RS58827B1

RS58827B1 - Tretiranje akutne limfoblastne leukemije

Info

Publication number: RS58827B1
Application number: RS20190593A
Authority: RS
Inventors: Gerhard Zugmaier; Evelyn Degenhard
Original assignee: Amgen Res Munich Gmbh
Priority date: 2008-11-07
Filing date: 2009-11-06
Publication date: 2019-07-31
Also published as: ES2558434T3; NZ591311A; EP2982696A2; HRP20190912T1; PT2342227E; ES2727585T3; CY1122366T1; AU2009313040B2; RU2536940C2; CA2742249C; EP2342227B1; KR101695327B1; US20240109964A1; AU2018260815B2; PL2342227T3; SI2342227T1; CY1117033T1; KR20110091668A; JP5647132B2; US20130323247A1

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na konstrukciju CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu u postupku lečenja, poboljšanja ili eliminacije akutne limfoblastne leukemije (ALL) kod odraslog ispitanika, pri čemu je navedeni ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozom (Ph+).

[0002] Leukemije su klonske neoplastične proliferacije nezrelih hematopoetskih ćelija koje se odlikuju nenormalnom ili zaustavljenom diferencijacijom. Ćelije leukemije se akumuliraju u koštanoj srži i na kraju zamenjuju većinu normalnih hematopoetskih stanica. To dovodi do otkazivanja koštane srži i njenih posledica anemije, krvarenja i infekcije. Ćelije leukemije cirkulišu u krv i druga tkiva u telu (DeVita, Hellmann, Rosenberg. Cancer: principles and practice of oncology. Eight edition. Library of Congress Cataloging-in-Publication Data, ISBN 0-781-72387-6). Akutne leukemije, koje se mogu široko grupisati ili kao limfoblastne ili mijeloblastne, mogu se fenotipski i genetski identifikovati i naznačene su brzim kliničkim tokom koji zahteva hitno lečenje. Akutna leukemija je izvedena iz ranih hematopoetskih progenitornih ćelija. Nasuprot tome, hronična leukemija ima fenotip i biološki karakter više zrelih ćelija (DeVita i dr., loc. cit.). Akutna limfoblastna leukemija (ALL) se razlikuje od limfoma jer potonja liči na više zrele limfoidne ćelije i obično nastanjuju limfne čvorove, slezinu ili druge ekstramedularne lokacije pre nego što se prošire do koštane srži. Određeni limfomi, kao što su limfoblastni limfomi ili Burkitt-ovi limfomi, zadržavaju karakteristike leukemije i limfoma, ali su izvedeni iz nezrelih progenitorskih ćelija i zahtevaju terapiju sličnu onoj koja se koristi za akutnu limfoblastnu leukemiju ALL). Međutim, drugi limfomi se mogu široko proširiti u krv i koštanu srž, i u takvoj fazi se mogu opisati kao leukemijski limfomi, ali nisu prave leukemije (De Vita i dr., loc. cit.). Akutna limfoblastna leukemija je relativno redak malignitet. Ukupna učestalost akutne limfoblastne leukemije (ALL) je 1.1/100,000 godišnje. Učestalost ima svoj vrhunac u detinjstvu, kontinuirano se smanjujući sa povećanjem starosti. Od 35. godine starosti, učestalost se ponovo povećava, a drugi maksimum se javlja počevši od 80 godina starosti (2.3/100,000 godišnje) (Hoelzer and Gökbuget; Der Onkologe 12 (2006); 983-1002). Iako je etiologija akutne limfoblastne leukemije (ALL) nejasna, ona je jedna od najpažljivije proučenih i najbolje opisanih neoplazmi. Podgrupe akutne limfoblastne leukemije (ALL) definisane su uglavnom imunofenotipizacijom, citogenetikom i molekularnom genetikom. B-loza akutne limfoblastne leukemije (ALL) sa 74% slučajeva obuhvata većinu ALL-a. Sedamdeset procenata svih ALL-a je B-prekursor ALL i 4% su zrele B-ćelijske ALL. T-loza ALL-a pokriva 26% svih ALL-a (Hoelzer and Gökbuget; Der Onkologe 12 (2006); 983-1002).

[0003] Početkom 1980-ih, akutna limfoblastna leukemija odraslih (ALL) bila je retko izlečiva bolest sa ukupnim preživljavanjem manjim od 10%. Nakon korišćenja prilagođenih režima koje su primenjivale pedijatrijske grupe, ishod se poboljšao na 30-40%. Period stagnacije praćen je poboljšanjem samo u različitim podgrupama. Međutim, u poslednjih pet godina ostvaren je napredak u molekularnoj dijagnostici akutne limfoblastne leukemije (ALL).

Transplantacija matičnih ćelija (SCT) poboljšala je ishod akutne limfoblastne leukemije (ALL) i učinila je lečenje izvodljivijim. Iako se procenjuju različiti novi ciljani lekovi, efikasne ciljane terapije za akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL) još uvek nisu dostupne. Brza dijagnostika i klasifikacija akutne limfoblastne leukemije (ALL) sve je važnija za identifikaciju prognostičkih i molekularno genetičkih podskupova koji će biti u fokusu ciljanog tretmana. (Hoelzer and Gökbuget; Hematology (2006); 133-141). Filadelfija hromozom (Ph), rezultat recipročne translokacije koja spaja abl proto-onkogen iz hromozoma 9 sa sekvencama klasterskih regiona tačke prekida na hromozomu 22, bila je prva translokacija specifična za neoplazmu. Translokacija (9;22) je najčešća genetska aberacija kod odrasle akutne limfoblastne leukemije (ALL). Može se naći kod 20-30% pacijenata.

Učestalost se povećava sa godinama, približavajući se 50% kod pacijenata starijih od 50 godina. U prošlim kliničkim ispitivanjima, stariji ispitanici su bili nedovoljno zastupljeni zbog percipirane uzaludnosti lečenja, ali se ovaj obrazac menja s obzirom na dostupnost novih mogućnosti lečenja. Značajno je da se nalazi gotovo isključivo u CD10+ prekursorskoj B-limfoblastnoj leukemiji (c-ALL i pre-B ALL); retki izveštaji o njegovom prisustvu u T-liniji ALL mogu predstavljati hroničnu mijeloidnu leukemiju (CML) u limfoblastnoj krizi, a ne pravoj Ph+ ALL. Klinički, ispitanici prisutni sa varijabilnim brojem belih krvnih zrnaca (WBC), površinskom ekspresijom CD19, CD10 i CD34 antigena, kao i često zajedničko ispoljavanje mijeloidnih markera, npr., CD13 i CD33 imaju povećan rizik od razvoja meningealne leukemije. Prognoza odraslih pacijenata sa Ph+ ALL koji su lečeni samo hemoterapijom je loša, sa manje od 10% verovatnoće dugoročnog opstanka. Zbog lošeg ishoda hemoterapije, alogena transplantacija hematopoetskih matičnih ćelija (HSCT) se trenutno smatra tretmanom izbora kod odraslih Ph+ ALL. Prijavljene su dugoročne stope preživljavanja od 12% do 65% za ispitanike koji su podvrgnuti SCT u prvoj potpunoj remisiji (CR), što ukazuje da je ova procedura potencijalno kurativna. Međutim, oko 30% ovih pacijenata doživljava relaps (Ottmann and Wassmann; Hematology (2005), 118-122).

Prisustvo ćelija leukemije ispod granice citološke detekcije (5% ćelija leukemije) definiše se kao minimalna rezidualna bolest (MRD). Ako se ne može detektovati MRD (<10<-4>, tj. < 1 ćelija leukemije na 10<4>ćelije koštane srži), postignuta je potpuna molekularna remisija.

