RS62201B1 - Postupci lečenja kancera upotrebom 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona - Google Patents

Description

Opis pronalaska

1. OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, za upotrebu u postupku lečenja kancera, pri čemu je kancer mijelom ili limfom.

2. OSNOVA PRONALASKA

2.1 PATOBIOLOGIJA KANCERA

[0002] Kancer se karakteriše primarnim povećanjem broja abnormalnih ćelija poreklom iz datih normalnih tkiva, invazijom susednih tkiva ovih abnormalnih ćelija ili širenjem putem limfe ili krvlju malignih ćelija do regionalnih limfnih čvorova i dalekih mesta (metastaza). Klinički podaci i molekularno biološke studije ukazuju da je kancer višestepeni proces koji počinje sa minornim preneoplastičnim promenama, koji mogu pod određenim uslovima da napreduju u neoplaziju. Neoplastične lezije se mogu razvijati klonalno i razvijati povećani kapacitet za invaziju, rast, metastazu i heterogenost, pogotovu pod uslovima kojima neoplastične ćelije izbegavaju imunološki nadzor domaćina (Roitt, I., Brostoff, J and Kale, D., Immunology, 17.1-17.12 (3rd ed., Mosby, St. Louis, Mo., 1993).

[0003] Postoji ogromna raznovrsnost kancera koji su opisani u detalje u medicinskoj literaturi. Primeri uključuju kancer pluća, debelog creva, rektuma, prostate, dojke, mozga i tankog creva. Učestalost kancera nastavlja da raste generalno kako populacija stari, kako se novi kanceri razvijaju, i podložne populacije (npr. ljudi inficirani sa AIDS ili prekomerno izlaganje sunčevoj svetlosti) rastu. Stoga postoji ogromna potražnja za novim postupcima i kompozicijama koje mogu biti korišćene za lečenje pacijenata sa kancerom.

[0004] Mnogi tipovi kancera su povezani sa formiranjem novih krvnih sudova, postupkom poznatom kao angiogeneza. Klasifikovano je nekoliko mehanizama uključenih u angiogenezu indukovanu tumorom. Najdirektniji od ovih mehanizama je sekrecija citokina tumorskih ćelija sa angiogeničnim osobinama. Primeri ovih citokina uključuju kisele i bazne fibroblastne faktore rasta (a,b-FGF), angiogenin, vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF) i TNF-α. Alternativno, tumorske ćelije mogu osloboditi angiogenične peptide putem proizvodnje peptidaza i postepeno raspadati vanćelijski matriks gde su neki citokini uskladišteni (npr. b-FGF). Angiogeneza takođe može biti indukovana indirektno putem regrutovanja inflamatornih ćelija (posebno makrofaga) i njihovim postepenim oslobađanjem angiogeničnih citokina (npr. TNF-α i b-FGF).

[0005] Limfomi se odnose na kancere koji potiču iz limfnog sistema. Limfoni se karakterišu malignim neoplazmama limfocita – B limfocita i T limfocita (tj. B-ćelija i T-ćelija). Limfomi generalno počinju u limfnim čvorovima ili kolekcijama limfatičnih tkiva u organima uključujući, ali se neograničavajući na, stomak i tanko crevo. Limfomi mogu uključivati koštanu srž i krv u nekim slučajevima. Limfomi se mogu proširiti sa jednog mesta na drugi deo tela.

[0006] Lečenje različitih formi limfoma je opisano, na primer u SAD patentu br. 7,468,363. Takvi limfomi uključuju, ali se ne ograničavaju na, Hodgkin-ov limfom, ne-Hodgkin-ov limfom, kožni limfom B ćelija, aktivirani B-ćelijski limfom, difuzni B krupnoćelijski limfom (DLBCL), limfom “mantle“ ćelija (MCL), limfom folikularnog centra, transformisani limfom, limfocitni limfom intermedijarne diferencijacije, intermedijarni limfom leukocita (ILL), difuzni slabo diferencirani limfocitni limfom (PDL), centrocitni limfom, difuzni limfom malih zarezanih ćelija (DSCCL), periferne limfome T ćelija (PTCL), kožni limfom T ćelija i limfom “mantle” zone i folikularni limfom niskog stepena.

[0007] Ne-Hodgkin-ov limfom (NHL) je peti najučestaliji kancer i kod muškaraca i kod žena u Sjedinjenim Američkim državama, sa procenjenih 63190 novih slučajeva i 18660 smrti u 2007. godini Jemal A, et al., CA Cancer J Clin 2007; 57(1):43-66. Verovatnoća razvića NHL raste sa godinama i incidenca NHL kod starijih se neprekidno povećavala u poslednoj deceniji, izazivajući zabrinutosti usled postojanja trenda sa starenjem u populacijama Sjedinjenih Američkih država Id. Clarke C A, et al., Cancer 2002; 94(7):2015-2023.

[0008] Difuzni B krupnoćelijski limfom (DLBCL) iznosi otprilike jednu trećinu ne-Hodgkinonovih limfoma. Dok se neki DLBCL pacijenti izleče tradicionalnom hemoterapijom, ostatak umire od bolesti. Lekovi protiv kancera uzrokuju brzu i upornu potrošnju limfocita, moguće direktnom indukcijom apoptoze u zrelim T i B ćelijama. Videti K. Stahnke. et al., Blood 2001, 98:3066-3073. Pokazalo se da je apsolutni broj limfocita (ALC) prognostički faktor kod folikularnog ne-Hodgkin-ovog limfoma i skoriji rezultati su ukazali da je ALC kod dijagnoze važan prognostički faktor kod difuznog B krupnoćelijskog limfoma. Videti D. Kim et al., Journal of Clinical Oncology, 2007 ASCO Annual Meeting Proceedings Part I. Vol 25, No.18S (June 20 Supplement), 2007: 8082.

[0009] Leukemije se odnose na maligne neoplazme tkiva koja formiraju krv. Različite forme leukemije su opisane, na primer u SAD patentu br.7,393,862 i SAD privremenoj prijavi patenta br. 60/380,842 podnetoj 17. maja 2002. Iako virusi navodno prouzrokuju nekoliko formi leukemije kod životinja, uzročnici leukemije kod ljudi su u velikoj meri nepoznati. The Merck Manual, 944-952 (17th ed. 1999). Transformacija u malignitet se obično dešava u jednoj ćeliji kroz dva ili više koraka sa naknadnom proliferacijom i klonalnom ekspanzijom. Kod nekih leukemija, specifične hromozomske translokacije su identifikovane sa konzistentnom morfologijom ćelija kod leukemija i specifičnim kliničkim karakteristikama (npr. translokacije 9 i 22 hromozoma u hroničnoj mijelocitnoj leukemiji i 15 i 17 u akutnoj promijelocitnoj leukemiji). Akutne leukemije su predominantno nediferencirane populacije ćelija i hronične leukemije su više zrele forme ćelija.

[0010] Akutne leukemije su podeljene u limfoblastne (ALL) i nelimfoblastne (ANLL) tipove. The Merck Manual, 946-949 (17th ed. 1999). Oni se dalje mogu podeliti po njihovom morfološkom i citohemijskom izgledu ili izgledu prema Francusko-Američko-Britanskoj (FAB) klasifikaciji ili prema njihovom tipu ili stepenu diferencijacije. Najkorisniji za klasifikaciju su upotreba specifičnih B i T ćelija i monoklonalna antitela mijeloidnog antigena. ALL je pretežno dečja koja se uspostavlja laboratorijskim nalazima i pregledom koštane srži. ANLL, takođe poznata kao akutna mijelogena leukemija ili akutna mijeloblastna leukemija (AML), pojavljuje se u svim uzrasnim kategorijama i najčešća je leukemija kod odraslih osoba, to je forma obično povezana sa radijacijom kao uzročnim sredstvom.

[0011] Hronične leukemije su opisane kao limfocitne (CLL) ili mijelocitne (CML). The Merck Manual, 949-952 (17th ed. 1999). CLL se karakteriše pojavom zrelih limfocita u krvi, koštanoj srži i limfoidnim organima. Obeležje CLL je održavanje, apsolutne limfocitoze (>5000/µL) i povećanja limfocita u koštanoj srži. Mnogi CLL pacijenti takođe imaju klonalnu ekspanziju limfocita sa karakteristikama B ćelija. CLL je bolest srednjeg ili kasnog doba. Kod CML, karakteristična osobina je predominantnost granulociotnih ćelija na svim stadijumima tokom diferencijacije u krvi, koštanoj srži, jetri,slezini, i drugim organima. Kod simpomatičnih pacijenata u dijagnozi, ukupan broj belih krvnih zrnaca (WBC) je obično oko 200 000/µL, mada može doseći do 1 000 000/µL. CML je relativno laka za dijagnostikovanje jer je prisutan Filadelfija hromozom.

[0012] Pored kategorizacije akutne i hronične leukemije, neoplazme se takođe kategorizuju na osnovu ćelija koje dovode do takvih poremećaja u prekursoru ili periferno. Videti na primer SAD prijavu patenta br.2008/0051379. Prekursor neoplazme uključuje ALLs i limfoblastične limfome i pojavljuju se u limfocitima pre nego se one diferenciraju ili u T ili B ćelije. Periferne neoplazme su one koje se dešavaju u limfocitima koje se direfenciraju u T ili B ćelije. Takve periferne neoplazme uključuju, ali se ne ograničavaju na, B ćelije CLL, prolimfocitnu leukemiju B ćelija, limfoplazmacitni limfom, limfom “mantle” ćelija, folikularni limfom, ekstranodularni, marginalne zone B-ćelija, limfom sluzokože-udruženog limfnog tkiva, limfoma nodalne marginalna zona, limfom marginalne zone slezine, leukemija vlasastih ćelija, plazmocitom, difuzni B krupnoćelijski limfom i Burkitt-ov limfom. U preko 95% svih slučajeva CLL, klonalna ekspanzija je u B ćelijskoj liniji. Videti, Cancer: Principles & Practice of Oncology (3rd Edition) (1989) (pp. 1843-1847). U manje od 5% svih slučajeva CLL, tumorske ćelije imaju fenotip T ćelija. Međutim, bez obzira na ove klasifikacije patološko oštećenje normalne hematopoeze je obeležje svih leukemija.

[0013] Multipli mijelom je (MM) kancer plazme ćelija u koštanoj srži. Normalno, plazma ćelija produkuje antitela i igra ključnu ulogu u imunoj funkciji. Međutim, nekontrolisan rast ovih ćelija dovodi do bolova u kostima, fraktura, anemija, infekcija i drugih komplikacija. Multipli mijelom je drugi najučestaliji hematološki malignitet, mada su tačni uzroci multiplog mijeloma ostali nepoznati. Multipli mijelom uzrokuje visoke nivoe proteina u krvi, urinu i organima, uključujući ali se ne ograničavajući na M-protein i druge imunoglobuline (antitela), albumin i beta-2-mikroglobulin. M-protein, kratak za monoklonalni protein, takođe poznat kao paraprotein, je posebno abnormalan protein proizveden iz plazma ćelija mijeloma i može se naći u krvi i urinu skoro svih pacijenata sa multiplim mijelomom.

[0014] Simptomi skeleta, uključujući bolove u kostima, su među najznačajnijim kliničkim simptomima multiplog mijeloma. Maligne plazma ćelije oslobađaju faktore za stimulaciju osteoklasta (uključujući IL-1, IL-6 i TNF) koji uzrokuju da se kalcijum ukloni iz kostiju uzrokujući litičke lezije; hiperkalcemija je drugi simptom. Faktori za stimulisanje osteoklasta, takođe su poznati kao citokini, mogu sprečiti apoptozu, ili smrt ćelija mijeloma. Pedeset procenata pacijenata prilikom dijagnoze ima radiološki detektovane lezije skeleta povezane sa mijelomom. Drugi uobičajeni klinički simptomi za multipli mijelom uključuju polineuropatiju, anemiju, hiperviskoznost, infekcije i bubrežnu insuficijenciju.

[0015] Čvrsti tumori su abnormalne mase tkiva koje mogu, ali obično ne obuhvataju ciste i vodena područja. Čvrsti tumori mogu biti benigni (ne kancerogeni) ili maligni (kancerogeni). Različiti tipovi solidnih tumora su nazvani po tipu ćelija koji ih formiraju. Primeri tipova solidnih tumora uključuju, ali se ne ograničavaju na maligni melanom, kancer nadbubrežne žlezde, kancer dojke, kancer bubrežnih ćelija, kancer pankreasa, ne-mikrocelularni kancer pluća (NSCLC), kancer nepoznatog primarnog. Obično primenjeni lekovi kod pacijenata sa različitim tipovima ili stadijumima solidnih tumora uključuju, ali se ne ograničavaju na celebreks, etoposid, ciklofosfamid, docetaksel, apecitabin, IFN, tamoksifen, IL-2, GM-CSF, ili njihovu kombinaciju.

[0016] Dok pacijenti koji postignu kompletnu remisiju nakon inicijalne terapije imaju dobre šanse za izlečenje, manje od 10% onih koji ne reaguju ili ne uđu u relaps postigne izlečenje ili odgovor koji traje duže od 3 godine Videti Cerny T, et al., Ann Oncol 2002; 13 Suppl 4:211-216.

[0017] Poznato je da rituksimab troši normalne ćelije domaćina. Videti M. Aklilu et al., Annals of Oncology 15:1109-1114, 2004. Dugoročni imunološki efekti trošenja B ćelija sa rituksimabom i karakteristike rekonstitucija pula B ćelija kod pacijenata sa limfomom nisu dobro definisani, uprkos široko rasprostranjenoj upotrebi u terapiji, Videti Jennifer H. Anolik et al., Clinical Immunology, vol.122, issue 2, February 2007, pages 139-145.

[0018] Pristup prema pacijentima sa relapsom ili refraktornim bolestima pretežno se oslanja na eksperimentalna lečenja praćena transplantacijom matičnih ćelija, koje možda nisu odgovarajuće za pacijente sa slabim performansama i kasnog životnog doba. Stoga, postoji ogromna potražnja za novim postupcima koji mogu biti korišćeni za lečenje pacijenata sa NHL.

[0019] Dobro je utvrđena veza između kancera i izmenjenog ćelijskog metabolizma Videti Cairns, R.A., et al. Nature Rev., 2011, 11:85-95. Razumevanje metabolizma ćelija tumora i njihova udruženost sa genetičkim promenama dovode do identifikacije poboljšanih postupaka lečenja kancera. Id. Na primer, preživljavanje i proliferacija ćelija tumora putem povećanog metabolizma glukoze povezan je sa PIK3 putem, pri čemu mutacije u tumor supresorskim genima kao što je PTEN aktiviraju metabolizam tumorskih ćelija. Id. AKT1 (poznat i kao PKB) stimuliše metabolizam glukoze povezan sa rastom tumorskih ćelija različitim interakcijama sa PFKFB3, ENTPD5, mTOR i TSC2 (poznat i kao tuberin). Id.

[0020] Transkripcioni faktori HIF1 i HIF2 su u velikoj meri odgovorni za odgovor ćelija na uslove niskog kiseonika često povezane sa tumorom. Id. Jednom aktivirani, HIF1 promotori tumorskih ćelija sposobni su da izvrše glikolizu. Id. Tako, inhibicija HIF1 može usporiti i preokrenuti metabolizam u ćelijama tumora. Aktivacija HIF1 je povezana sa PI3K, tumor supresorskim proteinima kao što je VHL, sukcinat dehidrogenazom (SDH) i fumarat hidratazom. Id. Onkogeni transkripcioni faktor MYC takođe je povezan sa metabolizmom tumorskih ćelija, posebno glikolizom. Id. MYC takođe promoviše proliferaciju ćelija putevima metabolizma glutamina. Id.

[0021] AMP aktivirana protein kinaza (AMPK) funkcioniše kao metabolička ključna tačka koju ćelije tumora moraju prevazići da bi proliferisale. Id. Identifikovano je nekoliko mutacija koje suzbijaju AMPK signalizaciju u ćelijama tumora. Videti Shackelford, D.B. & Shaw, R.J., Nature Rev. Cancer, 2009, 9: 563-575. STK11 je identifikovan kao tumor supresorski gen povezan sa ulogom AMPK. Videti Cairns, R.A., et al. Nature Rev., 2011, 11:85-95.

[0022] Tumor supresorski faktor p53, tumorski supresor, takođe ima važnu ulogu u celularnom metabolizmu. Id. Gubitak p53 u tumorskim ćelijama može značajno doprineti promenama u metabolizmu ćelija tumora na glikolitičkom putu. Id. OCT1 transkripcioni faktor, drugi potencijalno označen za hemoterapeutike, može da sarađuje sa p53 u regulisanju metabolizma tumorskih ćelija. Id.

[0023] Piruvat kinaza M2 (PKM2) proizvodi promene u ćelijskom metabolizmu koje daju metaboličke prednosti ćelijama kancera podržavanjem proliferacije ćelija. Id. Na primer, pronađeno je da takve prednosti imaju ćelije kancera pluća koje eksprimiraju PKM2 preko PKM1. Id. U kliničkoj praksi, identifikovano je da je PKM2 preterano eksprimiran u brojnim tipovima kancera. Id. Tako PKM2 može biti koristan biomarker za ranu detekciju tumora.

[0024] Mutacije u izocitat dehidrogenazama IDH1 i IDH2 povezane su sa tumorogenezom, specifično, u glioblastomu i akutnoj mijeloidnoj leukemiji Videti. Mardis, E.R. et al., N. Engl. J. Med., 2009, 361: 1058-1066; Parsons, D.W. et al., Science, 2008, 321: 1807-1812.

[0025] Incidenca kancera nastavlja da raste kako generalno populacija stari, novi kanceri se razvijaju i kako podložne populacije (npr. ljudi zaraženi sa AIDS, stariji ljudi ili prekomerno izloženi sunčevim zracima) rastu. Stoga postoji ogromna potreba za novim postupcima, lečenjima i kompozicijama koje se mogu koristiti za lečenje pacijenata sa kancerom uključujući ali se ne ograničavajući na one sa limfomom, NHL, multiplim mijelomom, AML, leukemijama i čvrstim tumorima.

[0026] Prema tome, jedinjenja koja mogu kontrolisati i/ili inhibirati neželjenu angiogenezu ili inhibirati produkciju određenih citokina, uključujući TNF-α mogu se koristiti u lečenju i sprečavanju različitih oblika kancera.

2.2 POSTUPCI LEČENJA KANCERA

[0027] Trenutna terapija za kancer može uključivati operaciju, hemioterapiju, hormonsku terapiju i/ili lečenje zračenjem da bi se uklonile neolastične ćelije kod pacijenta (videti, na primer Stockdale, 1998, Medicine, vol. 3, Rubenstein and Federman, eds., Chapter 12, Section IV). Od skora, terapija za kancer može takođe uključivati biološku terapiju ili imunoterapiju. Svi ovi pristupi mogu predstavljati značajne nedostatke za pacijenta. Operacija, na primer, može biti kontraindikovana usled zdravlja pacijenta ili može biti neprihvatljiva za pacijenta. Prema tome operacija možda neće u potpunosti ukloniti neoplastično tkivo. Terapija zračenjem je jedino efikasna kada neoplastične ćelije pokazuju veću senzitivnost na zračenje od normalnih ćelija. Terapija zračenjem može takođe često da izazove ozbiljne neželjene efekte. Hormonalna terapija se retko daje kao jedno sredstvo. Iako hormonalna terapija može biti efikasna, često se koristi za sprečavanje ili odlaganje vraćanja kancera nakon drugih lečenja kojima je uklonjena velika količina kancerogenih ćelija. Određena biološka i druge terapije su ograničene u broju i mogu proizvesti negativne efekte kao što su osip i ili otoci, simptomi slični gripu, uključujući groznicu, jezu i umor, problem sa digestivnim traktom ili alergijske reakcije.

[0028] Uzimajući u obzir hemioterapiju, ima raznih hemoterapeutskih sredstava dostupnih za lečenje kancera. Brojni hemoterapeutici za kancere deluju inhibiranjem sinteze DNK, ili direktno ili indirektno inhibiranjem biosinteze prekursora dezoksiribonukleotid trifosfata, da si se sprečila replikacija DNK i prateća podela ćelije. Gilman et al., Goodman and Gilman’s: The Pharmacological Basis of Therapeutics, Tenth Ed. (McGraw Hill, New York).

[0029] Uprkos dostupnosti različitih hematoterapeutskih sredstava, hemioterapija ima brojne nedostatke. Stockdale, Medicine, vol. 3, Rubenstein and Federman, eds., ch. 12, sect. 10, 1998. Skoro sva hemoterapeutska sredstva su toksična, i hemioterapija uzrokuje značajne i često opasne neželjene efekte uključujući jaku mučninu, depresiju koštane srži i imunosupresiju. Pored toga, čak sa primenom kombinacije hemoterapeutskih sredstava, mnoge ćelije tumora su otporne ili razvijaju otpornost na hemoterapeutska sredstva. Zapravo, ove ćelije otporne na pojedina hemotereutska sredstva korišćena u protokolu lečenja često se pokažu otpornim na druge lekove, čak iako ova sredstva deluju drugačijim mehanizmima od onih lekova korišćenih u specifičnom lečenju. Ovaj fenomen se označava kao otpornost na više lekova. Zbog otpornosti na lekove, mnogi kanceri se pokazuju refraktornim na standardne protokole lečenja hemoterapijom.

[0030] Postoji značajna potreba za bezbednim i efikasnim postupcima lečenja, sprečavanja i kontrole kancera, posebno za kancere koji su refraktorni na standardna lečenja kao što su operacija, terapija zračenjem, hemioterapija i hormonalna terapija, dok se smanjuje ili izbegava toksičnost i/ili posledice povezane sa konvencionalnim terapijama.

2.3 CEREBLON

[0031] Protein cereblon (CRBN) je protein od 442 aminokiseline koji je konzerviran od biljaka do ljudi. Kod ljudi je CRBN gen identifikovan kao kandidat gen autozomno recesivne nesindromske mentalne retardacije (ARNSMR) Videti Higgins, J.J. et al., Neurology, 2004, 63:1927-1931. CRBN je prvobitno okarakterisan kao novi protein koji obuhvata RGS koji interaguje da proteinom kalijumovog kanala aktiviranog kalcijumom (SLO1) u mozgu pacova, s kasnije je pokazano da interaguje sa naponom-kontrolisanim hloridnim kanalom (CIC-2) u mrežnjači sa AMPK7 i DDB1. Jo, S. et al., J. Neurochem, 2005, 94:1212-1224; Hohberger B. et al., FEBS Lett, 2009, 583:633-637; Angers S. et al., Nature, 2006, 443:590-593. DDB1 je originalno bio identifikovan kao protein za oporavak izrezivanja nukleotida koji se udružuje sa oštećenom DNK koja vezuje protein 2 (DDB2). Njegova neispravna aktivnost uzrokuje popravljanje defekta kod pacijenata sa keroderma pigmentosum grupom komplementacije E (XPE). DDB1 se takođe pojavljuje sa funkcijom kao komponenta brojnih različitih kompleksa DCX (DDB1-CUL4-X-box) E3 ubikvitin-protein ligaze koji posreduju ubikvitinaciji i naknadnoj proteasomskoj degradaciji proteina sa kojima ciljano deluju. CRBN je takođe identifikovan kao protein sa ciljanim delovanjem za razviće terapeutskih sredstava za bolesti cerebralnog korteksa. Videti WO 2010/137547 A1.

[0032] Cereblon je skoro identifikovan kao ključni molekul sa ciljanim delovanjem koji se vezuje sa talidomidom da bi se izazvale urođene mane. Videti Ito, T. et al., Science, 2010, 327:1345-1350. Pronađeno je da DDB1 interaguje sa CRBN i tako se indirektno udružuje sa talidomidom. Štaviše, talidomid je u stanju da inhibira auto-ubikvitinaciju CRBN in vitro, sugerišući da je talidomid E3 ubikvitin-ligazni inhibitor. Važno je da je ova aktivnost inhibirana talidomidom u divljem tipu ćelija, ali ne u ćelijama sa mutiranim CRBN koji se vezuje za mesto da spreči vezivanje talomida. Mesto za koje se vezuje talomid je mapirano sa visoko konzervisanim C terminalnim regionom od 104 aminokiseline u CRBN. Individualne tačkaste mutacije u CRBN, Y384A i W386A obe su štetne za vezivanje talomida sa dvostrukim tačkastim mutantom koji ima najnižu aktivnost za vezivanje talomida. Veza između CRBN i teratogeni efekat talidomida je potvrđena kod životinjskih modela zebra-ribica i embriona pilića.

[0033] Podrazumevanjem talidomida i drugih označenih lekova omogućiće se definicija molekularnih mehanizama efikasnosti i/ili toksičnosti i može dovesti do lekova sa poboljšanim profilima efikasnosti i toksičnosti.

[0034] Humane plazma ćelije (PCs) i njihovi prekursori igraju esencijalnu ulogu u humoralnom imunom odgovoru, ali isto tako dovode do raznih malignih poremećaja B-ćelija, uključujući multipli mijelom. Diferencijacija B ćelija u plazma ćelijama koje izlučuju antitela je krucijalna komponenta imunog odgovora. Videti Jacob et al., Autoimmunity 2010, 43(1), 84-97. Identifikovan je mali broj transkripcionih faktora koji vode program razvića dovodeći do diferencijacije plazma ćelija. PAX5 i BCL6 se eksprimiraju u aktiviranim B ćelijama i deluju pretežno potiskivanjem diferencijacije. PAX5 represuju gene udružene sa brojnim genima, uključujući PRDM1 gen koji kodira BLIMP-1 protein), XBP1, i IgJ (J lanac). BCL6 suzbija razviće plazmatičnih ćelija delom represijom PRDM1. Videti Jourdan et al., Blood 2009, 114 (10), 5173-5181; Kallies et al., Immunity 2007, 26(5), 555-566; Lenz et al., N. Engl. J. Med.

2010, 362, 1417-1429. Diferencijacija i visoka sekrecija imunoglobulina (Ig) takođe zahteva IRF-4, XBP-1 i BLIMP-1. IRF-4 ekspresija se izrazito povećava diferencijacijom, koja je esencijalna za formiranje plazmatičnih ćelija i sekreciju Ig. XBP-1 direktno kontroliše aspekte puteva sekrecije i snažno je indukovan u plazmatičnim ćelijama kombinacijom represije gena posredovane gubitkom PAX5 i posttranskripcionom kontrolom. BLIMP-1 se eksprimira u plazmatičnim ćelijama ali je odsutan na ranijim stadijumima ontogenije B ćelija. Videti Jourdan et al., Blood 2009, 114 (10), 5173-5181; Kallies et al., Immunity 2007, 26(5), 555-566; Lenz et al., N. Engl. J. Med. 2010, 362, 1417-1429. Dokazano je da je lenalidomid, imunomodulatorno jedinjenje, efikasno u lečenju multiplog mijeloma i ABC limfoma. Potencijalne aktivnosti imunomodulatornih jedinjenja na normalne B ćelije uključuju aktivaciju ili inhibiciju naivnih CD19+ B ćelija (koji zavise od stimulusa). U B tumorskim ćelijama, imunomodulatorna jedinjenja inhibiraju proliferaciju multiplog mijeloma i limfoma, indukciju tumor supresornih gena (inhibitori ciklin zavisnih kinaza p21, p27 itd.). F-aktin polimerizacija i grupisanje CD20 u MCL i CLL, takođe inhibiraju C/EBPβ, IRF4, BLIMP-1 i XBP-1 ekspresiju u MM i inhibiraju NF-κB aktivaciju u ABC ćelijama limfoma.

[0035] CD44 (Pgp-1; H-CAM; Hermes; ECMR III; HUTCH-1) se eksprimiraju na leukocitima, eritrocitima i epitelnim ćelijama. To je receptor za hijaluronan, glavnu komponentu vanćelijskih matrica i posreduje u adheziji leukocita i učestvuje u širokom spektru funkcija ćelija uključujući aktivaciju limfocita (takođe smatran markerom aktiviranih B ćelija), recirkulaciju i usmeravanje, hematopoezu i metastaze tumora. Videti Cichy et al., Journal of Cell Biology 2003, 161(5), 839-843. CD83 (BL 11; HB15; protein za aktivaciju B ćelija) se eksprimira na B ćelijama i T ćelijama posle aktivacije ćelije, dendritičkih ćelija, Langerhans-ovih ćelija i limfocita. On se takođe eksprimira B ćelijama nakon aktivacije i doprinosi regulaciji funkcije B ćelija, i eksprimira se nezrelim B ćelijama i negativno reguliše njihovim daljim sazrevanjem i preživljavanjem u periferiji. Videti Breloer et al., Trends in Immunology 2008, 29(4), 186-194. Gen IgJ lanca (lanac spajanja imunoglobulina) se eksprimira jedino posle terminalne diferencijacije B ćelija u plazmatičnim ćelijama stimulacijom Ag i/ili citokina. Eksprimirani lanac IgJ se inkorporira u IgM pentamer ili IgA dimer, i neophodan je i za ćelijsku i muskularnu sekreciju Abs. Visoka ekspresija J lanca kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom (RA) predviđa nedostatak odgovora na rituksimab. Povišeni osnovni nivoi iRNK IgJ (marker za plazmablaste koji izlučuju antitela) pokazuju smanjene stope kliničkih odgovora na rituksimab. Videti Owczarczyk et al., Science Translational Medicine 2011, 3(101), 92.

[0036] Takođe postoji potreba za jakim jedinjenjem koje interaguje sa cereblonom i zatim inhibira diferencijaciju B ćelija u plazmablastnoj ćelijskoj liniji/liniji plazmatičnih čelija. Takvo jedinjenje može inhibirati razviće i/ili preživljavanje plazmablasta i plazmatičnih ćelija, i smanjiti proizvodnju patogenih autoantitela, koja dovodi do smanjenja simptomatologije u bolestima gde je prekomerna proizvodnja autoantitela nasledna za patofiziologiju.

3. SAŽETAK PRONALASKA

1

[0037] Ovde su opisani postupci lečenja i sprečavanja kancera, uključujući primarni i metastazirani kancer, kao i kancer koji je refraktorni ili rezistentan na konvencionalnu hemioterapiju, koji sadrže primenjivanje kod pacijenta kome je potrebno takvo lečenje ili sprečavanje, terapeutski ili profilaktički efikasne količine 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil) oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona, koji ima strukturu Formule I:

ili njegovog enantiomera ili smeša enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, kao pojedinačnog sredstva, ili kao dela kombinovane terapije.

[0038] Ovde je obezbeđeno jedinjenje za upotrebu u postupku lečenja ili kontroli kancera kod pacijenata kojima je potrebno takvo lečenje ili kontrola, pri čemu je jedinjenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion sledeće strukture:

ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, pri čemu je kancer mijelom ili limfom.

[0039] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion koji ima strukturu Formule I-S:

[0040] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je (R)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion koji ima strukturu Formule I-R:

[0041] Ovde su takođe opisani postupci kontrole kancera (npr. sprečavanje ponovnog pojavljivanja ili produžavanje vremena remisije), koji sadrže primenu kod pacijenta kome je potrebna takva kontrola terapeutski ili profilaktički efikasnom količinom 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa.

[0042] Ovde su dalje opisani postupci lečenja, sprečavanja ili kontrole kancera, koji sadrže primenu kod pacijenata kojima je potrebno takvo lečenje, sprečavanje ili kontrola terapeutski ili profilaktički efikasnom količinom 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa; u kombinaciji sa konvencionalnom terapijom koja se koristi da bi se lečio, sprečio ili kontrolisao kancer. Primeri ovakvih konvencionalnih terapija uključuju, ali se ne ograničavaju na, operaciju, hemioterapiju, terapiju zračenjem, hormonalnu terapiju, biološku terapiju i imunoterapiju.

[0043] Ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion za upotrebu u postupku za lečenje ili kontrolu mijeloma ili limfoma, gde postupak sadrži primenu, kod pacijenata kojima je potrebno takvo lečenje, sprečavanje ili kontrola, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, kokristala, klatrata ili polimorfa, u količini koja je dovoljna da obezbedi stabilna koncentracija jedinjenja u plazmi, od oko 0.001 do oko 100 µM. U drugom primeru izvođenja, količina koja je dovoljna da obezbedi najveću stabilnu vrednost koncentracije jedinjenja u plazmi je od oko 0.001 do oko 100 µM. U drugom primeru izvođenja, količina koja je dovoljna da obezbedi najnižu stabilnu vrednost koncentracije jedinjenja u plazmi je od oko 0.01 do oko 100 µM. U drugom primeru izvođenja, količina koja je dovoljna da obezbedi površinu ispod krive (AUC) jedinjenja u plazmi je u rasponu od oko 100 do oko 100000 ng*hr/mL.

[0044] Ovde su takođe opisani postupci za lečenje ili kontrolu leukemija i čvrstih tumora.

[0045] U nekim primerima izvođenja, limfom je odabran iz grupe koja se sastoji od Hodgkinovog limfoma, ne-Hodgkin-ovog limfoma, limfoma povezanih sa AIDS, anaplastičnog limfoma velikih ćelija, angioimunoblastičnog limfoma, blastičnog limfoma NK ćelija, Burkitt-ov limfoma, Burkitt-ovog sličnog limfoma (limfoma malih nezarezanih ćelija, malog limfocitnog limfoma, kožnog limfoma T ćelija, difuznog B krupnoćelijskog limfoma, limfoma T ćelija tip enteropatije, limfoblastičnog limfoma, limfoma “mantle” ćelija, limfoma marginalne zone, T ćelijskog limfoma nazalnog tipa, dečijeg limfoma, perifernog limfoma T ćelija, limfoma primarnog centralnog nervnog sistema, transformisanih limfoma, limfoma T ćelija povezanih sa lečenjem i Waldenstrom-ove makroglobulinemije.

[0046] Na primer, leukemija je odabrana iz grupe koja se sastoji od akutne mijeloidne leukemije (AML), leukemije T ćelija, hronične mijeloidne leukemije (CML) hronične limfocitne leukemije (CLL) i akutne limfoblastne leukemije (ALL).

[0047] Na primer, čvrsti tumor je odabran iz grupe koja se sastoji od melanoma, tumora glave i vrata, kancera grudi, ne-mikrocelularnog kancera pluća, kancera jajnika, kancera pankreasa, kancera prostate, kolorektalnog kaecinoma i hepatocelularnog karcinoma.

[0048] U nekim primerima izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion za upotrebu u postupcima za lečenje ili kontrolu ne-Hodgkin-ovih limfoma, uključujući ali se ne ograničavajući na, difuzni B krupnoćelijski limfom (DLBCL), koristeći prognostičke faktore.

[0049] Ovde su takođe opisani postupci za upotrebu genskih i proteinskih biomarkera kao prediktora kliničke osetljivosti na limfom, ne-Hodgkin-ov limfom, multipli mijelom, leukemiju, AML, i/ili čvrste tumore i odgovor pacijenta na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom.

[0050] Postupci opisani ovde obuhvataju postupke skrininga ili identifikacije pacijenata sa kancerom npr. pacijenata sa limfomom, ne-Hodgkin-ovim limfomom, multiplim mijelomom, leukemijom, AML, i čvrstim tumorima za lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Posebno, ovde su opisani postupci za odabiranje pacijenata koji imaju visoku stopu odgovora na terapiju sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom.

1

[0051] Ovde je takođe opisan postupak za predviđanje odgovora tumora na lečenje kod pacijenata sa limfomom, ne-Hodgkin-ovim limfomom, multiplim mijelomom, leukemijom, AML ili čvrstim tumorom, gde postupak sadrži dobijanje tkiva tumora od pacijenta, prečišćavanje proteina ili RNK iz tumora i merenje prisustva ili odsustva biomarkera npr. analizom ekspresije gena ili proteina. Praćena ekspresija može biti, na primer, iRNK ekspresija ili ekspresija proteina.

[0052] Na primer, biomarker je gen udružen sa aktiviranim fenotipom DLBCL B ćelija. Geni su odabrani iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1. Na primer, biomarker je NF-κB.

