RS61804B1 - Farmaceutski prihvatljive soli beta-gvanidinopropionske kiseline sa poboljšanim svojstvima i njihova upotreba - Google Patents

Description

Opis

Pozadina

[0001] β-Gvanidinopropionska kiselina (β-GPA), koja se takođe naziva i gvanidinopropionska kiselina, beta-gvanidinopropionska kiselina ili, N-(aminoiminometil)-beta-alanin je analog kreatina. Istraživanja na životinjama (pacovi, majmuni, hrčci) su pokazala da kiseli derivati gvanidina kao što je β -GPA mogu poboljšati hiperglikemiju na životinjskim modelima neinsulinski zavisnog dijabetesa. Shodno tome, ponekad se koristi kao dodatak ishrani kod dijabetičara za regulaciju nivoa šećera u krvi. β-GPA je beli kristalni prah koji je visoko rastvorljiv u vodi (> 50 mg/mL).

[0002] Skoro je otkriveno da je β -GPA efikasna kod suzbijanja metastaza, naročito metastaza jetre kod gastrointestinalnih karcinoma, na primer, videti međunarodnu patentnu publikaciju WO2014/071067. Ipak, usled fizičikih svojstava β -GPA u čvrstom stanju, na primer, loših karakteristika protoka i kompresibilnosti, postoji potreba za β-GPA solima i formulacijama sa poboljšanim fizičkim svojstvima i karakteristikama rukovanja.

Rezime pronalaska

[0003] Predmetni pronalazak sadrži nove farmaceutske soli β -GPA koje pokazuju poboljšana fizička svojstva. Konkretno, pronalazak sadrži soli β-GPA sa poboljšanim svojstvima protoka (na primer, poboljšan Karov indeks i/ili Hausnerov odnos), kao što su fumaratne soli, sukcinatne soli i oksalatne soli. Pronalazak takođe sadrži farmaceutske kompozicije koje uključuju farmaceutski efikasnu količinu jedne ili više soli β-GPA, kao i metode tretiranja karcinoma koji uključuju primenu formulacije koja sadrži β-GPA so pronalaska nad subjektom sa takvom potrebom.

[0004] Shodno tome, u prvom aspektu, pronalazak sadrži farmaceutski prihvatljivu so β-gvanidinopropionske kiseline koja ima Karov indeks manji od 20 (na primer, manji od 15, manji od 10, manji od 6) i/ili Hausnerov odnos manji od 1,25 (na primer, manji od 1,2, manji od 1,15, manji od 1,1), pri čemu farmaceutski prihvatljiva so je so beta-gvanidinopropionske kiseline i dikarboksilne kiseline (na primer, fumarna kiselina, sukcinska kiselina ili oksalna kiselina). U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so je fumaratna so (na primer, 1:1 fumaratna so), sukcinatna so (na primer, 2:1 sukcinatna so) ili oksalatna so (na primer, 1:1 oksalatna so).

[0005] U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so je kristal (na primer, 1:1 fumaratna so sa kristalnom morfologijom sličnom š tapu). U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so uključuje manje od 40% mase (na primer, manje od 30%, manje od 20%, manje od 10%, manje od 5%, manje od 1% ili između 30-40%, 25-35%, 20-30%, 15-25%, 10-20%, 5-15%, 1-10%) amorfnog jedinjenja. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so suštinski ne sadrži amorfno jedinjenje. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so suštinski ne sadrži bilo koju drugu so ili kristalnu formu β-GPA.

[0006] U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so je 1:1 fumaratna so. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima endotermni početak pri oko 171 °C (na primer, od 169 °C do 173 °C, 170 °C do 173 °C, 169 °C do 172 °C, 170 °C do 172 °C) u profilu diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSC). U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima gubitak mase od 31 °C do 140 °C od manje od 5% (na primer, manje od 4%, manje od 3%, manje od 2%, manje od 1%) izmereno termičkom gravimetrijskom analizom.

[0007] U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik pod difrakcionim uglom 2θ (°) 20+-0,5 kako je izmereno rendgenskom difraktometrijom praha. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so dalje ima najmanje jedan pik pod difrakcionim uglom 2θ (°) of 20+-0,5, 20,5+-0,5 i/ili 23+-0,5 kako je izmereno rendgenskom difraktometrijom praha. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima jedan ili više (na primer, dva ili više, tri ili više, četiri ili više, pet ili više, šest ili više, sedam ili više, osam ili više, devet ili više, deset ili više, jedanaest ili više, dvanaest ili više, trinaest ili više, četrnaest ili više) pikova navedenih u tabeli 1 izmerenih rendgenskom difraktometrijom praha. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima sve nabrojane pikove iz tabele 1 izmereno rendgenskom difraktometrijom praha.

Tabela 1. XRPD lista pikova za 1:1 fumaratnu so β-GPA

[0008] U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik pri 3300+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik pri 3188+-1cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik pri 3049+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik pri 2941+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 2886+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1713+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1653+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1483+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1421+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1382+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1305+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1268+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1190+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 1084+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 997+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 896+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 681+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 625+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 555+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmacetuski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik 486+-1 cm<-1>kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima jedan ili više (na primer, dva ili više, tri ili više, četiri ili više, pet ili više, šest ili više, sedam ili više, osam ili više, devet ili više, deset ili više, jedanaest ili više, dvanaest ili više, trinaest ili više, četrnaest ili više) pikova navedenih u tabeli 2 kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima sve navedene pikove iz tabele 2 kako je izmereno Ramanovom spektroskopijom.

Tabela 2. Lista pikova Ramanovog spektra za 1:1 fumaratnu so β-GPA

[0009] U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so je 1:1 oksalatna so. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik pri difrakcionom uglu 2θ (°) od 27,5+-0,5 kako je izmereno rendgenskom difraktrometrijom praha. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima jedan ili više (na primer, dva ili više, tri ili više, četiri ili više, pet ili više, šest ili više, sedam ili više, osam ili više, devet ili više, deset ili više, jedanaest ili više, dvanaest ili više, trinaest ili više, četrnaest ili više) pikova navedenih u tabeli 3. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima sve navedene pikove iz tabele 3 kako je izmereno rendgenskom difraktrometrijom praha.

Tabela 3. Lista XRPD pikova za 1:1 oksalatnu so β-GPA

[0010] U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so je 2:1 sukcinatna so. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima najmanje jedan pik pri difrakcionom uglu 2θ (°) od 27+-0,5 kako je izmereno rendgenskom difraktrometrijom praha. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima jedan ili više (na primer, dva ili više, tri ili više, četiri ili više, pet ili više, šest ili više, sedam ili više, osam ili više, devet ili više, deset ili više, jedanaest ili više, dvanaest ili više, trinaest ili više, četrnaest ili više) pikova navedenih u tabeli 4. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so ima sve navedene pikove iz tabele 4 kako je izmereno rendgenskom difraktrometrijom praha.

Tabela 4. Lista XRPD pikova za 2:1 sukcinatnu so β-GPA

[0011] U sledećem aspektu, pronalazak obuhvata kompoziciju (na primer, vodenu kompoziciju) koja uključuje bilo koju od prethodno navedenih farmaceutski prihvatljivih soli i farmaceutski prihvatljiv ekscipijent. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so sadrži manje od 10% mase (na primer, manje od 5%, manje od 1%) amorfnog jedinjenja. U nekim izvedbama, farmaceutski prihvatljiva so je suštinski bez amorfnog jedinjenja.

[0012] U sledećem aspektu, pronalazak obuhvata kompoziciju (na primer, vodenu kompoziciju) koja uključuje fumaratnu so βgvanidinopropionske kiseline, pri čemu najmanje 80% (najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 99%) fumaratne soli β -gvanidinopropionske kiseline je 1:1 so (na primer, pri č emu kompozicija je suštinski bez 2:1 fumaratne soli β -gvanidinopropionske kisleline) i farmaceutski prihvatljiv ekscipijent.

[0013] U nekim izvedbama bilo koje od prethodno pomenutih kompozicija, farmaceutski prihvatljiv ekscipijent uključuje 1,3-butandiol, manitol, vodu, Ringerov rastvor ili izotonični rastvor natrijum hlorida. U nekim izvedbama bilo koje od prethodno pomenutih kompozicija, kompozicija je formulisana za intravensku infuziju.

[0014] U sledećem aspektu, pronalazak obuhvata farmaceutski prihvatljivu so ili kompoziciju za upotrebu u metodi lečenja karcinoma (na primer, gastrointestinalni karcinom kao što je karcinom debelog creva ili karcinom želuca, karcinom pankreasa, karcinom jetre, karcinom dojke, karcinom prostate, karcinom pluća i melanom) kod subjekta sa takvom potrebom, uključujući primenu nad subjektom efikasne količine bilo koje od prethodno pomenutih farmaceutski prihvatljivih soli ili kompozicija.

[0015] U sledećem aspektu, pronalazak obuhvata farmaceutski prihvatljivu so ili kompoziciju za upotrebu u metodi lečenja metastatskog karcinoma (na primer, metastatski gastrointestinalni karcinom kao što je karcinom debelog creva ili karcinom želuca) kod subjekta sa takvom potrebom, uključujući primenu nad subjektom efikasne količine bilo koje od prethodno pomenutih farmaceutski prihvatljivih soli ili kompozicija. U nekim izvedbama, efikasna količina uključuje količinu koja je efikasna za suzbijanje metastatske kolonizacije (na primer, metastatska kolonizacija u jetri) karcinoma (na primer, gastrointestinalni karcinom kao što je kolorektalni karcinom ili karcinom želuca).

[0016] U sledećem aspektu, pronalazak obuhvata farmaceutski prihvatljivu so ili kompoziciju za upotrebu u metodi lečenja karcinoma (na primer, gastrointestinalni karcinom kao što je karcinom debelog creva ili karcinom želuca) kod subjekta sa takvom potrebom, koji obuhvata ubrizgavanje u subjekta efikasne količine vodene kompozicije koja sadrži bilo koju od prethodno pomenutih farmaceutski prihvatljivih soli i farmaceutski prihvatljiv ekscipijent. U nekim izvedbama, karcinom je metastatski karcinom. U nekim izvedbama, efikasna količina je količina koja je efikasna za suzbijanje metastatske kolonizacije karcinoma.

[0017] U sledećem aspektu, pronalazak obuhvata farmaceutski prihvatljivu so ili kompoziciju za upotrebu u metodi lečenja metastatskog karcinoma (na primer, gastrointestinalni karcinom kao što je kolorektalni karcinom, karcinom jednjaka ili karcinom želuca, karcinom pankreasa, karcinom jetre, karcinom dojke, karcinom prostate, karcinom pluća i melanom) kod subjekta sa takvom potrebom koja obuhvata: (a) pružanje subjektu identifikovanom da ima, ili da je u riziku od nastanka, metastatski karcinom na bazi ekspresionog nivoa miR-483-5p i/ili miR-551a ispod predodređene referentne vrednosti ili ekspresioni nivo CKB i/ili SLC6a8 je iznad predodređene referentne vrednosti; i (b) primenu nad subjektom efikasne količine bilo koje od prethodno pomenutih farmaceutski prihvatljivih soli ili kompozicija.