Poslednjih godina, serija retrospektivnih ispitivanja je pokazala da je MRD u odrasloj akutnoj limfoblastnoj leukemiji nezavisni prognostički faktor kao što je već pokazano za leukemiju u detinjstvu. Dijagnostički alati za MRD su lančana reakcija polimeraze (PCR) i/ili protočna citometrija. PCR analiza može da detektuje fuzione transkripte kao što su bcr/abl i individualne klonske preraspodele imunoglobulina (IgH) i/ili T-ćelijskih receptora (TCR). Oko 25% pacijenata sa minimalnom rezidualnom bolešću (MRD) definisano reorganizacijom čine visokorizičnu grupu sa stopom relapsa od 94% u roku od 3 godine. Uopšteno, smanjenje MRD-a javlja se sporije kod odraslih nego kod dece. Odlučivanje o pojačavanju lečenja alogenom transplantacijom matičnih stanica periferne krvi (PBSCT) je stoga prerano nakon indukcionog tretmana. Međutim, nakon početka konsolidacije, minimalna rezidualna bolest (MRD) u bilo kom trenutku je povezana sa visokim rizikom od relapsa (Brüggemann i dr., Blood 107 (2006), 1116-1123; Raff i dr., Blood 109 (2007), 910-915).

[0004] Tretman odraslih pacijenata sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL) postaje sve složeniji jer se različiti protokoli tretmana uvode za različite podtipove bolesti, što odražava nameru da se optimalno prilagodi terapiji određenim entitetima obolelim od bolesti prilagođenih riziku. Andersen i dr. (Blood J., vol.80, br.11, stranice 2826-2834, (1992)) opisuju bispecifični heterokonjugat između anti-CD19 i anti-CD3 antitela, za koje se kaže da izazivaju lizu akutnih limfoblastnih ćelija leukemije Skorija poboljšanja su postignuta uvođenjem novih terapijskih principa, kao što je rani dodatak inhibitora tirozin kinaze imatiniba u Ph-pozitivnom (Ph+) ALL (Lee i dr., Blood 102 (2003), 3068-3070) ili korišćenjem anti-CD20 antitela rituksimaba u CD20<+>slučajevima B-linije ALL-a (videti npr. Griffin i dr., Pediatr Blood Cancer 2008). Goulet i dr. (Blood J. (1997), vol 90, br.11, strane 2364-2375) opisuju da konjugacija blokiranog ricina sa anti-CD19 monoklonskim antitelom povećava mobilizaciju ćelijskog kalcijuma indukovanu antitelima i internalizaciju CD19. Dijagnostička poboljšanja postignuta su procenom nivoa minimalne rezidualne bolesti (MRD) ili molekularno genetskim postupcima ili protočnom citometrijom, za koju se pokazalo da je prediktivna za ishod u brojnim ispitivanjima kod dece (videti npr. Cave i dr., N. Engl. J. Med.

339 (1998), 591-598) i odraslih (videti npr. Brüggemann i dr., Blood 107 (2006), 1116-1123). Stopa preživljavanja sa modernim protokolima tretmana za odrasle ispitanike sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL) dostigla je plato gde je potencijalna korist agresivnijih hemoterapeutskih režima često nadoknađena viškom smrtnosti usled komplikacija, što čini napore za individualizaciju tretmana još važnijim. Dok ispitanici sa standardnim rizikom bez konvencionalnih faktora rizika, koji imaju više od 50% šanse za dugoročno preživljavanje sa samom hemoterapijom (Hoelzer i dr., Hematology Am. Soc. Hematol. Educ. Program 1 (2002), 162-192) potencijalno izloženi nepotrebnom riziku pojačanom i produženom terapijom, ishod kod pacijenata sa relapsnom akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL) je izuzetno loš, čak i ako se postigne druga remisija. U nedavnom ispitivanju, praćenje minimalne rezidualne bolesti (MRD) tokom prve godine intenzivne hemoterapije dovelo je do stratifikacije rizika zasnovanog na MRD-u (Brüggemann i dr. (2006), loc. cit.). Ova klasifikacija je omogućila identifikaciju MRD grupe niskog rizika koja se sastojala od oko 10% pacijenata sa minimalnom mogućnošću relapsa na 3 godine, MRD visokorizične grupe od oko 25% pacijenata sa skoro 100% rizika od relapsa, i MRD grupu srednjeg rizika. U potonjoj grupi, oko 30% pacijenata će se na kraju doživeti relaps bez obzira na to što će postati MRD negativni ili će doći do MRD nivoa ispod 10<-4>na kraju prve godine terapije.

[0005] Ovi podaci pokazuju da akutna limfoblastna leukemija (ALL) za većinu pacijenata ostaje fulminatna i neizlečiva bolest. U svetlu toga, postoji hitna potreba za poboljšanim ALL terapijama.

[0006] Ovaj pronalazak obezbeđuje konstrukciju CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu u postupku za tretiranje, ublažavanje ili eliminaciju akutne limfoblastne leukemije (ALL)

kod odraslog ispitanika, gde je navedeni ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozome (Ph+). U poželjnom otelotvorenju farmaceutskih postupaka i sredstava iz ovog pronalaska, navedena akutna limfoblastna leukemija (ALL) je akutna limfoblastna leukemija B-linije (ALL), poželjno B-prekursor akutne limfoblastne leukemije. B-linija akutne limfoblastne leukemije (ALL) obuhvata većinu ALL-a sa 74% slučajeva. Sedamdeset procenata svih ALL-a je B-prekursor ALL i 4% su zrele B-ćelijske ALL. Pošto je ovde opisano CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo usmereno protiv markera CD19 povezanog sa B ćelijama, navedeno antitelo je posebno pogodno kao terapeutsko sredstvo za akutnu limfoblastnu leukemiju B-linije, poželjno za B-prekursor ALL, koji se može dalje podeliti na pro-B ALL, pre-B ALL i uobičajenu ALL (cALL).

[0007] Davanje CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela (takođe nazvano blinatumomab ili MT103) opisano detaljnije u nastavku daje prvi put terapijski pristup koji omogućava lečenje minimalne rezidualne bolesti kod pacijenata sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL). Kao što je prikazano u sledećim primerima i ilustrovano na Slici 1, CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo (sekvenca nukleinske kiseline i aminokiselinska sekvenca je prikazana u SEQ ID br.2 i 1) je dizajnirana da poveže T ćelije sa ciljnim ćelijama koje ispoljavaju CD19, što rezultira neograničenim citotoksičnim T-ćelijskim odgovorom i aktivacijom T-ćelija. Nedavno je ispitivanje I faze pokazala značajnu kliničku aktivnost CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela u relapsu B-ćelijskog ne-Hodgkinovog limfoma (NHL) (Bargou i dr., Science 321 (2008):974-7). Na osnovu ovih rezultata, ispitivanje II faze je dizajnirano u saradnji sa Nemačkom multicentričnom grupom za ispitivanje akutne limfoblastne leukemije odraslih (GMALL) da bi se ispitala efikasnost, bezbednost i podnošljivost CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela kod pacijenata sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL) koji su postigli potpunu hematološku remisiju, ali su i dalje imali minimalnu rezidualnu bolest (MRD). MRD je nezavisni prognostički faktor koji odražava primarnu otpornost na lekove i povezan je sa visokim rizikom relapsa nakon početka konsolidacije. MRD je meren standardizovanim postupcima bilo kvantitativnom detekcijom individualnih preuređivanja imunoglobulinskih ili T-ćelijskih receptora (TCR), t (4;11) translokacija ili bcr/abl fuzionim transkriptima (videti npr. Van der Velden i dr., Leukemia 18 (2004), 1971-80). Ispitivana populacija obuhvata odrasle ispitanike sa akutnom B-prekursorskom akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL) koji pokazuju bcr/abl signal ili t (4;11) signal iznad granice detekcije i/ili najmanje jedan marker preuređenjem sa osetljivošću od ≥10<-4>. Primarna krajnja tačka ispitivanja faze II je stopa konverzije do minimalnog negativnog statusa rezidualne bolesti (MRD) kao što je definisano bcr/abl ili kod (4;11) signala ispod granice detekcije i/ili detekcijom individualnih preuređivanja imunoglobulina ili gena T-ćelijskih receptora (TCR) ispod 10<-4>. Jedan ciklus tretmana CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela je 4-nedeljna kontinuirana intravenska infuzija, koja može biti praćena alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija nakon prvog ciklusa ili ponovljenim ciklusima nakon intervala bez tretmana od 2 nedelje. Doza CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela je 15 mikrograma/m<2>/24 h, pri čemu je dozvoljeno povećanje doze unutar ispitanika do 30 mikrograma/m<2>/24 h. Status minimalne rezidualne bolesti (MRD) kontroliše se nakon svakog ciklusa tretiranja. Ispitanici koji postižu negativnost MRD mogu dobiti dodatne cikluse tretiranja.