[0053] Na primer, iRNK ili protein je prečišćen iz tumora i prisustvo ili odsustvo biomarkera je izmereno analizom ekspresije gena ili protina. Na primer, prisustvo ili odsustvo biomarkera je izmereno kvantitativnim PCR u realnom vremenu (QRT-PCR), mikročipovima, protočnom citometrijom ili imunofluorescencijom. Na primer, prisustvo ili odsustvo biomarkera je izmeren metodologijama zasnovanim na enzimskoj imunoadsorpcionoj analizi (ELISA) ili drugim sličnim postupcima poznatim u tehnici.

[0054] Ovde je takođe opisan postupak za predviđanje odgovora tumora na lečenje kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, postupak sadrži dobijanje ćelija tumora od pacijenta, kultivisanje ćelija u prisustvu ili odsustvu 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, prečišćavanje proteina ili RNK iz kultivisanih ćelija i merenje prisustva ili odsustva biomarkera npr. analizom ekspresije gena ili proteina. Praćena ekspresija može biti, na primer, iRNK ekspresija ili ekspresija proteina.

[0055] Ovde je takođe opisan postupak praćenja odgovora tumora na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, kod pacijenata sa limfomom, ne-Hodgkinovim limfomom, multiplim mijelomom, leukemijom, AML, ili čvrstim tumorom. Postupak sadrži dobijanje biološkog uzorka tumora od pacijenta, merenje ekspresije biomarkera u biološkom uzorku, primenu 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, kod pacijenta, posle toga dobijanje drugog biološkog uzorka od pacijenta, merenje ekspresije biomarkera u drugom biološkom uzorku i poređenje nivoa ekspresije, gde povećani nivo ekspresije biomarkera nakon tretmana ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora. Na primer, smanjeni nivo ekspresije biomarkera nakon tretmana ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora. Praćena ekspresija može biti, na primer, iRNK ekspresija ili ekspresija proteina. Ekspresija u tretiranom uzorku može porasti na primer za oko 1.5X, 2.0X, 3X, 5X ili više.

[0056] Na primer, obezbeđen je postupak praćenja usklađenosti pacijenta sa protokolom lečenja lekovima. Postupak sadrži dobijanje biološkog uzorka od pacijenta, merenje nivoa ekspresije najmanje jednog biomarkera u uzorku i određivanje da li se nivo ekspresije povećao ili smanjio u uzorku pacijenta u poređenju sa nivoom ekspresije u kontrolnom ne-lečenom uzorku, pri čemu povećanje ili smanjenje ekspresije ukazuje na usklađenost pacijenta sa protokolom lečenja lekovima. Na primer, ekspresija jednog ili više biomarkera je povećana. Praćena ekspresija biomarkera može biti, na primer, iRNK ekspresija ili ekspresija proteina. Ekspresija u tretiranom uzorku može porasti na primer za oko 1.5X, 2.0X, 3X, 5X ili više.

[0057] Ovde je takođe opisan postupak za predviđanje osetljivosti na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, kod pacijenata sa limfomom, ne-Hodgkinovim limfomom, multiplim mijelomom, leukemijom, AML, ili čvrstim tumorom. Na primer, pacijent je pacijent sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, specifično, DLBCL pacijent. Postupak sadrži dobijanje biološkog uzorka tumora od pacijenta, opciono izolovanje ili prečišćavanje iRNK iz biološkog uzorka, amplifikovanje iRNK transkripata, npr. RT-PCR gde visoki osnovni nivo specifičnog biomarkera ukazuje na visoku verovatnoću da će kancer biti osetljiv u lečenju sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Na primer, biomarker je gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija. Geni su odabrani iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1.

[0058] Ovde su takođe opisani postupci za lečenje ili kontrolu kancera 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, upotrebom CRBN kao prediktorskog ili prognostičkog faktora. Ovde su takođe opisani postupci skrininga ili identifikacije pacijenata sa kancerom za lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, upotrebom nivoa CRBN kao prediktorskog ili prognostičkog faktora. Ovde su takođe opisani postupci za odabiranje pacijenata koji imaju visoku stopu odgovora na terapiju sa 3-(4-((4-

1

(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, upotrebom nivoa CRBN kao prediktorskog ili prognostičkog faktora.

[0059] Ovde je takođe opisan postupak za predviđanje odgovora pacijenata na lečenje kancera 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, postupak sadrži dobijanje biološkog materijala od pacijenta i merenje prisustva ili odsustva CRBN. Na primer, postupak sadrži dobijanje kancerogenih ćelija od pacijenta, kultivisanje ćelija u prisustvu ili odsustvu 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, prečišćavanje proteina ili RNK iz kultivisanih ćelija i merenje prisustva ili odsustva biomarkera npr. analizom ekspresije gena ili proteina. Praćena ekspresija može biti, na primer, iRNK ekspresija ili ekspresija proteina. Na primer kancer je limfom, leukemija, multipli mijelom, čvrsti tumor, ne-Hodgkin-ov limfom ili melanom.

[0060] Ovde je takođe opisan postupak praćenja odgovora tumora na tretman lekovima kod pacijenata sa kancerom. Postupak sadrži dobijanje biološkog uzorka od pacijenta, merenje ekspresije biomarkera u biološkom uzorku, primenjivanje jednog ili više lekova kod pacijenta, nakon čega se dobija sekundarni biološki uzorak od pacijenta, meri se ekspresija biomarkera u sekundarnom biološkom uzorku i upoređuju se nivoi ekspresije, gde povećani nivo ekspresije biomarkera nakon tretmana ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora. Na primer, pacijent sa kancerom je pacijent sa limfomom, leukemijom, multiplim mijelomom, čvrstim tumorom, ne-Hodgkin-ovim limfomom ili melanomom.

[0061] Na primer, smanjeni nivo ekspresije biomarkera nakon tretmana ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora. Praćena ekspresija može biti, na primer, iRNK ekspresija ili ekspresija proteina. Ekspresija u tretiranom uzorku može porasti na primer za oko 1.5X, 2.0X, 3X, 5X ili više. Na primer, tumor je limfo, leukemija, multipli mijelom, čvrsti tumor, ne-Hodgkin-ov limfom ili melanom.

[0062] Ovde je takođe opisan postupak za predviđanje osetljivosti na lečenje lekovima kod pacijenata sa kancerom, posebno sa multiplim mijelomom ili ne-Hodgkin-ovim limfomom. Postupak sadrži dobijanje biološkog uzorka od pacijenta, izborno izolovanje ili prečišćavanje iRNK iz biološkog uzorka, amplifikovanje iRNK transkripata, npr. RT-PCR gde viši osnovni nivo specifičnog biomarkera ukazuje na višu verovatnoću da će kancer biti osetljiv u lečenju sa lekom. Na primer, biomarker je gen ili protein udružen sa multiplim mijelomom ili ne-Hodgkin-

1

ovim limfomom. Na primer ovi geni su udruženi sa CRBN i oni su odabrani iz grupe koja se sastoji od DDB1, DDB2, GSK3B, CUL4A, CUL4B, XBP-1, FAS1, RANBP6, DUS3L, PHGDH, AMPK, IRF4 i NFκB. Na primer ovi geni su odabrani iz grupe koja se sastoji od DDB1, DDB2, IRF4 i NFκB.

[0063] Na primer, identifikovanje osetljivosti kod pacijenata koji imaju limfom, leukemiju, multipli mijelom, čvrst tumor, ne-Hodgkin-ov limfom, difuzni B krupnoćelijski limfom ili melanoma na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom; identifikacija gena ili proteina udruženih sa CRBN, pri čemu prisustvo gena ili proteina udruženih sa CRBN ukazuju na osetljivost pacijenata sa limfomom, leukemijom, multiplim mijelomom, čvrstim tumorom, ne-Hodgkin-ovim limfomom, difuznim B krupnoćelijskim limfomom ili melanomom na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Na primer, gen ili protein udružen sa CRBN je odabran iz grupe koja se sastoji od DDB1, DDB2, IRF4 i NFκB.

[0064] Na primer, identifikovanje osetljivosti kod pacijenata koji ima limfom, leukemiju, multipli mijelom, čvrsti tumor, ne-Hodgkin-ov limfom ili melanom na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, sadrži merenje nivoa aktivnosti CRBN kod pacijenata. Na primer, merenje nivoa aktivnosti CRBN kod pacijenata sadrži merenje DDB1, DDB2, IRF4 i/ili NFκB u ćelijama dobijenim od pacijenta.

[0065] U jednom primeru izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion za upotrebu u postupku za lečenje ili kontrolu ne-Hodgkin-ovim limfomom koji sadrži:

(i) identifikaciju pacijenta koji ima limfom, ne-Hodgkin-ov limfom, multipli mijelom, leukemiju, AML, ili čvrsti tumor osetljiv na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom; i

(ii) primenjivanje na pacijentima terapeutski efikasne količine 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog

1

enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa.

[0066] U jednom primeru izvođenja, pacijent ima ne-Hodgkin-ov limfom. U jednom primeru izvođenja, ne-Hodgkin-ov limfom je difuzni B krupnoćelijski limfom. U drugom primeru izvođenja, ne-Hodgkin-ov limfom je aktivirani fenotip B ćelija.

[0067] Na primer, identifikovanje osetljivosti kod pacijenta koji ima ne-Hodgkin-ov limfom na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, sadrži identifikaciju gena udruženog sa aktiviranim fenotipom B ćelija. Na primer, gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija je odabran iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1.

[0068] Na primer, identifikovanje osetljivosti kod pacijenta koji ima ne-Hodgkin-ov limfom na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, sadrži merenje nivoa NF-κB aktivnosti kod pacijenata. Na primer, merenje nivoa NF-κB aktivnosti kod pacijenata sadrži merenje osnovnog nivoa aktivnosti NF-κB u ćelijama tumora dobijenim od pacijenta.

[0069] Ovde su takođe opisani kompleti korisni za predviđanje verovatnoće efikasnog lečenja limfoma, ne-Hodgkin-ovog limfoma, multiplog mijeloma, leukemije, AML ili čvrstog tumora ili za praćenje efikasnosti lečenja sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Komplet sadrži čvrstu potporu, i sredstvo za detektovanje ekspresije proteina najmanje jednog biomarkera u biološkom uzorku. Takvi kompleti mogu sadržati, na primer, testtraku, membranu, čip, disk, traku za testiranje, filter, mikrosfere, predmetno staklo, ploče sa više bunarčića, ili optičko vlakno. Čvrsta potpora kompleta, može biti, na primer, plastika, silikon, metal, smola, staklo, membrana, čestica, talog, gel, polimer, ploča, sfera, polisaharid, kapilara, film, pločica ili predmetno staklo. Biološki uzorak može biti, na primer, ćelijska kultura, ćelijska linija, tkivo, oralno tkivo, gastrointestinalno tkivo, organ, organela, biološka tečnost, uzorak krvi, uzorak urina ili uzorak kože. Biološki uzorak može biti, na primer, biopsija limfnog čvora, biopsija koštane srži, ili uzorak tumorskih ćelija periferne krvi.

[0070] Ovde je takođe opisan komplet koristan za predviđanje verovatnoće efikasnosti lečenja ili za praćenje efikasnosti lečenja sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom.

1

Komplet sadrži čvrstu potporu, nukleinske kiseline koje su u kontaktu sa potporom, gde su nukleinske kiseline komplementarne sa najmanje 20, 50, 100, 200, 350 ili više baza iRNK, i sredstvo za detekciju ekspresije iRNK u biološkom uzorku.

[0071] Ovde je takođe opisan komplet koristan za predviđanje verovatnoće efikasnosti lečenja ili za praćenje efikasnosti lečenja sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Komplet sadrži čvrstu potporu, najmanje jednu nukleinsku kiselinu koje je u kontaktu sa potporom, gde je nukleinska kiselina komplementarna sa najmanje 20, 50, 100, 200, 350, 500 ili više baza iRNK, i sredstvo za detekciju ekspresije iRNK u biološkom uzorku.

[0072] Na primer, kompleti opisani ovde sadrže sredstva za detekciju ekspresije biomarkera pomoću kvantitativne PCR u realnom vremenu (QRT-PCR), mikročipa, protočne citometrije ili imunofluorescencije. Na primer, ekspresija biomarkera se meri metodologijama zasnovanim na ELISA ili drugim sličnim postupcima poznatim u tehnici.

[0073] Ovde su takođe opisane farmaceutske kompozicije koje sadrže oko 1 do 1000 mg 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa.

[0074] Dalje su ovde opisane farmaceutske kompozicije koje sadrže oko 1 do 1000 mg 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, i jedan ili više dodatnih aktivnih sastojaka. Na primer, jedan ili više aktivnih sastojaka su odabrani od oblimersena, melfalana, G-CSF, GM-CSF, GC-CSF, BCG, EPO, interleukina, monoklonalnih antitela, antitela kancera, cox-2 inhibitora, topotekana, pentoksifilina, ciprofloksacina, taksotera, iritotekana, deksametazona, doksorubicina, vinkristina, IL2, IFN, dakarbazina, Ara-C, vinorelbina, izotretinoina, inhibitora proteazoma, HDAC inhibitora, taksana, rituksana i prednizona.

[0075] Ovde su takođe opisani kompleti korisni za predviđanje verovatnoće efikasnog lečenja limfoma, leukemije, multiplog mijeloma, čvrstog tumora, ne-Hodgkin-ovog limfoma, difuznog B krupnoćelijskog limfoma ili melanoma ili za praćenje efikasnosti lečenja sa jednim ili više lekova, npr. 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Komplet sadrži čvrstu potporu, i sredstvo za detektovanje ekspresije proteina najmanje jednog biomarkera u biološkom uzorku. Takvi kompleti mogu sadržati, na primer, test-traku, membranu, čip, disk,

1

traku za testiranje, filter, mikrosfere, predmetno staklo, ploče sa više bunarčića, ili optičko vlakno. Čvrsta potpora kompleta, može biti, na primer, plastika, silikon, metal, smola, staklo, membrana, čestica, talog, gel, polimer, ploča, sfera, polisaharid, kapilara, film, pločica ili predmetno staklo. Biološki uzorak može biti, na primer, ćelijska kultura, ćelijska linija, tkivo, oralno tkivo, gastrointestinalno tkivo, organ, organela, biološka tečnost, uzorak krvi, uzorak urina ili uzorak kože. Biološki uzorak može biti, na primer, biopsija limfnog čvora, biopsija koštane srži, ili uzorak tumorskih ćelija periferne krvi.

[0076] Na primer, komplet sadrži čvrstu potporu, nukleinske kiseline koje su u kontaktu sa potporom, gde su nukleinske kiseline komplementarne sa najmanje 20, 50, 100, 200, 350 ili više baza iRNK, i sredstvo za detekciju ekspresije iRNK u biološkom uzorku.

[0077] Na primer, kompleti opisani ovde sadrže sredstva za detekciju ekspresije biomarkera pomoću kvantitativne PCR u realnom vremenu (QRT-PCR), mikročipa, protočne citometrije ili imunofluorescencije. Na primer, ekspresija biomarkera se meri metodologijama zasnovanim na ELISA ili drugim sličnim postupcima poznatim u tehnici.

[0078] Ovde je takođe opisan komplet koji sadrži (i) farmaceutsku kompoziciju koja sadrži 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf, i (ii) farmaceutsku kompoziciju koja sadrži hematopoetski faktor rasta, citokin, sredstvo protiv kancera, antibiotik, cox-2 inhibitor, imunomodulatorno sredstvo, imunosupresivno sredstvo, kortikosteroid, ili njegov farmaceutski aktivni mutant ili derivat, ili njihovu kombinaciju.

[0079] Ovde je takođe opisan komplet koji sadrži (i) farmaceutsku kompoziciju koja sadrži 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf, i (ii) farmaceutsku kompoziciju koja sadrži oblimersen, melfalan, G-CSF, GM-CSF, EPO, cox-2 inhibitor, topotekan, pentoksifilin, taksoter, iritotekan, ciprofloksacin, deksametazon, doksorubicin, vinkristin, IL2, IFN, dakarbazin, Ara-C, vinorelbin ili izotretinoin.

[0080] Ovde je takođe opisan komplet koji sadrži (i) farmaceutsku kompoziciju koja sadrži 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf, i (ii) krv iz pupčane vrpce, krv placente, matične ćelije periferne krvi, preparat hematopoetskih matičnih ćelija ili koštane srži.

4. KRATAK OPIS SLIKA

2

SLIKA 1 prikazuje efekat jedinjenja I na proizvodnju citokina i hemokina u humanim T ćelijama stimulisanim sa anti CD3-proizvedena apsolutna količina.

SLIKA 2 prikazuje efekat jedinjenja I na proizvodnju citokina i hemokina u humanim T ćelijama stimulisanim sa anti CD3-procenat kontrole.

SLIKA 3 prikazuje efekat jedinjenja I-R na proizvodnju citokina i hemokina u humanim T ćelijama stimulisanim sa anti CD3-proizvedena apsolutna količina.

SLIKA 4 prikazuje efekat jedinjenja I-R na proizvodnju citokina i hemokina u humanim T ćelijama stimulisanim sa anti CD3-procenat kontrole.

SLIKA 5 prikazuje efekat jedinjenja I-S na proizvodnju citokina i hemokina u humanim T ćelijama stimulisanim sa anti CD3-proizvedena apsolutna količina.

SLIKA 6 prikazuje efekat jedinjenja I-S na proizvodnju citokina i hemokina u humanim T ćelijama stimulisanim sa anti CD3-procenat kontrole.

SLIKA 7 prikazuje efekat jedinjenja obezbeđenih ovde na proizvodnju IFN-gama NK ćelija u odgovoru na imobilizovani IgG i IL-2-proizvedena apsolutna količina.

SLIKA 8 prikazuje efekat jedinjenja obezbeđenih ovde na proizvodnju IFN-gama NK ćelija u odgovoru na imobilizovani IgG i IL-2-procenat proizvedene količine IFN-gama u prisustvu jedno mikromolarnog pomalidomida.

SLIKA 9 prikazuje efekat jedinjenja obezbeđenih ovde na ADCC posredovanu NK ćelijama protiv ćelija limfoma obloženih rituksimabom.

SLIKA 10 prikazuje efekat jedinjenja obezbeđenih ovde na proliferaciju humanih vaskularnih endotelnih ćelija iz pupčane vrpce indukovanom faktorima rasta.

SLIKA 11 prikazuje efekat jedinjenja obezbeđenih ovde na formiranje cevčice humanih vaskularnih endotelnih ćelija iz pupčane vrpce indukovano faktorima rasta.

SLIKA 12 prikazuje efekat jedinjenja obezbeđenih ovde na invaziju humanih vaskularnih endotelnih ćelija iz pupčane vrpce indukovanu faktorima rasta.

SLIKA 13 prikazuje rezultate analiza proliferacije jedinjenja I-S u kombinaciji sa rituksanom.

SLIKA 14 prikazuje anti-proliferativni efekat jedinjenja obezbeđenih ovde na različite DLBCL ćelije.

SLIKA 15 prikazuje rezultate jedinjenja I kod Matrigel modela angiogeneze miševa.

SLIKA 16 prikazuje rezultate jedinjenja I u WSU-DLCL2 DLBCL ksenograftskom modelu.

SLIKA 17 prikazuje rezultate jedinjenja I-S u DoHH2 ksenograftskom modelumonoterapija.

SLIKA 18 prikazuje rezultate jedinjenja I-S u DoHH2 ksenograftskom modelukombinovana terapija.

SLIKA 19 prikazuje CD31 IHC jedinjenja I-S na DoHH2 ksenograftskim tumorima.

SLIKA 20 prikazuje rezultate jedinjenja I u Rec-1 MCL ksenograftskom modelu.

SLIKA 21 prikazuje rezultate jedinjenja obezbeđenih ovde u NCI-H929 MM ksenograftskom modelu.

SLIKA 22 prikazuje rezultate jedinjenja obezbeđenih ovde u U87 glioblastoma ksenograftskom modelu.

SLIKA 23 prikazuje rezultate jedinjenja obezbeđenih ovde u HCT116 kolorektalnom ksenograftskom modelu.

SLIKA 24 prikazuje rezultate jedinjenja obezbeđenih ovde u Hep3b hepatocelularnom ksenograftskom modelu.

SLIKA 25 prikazuje rezultate jedinjenja I-S u analizi kompeticije afiniteta kuglica talidomida.

5. DETALJAN OPIS

[0082] Ovde su opisani postupci lečenja, kontrole ili sprečavanja kancera, koji sadrže primenu, kod pacijenta kome je neophodno takvo lečenje, kontrola ili sprečavanje, terapeutski ili profilaktički efikasne količine 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smešom enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, kao pojedinačnog sredstva ili kao dela kombinovane terapije. Posebno, ovde je obezbeđeno jedinjenje za upotrebu u postupku lečenja ili kontrole kancera kod pacijenta kome je potreban takav tretman ili kontrola, pri čemu je jedinjenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion sledeće strukture:

ili njegov enantiomer ili smeša njegovih enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, i pri čemu je kancer mijelom ili limfom. U nekim primerima izvođenja, jedinjenje je (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion. U nekim primerima izvođenja, jedinjenje je (R)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion.

[0083] U nekim primerima izvođenja, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih lekova (ili „sekundarnim aktivnim sredstvima“) za upotrebu u lečenju, kontroli ili sprečavanju kancera. Sekundarna aktivna sredstva uključuju male molekule i velike molekule (npr. proteine i antitela) od kojih su neki primeri ovde obezbeđeni, kao i matične ćelije. Postupci ili terapije koji se mogu koristiti u kombinaciji sa primenom ovde obezbeđenog jedinjenja uključuju, ali se ne ograničavaju na operaciju, transfuzije krvi, imunoterapiju, biološku terapiju, terapiju zračenjem, i ostale terapije koje se sada koriste za lečenje, sprečavanje ili kontrolu kancera, a ne zasnivaju se na lekovima. U određenim primerima izvođenja, ovde obezbeđeno jedinjenje može da se koristi kao adjuvans vakcine.

[0084] U nekim primerima izvođenja, postupci obezbeđeni ovde se zasnivaju, delom, na otkriću da se ekspresija određenih gena ili proteina udruženih sa određenim kancerogenim ćelijama mogu primenjivati kao biomarkeri koji ukazuju na efikasnost ili progresiju lečenja bolesti. Takvi kanceri uključuju ali se ne ograničavaju na limfom, ne-Hodgkin-ov limfom, multipli mijelom, leukemiju, akutnu mijeloidnu leukemiju (AML) i čvrste tumore. U nekim primerima izvođenja, kancer je aktivirani fenotip B ćelija kod ne-Hodgkin-ovog limfoma. Posebno, ovi biomarkeri mogu da se koriste za predviđanje, procenu ili praćenje efikasnosti lečenja pacijenta sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom, ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom.

[0085] U nekim primerima izvođenja, postupci obezbeđeni ovde se zasnivaju, delom, na otkriću da je cereblon (CRBN) udružen sa anti-proliferativnim aktivnostima određenih lekova, kao što je 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, kokristal, klatrat ili polimorf. Na primer, CRBN se može primenjivati kao biomarker koji ukazuje na efikasnost ili progresiju lečenja bolesti sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom, ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Bez povezivanja sa određenom teorijom, vezivanje CRBN može doprineti ili čak biti potrebno za antiproliferativne ili druge aktivnosti određenih jedinjenja, kao što je 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion, ili njegov enantiomer ili

2

smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf.

[0086] Bez ograničavanja određenom teorijom, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf može posredovati u inhibiciji rasta, apoptozi i inhibiciji angiogenih faktora u određenim tipovima kancera kao što je limfom, ne-Hodgkin-ov limfom, multipli mijelom, leukemija, AML i čvrsti tumori. Po ispitivanju ekspresije nekoliko gena povezanih sa kancerom u nekoliko tipova ćelija pre i posle lečenja sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom, ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom otkriveno je da se nivoi ekspresije nekoliko gena ili proteina povezanih sa kancerom mogu koristiti kao biomarkeri za predviđanje i praćenje lečenja kancera.

[0087] Takođe je otkriveno da je nivo aktivnosti NF-κB povišen u ćelijama aktiviranog fenotipa B ćelija kod ne-Hodgkin-ovog limfoma u odnosu na druge tipove ćelija limfoma i da takve ćelije mogu biti osetljive na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom, ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Ovo ukazuje da osnovna aktivnost NF-κB u ćelijama limfoma može biti prediktivni biomarker za lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom, ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom.

[0088] Stoga su ovde takođe opisani postupci za predviđanje odgovora tumora na lečenje kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom. Ovde je takođe otkriven postupak za predviđanje odgovora tumora na lečenje kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, gde postupak sadrži dobijanje tkiva tumora od pacijenta, prečišćavanje proteina ili RNK iz tumora, i merenje prisustva ili odsustva biomarkera npr. analizom ekspresije proteina ili gena. Praćenje ekspresije može biti, na primer, iRNK ekspresija ili ekspresija proteina. Na primer, biomarker je gen udružen sa aktiviranim fenotipom DLBCL B ćelija. Geni su odabrani iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1. Na primer, biomarker je NF-κB.

[0089] Na primer, postupak sadrži dobijanje ćelija tumora od pacijenta, kultivisanje ćelija u prisustvu ili odsustvu 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, prečišćavanje RNK ili proteina iz kultivisanih ćelija i merenje prisustva ili odsustva biomarkera npr. analizom ekspresije gena ili proteina.

[0090] Na primer, prisustvo ili odsustvo biomarkera meri se kvantitativnom PCR u realnom vremenu (QRT-PCR), mikročipovima, protočnom citometrijom ili imunofluorescencijom. Na primer, prisustvo ili odsustvo biomarkera meri se metodologijama na osnovu ELISA testa ili drugim sličnim postupcima poznati u tehnici.

[0091] Ovde su takođe opisani postupci za skrining ili identifikaciju pacijenata sa kancerom npr. pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, za lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom, ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Posebno, ovde su opisani postupci za odabiranje pacijenata koji imaju, ili koji će verovatno imati, visoku stopu odgovora na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom, ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom.

[0092] Na primer, postupak sadrži identifikaciju pacijenata koji će verovatno odgovoriti na terapiju dobijanjem ćelija tumora od pacijenta, kultivisanjem ćelija u prisustvu ili odsustvu 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, prečišćavanje RNK ili proteina iz kultivisanih ćelija i merenje prisustva ili odsustva specifičnog biomarkera. Praćena ekspresija može biti, na primer, iRNK ekspresija ili ekspresija proteina. Ekspresija u tretiranom uzorku može porasti na primer za oko 1.5X, 2.0X, 3X, 5X ili više. Na primer, biomarker je gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija. Geni su odabrani iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1. Na primer, biomarker je NF-κB.

[0093] Ovde je takođe opisan postupak praćenja odgovora tumora na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom, ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, kod pacijenata sa limfomom, ne-Hodgkinovim limfomom, multiplim mijelomom, leukemijom, AML, ili čvrstim tumorima. Postupak sadrži dobijanje biološkog uzorka od pacijenta, merenje ekspresije jednog ili više biomarkera u biološkom uzorku, primenu 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, kod pacijenta, posle toga dobijanje sekundarnog biološkog uzorka od pacijenta, merenje ekspresije biomarkera u

2

sekundarnom biološkom uzorku, i poređenje nivoa ekspresije biomarkera, gde povećani nivo ekspresije biomarkera nakon tretmana ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora. Na primer, smanjeni nivo ekspresije biomarkera nakon tretmana ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora. Na primer, biomarker je gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija ne-Hodgkin-ovog limfoma. Geni su odabrani iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1. Na primer, biomarker je NF-κB.

[0094] Na primer, postupak sadrži merenje ekspresije jednog ili više genskih biomarkera udruženih sa aktiviranim fenotipom B ćelija. Geni su odabrani iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1. Praćena ekspresija može biti, na primer, ekspresija iRNK ili ekspresija proteina. Ekspresija u tretiranom uzorku može porasti na primer za oko 1.5X, 2.0X, 3X, 5X ili više.

[0095] Ovde je takođe opisan postupak za praćenje usklađenosti pacijenta sa protokolom lečenja lekovima. Postupak sadrži dobijanje biološkog uzorka od pacijenta, merenje nivoa ekspresije najmanje jednog biomarkera u uzorku, i određivanje da li se nivo ekspresije povećava ili smanjuje u uzorcima pacijenata u poređenju sa nivoom ekspresije u kontrolnom netretiranom uzorku, pri čemu povećanje ili smanjivanje ekspresije ukazuje na usklađenost pacijenta sa protokolom lečenja lekovima. Na primer, ekspresija jednog ili više biomarkera je povećana. Praćena ekspresija može biti, na primer, ekspresija iRNK ili ekspresija proteina. Ekspresija u tretiranom uzorku može porasti na primer za oko 1.5X, 2.0X, 3X, 5X ili više. Na primer, biomarker je gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija. Geni su odabrani iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1. Na primer, biomarker je NF-κB.

[0096] Na primer, obezbeđen je postupak za predviđanje osetljivosti na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, kod pacijenata sa limfomom, ne-Hodgkin-ovim limfomom, multiplim mijelomom, leukemijom, AML, ili čvrstim tumorom. Na primer, pacijent je pacijent sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, specifično DLBCL pacijent. Postupak sadrži dobijanje biološkog uzorka od pacijenta, izborno izolovanje ili prečišćavanje iRNK iz biološkog uzorka, amplifikovanje iRNK transkripata, npr. RT-PCR gde viši osnovni nivo jednog ili više specifičnih biomarkera ukazuje na veću verovatnoću da će kancer biti osetljiv na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Na primer,

2

biomarker je gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija, odabran iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1.

[0097] Na primer, postupak za predviđanje osetljivosti na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, kod pacijenata sa NHL, npr. kod DLBCL pacijenata, sadrži dobijanje uzorka tumora od pacijenta, ugrađivanje uzorka tumora u parafinski blok fiksiran formalinom i bojenje uzoraka sa antitelima CD20, CD10, bcl-6, IRF4/MUM1, bcl-2, ciklin D2, i/ili FOXP1, kako je opisano u Hans et al., Blood, 2004, 103: 275-282. Na primer, bojenje sa CD10, bcl-6 i IRF4/MUM1 može da se koristi za podelu DLBCL na GCB i ne-GCB podgrupe da bi se predvideo ishod.

[0098] Ovde je takođe opisan postupak predviđanja odgovora tumora na lečenje kod pacijenta sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, koji sadrži:

(i) dobijanje biološkog uzorka od pacijenta;

(ii) merenje aktivnosti NF-κB puta u biološkom uzorku; i

(iii) poređenje nivoa aktivnosti NF-κB u biološkom uzorku sa biološkim uzorkom podtipa limfoma ne-aktiviranih B ćelija;

pri čemu povećani nivo aktivnosti NF-κB u odnosu na podtip limfoma ne-aktiviranih B ćelija ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora pacijenata na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom.

[0099] Na primer, merenje aktivnosti NF-κB puta u biološkom uzorku sadrži merenje nivoa NF-κB u biološkom uzorku.

[0100] Ovde je takođe opisan postupak praćenja odgovora tumora na lečenje kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, koji sadrži:

(i) dobijanje biološkog uzorka od pacijenta;

(ii) merenje nivoa aktivnosti NF-κB u biološkom uzorku;

(iii) primenjivanje terapeutski efikasne količine 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše njegovih enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa na pacijenta;

2

(iv) dobijanje sekundarnog biološkog uzorka od pacijenta;

(v) merenje nivoa aktivnosti NF-κB u sekundarnom biološkom uzorku; i

(vi) poređenje nivoa aktivnosti NF-κB u prvom biološkom uzorku sa drugim biološkim uzorkom;

pri čemu smanjenje nivoa aktivnosti NF-κB u drugom biološkom uzorku u odnosu na prvi biološki uzorak ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora kod pacijenta.

[0101] Ovde je takođe opisan postupak praćenja usklađenosti pacijenta sa protokolom lečenja lekovima kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom koji sadrži:

(i) dobijanje biološkog uzorka od pacijenta;

(ii) merenje nivoa aktivnosti NF-κB u biološkom uzorku;

(iii) poređenje nivoa aktivnosti NF-κB u biološkom uzorku sa kontrolnim ne-tretiranim uzorkom;

pri čemu smanjenje nivoa aktivnosti NF-κB u biološkom tkivu u odnosu na kontrolu ukazuje na usklađenost pacijenta sa protokolom lečenja lekovima.

[0102] Na primer, ne-Hodgkin-ov limfom je difuzni B krupnoćelijski limfom.

[0103] Na primer, NF-κB aktivnost je merena enzimskom imunoadsorpcionom analizom.

[0104] Ovde je takođe opisan postupak predviđanja odgovora tumora na lečenje kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, koji sadrži:

(i) dobijanje biološkog uzorka od pacijenta;

(ii) kultivisanje ćelija iz biološkog uzorka;

(iii) prečišćavanje RNK iz kultivisanih ćelija; i

(iv) identifikaciju povećanja ekspresije gena udružene sa aktiviranim fenotipom B ćelija ne-Hodgkin-ovog limfoma u odnosu na kontrolu ne-aktiviranog fenotipa B ćelija ne-Hodgkin-ovog limfoma;

pri čemu povećanje ekspresije gena udružene sa aktiviranim fenotipom B ćelija ne-Hodgkinovog limfoma ukazuje na verovatnoću efikasnog odgovora tumora pacijenta na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom.

[0105] Na primer, povećana ekspresija je povećana za oko 1.5X, 2.0X, 3X, 5X ili više.

2

[0106] Na primer, gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija je odabran iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1.

[0107] Na primer, identifikacija ekspresije gena udruženog sa aktiviranim fenotipom B ćelija ne-Hodgkin-ovog limfoma je izvedena kvantitativnom PCR u realnom vremenu.

[0108] Ovde je takođe obezbeđen postupak za lečenje ili kontrolu ne-Hodgkin-ovog limfoma, koji sadrži:

(i) identifikaciju pacijenta koji ima ne-Hodgkin-ov limfom osetljiv na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom; i

(ii) primenjivanje na pacijentu terapeutski efikasne količine 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa.

[0109] U jednom primeru izvođenja, ne-Hodgkin-ov limfom je difuzni B krupnoćelijski limfom.

[0110] U drugom primeru izvođenja, ne-Hodgkin-ov limfom je aktivirani fenotip B ćelija.

[0111] U još jednom primeru izvođenja, difuzni B krupnoćelijski limfom se karakteriše ekspresijom jednog ili više biomarkera prekomerno eksprimiranih u RIVA, U2932, TMD8, OCI-Ly3 ili OCI-Ly10 ćelijskim linijama.

[0112] U drugom primeru izvođenja, difuzni B krupnoćelijski limfom se karakteriše ekspresijom jednog ili više biomarkera prekomerno eksprimiranih u RIVA, U2932, TMD8 ili OCI-Ly10 ćelijskim linijama.

[0113] Na primer, identifikacija pacijenta koji ima limfom osetljiv na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, sadrži karakterizaciju fenotipa limfoma pacijenta.

[0114] U nekim primerima izvođenja, fenotip limfoma se karakteriše kao podtip aktiviranih B ćelija.

[0115] U nekim primerima izvođenja, fenotip limfoma se karakteriše kao podtip aktiviranih B ćelija difuznog B krupnoćelijskog limfoma.

[0116] Na primer, identifikacija fenotipa limfoma sadrži dobijanje biološkog uzorka od pacijenata koji imaju limfom. Na primer, biološki uzorak je ćelijska kultura ili uzorak tkiva. Na

2

primer, biološki uzorak je uzorak tumorskih ćelija. Na primer, biološki uzorak je biopsija iz limfnih čvorova, biopsija koštane srži ili uzorak tumorskih ćelija periferne krvi. Na primer, biološki uzorak je uzorak krvi.

[0117] Na primer, identifikacija pacijenta koji ima ne-Hodgkin-ov limfom osetljiv na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, sadrži identifikaciju gena udruženog sa aktiviranim fenotipom B ćelija. Na primer, gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija je odabran iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1.

[0118] Na primer, identifikacija pacijenta koji ima ne-Hodgkin-ov limfom osetljiv na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom, sadrži merenje nivoa NF-κB aktivnosti kod pacijenta. Na primer, merenje nivoa aktivnosti NF-κB kod pacijenta sadrži merenje osnovnog nivoa aktivnosti NF-κB kod tumorskih ćelija dobijenih od pacijenta.