[0018] U nekim izvedbama bilo koja od prethodno pomenutih metoda dalje uključuje primenu dodatne terapije (na primer, dodatnog terapijskog agensa) nad subjektom. U nekim izvedbama, dodatna terapija je terapijski agens kao što je ciklokreatin, RNKi agens, nukleinska kiselina, vektor, 5-fluorouracil, oksaliplatin, irinotekan, kapecitabin, gemcitabin, cetuksimab, taksol, avastin, folinska kiselina (leukovorin), regorafenib, zaltrap, inhibitori topoizomeraze I, NKTR-102, tivantinib, PX-866, sorafenib, linifanib, inhibitori kinaze, telatinib, XL281 (BMS-908662), robatumumab ili IGF1-R inhibitori.

[0019] U sledećem aspektu, otkriće obuhvata metod proizvodnje farmaceutski prihvatljive 1:1 fumaratne soli βgvanidinopropionske kiseline. Ovaj metod uključuje spajanje β -gvanidinopropionske kiseline i fumarne kiseline u količini dovoljnoj za proizvodnju farmaceutski prihvatljive 1:1 fumaratne soli β -gvanidinopropionske kiseline. U nekim izvedbama, metod uključuje rastvaranje β -gvanidinopropionske kiseline i fumarne kiseline u rastvaraču i 1:1 fumaratna so precipitata β -gvanidinopropionske kiseline iz rastvarača. U nekim izvedbama, metod dalje uključuje rekristalizaciju 1:1 fumaratne soli β -gvanidinopropionske kiseline.

Kratak opis crteža

[0020]

Crtež 1 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 1:1 fumaratne soli β-GPA.

Crtež 2 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu β-GPA.

Crtež 3 je slika β-GPA kristala pod polarizovanim mikroskopom.

Crtež 4 je slika koja prikazuje DSC termogram dobijen za kristalnu formu β-GPA.

Crtež 5 je slika koja prikazuje TGA analizu dobijenu za kristalnu formu β-GPA.

Crtež 6 je slika koja prikazuje<1>H NMR spektar kristalne forme β-GPA.

Crtež 7 je slika koja prikazuje DVS analizu za kristalnu formu β-GPA.

Crtež 8 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 1:1 hidrohloridne soli β-GPA.

Crtež 9 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 1:1 maleatne soli β-GPA.

Crtež 10 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 1:1 fumaratne soli β-GPA.

Crtež 11 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 1:1 soli L-malinske kiseline β-GPA.

Crtež 12 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 2:1 sukcinatne soli β-GPA.

Crtež 13 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 1:1 oksalatne soli β-GPA.

Crtež 14 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 2:1 maleatne soli β-GPA.

Crtež 15 je slika koja prikazuje<1>H NMR spektar kristalne forme 2:1 maleatne soli β-GPA.

Crtež 16 je slika koja prikazuje DSC termogram dobijen za kristalnu formu 1:1 hidrohloridne soli β-GPA.

Crtež 17 je slika kristalne forme 1:1 hidrohloridne soli β-GPA pomoću mikroskopije vruće faze.

Crtež 18 je slika koja prikazuje DSC termogram dobijen za kristalnu formu 1:1 maleatne soli β-GPA.

Crtež 19 je slika koja prikazuje DSC termogram dobijen za kristalnu formu 1:1 fumaratne soli β-GPA.

Crtež 20 je slika koja prikazuje TGA analizu dobijenu za kristalnu formu 1:1 fumaratne soli β-GPA.

Crtež 21 je slika koja prikazuje<1>H NMR spektar za kristalnu formu 1:1 fumaratne soli β-GPA.

Crtež 22 je slika koja prikazuje DSC termogram dobijen za kristalnu formu 2:1 sukcinatne soli β-GPA.

Crtež 23 je slika kristalne forme 2:1 sukcinatne soli β-GPA pomoću mikroskopije vruće faze.

Crtež 24 je slika koja prikazuje TGA analizu dobijenu za kristalnu formu 2:1 sukcinatne soli β-GPA.

Crtež 25 je slika koja prikazuje<1>H NMR spektar kristalne forme 2:1 sukcinatne soli β-GPA.

Crtež 26 je slika koja prikazuje DSC termogram dobijen za kristalnu formu 1:1 oksalatne soli β-GPA.

Crtež 27 je slika koja prikazuje TGA analizu dobijenu za kristalnu formu 1:1 oksalatne soli β-GPA.

Crtež 28 je slika koja prikazuje<1>H NMR spektar kristalne forme 1:1 oksalatne soli β-GPA.

Crtež 29A – crtež 29J su slike kristalnih formi β-GPA soli. A) 1:1 hidrohloridna so β-GPA; B) 1:1 fosfatna so β-GPA; C) 1:1 mezilatna so β-GPA; D) 1:1 maleatna so β-GPA; E) 1:1 maleat β-GPA; F) 2:1 maleatna so β-GPA; G) 1:1 fumaratna so β-GPA; H) 1:1 malatna so β-GPA; I) 2:1 sukcinatna so βGPA; i J) 1:1 oksalatna so β-GPA.

Crtež 30 je slika koja prikazuje kristalnu morfologiju sličnu štapu 1:1 fumaratne soli β-GPA (obrazac 7A).

Crtež 31 je slika koja prikazuje poređenje XRPD analize pre i posle DVS 1:1 fumaratne soli β-GPA (obrazac 7A).

Crtež 32 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 1:1 fumaratne soli β-GPA nakon lagane evaporacije rastvarača.

Crtež 33 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 1:1 fumaratne soli β-GPA nakon eksperimenta sa kašom u tetrahidrofuran:voda (1:1) tokom 48 sati.

Crtež 34 je slika koja prikazuje obrazac rendgenske difrakcije praha (XRPD) dobijen za kristalnu formu 2:1 fumaratne soli β-GPA.

Crtež 35 je slika koja prikazuje<1>H NMR spektar kristalne forme 2:1 fumaratne soli β-GPA.

Crtež 36 je slika koja prikazuje DSC termogram dobijen za kristalnu formu 2:1 fumaratne soli β-GPA.

Crtež 37 je slika koja prikazuje Ramanov spektar kristalne forme 1:1 fumaratne soli β-GPA.

Detaljan opis pronalaska

[0021] Kako bi identifikovali β-GPA soli sa poboljšanim svojstvima, predmetni pronalazači su sproveli eksperimente skrininga soli sa 19 različitih kontrajona i osam različitih sistema rastvarača. Deset kontrajona su pripremljena u kristalnoj formi i njihova svojstva su procenjena. Nakon identifikacije preferiranih soli sa optimalnim svojstvima, izvršen je polimorfni skrining ovih soli.

β-GPA

[0022] β-GPA ima strukturu:

[0023] β-GPA je cviterjonski i visoko rastvorljiv u vodi (> 50 mg/mL) ali ima nisku rastvorljivost u organskim rastvaračima. β-GPA poseduje osnovnu gvandino grupu, i stoga je sposoban za formiranje i 1:1 (β-GPA:kiselina) i 2:1 (β-GPA:kiselina) soli sa dikiselinama. Kako je ovde korišćeno, “2:1 so” β -GPA sa dikiselinom, na primer, 2:1 sukcinatna so, se odnosi na so koja uključuje dva molekula β-GPA i jedan molekul dikiseline, na primer, “2:1 sukcinatna so” uključuje dva molekula β-GPA i jedan molekul sukcinske kiseline.

[0024] Slobodna β-GPA u čvrstom stanju je visoko kristalna i generalno je prisutna kao anhidrat. Kristalna forma je nehigroskopna (na primer, sa 0,3% primanja vode pri 80% vlažnosti na 25 °C) sa oštrom tačkom topljenja na 219 °C i endotermnim događajem na 235 °C sa DSC. Kristali β-GPA imaju pločastu kristalnu morfologiju. U eksperimentima na 40 °C pri 75% vlažnosti nakon 4 nedelje nije primećena degradacija.

[0025] Svojstva protoka β-GPA su neoptimalna. Zapreminska gustina je 0,389 g/cc a gustina ispusta 0,627 g/cc. Ova merenja se mogu koristiti za računanje Karovog indeksa i Hausnerovog odnosa za supstancu. Karov indeks i Hausnerov odnos su indikatori protočnosti praha. Kao što je poznato u struci, na primer, kao što je opisano u Carr R. L. Chem. Eng. 1965, 72, 163-168, veza protočnosti praha sa Karovim indeksom i Hausnerovim odnosom je zasnovana na skali prikazanoj u tabeli 5 u nastavku.

Tabela 5. Predviđanje protočnosti praha na osnovu vrednosti Karovog indeksa i Hausnerovog racija

Karov indeks i Hausnerov odnos za β-GPA su 37,9 (veoma loš) i 1,610 (veoma veoma loš) respektivno. Eksperimenti koji koriste Hanson Flodex instrument su potvrdili lošu protočnost β -GPA predviđenu Karovim indeksom i Hausnerovim odnosom. Stoga, postoji potreba da se pronađe β-GPA so sa poboljšanim fizičkim svojstvima.

Soli

[0026] Sprovedeno je sedamdeset šest eksperimenata skrininga soli sa 19 različitih kontrajona u različitim sistemima rastvarača uključujući etanol:voda (9:1), izopropil alkohol, aceton:voda (9:1) i acetonitril. Deset kontrajona koji su pripremani u kristalnoj formi su bile soli pripremane sa hlorovodoničnom kiselinom, fosfornom kiselinom, metansulfonskom kiselinom, maleinskom kiselinom, fumarnom kiselinom, L-malinskom kiselinom, sukcinskom kiselinom i oksalnom kiselinom. Svi eksperimenti sa bazičnim jedinjenjima, na primer, L-asparaginska kiselina, natrijum hidroksid, kalijum hidroksid ili magnezijum hidroksid, su imali za rezultat izolaciju samog β-GPA ili bazičnog jedinjenja pojedinačno.

[0027] Od soli koje su pripremljene, otkriveno je da su soli hlorovodonične kiseline, L-malinske kiseline, fosforne kiseline, metansulfonske kiseline i etansulfonske kiseline stabilne u suvim uslovima, ali se razvodne pod uslovima visoke vlažnosti. Otkriveno je da su soli maleinske kiseline, fumarne kiseline, sukcinske kiseline i oksalne kiseline stabilne i u suvim i u vlažnim uslovima. Otkriveno je da soli maleinske kiseline, fumarne kiseline i oksalne kiseline imaju 1:1 (β-GPA:kiselina) stehiometriju, dok je otkriveno da so sukcinske kiseline ima 2:1 (β-GPA:kiselina) stehiometriju. Sprovedeni su dalji eksperimenti za generisanje 2:1 soli sa fumarnom, oksalnom i maleinskom kiselinom što je imalo za rezultat pripremu 2:1 soli sa maleinskom kiselinom i fumarnom kiselinom.

[0028] Sprovedeni su dinamični eksperimenti sorpcije pare na 1:1 maleatnoj soli, 1:1 fumaratnoj soli, 2:1 sukcinatnoj soli i 1:1 oskalatnoj soli. Otkriveno je da fumaratne, sukcinatne i oksalatne soli ispoljavaju manje od 1% unosa vlage tokom DVS eksperimenta bez uočene promene forme od strane XRPD nakon eksperimenta. Maleatna so je prikazala 25% unosa vlage bez uočene promene forme od strane XRPD nakon eksperimenta. Studije stabilnosti čvrstog oblika fumaratnih, sukcinatnih i oksalatnih soli su sprovedene na 40 °C i 75% vlažnosti tokom sedam dana. Otkriveno je da su sve tri soli stabilne pod ovim uslovima.

[0029] Zapreminska gustina i gustina ispusta za tri soli je utvrđena kao što je prikazano u tabeli 6 u nastavku.