[0008] Do danas, sedamnaest odraslih ALL pacijenata je lečeno, ili su još uvek na lečenju sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom.14 pacijenata je primilo nivo doze od 15 mikrograma/m<2>/24 h bispecifičnog CD19xCD3 jednolančanog antitela, dok je kod tri ispitanika doza povećana sa 15 na 30 mikrograma/m<2>/24 časa nakon prvog ili daljeg ciklusa tretmana. Svi ovi ALL ispitanici su imali minimalnu rezidualnu bolest (MRD): Jedanaest njih je imalo MRD imunoglobulinom ili TCR preuređivanje, dva ispitanika su imala t(4;11) translokacije, a četiri ispitanika su imala bcr/abl fuzione transkripte.

[0009] Kao rezultat, MDR odgovor je procenjivan kod 16 od 17 pacijenata.13 od 16 pacijenata je postalo MRD negativno, što odgovara izuzetnoj stopi molekularnog odgovora od 81%. Konkretnije, kod devet od jedanaest pacijenata sa imunoglobulinom ili TCR preuređivanjima, kod jednog od dva ispitanika sa t(4;11) translokacijama i kod tri od četiri ispitanika sa bcr/abl transkriptima, MRD-negativnost se može postići. Najduže trajanje MRD-negativnosti koje je do sada zabeleženo kod ispitanika koji nije primio transplantaciju nakon tretmana antitelima je 41 nedelja. Drugi ispitanik tretiran sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom sa MRD-negativnošću od 23.06.2008 do 27.10.2008 i nakon toga je primio uspešnu alogenu transplantaciju matičnih ćelija do danas.

[0010] Zanimljivo je da su ispitanici sa bcr/abl koji su mogli uspešno da se leče sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom bili otporni ili netolerantni na inhibitore tirozin kinaze imatinib i/ili dasatinib u prethodnom ALL režimu lečenja. Na primer, jedan od bcr/abl odgovora na tretman sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom imao je T315I mutaciju koja je bila otporna na terapiju inhibitorima tirozin kinaze. Prema tome, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela sada obezbeđuje po prvi put terapiju imatinib- i/ili dasatinib-refraktornih ALL pacijenata sa bcr/abl transkriptima. Samo tri od ukupno 17 pacijenata nisu postali MRD negativni. Međutim, kod dva od njih se može postići stabilna bolest. Samo jedan ispitanik je imao relaps testisa nakon kojeg je usledio hematološki relaps, nakon 19 nedelja negativne MRD. Jedan ispitanik nije mogao da se proceni zbog ozbiljnog neželjenog događaja (SAE) na 2. dana ispitivanja.

[0011] Ukratko, apsolutno izuzetna potpuna stopa molekularnog odgovora od 81% može se postići kod odraslih pacijenata sa B-prekursorom ALL nakon tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom. Aktivnost pomenutog antitela može se primetiti kod svih tretiranih ALL podskupova pacijenata, uključujući inhibitore tirozin-kinaze-refraktorne (T315I) bcr/abl ispitanike i ispitanike sa t(4;11) translokacijama. Ovi ALL podskupovi pacijenata se generalno smatraju neizlečivim konvencionalnom ALL standardnom terapijom, izuzev opcije alogene HSCT. Pored toga, tretman sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom pokazuje povoljan profil toksičnosti, za razliku od konvencionalnih ALL terapija, kao što je hemoterapija. U svetlu toga, primena ovde opisanog CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela obezbeđuje novu i povoljnu mogućnost lečenja za odraslu akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL), posebno za slučajeve u kojima je ALL refraktorna konvencionalnoj ALL terapiji, kao što je hemoterapija. i/ili alogeni HSCT. Pored toga, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela sada obezbeđuje po prvi put terapiju za MRD-pozitivne ALL.

[0012] Ove medicinske upotrebe predmetnog pronalaska pružaju sledeće velike prednosti:

1. 1. Manje štetnih efekata od konvencionalnih terapija akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL), uključujući hemoterapiju ili alogenu HSCT. Konvencionalne ALL terapije su povezane sa značajnim zdravstvenim rizicima za ispitanike; videti npr. Schmoll, Höffken, Possinger: Kompendium Internistische Onkologie, S.2660 ff.; 4. Auflage, Springer Medizin Verlag Heidelberg).

2. 2. Mada se alogeni HSCT trenutno smatra tretmanom izbora kod odraslih Ph+ ALL, otprilike jedna trećina transplantiranih pacijenata se relapsira. Ph+ ALL ispitanici nose najveći rizik za relaps među svim ispitanicima unutar ALL podtipova. Kao što je prikazano u sledećim primerima, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela je posebno pogodna za odrasle ALL ispitanike sa minimalnom rezidualnom bolešću (MRD). Ovo objašnjava minimalnu rezidualnu bolest (MRD) definisanu translokacijom Filadelfija hromozoma kao i MRD definisanu imunoglobulinom ili TCR preraspodelom ili t(4;11). Odrasli ALL ispitanici, koji nisu prihvatljivi za transplantaciju koštane srži, nose t(4;11) ili refraktorni Ph+ ALL ispitanici, do sada su smatrani neizlečivim. Farmaceutski postupci pronalaska stoga obezbeđuju terapeutski pristup lečenju, ublažavanju ili eliminaciji MRD kod odraslih Filadelfija hromozoma (Ph+) ALL, čime se smanjuje ili čak ukida rizik od relapsa za ispitanika. Važno je napomenuti da kurativni tretman za MRD-pozitivne ALL ispitanike do sada nije bio dostupan.

3. 3. Konkretno, CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo može se koristiti za terapiju MRD-pozitivnih Ph+ akutnih limfoblastnih leukemija (ALL) refraktornih konvencionalnim ALL terapijama, kao što su hemoterapija, primena inhibitora tirozin kinaze i/ili HSCT.

4. 4. Ne samo da CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo može da zameni konvencionalne terapije akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL) kod pacijenata koji ne ispunjavaju uslove za alogeni HSCT, takođe se može koristiti za konvertovanje ALL pacijenata koji su kvalifikovani za pomenutu transplantaciju u MRD negativni status, kao MRD-negativni ispitanici imaju manji rizik od relapsa nakon transplantacije nego MRD-pozitivni ispitaniki.

5. 5. Visoka citotoksična aktivnost CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela omogućava eliminaciju ćelija leukemije u koštanoj srži.

[0013] Akutna limfoblastna leukemija (ALL), uključujući B-prekursor akutne limfoblastne leukemije i druge vrste B (ćelijske) loze ALL i tretmani za njih su pregledani npr. u Pui and Evans, N. Engl. J. Med.354 (2006), 166-178; Hoelzer and Gökbuget; Hematology (2006); 133-141; ili Apostolidou i dr., Drugs 67 (2007), 2153-2171. Informacije u vezi sa ALL mogu se takođe naći npr. na http://www.cancer.gov, http://www.wikipedia.org ili http://www.leukemia-lymphoma.org.