[0119] U drugom primeru izvođenja, difuzni B krupnoćelijski limfom se karakteriše jednim ili više od sledećeg:

(i) prekomernom ekspresijom SPIB, hematopoetske-specifične Ets familije transkripcionih faktora potrebnih za preživljavanje podtipa ćelija aktiviranih B ćelija;

(ii) višom konstitutivnom ekspresijom IRF4/MUM1 od GCB podtipa ćelija;

(iii) višom konstitutivnom ekspresijom FOXP1 ushodno regulisanom trizomijom 3;

(iv) višom konstitutivnom Blimp1, tj. PRDM1 ekspresijom; i

(v) višom konstitutivnom ekspresijom gena CARD11; i

(vi) povećanim nivoom NF-κB aktivnosti u odnosu na podtip DLBCL ćelija ne-aktiviranih B ćelija.

[0120] Dodatni prognostički faktori koji se mogu istovremeno koristiti sa ovim obezbeđenim ovde su prognostički faktori tereta bolesti (tumora), apsolutni broj limfocita (ALC), vreme od poslednje terapije rituksimabom za limfome, ili sve prethodno navedeno. Ovde je takođe opisan postupak odabiranja grupe pacijenata sa kancerom na osnovu nivoa CRBN ekspresije, ili nivoa DDB1, DDB2, IRF4 ili NF-κB ekspresije u kancerogenim ćelijama, u svrhu predviđanja kliničkog odgovora, praćenja kliničnog odgovora ili praćenja usklađenosti pacijenta sa doziranjem 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smešom njegovih enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, pri čemu su pacijenti sa kancerom odabrani od pacijenata sa multiplim mijelomom, ne-Hodgkin-ovim limfomom, difuznim B krupnoćelijskim limfomom, melanomom i solidnim tumorom.

[0121] Na primer, pacijenti sa kancerom su pacijenti sa multiplim mijelomom.

[0122] Na primer, pacijenti sa kancerom su pacijenti sa ne-Hodgkin-ovim limfomom.

[0123] Na primer, postupak odabira grupe pacijenata sa kancerom bazira se na nivou DDB1 ekspresije u kanceru.

[0124] Na primer, postupak odabira grupe pacijenata sa kancerom bazira se na nivou DDB2 ekspresije u kanceru.

[0125] Na primer, postupak odabira grupe pacijenata sa kancerom bazira se na nivou IRF4 ekspresije u kanceru.

[0126] Na primer, postupak odabira grupe pacijenata sa kancerom bazira se na nivou NF-κB ekspresije u kanceru.

[0127] Na primer, postupak sadrži odabiranje grupe pacijenata sa kancerom koje reaguju na 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf, na osnovu nivoa CRBN ekspresije, ili nivoa DDB1, DDB2, IRF4 ili NF-κB ekspresije u T ćelijama, B ćelijama ili plazma ćelijama pacijenta u svrhu predviđanja kliničkog odgovora, praćenja kliničkog odgovora, ili praćenja usklađenosti pacijenta sa doziranjem 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa.

[0128] Na primer, pacijenti sa kancerom su odabrani od pacijenata sa multiplim mijelomom, ne-Hodgkin-ovim limfomom, difuznim B krupnoćelijskim limfomom, melanomom i solidnim tumorom.

[0129] Ovde su takođe obezbeđeni postupci lečenja limfoma, ne-Hodgkin-ovog limfoma i multiplog mijeloma, koji rezultuju u poboljšavanju sveukupnog preživljavanja pacijenata. U nekim primerima izvođenja, poboljšavanje sveukupnog preživljavanja pacijenata se posmatra kod populacije pacijenata osetljivih na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. U nekim primerima izvođenja, populacija pacijenata osetljiva na lečenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju,

1

solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom se karakteriše jednim ili više biomarkera koji su obezbeđeni ovde.

[0130] U nekim primerima izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion za upotrebu u postupcima lečenja limfoma, ne-Hodgkin-ovog limfoma i multiplog mijeloma, koji rezultuju u preživljavanju bez bolesti pacijenata. U nekim primerima izvođenja, preživljavanje bez bolesti pacijenata se posmatra u populaciji pacijenata osetljivih na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. U nekim primerima izvođenja, populacija pacijenata osetljiva na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom se karakteriše jednim ili više biomarkera koji su obezbeđeni ovde.

[0131] U nekim primerima izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion za upotrebu u postupcima lečenja limfoma, ne-Hodgkin-ovog limfoma i multiplog mijeloma, koji rezultuju u poboljšavanju ciljane stope odgovora u populaciji pacijenata. U nekim primerima izvođenja, populacija pacijenata je osetljiva na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. U nekim primerima izvođenja, populacija pacijenata osetljiva na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom se karakteriše jednim ili više biomarkera koji su obezbeđeni ovde.

[0132] U nekim primerima izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion za upotrebu u postupcima lečenja limfoma, ne-limfoma, Hodgkin-ovog limfoma i multiplog mijeloma, koji rezultuju u poboljšavanju vremena progresije ili preživljavanju pacijenata bez progresije. U nekim primerima izvođenja, poboljšavanje vremena progresije ili preživljavanje pacijenata bez progresije se posmatra kod populacije pacijenata osetljive na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. U nekim primerima izvođenja, populacija pacijenata osetljiva na lečenje sa 3-(4-((4-

2

(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom njegovih enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom se karakteriše jednim ili više biomarkera koji su obezbeđeni ovde.

[0133] Ovde su je takođe opisani kompleti korisni za predviđanje verovatnoće efikasnog lečenja limfoma, ne-Hodgkin-ovog limfoma, multiplog mijeloma, leukemije, AML ili solidnog tumora, ili za praćenje efikasnosti tretmana sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Komplet sadrži čvrstu potporu, i sredstvo za detektovanje ekspresije biomarkera u biološkom uzorku. Takvi kompleti mogu sadržati, na primer, test-traku, membranu, čip, disk, traka za testiranje, filter, mikrosfere, predmetno staklo, ploče sa više bunarčića, ili optičko vlakno. Čvrsta potpora kompleta, može biti, na primer, plastika, silikon, metal, smola, staklo, membrana, čestica, talog, gel, polimer, ploča, sfera, polisaharid, kapilara, film, pločica ili predmetno staklo. Biološki uzorak može biti, na primer, ćelijska kultura, ćelijska linija, tkivo, oralno tkivo, gastrointestinalno tkivo, organ, organela, biološka tečnost, uzorak krvi, uzorak urina ili uzorak kože. Biološki uzorak može biti, na primer, biopsija limfnog čvora, biopsija koštane srži, ili uzorak tumorskih ćelija periferne krvi.

[0134] Na primer, komplet sadrži čvrstu potporu, nukleinske kiseline koje su u kontaktu sa potporom, gde su nukleinske kiseline komplementarne sa najmanje 20, 50, 100, 200, 350 ili više baza iRNK gena udruženog sa aktiviranim fenotipom B ćelija u NHL, i sredstvo za detekciju ekspresije iRNK u biološkom uzorku. Na primer gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija je odabran iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1.

[0135] Na primer, opisani su korisni kompleti za predviđanje verovatnoće efikasnog limfoma, ne-Hodgkin-ovog limfoma, multiplog mijeloma, leukemija, AML ili solidnih tumora lečenje ili praćenje efikasnosti lečenja sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom. Komplet sadrži čvrstu potporu i sredstvo za detektovanje ekspresije NF-κB u biološkom uzorku. Na primer, biološki uzorak je ćelijska kultura ili uzorak tkiva. Na primer, biološki uzorak je uzorak tumorskih ćelija. Na primer, biološki uzorak je biopsija limfnih čvorova, biopsija koštane srži, ili uzorak tumorskih ćelija periferne krvi. Na primer, biološki uzorak je uzorak krvi. Na primer, NHL je DLBCL.

[0136] Na primer, kompleti opisani ovde sadrže sredstvo za detekciju ekspresije biomarkera kvantitativnom PCR (QRT-PCR) u realnom vremenu, mikročipovima, protočnom citometrijom ili imunofluorescencijom. Na primer, ekspresija biomarkera je izmerena metodologijama na osnovu ELISA ili drugim sličnim postupcima poznatim u tehnici.

[0137] Dodatne tehnike ekspresije iRNK i proteina mogu se koristiti u vezi sa postupcima obezbeđenim ovde, npr. postupci CDNA hibridizacije i citometrijski niz kuglica.

[0138] Ovde je takođe opisan komplet za predviđanje odgovora tumora na lečenje sa 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom ili njegovim enantiomerom ili smešom enantiomera, ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju, solvatom, hidratom, ko-kristalom, klatratom ili polimorfom kod pacijenata sa ne-Hodgkin-ovim limfomom, koji sadrži:

(i) čvrstu potporu; i

(ii) sredstvo za detekciju ekspresije biomarkera aktiviranog fenotipa B ćelija ne-Hodgkinovog limfoma u biološkom uzorku.

[0139] Na primer, biomarker je NF-κB.

[0140] Na primer, biomarker je gen udružen sa aktiviranim fenotipom B ćelija i odabran je iz grupe koja se sastoji od IRF4/MUM1, FOXP1, SPIB, CARD11 i BLIMP/PDRM1.

[0141] U nekim primerima izvođenja, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, je primenjen u kombinaciji sa konvencionalnom terapijom korišćenom za lečenje, sprečavanje ili kontrolu kancera. Primeri ovakvih konvencionalnih terapija uključuju, ali se ne ograničavaju na operaciju, hemioterapiju, terapiju zračenjem, hormonalnu terapiju, biološku terapiju i imunoterapiju.

[0142] Ovde su takođe opisane farmaceutske kompozicije, oblici pojedinačne doze, režimi doziranja i kompleti koji sadrže 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf, i sekundarno, ili dodatno, aktivno sredstvo. Sekundarna aktivna sredstva uključuju specifične kombinacije ili „koktele“ lekova.

[0143] U nekim primerima izvođenja, lečenje ili kontrola limfoma obezbeđena ovde može se koristiti kod pacijenata koji nisu odgovorili na standardno lečenje. U jednom primeru izvođenja, limfom je relapsni, refraktorni ili otporan na konvencionalnu terapiju.

[0144] U nekim primerima izvođenja, lečenje ili kontrola limfoma obezbeđena ovde može se koristiti u lečenju „naive“ pacijenata tj. pacijenata koji još nisu primili tretman.

[0145] U određenim primerima izvođenja, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova

4

farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, je primenjen u kombinaciji ili alternaciji sa terapeutski efikasnom količinom jednog ili više dodatnih aktivnih sredstava. Sekundarna aktivna sredstva uključuju male molekule i velike molekule (npr. proteine i antitela) od kojih su primeri obezbeđeni ovde kao i matične ćelije. Postupci ili terapije koje se mogu koristiti u kombinaciji sa primenom jedinjenja obezbeđenog ovde uključuju, ali ne ograničava na operaciju, transfuziju krvi, imunoterapiju, biološku terapiju, terapiju zračenjem, i ostale terapije koje se ne zasnivaju na lekovima a koje se sada koriste za lečenje, sprečavanje ili kontrolu bolesti i stanja udruženih sa ili okarakterisanih neželjenom angiogenezom.

[0146] U jednom primeru izvođenja, dodatno aktivno sredstvo je odabrano iz grupe koja se sastoji od alkilujućeg sredstva, analoga adenozina, glukokortikosteroida, inhibitora kinaze, SYK inhibitora, PDE3 inhibitora, PDE7 inhibitora, doksorubicina, hlorambucila, vinkristina, bendamustina, forskolina, rituksimaba, ili njihova kombinacija.

[0147] U jednom primeru izvođenja, dodatno aktivno sredstvo je rituksimab. U drugom primeru izvođenja, dodatno aktivno sredstvo je prednizon.

[0148] U jednom primeru izvođenja, glukokortikosteroid je hidrokortizon ili deksametazon.

[0149] U jednom primeru izvođenja, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, je primenjen u količini od oko 0.1 do oko 100 mg po danu, oko 0.1 do oko 50 mg po danu, oko 0.1 do oko 25 mg po danu, 0.1 do oko 20 mg po danu, 0.1 do oko 15 mg po danu, oko 0.1 do oko 10 mg po danu, 0.1 do oko 7.5 mg po danu, oko 0.1 do oko 5 mg po danu, 0.1 do oko 4 mg po danu, 0.1 do oko 3 mg po danu, 0.1 do oko 2.5 mg po danu, 0.1 do oko 2 mg po danu, 0.1 do oko 1 mg po danu, 0.1 do oko 0.5 mg po danu, ili 0.1 do oko 0.2 mg po danu.

[0150] U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 0.1 do oko 100 mg po danu, oko 0.1 do oko 50 mg po danu, oko 0.1 do oko 25 mg po danu, 0.1 do oko 20 mg po danu, 0.1 do oko 15 mg po danu, oko 0.1 do oko 10 mg po danu, 0.1 do oko 7.5 mg po danu, oko 0.1 do oko 5 mg po danu, 0.1 do oko 4 mg po danu, 0.1 do oko 3 mg po danu, 0.1 do oko 2.5 mg po danu, 0.1 do oko 2 mg po danu, 0.1 do oko 1 mg po danu, 0.1 do oko 0.5 mg po danu, ili 0.1 do oko 0.2 mg po danu.

[0151] U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 0.1 do oko 100 mg po danu.

[0152] U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 0.1 do oko 25 mg po danu.

[0153] U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 0.1 do oko 5 mg po danu.

[0154] U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 0.1, 0.2, 0.5, 1, 2, 2.5, 3, 4, 5, 7.5, 10, 15, 20, 25, 50 ili 100 mg po danu. U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 0.1 mg po danu. U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 0.2 mg po danu. U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 1.0 mg po danu. U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen u količini od oko 5.0 mg po danu.

[0155] U jednom primeru izvođenja, (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion je primenjen dva puta dnevno.

[0156] Ovde su opisane farmaceutske kompozicije (npr. oblici pojedinačne doze) koji se mogu koristiti u postupcima otkrivenim ovde. Na primer, farmaceutske kompozicije sadrže 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smešu njegovih enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf, i sekundarno aktivno sredstvo.

[0157] U jednom primeru izvođenja, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf je primenjen oralno.

[0158] U jednom primeru izvođenja, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf je primenjen u kapsuli ili tableti.

[0159] U jednom primeru izvođenja, 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf je primenjen 21 dan nakon 7 dana pauze u ciklusu trajanja od 28 dana.

5.1 DEFINICIJE

[0160] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “subjekat” ili “pacijent” odnosi se na životinju, uključujući ali se ne ograničavajući na sisare, uključujući primate (npr. čoveka), kravu, ovcu, kozu, konja, psa, mačku, zeca, pacova ili miša. Termini “subjekat” i “pacijent” se ovde koriste naizmenično u odnosu, na primer, subjekta sisara, kao što je humani subjekt.

[0161] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termini “lečiti” ili “lečenje” i “tretman” odnosi se na iskorenjivanje ili ublažavanje bolesti ili poremećaja ili jednog ili više simptoma udruženih sa bolesti ili poremećajem. U nekim primerima izvođenja, termini se odnose na minimalizovanje širenja ili pogoršavanja bolesti ili poremećaja koji su rezultat primere jednog ili više profilaktičkih ili terapeutskih sredstava na pacijentu sa takvom bolesti ili poremećajem. U nekim primerima izvođenja, termini se odnose na primenu jedinjenja obezbeđenog ovde sa ili bez drugog dodatnog aktivnog sredstva, nakon pojave simptoma određene bolesti.

[0162] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termini “sprečiti” ili “koji sprečava” i “sprečavanje” odnosi se na sprečavanje pojave, vraćanja ili širenja bolesti ili poremećaja, ili jednog ili više njegovih simptoma. U određenim primerima izvođenja, termini se odnose na lečenje sa ili primenom jedinjenja obezbeđenog ovde sa ili bez drugog dodatnog aktivnog jedinjenja, pre pojave simptoma posebno kod pacijenata sa rizikom od bolesti ili poremećaja obezbeđenih ovde. Termini obuhvataju inhibiciju ili smanjenje simptoma određene bolesti. Pacijenti sa porodičnom istorijom bolesti posebno su kandidati za preventivne režime u određenim primerima izvođenja. Dodatno, pacijenti koji imaju istoriju simptoma koji se vraćaju su takođe potencijalni kandidati za sprečavanje. U vezi sa ovim, termin “sprečavanje” može se naizmenično koristiti sa terminom “profilaktičko lečenje”.

[0163] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termini “kontrolisati” ili “koji kontroliše” i “kontrolisanje” odnosi se na sprečavanje ili usporavanje progresije, širenje ili pogoršavanje bolesti ili poremećaja, jednog ili više njegovih simptoma. Često, blagotvorni efekti koje pacijenti izvlače iz profilaktičkog i/ili terapeutskog sredstva nisu rezultovali izlečenju bolesti ili poremećaja. U vezi sa ovim, termin “koji kontroliše” obuhvata lečenje pacijenta koji je bolovao od određene bolesti u pokušaju da spreči ili minimalizuje ponovnu pojavu bolesti, ili produžavajući vreme tokom kojeg su ostajali u remisiji.

[0164] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, “terapeutski efikasna količina” jedinjenja je količina dovoljna da obezbedi terapeutsku korist u lečenju ili kontrolisanju bolesti ili poremećaja bolesti ili poremećaja, ili da odloži ili minimalizuje jedan ili više simptoma udruženih sa bolesti ili poremećajem. Terapeutski efikasna količina jedinjenja znači količinu terapeutskog sredstva, samog ili u kombinaciji sa drugim terapijama, koje obezbeđuju terapeutsku korist u lečenju ili kontrolisanju bolesti ili poremećaja. Termin “terapeutski efikasna količina” može obuhvatiti količinu koja poboljšava sveukupno terapiju, smanjuje ili izbegava simptome ili uzroke bolesti ili poremećaja, ili pojačava terapeutsku efikasnost drugog terapeutskog sredstva.

[0165] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, “profilaktički efikasna količina” jedinjenja je količina dovoljna da spreči bolest ili poremećaj, ili spreči njihovo ponovno pojavljivanje. Profilaktička efikasna količina jedinjenja znači količinu terapeutskog sredstva, samog ili u kombinaciji sa drugim sredstvom, koji obezbeđuje profilaktičku korist u sprečavanju bolesti. Termin “profilaktički efikasna količina” može obuhvatiti količinu koja poboljšava sveukupnu profilaksu ili pojačava profilaktičku efikasnost drugog profilaktičkog sredstva.

[0166] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “farmaceutski prihvatljiv nosač”, “farmaceutski prihvatljiv ekscipijent”, “fiziološki prihvatljiv nosač” ili “fiziološki prihvatljiv ekscipijent” se odnosi na farmaceutski prihvatljiv materijal, kompoziciju, ili sredstvo kao što je tečni ili čvrsti punilac, razblaživač, ekscipijent, rastvarač, ili kapsulirani materijal. U jednom primeru izvođenja, svaka komponenta je “farmaceutski prihvatljiva” u smislu da je kompatibilna sa drugim sastojcima farmaceutske formulacije, i pogodna za upotrebu u kontaktu sa tkivom ili organom čoveka i životinje bez prekomerne toksičnosti, iritacije, alergijskih odgovora, imunogenosti, ili drugih problema ili komplikacija, srazmernih sa razumnim odnosom korist/rizik. Videti, Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 21st Edition; Lippincott Williams & Wilkins: Philadelphia, PA, 2005; Handbook of Pharmaceutical Excipients, 5th Edition; Rowe et al., Eds., The Pharmaceutical Press and the American Pharmaceutical Association: 2005; and Handbook of Pharmaceutical Additives, 3rd Edition; Ash and Ash Eds., Gower Publishing Company: 2007; Pharmaceutical Preformulation and Formulation, Gibson Ed., CRC Press LLC: Boca Raton, FL, 2004).

[0167] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “tumor” se odnosi rast i proliferaciju svih neoplastičnih ćelija, da li je maligna ili benigna, i sve pre kancerogene i kancerogene ćelije i tkiva. “Neoplastične”, kako je upotrebljeno ovde, odnosi se na bilo koju formu disregulacije ili neregulacije rasta ćelija, da li malignih ili benignih, koji rezultuju u abnormalnom rastu tkiva. Tako, “neoplastične ćelije” uključuju maligne i benigne ćelije koje imaju disregulaciju ili nemaju regulaciju rasta ćelija.

[0168] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “relapsni” odnosi se na situaciju gde subjekat ili sisar, koji je imao remisiju kancera nakon terapije ima povratak kancerogenih ćelija.

[0169] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “efektivan odgovor tumora pacijenta” odnosi se na bilo koje povećanje u terapeutskoj koristi za pacijenta. “Efektivan odgovor tumora pacijenta” može biti, na primer, 5%, 10%, 25%, 50%, ili 100% smanjenje u stopi progresije tumora. “Efektivan odgovor tumora pacijenta” može biti, na primer, 5%, 10%, 25%, 50%, ili 100% smanjenje u fizičkim simptomima kancera. “Efektivan odgovor tumora pacijenta” može biti, na primer, 5%, 10%, 25%, 50%, 100%, 200% ili više povećanje u odgovoru pacijenta, izmereno bilo kojim pogodnim sredstvom, kao što je genska ekspresija, brojanje ćelija, rezultati analize, itd.

[0170] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “verovatnoća” generalno se odnosi na povećanje verovatnoće događaja. Termin “verovatnoća” kada se koristi u odnosu na efikasnost odgovora tumora pacijenta, generalno se razmatra kao povećana verovatnoća da će se stopa napredovanja tumora ili rast tumorskih ćelija smanjiti. Termin “verovatnoća” kada se koristi u odnosu na efikasnost odgovora tumora pacijenta, može takođe generalno značiti povećanje indikatora, kao što je iRNK ili ekspresija proteina, što može da dokaže porast napretka u lečenju tumora.

[0171] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “predvideti” generalno se odnosi na unapred odrediti ili saopštiti. Kada se koristi “predvideti” za efikasnost lečenja kancera, na primer, termin “predvideti” može značiti da verovatnoća ishoda lečenja kancera može biti određena na samom početku, pre nego započne lečenje, ili pre nego što je period lečenja znatno napredovao.

[0172] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “praćenje” kako je upotrebljen ovde, generalno se odnosi na nadgledanje, nadzor, regulaciju, posmatranje, praćenje ili prismotru aktivnosti. Na primer, termin “praćenje efikasnosti jedinjenja” odnosi se na praćenje efikasnosti u lečenju kancera kod pacijenata ili u kulturi ćelija tumora. Slično, “praćenje”, kada se koristi u vezi sa usaglašenošću pacijenta, ili individualno ili u kliničkom ispitivanju, odnosi se na praćenje ili potvrđivanje da pacijent zapravo uzima imunomodulatorno jedinjenje koje se ispituje kako je propisano. Praćenje može biti izvršeno, na primer, praćenjem ekspresije iRNK ili proteinskih biomarkera.

[0173] Poboljšanje kod kancera ili bolesti povezanih sa kancerom može se karakterizovati kao kompletan ili delimični odgovor. “Kompletni odgovor” odnosi se na odsustvo klinički uočljive bolesti sa normalizacijom bilo koje prethodne abnormalne radiografske studije, koštane srži, i cerebrospinalne tečnosti (CSF) ili merenja abnormalnih monoklonalnih proteina. “Delimičan odgovor” odnosi se na najmanje oko 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, ili 90% smanjenja u svim izmerenim opterećenjima tumora (tj. broju malignih ćelija prisutnih u subjektu, ili izmerenom glavnom delu mase tumora ili kvantitetu abnormalnih monoklonalnih antitela) u odsustvu novih lezija. Termin “lečenje” se razmatra i u kompletnom i delimičnom odgovoru.

[0174] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “refraktorni ili otporan” odnosi se na okolnosti gde je subjekt ili sisar, čak posle invazivnog tretmana, imao zaostale ćelije kancera u njegovom telu.

[0175] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “otpornost na lekove” odnosi se na stanje gde bolest ne reaguje na lečenje sa lekom ili lekovima. Otpornost na lekove može biti ili suštinska, koji znači da bolest nikada nije odgovorila na lek ili lekove, ili može biti stečena koja znači da bolest prestaje da reaguje na lek ili lekove na koje je bolest ranije reagovala. U određenim primerima izvođenja, otpornost na lekove je suštinska. U određenim primerima izvođenja, otpornost na lekove je stečena.

[0176] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “osetljivost” i “osetljiv” kada se koristi u odnosu na lečenje sa jedinjenjem je relativni termin koji se odnosi na stepen efikasnosti jedinjenja u smanjivanju ili opadanju napretka tumora ili bolesti koja je lečena. Na primer, termin “povećanje osetljivosti” kada se koristi u odnosu na lečenje ćelije ili tumora koji je povezan sa jedinjenjem se odnosi na povećanje, najmanje 5% ili više, efikasnosti lečenja tumora.

[0177] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “eksprimiran” ili “ekspresija” kako je upotrebljen ovde odnosi se na transkripciju od gena da se dobije RNK molekul nukleinske kiseline najmanje komplementaran u delu regiona jednog od dva lanca nukleinske kiseline gena. Termin “eksprimiran” ili “ekspresija” kako je upotrebljen ovde takođe se odnosi na translaciju od RNK molekula da se dobije protein, polipeptid ili njihov deo.

[0178] iRNK koja je “ushodno regulisana” je generalno povećana tokom datog lečenja ili stanja. iRNK koja je “nishodno regulisana” se generalno odnosi na opadanje nivoa ekspresije iRNK u odgovoru na dato lečenje ili stanje. U nekim situacijama, iRNK nivo može ostati nepromenjen tokom lečenja ili stanja.

[0179] iRNK iz uzorka pacijenta može biti “ushodno regulisana” kada se leči sa imunomodulatornim jedinjenjem, kada se uporedi sa nelečenom kontrolom. Ova viša regulacija može biti, na primer, povećanje oko 5%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 90%, 100%, 200%, 300%, 500%, 1.000%, 5.000% ili više nivoa iRNK od uporedne kontrole.

[0180] Alternativno, iRNK može biti “nisko regulisana”, ili eksprimirana na nižem nivou u odgovoru na primenu određenog imunomodulatornog jedinjenja ili drugih sredstava. Smanjena regulacija iRNK može biti, na primer, prisutna na nivou oko 99%, 95%, 90%, 80%, 70%, 60%, 50%, 40%, 30%, 20%, 10%, 1% ili manje nivoa iRNK od uporedne kontrole.

[0181] Slično, nivo polipeptida ili biomarkera proteina iz uzorka pacijenta može se povećati kada se leči sa imunomodulatornim jedinjenjem, kada se uporedi sa nelečenom kontrolom. Ovo povećanje može biti oko 5%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 90%, 100%, 200%, 300%, 500%, 1.000%, 5.000% ili više nivoa proteina od uporedne kontrole.

[0182] Alternativno, nivo biomarkera proteina može opadati u odgovoru na primenu određenog imunomodulatornog jedinjenja ili drugih sredstava. Ovo opadanje može biti, na primer, prisutan

4

na nivou oko 99%, 95%, 90%, 80%, 70%, 60%, 50%, 40%, 30%, 20%, 10%, 1% ili manje nivoa proteina od uporedne kontrole.

[0183] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termini “određivanje”, “merenje”, “vrednovanje”, “procenjivanje” ili “analiziranje” kako su upotrebljeni ovde generalno se odnose na bilo koji oblik merenja, i uključuju određivanje da li je element prisutan ili ne. Ovi termini uključuju i kvantitativno i/ili kvalitativno određivanje. Procenjivanje može biti relativno ili apsolutno. “Procenjivanje prisustva” može uključiti određivanje količine nečega što je prisutno, kao i određivanje da li je prisutno ili odsutno.

[0184] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “farmaceutski prihvatljiva so” obuhvata netoksične kisele i bazne dodatne soli jedinjenja na koje se termin odnosi. Prihvatljive netoksične kisele dodate soli uključuju one isporučene iz organskih i neorganskih kiselina i baza poznatih u tehnici, koji uključuju, na primer, hlorovodoničnu kiselinu, hidrobromnu kiselinu, fosfornu kiselinu, sumpornu kiselinu, metansulfonsku kiselinu, sirćetnu kiselinu, vinsku kiselinu, mlečnu kiselinu, sukcinsku kiselinu, limunsku kiselinu, jabučnu kiselinu, maleinsku kiselinu, sorbinsku kiselinu, akonitinsku kiselinu, salicilnu kiselinu, ftalnu kiselinu, pamoinsku kiselinu, heptansku kiselinu, i slične.

[0185] Jedinjenja koja su kisele prirode su sposobna da formiraju soli sa različitim farmaceutski prihvatljivim bazama. Baze koje mogu da se koriste za pripremu farmaceutski prihvatljive baze dodatih soli kao kisele komponente su one koje formiraju dodatne netoksične baze soli, tj. soli koje obuhvataju farmaceutski prihvatljive katjone kao što su ali ne ograničavajući se na, soli alkalnih metala ili zemnoalkalnih metala i posebno soli kalcijuma, magnezijuma, natrijuma ili kalijuma. Pogodne organske baze uključuju, ali se ne ograničavaju na N,N dibenziletilendiamin, hloroprokain, hlorin, dietanolamin, etilendiamin, meglumain (N-metilglukamin), lizin i prokain.

[0186] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “solvat” znači jedinjenje obezbeđeno ovde ili njegovu so, koja dalje uključuje stehiometrijsku ili ne-stehiometrijsku količinu rastvarača vezanog nekovalentnim intermolekularnim silama. Gde je rastvarač voda, solvat je hidrat.

[0187] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “prolek” znači derivat jedinjenja koje može da hidrolizuje, oksidira ili na drugi način reaguje pod biološkim stanjima (in vitro ili in vivo) da bi se obezbedio jedinjenje. Primeri prolekova uključuju, ali se ne ograničavaju na, derivate jedinjenja Formule I obezbeđenog ovde koji sadrži biohidrolizujuće delove kao što su biohidrolizujući amidi, biohidrolizujući estri, biohidrolizujući karbamati, biohidrolizujući karbonati, biohidrolizujući ureidi i biohidrolizujući fosfatni analozi. Drugi primeri prolekova uključuju derivate jedinjenja Formule I obezbeđenog ovde koji sadrže: -NO, -NO2, -ONO ili -ONO2delove. Prolekovi se mogu pripremiti upotrebom takvih postupaka kao što je opisano u Burger-ova medicinska hemija i otkriće lekova, 172-178, 949-982 (Manfred E. Wolff ed., 5th ed.1995), i Dizajn prolekova (H. Bundgaard ed., Elselvier, New York 1985).

[0188] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termini “biohidrolizujući amid”, “biohidrolizujući estar”, “biohidrolizujući karbamat”, “biohidrolizujući karbonat”, “biohidrolizujući ureid” i “biohidrolizujući fosfat” znače amid, estar, karbamat, karbonat, ureid, odnosno fosfat jedinjenja koje ili: 1) ne ometa biološku aktivnost jedinjenja, ali tom jedinjenju može dati korisna svojstva in vivo kao što je usvajanje, trajanje akcije ili početak akcije; ili 2) je biološki neaktivan ali se konvertuje in vivo u biološki aktivno jedinjenje. Primeri biohidrolizujućih estara uključuju, ali se ne ograničavaju na, niže alkil estre, niže aciloksialkil estre (kao što je acetoksilmetil, acetoksietil, aminokarboniloksimetil, pivaloiloksimetil i pivaloiloksietil estri), laktonil estre (kao što je ftalidil i tioftalidil estri), niže alkoksiaciloksialkil estre (kao što je metoksikarbonil-oksimetil, etoksikarboniloksietil i izopropoksikarboniloksietil estri), alkoksialkil estre, holin estre, i acil amino alkil estre (kao što su acetamidometil estri). Primeri biohidrolizujućih amida uključuju, ali se ne ograničavaju na, niže alkil amide, αaminokiselinske amide, alkoksiacil amide i alkilaminoalkilkarbonil amide. Primeri biohidrolizujućih karbamida uključuju, ali se ne ograničavaju na, niže alkilamine, supstituisane etilendiamine, aminokiseline, hidroksialkilamine, heterociklične i heteroaromatične amine, i polietarske amine.

[0189] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “stereomerno čista” znači kompoziciju koja sadrži jednog stereoizomera jedinjenja i u suštini je bez drugih stereoizomera tog jedinjenja. Na primer, stereomerno čista kompozicija jedinjenja koje ima jedan hiralni centar biće u suštini bez suprotnih enantiomera jedinjenja. Stereomerno čista kompozicija jedinjenja koji ima dva hiralna centra biće u suštini bez drugih dijastereomera jedinjenja. U određenim primerima izvođenja stereomerno čisto jedinjenje sadrži više od oko 80% težine jednog stereoizomera jedinjenja i manje od oko 20% težine drugih stereoizomera jedinjenja, više od oko 90% težine jednog stereoizomera jedinjenja i manje od oko 10% težine drugih stereoizomera jedinjenja, više od oko 95% težine jednog stereoizomera jedinjenja i manje od oko 5% težine drugih stereoizomera jedinjenja, ili više od oko 97% težine jednog stereoizomera jedinjenja i manje od oko 3% težine drugih stereoizomera jedinjenja. Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “stereomerno obogaćen” znači kompoziciju koja sadrži više od oko 60% težine jednog stereoizomera jedinjenja, više od oko 70% težine, ili više od oko 80% težine jednog stereoizomera jedinjenja. Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “enantiomerno čista” znači stereomerno čistu kompoziciju jedinjenja koji ima jedan hiralni centar. Slično, termin “stereomerno obogaćen” znači stereomerno obogaćenu kompoziciju jedinjenja koji ima jedan hiralni centar.

[0190] Kako je upotrebljen ovde, i ako nije drugačije naznačeno, termin “oko” ili “približno” znači prihvatljivu grešku za određenu vrednost kako su odredili stručnjaci, što delom zavisi od toga kako je vrednost izmerena ili određena. U određenim primerima izvođenja, termin “oko” ili “približno” znači unutar 1, 2, 3 ili 4 standardne devijacije. U određenim primerima izvođenja, termin “oko” ili “približno” znači unutar 50%, 20%, 15%, 10%, 9%, 8%, 7%, 6%, 5%, 4%, 3%, 2%, 1%, 0.5% ili 0.05% date vrednosti ili opsega.

5.2 KRAJNJE TAČKE KLINIČKIH ISPITIVANJA ZA ODOBRAVANJE TERAPIJE KANCERA

[0191] “Sveukupno preživljavanje” se definiše kao vreme od randomizacije do smrti iz bilo kog razloga, i izmereno je u nameri da se pripadnici populacije leče. Sveukupno preživljavanje treba proceniti u randomiziranim kontrolisanim studijama. Može se smatrati da je prikazivanje statistički značajnog poboljšanja u sveukupnom preživljavanju klinički značajno ako je toksikološki profil prihvatljiv i često podržava odobrenje za nove lekove.

[0192] Nekoliko je krajnjih tačaka na osnovu procenjivanja tumora. Ove krajnje tačke uključuju preživljavanje bez simptoma bolesti (DFS), objektivnu stopu odgovora (ORR), vreme do progresije (TTP), preživljavanje bez progresije (PFS) i vreme do neuspeha lečenja (TTF). Kolekcija i analiza podataka na ovim vremenski zavisnim krajnjim tačkama su na osnovu indirektnog procenjivanja, kalkulacija i procena (npr. merenja tumora).

[0193] Generalno, “preživljavanje bez znakova bolesti” (DFS) se definiše kao vreme od randomizacije do ponovne pojave tumora ili smrti iz bilo kog razloga. Iako je sveukupno preživljavanje konvencionalna krajnja tačka za većinu pomoćnih podešavanja, DFS može biti važna krajnja tačka u situacijama gde preživljavanje može biti produženo, čineći krajnju tačku preživljavanja nepraktičnom. DFS može biti surogat za kliničku korist ili može obezbediti direktni dokaz kliničke koristi. Ovo određivanje se zasniva na veličini efekta, odnosu korist/rizik i podešavanja bolesti. Definicija DFS može biti komplikovana posebno kada se zabeleži smrt bez prethodne dokumentacije o progresiji tumora. Ovi događaji mogu biti ocenjeni kao recidivi bolesti ili kao cenzurisani događaji. Iako svi postupci za statističku analizu smrti imaju neka ograničenja, uzimajući u obzir sve smrti (smrti iz bilo kog razloga) kao recidive bolesti može se minimalizovati pristrasnost. DFS se može preceniti upotrebom ove definicije, posebno kod pacijenata koji umiru nakon dužeg perioda bez posmatranja. Pristrasnost se može uvesti ako se učestalost dugoročnih naknadnih pojavljivanja razlikuje između grupa ispitanika ili ako prekidi nisu slučajni zbog toksičnosti.