Tabela 6. Merenja zapreminske gustine i ispustne gustine

Karov indeks i Hausnerovi odnosi su izračunati za svaku od tri soli, i kao što je prikazano u tabeli 7, tri soli ispoljavaju znatno poboljšana predviđena svojstva protoka u poređenju sa β-GPA. Predviđena svojstva protoka su potvrđena eksperimentima koji su koristili Hanson Flodex instrument.

Tabela 7. Svojstva protoka tri β-GPA soli u poređenju sa β-GPA

Polimorfni skrining 1:1 fumaratne soli β-GPA je sproveden u 15 različitih sistema rastvarača pri 15 °C i 45 °C i rastvorljivost soli je utvrđena gravimetrijski. Većina eksperimenata nije imala za rezultat promenu polimorfa. Ipak, formirana je 2:1 fumaratna so β -GPA nakon liofilizacije 1:1 soli i brze evaporacije, ili liofilizacija β -GPA i fumarne kiseline u 2:1 (β-GPA:kiselina) stehiometriji. Otkriveno je da kristalna forma 2:1 soli sadrži neke amorfne materijale i da je nestabilna. 2:1 fumaratna so je konvertovana u 1:1 so kada je razmućena u vodi, zagrevana ili pod uslovima velike vlažnosti.

[0030] Kristalna β -GPA, ili njena farmaceutski prihvatljiva so, se definiše kao čvrsto telo koje sadrži β -GPA, ili njenu farmaceutski prihvatljivu so, u kojoj su konstituentni molekuli upakovani u regularno uređen ponavljajući obrazac koji se proteže u sve tri prostorne dimenzije. Identifikacija kristalnosti se jednostavno postiže brojnim načinima koji su poznati iskusnim stručnjacima. Mikroskopska ispitivanja testne kompozicije će otkriti prisustvo regularnih oblika što ukazuje na uređenu unutrašnju strukturu, na primer, 1:1 fumaratna so β-GPA proizvedena u primeru 1 ima štapnu morfologiju.

[0031] XRPD je još jedan metod za identifikovanje kristalne β-GPA, ili njene farmaceutski prihvatljive soli. Regularno uređena struktura konstituentnih molekula u kristalu difraktuje incidentne rendgentske zrake u posebnom š ablonu prikazanom kao spektar pikova. Ovaj obrazac pikova za 1:1 fumaratnu so β-GPA je prikazan na crtežu 1. Dok XRPD pikovi za određeni kristal mogu varirati u intenzitetu, isti opšti obrazac će biti prisutan u replikatnoj XRPD analizi.

[0032] Kristalna 1:1 fumaratna so β-GPA ispoljava XRPD dominantni pik pri oko 27 2θ (°), obično oko 26,7. Pod “oko”, kao što je ovde korišćeno, se misli unutar uobičajene varijacije u merenju XRPD pikova. Takve varijacije mogu nastati kao rezultat korišćenja različitih instrumenata, podešavanja instrumenta, serije proizvoda, postkristalizacijske obrade kao š to je mikronizacija ili mlevenje, i sa različitim metodama pripreme uzorka. Generalno, oko znači -0,52θ (°).

[0033] Ilustrativni primeri drugih dominantnih pikova za kristalnu 1:1 fumaratnu so β-GPA su na oko 19, 20, 21, 23 i 29 2θ (°), obično 19,2, 19,7, 20,6, 22,9 i 28,82θ (°). Reprezentativni pikovi za kristalnu 1:1 fumaratnu so β-GPA su prikazani u tabeli 1.

[0034] Identifikacija kristalne forme β -GPA, ili njene farmaceutski prihvatljive soli, ne mora da zahteva prisustvo bilo kog jednog ili više dominantnih pikova videtih na crtežu 1 ili navedenih u tabeli 1. Prisustvo ili odsustvo dominantnih pikova se obično uzima u obzir sa drugim dijagnostičkim karakteristikama, na primer, DSC termogramom ili TGA grafom, kako bi se identifikovao kandidat kao određena kristalna forma β-GPA, ili njena farmaceutski prihvatljiva so.

[0035] Kristalna 1:1 fumaratna so β-GPA je takođe karakterisana DSC termogramom koji otkriva endotermni početak na 171 °C u profilu diferencijalne skenirajuće kalorimetrije. Obično će se naići i na neke varijacije u ovom merenju ( na primer, -1-3 °C).

[0036] Kristalna 1:1 fumaratna so β -GPA se takođe može karakterisati termalnom gravimetrijskom analizom, na primer, gubitkom težine od 31 °C do 140 °C od manje od 1%.

Metode lečenja

[0037] Skoro je otkriveno da je β-GPA efikasan za supresiju metastaza. Mehanizam delovanja je pretpostavljen kao inhibicija transporta kreatina i/ili kinaze kreatina. Sistem fosfokreatina promoviše metastaze poboljšavajući preživljavanje diseminovanih ćelija karcinoma u jetri delujući kao energetsko skladište za generisanje ATP za podnošenje hepatične hipoksije. Inhibicija transporta kreatina u ćelije karcinoma ograničava količinu fosfokreatina dostupnog za korišćenje u proizvodnji ATP. Inhibicija kinaze kreatina inhibira proizvodnju ATP preko konverzije fosfokreatina u kreatin.

[0038] Tipični vaskularizovani tumori koji se mogu lečiti metodom uključuju čvrste tumore, konkretno karcinome, koji zahtevaju vaskularnu komponentu za snadbevanje kiseonikom i hranljivim sastojcima. Primerni čvrsti tumori uključuju, ali se ne ograničavaju na, karcinome pluća, dojke, kostiju, jajnika, želuca, pankreasa, grkljana, jednjaka, testisa, jetre, parotide, bilijarnog trakta, debelog creva, rektuma, grlića materice, materice, endometrijuma, bubrega, bešike, prostate, štitne žlezde, karcinome skvamoznih ć elija, adenokarcinome, karcinome malih ć elija, melanome, gliome, glioblastome, neuroblastome, Kapošijev sarkom i sarkome.

[0039] Lečenje karcinoma može dovesti do redukcije veličine ili zapremine tumora. Na primer, nakon tretmana, veličina tumora je redukovana za 5% ili više (na primer, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više) u odnosu na veličinu pre tretmana. Veličina tumora se može izmeriti bilo kojim obnovljivim sredstvom merenja. Na primer, veličina tumora se može meriti kao prečnik tumora.

[0040] Lečenje karcinoma može dalje dovesti do smanjenja broja tumora. Na primer, nakon tretmana, broj tumora je redukovan za 5% ili više (na primer, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više) u odnosu na broj pre tretmana. Broj tumora se može meriti bilo kojim obnovljivim sredstvom merenja, na primer, broj tumora se može meriti brojanjem tumora vidljivih golim okom ili pri određenom uvećanju (na primer, 2x, 3x, 4x, 5x, 10x ili 50x).

[0041] Lečenje karcinoma može dovesti do smanjenja broja metastatskih čvoreva u drugim tkivima ili organima udaljenim od mesta primarnog tumora. Na primer, nakon tretmana, broj metastatskih čvorova je smanjen za 5% ili više (na primer, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90% ili više) u odnosu na broj pre tretmana. Broj metastatskih čvorova se može izmeriti bilo kojim ponovljivim mernim sredstvima. Na primer, broj metastatskih čvorova se može izmeriti brojanjem metastatskih čvorova vidljivih golim okom ili pri određenom uvećanju (na primer, 2x, 10x ili 50x).

[0042] Lečenje karcinoma može dovesti do povećanja prosečnog vremena preživljavanja populacije subjekata tretiranih u skladu sa predmetnim pronalaskom u poređenju sa populacijom netretiranih subjekata. Na primer, prosečno vreme preživljavanja je povećano za više od 30 dana (više od 60 dana, 90 dana ili 120 dana). Povećanje prosečnog vremena preživljavanja populacije može biti mereno na bilo koji ponovljiv način. Povećanje prosečnog vremena preživljavanja populacije se može meriti, na primer, računanjem prosečne dužine preživljavanja za populaciju nakon započinjanja lečenja sa jedinjenjem pronalaska. Povećanje prosečnog vremena preživljavanja populacije se takođe može meriti, na primer, računanjem prosečne dužine preživljavanja za populaciju nakon završetka prve runde tretmana sa farmaceutski prihvatljivom soli pronalaska.

[0043] Lečenje karcinoma takođe može dovesti do smanjenja stope smrtnosti populacije tretiranih subjekata u poređenju sa netretiranom populacijom. Na primer, stopa smrtnosti je smanjena za više od 2% (na primer, više od 5%, 10% ili 25%). Smanjenje stope smrtnosti populacije tretiranih subjekata se može izmeriti na bilo koji ponovljiv način, na primer, računanjem za populaciju prosečnog broja smrtnih slučajeva povezanih sa bolešću po jedinici vremena nakon započinjanja tretmana sa farmaceutski prihvatljivom soli pronalaska. Smanjenje stope smrtnosti populacije se takođe može izmeriti, na primer, računanjem za populaciju prosečnog broja smrtnih slučajeva povezanih sa bolešću po jedinici vremena nakon završetka prve runde tretmana sa farmaceutski prihvatljivom soli pronalaska.

Kompozicije

[0044] Unutar opsega ovog pronalaska je kompozicija koja sadrži pogodni ekscipijent i jednu ili više farmaceutski prihvatljivih soli opisanih u prethodnom tekstu. Kompozicija može biti farmaceutska kompozicija koja sadrži farmaceutsko prihvatljiv ekscipijent, dijetetska kompozicija koja sadrži dijetetski prihvatljiv pogodni ekscipijent ili kozmetička kompozicija koja sadrži kozmetički prihvatljiv ekscipijent.

[0045] Pojam “farmaceutska kompozicija” se odnosi na kombinaciju aktivnog agensa sa ekscipijentom, inertnim ili aktivnim, čineći kompoziciju posebno pogodnom za dijagnostičku ili terapijsku upotrebu in vivo ili ex vivo. “Farmaceutski prihvatljiv ekscipijent”, nakon administriranja nad subjektom, ne izaziva neželjena fiziološka dejstva. Ekscipijent u farmaceutskoj kompoziciji mora biti “prihvatljiv” takođe u smislu da je kompatibilan sa aktivnim sastojkom i da je sposoban da ga stabilizuje. Jedan ili više solubilizujućih agenasa se mogu koristiti kao farmaceutski ekscipijenti za isporuku aktivnog jedinjenja. Primeri farmaceutski prihvatljivog ekscipijenta uključuju, ali se ne ograničavaju na, biokompatibilne nosače, ađuvanse, aditive i diluente za postizanje kompozicije upotrebljive kao forme doze. Primeri drugih ekscipijenata uključuju koloidni silicijum oksid, magnezijum stearat, celulozu, natrijum lauril sulfat i D&C Yellow # 10.