[0014] Termin "bispecifično jednolančano antitelo" ili "jednolančano bispecifično antitelo" ili srodni termini u skladu sa ovim pronalaskom označavaju konstrukte antitela koji nastaju spajanjem najmanje dva varijabilna regiona antitela u jednom polipeptidnom lancu bez konstantnog i/ili Fc dela(delova) prisutnih u punim imunoglobulinima. "Veznik" kako se ovde koristi povezuje V domene iste specifičnosti, dok se "razdelnik", kako se ovde koristi, povezuje sa V domenima različitih specifičnosti. Na primer, bispecifično jednolančano antitelo može biti konstrukt sa ukupno dva varijabilna regiona antitela, na primer dva VH regiona, od kojih je svaki sposoban da se specifično veže za odvojeni antigen, i povezan jedan sa drugim preko kratkog (obično manje od 10 aminokiselina) sintetički polipeptidni razmak tako da dva varijabilna regiona antitela sa njihovim interferenciranim razmakom postoje kao jedan prateći polipeptidni lanac. Drugi primer bispecifičnog jednolančanog antitela može biti jedan polipeptidni lanac sa tri varijabilna regiona antitela. Ovde, dva varijabilna regiona antitela, na primer jedan VH i jedan VL, mogu da sačinjavaju scFv, pri čemu su dva varijabilna regiona antitela povezana jedan sa drugim preko sintetičkog polipeptidnog veznika, a potonji često genetski modifikovan tako da su minimalno imunogeni dok ostaju maksimalno otporni na proteolizu. Ovaj scFv je sposoban da se specifično veže za određeni antigen i povezan je sa dodatnim varijabilnim regionom antitela, na primer VH regionom, sposobnim da se veže za drugi antigen od onog koji je vezan scFv. Još jedan primer bispecifičnog jednolančanog antitela može biti jedan polipeptidni lanac sa četiri varijabilna regiona antitela. Ovde, prva dva varijabilna regiona antitela, na primer VH region i VL region, mogu formirati jedan scFv sposoban za vezivanje za jedan antigen, dok drugi VH region i VL region mogu formirati drugi scFv sposoban za vezivanje za drugi antigen. Unutar jednog pratećeg polipeptidnog lanca, pojedinačni varijabilni regioni antitela jedne specifičnosti mogu biti poželjno odvojeni sintetičkim polipeptidnim veznikom kao što je iznad opisano, dok se odgovarajući scFv mogu povoljno razdvojiti kratkim polipeptidnim razdelnikom kako je iznad opisano. Neograničavajući primeri bispecifičnih jednolančanih antitela kao i postupaka za proizvodnju istih su prikazani u WO 99/54440, WO 2004/106381, WO 2007/068354, Mack, J. Immunol. (1997), 158, 3965-70; Mack, PNAS, (1995), 92, 7021-5; Kufer, Cancer Immunol. Immunother., (1997), 45, 193-7; Loffler, Blood, (2000), 95, 6, 2098-103; Brühl, J. Immunol., (2001), 166, 2420-2426.

[0015] Kako se ovde koristi, "CD3" označava antigen koji je eksprimiran na T ćelijama, poželjno humanim T ćelijama kao deo multimolekularnog T ćelijskog receptorskog kompleksa, CD3 koji se sastoji od pet različitih lanaca: CD3-epsilon, CD3-gama, CD3-delta, CD3-eta i CD3 zeta. Grupisanje CD3 na T ćelije, npr. anti-CD3 antitelima dovodi do aktivacije T ćelija slično vezivanju antigena, ali nezavisno od klonske specifičnosti podgrupe T ćelija. Prema tome, termin "CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo", kako je ovde korišćen, odnosi se na CD3-specifični konstrukt koji je sposoban da se veže za humani CD3 kompleks eksprimiran na humanim T ćelijama i koji je sposoban da indukuje eliminaciju/lizu ciljnih ćelija, gde takve ciljne ćelije nose/prikazati antigen koji je vezan za drugi, ne-CD3-vezujući deo bispecifičnog jednolančanog antitela. Vezivanje CD3 kompleksa pomoću CD3-specifičnih veziva (npr. bispecifično jednolančano antitelo kao što je primenjeno u skladu sa farmaceutskim postupcima pronalaska) dovodi do aktivacije T ćelija kao što je poznato u tehnici; videti npr. WO 99/54440 ili WO 2007/068354. Prema tome, konstrukt koji odgovara farmaceutskim postupcima iz pronalaska je pogodno u stanju da eliminiše/lizira ciljne ćelije in vivo i/ili in vitro. Odgovarajuće ciljne ćelije obuhvataju ćelije koje eksprimiraju tumorski antigen, kao što je CD19, koji se prepoznaje po drugoj specifičnosti (tj. ne-CD3-vezujući deo bispecifičnog jednolančanog antitela) pomenutog konstrukta. Poželjno, pomenuta druga specifičnost je humani CD19 koji je već opisan u WO 99/54440, WO 2004/106381 ili WO 2007/068354. Prema ovom otelotvorenju, svaki antigen-specifičan deo bispecifičnog jednolančanog antitela sadrži VH region antitela i VL regiona antitela. Pogodna varijanta ovog bispecifičnog jednolančanog antitela je od N terminusa do C terminusa:

VL(CD19)-VH(CD19)-VH(CD3)-VL(CD3) (SEQ ID NO.:1).

[0016] U smislu pronalaska, termin "specifično vezujući" ili srodni pojmovi kao što je "specifičnost" je/treba da se shvati kao da je naznačen prvenstveno sa dva parametra: kvalitativni parametar (vezujući epitop, ili gde se antitelo vezuje) i kvantitativni parametar (afinitet vezivanja, ili koliko se ovo antitelo vezuje tamo gde se to vezuje). Koji epitop je vezan antitelom može se povoljno odrediti npr. FACS metodologija, ELISA, mapiranje peptidnih tačaka epitopa ili masena spektroskopija. Snaga vezivanja antitela za određeni epitop može biti povoljno određena npr. poznate Biacore i/ili ELISA metodologije.

Kombinacija takvih tehnika omogućava izračunavanje odnosa signala i šuma kao reprezentativne mere specifičnosti vezivanja. U takvom odnosu signal-šum, signal predstavlja jačinu vezivanja antitela za epitop od interesa, dok buka predstavlja jačinu vezivanja antitela za druge, nevezane epitope koji se razlikuju od epitopa od interesa. Odnos signala i šuma od, na primer, najmanje 50, ali poželjno oko 80 za odgovarajući epitop od interesa, kao što je određeno npr. pomoću Biacora, ELISA ili FACS se mogu uzeti kao ukazivanje da je antitelo koje se procenjuje vezuje epitop od interesa na specifičan način, tj. da je "specifično sredstvo za vezivanje". Termin "vezivanje za/interakciju sa" može takođe da se odnosi na konformacioni epitop, strukturni epitop ili diskontinuirani epitop koji se sastoji od dva ili čak više regiona humanih ciljnih molekula ili njihovih delova. Konformacioni epitop je definisan sa dve ili više diskretnih aminokiselinskih sekvenci izdvojenih u primarnoj sekvenci koje se spajaju na površini molekula kada se polipeptid savije u prirodni protein (Sela, (1969) Science 166, 1365 i Laver, (1990) Cell 61, 553-6). Termin "diskontinuirani epitop" označava nelinearne epitope koji su sastavljeni od ostataka iz udaljenih delova polipeptidnog lanca. Ovi ostaci se spajaju na površini molekula kada se polipeptidni lanac presavije u trodimenzionalnu strukturu da bi formirao konformacioni/strukturni epitop.