4

[0194] “Objektivna stopa odgovora” (ORR) se definiše kao udeo pacijenata sa smanjenom veličinom tumora za unapred određenu količinu tokom minimalnog vremenskog perioda. Trajanje odgovora obično se meri od vremena inicijalnog odgovora do dokumentovane progresije tumora. Generalno, FDA definiše ORR kao sumu delimičnih odgovora plus kompletni odgovori. Kada se definiše na ovaj način, ORR je direktna mera antitumorske aktivnosti leka, koji se može oceniti u studiji sa jednom granom. Ako je moguće trebalo bi koristiti standardizovane kriterijume za utvrđivanje odgovora. Različiti kriterijumi odgovora su smatrani odgovarajućim (npr., RECIST kriterijumi) (Therasse et al., (2000) J. Natl. Cancer Inst, 92: 205-16). Značaj ORR je procenjen njihovom veličinom i trajanjem i procentom kompletnih odgovora (ne zabeleženi dokaz tumora).

[0195] “Vreme za progresiju” (TTP) i “preživljavanje bez progresije ” (PFS) su služili kao primarne krajnje tačke za odobravanje leka. TTP se definiše kao vreme od randomizacije do ciljane progresije tumora; TTP ne uključuje smrti. PFS se definiše kao vreme od randomizacije do ciljane progresije tumora ili smrti. U poređenju sa TTP, PFS je preferirana regulatorna krajnja tačka. PFS uključuje smrti i tako može biti bolje korelisan sa sveukupnim preživljavanjem. PFS pretpostavlja da su smrti pacijenata nasumično povezane sa progresijom tumora. Međutim, u situacijama gde većina smrti nije povezana sa kancerom, TTP može biti prihvatljiva krajnja tačka.

[0196] Kao krajnja tačka za podršku odobravanju lekova, PFS može odražavati rast tumora i biti procenjeno pre određivanja koristi za preživljavanje. Njegovo određivanje nije poremećeno naknadnom terapijom. Za datu veličinu uzorka, veličina efekta na PFS može biti veća od efekta sveukupnog preživljavanja. Međutim, formalna validacija PFS kao surogata za preživljavanje mnogih različitih malignih tumora može biti teška. Podaci su nekada nedovoljni da dozvole robusnu procenu korelacije između efekata na preživljavanje i PFS. Ispitivanja kancera su često mala, i dokazane koristi preživljavanja od postojećih lekova su uglavnom skromne. Uloga PFS kao krajnje tačke je da podrži različita licencirana odobrenja u različitim postavkama kancera. Bilo da poboljšanje u PFS predstavlja direktnu kliničku korist ili surogat kliničku korist u zavisnosti od veličine efekta i rizika-koristi novog lečenja u poređenju sa dostupnim terapijama.

[0197] “Vreme do neuspeha lečenja” (TTF) se definiše kao složena krajnja tačka koja meri vreme od randomizacije do prekida lečenja iz bilo kog razloga, uključujući progresiju bolesti. Toksičnost lečenja ili smrt. TTF se ne preporučuje kao regulatorna krajnja tačka za odobravanje lekova. TTF ne adekvatno razlikuje efikasnost ovih dodatnih varijabli. Regulatorna krajnja tačka treba jasno da razlikuje efikasnost leka od toksičnosti, povlačenja pacijenta ili lekara, ili ne toleranciju pacijenta.

5.3 JEDINJENJE

[0198] Jedinjenje pogodno za upotrebu u postupcima obezbeđenim ovde je 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion, koje ima strukturu Formule I:

ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf.

[0199] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja I. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion hidrohlorid.

[0200] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion, koje ima strukturu Formule I-S:

[0201] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja I-S. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion hidrohlorid.

[0202] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je (R)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion, koje ima strukturu Formule I-R:

4

[0203] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja I-R. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje je (R)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion hidrohlorid.

[0204] Jedinjenje Formule I može se pripremiti prema postupcima opisanim u primerima obezbeđenim ovde ili kako je opisano u SAD objavljenoj prijavi br. US2011-0196150. Jedinjenje takođe može biti sintetisano prema drugim postupcima očiglednih stručnjacima zasnovanih na učenju ovde.

[0205] Jedinjenja obezbeđenja ovde primetno inhibiraju TNF-α, IL-1β i druge inflamatorne citokine u hPBMC stimuliranih sa LPS i celokupnoj krvi kod čoveka. TNF-α je inflamatorni citokin proizveden makrofagima i monocitima tokom akutne inflamacije. TNF-α je odgovoran za raznovrsni opseg signalnih događaja u ćelijama. TNF-α može imati patološku ulogu u kanceru. Bez teorijskih ograničavanja jedan od bioloških efekata koje ispoljavaju imunomodulatorni proteini obezbeđeni ovde je smanjenje sinteze TNF-α. Imunomodulatorni proteini obezbeđeni ovde pojačavaju degradaciju iRNK TNF-α. Jedinjenja obezbeđena ovde takođe potencijalno inhibiraju IL-1β i stimulišu IL-10 pod ovim uslovima.

[0206] Dalje, bez ograničavanja bilo kojom specijalno teorijom, jedinjenja obezbeđena ovde su jako udruženi stimulatori T ćelija i povećavaju proliferaciju ćelija na način koji zavisi od doze pod odgovarajućim uslovima.

[0207] U određenim primerima izvođenja, bez teorijskih ograničavanja, biološki efekti koje ispoljavaju imunomodulatorna jedinjenja obezbeđena ovde uključuju, ali se ne ograničavaju na, antiangiogene i imunomodulatorne efekte.

[0208] Jedinjenje formule I obezbeđeno ovde sadrži jedan hiralni centar, i može postojati kao smeša enantiomera npr. racemična smeša. Ovo otkriće obuhvata upotrebu stereomerno čistih formi takvog jedinjenja kao i upotrebu smeša tih formi. Na primer, smeše koje sadrže jednake ili nejednake količine enantiomera jedinjenja Formule I obezbeđenog ovde mogu se koristiti u postupcima i kompozicijama otkrivenim ovde. Ovi izomeri mogu se asimetrično sintetizovani ili razdvojiti korišćenjem standardnih tehnika kao što su hiralne kolone ili sredstva za hiralno razdvajanje. Videti, npr., Jacques, J., et al., Enantiomers, Racemates and Resolutions (Wiley-Interscience, New York, 1981); Wilen, S. H., et al., Tetrahedron 33:2725 (1977); Eliel, E. L.,

4

Stereochemistry of Carbon Compounds (McGraw-Hill, NY, 1962); and Wilen, S. H., Tables of Resolving Agents and Optical Resolutions p. 268 (E.L. Eliel, Ed., Univ. of Notre Dame Press, Notre Dame, IN, 1972).

[0209] Treba napomenuti da ako postoji neslaganje između prikazane strukture i datog imena strukture, prikazanoj strukturi treba pridati veću težinu. Dodatno, ako stereohemija strukture ili dela strukture nije označena, na primer, podebljano ili sa isprekidanim linijama, strukturu ili deo strukture treba tumačiti kao strukturu koja obuhvata sve stereoizomere.

5.4 SEKUNDARNA AKTIVNA SREDSTVA

[0210] Jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, mogu biti kombinovani sa jednim ili više drugih farmaceutski aktivnih jedinjenja („sekundarna aktivna sredstva“) u postupcima i kompozicijama obezbeđenim ovde. Veruje se da određene kombinacije deluju sinergistički u lečenju određenih tipova kancera, i određenih bolesti i stanja udruženih sa ili okarakterisani neželjenom angiogenezom. Jedinjenja obezbeđena ovde mogu takođe da deluju na ublažavanje neželjenih efekata udruženih sa određenim sekundarnim aktivnim agensima, i neka sekundarna aktivna sredstva mogu se koristiti za ublažavanje neželjenih efekata udruženih sa jedinjenjima obezbeđenim ovde.

[0211] Jedan ili više sekundarnih aktivnih sastojaka ili sredstava mogu se koristiti u postupcima i kompozicijama obezbeđenim ovde sa jedinjenjima obezbeđenim ovde. Sekundarna aktivna sredstva mogu biti veliki molekuli (npr. proteini) ili mali molekuli (npr. sintetički neorganski, organometalni ili organski molekuli).

[0212] Primeri velikih molekula aktivnih sredstava uključuju, ali se ne ograničavaju na, hematopoetske faktore rasta, citokine, i monoklonalna i poliklonalna antitela. U određenim primerima izvođenja, veliki molekuli aktivnih sastojaka su biološki molekuli, kao što su prirodno nastali ili veštački napravljeni proteini. Proteini koji su posebno korisni u ovom otkriću uključuju proteine koji stimulišu preživljavanje i/ili proliferaciju hematopoetskih prekursorskih ćelija i imunološki aktivnih poetičnih ćelija in vitro i in vivo. Drugi stimulišu podelu i diferencijaciju isporučenih eritroidnih progenitora u ćelijama in vitro i in vivo. Određeni proteini uključuju ali se ne ograničavaju na: interleukine, kao što je IL-2 (uključujući rekombinantni IL-II (“rIL2”) i kanaripoks IL-2), IL-10, IL-12 i IL-18; interferone, kao što je interferon alfa-2a, interferon alfa-2b, interferon alfa-n1, interferon alfa-n3, interferon beta-I a, i interferon gama-I b; GM-CF i GM-CSF; GC-CSF, BCG, antitela kancera i EPO.

4

[0213] Posebni proteini koji mogu biti korišćeni u postupcima i kompozicijama otkrića uključuju, ali se ne ograničavaju na: filgrastim, koji je prodat u Sjedinjenim Državama pod trgovačkim nazivom NEUPOGEN® (Amgen, Thousand Oaks, CA); sargramostim , koji je prodat u Sjedinjenim Državama pod trgovačkim nazivom LEUKINE® (Immunex, Scattle, WA); i rekombinantni EPO, koji je prodat u Sjedinjenim Državama pod trgovačkim nazivom EPGEN® (Amgen, Thousand Oaks, CA).

[0214] Inhibitori ActRII receptora ili inhibitori aktivin- ActRII mogu se koristiti u postupcima i kompozicijama obezbeđenim ovde. Inhibitori ActRII receptora uključuju ActRIIA inhibitore i ActRIIB inhibitore. Inhibitori ActRII receptora mogu biti polipeptidi koji sadrže domene ActRII za vezivanje aktivina. U nekim primerima izvođenja, domen za vezivanje aktivina koji sadrže polipeptidi su povezani sa Fc delom antitela (tj. stvoren je konjugat koji sadrži domen za vezivanje aktivina koji sadrži polipeptid ActRII receptora i Fc dela antitela). U nekim primerima izvođenja, domen za vezivanje aktivina je povezan sa Fc delom antitela preko povezivača, npr. peptidnog povezivača. Primeri takvih proteina koji nisu antitela odabrani za aktivin ili ActRIIA vezivanje i postupci za dizajn i odabir istih su pronađeni u WO/2002/088171, WO/2006/055689, WO/2002/032925, WO/2005/037989, US 2003/0133939 i US 2005/0238646. U jednom primeru izvođenja, inhibitor ActRII receptora je ACE-11. U drugom primeru izvođenja, inhibitor ActRII receptora je ACE-536.

[0215] Rekombinantne i mutirane forme GM-CSF mogu se pripremiti kako je opisano u SAD patentima broj 5,391,485; 5,393,870; i 5,229,496. Rekombinantne i mutirane forme G-CSF mogu se pripremiti kako je opisano u SAD patentima broj 4,810,643; 4,999,291; 5,528,823 i 5,580,755.

[0216] Ovo otkriće obuhvata upotrebu prirodnih, koji se pojavljuju u prirodi i rekombinantnih proteina. Ovo otkriće dalje obuhvata mutante i derivate (npr. modifikovane forme) proteina koji se prirodno pojavljuju koji pokazuju, in vivo, najmanje neke farmaceutske aktivnosti proteina na kojima su oni bazirani. Primeri mutanata uključuju, ali se ne ograničavaju na proteine koji imaju jedan ili više proteinskih ostataka koji se razlikuju od odgovarajućih ostataka u formama proteina koji se prirodno pojavljuju. Terminom “mutanti” takođe su obuhvaćeni proteini kojima nedostaju ugljenohidratni delovi normalno prisutni u njihovim formama koje se prirodno pojavljuju (npr. neglikozilirane forme). Primeri derivata uključuju, ali se ne ograničavaju na, pegilovane derivate i fuzione proteine kao što su proteini formirani fuzionisanjem IgG1 i IgG3 sa proteinom ili aktivnim delom proteina od interesa. Videti, npr., Penichet, M.L. and Morrison, S.L., J. Immunol. Methods 248:91-101 (2001).

[0217] Antitela koja se mogu koristiti u kombinaciji sa jedinjenjima obezbeđenim ovde uključuju monoklonalna i poliklonalna antitela. Primeri antitela uključuju, ali se ne ograničavaju

4

na, trastuzumab (HERCEPTIN®), rituksimab (RITUXAN®), bevacizumab (AVASTIN<TM>), pertuzumab (OMNITARG<TM>), tositumomab (BEXXAR®), edrekolomab (PANOREX®), panitumumab i G250. Jedinjenja obezbeđena ovde mogu se takođe kombinovati sa ili koristiti u kombinaciji sa antitelima protiv TNF-a.

[0218] Veliki molekuli aktivnih sredstava mogu se primeniti u formi vakcina protiv kancera. Na primer, vakcine koje luče ili izazivaju lučenje citokina kao što su IL-2, SCF, CXC14 (faktor trombocita 4), G-CSF i GM-CSF mogu se koristiti u postupcima, farmaceutskim kompozicijama, i kompletima otkrića. Videti, npr., Emens, L.A., et al., Curr. Opinion Mol. Ther. 3(1):77-84 (2001).

[0219] Sekundarna aktivna sredstva koja su mali molekuli takođe mogu biti korišćeni za ublažavanje negativnih efekata udruženih sa primenom jedinjenja obezbeđenih ovde. Međutim, kao i neki veliki molekuli, veruje se da su mnogi od njih sposobni da obezbede sinergistički efekat kada se primene sa (npr. pre, posle ili istovremeno) jedinjenjima obezbeđenim ovde. Primeri malih molekula sekundarnih aktivnih sredstava uključuju, ali se ne ograničavaju na, sredstva protiv kancera, antibiotike, imunosupresivna sredstva i steroide.

[0220] Primeri sredstava protiv kancera uključuju, ali se ne ograničavaju na: abraksan; ace-11; aktivicin; aklarubicin; akodazol hidrohlorid; akronin; adozelesin; aldesleukin; altretamin; ambomicin; ametantron acetat; amrubicin; amsakrin; anastrozol; antramicin; asparaginaze; asperlin; azacitidin; azetepa; azotomicin; batimastat; benzodepa; bikalutamid; bisantren hidrohlorid; bisnafid dimesilat; bizelesin; bleomicin sulfat; natrijum brehinar; bropirimin; busulfan; kaktinomicin; kalusteron; karacemid; karbetimer; karboplatin; karmustin; karubicin hidrohlorid; karzelesin; cedefingol; celekoksib (COX-2 inhibitor); hlorambucil; cirolemicin; cisplatin; kladribin; krisnatol mesilat; ciklofosfamid; citarabin; dakarbazin; daktinomicin; daunorubicin hidrohlorid; decitabin; deksormaplatin; dezaguanin; dezaguanin mesilat; diazikuon; docetaksel; doksorubicin; doksorubicin hidrohlorid; droloksifen; droloksifen citrate; dromostanolon propionat; duazomicin; edatreksat; eflornitin hidrohlorid; elsamitrucin; enloplatin; enpromat; epipropidin; epirubicin hidrohlorid; erbulozol; esorubicin hidrohlorid; estramustin; natrijum estramustin fosfat; etanidazol; etoposid; etoposid fosfat; etoprin; fadrozol hidrohlorid; fazarabin; fenretinid; floksuridin; fludarabin fosfat; fluorouracil; flurocitabin; foshidon; fostriecin natrijum; gemcitabin; gemcitabin hidrohlorid; herceptin; hidroksiurea; idarubicin hidrohlorid; ifosfamid; ilmofosin; iproplatin; irinotekan; irinotekan hidrohlorid; lanreotid acetat; lapatinib; letrozol; leuprolid acetat; liarozol hidrohlorid; lometreksol natrijum; lomustin; losoksantron hidrohlorid; masoprokol; maitansin; mehloretamin hidrohlorid; megestrol acetat; melengestrol acetat; melfalan; menogaril; merkaptopurin; metotreksat; metrotreksat natrijum; metoprin; meturedepa; mitindomid; mitokarcin; mitokromin; mitogilin; mitomalcin;

4

mitomicin; mitosper; mitotan; mitoksantron hidrohlorid; mikofenolna kiselina; nokodazol; nogalamicin; ormaplastin; oksisuran; paklitaksel; pegaspargaza; peliomicin; pentamustin; peplomicin sulfat; perfosfamid; pipobroman; piposulfan; piroksantron hidrohlorid; plicamicin; plomestan; porfimer natrijum; porfiromicin; prednimustin; prokarbazin hidrohlorid; puromicin; puromicin hidrohlorid; pirazofurin; riboprin; romidepsin; safingol; safingol hidrohlorid; semustin; simtrazen; sparfosat natrijum; sparsomicin; spirogermanium hidrohlorid; spiromustin; spiroplatin; lečenja matičnim ćelijama kao što je PDA-001; streptonigrin; streptozocin; sulofenur; talisomicin; tekogalan natrijum; taksoter; tegafur; teloksantron hidrohlorid; temoporfin; tenipozid; teroksiron; testolakton; tiamiprin; tioguanin; tiotepa;tiazofurin; tirapazamin; toremifen citrat; trestolon acetat; triciribin fosfat; trimetreksat; trimetreksat glukuronat; triptorelin; tubulozol hidrohlorid; uracil mustard; uredepa; vapreotid; verteporfin; vinblastin sulfat; vinkristin slfat; vindesin; vindesin sulfat; vinepidin slfat; vinglicinat sulfat; vinleurosin sulfat; vinorelbin tartrat; vinrosidin sulfat; vinzolidin sulfat; vorozol; zeniplatin; zinostatin; i zorubicin hidrohlorid.

[0221] Drugi lekovi protiv kancera uključuju, ali se ne ograničavaju na: 20-epi-1,25 dihidroksivitamin D3; 5-etiniluracil; abirateron; aklarubicin; acilfulven; adecipenol; adozelesin; aldesleukin; ALL-TK antagonisti; altretamin: ambamustin; amidoks; amifostin; aminolevulinska kiselina, amrubicin; amsakrin; anagrelid; anastrozol; andrografolid; inhibitori angiogeneze; antagonist D; antagonist G; antareliks; anti-dorzalirajući morphogenetički protein-1; antiandrogen, kancer prostate; antiestrogen; antineoplaston; besmisleni oligonukleotidi; afidikolin glicinat; modulatori gena apoptoze; regulatori apoptoze; apurinska kiselina; ara-CDP-DL-PTBA; arginin deaminaza; asulakrin; atamestan; atrimustin; aksinastatin 1; aksinastatin 2; aksinastatin 3; azasetron; azatoksin; azatirozin; detivati bakatin III; balanol; batimastat; BCR/ABL antagonisti; benzohlorini; benzoilstaurosporin; derivati beta laktama; beta-aletin; betaklamicin B; betulinska kiselina; b-FGF inhibitor; bikalutamid; bisantren; bisaziridinilspermin; bisnafid; bistraten A; bizelesin; breflat; bropirimin; budotitan; butionin sulfoksimin; kalcipotriol; kalfostin C; derivati kamptotekina; kapecitabin; karboksamid-aminotriazol; karboksiamidotriazol; CaRest M3; CARN 700; inhibitor izveden iz hrstavice; karzelesin; inhibitori kazein kinaze (ICOS); kastanospermin; cekropin B; cetroreliks; hlorni; hlorohinoksalin sulfonamid; cikaprost; cis-porfirin; kladribin; analozi klomifena; klotrimazol; kolismicin A; kolismicin B; kombretastatin A4; analog kombretastatina; konagenin; krambescidin 816; krisnatol; kriptoficin 8; derivari kriptoficina A; kuracin A; ciklopentantrahinoni; cikloplatam; cipemicin; citarabin okfosfat; citolitički faktor; citostatin; dakliksimab; decitabin; dehidrodidemnin B; deslorelin; deksametazon; deksifosfamid; deksrazoksan; deksverapamil; diazikvon; didemnin B; didoks; dietilnorspermin; dihidro-5-azacitidin; dihidrotaksol, 9-; dioksamicin; difenil spiromustin; docetaksel; dokosanol; dolasetron; doksifluridin; doksorubicin; droloksifen; dronabinol; duokarmicin SA; ebselen; ekomustin; edelfosin; edrekolomab; eflornitin; elemen; emitefur; epirubicin; epristerid; analog estramustina; agonisti estrogena; antagonisti estrogena; etanidazol; etoposid fosfat; eksemestan; fadrozol; fazarabin; fenretinid; filgrastim; finasterid; flavopiridol; flezelastin; fluasteron; fludarabin; fluorodaunorunicin hidrohlorid; forfenimeks; formestan; fostriecin; fotemustin; gadolinium teksafirin; galium nitrat; galocitabin; ganireliks; inhibitori želatinaze; gemcitabin; inhibitori glutationa; hepsulfam; heregulin; heksametilen bisacetamid; hipericin; ibandronska kiselina; idarubicin; idoksifen; idramanton; ilmofosin; ilomastat; imatinib (e.g., GLEEVEC®), imihimod; imunostimulatorni peptidi; inhibitori receptora faktora rasta-1 nalik insulinu; agonisti interferona; interferoni; interleukini; iobengan; iododoksorubicin; ipomeanol, 4-; iroplakt; irsogladin; izobengazol; izohomohalikondrin B; itasetron; jasplakinolid; kahalalide F; lamelarin-N triacetat; lanreotid; leinamicin; lenograstim; lentinan sulfat; leptolstatin; letrozol; faktor inhibicije leukemije; leukocit alfa interferon; leuprolid+estrogen+progesteron; leuprorelin; levamisol; liarozol; analog linearnog poliamina; lipofilni disaharidni peptid; lipofilna jedinjenja platine; lisoklinamid 7; lobaplatin; lombrikin; lometreksol; lonidamin; losoksantron; loksoribin; lurtotekan; lutetium teksafirin; lizofilin; litički peptidi; maitansin; manostatin A; marimastat; masoprokol; maspin; inhibitori matrilisina; inhibitori matriks metaloproteinaze; menogaril; merbaron; meterelin; metioninaza; metoklopramid; MIF inhibitor; mifepriston; miltefosin; mirimostim; mitoguazon; mitolaktol; analozi mitomicina; mitonafid; mitotoksin fibroblastni factor rasta-saporin; mitoksantron; mofaroten; molgramostim; Erbituks, humani horionski gonadotropin; monofosforil lipidni A+miobakterijski ćelijski zid sk; mopidamol; mustard antikancerogeno sredstvo; micaperoksid B; ekstrakt mikobacterijskog ćelijskog zida; miriaporon; N-acetildinalin; N-supstituisani benzamidi; nafarelin; nagrestip; nalokson+pentazocin; napavin; nafterpin; nartograstim; nedaplatin; nemorubicin; neridronska kiselina, nilutamid; nisamicin; modulatori azotnog oksida; nitroksid antioksidant; nitrulin; oblimersen (GENASENSE®); O<6>-benzilguanin; oktreotid; okicenon; oligonukleotidi; onapriston; ondansetron; ondansetron; oracin; oralni induktor citokina; ormaplatin; osateron; oksaliplatin; oksaunomicin; paklitaksel; analozi paklitaksela; derivati paklitaksela; palauamin; palmitoilrizoksin; pamidronska kiselina; panaksitriol; panomifen; parabaktin; pazeliptin; pegaspargaza; peldesin; natrijum pentosan polisulfat; pentostatin; pentrozol; perflubron; perfosfamid; perilil alkohol; fenazinomicin; fenilacetat; inhibitori fosfataze; picibanil; pilokarpin hidrohlorid; pirarubicin; piritreksim; placetin A; placetin B; inhibitor aktivatora plazminogena; platinum kompleks; platinum jedinjenja; platinum-triamin kompleks; porfimer natrijum; porfiromicin; prednizon; propil bisakridon; prostaglandin J2; inhibitori proteazoma; imunološki modulator zasnovan na proteinu A;

1

inhibitor protein kinaze C; inhibitori protein kinaze C, microalgal; inhibitori proteinske tirozin fosfataze; inhibitori purin nukleozid fosforilaze; purpurini; pirazoloakridin; konjugat piridoksiliranog hemoglobina polioksietilena; raf antagonisti; raltitreksed; ramosetron; inhibitori ras farnesil protein transferaze; ras inhibitori; ras-GAP inhibitor; demetiliran reteliptin; renium Re 186 etidronat; rizoksin; ribozimi; RII retinamid; rohitukin; romurtid; rohinimeks; rubiginon B1; ruboksil; safingol; saintopin; SarCNU; sarcofitol A; sargramostim; Sdi 1 mimetici; semustin; senescentni izvedeni inhibitor 1; smisleni oligonukleotidi; inhibitori signalne transdukcije; sizofiran; sobuzoksan; natrijum borokaptat; natrijum fenilacetat; solverol; protein koji vezuje somatomedin; sonermin; sparfozična kiselina; spicamicin D; spiromustin; splenopentin; spongistatin 1; svalamin; stipiamid; inhibitori stromelizina; sulfinozin; superaktivni antagonist vazoaktivnog peptide creva; suradista; suramin; swainsonin; talimustin; tamoksifen metiodid; tauromustin; tazaroten; tekogalan natrijum; tegafur; telurapirilium; inhibitori telomeraze; temoporfin; tenipozid; tetrahlorodekaoksid; tetrazomin; taliblastin; tiokoralin; trombopoietin; mimetik trombopoietina; timalfasin; agonist receptora timopoietina; timotrinan; tiroidni stimulišući hormone, tin etil etiopurpurin; tirapazamin; titanocen bihlorid; topsentin; toremifen; inhibitori translacije; tretinoin; triacetiluridin; triciribin; trimetreksat; triptorelin; tropisetron; turosterid; inhibitori tirozin kinaze; tirfostini; UBC inhibitori; ubenimeks; inhibitorni faktor rasta urogenitalnog sinusa; antagonisti receptora urokinaze; vapreotid; variolin B; velaresol; veramin; verdini; verteporfin; vinorelbin; vinksaltin; vitaksin; vorozol; zanoteron; zeniplatin; zilascorb; i zinostatin stimalamer.

[0222] U jednom primeru izvođenja, drugo aktivno sredstvo je inhibitor proteazoma. U jednom primeru izvođenja, inhibitor proteazoma je bortezomib, disulfiram, epigalokatehin-3-galat, salinosporamid A, karfilzomib, ONX 0912, CEP-18770 ili MLN 9708.

[0223] U jednom primeru izvođenja, sekundarno aktivno sredstvo je HDAC inhibitor. U jednom primeru izvođenja, HDAC inhibitor je vorinostat, romidepsin, panobinostat, valproinska kiselina, belinostat, mocetinostat, abeksinostat, entinostat, SB939, resminostat, givinostat, CUDC-101, AR-42, CHR-2845, CHR-3996, 4SC-202, CG200745, ACY-1215, sulforafan, kevetrin ili trihostatin A.

[0224] U jednom primeru izvođenja, sekundarno aktivno sredstvo je mitotički inhibitor. U jednom primeru izvođenja, mitotički inhibitor su taksani, vinka alkaloidi, ili kolhicini. U jednom primeru izvođenja, taksan je paklitaksel (Abraksan) ili docetaksel. U jednom primeru izvođenja, vinka alkaloid je vinblastin, vinkristin, vindesin ili vinorelbin.

[0225] Specifična sekundarna aktivna sredstva uključuju, ali se ne ograničavaju na, oblimersen (GENASENSE®), remikad, docetaksel, celekoksib, melfalan, deksametason (DECADRON®), steroidi, gemcitabin, cisplatinum, temozolomid, etoposid, ciklofosfamid, temodar, karboplatin,

2

prokarbazin, gliadel, tamoksifen, topotekan, metotreksat, ARISA®, taksol, taksoter, fluorouracil, leukovorin, irinotekan, kseloda, CPT-11, interferon alfa, pegilovan interferon alfa (npr. PEG INTRON-A) kapecitabin, cisplatin, tiotepa, fludarabin, karboplatin, lipozomalni daunorubicin, citarabin, doksetaksol, pacilitaksel, vinblastin, IL-2, GM-CSF, dakarbazin, vinorelbin, zoledronska kiselina, palmitronat, biaksin, busulfan, prednizon, bisfosfonat, arsenik trioksid, vinkristin, doksorubicin (DOXIL®), paklitaksel, ganciklovir, adriamicin, natrijum estramustin fosfat (EMCYT®), sulindak, i etopozid.

5.5 BIOMARKERI

[0226] Ovde su opisani postupci povezani sa upotrebom iRNK ili proteina kao biomarkera za utvrđivanje efikasnosti terapije za kancer. Nivoi iRNK ili proteina mogu se koristiti za određivanje da li će određeno sredstvo verovatno biti uspešno u lečenju specifičnog tipa kancera npr. ne-Hodgkin-ovog limfoma.

[0227] Biološki marker ili “biomarker” je supstanca čija detekcija ukazuje na određeno biološko stanje, kao što je, na primer, prisustvo kancera. Na primer, biomarkeri mogu ili biti određivani individualno, ili se nekoliko biomarkera može meriti istovremeno.

[0228] Na primer, “biomarker” ukazuje na promenu u nivou iRNK ekspresije koja može da korelira sa rizikom ili progresijom bolesti, ili sa podložnosti bolesti za dato lečenje. Na primer, biomarker je nukleinska kiselina kao što je iRNK ili cDNK.

[0229] Na primer, biomarker ukazuje na promenu u nivou ekspresije polipeptida ili proteina koji može da korelira sa rizikom, podložnošću lečenju, ili progresijom bolesti. Ne primer, biomarker može biti polipeptid ili protein ili njegov fragment. Relativni nivo specifičnih proteina može se odrediti postupcima koji su poznati u tehnici. Na primer, mogu se koristiti postupci na osnovu antitela, kao što je imunoblot, enzimska imunoadsorpciona analiza (ELISA) ili drugi postupci.

POSTUPCI LEČENJA I SPREČAVANJA

[0230] U jednom primeru izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom za upotrebu u postupku za lečenje i sprečavanje kancera, pri čemu je kancer mijelom ili limfom, koji sadrži primenjivanje na pacijenta jedinjenja obezbeđenog ovde npr. jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa.

[0231] U drugom primeru izvođenja, ovde je obezbeđen postupak kontrole kancera, koji sadrži primenjivanje na pacijentu jedinjenja obezbeđenog ovde, npr. jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa. Ovde su obezbeđeni postupci lečenja ili kontrole limfoma, posebno ne-Hodgkin-ovog limfoma. U nekim primerima izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom za upotrebu u postupcima za lečenje ili kontrolu ne-Hodgkin-ovog limfoma (NHL) uključujući, ali ne ograničavajući se na, difuzni B krupnoćelijski limfom (DLBCL), uključujući prognostičke faktore.

[0232] Ovde je takođe obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom za upotrebu u postupcima lečenja pacijenata koji su prethodno lečeni od kancera ali nisu odgovorili na standardne terapije kao i na one koji se prethodno nisu lečili od kancera. Pronalazak takođe obuhvata lečenje pacijenata bez obzira na godine pacijenata, iako su neke bolesti ili poremećaji dosta češći u određenim starosnim grupama. Pronalazak dalje obuhvata lečenje pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji u pokušaju da leče bolest ili stanje o kome je reč kao i pacijente koji nisu. Zbog toga što pacijenti sa kancerom imaju heterogene kliničke manifestacije i variraju klinički ishodi, dati tretman pacijentu može da varira u zavisnosti od njene/njegove prognoze. Stručnjak kliničar lako će odrediti bez nepotrebnog eksperimentisanja specifičnim sekundarnim sredstvima, tipove operacije, i tipove standardnih terapija koje se ne baziraju na lekovima koji mogu biti efikasno korišćeni za lečenje individualnih pacijenata sa kancerom.

[0233] Kako je upotrebljen ovde, termin “kancer” uključuje ali se ne ograničava na, čvrste tumore i tumora nastalih u krvi. Termin “kancer” odnosi se na bolest tkiva kože, organa, krvi i krvnih sudova, uključujući ali se ne ograničavajući na kancer bešike, kostiju, krvi, mozga, dojke, grlića materice, grudi, debelog creva, endometrijuma, jednjaka, oka, glave, bubrega, jetre, limfnih čvorova, pluća, usta, vrata, jajnika, pankreasa, prostate, rektuma, stomaka, testisa, grla i materice. Specifični kanceri uključuju, ali se ne ograničavaju na, uznapredovalu malignu bolest, amiloidoza, neuroblastom, meningiom, hemangiopericitom, višestruke metastaze mozga, multiformni glioblastom, glioblastom, gliom moždanog stabla, maligni tumor mozga sa lošom prognozom, maligni gliom, ponavljajući maligni gliom, anaplastični astocitom, anaplastični olidodendrogliom, neuroendokrini tumor, rektalni adenokancer, Dukesov kolorektalni kancer stadijuma C i D, neresektabilni kolorektalni kancer, metastatski hepatocelularni kancer, Kaposijev sarkom, kariotipske akutne mijeloidne leukemije, Hodgkin-ov limfom, ne-Hodgkin-ov limfom, kožni limfomi T ćelija, kožni limfomi B ćelija, difuzni B krupnoćelijski limfom, folikularni limfom niskog stepena, maligni melanom, maligni mezoteliom, sindrom maligne pleuralne efuzije mezotelioma, peritonealni kancer, papilarni serozni kancer, ginekološki sarkom, sarkom mekih tkiva, sklerodermija, kutanozni vaskulitis, histiocitoza Langerhansovih

4

ćelija, leiomiosarkom, progresivna osificirajuća fibrodisplazija, hormon-refraktorni kancer prostate, resektovani sarkom mekih tkiva visokog rizika, neopoziv hepatocelularni kancer, Waldenstrom-ova makroglobulinemija, tinjajući mijelom, indolentni mijelom, kancer jajovoda, kancer prostate androgen-nezavisan, ne-metastatski kancer prostate IV stadijuma zavisan od androgena, kancer prostate hormone-neosetljiv, kancer prostate hemioterapija-neosetljiv, papilarni kancer štitne žlezde, folikularni kancer štitne žlezde, medularni kancer štitne žlezde i leiomiom.

[0234] U određenim primerima izvođenja, kancer je tumor koji je nastao u krvi. U određenim primerima izvođenja, tumor koji je nastao u krvi je metastazirao. U određenim primerima izvođenja, tumor koji je nastao u krvi je otporan na lekove. Kancer koji je nastao u krvi je mijelom ili limfom.

[0235] Na primer, kancer je čvrsti tumor. Na primer, čvrsti tumor je metastazirao. Na primer, čvrsti tumor je otporan na lekove. Na primer, čvrsti tumor je hepatocelularni kancer, kancer prostate, kancer jajnika ili glioblastom.

[0236] Ovde su takođe opisani postupci lečenja, sprečavanja i/ili kontrole bolesti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Ovde su takođe opisani postupci lečenja, sprečavanja i/ili kontrole kancera kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Ovde su takođe opisani postupci obezbeđivanja odgovarajućih prilagođavanja doze za pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega usled, ali ne ograničavajući se na, bolest, godine, ili druge faktore pacijenta.