[0046] Kako je ovde korišćeno, pojam “farmaceutski prihvatljiva so” se odnosi na one soli koje su, u okviru zdrave medicinske procene, pogodne za upotrebu u kontaktu sa ljudskim tkivima i nižim ž ivotinjama bez nepotrebne toksičnosti, iritacije ili alergijskog odgovora, i srazmerne su sa razumnim odnosom korist/rizik. Farmaceutski prihvatljive soli amina, karboksilnih kiselina i drugih tipova jedinjenja, su dobro poznate u struci. Na primer, S.M. Berge, et al. detaljno opisuje farmaceutski prihvatljive soli u J. Pharmaceutical Sciences, 66:1-19 (1977). Soli se mogu pripremati in situ tokom finalne izolacije i prečišćavanja jedinjenja pronalaska, ili odvojeno reagovanjem funkcije slobodne baze ili funkcije slobodne kiseline sa pogodnim reagensom, kao što je opšte opisano u nastavku teksta. Na primer, funkcija slobodne baze može reagovati sa odgovarajućom kiselinom. Dalje, tamo gde jedinjenja pronalaska nose kiselu funkcionalnu grupu, pogodne njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu, uključiti soli metala kao š to su soli alkalnih metala, na primer, soli natrijuma ili kalijuma; soli zemnoalkalnih metala, na primer, soli kalcijuma ili magnezijuma. Primeri farmaceutski prihvatljivih, adicionih soli netoksične kiseline su soli amino grupe formirane sa neorganskim kiselinama kao što su hlorovodonična kiselina, bromovodonična kiselina, fosforna kiselina, sumporna kiselina i perhlorna kiselina ili sa organskim kiselinama kao što je acetatna kiselina, oksalna kiselina, maleinska kiselina, vinska kiselina, limunska kiselina, sukcinska kiselina, fumarna kiselina ili malonska kiselina ili putem drugih metoda korišćenih u struci kao što je razmena jona. Druge farmaceutski prihvatljive soli, uključuju adipat, alginat, askorbat, aspartat, benzensulfonat, benzoat, bisulfat, borat, butirat, kamforat, kamforsulfonat, citrat, ciklopentanpropionat, diglukonat, dodecilsulfat, etansulfonat, format, fumarat, glukoheptonat, glicerofosfat, glukonat, hemisulfat, heptanoat, heksanoat, hidrojodid, 2-hidroksi etansulfonat, laktobionat, laktat, laurat, lauril sulfat, malat, maleat, malonat, metansulfonat, 2-naftalensulfonat, nikotinat, nitrat, oleat, oksalat, palmitat, pamoat, pektinat, persulfat, 3-fenilpropionat, fosfat, pikrat, pivalat, propionat, stearat, sukcinat, sulfat, tartrat, tiocijanat, p-toluensulfonat, undekanoat i soli valerata. Reprezentativne soli alkalnih ili zemnoalkalnih metala uključuju natrijum, litijum, kalijum, kalcijum i magnezijum. Dalje farmaceutski prihvatljive soli uključuju, kad je prikladno, netoksični amonijum, kvaternarni amonijum i aminske katjone formirane korišćenjem kontrajona kao što su halid, hidroksid, karboksilat, sulfat, fosfat, nitrat, niži alkil sulfonat i aril sulfonat.

[0047] Kao što je opisano u prethodnom tekstu, farmaceutske kompozicije predmetnog pronalaska dodatno uključuju farmaceutski prihvatljiv ekscipijent, koji, kao što je ovde korišćeno, uključuje bilo koje i sve rastvarače, razblaživače ili drugi tečni nosač, pomoć pri disperziji ili suspenziji, površinski aktivne agense, izotonične agense, agense za zgušnjavanje ili emulgovanje, konzervanse, čvrsta veziva i lubrikante, kako odgovara određenoj željenoj formi doziranja. Remington’s Pharmaceutical Sciences, Sixteenth Edition, E. W. Martin (Mack Publishing Co., Easton, Pa., 1980) otkriva razne ekscipijente korišćene u formulisanju farmaceutskih kompozicija i poznate tehnike za njihovu pripremu. Osim ukoliko je bilo koji konvencionalni ekscipijentski medijum nekompatibilan sa jedinjenjima pronalaska, kao stvaranjem bilo kakvog neželjnog biološkog dejstva ili na bilo koji drugi način štetno komunicira sa bilo kojom drugom komponentom farmaceutske kompozicije, njegova upotreba se smatra da je unutar opsega ovog pronalaska. Neki primeri materijala koji mogu služiti kao farmaceutsko prihvatljivi ekscipijenti uključuju, ali se ne ograničavaju na, šećere kao što je laktoza, glukoza i saharoza; skrobove kao što je kukuruzni skrob i krompirov skrob; celulozu i njene derivate kao što je natrijum karboksimetil celuloza, etil celuloza i celulozni acetat; tragakant u prahu; slad; želatin; talk; ekscipijente kao što je kakao puter i supozitorni vosci; ulja kao što je kikirikijevo ulje, ulje pamučnog semena, ulje šafranike; susamovo ulje; maslinovo ulje; kukuruzno ulje i sojino ulje; glikoli; kao što je propilen glikol; estri kao što je etil oleat i etil laurat; agar; prirodni i sintetički fosfolipidi, kao što su fosfatidi soje i žumanca, lecitin, hidrogenizovan sojin lecitin, dimiristoil lecitin, dipalmitoil lecitin, distearoil lecitin, dioleoil lecitin, hidroksilirani lecitin, lizofosfatidilholin, kardiolipin, sfingomijelin, fosfatidilholin, fosfatidil etanolamin, diastearoil fosfatidiletanolamin (DSPE) i njegovi pegilovani estri, kao što je DSPEPEG750 i DSPE-PEG2000, fosfatidna kiselina, fosfatidil glicerol i fosfatidil serin. Poželjni komercijalni razredi lecitina uključuju one koji su dostupni pod tržišnim nazivom Phosal® ili Phospholipon® i uključuju Phosal 53 MCT, Phosal 50 PG, Phosal 75 SA, Phospholipon 90H, Phospholipon 90G i Phospholipon 90 NG; posebno poželjni su soja-fosfatidilholin (SoyPC) i DSPE-PEG2000; puferujući agensi kao što su magnezijum hidroksid i aluminijum hidroksid; algininska kiselina; voda bez pirogena; izotonični slani rastvor; Ringerov rastvor; etil alkohol; i rastvori fosfatnog pufera, kao i drugi netoksični kompatibilni lubrikanti kao što je natrijum lauril sulfat i magnezijum stearat, kao i agensi za boje

nje, agensi za oslobađanje, agensi za oblaganje, zaslađivači, agensi arome i mirisa, konzervansi i antioksidansi takođe mogu biti prisutni u kompoziciji, u skadu sa procenom formulatora.

[0048] Kompozicija opisana u prethodnom tekstu, u bilo kojoj od formi navedenih u prethodnom tekstu, može biti korišćena za lečenje karcinoma ili bilo koje druge ovde opisane bolesti ili stanja. Efikasna količina se odnosi na količinu aktivnog sastojka/agensa koja je neophodna da bi se tretiranom subjektu dao terapijski efekat. Efikasna doza će varirati, š to će prepoznati stručnjaci, u zavisnosti od tipova bolesti koje se leče, načina primene, upotrebe ekscipijenta, i mogućnosti zajedničke upotrebe sa drugim terapijskim tretmanom. Farmaceutska kompozicija ovog pronalaska se može administrirati parenteralno, oralno, nazalno, rektalno, topikalno ili bukalno. Pojam “parenteralno” kako je ovde korišćeno se odnosi na subkutano, intrakutanu, intravenoznu, intramuskularnu, intraartikularnu, intraarterijsku, intrasinovijalnu, intrasternalnu, intratekalnu, intralezijsku ili intrakranijalnu injekciju, kao i bilo koju odgovarajuću infuzionu tehniku.

[0049] Sterilna injektabilna kompozicija može biti rastvor ili suspenzija u netoksičnom parenteralno prihvatljivom diluentu ili rastvaraču. Takvi rastvori uključuju, ali se ne ograničavaju na, 1,3-butandiol, manitol, vodu, Ringerov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Dodatno, fiksna ulja se konvencionalno koriste kao rastvarač ili medijum za suspendovanje (na primer, sintetički mono- ili digliceridi). Masne kiseline, kao što je, ali bez ograničavanja na, oleinska kiselina i njeni derivati glicerida, su korisne u pripremi injekcija, kao i prirodna farmaceutski prihvatljiva ulja, kao što su, ali bez ograničavanja na, maslinovo ulje ili ricinusovo ulje, ili njihove orpolioksietilirane verzije. Ovi uljni rastvori ili suspenzije mogu takođe sadržati razređivač ili disperzant alkohola sa dugim lancem kao što je, ali bez ograničavanja na, karboksimetil celuloza ili slični agensi disperzije. Drugi opšte korišćeni surfaktanti, kao što su, ali bez ograničavanja na, Tweens ili Spans ili drugi slični emulgatori ili pojačivači biodostupnosti, koji se opšte koriste u proizvodnji farmaceutski prihvatljivih čvrstih, tečnih ili drugih doznih formi takođe se mogu koristiti za svrhu formulacije.

[0050] Kompozicija za oralnu administraciju može biti bilo koja oralno prihvatljiva dozna forma uključujući kapsule, tablete, emulzije i vodene suspenzije, disperzije i rastvore. Kod tableta, opšte korišćeni ekscipijenti uključuju, ali se ne ograničavaju na, laktozu i kukuruzni skrob. Agensi lubrikovanja, kao što su, ali bez ograničavanja na, magnezijum stearat, su takođe obično dodati. Kod oralne primene u formi kapsula, korisni diluenti uključuju, ali se ne ograničavaju na, laktozu i isušeni kukuruzni skrob. Kada se vodene suspenzije ili emulzije primenjuju oralno, aktivni sastojak može biti suspendovan ili rastvoren u uljanoj fazi kombinovan sa agensima za emulgovanje ili suspendovanje. Po želji se mogu dodati određeni agensi za zaslađivanje, aromatizaciju ili bojenje.

[0051] Farmaceutske kompozicije za topikalnu administraciju u skladu sa opisanim pronalaskom mogu biti formulisane kao rastvori, masti, kreme, suspenzije, losioni, prahovi, paste, gelovi, sprejevi, aerosoli ili ulja. Alternativno, topikalne formulacije mogu biti u formi flastera ili obloga impregniranih sa aktivnim sastojkom(sastojcima), koje mogu opciono uključiti jedan ili više ekscipijenata ili diluenata. U nekim poželjnim izvedbama, topikalne formulacije uključuju materijal koji bi pojačao apsorpciju ili penetraciju aktivnog agensa kroz kožu ili druga pogođena područja.

[0052] Topikalna kompozicija sadrži bezbednu i efikasnu količinu dermatološki prihvatljivog ekscipijenta pogodnog za nanošenje na kožu. “Kozmetički prihvatljiva” ili “dermatološki prihvatljiva” kompozicija ili komponenta se odnosi na kompoziciju ili komponentu koja je pogodna za korišćenje u kontaktu sa ljudskom kožom bez nepotrebne toksičnosti, nekompatibilnosti, nestabilnosti ili alergijskog odgovora. Ekscipijent omogućuje aktivnom agensu i opcionoj komponenti da budu isporučeni na kožu u odgovarajućim koncentracijama. Ekscipijent stoga može delovati kao diluent, disperzant, rastvarač ili slični kako bi se osiguralo da su aktivni materijali aplicirani i raspoređeni ravnomerno po izabranom cilju u odgovarajućoj koncentraciji. Ekscipijent može biti čvrst, polučvrst ili tečan. Ekscipijent može biti u formi losiona, kreme ili gela, naročito onaj koji ima dovoljnu gustinu ili tačku popuštanja da spreči taloženje aktivnih materijala. Ekscipijent može biti inertan ili posedovati dermatološke benefite. Takođe bi trebao biti fizički i hemijski kompatibilan sa ovde opisanim aktivnim komponentama, i ne bi trebao nepotrebno da narušava stabilnost, efikasnost ili druge benefite upotrebe povezane sa kompozicijom.