[0017] Termin "tretman", kako je ovde korišćen, označava u najširem smislu medicinske procedure ili primene koje su namenjene za ublažavanje bolesti. U ovom slučaju, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela (pripremljenog za davanje odraslom Ph+ ALL ispitaniku), kao što je ovde opisano, je za lečenje, poboljšanje ili eliminaciju ALL bolesti kod odraslih pacijenata, gde su navedeni ispitanici pozitivni na Filadelfija hromozom (Ph+).

[0018] Termin "ispitanik", kako se ovde koristi, odnosi se na odraslog ispitanika, pri čemu je navedeni ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozome (Ph+). Termin "odrasli ALL" ili "odrasli ALL ispitanik" ili "odrasli ispitanik", kao što se ovde navodi, označava odrasle osobe starije od 18 godina, tj. ispitanike starosti 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 30, 35, 40, ili 50 ili više godina. Čak i ispitanici sa 70, 75, 80, 85, 90, 100 ili više godina mogu se lečiti postupcima pronalaska. Naznačena starost treba shvatiti kao starost odrasle osobe pri dijagnozi ALL bolesti.

[0019] Termin "amelioracija" kako se ovde koristi je sinonim za poboljšanje. Ako stanje ALL odraslog ispitanika pokazuje poboljšanje, ispitaniku je očigledno bolje - postoji određeno poboljšanje u njenom ili njegovom stanju. Na primer, to može biti poboljšanje stanja ALL ispitanika, ako se može postići stabilizacija ALL bolesti (takođe nazvana stabilna bolest), tj. ALL bolest više nije progresivna. Još bolje, MRD pozitivna akutna limfoblastna leukemija (ALL) pretvara se u MRD negativni status. Termin "eliminacija", kako se ovde koristi, označava uklanjanje ćelija leukemije iz tela odraslog ALL ispitanika. Kao što je prikazano u sledećem primeru, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela je u stanju da konvertuje MRD pozitivnu akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL) u MRD negativni status u različitim ALL podtipovima. Termin "davanje", kako se ovde koristi, označava davanje terapeutski efektivne doze gore pomenutog CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela pojedincu, tj. humanom ispitaniku. ALL ispitanik na koji se ovde poziva je odrasli ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozom, kao što je ovde definisano.

[0020] Pod "terapeutski efikasnom količinom" podrazumeva se doza koja daje efekte za koje se daje, poželjno je konverzija minimalnog rezidualnog oboljenja (MRD) -aktivnog stanja akutne limfoblastne leukemije (ALL) u MRD-negativni ALL status. Tačna doza će zavisiti od svrhe tretmana i može biti utvrđena od strane stručnjaka koristeći poznate tehnike. Kao što je poznato u tehnici i iznad opisano, prilagođavanja za sistemsko prema lokalizovanom davanju, starosti, telesnoj težini, opštem zdravlju, polu, ishrani, vremenu primene, interakciji leka i ozbiljnosti stanja mogu biti neophodni, i mogu se utvrditi sa rutinsko eksperimentisanje od strane stručnjaka u ovoj oblasti.

[0021] Lekar i klinički faktori će odrediti režim doziranja. Kao što je dobro poznato u medicini, doze za svakog ispitanika zavise od mnogih faktora, uključujući veličinu ispitanika, površinu tela, starost, određeno jedinjenje koje se daje, pol, vreme i način primene, opšti zdravstveni status i drugi lekovi koji se daju istovremeno.

[0022] Kao što je dobro poznato u medicini, doze za svakog ispitanika zavise od mnogih faktora, uključujući veličinu odraslog ispitanika, površinu tela, starost, određeno jedinjenje koje se daje, pol, vreme i način primene, opšti zdravstveni status i drugi lekovi koji se daju istovremeno. Tipična doza može biti, na primer, u opsezima datim u otelotvorenjima pronalaska i priloženih primera; međutim, predviđene su doze ispod ili iznad ovog primernog opsega, posebno uzimajući u obzir iznad navedene faktore.

[0023] Termin "kontinuirana infuzija" se odnosi na infuziju koja je dozvoljena da se nastavi trajno tokom vremenskog perioda, tj. bez prekida. "Kontinuirana infuzija" se odnosi na trajnu infuziju. Prema tome, u kontekstu pronalaska, termini "trajni" i "kontinuirani" se koriste kao sinonimi. U smislu pronalaska, npr. termin "4-nedeljna kontinuirana infuzija" označava situaciju u kojoj se CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo koje se koristi u farmaceutskim postupcima prema pronalasku kontinuirano daje telu odraslog Ph+ ispitanika tokom perioda od 4 nedelje na održiv, konstantan način tokom čitavog trajanja potrebnog u farmaceutskim postupcima pronalaska. Šeme kontinuiranog davanja CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela opisanog detaljnije u WO 2007/068354. Izbegava se prekid uvođenja CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela, to jest prelazak iz stanja u kome se ovo antitelo primenjuje na telo ispitanika u stanje u kome se ovo antitelo više ne daje na telo ispitanika ne ili se značajno ne javlja tokom čitavog trajanja primene koje zahtevaju farmaceutska sredstva i postupke pronalaska, iz drugih razloga, kao što je dopuna snabdevanja CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela koje se daje ili medicinskih intervencija koje postaju neophodne i slično. U onoj meri u kojoj takvo neophodno obnavljanje dovodi do privremenog prekida uvođenja datog antitela, takva primena se još uvek shvata kao "neprekinuta" ili "stalna" u smislu farmaceutskih postupaka prema pronalasku. U većini slučajeva, takvo obnavljanje će generalno biti tako kratkog trajanja da vreme tokom koga se antitelo ne unosi u telo ispitanika će biti nestvarno malo u poređenju sa vremenom planiranim za ukupni režim primene prema farmaceutskim postupcima prema pronalasku. U skladu sa pronalaskom, jedan ciklus tretmana treba shvatiti kao kontinuiranu 4-nedeljnu infuziju CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela na odraslog Ph+ ALL ispitanika, nakon čega sledi interval od 2 nedelje bez tretmana. Može se desiti da nakon MRD inscenacije tretiranog ispitanika (pacijenata) nakon 4 nedelje neprekidne primene ili jednog ciklusa tretmana, može se dijagnostifikovati minimalni odgovor ili delimičan odgovor na tretman bispecifičnog jednolančanog antitela. U ovom slučaju, kontinuirana primena može biti produžena dodatnim, jednom, dva, tri, četiri, pet ili čak do deset ciklusa tretmana, da bi se postigao bolji terapeutski rezultat, npr. stabilna bolest ili čak potpuni odgovor. Poželjno, navedeni potpuni odgovor je MRD-negativan. U alternativnom otelotvorenju, 4-nedeljna kontinuirana infuzija CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela na odraslog Ph+ ALL ispitanika može biti praćena alogenim HSCT. Takođe je predviđeno da ispitanik tretiran sa jednim, dva, tri, četiri ili čak više ciklusa tretmana kao što je gore navedeno može primiti alogenu transplantaciju HSCT nakon toga.

[0024] Kao što je prikazano u sledećem primeru, 13 od 16 odraslih ALL pacijenata je postalo MRD negativno nakon tretmana sa CD19kCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom, što odgovara izuzetnoj stopi molekularnog odgovora od 81%. Konkretnije, kod devet od jedanaest pacijenata sa imunoglobulinom ili TCR preuređivanjima, kod jednog od dva ispitanika sa t(4;11) translokacijama i kod tri od četiri ispitanika sa bcr/abl transkriptima, MRD-negativnost se može postići. Poželjno, glavni terapeutski cilj davanja CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela, bilo sam ili u kombinaciji sa alogenim HSCT, odraslom Ph+ ALL ispitaniku je konverzija MRD-pozitivnog statusa u MRD-negativni status, kao što je definisano ovde.