[0237] U određenim primerima izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom za upotrebu u postupcima lečenja ili kontrole relapsnog/refraktornog multiplog mijeloma kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili njegovim simptomom, koji sadrže primenjivanje terapeutski efektivne količine jedinjenja Formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, stereoizomera, tautomera ili njegove racemične smeše kod pacijenata koji imaju relapsni/refraktorni multipli mijelom sa oštećenjem funkcije bubrega. U jednom primeru izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom za upotrebu u postupcima lečenja, sprečavanja i/ili kontrole relapsnog/refraktornog multiplog mijeloma kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili njegovim simptomom, koji sadrži primenjivanje terapeutski efikasne količine (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli kod pacijenata koji imaju relapsni/refraktorni multipli mijelom sa oštećenjem funkcije bubrega.

[0238] Ovde su takođe opisani postupci sprečavanja relapsnog/refraktornog multiplog mijeloma kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili njegovim simptomom, koji sadrže primenjivanje efikasne količine jedinjenja Formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, stereoizomera, tautomera ili njegove racemične smeše kod pacijenata koji su u riziku da imaju relapsni/refraktorni multipli mijelom sa oštećenjem funkcije bubrega. Na primer, ovde su postupci sprečavanja relapsnog/refraktornog multiplog mijeloma kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili njegovim simptomom, koji sadrže primenjivanje efikasne količine (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegove farmaceutski prihvatljive soli kod pacijenata koji su u riziku da ima relapsni/refraktorni multipli mijelom sa oštećenjem funkcije bubrega.

[0239] U određenim primerima izvođenja, ovde je obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion za upotrebu u postupcima lečenja, sprečavanja i/ili kontrole relapsnog/refraktornog multiplog mijeloma kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

[0240] U određenim primerima izvođenja, terapeutski ili profilaktički efikasna količina jedinjenja je od oko 0.005 do oko 1000 mg dnevno, od oko 0.01 do oko 500 mg dnevno, od oko 0.01 do oko 250 mg dnevno, od oko 0.01 do oko 100 mg dnevno, od oko 0.1 do oko 100 mg dnevno, od oko 0.5 do oko 100 mg dnevno, od oko 1 do oko 100 mg dnevno, od oko 0.01 do oko 50 mg dnevno, od oko 0.1 do oko 50 mg dnevno, od oko 0.5 do oko 50 mg dnevno, od oko 1 do oko 50 mg dnevno, od oko 0.02 do oko 25 mg dnevno, ili od oko 0.05 do oko 10 mg dnevno.

[0241] U određenom primeru izvođenja, terapeutski ili profilaktički efikasna količina jedinjenja je od oko 0.005 do oko 1000 mg dnevno, od oko 0.01 do oko 500 mg dnevno, od oko 0.01 do oko 250 mg dnevno, od oko 0.01 do oko 100 mg dnevno, od oko 0.1 do oko 100 mg dnevno, od oko 0.5 do oko 100 mg dnevno, od oko 1 do oko 100 mg dnevno, od oko 0.01 do oko 50 mg dnevno, od oko 0.1 do oko 50 mg dnevno, od oko 0.5 do oko 50 mg dnevno, od oko 1 do oko 50 mg dnevno, od oko 0.02 do oko 25 mg dnevno, ili od oko 0.05 do oko 10 mg svaki drugi dan.

[0242] U određenim primerima izvođenja, terapeutski ili profilaktički efikasna količina je oko 0.1, oko 0.2, oko 0.5, oko 1, oko 2, oko 5, oko 10, oko 15, oko 20, oko 25, oko 30, oko 40, oko 45, oko 50, oko 60, oko 70, oko 80, oko 90, oko 100, ili oko 150 mg dnevno.

[0243] U jednom primeru izvođenja, preporučen opseg dnevne doze jedinjenja Formule I, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, za stanja opisana ovde nalaze se u opsegu od oko 0.5 mg do oko 50 mg dnevno, poželjnije se daje kao pojedinačna dnevna doza, ili se doze podele tokom dana. U nekim primerima izvođenja, opsezi doziranja su od oko 1 mg do oko 50 mg dnevno. U drugim primerima izvođenja, opsezi doziranja su od oko 0.5 mg do oko 5 mg dnevno. Specifične dnevne doze uključuju 0.1, 0.2, 0.5, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49 ili 50 mg dnevno.

[0244] U specifičnom primeru izvođenja, preporučene početne doze mogu biti 0.5, 1, 2, 3, 4, 5, 10, 15, 20, 25 ili 50 mg dnevno. U drugom primeru izvođenja, preporučene početne doze mogu biti 0.5, 1, 2, 3, 4 ili 5 mg dnevno. Doze mogu eskalirati do 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45 ili 50 mg/dan. U specifičnom primeru izvođenja, jedinjenje se može primenjivati u količini od oko 25 mg/dan za pacijente sa NHL (npr. DLBCL). U određenom primeru izvođenja, jedinjenje se može primenjivati u količini od oko 10 mg/dan za pacijente sa NHL (npr. DLBCL).

[0245] U određenom primeru izvođenja, terapeutski ili profilaktički efikasna količina je od oko 0.001 do oko 100 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 50 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 25 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 10 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 9 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 8 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 7 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 6 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 5 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 4 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 3 mg/kg/dan, od oko 0.01 do oko 2 mg/kg/dan, ili od oko 0.01 do oko 1 mg/kg/dan.

[0246] Primenjivana doza se takođe može izraziti u drugim jedinicama ne samo u mg/kg/dan. Na primer, doze za parenteralnu primenu mogu se izraziti kao mg/m<2>/dan. Stručnjak u tehnici će lako znati da konvertuje doze mg/kg/dan u mg/m<2>/dan do date ili visine ili težine subjekta ili oboje (videti, www.fda.gov/cder/cancer/animalframe.htm). Na primer, doza 1 mg/kg/dan za čoveka od 65kg je otprilike jednaka 38 mg/m<2>/dan.

[0247] U određenim primerima izvođenja, količina promenjenog jedinjenja dovoljna da obezbedi koncentraciju jedinjenja u plazmi u stabilnom stanju, je u rasponu od oko 0.001 do oko 500 µM, oko 0.002 do oko 200 µM, oko 0.005 do oko 100 µM, oko 0.01 do oko 50 µM, od oko 1 do oko 50 µM, oko 0.02 do oko 25 µM, od oko 0.05 do oko 20 µM, od oko 0.1 do oko 20 µM, od oko 0.5 do oko 20 µM ili od oko 1 do oko 20 µM.

[0248] U određenim primerima izvođenja, količina promenjenog jedinjenja dovoljna da obezbedi koncentraciju jedinjenja u plazmi u stabilnom stanju, je u rasponu od oko 5 do oko 100 nM, oko 5 do oko 50 nM, oko 10 do oko 100 nM, oko 10 do oko 50 nM ili od oko 50 do oko 100 nM.

[0249] Kako je upotrebljen ovde, termin “plazma u stabilnom stanju” je koncentracija koja se dostiže posle perioda primene jedinjenja obezbeđenog ovde, npr. jedinjenja Formule I, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa. Jednom kada se postigne stabilno stanje, postoje manji vrhovi i uvale na vremenski zavisnoj krivi koncentracije plazme jedinjenja.

[0250] U određenim primerima izvođenja, količina promenjenog jedinjenja dovoljna da obezbedi maksimalnu koncentraciju plazme (koncentraciju vrha) jedinjenja, je u rasponu od oko 0.001 do oko 500 µM, oko 0.002 do oko 200 µM, oko 0.005 do oko 100 µM, oko 0.01 do oko 50 µM, od oko 1 do oko 50 µM, oko 0.02 do oko 25 µM, od oko 0.05 do oko 20 µM, od oko 0.1 do oko 20 µM, od oko 0.5 do oko 20 µM ili od oko 1 do oko 20 µM.

[0251] U određenim primerima izvođenja, količina promenjenog jedinjenja dovoljna da obezbedi minimalnu koncentraciju plazme (koncentraciju uvale) jedinjenja, je u rasponu od oko 0.001 do oko 500 µM, oko 0.002 do oko 200 µM, oko 0.005 do oko 100 µM, oko 0.01 do oko 50 µM, od oko 1 do oko 50 µM, oko 0.01 do oko 25 µM, od oko 0.01 do oko 20 µM, od oko 0.02 do oko 20 µM, od oko 0.02 do oko 20 µM ili od oko 0.01 do oko 20 µM.

[0252] U određenim primerima izvođenja, količina promenjenog jedinjenja dovoljna da obezbedi površinu ispod krive (AUC) jedinjenja, je u rasponu od oko 100 do oko 100000 ng*hr/mL, od oko 1 000 do oko 50000 ng*hr/mL, od oko 5000 do oko 25 000 ng*hr/mL, od oko 5000 do oko 10000 ng*hr/mL.

[0253] U određenim primerima izvođenja, pacijent kojeg treba lečiti sa jednim od postupaka obezbeđenim ovde nije lečen sa terapijom protiv kancera pre primene jedinjenja Formule I, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa. U određenim primerima izvođenja, pacijent kojeg treba lečiti sa jednim od postupaka obezbeđenim ovde lečen je terapijom protiv kancera pre primene jedinjenja Formule I, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa. U određenim primerima izvođenja, pacijent kojeg treba lečiti sa jednim od postupaka obezbeđenim ovde razvio je otpornost na lekove u terapiji protiv kancera.

[0254] Postupci obezbeđeni ovde obuhvataju lečenje pacijenta bez obzira na godine pacijenta, iako se neke bolesti ili poremećaji češće javljaju u određenoj starosnoj grupi. Dalje je ovde obezbeđen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dionom za upotrebu u postupku za lečenje pacijenta koji je bio podvrgnut operaciji u pokušaju da leči bolest ili stanje o kome se radi, kao i one pacijente koji nisu operisani. Zbog toga što pacijenti sa kancerom imaju heterogene kliničke manifestacije i što klinički ishodi variraju, dati tretman pacijentu može da varira u zavisnosti od njene/njegove prognoze. Stručnjak kliničar lako će odrediti bez nepotrebnog eksperimentisanja specifičnim sekundarnim sredstvima, tipove operacije, i tipove standardnih terapija koje se ne baziraju na lekovima koji mogu biti efikasno korišćeni za lečenje individualnih pacijenata sa kancerom.

[0255] U zavisnosti od bolesti koja treba da se leči i stanja subjekta, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf mogu biti primenjeni oralnim, parentalnim (npr. intramuskularno, intraperitonealno, intravenozno, CIV, intracisternalnim ubrizgavanjem ili infuzijom, potkožnim ubrizgavanjem, ili implantom), inhalacijom, nazalnim, vaginalnim, rektalnim, sublingvalnim ili u određenom delu tela (npr. transdermalno ili lokalno) načinom primene. Jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf mogu biti stvoreni, zasebno ili zajedno, u pogodnoj jedinici doze sa farmaceutski prihvatljivim ekscipijentima, nosačima, adjuvansima i odgovarajućim sredstvima za svaki način primene.

[0256] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje oralno. U drugom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, kokristal, klatrat ili polimorf se primenjuje parenteralno. U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje intravenozno.

[0257] Jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf može se isporučiti kao pojedinačna doza kao što je npr. pojedinačnim bolus injekcijama, ili oralnim tabletama ili pilulama; ili tokom vremena kao što je kontinuirana infuzija tokom vremena ili podeljene bolus doze tokom vremena. Jedinjenje se može primenjivati u više navrata ako je neophodno, na primer, dok se kod pacijenta ne postigne stabilna bolest ili regresija, ili dok pacijent ne iskusi progresiju bolesti ili neprihvatljivu toksičnost. Na primer, stabilna bolest za čvrste tumore generalno znači da se okomit prečnik izmerenih lezija nije povećao za 25% ili više od poslednjeg merenja. Kriterijumi procene odgovora kod čvrstih tumora (RECIST) Guidelines, Journal of the National Cancer Institute 92(3): 205-216 (2000). Stabilne bolesti ili njihovo odsustvo se određuju postupcima poznatim u tehnici kao što je procena simptoma pacijenta, medicinski pregled, vizualizacija tumora koji je snimljen pomoću X-zraka, CAT, PET ili MRI skeniranja ili drugi uobičajeno prihvaćeni modaliteti procene.

[0258] Jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf može je primenjivati jedanput dnevno (QD), ili se podeliti u više doza tokom dana kao što je dva puta dnevno (BID), tri puta dnevno (TID), i četiri puta dnevno (QID). Dodatno, primena može biti kontinuirana (tj. svakodnevno uzastopno ili svaki dan), naizmenična, npr. u ciklusima (tj. uključujući dane, nedelje ili mesece pauze bez lekova). Kako je upotrebljen ovde, termin „dnevno“ treba da znači da terapeutsko jedinjenje, kao što je jedinjenje Formule I, je primenjeno jedanput ili više od jedanput svakog dana, na primer tokom perioda vremena. Termin „kontinuirano“ treba da znači da se terapeutsko jedinjenje, kao što je jedinjenje Formule I, primenjuje dnevno neprekidno u periodu od najmanje 10 dana do 52 nedelje. Termin „naizmeničan“ ili „naizmenično“ kako je upotrebljen ovde treba da znači zaustavljanje ili početak ili redovnih ili neredovnih intervala. Na primer, naizmenična primena jedinjenja Formule I se primenjuje jedan do šest dana nedeljno, primenom u ciklusima (npr. dnevna primena dve do osam uzastopnih nedelja, onda sledi period odmora bez primene do jedne nedelje), ili primenjivanjem alternativnim danima. Termin „u ciklusima“ kako je upotrebljen ovde treba da znači da se terapeutsko jedinjenje, kao što je jedinjenje Formule I, primenjuje dnevno ili kontinuirano sa periodom odmora.

[0259] U nekim primerima izvođenja, učestalost primene je u opsegu oko dnevne doze do oko mesečne doze. U određenim primerima izvođenja, primena je jednom dnevno, dva puta na dan, tri puta na dan, četiri puta na dan, jednom svaki drugi dan, dva puta nedeljno, jednom svake nedelje, jednom svake dve nedelje, jednom svake tri nedelje, jednom svake četiri nedelje. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje jednom dnevno. U drugom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje dva puta dnevno. U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje tri puta dnevno. U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje četiri puta dnevno.

[0260] U određenim primerima izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje jednom dnevno od jednog dana do šest meseci, od jedne nedelje do tri meseca, od jedne nedelje do četiri nedelje, od jedne nedelje do tri nedelje, ili od jedne nedelje do dve nedelje. U određenim primerima izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so ili rastvor se primenjuju jednom dnevno tokom jedne nedelje, dve nedelje, tri nedelje ili četiri nedelje. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, kokristal, klatrat ili polimorf se primenjuje jednom dnevno tokom jedne nedelje. U drugom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje jednom dnevno tokom dve nedelje. U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, kokristal, klatrat ili polimorf se primenjuje jednom dnevno tokom tri nedelje. U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje jednom dnevno tokom četiri nedelje.

5.6.1 Kombinovana terapija sa sekundarnim aktivnim sredstvom

[0261] Jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, takođe se mogu kombinovati ili koristiti u kombinaciji sa drugim terapeutskim sredstvima korisnim u lečenju i/ili sprečavanju kancera opisanog ovde.

[0262] U jednom primeru izvođenja, ovde je obezbeđen postupak lečenja, sprečavanja ili kontrole kancera, pri čemu je kancer mijelom ili limfom, koji sadrži primenjivanje na pacijentu (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, u kombinaciji sa jednim ili više sekundarnih aktivnih sredstava i izborno u kombinaciji sa terapijom zračenjem, transfuzijom krvi, ili operacijom. Primeri sekundarnih aktivnih sredstava su opisani ovde (videti, deo 5.4).

[0263] Kako je upotrebljen ovde, termin “u kombinaciji” uključuje upotrebu više od jedne terapije (npr. jednog ili više profilaktičkih i/ili terapeutskih sredstava). Međutim, upotreba termina “u kombinaciji” ne ograničava redosled u primenjivanju terapija (npr. profilaktička i/ili terapeutska sredstva) kod pacijenta sa bolešću ili poremećajem. Prva terapija (npr. profilaktičko ili terapeutsko sredstvo kao što je jedinjenje obezbeđeno ovde, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf) može se primenjivati pre (npr. 5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, 45 minuta, 1 sata, 2 sata, 4 sata, 6 sati, 12 sati, 24 sata, 48 sati, 72 sata, 96 sati, 1 nedelje, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 8 nedelja, ili 12 nedelja pre) istovremeno sa ili nakon toga (npr. 5 minuta, 15 minuta, 30 minuta, 45 minuta, 1 sata, 2 sata, 4 sata, 6 sati, 12 sati, 24 sata, 48 sati, 72 sata, 96 sati, 1 nedelje, 2 nedelje, 3 nedelje, 4 nedelje, 5 nedelja, 6 nedelja, 8 nedelja, ili 12 nedelja posle) primene sekundarne terapije (npr. profilaktičko ili terapeutsko sredstvo) na subjektu. Trostruka terapija je takođe posmatrana ovde.

[0264] Primena jedinjenja Formule I i jednog ili više sekundarnih aktivnih sredstava na pacijentu može se odvijati istovremeno ili sekvencijalno istim ili različitim načinom primene. Pogodnost određenog načina primene primenjenog za određeno aktivno sredstvo će zavisiti od samog aktivnog sredstva (npr. da li može da se primenjuje oralno bez raspadanja pre ulaska u krvotok) i od kancera koji se leči.

1

[0265] Način primene jedinjenja Formule I je nezavisan od načina primene sekundarne terapije. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I se primenjuje oralno. U drugom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I se primenjuje intravenozno. Tako, u skladu sa ovim primerima izvođenja, jedinjenje Formule I se primenjuje oralno ili intravenozno, i sekundarna terapija se može primeniti oralno, parenteralno, intraperitonealno, intravenozno, intraarterijalno, transdermalno, sublingvalno, intramuskularno, rektalno, transbukalno, intranazalno, lipozomalno, putem inhalacije, vaginalno, intraokularno, putem lokalne isporuke kateterom ili stentom, potkožno, intraadiposalno, intraartikularno, intratekalno, u obliku doziranja sa sporim oslobađanjem. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I i sekundarna terapija se primenjuju istim načinom primene, oralno ili IV. U drugom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I se primenjuje jednim načinom primene, npr. IV, dok se sekundarno sredstvo (sredstvo protiv kancera) primenjuje drugim načinom primene, npr. oralno.

[0266] U jednom primeru izvođenja, sekundarno aktivno sredstvo se primenjuje intravenozno ili potkožno jednom ili dva puta dnevno u količini od oko 1 do oko 1000 mg, od oko 5 do oko 500 mg, od oko 10 do oko 350 mg, ili od oko 50 do oko 200 mg. Specifična količina sekundarnog aktivnog sredstva će zavisiti od specifičnog sredstva koje se koristi, tipa bolesti koji se leči ili koji se kontroliše, ozbiljnosti ili stadijuma bolesti, i količine jedinjenja Formule I obezbeđenog ovde i bilo kojih izborno dodatih aktivnih sredstava istovremeno primenjenih na pacijentu. U određenim primerima izvođenja, sekundarno aktivno sredstvo je oblimersen (GENASENSE®), GM-CSF, G-CSF, SCF, EPO, taksoter, irinotekan, dekarbazin, tretinoin, topotekan, pentoksifilin, ciprofloksacin, deksametazon, vinkristin, doksorubicin, inhibitor COX-2, IL2, IL8, IL18, IFN, Ara-C, vinorelbin ili njihova kombinacija.

[0267] U određenim primerima izvođenja, GM-CSF, G-CSF, SCF ili EPO se primenjuju potkožno tokom oko pet dana u ciklusu od četiri ili šest nedelja u količini u opsegu od oko 1 do oko 750 mg/m<2>/dan, od oko 25 do oko 500 mg/m<2>/dan, od oko 50 do oko 250 mg/m<2>/dan ili od oko 50 do oko 200 mg/m<2>/dan. U određenim primerima izvođenja, GM-CSF se može primenjivati u količini od oko 60 do oko 500 mcg/m<2>intravenozno tokom 2 sata ili od oko 5 do oko 12 mcg/m<2>/dan potkožno. U određenim primerima izvođenja, G-CSF se može primenjivati potkožno u količini od oko 1 mcg/kg/dan prvobitno i može se podešavati u zavisnosti od povećanja ukupnog broja granulocita. Doza održavanja G-CSF može se primeniti u količini od oko 300 (kod sitnijih pacijenata) ili 480 mcg potkožno. U određenim primerima izvođenja, EPO se može primeniti potkožno u količini 10000 jedinica 3 puta nedeljno.

[0268] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje sa melfalanom i deksametazonom na pacijentima sa amiloidozom. Na

2

primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, i steroidi mogu se primeniti na pacijentima sa amiloidozom.

[0269] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje sa gemcitabinom i cisplatinumom na pacijentima sa lokalno uznapredovalim ili metastaziranim prelaznim ćelijama kancera bešike.

[0270] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u kombinaciji sa sekundarnim aktivnim sastojkom na sledeći način: temozolomid za pedijatrijske pacijente sa relapsnim ili progresivnim tumorom mozga ili ponovljenim neuromblastomom; celekoksib, etopozid i ciklofosfamid za relapsni ili progresivni kancer CNS; temodar za pacijente kod kojih se ponovo pojavio progresivni meningiom, maligni meningiom, hemangiopericitom, višestruke metastaze mozga, relapsni tumori mozga ili novo dijagnostifikovane višestrukeforme glioblastoma; irinotekan za pacijente kod kojih se ponovo pojavio glioblastom; karboplatin za pedijatrijske pacijente sa gliomom moždanog stabla; prokarbazin za pedijatrijske pacijente sa progesivnim malignim gliomima; ciklofosfamid za pacijente sa lošom prognozom malignih tumora mozga, novo dijagnostifikovani ili ponovo pojavljene višestruke forme glioblastoma; Gliadel<®>za visok gradus ponovo pojavljenih malignih glioma; temozolomid i tamoksifen za anaplastični astrocitom; ili topotekan za gliome, glioblastom, anaplastični astrocitom ili anaplastični oligodendrogliom.

[0271] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje sa metotreksatom, ciklofosfamidom, taksanom, abraksanom, lapatinibom, herceptinom, inhibitori aromataze, odarbani modulatori estrogena, antagonisti receptora estrogena, i/ili PLX3397 (Pleksikon) kod pacijenata sa metastaziranim kancerom dojke.

[0272] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuju sa temozolomidom kod pacijenata sa neuroendokrinim tumorima.

[0273] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuju sa gemcitabinom kod pacijenata kod kojih se ponovo pojavio ili metastazirao kancer glave ili kancer vrata.

[0274] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuju sa gemcitabinom kod pacijenata sa kancerom pankreasa.

[0275] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuju kod pacijenata sa kancerom debelog creva u kombinaciji sa ARISA®, avastatinom, taksolom, i/ili taksoterom.

[0276] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuju sa kapecitabinom i/ili PLX4032 (Pleksikon) za pacijente sa refraktornim kolorektalnim kancerom, na pacijentima koji ne uspeju u terapiji prve linije ili imaju slabe performanse kod adenokancera debelog creva ili rektalnog adenokancera.

[0277] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuju u kombinaciji sa fluorouracilom, leukovorinom i irinotekanom kod pacijenata sa Dukesovim kolorektalnim kancerom stadijuma C i D ili kod pacijenata koji su prethodno lečeni od matastaziranog kolorektalnog kancera.

[0278] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje kod pacijenata sa refraktornim kolorektalnim kancerom u kombinaciji sa kapecitabinom, kselodom i/ili CPT-11.

[0279] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje sa kapecitabinom i irinotekanom kod pacijenata sa refraktornim kolorektalnim kancerom ili kod pacijenata sa neresektabilnim ili metastaziranim kolorektalnim kancerom.

[0280] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje sam ili u kombinaciji interferonom alfa ili kapecitabinom kod pacijenata sa neresektabilnim ili metastaziranim hepatocelularnim kancerom; ili sa cisplatinom i tiotepom kod pacijenata sa primarnim ili metastaziranim kancerom jetre.

[0281] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u kombinaciji sa pegilovanim interferonom alfa kod pacijenata sa Kaposi-jevim sarkomom.

4

[0282] U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u kombinaciji sa fludarabinom, karboplatinom, i/ili topotekanom kod pacijenata sa refraktornom ili relapsnom ili visoko rizičnom akutnom mijeloidnom leukemijom.

[0283] U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u kombinaciji sa lipozomalnim daunorubicinom, topotekanom i/ili citarabinom kod pacijenata sa nepovoljnim kariotipom akutne mijeloblastne leukemije.

[0284] U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u kombinaciji sa gemcitabinom, abraksanom, erlotinibom, geftinibom, i/ili irinotekanom kod pacijenata sa ne-mikrocelularnim kancerom pluća.

[0285] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u kombinaciji sa karboplatinom i irinotekanom kod pacijenata sa nemikrocelularnim kancerom pluća.

[0286] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u kombinaciji sa doksetaksolom kod pacijenata sa ne-mikrocelularnim kancerom pluća koji su prethodno lečeni sa karbo/VP 16 i radioterapijom.

[0287] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje u kombinaciji sa karboplatinom i/ili taksoterom, ili u kombinaciji sa karboplatinom, pacilitakselom i/ili torakalnom radioterapijom kod pacijenata sa nemikrocelularnim kancerom pluća.

[0288] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje u kombinaciji sa taksoterom kod pacijenata sa stadijumom IIIB ili IV ne-mikrocelularnog kancera pluća.

[0289] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje u kombinaciji sa oblimersenom (Genasense®) kod pacijenata sa mikrocelularnim kancerom pluća.

[0290] U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje u kombinaciji sa ABT-737 (Abbott Laboratories) i/ili obatoklaksom (GX15-070) kod pacijenata sa limfomom.

[0291] U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje samostalno ili u kombinaciji sa sekundarnim aktivnim sastojkom kao što je vinblastin ili fludarabin kod pacijenata sa različitim tipovima limfoma, uključujući ali ne ograničavajući se na, Hodgkin-ov limfom, ne- Hodgkin-ov limfom, kožni limfom T ćelija, kožni limfom B ćelija, difuzni B krupnoćelijski limfom ili relapsni ili refraktorni folikularni limfom niskog stepena.

[0292] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje u kombinaciji sa taksoterom, IL-2, IFN, GM-CSF, PLX4032 (Pleksikon) i/ili dekarbazinom kod pacijenata sa različitim tipovima ili stadijumima melanoma.

[0293] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje samostalno ili u kombinaciji sa vinorelbinom kod pacijenata sa malignim mezoteliomom ili stadijumom IIIB ne-mikrocelularnog kancera pluća sa pleuralnim implantima ili sindromom maligne pleuralne efuzije mezotelioma.

[0294] U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje kod pacijenata sa različitim tipovima ili stadijumima multiplog mijeloma u kombinaciji sa deksametazonom, zoledronskom kiselinom, palmitronatom, GM-CSF, biaksinom, vinblastinom, melfalanom, busulfanom, ciklofosfamidom, IFN, palmidronatom, prednizonom, bisfosfonatom, celekoksibom, arsenovim trioksidom, PEG INTRON-A, vinkristinom, ili njihovom kombinacijom.

[0295] U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje kod pacijenata sa relapsnim ili refraktornim multiplim mijelomom u kombinaciji sa doksorubicinom (Doxil®), vinkristinom i/ili deksametazonom (Decadron®).

[0296] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje kod pacijenata sa različitim tipovima ili stadijumima kancera jajnika kao što je peritonealni kancer, papilarni serozni kancer, refraktorni kancer jajnika ili kancer jajnika koji se ponovo pojavio, u kombinaciji sa taksolom, karboplatinom, doksorubicinom, gemcitabinom, cisplatinom, kselodom, paklitakselom, deksametazonom, ili njihovom kombinacijom.

[0297] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje kod pacijenata sa različitim tipovima ili stadijumima kancera prostate u kombinaciji sa kselodom, 5 FU/LV, gemcitabinom, irinotekanom plus gemcitabinom, ciklofosfamidom, vinkristinom, deksametazonom, GM-CSF, celekoksibom, taksoterom, ganciklovirom, paklitakselom, adriamicinom, docetakselom, estramustinom, Emcitom, denderonom ili njihovom kombinacijom.

[0298] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje kod pacijenata sa različitim tipovima ili stadijumima kancera bubrežnih ćelija u kombinaciji sa kapecitabinom, IFN, tamoksifenom, IL-2, GM-CSF, Celebrex®, ili njihovom kombinacijom.

[0299] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje kod pacijenata sa različitim tipovima ili stadijumima ginekoloških kancera, kancera materice ili sarkoma mekih tkiva u kombinaciji sa IFN, inhibitorom COX-2 kao što je Celebrex®, i/ili sulindakom.

[0300] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje kod pacijenata sa različitim tipovima ili stadijumima čvrstih tumora u kombinaciji sa celebreksom, etopozidom, ciklofosfamidom, docetakselom, apecitabinom, IFN, tamoksifenom, IL-2, GM-CSF ili njihovom kombinacijom.

[0301] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, se primenjuje kod pacijenata sa sklerodermom ili kožnim vaskulitisom u kombinaciji sa celebreksom, etopozidom, ciklofosfamidom, docetakselom, apecitabinom, IFN, tamoksifenom, IL-2, GM-CSF ili njihovom kombinacijom.

[0302] Ovde je takođe opisan postupak povećavanja doze leka protiv kancera ili sredstva koje može biti sigurno i efikasno primenjeno na pacijentu, koji sadrži primenjivanje na pacijentu (npr. čoveku) ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa. Pacijenti koji mogu imati koristi od ovog postupka su oni koji boluju od negativnih efekata povezanih sa lekovima protiv kancera za lečenje specifičnih kancera kože, potkožnog tkiva, limfnih čvorova, mozga, pluća, jetre, kostiju, tankog creva, debelog creva, srca, pankreasa, nadbubrežne žlezde, bubrega, prostate, grudi, kolona i rektuma ili njihove kombinacije. Primenom jedinjenja obezbeđenog ovde, npr. jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa ublažavaju se ili smanjuju negativni efekti koji su tako ozbiljni da bi u suprotnom ograničili količinu leka protiv kancera.

[0303] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje oralno i dnevno u količini u opsegu od oko 0.1 do oko 150 mg, od oko 1 do oko 50 mg, ili od oko 2 do oko 25 mg, pre, tokom ili nakon pojave negativnih efekata povezanih sa primenom leka protiv kancera na pacijentu. U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, kokristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u kombinaciji sa specifičnim sredstvima kao što je heparin, aspirin, koumadin, ili G-CSF da bi se izbegli negativni efekti koji su povezani sa lekovima protiv kancera kao što je ali ne ograničavajući se na neutropeniju ili trombocitopeniju.

[0304] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje kod pacijenata sa bolestima ili poremećajima povezanim sa ili karakterističnim po, neželjenoj angiogenezi u kombinaciji sa dodatnim aktivnim sastojcima, uključujući, ali ne ograničavajući se na, lekove protiv kancera, anti-inflamatorne lekove, antihistaminike, antibiotike i steroide.

[0305] U jednom primeru izvođenja, ovde je obuhvaćen 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion za upotrebu u postupku lečenja, sprečavanja i/ili kontroli kancera, koji sadrži primenjivanje jedinjenja Formule I, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, zajedno sa (npr. pre, tokom ili posle) konvencionalnom terapijom uključujući ali ne ograničavajući se na operaciju, imunoterapiju, biološku terapiju, terapiju zračenjem, ili drugom terapijom koja se ne zasniva na lekovima a koja se sada koristi za lečenje, sprečavanje ili kontrolu kancera. Kombinovana upotreba jedinjenja obezbeđenog ovde i konvencionalne terapije može obezbediti jedinstveni režim lečenja koji je neočekivano efikasan kod nekih pacijenata. Bez bilo kakvog teorijskog ograničavanja, veruje se da jedinjenje Formule I može obezbediti dodatne ili sinergističke efekte kada se daje istovremeno sa konvencionalnom terapijom.

[0306] Ovde je takođe opisan postupak smanjivanja, lečenja i/ili sprečavanja negativnih ili neželjenih efekata povezanih sa konvencionalnom terapijom uključujući, ali ne ograničavajući se na, operaciju, hemioterapiju, terapiju zračenjem, hormonalnu terapiju, biološku terapiju i imunoterapiju. Jedinjenje obezbeđeno ovde npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, ili drugi aktivni sastojak može se primeniti na pacijentu pre, tokom ili posle pojavljivanja negativnih efekata povezanih sa konvencionalnom terapijom.

[0307] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje Formule I može se primeniti u količini u opsegu od oko 0.1 do oko 150 mg, od oko 1 do oko 25 mg, ili od oko 2 do oko 10 mg oralno i dnevno samostalno ili u kombinaciji sa sekundarnim aktivnim sredstvom opisanim ovde (videti, npr. deo 5.4) pre, tokom ili posle upotrebe konvencionalne terapije.

[0308] Na primer, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje Formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, i doksetaksol se primenjuju kod pacijenata sa ne-mikrocelularnim kancerom pluća koji su prethodno lečeni sa karbo/VP 16 i radioterapijom.

5.6.2 Upotreba sa terapijom transplantacije

[0309] Jedinjenje formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf obezbeđen ovde može se koristiti da bi se smanjio rizik od bolesti graft protiv domaćina (GVHD). Stoga, ovde je obuhvaćen postupak lečenja, sprečavanja i/ili kontrole kancera, koji sadrži primenjivanje jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, u vezi sa terapijom transplantacije.

[0310] Kao što su stručnjaci iz tehnike svesni, lečenje kancera je često bazirano na stadijumima i mehanizmu bolesti. Na primer, kako se u određenim stadijumima kancera neizbežno razvija leukemijska transformacija, može biti potrebna transplantacija matičnih ćelija periferne krvi, priprema hematopoetskih matičnih ćelija ili koštane srži. Kombinovana upotreba jedinjenja Formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, obezbeđenog ovde i terapije transplantacije obezbeđuje jedinstveni i neočekivani sinergizam. Posebno, jedinjenje formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf, pokazuje imunomodulatornu aktivnost koja može obezbediti dodatne ili sinergističke efekte kada se daje istovremeno sa terapijom transplantacije kod pacijenta sa kancerom.

[0311] Jedinjenje formule I, ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf može da radi u kombinaciji sa terapijom transplantacije smanjujući komplikacije udružene sa invazivnom procedurom transplantacije i rizikom od GVHD. Ovde je obuhvaćen postupak lečenja, sprečavanja, i/ili kontrole kancera koji sadrži primenjivanje na pacijentu (npr. čoveku) jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa pre, tokom ili posle transplantacije krvi iz pupčane vrpce, placentalne krvi, matičnih ćelija periferne krvi, pripreme hematopoetskih matičnih ćelija ili koštane srži. Neki primeri matičnih ćelija pogodni za upotrebu u postupcima obezbeđenim ovde su opisani u SAD patentu br.7,498,171.

[0312] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje kod pacijenata sa multiplim mijelomom pre, tokom, ili posle transplantacije autolognih progenitorskih ćelija periferne krvi.

[0313] U drugom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje kod pacijenata sa relapsnim multiplim mijelomom nakon transplantacije matičnih ćelija.

[0314] U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf i prednizon se primenjuju kao terapija održavanja kod pacijenata sa multiplim mijelomom nakon transplantacije autolognih matičnih ćelija.

[0315] U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf i deksametazon se primenjuju kao terapija spasavanja sa niskim rizikom posle transplantacije kod pacijenata sa multiplim mijelomom.

[0316] U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf i deksametazon se primenjuju kao terapija održavanja kod pacijenata sa multiplim mijelomom nakon transplantacije autologne koštane srži.

[0317] U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje nakon primene visoke doze melfalana i transplantacije autolognih matičnih ćelija kod pacijenata sa multiplim mijelomom koji reaguju na hemioterapiju.

[0318] U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf i PEG INTRO-A se primenjuju kao terapija održavanja kod pacijenata sa multiplim mijelomom nakon transplantacije autolognih CD34-odabranih perifernih matičnih ćelija.

[0319] U još jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje sa hemoterapijom za konsolidaciju nakon transplantacije kod pacijenata sa novo dijagnostikovanim multiplim mijelomom da bi se procenila anti-angiogeneza.

[0320] U još jednom primer izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf i deksametazon se primenjuju kao terapija održavanja posle DCEP konsolidacije, nakon lečenja sa visokom dozom melfalana i transplantacijom matičnih ćelija periferne krvi kod pacijenata od 65 ili više godina sa multiplim mijelomom.

