024-11-28
JP6797876B2 (ja) 2020-12-09
US12168041B2 (en) 2024-12-17
PE20130578A1 (es) 2013-05-19
JP6522073B2 (ja) 2019-05-29
CL2012003657A1 (es) 2013-04-19
CL2017002488A1 (es) 2017-12-15
AR081677A1 (es) 2012-10-10
JP2016037504A (ja) 2016-03-22
US20130295077A1 (en) 2013-11-07
CN106139133A (zh) 2016-11-23

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US12121569B2 (en) Methods and compositions for CNS delivery of iduronate-2-sulfatase
AU2021202579B2 (en) Methods and compositions for cns delivery of iduronate-2-sulfatase
HK40069230A (en) Methods and compositions for cns delivery of iduronate-2-sulfatase
HK40022681B (en) Methods and compositions for cns delivery of iduronate-2-sulfatase
HK40022681A (en) Methods and compositions for cns delivery of iduronate-2-sulfatase
HK1184714A (en) Methods and compositions for cns delivery of iduronate-2-sulfatase
HK1184714B (en) Methods and compositions for cns delivery of iduronate-2-sulfatase