[0025] Kontinuirana neprekidna primena bispecifičnog jednolančanog antitela na način farmaceutskih postupaka prema pronalasku u dužim vremenskim periodima omogućava da aktiviranje T ćelija koje je pomenuto u primerima ispoljava svoj efekat dovoljno dugo da se povoljno očiste sve obolele ćelije iz tela. Pošto se brzina neprekidno primenjenog bispecifičnog jednolančanog antitela održava niskom, primena terapeutskog agensa može se nastaviti duže bez rizika od štetnih sporednih efekata za ispitanika.

[0026] CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo, kako se ovde koristi, pogodno je u obliku farmaceutskog sastava za davanje ispitaniku kod koga je dijagnostikovana Ph+ akutna limfoblastna leukemija (ALL). Humani ispitanik je Ph+ odrasla osoba kao što je ovde definisano. Dok se bispecifično jednolančano antitelo, kako se ovde koristi, može primenjivati pojedinačno, poželjno je davanje u farmaceutski prihvatljivom nosaču. Primeri pogodnih farmaceutskih nosača su dobro poznati u struci i uključuju fosfatne puferovane rastvore soli,

1

vodu, lipozome, različite tipove sredstava za vlaženje, sterilne rastvore, itd. sastave koji sadrže takve nosače mogu se formulisati pomoću dobro poznatih konvencionalnih postupaka. Ovi farmaceutski sastavi mogu biti davani ispitaniku u pogodnoj dozi. Režim doziranja će biti određen od strane praktičara i kliničkih faktora. Kao što je dobro poznato u medicini, doze za svakog ispitanika zavise od mnogih faktora, uključujući veličinu ispitanika, površinu tela, starost, određeno jedinjenje koje se daje, pol, vreme i način primene, opšte zdravlje i drugi lekovi koji se daju istovremeno. Preparati za parenteralno davanje uključuju sterilne vodene ili nevodene rastvore, ili suspenzije. Primeri ne-vodenih rastvarača su propilen glikol, polietilen glikol i organski estri za injektiranje kao što je etil oleat. Vodeni nosači uključuju vodu, vodene rastvore ili suspenzije, uključujući slanu i puferisanu podlogu. Parenteralni nosači uključuju rastvor natrijum hlorida, Ringerovu dekstrozu, dekstrozu i natrijum hlorid, ili Ringerov laktat. Intravenski nosači uključuju tekuće i hranljive dopune, elektrolitske punioce (kao što su oni bazirani na Ringerovoj dekstrozi) i slično. Konzervansi i drugi aditivi mogu takođe biti prisutni, kao što su, na primer, antimikrobna sredstva, antioksidanti, helatna sredstva i inertni gasovi i slično. Pored toga, sastav može da sadrži proteinske nosače, kao što su npr. serumski albumin ili imunoglobulin, poželjno humanog porekla. Predviđeno je da sastav može, pored proteinskih bispecifičnih jednolančanih antitela, da sadrži i biološki aktivna sredstva, u zavisnosti od nameravane upotrebe farmaceutskog sastava. Takvi agensi mogu biti agensi koji deluju kao citostatik, agensi koji sprečavaju hiperurikemiju, agense koji inhibiraju imunološke reakcije (npr. kortikosteroidi, FK506), lekovi koji deluju na cirkulacioni sistem i/ili sredstva kao što su T-ćelijski kostimulativni molekuli ili citokini poznati u struci.

[0027] Poželjno, CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo kako je ovde definisano formulisano je u puferu, stabilizatoru i surfaktantu. Pufer može biti fosfatni, citratni, sukcinatni ili acetatni pufer. Stabilizator može biti (a) aminokiselina (e) i/ili šećer. Surfaktanti mogu biti deterdženti, PEG ili slično. Još poželjnije, CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo kako je ovde definisano formulisano je u citratu, lizinu, trehalozi i Tween 80. Kao razblaživač za farmaceutski sastav pronalaska, poželjni su izotonični rastvor soli i Tween 80.

[0028] Poželjno, u primenama ili postupcima iz ovog pronalaska, farmaceutski sastav treba da se daje odraslom ispitaniku kod koga je dijagnostikovana akutna limfoblastna leukemija (ALL), pri čemu je navedeni ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozom (Ph+).

[0029] Uspeh CD19xCD3 bispecifične terapije jednolančanih antitela može se pratiti uspostavljenim standardnim postupcima za odgovarajuće entitete bolesti:

Za terapiju B ćelija ALL, mogu se koristiti fluorescentno aktivirano sortiranje ćelija (FACS), aspiracija koštane srži i različiti klinički hemijski parametri leukemije i druge utvrđene standardne postupke. Postupci i sredstva za određivanje statusa minimalne rezidualne bolesti (MRD) opisani su iznad.

[0030] Citotoksičnost može biti određena pomoću postupaka poznatih u struci i postupaka prikazanih u npr. WO 99/54440, WO 2004/106381, WO 2007/068354:

U poželjnom otelotvorenju, Ph+ akutna limfoblastna leukemija (ALL) odraslog ispitanika je otporna na hemoterapiju, poželjno je otporna na hemoterapiju u odnosu na MRD (tj. MRD kod ovih ALL pacijenata je otporan na hemoterapiju). Čak još poželjnije, akutna limfoblastna leukemija (ALL) je otporna na hemoterapiju kod pacijenata koji ne ispunjavaju uslove za alogeni HSCT.

[0031] Termin "hemoterapija" kako se ovde koristi označava hemoterapiju koja se koristi za lečenje akutne limfoblastne leukemije (ALL). Hemoterapija je početni tretman izbora za ALL. Većina pacijenata na kraju prima kombinaciju različitih tretmana. U lečenju ALL, nema hirurških opcija, zbog raspodele malignih ćelija u celom telu. Generalno, citotoksična hemoterapija za ALL kombinuje višestruke lekove protiv leukemije u različitim kombinacijama. Hemoterapija za ALL se sastoji iz tri faze: indukcija remisije, intenziviranje i terapija održavanja. Hemoterapija je takođe ukazivana za zaštitu centralnog nervnog sistema od leukemije. Cilj indukcione remisije je brzo ubiti većinu tumorskih ćelija i dovesti ispitanika u remisiju. Ovo je definisano kao prisustvo manje od 5% leukemijskih blasta u koštanoj srži (određeno svetlosnom mikroskopijom), normalnih krvnih ćelija i odsustva tumorskih ćelija iz krvi i odsustvo drugih znakova i simptoma bolesti. Na primer, kombinacija prednizolona ili deksametazona (kod dece), vinkristina, asparaginaze i daunorubicina (koji se koristi kod odraslog ALL) koristi se za indukovanje remisije. Pojačavanje koristi visoke doze intravenozne multirezistentne hemoterapije kako bi se dodatno smanjilo opterećenje tumora. Tipični protokoli za pojačavanje koriste vinkristin, ciklofosfamid, citarabin, daunorubicin, etoposid, tioguanin ili merkaptopurin koji se daju kao blokovi u različitim kombinacijama. Pošto ALL ćelije ponekad prodiru u centralni nervni sistem (CNS), većina protokola uključuje isporuku hemoterapije u fluid CNS-a (nazvanu intratekalna hemoterapija). Neki centri isporučuju lek kroz Ommaya rezervoar (uređaj koji se hirurški stavlja pod kožu i koristi se za isporuku lekova u CNS tečnost i za vađenje CNS tečnosti za različite testove). Drugi centri izvode višestruke lumbalne punkcije po potrebi za testiranje i isporuku tretmana. Intratekalni metotreksat ili citarabin se obično koriste u tu svrhu. Cilj terapije održavanja je da se ubije bilo koja preostala ćelija koja nije ubijena indukcijom remisije i režimima intenziviranja. Iako su takve ćelije malobrojne, one će uzrokovati relaps ako se ne iskorene. U tu svrhu se obično koriste dnevni oralni merkaptopurin, metotreksat jednom nedeljno oralno, jednom mesečno 5-dnevnim tokom intravenskog vinkristina i oralnih kortikosteroida. Trajanje terapije održavanja je 3 godine za dečake, 2 godine za devojčice i odrasle. Relaps centralnog nervnog sistema je lečen sa intratekalnim davanjem hidrokortizona, metotreksata i citrabina (Hoffbrand i dr., Essential Hematology, Blackwell, 5. izdanje, 2006). Kako režimi hemoterapije mogu biti intenzivni i dugotrajni (često oko 2 godine u slučaju GMALL UKALL, HyperCVAD ili CALGB protokola; oko 3 godine za muškarce na COG protokolima), mnogi ispitanici imaju intravenski kateter umetnut u veliku venu (nazvan centralni venski kateter ili Hickman linija), ili Portacath (konusni ulaz sa silikonskim nosom koji je hirurški postavljen) ispod kože, obično blizu ključne kosti).