[0321] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuju kod pacijenata sa NHL (npr. DLBCL) pre, tokom ili nakon transplantacije autolognih progenitorskih ćelija periferne krvi.

[0322] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuju kod pacijenata sa NHL (npr. DLBCL) nakon transplantacije matičnih ćelija.

5.6.3 Ciklična terapija

[0323] U određenim primerima izvođenja, profilaktička i terapeutska sredstva obezbeđena ovde se ciklično primenjuju na pacijentu. Ciklična terapija uključuje primenu aktivnog sredstva tokom vremenskog perioda, zatim period odmora i ponavljajuću sekvencijalnu primenu. Ciklična terapija može da smanji razvoj otpornosti na jedan ili više terapija, izbegne ili smanji negativne efekte jedne od terapija i/ili poboljša efikasnost terapije.

[0324] Zbog toga, u određenim primerima izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat

1

ili polimorf obezbeđeni ovde se primenjuju dnevno u pojedinačnoj ili podeljenim dozama u ciklusu od četiri do šest nedelja sa periodom odmora od nedelju dana ili dve nedelje. Ciklični postupak dalje omogućava povećanje učestalosti, broja i dužine ciklusa doziranja. Tako, je ovde obuhvaćena u određenim primerima izvođenja primena jedinjenja obezbeđenog ovde npr. jedinjenja formule I, ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa za više ciklusa nego što je tipično kada se primenjuje samostalno. U određenim primerima izvođenja, jedinjenje obezbeđeno ovde, npr. jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje u većem broju ciklusa što bi obično prouzrokovalo toksičnost koja ograničava dozu kod pacijenta na kome se takođe ne primenjuje drugi aktivni sastojak.

[0325] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf se primenjuje dnevno i kontinuirano tri do četiri nedelje u dozi od oko 0.1 do oko 150 mg/d nakon čega sledi pauza od nedelju dana ili dve nedelje.

[0326] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili polimorf i sekundarni aktivni sastojak se primenjuju oralno sa primenom jedinjenja formule I koja se pojavljuje 30 do 60 minuta pre sekundarnog aktivnog sastojka, tokom ciklusa od četiri do šest nedelja. U određenim primerima izvođenja, kombinacija jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa i sekundarnog aktivnog sastojka se primenjuje intravenozno infuzijom tokom oko 90 minuta u svakom ciklusu. U određenim primerima izvođenja jedan ciklus sadrži primenu od oko 0.1 do oko 150 mg/danu jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa, i od oko 50 do oko 200 mg/m<2>/dan sekundarnog aktivnog sastojka dnevno tri ili četiri nedelje a zatim jedne ili dve nedelje pauze. U određenim primerima izvođenja, broj ciklusa tokom kojih se kombinovana terapija primenjuje na pacijentu je u opsegu od oko jedan do oko 24 ciklusa, od oko dva do oko 16 ciklusa, ili od oko četiri do oko tri ciklusa.

5.7 FARMACEUTSKE KOMPOZICIJE I OBLICI DOZIRANJA

[0327] Ovde su takođe opisane farmaceutske kompozicije i oblici doziranja, koji sadrže jedinjenje formule I, ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu

2

so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf. Na primer, farmaceutske kompozicije i oblici doziranja dalje sadrže jedan ili više ekscipijenata.

[0328] Na primer, farmaceutske kompozicije i oblici doziranja obezbeđeni ovde takođe sadrže jedan ili više dodatnih aktivnih sastojaka. Zbog toga, farmaceutske kompozicije i oblici doziranja opisani ovde sadrže jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf i sekundarno aktivno sredstvo. Primeri izbornih sekundarnih, ili dodatnih, aktivnih sastojaka su ovde opisani (videti, npr. deo 4.3).

[0329] Oblici doziranja pojedinačne jedinice opisani ovde su pogodni za oralnu, mukoznu (npr. nazalnu, sublingvalnu, vaginalnu, bukalnu, ili rektalnu), parenteralnu (npr. potkožnu, intravenoznu, bolus injekcija, intramuskularno, intraarterijalno), lokalnu (npr. kapima za oči, ili drugim oftalmološkim pripremama), transdermalnu ili transmuskularnu primenu kod pacijenta. Primeri oblika doziranja uključuju, ali se ne ograničavaju na tablete; obložene ovalne tablete; kapsule kao što su mekane elastične želatinozne kapsule; pilule; pastile; lozenge; disperzije; supozitorije; praškove; aerosoli (npr. nazalni sprejevi ili inhalatori); gelove; tečne oblike doziranja pogodne za oralnu ili muskularnu primenu kod pacijenata, uključujući suspenzije (npr. vodene ili ne-vodene tečne suspenzije, emulzije ulje u vodi ili tečne emulzije voda u ulju), rastvore, i eliksire; tečne oblike doziranja pogodne za parenteralnu primenu kod pacijenta; kapi za oči ili druge oftalmološke preparate pogodne za lokalnu primenu; sterilne čvrste materije (npr. kristalne ili amorfne čvrste materija) koje mogu da se rekonstituišu da bi se obezbedili tečni oblici doziranja pogodni za parenteralnu primenu kod pacijenta.

[0330] Kompozicija, oblik i tip oblika doziranja opisani ovde mogu da variraju u zavisnosti od upotrebe. Na primer, oblik doziranja korišćen u akutnom lečenju bolesti može obuhvatati velike količine jednog ili više aktivnih sastojaka u poređenju sa oblikom doze koji se koristi u hroničnom lečenju iste bolesti. Slično, parenteralni oblik primene može obuhvatati manje količine jednog ili više aktivnih sastojaka od oralnog oblika primene koji se koristi za lečenje iste bolesti Videti, npr., Remington’s Pharmaceutical Sciences, 18th ed., Mack Publishing, Easton PA (1990).

[0331] Određeni ekscipijent pogodan za ugradnju u ovde opisanu farmaceutsku kompoziciju ili oblik doziranja zavisi od različitih faktora, koji uključuje ali ne ograničavajući se na način primene. Na primer, oralni oblici doziranja kao što su tablete mogu obuhvatiti ekscipijente koji nisu pogodni za upotrebu u parenteralnim oblicima doziranja. Pogodnost određenog ekscipijenta može takođe da zavisi od specifičnih aktivnih sastojaka u obliku doziranja. Na primer, dekompozicija nekih aktivnih sastojaka može se ubrzati nekim ekscipijentima kao što je laktoza, ili kada su izloženi vodi. Aktivni sastojci koji sadrže primarne ili sekundarne amine su posebno podložni takvoj ubrzanoj dekompoziciji. Zbog toga, ovde je opisana farmaceutska jedinjenja i oblici doziranja koji obuhvataju malo, ako je uopšte ima, laktoze. Kako je upotrebljen ovde termin “bez laktoze” znači da je prisutna količina laktoze, ako je uopšte ima, nedovoljna za suštinsko povećavanje stope degradacije aktivnog sastojka.

[0332] Kompozicije bez laktoze opisane ovde mogu da sadrže ekscipijente koji su nabrojani, na primer, u SAD farmakopeji (USP) 25-NF20 (2002). Na primer, kompozicije bez laktoze sadrže aktivne sastojke, povezivač/punilac, lubrikant u farmaceutski kompatibilnim i farmaceutski prihvatljivim količinama. Na primer, oblici doziranja kompozicije bez laktoze sadrže aktivne sastojke, mikrokristalnu celulozu, prethodno želatinizovan skrob, i magnezijum stearat.

[0333] Dalje su ovde opisane anhidrovane farmaceutske kompozicije i oblici doziranja koji sadrže aktivne sastojke, dok voda može olakšati degradaciju nekih jedinjenja. Na primer, dodavanje vode (npr. 5%) je široko prihvatljivo u farmaceutskim tehnikama kao sredstvo za dugotrajno stimulisanje skladištenja da bi se odredile karakteristike kao što su rok trajanja ili stabilnost formulacija tokom vremena. Videti, npr., Jens T. Carstensen, Drug Stability: Principles & Practice, 2d. Ed., Marcel Dekker, NY, NY, 1995, pp. 379-80. U stvari, voda i temperatura ubrzavaju dekompoziciju nekih jedinjenja. Tako, efekat vode na formulaciju može biti značajniji dok se ovlaživanje i/ili vlažnost često sreću tokom proizvodnje, rukovanja, pakovanja, skladištenja, slanja ili upotrebe formulacija.

[0334] Anhidrovane farmaceutske kompozicije i oblici doziranja opisani ovde mogu se pripremiti upotrebom anhidrovanih ili slabo ovlaženih obuhvaćenih sastojaka i u uslovima slabe ovlaženosti ili vlažnosti. Farmaceutske kompozicije i oblici doziranja koje sadrže laktozu i najmanje jedan aktivni sastojak koji sadrži primarne ili sekundarne amine su poželjno anhidrovani ako se očekuje značajan kontakt sa vlagom i/ili vlažnošću tokom proizvodnje, pakovanja i/ili skladištenja.

[0335] Anhidrovana farmaceutska kompozicija se treba pripremiti i uskladištiti tako da se njihova anhidrovana priroda održi. Prema tome, ovde su opisane upakovane anhidrovane kompozicije upotrebom materijala da bi se sprečilo izlaganje vodi tako da one mogu biti uključene u odgovarajuće napravljene komplete. Primeri pogodnih pakovanja uključuju, ali se ne ograničavaju na, hermetički zatvorene folije, plastiku,posude za pojedinačnu dozu (npr. bočice), blister pakovanja i strip pakovanja.

[0336] Ovde su opisane farmaceutske kompozicije i oblici doziranja koji sadrže jedan ili više jedinjenja koji smanjuju stopu dekompozicije aktivnog sastojka. Takva jedinjenja, koja su ovde označena kao “stabilizatori” uključuju, ali se ne ograničavaju na, antioksidanse kao što su askorbinska kiselina, pH puferi ili puferi soli.

4

[0337] Poput količine i tipova ekscipijenata, količine i specifični tipovi aktivnih sastojaka u obliku doziranja mogu se razlikovati u zavisnosti od faktora kao što su, ali ne ograničavajući se na, put kojim se primenjuju na pacijentu. Na primer, oblici doza opisani ovde sadrže jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf u količini u opsegu od 0.10 do oko 1000 mg, od 0.10 do oko 500 mg, od 0.10 do oko 200 mg, od 0.10 do oko 150 mg, od 0.10 do oko 100 mg, ili od 0.10 do oko 50 mg. Na primer, oblici doziranja obezbeđeni ovde sadrže jedinjenje formule I, ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, kokristal, klatrat, ili njegov polimorf u količini od oko 0.1, oko 1, oko 2, oko 5, oko 7.5, oko 10, oko 12.5, oko 15, oko 17.5, oko 20, oko 25, oko 50, oko 100, oko 150, ili oko 200 mg.

5.7.1 Oralni oblici doziranja

[0338] Na primer, farmaceutske kompozicije opisane ovde koje su pogodne za oralnu primenu se prave kao odvojeni oblici doziranja, na primer koji uključuju, ali se ne ograničavaju na, tablete (npr. žvakaće tablete), obložene ovalne tablete, kapsule ili tečnosti (npr. aromatizovani sirupi). Takvi oblici doziranja obuhvataju prethodno određene količine aktivnih sastojaka i mogu se pripremiti nekim poznatim postupcima u farmaciji. Videti generalno, Remington’s Pharmaceutical Sciences, 18th ed., Mack Publishing, Easton PA (1990).

[0339] Na primer, oralni oblici doziranja obezbeđeni ovde se pripremaju kombinovanjem aktivnih sastojaka u intimnoj smeši sa najmanje jednim ekscipijentom prema konvencionalnim tehnikama farmaceutskog mešanja. Ekscipijenti mogu biti u najrazličitijim oblicima u zavisnosti od željenog načina pripreme za primenu. Na primer, ekscipijenti pogodni za upotrebu u oralnim tečnim ili aerosol oblicima doziranja uključuju, ali se ne ograničavaju na, vodu, glikole, ulja, alkohole, aromatizovana sredstva, konzervanse, i sredstva za bojenje. Primeri ekscipijenata pogodnih za upotrebu u čvrstim oralnim oblicima doziranja (npr. prahovi, tablete, kapsule, i obložene ovalne tablete) uključuju, ali se ne ograničavaju na, skrob, šećere, mikrokristalnu celulozu, razređivače, sredstva za granulaciju, lubrikante, povezivače i sredstva za rastavljanje.

[0340] Zbog njihove lakše primene, tablete i kapsule predstavljaju najpovoljnije jedinice oralnih oblika doziranja, u kojem slučaju su uključeni čvrsti ekscipijenti. Ako je poželjno, tablete su obložene standardnim vodenim ili ne-vodenim tehnikama. Takvi oblici doziranja mogu se pripremiti nekim poznatim postupcima u farmaciji. Na primer, farmaceutske kompozicije i oblici doziranja se pripremaju ravnomernim i prisnim mešanjem aktivnih sastojaka sa tečnim nosačima, fino podeljenim čvrstim nosačima, ili oboje, a zatim se oblikuje proizvod u željenu prezentaciju ako je potrebno.

[0341] Na primer, tableta se priprema kompresijom ili kalupljenjem, kompresovane tablete se pripremanju kompresovanjem u pogodnoj mašini aktivnih sastojaka u slobodno-tekućoj formi npr. prah ili granule izborno pomešane sa ekscipijentom. Na primer, kalupljene tablete se prave kalupljenjem u pogodnoj mašini smeše jedinjenja u prahu navlaženog sa inertnim tečnim razređivačem.

[0342] Primeri ekscipijenata koji se mogu koristiti u oralnim oblicima doziranja opisanim ovde uključuju, ali se ne ograničavaju na, povezivače, punioce, sredstva za rastavljanje i lubrikante. Povezivači pogodni za upotrebu u farmaceutskoj kompoziciji i oblicima doziranja opisanim ovde uključuju, ali se ne ograničavaju na, kukuruzni skrob, skrob krompira, ili skrob iz drugog izvora, želatin, prirodne i sintetičke gume kao što je bagrem, natrijum alginat, algininska kiselina, drugi alginati, tragakant u prahu, guar guma, celuloza ili njeni derivati (npr. etil celuloza, celuloza acetat, kalcijum karboksi metil celuloza, natrijum karboksi metil celuloza), polivinilpirolidon, metil celulozu, prethodno želatinizovani skrob, hidroksipropil metil celulozu (npr. brojevi 2208, 2906, 2910), mikrokristalnu celulozu, i njihovu smešu.

[0343] Pogodni oblici mikrokristalne celuloze uključuju, ali se ne ograničavaju na, AVICEL-PH-101, AVICEL-PH-103, AVICEL RC-581, AVICEL-PH-105 (FMC Corporation, American Viscose Division, Avicel Sales, Marcus Hook, PA) i njihovu smešu. Specifični povezivač je smeša mikrokristalne celuloze i natrijum karboksimetil celuloze (npr. AVICEL RC-581). Pogodni anhidrovani ili slabo ovlaženi ekscipijenti ili aditivi uključuju AVICEL-PH-103<TM>i Starch 1500 LM.

[0344] Primeri punioca pogodni za upotrebu u farmaceutskim kompozicijama i oblicima doziranja opisanim ovde uključuju, ali se ne ograničavaju na, talk, kalcijum karbonat (npr. granule ili prah, mikrokristalnu celulozu, celulozu u prahu, dekstrate, kaolin, manitol, silicijumsku kiselinu, sorbitol, skrob, prethodno želatinizovani skrob, i njihovu smešu. Na primer, povezivač ili punilac u farmaceutskoj kompoziciji opisanoj ovde je prisutan u od oko 50 do oko 99 procenata težine farmaceutske kompozicije ili oblika doze.

[0345] Sredstva za rastavljanje se koriste u kompozicijama opisanim ovde da bi se obezbedile tablete sposobne za rastavljanje kada se izlože vodenoj sredini. Tablete koje obuhvataju previše sredstva za rastavljanje mogu se rastaviti u skladištu, dok one koje imaju premalo možda se neće rastaviti željenom brzinom ili pod željenim uslovima. Tako, u obliku čvrstih oralnih oblika primene obezbeđenih ovde treba koristiti dovoljnu količinu sredstva za rastavljanje koja nije ni prevelika ni premala za štetno menjanje oslobađanja aktivnih sastojaka. Količina korišćenog sredstva za rastavljanje varira i zasnovana je na tipu formulacije. Na primer, farmaceutske kompozicije opisane ovde sadrže od oko 0.5 do oko 15 procenata težine ili od oko 1 do oko 5 procenata težine sredstva za rastavljanje.

[0346] Sredstva za rastavljanje koja su pogodna za upotrebu u farmaceutskim kompozicijama i oblicima doziranja opisanim ovde uključuju, ali se ne ograničavaju na, agar-agar, algininska kiselina, kalcijum karbonat, mikrokristalnu celulozu, kroskarmeloza-natrijum, krospovidon, polakrilin kalijum, natrijum-skrob glikolat, skrob od krompira ili tapioke, skrob iz drugih izvora, prethodno želatinizovani skrob, skrob iz drugih izvora, gline, druge algine, druge celuloze, gume, i njihove smeše.

[0347] Lubrikanti koji su pogodni za upotrebu u farmaceutskim kompozicijama i oblicima doziranja opisanim ovde uključuju, ali se ne ograničavaju na, kalcijum stearat, magnezijum stearate, mineralna ulja, laka mineralna ulja, glicerin, sorbitol, manitol, polietilen glikol, drugi glikoli, stearinska kiselina, natrijum lauril sulfat, talk, hidrogenisano biljno ulje (npr. ulje kikirikija, ulje semena pamuka, ulje suncokreta, susamovo ulje, maslinovo ulje, kukuruzno ulje i sojino ulje), cink stearat, etil oleat, etil laureate, agar ili njihovu smešu. Dodatni lubrikanti uključuju, ali se ne ograničavaju na, siloidni silikagel (AEROSIL200, W.R. Grace Co., Baltimore, MD), koagulirani aerosol sintetičkog silicijum dioksida (Degussa Co. of Plano, TX), CAB-O-SIL (pirogeni silicijum dioksid, Cabot Co. of Boston, MA) i njihovu smešu. Na primer, ako se uopšte koriste, lubrikanti se koriste u količini manjoj od oko 1 procenta težine farmaceutske kompozicije ili oblika doze u kojima su oni inkorporirani.

[0348] Ovde je opisan čvrsti oralni oblik doziranja, koji sadrži jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf; i jedan ili više ekscipijenata odabranih od anhidrovane laktoze, mikrokristalne celuloze, polivinilpirolidona, stearinska kiselina, koloidni anhidrovani silicijum dioksid, i želatin.

[0349] Ovde je opisan čvrsti oralni oblik doziranja, koji sadrži jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf; i anhidrovanu laktozu, mikrokristalnu celulozu, polivinilpirolidon, stearinsku kiselinu, koloidni anhidrovani silicijum dioksid, i želatin.

[0350] Ovde je opisan čvrsti oralni oblik doziranja, koji sadrži hidrohlorid prodatog jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf; i jedan ili više ekscipijenata odabranih od anhidrovane laktoze, mikrokristalne celuloze, polivinilpirolidona, stearinska kiselina, koloidni anhidrovani silicijum dioksid, i želatin.

[0351] Ovde je opisan čvrsti oralni oblik doziranja, koji sadrži hidrohlorid prodatog jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf; i anhidrovanu laktozu, mikrokristalnu celulozu, polivinilpirolidon, stearinsku kiselinu, koloidni anhidrovani silicijum dioksid, i želatin.

5.7.2 Oblici doziranja sa odloženim oslobađanjem

[0352] U određenim primerima izvođenja, aktivni sastojci obezbeđeni ovde se primenjuju kontrolisanim oslobađanjem sredstava ili uređajima za isporuku. Primeri uključuju, ali se ne ograničavaju na, one opisane u SAD patentima broj 3,845,770; 3,916,899; 3,536,809; 3,598,123; 4,008,719, 5,674,533, 5,059,595, 5,591,767, 5,120,548, 5,073,543, 5,639,476, 5,354,556, i 5,733,566. U određenim primerima izvođenja, takvi oblici doziranja se koriste da bi se obezbedilo sporo ili kontrolisano oslobađanje jednog ili više aktivnih sastojaka upotrebom, na primer, hidropropilmetil celuloze, drugih polimernih matrica, gelova, permeabilnih membrana, osmotskih sistema, višeslojnog premazivanja, mikročestica, lipozoma, mikrosfera, ili njihove kombinacije da bi se obezbedilo željeni profil oslobađanja u različitim proporcijama. Ovde su obuhvaćene pojedinačne jedinice oblika doziranja pogodne za oralnu primenu, uključujući ali ne ograničavajući se na, tablete, kapsule, gel kapsule, obložene ovalne tablete koje su adaptirane na kontrolisano oslobađanje.

[0353] Svi farmaceutski proizvodi sa kontrolisanim oslobađanjem imaju zajednički cilj da poboljšaju terapiju lekovima u odnosu na onu postignutu sa proizvodima koji nemaju kontrolisano oslobađanje. Idealno, upotreba optimalno dizajnirane pripreme kontrolisanog oslobađanja u medicinskom tretmanu se karakteriše minimalnom supstancom leka koja se koristi za lečenje ili kontrolisanje stanja u minimalnoj količini vremena. Prednosti formulacija sa kontrolisanim oslobađanjem uključuju produženu aktivnost leka, smanjenu učestalost doziranja, i povećanu usklađenost pacijenta. Dodatno, formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem mogu se koristiti za uticaj na vreme početka akcije ili druge karakteristike, kao što su nivoi leka u krvi, i mogu tako uticati na pojavljivanje nepoželjnih (npr. štetnih) efekata.

[0354] Mnoge formulacije sa kontrolisanim oslobađanjem su dizajnirane da u početku oslobode količinu leka (aktivnog sastojka) koji brzo proizvodi željeni terapeutski efekat, i postepeno i kontinuirano oslobađa druge količine leka da bi se održao ovaj nivo terapeutskog ili profilaktičkog efekta tokom produženog vremenskog perioda. Da bi se održao ovaj konstanti nivo leka u telu, lek se mora se osloboditi iz oblika doziranja brzinom koja će zameniti količinu leka koji se metaboliše i izlučuje iz tela. Kontrolisano oslobađanje aktivnog sastojka može se stimulisati različitim uslovima uključujući, ali ne ograničavajući se na, pH, temperaturu, enzime, vodu, ili druga fiziološka stanja ili jedinjenja.

5.7.3 Parenteralni oblici doziranja

[0355] Parenteralni oblici doziranja mogu se primeniti kod pacijenata različitim putevima uključujući, ali ne ograničavajući se na, potkožni, intravenozni (uključujući bolus injekciju), intramuskularni i intraarterijalni. Zbog toga što se njihovom primenom tipično zaobilazi prirodna odbrana pacijenta od kontaminacija, parenteralni oblici doziranja su poželjno sterilni ili sposobni za sterilizaciju pre primene na pacijentu. Primeri parenteralnih oblika doziranja uključuju, ali se ne ograničavaju na, rastvore spremne za ubrizgavanje, suve proizvode spremne za rastvaranje ili suspendovanje u farmaceutski prihvatljivom sredstvu za ubrizgavanje, suspenzijama spremnim za ubrizgavanje i emulzijama.

[0356] Neka pogodna sredstva koja se mogu koristiti da bi se obezbedile parenteralni oblici doziranja obezbeđeni ovde uključuju, ali se ne ograničavaju na: vodu za injekciju USP; vodena sredstva kao što su, ali ne ograničavajući se na, natrijum hlorid injekcija, Ringer-ova injekcija, injekcija dekstroze, injekcija dekstroze i natrijum hlorida, i laktatna Ringer-ova injekcija, sredstva koja se mešaju sa vodom kao što su, ali ne ograničavajući se na, etil alkohol, polietilen glikol, i polipropilen glikol; i ne-vodena sredstva kao što su, ali ne ograničavajući se na, kukuruzno ulje, ulje semena pamuka, ulje kikirikija, susamovo ulje, etil oleat, izopropil miristat, i benzil benzoat.

[0357] Jedinjenja koja povećavaju rastvorljivost jednog ili više aktivnih sastojaka otkrivenih ovde mogu takođe biti inkorporirana u parenteralne oblike doziranja obezbeđene ovde. Na primer, ciklodekstrin i njegovi derivati mogu se koristiti da bi se povećala rastvorljivost jedinjenja obezbeđenog ovde npr. jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata, ili polimorfa. Videti, npr., SAD patent br.5,134,127.

5.7.4 Topikalni oblici doziranja i oblici doziranja na sluzokoži

[0358] Topikalni oblici doziranja i oblici doziranja na sluzokoži opisani ovde uključuju, ali se ne ograničavaju na, sprejeve, aerosole, rastvore, emulzije, suspenzije, kapi za oči ili druge oftalmološke preparate, ili druge oblike poznate stručnjaku u tehnici. Videti, npr., Remington’s Pharmaceutical Sciences, 16th and 18th eds., Mack Publishing, Easton PA (1980 & 1990); i Introduction to Pharmaceutical Dosage Forms, 4th ed., Lea & Febiger, Philadelphia (1985). Oblici doziranja pogodni za lečenje tkiva sluzokože unutar oralne šupljine mogu se formulisati kao sredstva za ispiranje usta ili gelovi za oralnu upotrebu.

[0359] Pogodni ekscipijenti (npr. nosači i razređivači) i drugi materijali koji se mogu koristiti da bi se obezbedili topikalni oblici doziranja i oblici doziranja na sluzokoži opisani ovde zavise od određenog tkiva kome će se dati farmaceutska kompozicija ili na kome će se primeniti oblik doziranja. Imajući na umu ovu činjenicu, ekscipijenti uključuju, ali se ne ograničavaj na, vodu, aceton, etanol, etilen glikol, propilen glikol, butan-1, 3-diol, izopropil miristat, izopropil palmitat, mineralno ulje, ili njihovu smešu da bi se formirali rastvori, emulzije ili gelovi, koji nisu toksični i koji su farmaceutski prihvatljivi. Ovlaživači ili humektanti mogu takođe biti dodati u farmaceutske kompozicije i oblike doziranja ako je poželjno. Dodatni primeri takvih sastojaka mogu se naći u npr., in Remington’s Pharmaceutical Sciences, 16th and 18th eds., Mack Publishing, Easton PA (1980 & 1990).

[0360] Takođe se može podešavati pH farmaceutske kompozicije ili oblika doziranja da bi se poboljšala isporuka jednog ili više aktivnih sastojaka. Slično, polarnost nosača rastvora, njegova snaga jona, ili toničnost mogu se podesiti do poboljšane isporuke. Jedinjenja kao što su stearati mogu takođe da se dodaju u farmaceutske kompozicije ili oblike doziranja da bi se povoljno izmenila hidrofilnost ili lipofilnost jednog ili više aktivnih sastojaka tako da se poboljša isporuka. U vezi sa ovim, stearati služe kao lipidna sredstva za formulaciju, kao emulgujuće sredstvo ili surfaktant, i kao sredstva za poboljšanje isporuke i sredstva za poboljšanje penetracije. Različite soli, hidrati ili solvati aktivnih sastojaka mogu se koristiti za dalje podešavanje osobina nastale kompozicije.

5.7.5 Kompleti

[0361] Na primer, aktivni sastojci obezbeđeni ovde se ne primenjuju na pacijentu u isto vreme ili istim načinom primene. Stoga, ovde opisani kompleti koje, kada ih koristi lekar opšte prakse, mogu pojednostaviti primenu odgovarajućih količina aktivnih sastojaka na pacijentu.

[0362] Na primer, komplet opisan ovde sadrži oblik doziranja jedinjenja obezbeđenog ovde npr. jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat, ili njegov polimorf. Na primer, komplet opisan ovde dalje sadrži dodatne aktivne sastojke, kao što je oblimersen (GENASESE®), melfalan, G-CSF, GM-CSF, EPO, topotekan, dekarbazin, irinotekan, taksoter, IFN, inhibitor COX-2, pentoksifilin, ciprofloksacin, deksametazon, IL2, IL8, IL18, Ara-C, vinorelbin, izotretinoin, 13-cis retinoičnu kiselinu, ili njegov farmaceutski aktivan mutant ili derivate, ili njihovu kombinaciju. Primeri dodatnih aktivnih sastojaka uključuju, ali se ne ograničavaju na, one opisane ovde (videti, npr. deo 5.4).

[0363] Na primer, komplet opisan ovde dalje sadrži uređaj koji se koristi za primenu aktivnih sastojaka. Primeri takvih uređaja uključuju, ali se ne ograničavaju na, špriceve, vrećice za kapanje, flastere i inhalatore.

[0364] Na primer, komplet opisan ovde dalje sadrži ćelije ili krv za transplantaciju kao i farmaceutski prihvatljiva sredstva koja se mogu koristiti za primenu jednog ili više aktivnih sastojaka. Na primer, ako je aktivni sastojak obezbeđen u čvrstoj formi koji mora biti rekonstituisan za parenteralnu primenu, komplet može sadržati zatvorenu bočicu pogodnog sredstva u kojoj se aktivan sastojak može rastvoriti da bi se stvorio sterilni rastvor bez čestica koji je pogodan za parenteralnu primenu. Primeri farmaceutski prihvatljivih sredstava uključuju, ali se ne ograničavaju na: vodu za injekciju USP; vodena sredstva kao što su, ali ne ograničavajući se na, natrijum hlorid injekcija, Ringer-ova injekcija, injekcija dekstroze, injekcija dekstroze i natrijum hlorida, i laktatna Ringer-ova injekcija, sredstva koja se mešaju sa vodom kao što su, ali ne ograničavajući se na, etil alkohol, polietilen glikol, i polipropilen glikol; i ne-vodena sredstva kao što su, ali ne ograničavajući se na, kukuruzno ulje, ulje semena pamuka, ulje kikirikija, susamovo ulje, etil oleat, izopropil miristat, i benzil benzoat.

6. PRIMERI

[0365] Određeni primeri izvođenja prema pronalasku su ilustrovani sledećim neograničavajućim primerima.

6.1 PRIPREMA 3-(4-((4-(MORFOLINOMETIL)BENZIL)OKSI)-1-OKSOIZOINDOLIN-2-IL)PIPERIDIN-2,6-DIONA

[0366]

6.1.1 Metil estar 3-hidroksi-2-metil-benzoeve kiseline

[0367]

1

[0368] 3-Hidroksi-2-metil-benzoeva kiselina (105g, 690 mmol) je dodata u MeOH (800 mL) u balonu okruglog dna sa tri grla od 2L opremljenom kondenzatorom, termometrom i štapićem za mešanje, što je praćeno dodavanjem MeOH (250 ml). H2SO4(10 mL, 180 mmol) je dodata u prethodno pomenut rastvor. Reakciona smeša je mešana na 62 ºC 17 sati. Rastvarač je uklonjen u vakuumu. Ostatak (200 mL) je dodat u vodu (600 mL) polako na sobnoj temperaturi i formirana je bela čvrsta supstanca. Suspenzija je mešana na ledenom kupatilu 30 minuta i filtrirana. Čvrsta supstanca je oprana vodom (5 x 250 mL) i osušena da se dobije metil estar 3-hidroksi-2-metilbenzoeve kiseline kao čvrsta bela supstanca (100 g, 87% prinos). Jedinjenje se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja: LCMS MH = 167;<1>H NMR (DMSO-d6) δ 2.28 (s, 3H, CH3), 3.80 (s, 3H, CH3), 6.96 -7.03 (m, 1H, Ar), 7.09 (t, J = 7.8 Hz, 1H, Ar), 7.14-7.24 (m, 1H, Ar), 9.71 (s, 1H, OH).

6.1.2 Metil estar 3-(terc-butil-dimetil-silaniloksi)-2-metil-benzoeve kiseline

[0369]

[0370] U RB balon sa tri grla od 1L opremljen štapićem za mešanje i termometrom dodat je DMF (300 mL), metil 3-hidroksi-2 metilbezoat (90 g, 542 mmol) i imidazol (92 g, 1,354 mmol). TBDMS-Cl (90 g, 596 mmol) je dodat u prethodno pomenuti rastvor u delovima da bi se kontrolisala unutrašnja temperatura između 15-19 ºC tokom 20 minuta, i nakon dodavanja unutrašnja temperatura je pala ispod 1 ºC. Ledeno kupatilo je uklonjeno i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 16 sati. Reakciona smeša je dodata u ledenu vodu (500 mL) i nastali rastvor je podeljen u dva dela (700 mL × 2). Svaki deo je ekstrahovan sa EtOAc (700

2

mL). Svaki organski sloj je opran hladnom vodom (350 mL) i slanom vodom (350 mL). Organski slojevi su kombinovani i osušeni sa MgSO4. Kombinovani organski sloj je koncentrovan da se dobije metil estar 3-(terc-butil-dimetil-silaniloksi)-2-metil-benzoeve kiseline kao svetlo braon ulje (160 g, 100% sirovi prinos). Jedinjenje se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja: LCMS MH = 281;<1>H NMR (DMSO-d6) δ 0.21 (s, 6H, CH3, CH3), 0.73-0.84 (m, 9H, CH3, CH3, CH3), 2.10 (s, 3H, CH3), 3.60 (s, 3H, CH3), 6.82 (dd, 1H, Ar), 6.97 (t, J= 7.9 Hz, 1H, Ar), 7.13 (dd, J= 1.1, 7.7 Hz, 1H, Ar).

6.1.3 Metil estar 2-bromometil-3-(terc-butil-dimetil-silaniloksi)-benzoeve kiseline

[0371]

[0372] NBS (49.8 g, 280 mmol) je dodat u metil 3-(terc-butil-dimetil-sililoksi)-2-metilbenzoat (78.4 g, 280 mmol) u metil acetatu (500 mL), na sobnoj temperaturi da se dobije suspenzija narandžasto obojena. Nastala reakciona smeša je zagrejana na uljanom kupatilu na 40 ºC i obasjana sa 300 wt sijalicom koja simulira sunčevu svetlost na refluksu 4 sata. Reakciona smeša je ohlađena i isprana rastvorom Na2SO3(2 × 600 mL, 50% zasićene koncentracije), vodom (500 mL) i slanom vodom (600 mL). Organski sloj je osušen sa MgSO4i obezbojen ugljem. Organski sloj je koncentrovan da bi se dobio metil estar 2-bromometil-3-(terc-butil-dimetil-silaniloksi)-benzoeve kiseline kao svetlo braon ulje (96 g, 91% sirovi prinos). Jedinjenje se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja: LCMS M-Br = 279;<1>H NMR (DMSO-d6) δ 0.05-0.11 (m, 6H, CH3, CH3), 0.82 (s, 9H, CH3, CH3, CH3), 3.65 (s, 3H, CH3), 4.74 (s, 2H, CH2), 6.94 (dd, J =1.3, 8.1 Hz, 1H, Ar), 7.10-7.20 (m, 1H, Ar), 7.21 - 7.29 (m, 1H, Ar).

6.1.4 Metil estar 4-karbamoil-buterne kiseline

[0373]

[0374] U mešani rastvor metil 2-(bromometil)-3-(terc-butildimetilsililoksi)benzoata (137.5 g, 325 mmol) u acetonitrilu (1100 mL) u boci sa okruglim dnom od 2L, dodat je metil 4,5-diamino-5-oksopentanoat hidrohlorid (70.4 g, 358 mmol). U suspenziju je dodat DIPEA (119 ml, 683 mmol) kroz levak za dodavanje tokom 10 minuta i suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi 1 sat pre nego je smeša zagrejana na uljanom kupatilu na 40 ºC 23 sata. Reakciona smeša je koncentrovana pod vakuumom. Ostatak je mešan u etru (600 mL) i istaložila se čvrsta bela supstanca. Smeša je filtrirana i čvrsta supstanca je isprana sa etrom (400 mL). Filtrat je ispran sa HCl (1N, 200 mL), NaHCO3, (zas. 200 mL) i slanom vodom (250 mL). Odvojeno su držani vodeni kiseli sloj i bazni sloj. Onda je čvrsta supstanca dalje isprana etrom (250 mL) i tečnost je isprana prethodno pomenutim kiselim i baznim rastvorom. Dva organska sloja su kombinovana i koncentrovana pod vakuumom da bi se dobio metil estar 4-[4-(terc-butil-dimetil-silaniloksi)-1-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-4-karbamoil-buterne kiseline kao braon ulje (152g, 115% sirovog prinosa, 77% čistoće pomoću H NMR). Jedinjenje se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja: LCMS MH = 407.