Kombinovane terapije

[0053] U nekim izvedbama, farmaceutska kompozicija može dalje uključivati dodatno jedinjenje koje ima antiproliferativnu aktivnost. Dodatno jedinjenje koje ima antiproliferativnu aktivnost može biti izabrano iz grupe antiproliferativnih agenasa uključujući one prikazane u tabeli 8.

[0054] Takođe će biti jasno da jedinjenja i farmaceutske kompozicije predmetnog pronalaska mogu biti formulisana i korišćena u kombinovanim terapijama, to jest, jedinjenja i farmaceutske kompozicije mogu biti formulisana sa ili primenjena istovremeno sa, pre, ili posle, jednog ili više drugih željenih terapeutika ili medicinskih procedura. Određena kombinacija terapija (terapeutika ili procedura) koja se koristi u kombinovanom režimu će uzeti u obzir kompatibilnost željenih terapeutika i/ili procedura i željenog terapijskog dejstva koje se treba postići. Takođe je jasno da primenjene terapije mogu postići željeni efekat za isti poremećaj, ili mogu postići različite efekte (na primer, kontrola bilo kakvih neželjenih dejstava).

[0055] Pod „antiproliferativni agens“ se podrazumeva bilo koji antiproliferativni agens, uključujući one antiproliferativne agense nabrojane u tabeli 8, od kojih bilo koji može biti korišćen u kombinaciji sa farmaceutski prihvatljivom soli pronalaska za lečenje ovde navedenih medicinskih stanja. Antiproliferativni agensi takođe uključuju derivate organo-platine, derivate naftohinona i benzohinona, hrizofaninsku kiselinu i njene derivate antrohinona.

PRIMERI

Opšte metode

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija

[0056] Podaci diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DCS) su prikupljeni korišćenjem TA Instruments Q10 DSC. Obično, uzorci (2-8 mg) su postavljani u nezapečaćene ali prekrivene hermetičke posude sa alodiniranim aluminijumom i skenirani od 30 do 300 °C pri stopi od 10 °C/min korišćenjem azotnog pročišćavanja pri 50 mL/min.

Termička gravimetrijska analiza

[0057] Podaci termičke gravimetrijske analize (TGA) su prikupljeni korišćenjem TA Instruments TGA Q500. Obično, uzorci (10 mg) su postavljani u otvorenu prethodno-tared aluminijumsku posudu za uzorke i skenirani od 25 do 300 °C pri stopi od 10 °C/min korišćenjem azotnog pročišćavanja pri 60 mL/min.

Rendgenski difraktometar praha

[0058] Uzorci rendgenske difrakcije praha su dobijeni korišćenjem Bruker D8 Advance opremljenog sa Cu Kα izvorom zračenja (λ=1,54 °A), držačem uzorka sa 9 pozicija i LYNXEYE superbrzim detektorom. Uzorci su postavljeni na nultu pozadinu, silikonske držače ploče.

Dinamička sorpcija pare

[0059] Uzorci su analizirani korišćenjem Aquadyne DVS-2 gravimetrijskog analizatora sorpcije vode. Relativna vlažnost je prilagođena između 2-95% a težina uzorka je kontinuirano praćena i beležena.

Proton-nuklearna magnetna rezonanca

[0060] Uzorak je pripremljen rastvaranjem jedinjenja u deuterovanom dimetilsulfoksidu sa 0,05% (v/v) tetrametilsilana (TMS). Spektri su sakupljeni na ambijentalnoj temperaturi na Bruker Avance 300 MHz NMR sa TopSpin softverom. Broj skeniranja je bio 16 za protonski NMR.

Karl Fišer

[0061] Očigledan sadržaj vode u uzorcima je utvrđen Karl Fišerovom titracijom korišćenjem Mettler Toledo DL39 Coulometric KF Titrator. HYDRANAL-Coulomat AD je korišćen kao titrant. Približno 20 mg čvrste supstance je korišćeno za titraciju. Analitički parametri su predstavljeni u tabeli 9.

Tabela 9. Karl Fišerovi parametri

Optička mikroskopija

[0062] Uzorci su analizirani pomoc ́u Olympus BX53 polarizacionog svetlosnog mikroskopa opremljenog PAXcam 3 digitalnom mikroskopskom kamerom.

Primer 1. Profilisanje Čvrstog stanja β-GPA

[0063] Čvrsti β -GPA je analiziran pomoću XRPD (Slika 2), a takođe je posmatran pod polarizacionim mikroskopom (Slika 3). Utvrđeno je da je materijal kristalni.

[0064] DSC termogram β-GPA je prikazan na Slici 4. Utvrđeno je da je početak topljenja β-GPA na oko 219 °C prac ́en endotermnim događajem na oko 237 °C i moguc ́om trenutnom degradacijom. Međutim, materijal je pokazao još jedan manji endotermni događaj na 187 °C (moguc ́i tragovi drugog oblika β-GPA).

[0065] TGA analiza otkriva da je gubitak težine u uzorku od 30 do 145 °C manji od 0.1%, kao što je prikazano na Slici 5.

[0066]<1>H-NMR spektar za β-GPA je prikazan na Slici 6.

[0067] DVS eksperiment sa β -GPA je pokazao oko 0.1% apsorbovane i desorbovane vlage kada je izložen relativnoj vlažnosti između 0-95 procenata (Slika 7). Posle DVS eksperimenta nije primec ́ena promena u čvrstom obliku, što je potvrdjeno pomoću XRPD.

Primer 2. Skrining soli

Faza I

[0068] Tabela 10 ilustruje odabrane kontrajone za skrining soli β -GPA. Eksperimenti za skrining soli su projektovani u ekvivalenciji (eq) 1:1.1 za β-GPA i kontrajon.

Tabela 10. Lista izabranih kontrajona

76 eksperimenata za skrining soli β-GPA sa 19 različitih kontrajona je pripremljeno sa 30 mg β-GPA. Kompleti od četiri bočice za svaki kontrajon su pripremljene sa četiri različita rastvarača (0.3 ml): etanol:voda (9:1), izopropanol, aceton:voda (9:1) i acetonitril.

[0069] Odgovarajuc ́e količine β-GPA i kontrajona su rastvorene u odgovarajuc ́im rastvaračima i zagrevane do 70-75 °C dok se nisu rastvorile. Dodatnih 0.1 ml vode je dodato uzorcima koji su sadržali izopropanol, aceton:voda (9:1) i acetonitril. Uzorcima sa L-asparaginskom kiselinom je bilo potrebno oko 1.5 ml vode za rastvaranje čvrstih supstanci. Nakon što je dobijen bistar rastvor, uzorci su ostavljeni uz mešanje na sobnoj temperaturi. Čvrste materije su uočene u sledec ́im uzorcima: 2163-42-4, 25, 26, 27, 28, 45 i 53 do 75. Čvrste materije su filtrirane i analizirane pomoću XRPD odmah kao mokar uzorak. Uzorci koji nisu imali čvrste materije su stavljeni u sušnicu na 50 °C radi sušenja. Sledec ́i uzorci su dali čvrste materije nakon sušenja preko noc ́i: 2162-42-2, 1, 2, 3 i 21 do 24. Eksperimenti sa L-asparaginskom kiselinom, natrijum hidroksidom, kalijum hidroksidom i magnezijum hidroksidom su rezultirali precipitacijom ili β -GPA ili protivjona. Sva eksperimentalna zapažanja su zabeležena nakon svakog koraka i navedena su u Tabeli 11.

Tabela 11. Rezultati skrininga soli

[0070] Slike 8 do 13 predstavljaju XRPD novih kristalnih oblika izolovanih iz eksperimenata sa suspenzijom/sporim isparavanjem.

Faza II

[0071] Uzorci koji su rezultirali gelovima u Fazi I eksperimenata za skrining soli su uzeti u obzir za Fazu II, gde je korišćen drugi set od četiri nova sistema rastvarača (metanol, voda, etil acetat i trifluoroetanol). Gelovi su rastvoreni u odgovarajućim rastvaračima (Tabela 10) na 70°C i uz mešanje ostavljeni preko noći. Ako je sledećeg dana primećen talog, mešanje je zaustavljeno i na uzorcima je izvršena XRPD analiza. Ako nije bilo taloga, uzorci su sušeni u sušnici na 50 °C. Tri eksperimenta, bromovodonična kiselina u metanolu i etil acetat i L-mlečna kiselina u metanolu, rezultirali su precipitacijom β -GPA, što je potvrđeno XRPD analizom. Kristalni oblici su pripremljeni sa fosfornom kiselinom (iz etil acetata i trifluoroetanola), metansulfonskom kiselinom (iz etil acetata), etansulfonskom kiselinom (iz sva četiri rastvarača) i L-jabučnom kiselinom (iz trifluoroetanola).

Primer 3. Eksperimenti Skrininga Soli u molarnom odnosu 2:1 (β-GPA:kiselina)

[0072] Eksperimenti skrininga soli β -GPA sa maleinskom, fumarnom i oksalnom kiselinom su pripremljeni u odnosu 2:1 (β-GPA:kiselina). Za rastvaranje β -GPA (120 mg) i kontrajona u odnosu 2:1 (β-GPA:kiselina) na 90 °C za oksalnu i maleinsku kiselinu, upotrebljeno je oko 0.3 ml vode. Međutim, za eksperiment sa fumarnom kiselinom je upotrebljeno 0.2 ml metanola, za rastvaranje kontrajona na 65 °C. Svi eksperimenti su rezultirali taloženjem belih čvrstih supstanci u roku od 10 minuta. Međutim, bočice su uz mešanje ostavljene tokom vikenda. Čvrste materije su filtrirane i isprane sa oko 0.5 ml izopropanola tokom filtracije praćene XRPD analizom. Rezultati su prikazani u Tabeli 12.

Tabela 12. Rezultati Eksperimenata skrininga soli u molarnom odnosu 2:1 (β-GPA:kiselina)

XRPD analiza je otkrila novi XRPD obrazac za eksperiment sa maleinskom kiselinom (Obrazac 6B, Slika 14).<1>H-NMR spektar je otkrio da je između β-GPA i maleinske kiseline formirana so 2:1 (Slika 15).

Primer 4. Fizička i Termalna Karakterizacija β-GPA

So hlorovodonične kiseline

[0073] DSC soli β -GPA-HCl (ID uzorka: 2162-42-2) je otkrio prisustvo endotermnog događaja na oko 135 °C praćenog egzotermnim događajem na oko 185 °C i endotermnim pikom na 265 °C (Slika 16). Egzotermni događaj u DSC potiče od rekristalizacije uzorka što je potvrđeno mikroskopijom na vrućoj ploči (eng. Hot stage microscopy) (Slika 17). TGA analiza je otkrila gubitak težine oko 11% od 31 °C do 210 °C.