[0032] Hemoterapija za ALL je opisana u npr. Schmoll, Höffken, Possinger (loc. cit.).

[0033] U svetlu iznad navedenog, termin "refraktorna do hemoterapije" kako se ovde koristi označava otpornost akutnih limfoblastnih ćelija leukemije na hemoterapiju.

[0034] Ispitanici mogu da dožive ponovnu pojavu ALL nakon inicijalne terapije i/ili da postanu refraktorni za hemoterapiju nakon tretmana. ALL ispitanici koji su otporni na hemoterapiju imaju izrazito lošu prognozu. Naročito, prognoza odraslih pacijenata sa Ph+ ALL koji su lečeni samo hemoterapijom je loša, sa manje od 10% verovatnoće dugoročnog opstanka. Kako su farmaceutski postupci iz ovog pronalaska sposobne da učine odrasle Ph+ ALL ispitanike MRD-negativnim, one su naročito korisne za lečenje ALL pacijenata koji su otporni na hemoterapiju.

[0035] Termin "alogena transplantacija hematopoetskih matičnih ćelija", kako je ovde korišćen, označava alogensku transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija (HSCT) ili transplantaciju koštane srži (BMT), što je medicinski postupak u oblasti hematologije i onkologije koji uključuje transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija (HSC) . Najčešće se sprovodi kod pacijenata sa bolestima limfnih čvorova, krvi ili koštane srži, kao što je ALL. Alogeni HSCT je procedura u kojoj osoba prima krvne matične ćelije (ćelije iz kojih se razvijaju sve krvne ćelije) iz genetski sličnog, ali ne i identičnog, donora. Ovo je često bliski rođak, kao što su majka, otac, sestra ili brat, ali može biti i nepovezani donator. Većina primalaca HSCT-a su leukemije (npr. ALL) ispitanici koji bi imali koristi od tretmana visokim dozama hemoterapije ili zračenjem celog tela. Međutim, alogeni HSCT ostaje rizičan i toksičan tretman.

[0036] Termin "neprihvatljivi za HSCT", kako se ovde koristi, označava one odrasle ispitanike kod kojih alogeni HSCT nije ALL tretman izbora, na primer, iz medicinskih razloga. Na primer, može biti slučaj da nijedan odgovarajući donor nije na raspolaganju, ili je ispitanik prešao gornju starosnu granicu. Kao što je prikazano u sledećem primeru, svi ispitanici su bili refraktorni na hemoterapiju, ili u slučaju Ph+ ALL takođe refraktorni ili netolerantni na tirozin kinazu pre uključivanja u studiju. Osam pacijenata koji su tretirani sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom nisu bili prihvatljivi za alogeni HSCT, kao što su na primer ispitanici 111-003, 108-002, 109-006 ili 109-007.

[0037] Do sada, ALL je značilo smrtnu kaznu za ispitanike koji su bili otporni na hemoterapiju i nisu prihvatljivi za alogeni HSCT. Farmaceutski postupci ovog pronalaska po prvi put obezbeđuju terapiju za ovu populaciju pacijenata po tome što eliminiše minimalnu rezidualnu bolest (MRD) koja bi inače izazvala relaps i ubila ispitanike.

[0038] U alternativnom otelotvorenju medicinske upotrebe pronalaska, navedeni postupak je praćen alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija ili navedeni postupak zamenjuje alogenu transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija kod odraslih Ph+ pacijenata koji su podobni za alogeni HSCT.

[0039] Termin "pogodan za alogeni HSCT", kako je ovde korišćen, znači da je alogena HSCT zahtevana terapija za odrasle ispitanike. U slučajevima kada je ALL ispitanik podoban za alogeni HSCT, mogu se predvideti sledeća dva scenarija. Prvo, u jednom otelotvorenju farmaceutskih postupaka iz ovog pronalaska, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela (samostalno ili poželjno kao farmaceutski sastav) može se koristiti za zamenu alogenog HSCT koji se koristi kao konvencionalna terapija za odrasle Ph+ ALL ispitanike koji imaju pravo na transplantaciju. Tako farmaceutski postupci iz ovog pronalaska mogu da izbegnu zdravstvene rizike za Ph+ ALL ispitanike povezane sa alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija. Pored toga, 30% transplantiranih ALL pacijenata obično se povlači nakon transplantacije. Tako da farmaceutski postupci predmetnog pronalaska mogu biti korišćeni za tretiranje ovih pacijenata. U alternativnom otelotvorenju, kontinuirana infuzija CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela na odraslog Ph+ ALL ispitanika može biti praćena alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija. U ovom otelotvorenju, primena farmaceutskog sastava koji sadrži CD19xCD3 bispecifični jedno lančani konstrukt antitela može se koristiti za pretvaranje Ph+ ALL pacijenata koji su podobni za transplantaciju u MRD negativni status pre nego što se primi transplantacija. Tako da, medicinska upotreba pronalaska se može koristiti u cilju eliminisanja MRD, što dovodi do manjeg rizika od relapsa nego transplantacijskog tretmana MRD-pozitivnih pacijenata. Primer prikazuje ispitanika koji je prvo konvertovan u MRD-negativni status nakon tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom, nakon čega sledi alogena transplantacija. Do sada, ovaj ispitanik je i dalje MRD negativan, sa trajanjem MRD-negativnosti od 47 nedelja do danas.

1

[0040] Takođe je unutar obima medicinske upotrebe pronalaska, da se konstrukcija CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela administrira odraslim Ph+ ALL ispitanicima koji su primili alogeni HSCT i nakon toga ponovo.

[0041] U drugom poželjnom otelotvorenju, medicinska upotreba pronalaska je lečenje, ublažavanje ili eliminaciju minimalne rezidualne bolesti (MRD) kod odraslog ispitanika sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL), gde je navedeni ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozom (Ph ).

[0042] Termin "minimalna rezidualna bolest (MRD)", kao što je ovde definisano, označava status bolesti posle tretmana, npr. sa hemoterapeuticima kada se ćelije leukemije više ne mogu naći u koštanoj srži pomoću svetlosnih mikroskopskih postupaka. Moraju se koristiti osetljiviji testovi kao što su protočna citometrija (postupci bazirani na FACS) ili lančana reakcija polimeraze (PCR) kako bi se pronašli dokazi da su ćelije leukemije ostale u koštanoj srži ALL ispitanika. Preciznije, prisustvo ćelija leukemije ispod granice citološke detekcije (5% ćelija leukemije) definiše se kao minimalna rezidualna bolest (MRD). Ako se ne može detektovati MRD (<10<-4>, tj. < manje od ćelija leukemije na 10<4>ćelije detektibilne koštane srži), postignuta je potpuna molekularna remisija. "MRD pozitivan status", kao što je ovde definisano, označava bcr/abl signal ili t(4;11) signal iznad granice detekcije i/ili pojedinačnim reorganizacijama imunoglobulinskih ili T-ćelijskih receptora (TCR) gena iznad 10<-4>. "MRD negativan status", kao što je ovde definisano, označava bcr/abl signal ili t(4;11) translokacijski signal iznad granice detekcije ili pojedinačnim reorganizacijama imunoglobulinskih ili T-ćelijskih receptora (TCR) gena ispod 10<-4>. MRD status se može meriti PCR ili FACS analizom u tome da se individualno preraspodele imunoglobulinskih gena ili T-staničnih receptora (TCR) preuređenja, ili bcr/abl fuzijskih transkripta, ili t(4;11) kvantitativno detektuju. Na primer, PCR analiza može da detektuje fuzione transkripte kao što su bcr/abl, ili t(4;11) translokacije i individualne klonske preraspodele imunoglobulina (IgH) i/ili T-ćelijskih receptora (TCR).