6.1.5 Metil estar 4-karbamoil-4-(4-hidroksi-1-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-buterne kiseline

[0375]

[0376] U mešani hladni rastvor metil 5-amino-4-(4-(terc-butildimetilsililoksi)-1-oksoizoindolin-2-il)-5-oksopentanoata (152 g, 288 mmol) u DMF (500 mL) i vodi (55 mL) je dodat K2CO3(19.89 g, 144 mmol) u delovima tokom 5 minuta. Dobijena reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 40 minuta. Reakciona smeša je ohlađena na ledenom kupatilu. U smešu je sporo

4

dodata HCl (12M, 23.99 ml, 288 mmol). Nakon dodavanja, u smešu je dodat acetonitril (280 mL) i istaložila se čvrsta supstanca. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 10 minuta i filtrirana. Čvrsta supstanca je isprana acetonitrilom (50 mL × 4). Filtrat je koncentrovan pod visokim vakuumom da bi se dobilo žuto ulje (168 g). Ulje je rastvoreno u acetonitrilu (600 mL) i mešano na sobnoj temperaturi 10 minuta. Smeša je filtrirana i čvrsta supstanca je isprana acetonitrilom (25 mL × 2). Filtrat je koncentrovan pod visokim vakuumom da bi se dobilo žuto ulje (169 g) koje je dodato u smešu vode (1200 mL) i etra (1000 mL). Smeša je mešana 3 minuta i slojevi su odvojeni. Vodeni rastvor je koncentrovan pod visokim vakuumom i ostatak je mešan u acetonitrilu (160 mL) i čvrsta bela supstanca je formirana nakon mešanja tokom noći. Smeša je filtrirana da bi se dobio metil estar 4-karbomil-4-(4-hidroksi-1-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-buterne kiseline kao bela čvrsta supstanca (46 g, 54% prinosa). Filtrat je koncentrovan i ostatak je dalje kristalizovan u acetonitrilu (60 mL) da bi se dobilo više metil estra 4-karbomil-4-(4-hidroksi-1-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-buterne kiseline kao bele čvrste supstance (11.7 g, 14% prinosa). Filtrat je koncentrovan i ostatak je prečišćen pomoću ISCO hromatografije da bi se dobilo više metil estra 4-karbomil-4-(4-hidroksi-1-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-buterne kiseline kao bele čvrste supstance (13.2 g, 15% prinosa). Ukupno dobijenog proizvoda je bilo 70.9 g u 83% prinosa: LCMS MH = 293;<1>H NMR (DMSO-d6) δ 1.95-2.34 (m, 4H, CH2, CH2), 3.51 (s, 3H, CH3), 4.32 (d, J =17.6 Hz, 1H, CHH), 4.49 (d, J =17.4 Hz, 1H, CHH), 4.73 (dd, J =4.7, 10.2 Hz, 1H, CHH), 6.99 (dd, J =0.8, 7.9 Hz, 1H, Ar), 7.10-7.23 (m, 2H, Ar, NHH), 7.25-7.38 (m, 1H, Ar), 7.58 (s, 1H, NHH), 10.04 (s, 1H, OH).

6.1.6 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion

[0377]

[0378] Korak 1: u rastvor 3-(4-hidroksi-1-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il)-piperidin-2,6-diona (2.5 g, 8.56 mmol) u THF (60 mL) je dodat trifenil fosfin (na polimeru 1.6 mmol/g, 12 g, 18.8 mmol). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi 15 minuta. Diizopropil azodikarboksilat (3.96 mL, 18.8 mmol) je dodat na 0 ºC i smeša je mešana na 0 ºC 30 minuta. (4-Morfolin-4-ilmetilfenil)-metanol (2.62 g, 12.4 mmol) je dodat na 0 ºC i smeša je ostavljena da se zagreje do sobne temperature i mešana na sobnoj temperaturi tokom noći. Reakciona smeša je filtrirana i filtrat je koncentrovan. Nastalo ulje je prečišćeno na koloni silika gela eluirano sa metilen hloridom i metanolom (gradijent, proizvod je izašao na 6% metanola) da bi se dobio metil estar 4-karbamoil-4-[4-(4-morfolin-4-ilmetil-benziloksi)-1-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-buterne kiseline (2.2 g, 54% prinos). Proizvod je korišćen u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja.

[0379] Korak 2: U THF rastvor (50 mL) metil estra 4-karbamoil-4-[4-(4-morfolin-4-ilmetilbenziloksi)-1-okso-1,3-dihidro-izoindol-2-il]-buterne kiseline (2.2 g, 4.57 mmol) je dodat kalijum terc-butoksid (0.51 g, 4.57 mmol) na 0 ºC. Smeša je mešana na 0 ºC 10 minuta i ugašena sa 1N HCl (5 mL, 5 mmol) zatim i zasićenim NaHCO3(25 mL). Smeša je ekstrahovana sa EtOAc (2 × 50 mL). Organski sloj je ispran sa vodom (30 mL), slanom vodom (30 mL), osušen MgSO4i koncentrovan. U nastalu čvrstu supstancu je dodat EtOAc (10 mL) zatim heksan (10 mL) tokom mešanja. Suspenzija je filtrirana da bi se dobio 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion kao bela čvrsta supstanca (1.5 g, 73% prinosa). HPLC: Waters Symmetry C18, 5 µm, 3.9 × 150 mm, 1 mL/min., 240 nm, gradijent do 95/5 acetonitril/0.1% H3PO4u 5 min.: tR= 4.78 min. (97.5%); mp: 210-212 C;<1>H NMR (DMSO-d6) δ 1.86-2.09 (m, 1H, CHH), 2.29-2.38 (m, 4H, CH2, CH2), 2.44 (dd, J =4.3, 13.0 Hz, 1H, CHH), 2.53-2.64 (m, 1H, CHH), 2.82-2.99 (m, 1H, CHH), 3.46 (s, 2H, CH2), 3.52-3.61 (m, 4H, CH2, CH2), 4.18-4.51 (m, 2H, CH2), 5.11 (dd, J =5.0, 13.3 Hz, 1H, NCH), 5.22 (s, 2H, CH2), 7.27-7.38 (m, 5H, Ar), 7.40-7.53 (m, 3H, Ar), 10.98 (s, 1H, NH)<13>C NMR (DMSO-d6) δ 22.36, 31.21, 45.09, 51.58, 53.14, 62.10, 66.17, 69.41, 114.97, 115.23, 127.64, 128.99, 129.81, 129.95, 133.31, 135.29, 137.68, 153.50, 168.01, 170.98, 172.83; LCMS: 465; analitički izračunat za C25H27N3O5+ 0.86 H2O: C, 64.58; H, 6.23; N, 9.04; Pronađeno: C, 64.77; H, 6.24; N, 8.88.

[0380] (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion i (R)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion su pripremljeni od 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona putem hiralne separacije.

6.2 ANALIZE

6.2.1 Stvaranje citokina T ćelijama

[0381] T ćelije su izolovane iz sloja istaloženih leukocita i trombocita negativnim odabirom upotrebom RosetteSep® koktela za obogaćivanje T ćelija. U skladu sa tim praćene su procedure proizvođača. Sve ploče sa 96 udubljenja prethodno su obložene sa 3 µg/ml anti-humanog CD3 antitela u 100 µl 1X PBS tokom 4 sata na 37 ºC. Ploče su oprane tri puta sa RPMI-1640 potpunim medijumom pre analize T ćelija. T ćelije su onda zasejane u ploče prethodno obložene sa CD3 pri gustini od 2.5 × 10<5>ćelija/udubljenju u 180 µl RPMI-1640 potpunog medijuma. Ćelije su tretirane sa 20 µl 10X titriranim jedinjenjima na 10, 1, 0.1, 0.01, 0.001, 0.0001 i 0.00001 µM. Finalne DMSO koncentracije su 0.25%. Ploče su inkubirane 48 sati na 37 ºC, 5% CO2. Nakon 48 sati, supernatanti su pokupljeni i testirani citometrijskom multipleks analizom na mikrosferama (CBA) za sledeće citokine/hemokine:IL-2, IL-3, IL-5, IL-10, IL-13, IL-15, IL-17a, GM-CSF, G-SCF, IFN-γ, TNF-α i RANTES. CBA ploče su analizirane na Luminex IS100 instrumentu. Podaci od svakog donora su grafički prikazani upotrebom GraphPad Prism 5.0 softvera i izraženi kao srednja vrednost pg/mL ± SEM i % DMSO kontrola ± SEM.

[0382] Relativno niske koncentracije (0.01 nM do 1 nM) jedinjenja I poboljšavaju IL-2, IL-3, IL-5, IL-10, IL-13, GM-CSF, IFN-γ, TNF-α i RANTES (10 nM) u stimulisanim humanim T ćelijama (Slika 1 i Slika 2). Poboljšavanje proizvodnje većine citokina i hemocitokina dostiže najveću vrednost na 1 do 10 nM jedinjenja I i ili ostaje na tom nivou ili opada postepeno kako se koncentracija povećava. Na 1 nM, jedinjenje I poboljšava proizvodnju IL-2, IL-13 i GM-CSF do nivoa 7, 5 i 3 puta veći od nivoa kontrolnih ćelija, respektivno. Na 10 nM, jedinjenje I poboljšava proizvodnju IL-2, IL-13 i GM-CSF do nivoa 22, 6.5 i 6 puta veći od nivoa kontrolnih ćelija, respektivno. Jedinjenje I poboljšava proizvodnju IL-10 oko 1.5 do 3.5-struko na koncentracijama 0.1 i 1 nM, ali inhibira proizvodnju IL-10 na ≥ 10 nM. Jedinjenje I povećava proizvodnju IL-5 6 puta u odnosu na kontrolne ćelije, ali jedino na koncentraciji 1 nM; IL-5 proizvodnja je bila poboljšana ≤ 2-struko na 10 nM. Jedinjenje I poboljšava proizvodnju RANTES 2 do 3 puta u odnosu na kontrolne ćelije na koncentracijama u opsegu od 10 nM do 10 µM. Jedinjenje I poboljšava proizvodnju TNF-α i IFN-γ 2 do 3-struko na koncentracijama u opsegu od 1 nM do 10 µM.

[0383] Niske koncentracije jedinjenja I-R takođe poboljšavaju proizvodnju citokina i hemocitokina u stimulisanim humanim T ćelijama. Koncentracije jedinjenja I-R od samo 1 nM poboljšavaju IL-2, IL-3, IL-5, IL-10, IL-13, GM-CSF, IFN-γ, RANTES i TNF-α u stimulisanim humanim T ćelijama (Slika 3 i Slika 4). Na koncentraciji od 10 nM, jedinjenje I-R povećava proizvodnju IL-2, IL-13 i GM-CSF 15, 7 i 6 puta u odnosu na kontrolne ćelije, respektivno. Koncentracija jedinjenja I-R od 0.01 do 1 nM poboljšava proizvodnju IL-10 ~6-struko, ali koncentracije ˃ 10 nM inhibiraju proizvodnju IL-10. Koncentracije jedinjenja I-R u opsegu od 1 do 100 nM poboljšavaju proizvodnju IL-5 do 2.5 puta u odnosu na kontrolne ćelije, ali jedinjenje I-R nije pokazalo 6- struko poboljšanje na 1 nM pokazano jedinjenjem I-S. Osim obrasca poboljšanja proizvodnje IL-5 i mogućeg nižeg stepena poboljšanja proizvodnje IFN-γ, profil poboljšanja citokina i hemocitokina prikazan jedinjenjem I-R podseća na profil jedinjenja I uzimajući u obzir veličinu povećanja proizvodnje i opsega koncentracija u kojima je došlo do poboljšanja.

[0384] Niske koncentracije jedinjenja I-S takođe poboljšavaju proizvodnju citokina i hemocitokina u stimulisanim humanim T ćelijama i profil poboljšanja citokina i hemocitokina prikazan jedinjenjem I-S podseća na profil jedinjenja I uzimajući u obzir veličinu povećanja proizvodnje i opsega koncentracija u kojima je došlo do poboljšavanja. Koncentracije jedinjenja I-S od samo 1 nM poboljšavaju IL-2, IL-3, IL-5, IL-10, IL-13, GM-CSF, IFN-γ, RANTES i TNF-α u stimulisanim humanim T ćelijama (Slika 5 i Slika 6). Na koncentraciji od 10 nM, jedinjenje I-S povećava proizvodnju IL-2, IL-13 i GM-CSF 18, 7 i 5 puta u odnosu na kontrolne ćelije, respektivno. Koncentracija od 0.1 i 1 nM jedinjenja I-S poboljšava proizvodnju IL-102 do 3-struko, ali koncentracije ˃ 10 nM inhibiraju proizvodnju IL-10. Kako je pokazano za jedinjenje I, poboljšanje proizvodnje IL-5 jedinjenjem I-S je dostiglo maksimum na 1 nM. U jednom promeru izvođenja, jedinjenje I-S je udruženo stimulisalo proizvodnju IL-2 T ćelija sa EC50približno 0.29 nM, u poređenju sa 10 nM za pomalidomid.

6.2.2 Profilisanje citokina u humanim mononuklearnim ćelijama periferne krvi

[0385] Pedeset ml sloja istaloženih humanih leukocita i trombocita je alikvotirano po 25 ml u dve konusne epruvete od 50 ml i 25 ml sterilnog HBSS je dodato u svaku konusnu epruvetu. Epruvete su lagano mešane okretanjem. 15 mL na sobnoj temperature Ficoll-Paque Plus (GE Healthcare (lokacija); cat# 17-1440-02) je alikvotirano u četiri konusne epruvete od 50 mL. Onda je 25 mL smeše istaloženih humanih leukocita i trombocita/HBSS nežno i polako naslagano na vrh Ficolla. Uzorci su centrifugirani na 450 rpm 35 minuta. Gornji sloj koji obuhvata plazmu je pipetiran i odbačen. Interfejs koji obuhvata mononuklearne ćelije je prebačen u dve konusne epruvete od po 50 mL. Obe konusne epruvete su filtrirane do konačne zapremine od 50 mL sa HBSS i centrifugirane na 1200 rpm 10 minuta. Ćelije su isprane ponovo u HBSS i mešane na 1000 rpm 10 minuta. Pelet ćelija je ponovo suspendovan sa 20 mL RPMI potpunim medijumom (RPMI/5% humanog seruma/1× pen/strep/glut) i prebrojano.

[0386] Sto µL (2 × 10<6>/ml) hPBMCs je dodato u svako udubljenje ploča sa 96 udubljenja sa ravnim dnom (konačan broj ćelija = 2 × 105/udubljenje) i inkubirano na 37 ºC 1 sat. Dvadeset µL (10 ×) jedinjenja je dodato u svako testirano udubljenje i dvadeset µL medijuma koji obuhvata 2.5% DMSO je dodato u svako kontrolno udubljenje ([DMSO] konačno = 0.25%) i ploča je inkubirana 1 sat na 37 ºC. Ćelije su onda stimulisane sa 80 µL od 2.5 ng/ml LPS ([LPS] konačno = 1ng/ml) i inkubirane 18 sati na 37 ºC. Pedeset µL supernatanta iz svakog udubljenja je prebačeno u 3 nove ploče sa 96 udubljenja sa zaobljenim dnom i skladišteno na -20 ºC za Luminex analizu. Duplirana udubljenja su izvedena za svaki uzorak.

[0387] Uzorci supernatanta su analizirani za citokine u višestrukom formatu prema upustvima proizvođača (Millipore, Billerica, Ma 01821) upotrebom Luminex IS 100 instrumenta. IL-12 i GM-CSF analize su urađene u dvostrukom formatu upotrebom urednih supernatanta dok su drugi citokini dobijeni u višestrukom formatu upotrebom razblaženih supernatanta u odnosu 1:20. Analiza podataka je urađena upotrebom Upstate Beadview softvera. IC50su izračunati upotrebom nelinerane regresije, sigmoidne krive doza-odgovor, sa ograničenjem odozgo do 100%, i odozdo do 0%, uz dopuštanje varijabilnog nagiba. EC50su zasnivane na gornjem ograničenju sigmoidnih krivih jednakom 246.9%, što predstavlja prosek poboljšanja proizvodnje IL-10 obezbeđen polalidomidom (kontrola) pri 10 µM i na donjem ograničenju do 100%. IC50je izveden upotrebom GraphPad Prism v5.00. Vrednosti podataka su predstavljene srednja vrednost SEM (standardna greška srednje vrednosti) od n (broj eksperimenata u duplikatu).

[0388] Jedinjenje I inhibira proizvodnju (po redosledu jačine) IL-1β (IC50= 0.00085 µM) ˃ TNF-α (IC50= 0.0018) ˃ MDC (IC50= 0.0026 µM) ˃ GM-CSF (IC50= 0.0092 µM) ˃ IL-6 (IC50= 0.01 µM) ˃ MIP-1α (IC50= 0.19 µM) ˃ IL-8 (IC50˃ 10 µM). Jedinjenje I je imao mali efekat na proizvodnju MIP-1β sa IC50vrednosti ˃ 10 µM (Slika 7A i tabela 1). Jedinjenje I poboljšava proizvodnju IL-10, MCP-1 i RANTES sa srednjom vrednosti procenta kontrolnih vrednosti od 372%, 208% i 153% respektivno, na 0.1 µM koncentracije (Slika 7B i tabela 2).

[0389] Jedinjenje I-R inhibira proizvodnju (po redosledu jačine) IL-1β (IC50= 0.0062 µM) ˃ TNFα (IC50= 0.0095 µM) ˃ MDC (IC50= 0.012 µM) ˃ GM-CSF (IC50= 0.039 µM) ˃ IL-6 (IC50= 0.083 µM) ˃ MIP-1α (IC50= 0.045 µM) ˃ MIP-1β (IC50˃ 10 µM). Takođe, jedinjenje I-R pokazuje umereni inhibitorni efekat na proizvodnju IL-8 sa IC50vrednosti ˃ 10 µM (Slika 8A i tabela 1). Jedinjenje I-R poboljšava proizvodnju IL-10, MCP-1 i RANTES sa srednjom vrednosti procenta kontrolnih vrednosti od 442%, 223% i 151% respektivno, na 0.1 µM koncentracije (Slika 8B i tabela 2).

[0390] Jedinjenje I-S inhibira proizvodnju (po redosledu jačine) IL-1β (IC50= 0.00046 µM) ˃ TNF-α (IC50= 0.00059 µM) ˃ MDC (IC50= 0.0021 µM) ˃ GM-CSF (IC50= 0.0022 µM) ˃ IL-6 (IC50= 0.0038 µM) ˃ MIP-1α (IC50= 0.028 µM ˃ MIP-1β (IC50˃ 10 µM). Takođe, jedinjenje I-S pokazuje umereni inhibitorni efekat na proizvodnju IL-8 sa IC50vrednosti ˃ 10 µM (Slika 9A i tabela 1). Jedinjenje I-S poboljšava proizvodnju IL-10, MCP-1 i RANTES sa srednjom vrednosti procenta kontrolnih vrednosti od 379%, 233% i 153% respektivno, na 0.1 µM koncentracije (Slika 9B i tabela 2).

Tabela 1. Sažetak inhibitornog profila citokina testiranih jedinjenja

Tabela 2. Sažetak profila citokina testiranih jedinjenja

6.2.3 Proizvodnja IFN-γ NK ćelija i ćelijska citotoksičnost zavisna od antitela (ADCC)

[0391] NK ćelije zdravih donora su izolovane iz sloja istaloženih leukocita i trombocita negativnim odabirom upotrebom RosetteSep koktela za obogaćivanje NK ćelijama (Stem Cell Technologies, Vancouver, BC) pre Ficoll-Hypaque (Fisher Scientific Co LLC, PA) centrifugiranja na gradijentu gustine prema instrukcijama proizvođača. CD56<+>NK ćelije su izolovane do ~85% čistoće, kako je određeno protočnom citometrijom (BD Biosciences, CA).

[0392] Analiza IgG-indukovanog interferona-gama (IFN-γ) NK ćelija: ploče sa 96 udubljenja sa ravnim dnom su obložene sa 100 µg/mL humanog IgG (Sigma) preko noći na 4 ºC. Sledećeg dana, nevezani IgG je ispran hladnim 1X PBS. NK ćelije su zatim zasejane u ploče sa 96 udubljenja obložene sa IgG pri 2 × 105 ćelija po udubljenju u 180 µL RPMI-1640 medijuma i dodato je 10 ng/mL rhIL-2 (R & D Systems, MN). Testirana jedinjenja su dodata u zapremini od 20 µL DMSO. Konačne koncentracije testiranih jedinjenja su bile 0.0001, 0.001, 0.01, 0.1, 1 ili 10 µM. Konačne koncentracije DMSO su bile 0.25%. Nakon 48 sati, pokupljeni su supernatanti i analizirani ELISA testom za proizvodnju IFN-γ.

[0393] Podaci korišćeni za određivanje testiranih jedinjenja za povećavanje proizvodnje IFN-γ NK ćelija u odgovoru na imobilizovani IgG i rhIL-2 stimulaciju su analizirani za svakog donora upotrebom GraphPad Prism v5.0 softvera. Podaci su prikazani na dva načina, (1) kao apsolutna količina ako je IFN-γ proizveden (pg/mL ± SEM) i (2) kao procenat količine proizvedenog IFN-γ u prisustvu 1 µM pomalidomida. EC50je koncentracija testiranog jedinjenja koji obezbeđuje polovinu maksimalne proizvodnje IFN-γ, sa maksimalnom proizvodnjom definisanom kao količina IFN-γ produkovanog u prisustvu 1 µM pomalidomida. EC50vrednosti su izračunate upotrebom nelinearne regresije, sigmoidne krive doza-odgovor, sa ograničenjem odozgo do 100%, i odozdo do 0%, uz dopuštanje varijabilnog nagiba.

[0394] Analiza ADCC: Prečišćene NK ćelije (5 × 104) su zasejane u ploče sa 96 udubljenja sa U dnom u 100 µL RPMI-1640 medijuma bez fenola (Invitrogen) 2% humanog AB+ serum (Gemini Bio Products, CA) i tretirane sa 10 ng/mL rhIL-2 i rituksimabom (5 µg/mL) plus različitim koncentracijama testiranih jedinjenja na 0.01 do 10 µM 48 sati. Različite linije ćelija limfoma (GCB-DLBCL: WSU-DLCL2 i Farage; folikularni limfom: DoHH2; ABC-DLBCL: Riva; Burkitt-ov limfom [BL]: Raji) su tretirane sa 5 µg/mL rituksimaba 30 minuta na 37 ºC. Nevezani rituksimab je ispran, ciljne ćelije (5 × 103/100 µL/udubljenju) su dodate prethodno tretiranim efektorskim ćelijama (NK ćelije) u odnosu 10:1, i obe su zajedno inkubirane 4 sata na 37 ºC. Kontrolni uslovi se sastoje od NK ćelija plus tumorskih ćelija tretiranih sa (1) samo medijumom, (2) samo rituksimabom ili (3) samo IL-2. Korišćenjem alikvota supernatanta (50 µL), analizirana je citotoksičnost NK ćelija protiv tumorskih ćelija upotrebom standardne analize oslobađanja laktat dehidrogenaze (LDH) da bi se izmerio ADCC (CytoTox 96 ne-radioaktivna citotoksična analiza, Promega, WI). Spontano oslobađanje iz samih ciljnih ćelija bilo je < 15% maksimalnog oslobađanja, kako je određeno pomoću ciljnih ćelija liziranih u 1% Triton X-100. Eksperimentalno oslobađanje je korigovano oduzimanjem spontanog oslobađanja iz efektorskih ćelija na odgovarajućem razblaženju. Procenat specifičnog liziranja je izračunat prema formuli: Procenat specifičnog liziranja = 100 x (eksperimentalno oslobađanje - spontano oslobađanje iz efektorskih ćelija - spontano oslobađanje iz ciljanih ćelija) / (maksimalno oslobađanje iz ciljnih ćelija - spontano oslobađanje iz ciljanih ćelija).

[0395] Specifično liziranje posredovano NK ćelijama je izračunato sa sledećom formulom: Procenat specifičnog liziranja = [(eksperimentalno oslobađanje - spontano oslobađanje) / (maksimalno oslobađanje - spontano oslobađanje)] x 100. Rezultati su analizirani upotrebom GraphPad Prism v5.0 softvera. Podaci su predstavljeni kao procenat citotoksičnosti u odnosu na ćelije tretirane sa DMSO.

[0396] Sposobnost jedinjenja I, I-R i I-S da poboljšaju indukciju IFN-γ u NK ćelijama posredovanu sa IgG određena je paralelno. Ukupno 7 donora NK ćelija je uključeno u eksperiment i rezultati su prikazani na slici 10 (izraženi kao pg/mL proizvodnje IFN-γ) i slici 11 (izraženo kao procenat povećanja proizvodnje IFN-γ u odnosu na IFN-γ proizveden u prisustvu

1

pomalidomida na 1 µM). Sva jedinjenja poboljšavaju proizvodnju IFN-γ u NK ćelijama na način koji zavisi od doze kao odgovor na imobilizovan IgG i IL-2 stimulaciju. Jedinjenje I indukuje proizvodnju IFN-γ po sličnom obrascu kao pomalidomid. Jedinjenje I-S i I-R su malo više aktivna od jedinjenja I.

[0397] Imunomodulatorne aktivnosti jedinjenja I, I-R, I-S u poboljšavanju ADCC posredovane rituksimabom protiv nekoliko ćelijskih linija limfoma su određene paralelno u svakoj ćelijskoj liniji. Ukupno 15 donora NK ćelija je uključeno (tri donora NK ćelija iz svake ćelijske linije) i rezultati (Slika 12) pokazuju da sva jedinjenja indukuju ADCC zavisnu od doze NK ćelija u svim ćelijskim linijama. U GCB-DLBCL ćelijskim linijama (WSU-DLCL2 i Farage) prikazana aktivnost jedinjenja I je uporediva sa onom prikazanom sa pomalidomidom. Najveća aktivnost jedinjenja I je bila na 0.1 µM u WSU-DLCL2, ali je u Forage ćelijama je bila 1 µM. Jedinjenje I-R je manje aktivno od jedinjenja I-S u WSU-DLCL2 ćelijama. Kod ćelijskih linija folikularnog limfoma (DoHH2) jedinjenje I je manje aktivno od jedinjenja I-S i I-R. Kod ćelijske linije ABC-DLBCL (Riva) jedinjenje I je manje aktivno od jedinjenja I-S i I-R. Jedinjenje I-R je manje aktivno od jedinjenja I-S. U BL ćelijskoj liniji (Raji) jedinjenje I je više aktivno od jedinjenja I-S i I-R. Najveća aktivnost jedinjenja I je bila na 0.1 µM. Jedinjenje I-R bilo je aktivnije od jedinjenja I-S u Raji ćelijama. Najveća aktivnost jedinjenja I je bila na 0.1 µM u WSU-DLCL2 i Raji ćelijskim linijama, ali u drugim ćelijskim linijama na 1 µM. Generalno, jedinjenje I bilo je aktivnije od jedinjenja I-S i I-R u svim testiranim ćelijskim linijama osim u Riva ćelijama. Jedinjenje I-R je manje aktivno od jedinjenja I-S kod WSU-DLCL2 i Riva ćelija, ali ne i kod drugih ćelijskih linija.

6.2.4 Analize proliferacije humanih vaskularnih endotelnih ćelija, formiranje cevi, migracija i invazija

[0398] Analiza proliferacije humanih umbilikalnih vaskularnih endotelnih ćelija: humane umbilikalne vaskularne endotelne ćelije su odmrznute i gajene u EGM2 do 3 do 6 prolaza za sve analize proliferacije. Humane umbilikalne vaskularne endotelne ćelije su tripsinizovane, isprane sa 20% FBS/M199 medijumom i postavljene u isti medijum pri 104 ćelija/100 µL po udubljenju u pločama sa 96 udubljenja za ćelijske kulture. Ploče su inkubirane tokom noći na 37 ºC da bi se omogućilo da se ćelije prilepe. Ćelije su onda izgladnele u 1% FBS/M199 medijumu 18 sati nakon pranja sa istim medijumom 3 puta. Za optimizaciju koncentracije faktora rasta u analizi HUVEC proliferacije, 100 µL/udubljenju 2X serijski razblaženi faktori rasta, počevši od 100 ng/mL, su dodati u HUVECs u duplikatu 72 sata na 37 ºC u vlažnom inkubatoru ćelijske kulture sa 5% CO2. Za analizu testiranih jedinjenja, serijska razblaženja testiranih jedinjenja u 0.4%

2

DMSO/1%FBS/M199 medijumu napravljeno je u duplikatu od 10 mM zaliha. Pedeset mikrolitara po udubljenju serijski razblaženih testiranih jedinjenja (10, 1.0, 0.1, 0.01, 0.001, 0.0001, 0.00001 µM) je dodato u ćelije 1 do 2 sata na 37 ºC. Konačna koncentracija DMSO u ćelijama je 0.1%. Onda je 50 µL 4X finalne koncentracije relativnih faktora rasta dodato u svako udubljenje u duplikatu 72 sata na 37 ºC u vlažnom inkubatoru ćelijske kulture sa 5% CO2. Ugradnja timidina je merena dodavanjem jednog mikrokirija 3H- timidina (Amersham) u 20 µL medijuma u svako udubljenje i inkubirano na 37 ºC u vlažnom inkubatoru ćelijske kulture sa 5% CO25 do 6 sati. Ćelije su onda tripsinizirane i pokupljene na UniFilter GF/C filter pločama (Perkin Elmer) upotrebom sakupljača ćelija (Tomec). Nakon što su se ploče osušile na vazduhu, dodato je 20 µL/udubljenju Microscint 20 (Packard) i onda su ploče analizirane u TopCount NXT (Packard). Svako udubljenje je prebrojano za jedan minut. Eksperimenti su izvedeni u duplikatu kod svakog od 3 donora.

[0399] Analiza formiranje cevi humanim umbilikalnim vaskularnim endotelnim ćelijama: Jedinjenja su testirana u analizi formiranja HUVEC cevi indukovanog faktorom rasta. Ploče za formiranje cevi su inkubirane na 37 ºC 30 minuta za polimerizaciju matrigela. HUVECs su izgladnjivane u 0.1% BSA osnovnom EBM2 medijumu 5 sati nakon pranja sa istim medijumom 3 puta. Ćelije su tripsinizirane i centrifugirane. Onda je 25 µL 4X serijski razblaženih jedinjenja (10, 1.0, 0.1, 0.01, 0.001, 0.0001, 0.00001 µM) dodato u duplikatu sa 50 µL 2 × 104 ćelija/udubljenju na ploče za formiranje cevi obložene matrigelom. Pedeset µL 4X VEGF (konačna koncentracija = 25 ng/mL) ili bFGF (konačna koncentracija = 10 ng/mL) je dodato na ploče. Onda su ćelije inkubirane tokom noći (~18 sati) na 37 ºC u vlažnom inkubatoru. Mreže tubula su obojene sa kalceinom AM na 4 µg/µL u 2% FBS/HBSS 30 minuta i slike su napravljene fluorescentnom mikroskopijom. Tubule su kvantifikovane MetaMorph softverskim programom za formiranje cevi, površinu i dužinu cevi.

[0400] Analiza invazije humanih umbilikalnih vaskularnih endotelnih ćelija: U analizi invazije HUVEC, koncentracija humanog fibronektina je optimizovana da bi se obezbedila pogodna proteinska struktura za adherirane ćelije da se prikače za membranu i omoguće slobodnu migraciju u odgovoru na angiogeni stimulus (npr. VEGF, bFGF, ili HGF) u donjoj komori umetnute ploče. HUVECs su izgladnjivane u 0.1% BSA EBM2 medijumu 6 sati nakon pranja sa istim medijumom 3 puta. Ćelije su onda tripsinizirane i centrifugirane da bi se uklonio zaostali tripsin. Onda je ~0.5 do 1 ×106 ćelija u 125 µL/udubljenju i 125 µL 8X serijski razblaženih jedinjenja (10, 1, 0.1, 0.01, 0.001 µM) dodato u gornju komoru umetnutih ploča BD Falcon sa 24 udubljenja i 96 udubljenja u duplikatu i inkubirano ~1 do 2 sata. (Ploče obuhvataju fluorescentno blokiranje, mikroporoznu [veličina pore 3.0 µm] PET membranu koja je ravnomerno premazana sa humanim fibronektinom). Sedamsto pedeset µL 1.33X stok rastvora VEGF (konačna koncentracija od 25 ng/mL), bFGF (konačna koncentracija od 10 ng/mL), ili HGF (konačna koncentracija od 25 ng/mL) su onda dodati u nižu komoru. Ćelije su onda inkubirane 22 ± 1 sat na 37 ºC. Migrirane ćelije su obojene sa kalceinom AM na 4 µL/mL u HBSS koji sadrži 2% FBS, upotrebom 500 µL/udubljenju u pločama sa 24 udubljenja i 200 µL/udubljenju u pločama sa 96 udubljenja. Ploče su inkubirane na 37 ºC 90 minuta i čitane u čitaču fluorescentnih ploča.

[0401] Procenat inhibicije proliferacije ćelija, formiranje cevi, migracija i invazija su izračunati oduzimanjem rezultata za nestimulisane DMSO kontrole od rezultata testiranih uzoraka, uprosečavanjem svih replika, i normalizacijom prema DMSO kontroli stimulisanoj faktorom rasta (0% inhibicije). Vrednosti IC50su izračunate upotrebom GraphPad Prism 5.0.

[0402] Rezultati analize proliferacije humanih umbilikalnih vaskularnih endotelnih ćelija: rezultati studije optimizacije faktora rasta ukazuju da su optimalne koncentracije VEGF, bFGF i HGF za indukovanje proliferacije bile 25, 10 i 25 ng/mL, respektivno. Testirana jedinjenja su ispitivana sa optimizovanim koncentracijama faktora rasta i rezultati su ukazivali da jedinjenja I, I-R i I-S ne inhibiraju VEGF-, bFGF-, ili HGF-indukovanu proliferaciju HUVEC (Slika 13). Međutim, postojalo je značajno poboljšanje proliferacije zapaženo kod VEGF-i HGF-tretiranih HUVECs jedinjenjem I-S (VEGF-tretirani: 1 – 10 µM; HGF-tretirani: 0.1 – 1 µM). Takođe, postojalo je značajno poboljšanje zapaženo kod bFGF-tretiranih HUVECs jedinjenjem I (0.01 – 1 µM) i jedinjenjem I-R (0.1 – 1 µM). Vrednosti IC50su sažete u Tabeli 3.

Tabela 3. Sažetak vrednosti IC50iz studija proliferacija humanih umbilikalnih vaskularnih endotelnih ćelija indukovanih faktorima rasta

[0403] Rezultati analize formiranje cevi humanim umbilikalnim vaskularnim endotelnim ćelijama: jedinjenje I, I-R i I-S pokazuju trend ka inhibiranju formiranja cevi HUVEC indukovano sa VEGF u smislu i dužine i površine cevi (Slika 14). Sva jedinjenja pokazuju efekat zavisan od doze na formiranje cevi HUVEC indukovano sa VEGF. Jedinjenje I-R pokazuje značajnu inhibiciju (p < 0.05 nasuprot stimulisanoj DMSO kontroli) površine i dužine cevi na 10 µM. Postoji takođe trend jedinjenja da inhibiraju formiranje cevi HUVEC indukovano bFGF u smislu i dužine i površine cevi (Slika 14), mada je efekat manje izražen od efekata formiranja cevi HUVEC indukovanog sa VEGF.

4

[0404] Rezultati analize invazije humanih umbilikalnih vaskularnih endotelnih ćelija: jedinjenja I, I-R i I-S značajno inhibiranju VEGF-, bFGF- i HGF-indukovanu invaziju HUVEC u zavisnosti od doze (Slika 15). Jedinjenja su jača protiv VEGF- i bFGF- indukovane invazije HUVEC od nasuprot HGF-indukovane invazije HUVEC (Tabela 4). Vrednost IC50je bila < 0.3 nM za inhibiciju VEGF-indukovane invazije HUVEC jedinjenjima I, I-R i I-S. IC50jedinjenja I (0.4 nM) i jedinjenja I-S (< 0.1 nM) bila je više od 10 puta jača od one kod jedinjenja I-R (13 nM) (Tabela 4).