So fosforne kiseline

[0074] Iako su postojale neke razlike u XRPD obrascima kod dva uzorka koja su rezultirala kristalnim materijalom β -GPA sa fosfornom kiselinom, DSC i TGA analiza su bile gotovo identične. Oba uzorka su pokazala tačku topljenja na oko 138 °C i gubitak težine <1%. Analizom soli pomoću Optičke Emisione Spektrometrije sa Indukovano Spregnutom Plazmom (ICP-OES), je utvrđeno da je analiza fosfata iznosila oko 16% (eksperimentalna vrednost: 14%), pa se prema tome verovatno radi o 1:1 soli. So maleinske kiseline (so 1:1)

[0075] So β-GPA-maleinske kiseline (Id Uzorka: 2162-42-21) je pokazala tri endotermna pika na sledećim temperaturama: 90, 124 i 141 °C (Slika 18). TGA analiza otkrila je gubitak težine oko 1.2% od 31 do 105 °C (1. endotermni pik) i gubitak težine oko 5.4% od 105 do 138 °C (2. endotermni pik).

So maleinske kiseline (so 2:1)

[0076] β-GPA-maleinska kiselina (ID uzorka: 2162-48-6) je pokazala dva endotermna pika na 85, odnosno 155 °C. Međutim, osušeni uzorak je pokazao samo jedan endotermni pik na 155 °C. Iz DSC analize je vidljivo da je u prethodnom slučaju nastao hidrat, dok je bezvodni oblik nastao kao rezultat sušenja. TGA analiza je otkrila gubitak težine <0.1% od 31 do 145 °C.

So fumarne kiseline (so 1:1)

[0077] So β -GPA-fumarne kiseline (ID uzorka: 2162-42-25) je pokazala endotermni pik na 171 °C (Slika 19) praćen mogućom degradacijom soli. TGA analiza je otkrila gubitak težine <1% od 31 °C do 145 °C (Slika 20).<1>H NMR spektar 1:1 fumaratne soli je prikazan na Slici 21.

So etansulfonske kiseline

[0078] Kristalni materijal koji je nastao iz eksperimenta između β-GPA i etansulfonske kiseline nije se potpuno isušio ni nakon sušenja dužeg od dva dana u sušnici na 50 °C (sve četiri bočice).

[0079] Kada je uzorak analiziran pomoću DSC, uočen je izražen endotermni događaj praćen dekompozicijom, a TGA je takođe otkrila gubitak težine od početne tačke (31 °C).<1>H-NMR uzorka nije otkrio tragove etansulfonske kiseline u uzorku. Prema tome, kristalni materijal je mogao biti proizvod hemijske reakcije između β-GPA i etansulfonske kiseline.

So L-jabučne kiseline

[0080] So β -GPA-L-jabučna kiselina (ID uzorka: 2162-42-45) je pokazala endotermni pik na 110 °C praćen mogućom degradacijom soli. TGA analiza je otkrila gubitak težine <1% od 31 °C do 145 °C.<1>H-NMR soli je potvrdio da je to 1:1 so.

So jantarne kiseline (so 2:1)

[0081] DSC soli β-GPA-jantarne kiseline (uzorak ID: 2162-42-59) je otkrila prisustvo endotermnog događaja na oko 130 °C, koji je praćen još jednim endotermnim događajem na oko 175 °C. Na oko 179 °C je uočen Egzotermni događaj (Slika 22), praćen endotermnim događajem na 232 °C. Da bi se verifikovali endotermni i egzotermni događaji u DSC-u, na uzorku je izvedena mikroskopija na vrućoj ploči (eng. hot stage microscopy) i ilustrovana na Slici 23. TGA analiza je otkrila gubitak težine od oko 0.4% od 31 °C do 135 °C i 13% od 135 do 215 °C (Slika 24).<1>H-NMR je otkrio da je so formirana između β-GPA i jantarne kiseline u molarnom odnosu 2:1 (β-GPA:kiselina) (Slika 25).

So oksalne kiseline (so 1:1)

[0082] β-GPA-oksalna kiselina (ID uzorka: 2162-42-69) kada je analizirana pomoću DSC, je otkrila prisustvo endotermnog događaja na oko 217 °C praćenog egzotermnim pikom na oko 224 °C i endotermim na 268 °C kako je prikazano na Slici 26. TGA analiza je otkrila gubitak težine <0.3% od 31 do 195 °C (Slika 27). Kada je materijal posmatran pod mikroskopom na vrućoj ploći, na 216 do 226 °C, bilo je vrlo malo kristala koji su se naizgled topili, međutim, nije uočen vidljiv rekristalizacioni događaj. Topljenje kristala je počelo da se javlja od 268 °C do 291 °C.<1>H-NMR β -GPA oksalata je prikazan na Slici 28. Iz elementalne analize je utvrđeno da je stehiometrijski odnos β-GPA i oksalne kiseline 1:1 (Intertek).

Primer 5. Snimci Optičke Mikroskopije

[0083] Soli β-GPA su takođe analizirane optičkom mikroskopijom. Optički mikroskopski snimci β-GPA soli su prikazani na Slikama 29A do 29J. Kao što je prikazano na Slici 30, β-GPA fumarat (1:1) ima štapićastu kristalnu morfologiju.

Primer 6. Ispitivanje stabilnosti β-GPA soli u naročitim uslovima

[0084] Stabilnost svake soli u čvrstom obliku proučavana je pomoću XRPD pod naročitim uslovima: mokro, suvo (45 °C pod vakuumom) i velika vlažnost (RH> 95%). Rezultati su prikazani u Tabeli 13.

Tabela 13. Rezultati studija stabilnosti

Primer 7. DVS Eksperimenti

[0085] Četiri soli: β-GPA maleat (1:1) Oblik II, β-GPA fumarat (1:1), β-GPA maleat (2:1) , β-GPA sukcinat (2:1) i β-GPA oksalat (1:1) su analizirani pomoću DVS eksperimenta, nakon čega je sledila XRPD analiza uzorka na kraju eksperimenta.

[0086] 1:1 β-GPA maleat (Obrazac 6D) je pokazao povećanje upijanja vlage od 60% RH a oko 95% RH bilo je oko 25% upijanja vlage, međutim, nije došlo do promene oblika nakon završetka eksperimenta kako je potvrdjeno pomoću XRPD.

[0087] 1:1 β-GPA fumarat je pokazao <1% upijanja vlage tokom DVS eksperimenta. XRPD analiza na Post DVS uzorku, otkrila je prisustvo β-GPA pikova zajedno sa Obrascem 7A (Slika 31).

[0088] I 2:1 β -GPA sukcinat i 1:1 β -GPA oksalatne soli su pokazale <0.5% upijanja vlage tokom DVS eksperimenta i nije zabeležena promena oblika nakon završetka eksperimenta.

Primer 8. Stabilnost Čvrstog Oblika Soli u Različitim Rastvaračima

[0089] Ispitivana je stabilnost čvrstog oblika za tri soli (test disproporcionacije), u vodi, metanolu, acetonitrilu i aceton:vodi (9:1) tokom 48 sati na sobnoj temperaturi.

[0090] Soli 1:1 β-GPA oksalata i 1:1 β-GPA fumarata su zadržale svoj XRPD obrazac nakon 48 sati suspendovanja u vodi. 2:1 β-GPA sukcinat je počeo da pokazuje pikove β-GPA nakon 6 sati suspendovanja u vodi pa je eksperiment nakon 6 sati prekinut.

[0091] Posle suspendovanja 1:1 β -GPA fumarata i 1:1 β -GPA oksalatnih soli u metanolu, acetonitrilu i aceton:vodi (9:1), utvrđeno je da soli zadržavaju svoj XRPD obrazac.

[0092] Posle suspendovanja 2:1 β -GPA sukcinata u metanolu i acetonitrilu, utvrđeno je da so zadržava svoj XRPD obrazac. Međutim, suspenzija u acetonu:vodi (9:1) je pokazala prisustvo β-GPA posle 48 sati.

Primer 9. Stabilnost Soli u Čvrstom Obliku na 40 °C i Vlažnosti 75%

[0093] Studije stabilnosti β-GPA fumarata, sukcinata i oksalata u čvrstom obliku su izvođene na 40 °C i 75% RH tokom sedam dana. Oko 30 mg soli je stavljeno u bočice od 4 ml koje su stavljene u zasićeni rastvor natrijum hlorida (2 ml) sa poklopcima zatvorenim na 40 °C. Uzorci su ostavljeni nedelju dana, a zatim je izvršena XRPD analiza soli. Sve tri soli su zadržale svoj izvorni XRPD obrazac.

Primer 10. Čistoća soli

[0094] Čistoća β-GPA soli je određena pomoću HPLC korišćenjem dole opisane metode.

[0095] HPLC metoda je opisana u nastavku:

Kolona: SeQuant ZIC Hilic PEEK kolona (250 x 4.6 mm, 5µm)

Mobilna Faza A: 0.02 M Fosfatni pufer, pH 3.0

[0096] Mobilna faza je pripremljena rastvaranjem 2.72 g monobaznog kalijum fosfata u 1L dejonizovane vode i podešavanjem željenog pH pomoću 85% (m/m) fosforne kiseline.

Mobilna faza B: 100% acetonitril

Korišćeni gradijent:

Vreme (minuta) A% B%

0 25 75

15.0 25 75

23.0 80 20

25.0 80 20

25.1 25 75

30.0 25 75

Brzina protoka: 1 ml/min

Zapremina injekcije: 10 µL

Talasna dužina detektora: 210 nm

Vreme rada: 30 minuta

Temperatura kolone: 40 °C

Diluent: Acetonitril:voda (1:1)

[0097] Kontrajoni su analizirani i pomoću HPLC-a pri istim koncentracijama u kojima su bili prisutni u odgovarajućim solima.

[0098] Čistoća β-GPA soli je prikazana u Tabeli 14.

Tabela 14. Čistoc ́a soli

Primer 11. Skaliranje soli

Oksalatna so

[0099] Oko 7.2 g (0.055 molova) β -GPA je dodato u EasyMax reakcionu posudu koja sadrži 30 mL vode. Reakciona smeša je mešana na 90 °C dok nije dobijen bistar rastvor. Ovom rastvoru je polako dodato oko 5.4 g (0.06 molova) oksalne kiseline i temperatura reaktora je spuštena na 20 °C. Oko 20 ml izopropanola je dodato u reakcionu smešu i ostavljeno da se meša preko noći. ID uzorka: 2162-64-2.

[0100] Sledećeg dana, suspenzija je filtrirana i čvrsta supstanca je isprana dva puta sa 10 mL izopropanola. Kolač je stavljen u vakuumsku peć na 45 °C radi sušenja. Prinos = 11.4 g (94%). Čvrsta supstanca je analizirana XRPD i potvrđena je formacija β-GPA oksalatne soli, Obrazac 18A.

Sukcinatna so

[0101] Oko 72 g (0.55 molova) β -GPA je dodato u 400 ml etanol:voda (9:1) u posudu od 500 ml sa oblogom na 75 °C i napravljena je suspenzija. Tome je dodata suspenzija jantarne kiseline, pripremljena dodavanjem 71.2 g (0.6 mola) u 200 ml etanol:vode (9:1) na 65 °C. Temperatura reaktora je spuštena na 18 °C i smeša je ostavljena da se meša tokom noći. ID uzorka: 2162-62-1.

[0102] Sledećeg dana, suspenzija je filtrirana i čvrsta supstanca isprana dva puta sa 20 ml izopropanola. Kolač je stavljen u vakuumsku peć na 45 ° C radi sušenja. Prinos = 101.3 g (97%). Čvrsta supstanca je analizirana pomoću XRPD i potvrđeno je stvaranje β-GPA sukcinata (Obrazac 15 A).