Tabela 4. Sažetak efekta testiranih jedinjenja na invaziju humanih umbilikalnih vaskularnih endotelnih ćelija izazvanu faktorima rasta

6.2.5 Analize ćelijskog ciklusa, apoptoze i antiproliferacije

[0405] Analiza ćelijskog ciklusa: Ćelije su tretirane sa DMSO ili određenom količinom ovde obezbeđenog jedinjenja 48 sati. Bojenje propidijum jodidom za ispitivanje ćelijskog ciklusa je izvršeno upotrebom CycleTEST PLUS (Becton Dickinson) prema protokolu proizvođača. Nakon bojenja, ćelije su analizirane FACSCalibur protočnim citometrom upotrebom ModFit LT softvera (Becton Dickinson).

[0406] Analiza apoptoze: Ćelije su tretirane sa DMSO ili količinom jedinjenja obezbeđenog ovde u različitim vremenskim momentima, onda su isprane sa aneksin-V puferom za pranje (BD Biosciences). Ćelije su inkubirane sa aneksin-V proteinom za vezivanje i propidijum jodidom (BD Biosciences) 10 minuta. Uzorci su analizirani korišćenjem protočne citometrije.

[0407] Jedinjenje I indukuje apoptozu i istovremeno smanjuje brojnost ćelija u DoHH2 ćelijskoj liniji. Jedinjenje I se kombinovalo na aditivan način sa rituksanom da bi se indukovala apoptoza i smanjili brojevi živih ćelija u DoHH2 ćelijskoj liniji.

[0408] Jedinjenje I-S indukuje zaustavljanje G1 u linijama ćelija DoHH2 i WSU-DLCL2. Jedinjenje I-S i rituksan su testirani 3 dana analizom ugradnje<3>H-timidina. Jedinjenje I-S pokazuje jake antiproliferativne aktivnosti, sa IC50od 0.027 µM u Rec-1 MCL ćelijama, IC50od 0.04 µM u DoHH2 FL ćelijama i IC50od 0.28 µM u Farage DLBCL ćelijama. Podaci ukazuju da je jedinjenje I-S kombinovano sa rituksanom na sinergistički način u DoHH2 FL ćelijama izračunato postupkom frakcionog proizvoda; jedinjenje I-S kombinovano sa rituksanom kao dodatak sinergističkom načinu u Farage DLBCL ćelijama izračunato postupkom frakcionog proizvoda; i jedinjenje I-S kombinovano sa rituksanom kao dodatni način u Rec-1 MCL ćelijama izračunato postupkom frakcionog proizvoda (Slika 16).

6.2.6 In vitro analiza ugradnje timidina u DLBCL ćelije

[0409] Panel ćelijskih linija DLBCL različitih citogenetičkih osobina testiran je na njihovu osetljivost na antiproliferativnu aktivnost jedinjenja I i I-S (Slika 17). Ćelije su tretirane sa testiranim jedinjenjem 5 dana na 37 ºC; proliferacija ćelija je određena upotrebom postupka ugrađivanja<3>H-timidina. Obe komponente koje počinju od 0.1 - 1 µM značajno inhibiraju proliferaciju nekoliko linija DLBCL ćelija, posebno ABC-podtip ćelija kao što je Riva, U2932, TMD8, OCI-Ly3 i OCI-Ly10 ćelije. ABC-podtip ćelija izgledaju osetljivije na anti-proliferativni efekat od drugih podtipova ćelija uključujući GCB-DLBCL i PMBL ćelije. Vrednosti IC50jedinjenja I-S su sažete u Tabeli 5.

Tabela 5. Antiproliferativne aktivnosti jedinjenja I-S u sekundarnim analizama

6.2.7 Ćelijske linije otporne na revlimid

[0410] Ćelijske linije otporne na revlimid su pripremljene na sledeći način: ćelije NCI-H929 su održavane u kulturi sa 1 µM revlimidom 2 meseca onda je povećano do 10 µM revlimida (unosi R1-10, R2-10, R3-10 i R4-10) druga 3.5 meseca.

[0411] Tretirane su ćelijske linije otporne ili osetljive na revlimid sa testiranim jedinjenjima 5 dana, i onda je procenjena proliferacija ćelija i održivost bojenjem sa 7-aminoaktinomicinom D (7-AAD). Aktivnosti jedinjenja I-S protiv ćelijskih linija otpornih na revlimid su sažete u Tabeli 6. Podaci ukazuju da je jedinjenje I-S bilo aktivno protiv ćelijskih linija otpornih na revlimid. U jednom primeru izvođenja, 50% smanjenja u ćelijskom ciklusu (S faza) primećeno je posle 24 sata tretmana H929 ćelija sa jedinjenjem I-S. U drugom primeru izvođenja, na 48 sati, jedinjenje I-S je smanjilo ekspresiju survivina i proteina retinoblastoma (pRB) i povećalo ekspresiju inhibitora ciklin-zavisne kinaze p27.

Tabela 6. Aktivnosti jedinjenja I-S protiv ćelijskih linija otpornih na revlimid.

6.2.8 Analiza formiranja kolonije megakariocita

[0412] Analiza formiranja kolonija je izvedena sa normalnom humanom koštanom srži tretiranom u polu čvrstom matriksu kolagena sa jedinjenjem/IL-3/IL-6/Tpo tokom 14-16 dana, i rezultati su sažeti u Tabeli 7. Podaci ukazuju da jedinjenje I-S inhibira megakariocitne progenitorske ćelije.

Tabela 7. Uočena inhibicija u analizi formiranja kolonije megakariocita

6.2.9 Inhibitorni efekat na NFκB aktivnost u DLBCL ćelijama

[0413] DLBCL ćelije su tretirane sa testiranim jedinjenjem ili IKK1/2 dualnim inhibitorom (korišćen kao pozitivna kontrola inhibitora) tokom 2 dana. NFκB aktivnost je ispitana sa analizom aktivnog motiva transkripcionog faktora upotrebom nuklearnih ekstrakta iz ćelija nakon tretmana. Racemično jedinjenje formule I značajno inhibira NFκB p65 i p50 aktivnost na koncentracijama 1 µM i 10 µM. Pronađeno je da racemično jedinjenje formule I inhibira NFκB aktivnost u nekim DLBCL linijama ABC podtipa, kao što su ćelije TMD8 i OCI-Ly10. Ovi rezultati ukazuju da se efekat na NFκB signalnu transdukciju može uključiti u anti-proliferativnu aktivnost jedinjenja formule I protiv ABC-DLBCL ćelija, i da osnovna NFκB aktivnost može biti prediktivni biomarker odgovora tumora limfoma na terapiju jedinjenjem.

6.2.10 Analize dodatnih inhibitora angiogeneze

[0414] Jedinjenja I, I-R i I-S su testirana u različitim analizama inhibitora angiogeneze. Jedinjenje I-S ima IC50od 52 nM u analizi humanih umbilikalnih arterija, i ima oko 25-struko veću jačinu od revlimida i oko 6-struko veću jačinu od pomalidomida. Jedinjenja I, I-R i I-S pokazuju umerenu aktivnost antiangiogeneze u analizi aorte pacova.

6.3 MATRIGEL MODEL ANGIOGENEZE MIŠEVA

[0415] Matrigel model angiogeneze miševa je izveden na sledeći način: matrigel čepovi sa rhVegf, rhbFGF i heparinom su ubačeni u C57B/6 miševe 10 dana sa tretmanom lekovima. Čepovi su analizirani na ms CD31 pomoću IHC. Jedinjenje I na 3 i 30 mpk značajno inhibira rast krvnih sudova (Slika 18).

6.4 IN VIVO KSENOGRAFT MODELI MIŠEVA

6.4.1 Modeli limfoma

[0416] Jedinjenje I je testirano u WSU-DLCL2 DLBCL ksenograftskom modelu kao pojedinačno sredstvo i u kombinaciji sa rituksanom (Slika 19). Jedinjenje I kao pojedinačno sredstvo na 3 i 30 mg/kg pokazuje inhibiciju rasta tumora slično kao revlimid na 30 mg/kg. Kada je jedinjenje I primenjeno u kombinaciji sa rituksanom, uočena je potpuna regresija (zapremina tumora <25 mm<3>) u svim kombinacijama lečenja testiranih grupa (Slika 19 i Tabela 8).

Tabela 8. Efikasnost jedinjenja I u kombinaciji sa rituksanom u WSU-DLCL2 DLBCL ksenograftskom modelu

[0417] Jedinjenje I-S je testirano u DoHH2 ksenograftskom modelu folikularnog limfoma i rezultati su sažeto prikazani u Tabeli 9. Podaci ukazuju da jedinjenje I-S na 2 i 40 mg/kg značajno inhibira rast tumora u studiji monoterapije (Slika 20). Podaci takođe ukazuju da jedinjenje I-S na 3 mg/kg u kombinaciji sa rituksanom značajno inhibira rast tumora naspram monoterapije i ima veću efikasnost od revlimida na 30 mg/kg u kombinaciji sa rituksanom u inhibiranju rasta tumora (Slika 21). Podaci CD31 IHC su prikazani na Slici 22.

Tabela 9. Aktivnosti jedinjenja I-S u DoHH2 ksenograftskom modelu folikularnog limfoma

[0418] Jedinjenje I je testirano u Rec-1 ksenograftskom modelu limfoma “mantle” ćelija, i rezultati su prikazani na Slici 23.

6.4.2 Modeli multiplog mijeloma

[0419] Jedinjenja I, I-R i I-S su testirana u NCI-H929 ksenograftskom modelu multiplog mijeloma, i rezultati su prikazani na Slici 24. Podaci ukazuju da jedinjenja I i I-S značajno inhibiraju H929 rast tumora na način koji zavisi od doze i bili su uporedivi međusobno. Na 19-dan, jedinjenje I-S pokazalo je 87% inhibicije rasta tumora na 30 mg/kg, 67% inhibicije rasta tumora na 3 mg/kg, i 34% inhibicije rasta tumora na 0.3 mg/kg.

6.4.3 Modeli glioblastoma

[0420] Jedinjenja I, I-R i I-S su testirana u U87 ksenograftskom modelu glioblastoma, i rezultati su prikazani na Slici 25. Podaci ukazuju da jedinjenja I i I-S značajno inhibiraju U87 rast tumora na 30 mg/kg qd. U jednoj studiji, jedinjenje I na 30 mg/kg je pokazalo ˃ 80% inhibicije rasta tumora na dan 48, a jedinjenje I-S na 30 mg/kg je pokazalo oko 60% inhibicije rasta tumora na dan 48. U drugoj studiji, jedinjenje I-S na 15 mg/kg pokazalo je oko 47% inhibicije rasta tumora na dan 43. Nisu uočene značajne promene u telesnoj težini za bilo koje testirano jedinjenje.

6.4.4 Kolorektalni modeli

[0421] Jedinjenja I, I-R i I-S su testirana u HCT116 kolorektalnom ksenograftskom modelu i rezultati su prikazani na Slici 26.

6.4.5 Hepatocelularni modeli

[0422] Jedinjenja I, I-R i I-S su testirana u Hep3b hepatocelularnom ksenograftskom modelu i rezultati su prikazani na Slici 27.

6.5 FARMAKOKINETIKA

1

[0423] Farmakokinetika jedinjenja I-S kod pacova i majmuna je sažeto prikazana u Tabeli 10.

Tabela 10. Farmakokinetika jedinjenja I-S kod pacova i majmuna.

6.6 MODELI CEREBLONA

6.6.1 Analiza ubikvitinacije CRBN

[0424] Ubikvitinacija CRBN je izmerena u HEK293T ćelijama koje su prebačene u aminoterminalni His-biotin-označeni konstrukt CRBN, zatim prethodno inkubiran sa testiranim jedinjenjima jedan sat, nakon čega je usledio tretman sa inhibitorom proteozoma (da bi se zaustavila degradacija ubikvitiniziranih proteina). Ćelije su lizirane i obrađene da bi se izmerila ubikvitinacija CRBN pomoću SDS-PAGE i imunoblot analizom upotrebom antitela protiv ubikvitina.

[0425] U jednom primeru izvođenja, jedinjenje I-S je testirano u analizi ubikvitinacije cereblona (CRBN) korišćenjem procedura kako je prethodno opisano u tekstu i pokazana je vrednost IC50od 0.19 µM, dok su vrednosti IC5012.9 µM za lenalidomid i 21.6 µM za pomalidomid. U drugom primeru izvođenja, jedinjenje I-S inhibira auto-ubikvitinaciju CRBN proteina (IC50= 0.5 µM), ali ne CRBN-YW/AA mutantnog proteina.

6.6.2 Analiza kompeticije afiniteta kuglica talidomida

[0426] Ćelije U266 humanog mijeloma su zasejane na 0.5 × 10<6>ćelija/mL i uzgajane do log faze od 1.5 × 10<6>ćelija/mL u 2 L erlenmajerskim bocama sa ventilacionim poklopcima sa

1 1

protresanjem boca, ćelije su prikupljene centrifugiranjem, izbrojane i isprane u PBS pre smrzavanja peleta u tečnom azotu. Ćelije U266 su odmrznute na sobnoj temperaturi u NP-40 puferu za liziranje (0.5% NP40, 50 mM Tris HCl (pH 8.0), 150 mM NaCl, 0.5 mM DTT, 0.25 mM PMSF, 1x miks inhibitora proteaze (Roche, Indianapolis, IN) na otprilike 1-2 × 10<8>ćelija po ml (10-20 mg proteina/ml). Ostaci ćelija i nukleinske kiseline su očišćene centrifugiranjem (14 000 rpm 30 minuta 4 ºC). Nastao supernatant je uskladišten na ledu pre upotrebe u analizi vezivanja afinitetnih kuglica sa analogom talidomida kao U266 ekstrakt koji obuhvata CRBN.

[0427] Kuglice kuplovane sa analogom talidomida su pripremljene upotrebom FG kuglica afiniteta, od Tamagawa Sciko Co Japan prema postupcima opisanim u Ito et al., "Identification of a primary target of thalidomide teratogenicity," Science 327:1345-1350, 2010, i skladišteni na 4 ºC do 4 nedelje pre upotrebe u analizama.

[0428] U eksperimentima kompeticije 0.5 ml (3-5 mg proteina) alikvota od U266 liziranog ekstrakta je prethodno inkubirano (15 minuta na sobnoj temperaturi) sa 5 µl DMSO (kontrola) ili 5 µl jedinjenja u različitim koncentracijama u DMSO. Kuglice kuplovane sa analogom talidomida (0.3-0.5 mg) dodate su u ekstrakte proteina i uzorci su rotirani (2 sata, 4 ºC). Kuglica su isprane tri puta sa 0.5 ml NP40 puferom i onda su vezani proteini eluirani sa SDS-PAGE puferom uzorka. Uzorci su podvrgnuti SDS-PAGE i imunoblot analizi izvršenoj pomoću anti-CRBN 65-76 (razblaživanje 1: 10 000) i anti-DDB1 (razblaživanje 1: 2 000). U analizama kompeticije afiniteta kuglica talidomida korišćen je LI-COR Odessey sistem za kvantifikaciju gustine vezivanja CRBN i relativne količine CRBN su određene uprosečavanjem najmanje tri DMSO kontrole i izražavanjem CRBN u svakom uzorku za kompeticiju kao procenat inhibicije CRBN proteina u odnosu na prosečne kontrole kao 100% vezivanje.

[0429] Tečnost čvrstog jedinjenja (30 mM) je stavljena u DMSO 1 sat pre upotrebe i serijska razblaženja u DMSO su pripremljena neposredno pre dodavanja ekstraktima. Inicijalno razblaženje 30 mM tešnosti je bilo 1:3 za 10 mM rastvor (ili 10 uM rastvor u konačnoj analizi), zatim slede serijska razblaženja 1:10.

[0430] U266 ćelije se uzgajaju do log faze u bočicama koje se tresu, prikupljaju se centrifugiranjem, broje i ispiraju u PBS pre smrzavanja peleta u tečnom azotu.

[0431] Podaci iz dva nezavisna eksperimenta sa uzorcima iz svakog eksperimenta podvrgnutog u dva nezavisna imunoblota i proračun signalne gustine CRBN u odnosu na gustinu kontrole grafički je prikazan upotrebom PrismGraph nelinearne regresije postavljene na log inhibitora naspram, odgovora sa varijabilnim nagibom. PrismGraph program izračunava SEM za svaku tačku koncentracije jedinjenja.

[0432] Jedinjenje I-S je testirano u analizi kompeticije afiniteta kuglica talidomida upotrebom procedura kako je prethodno opisano u tekstu i rezultati su prikazani na Slici 28. Podaci ukazuju

1 2

da se jedinjenje I-S vezuje za endogeni humani CRBN. U jednom primeru izvođenja, jedinjenje I-S na koncentraciji od 0.1 µM rezultuje u otprilike 50% manjem CRBN vezivanju za kuglice afiniteta, dok pomalidomid na koncentraciji od 3 µM rezultuje u otprilike 50% manjem CRBN vezivanju za kuglice afiniteta.

6.6.3 Označavanje cereblona za diskrazije B ćelija

[0433] Profilisan je efekat (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-diona („Jedinjenja I-S“) na CRBN vezivanje, ubikvitinaciju i proliferaciju ćelija. CRBN je komponenta E3 kompleksa ubikvitin ligaze koji uključuje CUL4A, DDB1 i ROC-1 i utvrđeno je da je ciljano mesto molekularnog vezivanja talidomida, lenalidomida i pomalidomida.

[0434] Studije vezivanja za CRBN su sprovođene upotrebom testa kuglica konjugovanog jedinjenje u kompetitivnoj analizi. Endogeni CRBN iz humanih ćelija U266 multiplog mijeloma (MM) je izmeren inkubiranjem ćelijskih ekstrakta sa različitim koncentracijama ili jedinjenja I-S ili pomalidomida kao pozitivne kontrole. Afinitetne kuglice povezane sa kiselinom analognom talidomidu su inkubirane sa U266 ekstraktima i nakon obimnog ispiranja kuglica, grupisani su vezani proteini. CRBN vezivanje za afinitetne kuglice povezane sa talidomidom je određeno kvantitativnim CRBN imunoblot određivanjem.

[0435] CRBN ubikvitinacija je izmerena u HEK293T ćelijama, koje su prebačene sa aminoterminalnim His-biotin označenim CRBN konstruktom, onda su prethodno inkubirani sa jedinjenjima 1 sat i zatim su lečeni sa MG132 inhibitorom proteazoma (da bi se zaustavila degradacija ubikvitinarih proteina). Ćelije su lizirane i obrađene da bi se izmerila CRBN ubikvitinacija pomoću SDS-PAGE i imunoblot analize upotrebom antitela protiv ubikvitina. Studije ćelijske proliferacije su sprovedene u lenalidomid-osetljivim i refraktornim ćelijama multiplog mijeloma. Lenalidomid-otporne ili osetljive H929MM ćelijske linije su tretirane sa jedinjenjem I-S 5 dana, i onda su procenjene proliferacija ćelija i održivost bojenjem 7-aminoaktinomicina D Udružena stimulacija T ćelija je izmerena u prečišćenim primarnim humanim stimulisanim T ćelijama upotrebom imobilizovanog anti-CD3 antitela u kulturi ćelija 2 dana, i izlučivanje citokina je izmereno pomoću ELISA.

[0436] Proizvodnja imunoglobulina M i G (“IgG i IgM”) je izmerena od normalnih mononuklearnih ćelija periferne krvi donora kultivisanjem u prisustvu faktora diferencijacije B ćelija rekombinantnog humanog IL-2 (20 U/mL), IL-10 (50 ng/mL), IL-15 (10 ng/mL), Hisoznačenog CD40 liganda (50 ng/mL), polihistidin antitela IgG1 miševa (5 µg/mL) i ODN 2006-

1

Humanog TLR9 liganda (10 µg/mL) 4 dana, zatim je IL-2, IL-10, IL-15 i IL-6 (50 ng/mL) dodat 3 dana. IgM i IgG su izmereni pomoću ELISA.

[0437] U kompetitivnim studijama vezivanja CRBN, prethodna inkubacija sa pomalidomidom na koncentraciji 3uM rezultuje u otprilike 50% manjem CRBN vezivanju za afinitetne kuglice, dok jedinjenje I-S na koncentraciji 0.1 µM rezultuje u sličnom CRBN vezivanju. Studije CRBN ubikvitinacije u tranfektiranim HEK293T ćelijama rezultuju u sledećim jačinama: jedinjenje I-S IC50= 0.19 µM; lenalidomid IC50= 12.9 µM; i pomalidomid IC50= 21.6 µM. Vrednosti IC50za inhibiranje proliferacije jedinjenjem I-S pomeraju se od 0.01 µM u parentalnoj H929 ćelijskoj liniji i 0.04 µM u DMSO-tretiranom podklonu do 0.51-1.58 µM u lenalidomid otpornim podklonovima.

[0438] 50% smanjenja u ćelijskom ciklusu (S faza) je evidentno nakon 24 sata tretmana H929 ćelija sa jedinjenjem I-S. Na 48 sati, jedinjenje I-S smanjuje ekspresiju survivina i proteina retinoblastoma (“pRB”) i povećava ekspresiju inhibitora ciklin-zavisne kinaze p27. Jedinjenje I-S udruženo stimuliše IL-2 proizvodnju u T ćelijama sa EC50od otprilike 0.29 nM, u poređenju sa 10 nM za pomalidomid. Jedinjenje I-S inhibira proizvodnju IgM i IgG sa IC50od 0.35 i 2.1 nM, respektivno, u poređenju sa 17 nM i 63 nM za pomalidomid.

[0439] Rezultati ukazuju da se jedinjenje I-S vezuje za CRBN sa otprilike 30-struko većim afinitetom od pomalidomida, i inhibira CRBN ubikvitinaciju sa otprilike 110-strukom većom jačinom od pomalidomida u ovom sistemu. Jedinjenje I-S je otprilike 34-struko više jako od pomalidomida za udruženo stimulisanje proizvodnje IL-2 T ćelijama, i jedinjenje I-S je 30 do 48-struko više jako od pomalidomida za inhibiranje proizvodnje imunoglobulina.

6.7 KLINIČKI PROTOKOL

[0440] Obezbeđena je klinička studija za određivanje bezbednosti, podnošljivosti, farmakokinetike i efikasnosti jedinjenja formule I, ili njegov enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa kada se primenjuje oralno na pacijentima sa naprednim čvrstim tumorima, ne-Hodgkin-ovim limfomom, ili multiplim mijelomom. Sprovedena je ne-tolerantna doza (NTD), maksimalna tolerantna doza (MTD) i preporučena doza faze 2 (RP2D). Takođe je procenjen efekat jedinjenja na biomarkere angiogeneze pre ili tokom tretmana biopsije tumora.

[0441] Dizajn studije: Studija se sastoji iz dva dela: eskalacije doze (Deo A) i ekspanzije doze (Deo B). U delu A, subjekti primaju pojedinačne i višestruke rastuće doze jedinjenja formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa da bi se izmerila farmakokinetika (PK) i identifikovala

1 4

maksimalno tolerantna doza (MTD) i preporučena doza faze 2 (RP2D). Standardna doza (3+3) dizajna eskalacije (Simon et al., 1997) je korišćena da bi se identifikovala inicijalna toksičnost. Inicijalne kohorte od tri subjekta dobijaju jedinjenje formule I ili njegovog enantiomera ili smeše enantiomera, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili polimorfa (0.5 mg jednom dnevno) u povećanim dozama od 100% do prvog slučaja toksičnosti od 3 gradusa ili više za koji se sumnja da je povezan sa lekovima u prvom ciklusu, kada se određena kohorta proširuje na ukupno šest ispitanika. Ovaj standardni raspored eskalacije je započet da bi se utvrdila ne-tolerisana doza (NTD) i MTD. Manja povećanja i dodatni subjekti unutar doze kohorte mogu takođe biti procenjeni u smislu bezbednosti. Otprilike 20 do 40 subjekata je lečeno i procenjeno u delu A; međutim, ukupan broj subjekata u delu A zavisi od broja potrebnih kohorti doza da bi se uspostavio MTD. Dozom se smatra NTD kada 2 ili više od 6 procenjenih subjekata u kohorti iskusi dozu povezanu sa lekom koja ograničava toksičnost (DLT) tokom ciklusa 1. Kada je NTD uspostavljen, doza eskalacije se zaustavlja. MTD se definiše kao poslednji nivo doze ispod NTD sa 0 ili 1 od 6 procenjenih subjekata koji su iskusili DLT tokom ciklusa 1. Možda je potrebna srednja doza (tj. jedna između NTD i poslednjeg nivoa doze pre NTD) ili dodatni subjekti unutar bilo koje kohorte doze da bi se preciznije odredio MTD i RP2D.

[0442] U delu B, može početi doziranje subjekata na MTD i/ili nižem nivou doze na osnovu bezbednosti, PK i/ili PD podataka iz dela A. Otprilike 100 subjekata (do 20 po kohorti), podeljeni po tipu tumora, su testirani i procenjeni po pitanju bezbednosti i anti-tumorske aktivnosti posle svaka dva ciklusa terapije. Doze i raspored doziranja su otprilike određeni. Tokom dela B, podaci o bezbednosti se redovno pregledaju u vezi sa nastavkom studije, prema potrebi.

[0443] Populacija u studiji: Muškarci i žene, 18 godina i stariji, sa naprednim čvrstim tumorom (ST), ne-Hodgkin-ovim limfomom (NHL), multiplim mijelomom (MM), ili uznapredovalim neresektabilnim čvrstim tumorom, uključujući subjekte koji su u progresiji (ili nisu mogli da tolerišu) standarnom terapijom ili one za koje standardna terapija protiv kancera ne postoji. Odabrani tipovi tumora uključuju metastazirani tumor dojke (mBC), multiformni glioblastom (GBM), hepatocelularni kancer (HCC), difuzni B krupnoćelijski limfom (DLBCL) i multipli mijelom (MM).

[0444] Doziranje i dužina studije: Tokom prvog ciklusa, jedino u delu A, svaki subjekt je primio pojedinačnu dnevnu dozu jedinjenja formule I, ili njegovog enantiomera ili smeša enantiomera, ili farmaceutski prihvatljive soli, solvata, hidrata, ko-kristala, klatrata ili njegov polimorfa, na dan 1, zatim 48 sati posmatranja i PK perioda uzorkovanja, praćeno na dan 1 dnevnim neprekidnim doziranjem 28 dana (ciklus 1 = 30 dana). U sledećim ciklusima dela A,

1

subjekti su tretirani u 28-dnevnom ciklusu sa kontinuiranim doziranjem od dana 1 do dana 28. Jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili njegov polimorf se daju jednom ili dva puta dnevno u dozi 0.1, 0.5, 1, 2, 4, 5, 7.5, 10, 20, 25, 50 ili 100 mg u inicijalnoj dozi. Doza data jednom dnevno može biti od 0.1, 0.5, 1, 2, 4, 5, 7.5, 10 mg. Doza data dva puta dnevno može biti od 50, 25 ili 10 mg. Doza se može podešavati naviše, ili niže od početne doze tokom tretmana. Kako je prethodno opisano, ako je potrebno, lek se može davati ciklično.

[0445] U delu B, subjekti primaju neprekidno doziranje 28 dana od početka. Ne postoji post inicijalna, pojedinačna doza 48-časovnog perioda PK prikupljanja.

[0446] Terapija se prekida ako postoje dokazi progresije bolesti, neprihvatljive toksičnosti i/ili odluke subjekta/lekara da se zaustavi. Subjekti mogu da nastave da primaju jedinjenje bez prekida sve dok imaju korist kako proceni istraživač.

[0447] Upis se vrši tokom otprilike 24 meseca. Završetak aktivnog lečenja i praćenje subjekta može trajati dodatnih 3-6 meseci.

[0448] Tretman studije: Jedinjenje formule I ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili njegov polimorf se isporučuju kao 0.1 mg, 0.5 mg, 1 mg i 3 mg kapsule za oralnu primenu. Jedinjenje će biti upakovano u boce unutar kutija koje obuhvataju lekove za 28 dana.

[0449] U delu A (doza eskalacione faze) nivo doze počinje na 0.5 mg jednom dnevno nakon pojedinačne PK doze. Nakon što se prva doza primeni na poslednjem subjektu u bilo kojoj kohorti, subjekti su posmatrani najmanje 30 dana pre nego što mogu da počnu sledeće više, protokolom-specifične doze kohorte. Eskalacija doze unutar subjekta nije dozvoljena osim ako to ne odobri komisija za pregled bezbednosti (SRC) koja se sastoji od glavnog istraživača i sponzorisanog medicinskog kontrolora.

[0450] U delu B, subjekti mogu primati jedinjenje formule I, njegov enantiomer ili smešu enantiomera, ili farmaceutski prihvatljivu so, solvat, hidrat, ko-kristal, klatrat ili njegov polimorf na MTD i/ili nižem nivou doze, na osnovu bezbednosti, PK i PD procena u delu A. Otprilike 100 subjekata (prethodno odabranih tipova tumora u grupama do 20) su procenjeni na bezbednost i anti-tumorske efekte.

[0451] Sveukupna procena efikasnosti: Procenjivana je efikasnost kod subjekata nakon svaka 2 ciklusa. Primarna varijabla efikasnosti je odgovor. Odgovor tumora se zasniva na kriterijumima procene odgovora kod solidnih tumora (RECIST 1.1), kriterijumima međunarodne radionice (IWC) za NHL, međunarodnim uniformnim kriterijumima odgovora za multipli mijelom (IURC) (Dodatak A, deo 18.1) ili proceni odgovora za neuro-onkologiju (RANO) radne grupe za GBM.

1

[0452] Sekundarne/istraživačke krajnje tačke uključuju merenje biomarkera u krvi i tumoru, histopatološki odgovor i povezanosti sa farmakogenomskim nalazima. Takođe su ispitane dopunske varijable efikasnosti (npr. ECOG status performansi, PET ishodi); dodatno, hipovaskularizacione promene su merene po konstanti prenosa zapremine (Ktrans) i inicijalnog AUC (IAUC) upotrebom DCE-MRIs.

[0453] Sveukupna procena bezbednosti: Varijable bezbednosti za ovu studiju su neželjena dejstva, kliničke laboratorijske varijable, EKG sa 12 odvoda (centralno pregledan), LVEF procene, medicinski pregled i vitalni znaci.

[0454] Sveukupna farmakokinetička procena: PK profili jedinjenja formule I i njegovih metabolita su određeni od serijskih kolekcija krvi i urina tokom prvog ciklusa tretmana. Oni su u korelaciji sa farmakodinamičkim (PD) ishodima gde je to moguće.

[0455] Prethodno prikazani primeri su obezbeđeni da bi pružili stručnjacima u tehnici kompletno otkriće i opis kako se prave i koriste primeri izvođenja prema patentnim zahtevima, bez namene da ograniče obim onoga što je ovde otkriveno. Predviđeno je da modifikacije koje su vidljive stručnjacima u tehnici budu u okviru patentnih zahteva koji slede.

6.8 UPOTREBA KOD PACIJENATA SA OŠTEĆENJEM BUBREGA

[0456] (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion („jedinjenje I-S“) je jači od prethodnih verzija imunomodulatornih jedinjenja kao što je talidomid. Imunomodulatorna jedinjenja su pokazala značaju kliničku aktivnost kod pacijenata sa refraktornim i/ili relapsnim i refraktornim bolestima. Oštećenje bubrega je uobičajeni komorbiditet kod pacijenata sa multiplim mijelomom, koji se javlja kod preko 40% pacijenata. (Eleftherakis-Papapiakovou et al., Leuk Lymphoma 2011; 52(12):2299-2303).

[0457] Pacijenti sa multiplim mijelomom i sa oštećenjem bubrega lečeni su sa jedinjenjem I-S prema režimima lečenja koji su ovde obezbeđeni na drugim mestima. Poznato je da se određena imunomodulatorna jedinjenja koja se metabolišu i eliminišu bubrezima, eliminišu u niskim nivoima kao parentalni lek. Karakteristike srodnih imunomodulatornih jedinjenja, kao što je polamidomid, ukazuju da na izloženost parentalnom leku ne bi suštinski uticao stepen funkcije bubrega.

1

Claims (15)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje za upotrebu u postupku za lečenje ili kontrolu kancera kod pacijenta kome je potrebno takvo lečenje ili kontrola, naznačeno time da je jedinjenje 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion sledeće strukture:

   ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, ko- kristal, klatrat ili polimorf, i pri čemu je kancer mijelom ili limfom.
2. 2. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time da je kancer Hodgkin-ov limfom, ne-Hodgkin-ov limfom, kožni limfom T ćelija, kožni limfom B ćelija, difuzni B krupnoćelijski limfom, folikularni limfom niskog stepena, Waldenstrom-ova makroglobulinemija, asimptomatski mijelom ili indolentni mijelom.
3. 3. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time da je kancer multipli mijelom.
4. 4. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, naznačeno time da je kancer relapsni ili refraktorni; pri čemu je izborno kancer otporan na lekove.
5. 5. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačeno time da je multipli mijelom relapsni ili refraktorni multipli mijelom sa oštećenom funkcijom bubrega.
6. 6. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 3, naznačeno time da je multipli mijelom otporan na lek lenalidomid.
7. 7. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time da postupak sadrži primenu pomenutog jedinjenja kod pacijenata sa multiplim mijelomom pre, tokom ili posle transplantacije autolognih progenitorskih ćelija periferne krvi; ili pri čemu postupak sadrži primenu pomenutog jedinjenja kod pacijenata sa relapsnim multiplim mijelomom posle transplantacije matičnih ćelija.
8. 8. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 7, naznačeno time da postupak dalje sadrži primenu terapeutski efikasne količine jednog ili više dodatnih aktivnih sredstava, izborno, dodatno aktivno sredstvo je odabrano iz grupe koja se sastoji od alkilujućeg sredstva, analoga adenozina, glukokortikoida, inhibitora kinaza, inhibitora SYK, inhibitora PDE3, inhibitora PDE7, doksorubicina, hlorambucila, vinkristina, bendamustina, forskolina i rituksimaba; pri čemu je poželjno dodatno aktivno sredstvo rituksimab.
9. 9. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 8, naznačeno time da je dodatno aktivno sredstvo deksametazon.
10. 10. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačeno time da postupak sadrži primenu pomenutog jedinjenja u kombinaciji sa deksametazonom kod pacijenata sa relapsnim ili refraktornim multiplim mijelomom.
11. 11. Jedinjenje za upotrebu prema patentnom zahtevu 9, naznačeno time da postupak sadrži primenu pomenutog jedinjenja u kombinaciji sa deksametazonom kao spasonosnom terapijom za niskorizičnu post-transplantaciju kod pacijenata sa multiplim mijelomom; ili pri čemu postupak sadrži primenu pomenutog jedinjenja u kombinaciji sa deksametazonom kao terapiju za održavanje kod pacijenata sa multiplim mijelomom nakon transplantacije autologne koštane srži.
12. 12. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 11, naznačeno time da se 3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion ili njegov enantiomer ili smeša enantiomera, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, solvat, hidrat, kokristal, klatrat ili polimorf primenjuje u količini od oko 0.1 do oko 100 mg dnevno, izborno u količini od oko 0.1 do oko 5 mg dnevno, ili u količini od oko 0.1, 0.2, 0.5, 1, 2, 2.5, 3, 4, 5, 7.5, 10, 15, 20, 25, 50 ili 100 mg dnevno, ili pri čemu se jedinjenje primenjuje oralno, ili se primenjuje u kapsuli ili tableti, poželjno u kapsuli od 10 mg ili 25 mg. 1
13. 13. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 12, naznačeno time da se jedinjenje primenjuje 21 dan, što je praćeno pauzom od 7 dana u ciklusu od 28 dana.
14. 14. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13, naznačeno time da je jedinjenje (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion.
15. 15. Jedinjenje za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 13, naznačeno time da je jedinjenje (S)-3-(4-((4-(morfolinometil)benzil)oksi)-1-oksoizoindolin-2-il)piperidin-2,6-dion hidrohlorid. 11