Fumaratna so

[0103] Oko 48 g (0.37 mola) β-GPA je dodato u 120 ml vode u posudu od 500 ml sa oblogom na 90 °C i dobijen je bistar rastvor. Ovom rastvoru je dodat rastvor fumarne kiseline, pripremljen rastvaranjem 46.8 g (0.40 mola) u 220 ml metanola na 65 °C. Temperatura reaktora je spuštena na 18 °C i reakciona smeša ostavljena da se meša preko noći. ID uzorka: 2162-64-1.

[0104] Sledećeg dana, suspenzija je filtrirana i čvrsta supstanca je isprana dva puta sa 20 ml izopropanola. Kolač je stavljen u vakuumsku peć na 45 °C radi sušenja. Prinos = 61.5 g (90%). Čvrsta supstanca je analizirana pomoću XRPD i potvrđeno je stvaranje β-GPA fumarata (Obrazac 7A).

Primer 12. Određivanje Zapreminske gustine i Tapkane gustine

[0105] Zapreminska gustina β -GPA oksalata (Obrazac 18 B), sukcinata (Obrazac 15A) i fumarata (Obrazac 7A) je određena sipanjem poznate količine soli (g) u merni cilindar. Zabeležena je zapremina (Vi) koju zauzima so, a zapreminska gustina (ρB) je određena pomoću jednačine 1.

<ρ>B=/Vi(1)

[0106] Tapkane gustine soli su određene pomoću analizatora tapkane gustine. Poznata količina soli je sipana (g) u merni cilindar, početna zapremina je zabeležena i tapkana pomoću analizatora tapkane gustine. Finalna zapremina (Vf) posle tapkanja je zabeležena i izračunata je tapkana gustina (ρT) pomoću jednačine 2.

ρT=/Vf(2)

[0107] Tabela 15 navodi gustinu β-GPA i njenih soli.

Tabela 15. Zapreminske i Tapkane Gustine

Primer 13. Određivanje Karovog indeksa i Hausnerovog odnosa

[0108] Karov indeks ili Karov indeks kompresibilnosti (C) je pokazatelj kompresibilnosti praha. Može se izračunati pomoću sledeće jednačine:

Karov indeks (C)=100(Vi-Vf)/Vi(3)

[0109] Karov indeks veći od 25 smatra se pokazateljem slabe tečljivosti, dok je vrednost ispod 15 pokazatelj dobre tečljivosti.

[0110] Hausnerov odnos je broj koji je u korelaciji sa tečljivošću praha ili zrnastog materijala. Izračunava se pomoću sledeće jednačine:

Hausnerov odnos=Vi/Vf(4)

[0111] Tabela 16 navodi Karov indeks i Hausnerov odnos koji odgovara karakteru tečljivosti praha koji je predložio R.L. Carl.

Tabela 16. Karakteristike protoka na osnovu Karovog indeksa i Hausnerovog odnosa

[0112] Tabela 17 navodi Karov indeks i Hausnerov odnos za β-GPA i Njegove Soli.

Tabela 17. Karov indeks i Hausnerov odnos za β-GPA i Njegove Soli

Primer 14. Merenje Tečljivosti pomoću Hanson Flodeks uređaja

[0113] Metod: Cilindrična posuda je pričvršćena za postolje, a iznad nje je takođe učvršćen levak tako da je dno levka blizu posude. Zatim se prašak od ≈50-60 g sipa kroz levak na sredinu cilindra. Poluga se povlači tako da se otvor u disku otvori brzo i bez vibracija. Ako prah polako protiče kroz rupe malog prečnika, ostavljajući šupljinu u obliku okrenutog konusa, test se smatra pozitivnim. Ako se prah granuliše (flokulacija) u masi i naglo pada, formirajući cilindričnu šupljinu, test se smatra negativnim. Ako prah ne pada kroz otvore malog prečnika, test se smatra negativnim. Ako je eksperiment negativan, prah se ponovo testira pomoću diska sa većim otvorom. U Tabelama 18-21 su navedeni rezultati ispitivanja tečljivosti za β-GPA i njegove soli.

Tabela 18. Rezultati ispitivanja tečljivosti za β-GPA

Tabela 19. Rezultati Testa Tečljivosti za Oksalatnu So

Tabela 20. Rezultati Testa tečljivosti za Sukcinatnu So

Tabela 21. Rezultati Testa tečljivosti za Fumaratnu so

Primer 15. DVS i stabilnost pri Visokoj Vlažnosti Fumaratne Soli 1:1

[0114] Analiziran je uzorak 2162-64-1 pomoću DVS u triplikatu, a post DVS uzorci su okarakterisani pomoću XRPD da bi se identifikovao oblik na kraju eksperimenta. U sva tri eksperimenta utvrđeno je da je upijanje vlage od β-GPA fumarata manje od 0.1%. U sva tri eksperimenta je utvrđeno da su XRPD identični sa β-GPA fumaratom (Obrazac 7A) i nije uočena pojava pikova β-GPA, za razliku od uzorka 2162-42-3 posle DVS (Slika 30).

[0115] Stabilnost čvrstog oblika 2162-64-1 je takođe proučavana pri RH>95% na sobnoj temperaturi. Utvrđeno je da β -GPA fumarat zadržava svoj izvorni XRPD obrazac (Obrazac 7A) nakon 48 sati.

Rezime eksperimenata za ispitivanje soli

[0116] Deset soli β-GPA, naime, β-GPA HCl. β-GPA fosfat, β-GPA mezilat, β-GPA maleat (1:1, Obrazac 6A), β-GPA maleat (1:1, Obrazac 6D), β -GPA maleat (2:1, Obrazac 6B), β -GPA fumarat, β -GPA malat, β -GPA sukcinat i β -GPA oksalat su izdvojene iz eksperimenata za skrining soli (Faze I i II).

[0117] Od deset soli, šest soli, β-GPA HCl, β-GPA fosfat, β-GPA mezilat, β-GPA maleat (1:1, Obrazac 6A), β-GPA malat i β-GPA maleat (2:1, Obrazac 6B), je isključeno iz daljih studija zbog njihove delikvescentne prirode, ne-reproducibilnosti ili čistoće.

[0118] Tri soli β -GPA su izabrane nakon izvođenja DVS eksperimenata: β -GPA maleat (1:1), fumarat (1:1), sukcinat (2:1) i oksalat (1:1) i stabilnost oblika je određena pomoću XRPD.

[0119] β-GPA fumarat, sukcinat i oksalat su zadržali svoj XRPD nakon DVS eksperimenta. Međutim, β-GPA fumarat je pokazao prisustvo dva pika od β-GPA što ukazuje na disocijaciju soli.

[0120] Uvećani uzorak β -GPA fumarata je ponovo analiziran pomoću DVS tri puta i u ovim eksperimentima uzorak nije pokazivao disocijaciju soli. Prethodni DVS eksperiment je zanemaren. Dodatna ispitivanja stabilnosti β-GPA fumarata u čvrstom obliku na RH> 95% na 20 °C su takođe otkrila da je so bila stabilna.

[0121] Procena č istoće soli je izvršena pomoću HPLC, i č istoća soli je bila sledeća: β-GPA fumarat – 97.7%, β-GPA sukcinat – 98.1% i β -GPA oksalat – 98.4%. Studije stabilnosti soli su takođe izvedene njihovim mešanjem sa vodom (test za disproporcionaciju), metanolom, acetonitrilom i aceton:vodom (9:1) tokom 48 sati na sobnoj temperaturi. Dobijeni su sledeći rezultati:

- β-GPA maleat, fumarat i oksalat su zadržali svoje XRPD obrasce nakon suspendovanja u vodi od 48 sati, dok je β -GPA sukcinat pokazao dva β-GPA pika nakon 6 sati suspendovanja u vodi.

- Posle 48 sati je utvrđeno da suspenzija, β-GPA maleat u metanolu i acetonitrilu zadržava svoj XRPD obrazac. Međutim, suspenzija u aceton:vodi (9:1) se podudara sa originalnim obrascem soli (Obrazac 6D), uz neke dodatne pikove u XRPD analizi.

- Posle 48 sati utvrđeno je da suspenzija β-GPA sukcinat u metanolu i acetonitril soli zadržava svoj prvobitni oblik. Međutim, suspenzija u aceton:vodi (9:1) je posle 48 sati pomoću XRPD analize pokazala prisustvo β-GPA zajedno sa soli.

[0123] Studije stabilnosti β -GPA fumarata, sukcinata i oksalata u čvrstom obliku su izvođene na 40 °C i 75% RH sedam dana. Utvrđeno je da su sve tri soli stabilne i zadržale su svoje originalne XRPD obrasce.

[0124] Tri soli β-GPA su skalirane (uvećane) do vrednosti od 60-100 g. β-GPA fumarat i sukcinat su uspešno uvećani; međutim β-GPA oksalat je rezultirao etanolskim solvatom soli (potvrđeno sa<1>H-NMR). Utvrđeno je da molski procenat etanola u odnosu na β-GPA iznosi 0.22 do 1 (Obrazac 18 B).

[0125] Ipak, promenom sistema rastvarača etanol:voda (9:1) u voda i izopropanol, proizvedena je originalna β-GPA oksalatna so, ali XPRD obrazac je potvrdio prisustvo novih dodatnih pikova u manjim količinama.

[0126] Zapreminska i tapkana gustina β-GPA i njegovih soli: β-GPA oksalat (Obrasci 18A i B), fumarat i sukcinat su određene pomoću uređaja za analizu gustine. Isto tako, merenja tečljivosti soli su izvršena pomoću uređaja Hanson Flodeks.

[0127] Iz eksperimentalnih podataka je utvrđeno da β-GPA i β-GPA oksalat (Obrazac 18B) pokazuju loš karakter tečljivosti, pri čemu je on za β-GPA oksalat (Obrazac 18A) bio povoljan, dok je za β-GPA sukcinat bio dobar, a β-GPA fumarat je pokazivao odlične karakteristike tečljivosti. Na osnovu osobina stabilnosti, ponovljivosti, gustine i tečljivosti u čvrstom obliku, čini se da β-GPA fumarat ima najbolja svojstva od testiranih soli.

Primer 16. Skrining Polimorfa 1:1 β-GPA fumaratne soli

Stabilnost čvrstog oblika 1:1 β-GPA fumaratne soli

[0129] Stabilnost β-GPA fumarata u čvrstom obliku je proučavana nedelju dana pri različitim uslovima temperature i vlažnosti kako je navedeno u Tabeli 22, korišćenjem komore zasićenog rastvora soli. Uzorci su analizirani pomoću XRPD nakon nedelju dana. XRPD analiza stabilnosti uzoraka β -GPA fumarata pod različitim uslovima temperature/RH je pokazala da je β -GPA fumarat zadržao originalni XRPD obrazac (Obrazac 7A)

Tabela 22. Rezultati studije stabilnosti

Rastvorljivost 1:1 β-GPA fumaratne soli

[0130] Rastvorljivost β-GPA fumarata je izmerena gravimetrijski u petnaest različitih rastvarača i smeša rastvarača na 15 i 45 °C. Otprilike 100 mg jedinjenja je dodato u deset zapremina (1 ml) smeše rastvarač/rastvarač i suspendovano 48 sati. Tabela 23 predstavlja rastvorljivost β-GPA fumarata u različitim rastvaračima. Posle 48 sati, bočice su centrifugirane. Supernatant je sakupljen i ostavljen da polako isparava pod vakuumom na 45 °C i određena je rastvorljivost. Čvrste supstance dobijene nakon centrifugiranja i isparavanja su analizirane pomoću XRPD. XRPD analiza taloga nakon 48 sati suspendovanja nije otkrila transformacije oblika za 1:1 β-GPA fumarat.

Tabela 23. Rezultati studije rastvorljivosti

[0131] Za deset od četrdeset i pet uzoraka XRPD-ovi nakon sporog isparavanja filtrata iz eksperimenata suspendovanja su rezultirali Obrascem 7A. Sedamnaest uzoraka nije imalo dovoljno čvrstih materija za XRPD analizu. Uzorak 2162-74-5B je rezultirao novim kristalnim oblikom nakon sporog isparavanja filtrata, a uzorak 2162-74-6B je rezultirao mešovitim XRPD obrascima 7A i 7B (Slika 32).

[0132] β-GPA fumarat je suspendovan 48 sati u smeši tetrahidrofuran:voda (1:1). Filtrat je postavljen za isparavanje na 45 °C pod vakuumom i posle isparavanja preko noći dobijena je beličasta čvrsta supstanca. Čvrsti ostaci iz suspenzije i čvrsti ostaci dobijeni nakon sporog isparavanja su analizirani pomoću XRPD (Slika 33).

[0133] Obrazac 7B, dobijen sporim isparavanjem (45 °C) filtrata β -GPA fumarata iz eksperimenta suspendovanja u tetrahidrofuran:vodi (1:1) je analiziran pomoću DSC i<1>H-NMR. DSC je otkrila prisustvo endotermnog pika na 161 °C, a takođe i tragove Obrasca 7A (originalna β-GPA fumaratna so).

Eksperimenti sa Dodavanjem Anti-rastvarača

[0134] Eksperimenti sa dodavanjem anti-rastvarača za 1:1 β -GPA fumarat su izvedeni upotrebom različitih anti-rastvarača. Data količina 1:1 β-GPA fumarata je rastvorena u rastvaraču na 50 °C. Rastvoru soli je dodato oko 1 mL ledeno hladnog antirastvarača i nastavljeno je mešanje u ledenom kupatilu tokom 2 sata, praćeno mešanjem na 20 ° C, tokom noći. Nijedan od eksperimenata nije rezultirao novim oblikom β-GPA fumarata.

Eksperimenti suvog mlevenja i mlevenja sa kapljicama rastvarača

[0135] Takođe su izvedeni eksperimenti suvog i mlevenja sa kapljicama rastvarača kao deo skrininga polimorfa. Oko 30 mg uzorka je mleveno u prisustvu 20 ml rastvarača (tetrahidrofuran, izopropanol, aceton, voda ili t-butilmetileter) tokom 5 minuta pomoću avana i tučka. Nakon mlevenja, uzorci su analizirani XRPD. Svi eksperimenti su rezultirali XRPD refraktogramima identičnim Obrascu 7A.

Pokušaji stvaranja amorfnog oblika β-GPA fumarata

[0136] 1 g 1:1 β -GPA fumarata je rastvoreno u 10 ml vode na 50 °C u tikvici sa okruglim dnom. Tikvica sa okruglim dnom stavljena je u kupatilo za hlađenje suvi led/aceton (-78 °C) do očvršćavanja uzorka, praćeno liofilizacijom tokom 48 sati. Dobijena je bela čvrsta supstanca koja je analizirana pomoću XRPD, DSC i<1>H-NMR. ID uzorka: 2162-84-1. XRPD analiza je otkrila je novi XRPD obrazac za 2162-84-1 (Obrazac 7C) kao što je prikazano na Slici 34.<1>H-NMR uzorka 2162-84-1 je otkrio da je čvrsta supstanca dobijena nakon liofilizacije rezultirala stvaranjem 2:1 β-GPA fumarata (Slika 35). Međutim, mikroskopska slika uzorka je otkrila prisustvo nekog amorfnog materijala. Moguće je da je višak fumarne kiseline nakon stvaranja 2:1 β-GPA fumaratne soli mogao da se transformiše u amorfni oblik, kao što se vidi na mikroskopskoj slici liofilizovanog uzorka.

[0137] Da bi se potvrdila gore navedena hipoteza, na liofilizovanom uzorku su izvedeni sledeći eksperimenti (Obrazac 7C):

Tabela 24. Rezultati eksperimenata izvedenih na 2: 1 uzorku soli fumarata

DSC liofilizovanog uzorka je otkrio prisustvo egzotermnog događaja (moguća rekristalizacija ili transformacija čvrste faze) prac ́enog sa dva endotermna događaja (Slika 36). Prvi endotermni događaj može biti 1:1 β-GPA fumaratna so prac ́ena topljenjem moguc ́eg sporednog proizvoda koji je mogao biti formiran nakon topljenja 1:1 β-GPA fumaratne soli.

[0138] 1 g 1:1 β-GPA fumarata je rastvoreno u 10 ml vode na 50 °C i stavljeno pod vakuum na 100 °C za brzo isparavanje. ID uzorka: 2162-84-2. Dobijena čvrsta supstanca je analizirana XRPD-om i utvrđeno je da je uzorak zadržao originalni obrazac β-GPA fumarata u prahu (Obrazac 7A).

Eksperimenti sa cikliranjem temperature

[0139] Sledeći eksperimenti (Tabela 25) su izvedeni da bi se izolovali mogući polimorfni oblici 1:1 β-GPA fumarata.

Tabela 25. Rezultati cikliranja temperature

Zagrevanje β -GPA fumarata (2162-84-7) na 160-165 °C rezultiralo je žutom do braonkastom čvrstom supstancom (moguća je sporedna reakcija praćena razgradnjom) koja je dalje analizirana pomoću<1>H-NMR i XRPD.

[0140] Izvedeno je nekoliko eksperimenata hlađenja koji svi nisu rezultirali promenom oblika, ili su rezultirali istovremenom izolacijom fumarne kiseline-β oblika ili smeše fumarne kiseline-α i β oblika.

Eksperimenti Liofilizacije za Formiranje 2:1 soli

[0141] Oko 264 mg β-GPA i 118 mg fumarne kiseline je rastvoreno u 10 ml vode na 65 °C. Rastvor je solidifikovan korišćenjem smeše suvi led-aceton, nakon čega je sledilo sušenje zamrzavanjem tokom 48 sati. To je dovelo do izolacije soli 2:1.

Eksperimenti Difuzije

[0142] Eksperimenti Difuzije za 1:1 β-GPA fumarat su izvedeni rastvaranjem oko 1 g soli u 10 ml vode. Za svaki eksperiment difuzije, 1 ml gornjeg rastvora je dodat u malu bočicu od 4 ml i stavljen je u scintilacionu bočicu od 20 ml koja sadrži različite rastvarače. Nijedan od eksperimenata nije rezultirao novim oblikom β-GPA fumarata.

Eksperimenti Reverzne Adicije Anti-Rastvarača

[0143] Eksperimenti reverzne adicije anti-rastvarača za 1:1 β -GPA fumarat su izvedeni korišćenjem različitih anti-rastvarača. Data količina 1:1 β -GPA fumarata je rastvorena u 1 ml rastvarača na 40 °C. Ovaj rastvor je dodat u poznatu količinu antirastvarača i mešan na sobnoj temperaturi dok se čvrsta supstanca ne istaloži. Nijedan od eksperimenata nije rezultirao novim oblikom β-GPA fumarata.

Rezime Eksperimenata za Skrining Polimorfa

[0144] Na osnovu dostupnih podataka dobijenih eksperimentima za skrining, čini se da je najstabilniji oblik Obrazac 7A (originalni obliik 1:1 β-GPA fumarata).

Primer 17. Ramanova Spektroskopija 1:1 β-GPA fumaratne soli

[0145] Ramanova spektroskopija 1:1 β -GPA fumaratne soli (Obrazac 7A) je izvedena na Bruker IFS 66V/S FTIR/FT-Raman spektrometru opremljenom laserom od 1064nm (Slika 37). Lista pikova Ramanovog spektra je navedena u Tabeli 26.

Tabela 26. Lista Pikova Ramanovog Spektra

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Farmaceutski prihvatljiva so β-gvanidinopropionske kiseline koja ima indeks kompresibilnosti (Karov indeks) manji od 20 i/ili Hausnerov odnos manji od 1.25, pri čemu navedena farmaceutski prihvatljiva so predstavlja so β-gvanidinopropionske kiseline i dikarboksilne kiseline.

2. Farmaceutski prihvatljiva so prema patentnom zahtevu 1, pri č emu je navedena farmaceutski prihvatljiva so je 1:1 fumaratna so, 2:1 sukcinatna so ili 1:1 oksalatna so.

3. Farmaceutski prihvatljiva so prema patentnom zahtevu 2, pr č emu je navedena farmaceutski prihvatljiva so je 2:1 sukcinatna so.

4. Farmaceutski prihvatljiva so prema patentnom zahtevu 3, pri čemu je navedena so kristalna, a po mogućnosti da ova so sadrži manje od 40 tež.% amorfnog jedinjenja.

5. Farmaceutski prihvatljiva so prema patentnom zahtevu 3, pri čemu je navedena so ima endotermne pikove na oko 130, 175 i 232 °C, a egzotermne pikove ima na oko 179 °C na profilu diferencijalne skenirajuc ́e kalorimetrije (DCS).

6. Farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 5, imajući najmanje jedan pik kod ugla difrakcije 2(°) od 27±0.5, mereno rendgenskom difraktometrijom praha, pri čemu ova so, po mogućnosti, ima i najmanje jedan pik kod ugla difrakcije 2 (°) od 19.99, 20.62 i/ili 27.26, mereno rendgenskom difraktometrijom praha.

7. Farmaceutski prihvatljiva so prema patentnim zahtevima od 4 do 6 u obliku štapićastih kristala.

8. Farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 3 do 7, koja od 31°C do 135°C, ima gubitak težine od oko 0.4%, mereno termo-gravimetrijskom analizom.

9. Farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 3 do 8, koja od 135 °C do 215 °C, ima gubitak težine od oko 13%, mereno termo-gravimetrijskom analizom.

10. Kompozicija, obuhvatajući farmaceutski prihvatljivu so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 9, koja sadrži manje od 10 tež.% amorfnog jedinjenja i farmaceutski prihvatljiv ekcipijent.

11. Farmaceutska kompozicija u obliku jedinične doze, koja sadrži farmaceutski prihvatljivu so prema bilo kojem od patentnih zahteva 1 do 9 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijent.

12. Farmaceutska kompozicija obuhvatajući farmaceutski prihvatljivu so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 9 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijent, pri čemu je navedena farmaceutska kompozicija formulisana za intravensku infuziju.

13. Farmaceutski prihvatljiva so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 9 ili kompozicija prema bilo kojem od patentnih zahteva od 10 do 12 za upotrebu u lečenju karcinoma, po mogućnosti naznačena time što:

(a) pomenuti karcinom je metastatski karcinom;

(b) pomenuta efikasna količina sadrži količinu efikasnu za suzbijanje metastatske kolonizacije pomenutog karcinoma; (c) pomenuti karcinom je gastrointestinalni karcinom.

14. Vodena kompozicija, obuhvatajući farmaceutski prihvatljivu so prema bilo kojem od patentnih zahteva od 1 do 9 i farmaceutski prihvatljiv ekscipijens u količini koja je efikasna za suzbijanje metastatske kolonizacije navedenog karcinoma za upotrebu u lečenju metastatskog karcinoma.

15. Vodena kompozicija za upotrebu prema patentnom zahtevu 14, naznačena time što pomenuti metastatski karcinom jeste gastrointestinalni karcinom.