[0043] Rekurentne hromozomske abnormalnosti u malignim ćelijama pacijenata sa akutnom limfoblastnom leukemijom su obeležja bolesti (Harrison and Foroni, Rev. Clin. Exp.

Hematol. 6 (2002), 91-113). Specifične aberacije koje često ukazuju na konzistentne molekularne lezije mogu pomoći ili čak uspostaviti dijagnozu i odrediti optimalnu terapiju. U detinjstvu su identifikovane brojne dobre i visoko rizične citogenetske podgrupe koje se redovno koriste za stratifikaciju pacijenata prema određenim terapijama (Pui and Evans, N. Engl. J. Med.354 (2006), 166-178). Međutim, kod odraslih osoba uloga citogenetike u lečenju pacijenata uglavnom je bila usredsređena na prisustvo Filadelfija (Ph) hromozoma koji se obično javlja iz t(9;22) (q34; q11.2) i rezultira u BCR-ABL bcr/abl) fuziji (Faderl i dr., Blood 91 (1998), 3995-4019). Iako je ukupna incidencija Ph+ ALL kod odraslih oko 25%, ona je u korelaciji sa godinama i povećava se na više od 50% kod pacijenata starijih od 55 godina (Appelbaum, American Society of Clinical Oncology 2005 education book.

Alexandria: ASCO, 2005: 528-532). Ostale citogenetičke translokacije povezane sa specifičnim molekularno-genetskim abnormalnostima u akutnoj limfoblastnoj leukemiji (ALL) prikazane su u Tabeli 1.

[0044] Citogenetici, su sve više prepoznati kao važan predviđač ishoda u ALL (Moormann i dr., Blood 109 (2007), 3189-97).

[0045] Neki podtipovi citogenetika imaju gore prognoze od drugih. Ovi obuhvataju npr.;

1. (i) Translokacija između hromozoma 9 i 22, Filadelfija hromozoma (Ph+), javlja se u oko 20% odraslih i 5% u pedijatrijskim slučajevima ALL.

2. (ii) Translokacija između hromozoma 4 i 11 se javlja u oko 4% slučajeva i najčešće je kod beba mlađih od 12 meseci.

[0046] Reorganizacije imunoglobulinskih gena ili reorganizacije T-ćelijskih receptora (TCR) i njihova uloga u ALL su opisane u tehnici (videti npr. Szczepański i dr., Leukemia 12 (1998), 1081-1088).

[0047] U drugom poželjnom otelotvorenju medicinske upotrebe pronalaska, navedeni odrasli Ph+ ispitanik je MRD-pozitivan u potpunoj hematološkoj remisiji.

[0048] Termin "remisija" ili "hematološka remisija" kako se ovde koristi treba da se razume kao da nema dokaza bolesti posle tretmana, npr. nakon hemoterapije ili transplantacije. To znači da koštana srž sadrži manje od 5% blastne ćelije, što je određeno svetlosnom mikroskopijom, broj krvnih stanica je u granicama normale, i nema znakova ili simptoma ALL bolesti. Molekularna potpuna remisija znači da nema dokaza o ćelijama leukemije u biopsijama koštane srži, čak i kada se koriste vrlo osetljivi testovi kao što je PCR. Drugim rečima, ako se ne može detektovati MRD (<10<-4>, tj. < 1 ćelije leukemije na 10<4>ćelije koštane srži), postignuta je potpuna molekularna remisija.

1

[0049] Posle potpune remisije leukemije lezija kod odraslog ispitanika sa ALL, hemoterapeutskim tretmanom ili alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija može biti slučaj da sve ćelije leukemije ne mogu biti eliminisane iz tela. Međutim, ove preostale tumorske ćelije mogu dovesti do rekurentne leukemije. Medicinska upotreba pronalaska se može koristiti za ubijanje ovih preostalih tumorskih ćelija kako bi se sprečilo ponovno javljanje leukemije (koja potiče od ćelija okultne leukemije koje ostaju u telu nakon primarne terapije). Na ovaj način, farmaceutski postupci pomažu u sprečavanju relapsa bolesti kod odraslih Ph+ ALL pacijenata.

[0050] U sledećem poželjnom otelotvorenju medicinske upotrebe pronalaska, primena navedenog farmaceutskog sastava pretvara MRD pozitivan Ph+ akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL) u MRD negativni status.

[0051] U sledećem poželjnom otelotvorenju medicinske upotrebe pronalaska, MRD se meri sa kvantitativnom detekcijom individualnih preuređivanja imunoglobulinskih gena ili T-ćelijskih receptora (TCR), ili bcr/abl fuzionim transkriptima, ili t(4;11) upotrebom PCR ili FACS analiza.

[0052] Kao što je prikazano u sledećim primerima, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela je posebno pogodna za odrasle ispitanike sa minimalnom rezidualnom bolešću (MRD). Ovo objašnjava minimalnu rezidualnu bolest (MRD) definisanu translokacijom Filadelfija hromozoma ili t(4;11) kao i MRD definisanu imunoglobulinom ili TCR preuređivanjem Medicinska upotreba pronalaska stoga obezbeđuje terapeutski pristup lečenju, ublažavanju ili eliminaciji MRD, čime se smanjuje ili čak ukida rizik od relapsa za odraslog ispitanika. Značajno, kurativni tretman MRD kod ALL pacijenata do sada nije bio dostupan.

[0053] U sledećem poželjnom otelotvorenju medicinske upotrebe pronalaska, navedeni ispitanik pokazuje bcr/abl signal ili t(4;11) signal iznad granice detekcije i/ili najmanje jedan marker preuređivanjem sa osetljivošću ≥ 10<-4>.

[0054] Termin "bcr/abl signal ili t(4;11) signala translokacije iznad granice detekcije", kako se ovde koristi, znači da PCR ili FACS analiza dovodi do detektabilnog bcr/abl signala ili t(4;11) signala.

[0055] Kao što je ovde opisano, u farmaceutskim postupcima, vreme do relaksacije molekula (koje se može detektovati gore opisanim testovima) je više od 4 meseca.

[0056] Termin "molekularni relaps", kako se ovde koristi, označava da navedeni ispitanik pokazuje bcr/abl ili t(4;11) signal iznad granice detekcije i/ili najmanje jedan marker preuređivanjem sa osetljivošću ≥ 10<-4>.

[0057] Termin "sa osetljivošću od ≥10<-4>", kako se ovde koristi, znači da se jedna ili više ćelija leukemije mogu detektovati u 10.000 ćelija, posebno u ćelijama koštane srži.

[0058] U sledećem poželjnom otelotvorenju medicinske upotrebe pronalaska, odgovarajući varijabilnih regiona teškog lanca (VH) i odgovarajući region varijabilnih regiona lakog lanca (VL) u pomenutom konstrukciji CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela su raspoređena, od N-kraja do C- kraj, u redosledu, VL(CD19)-VH(CD19)-VH(CD3)-VL(CD3).

1

[0059] Odgovarajući regioni varijabilnog teškog lanca (VH) i regioni varijabilnih regiona lakog lanca (VL) CD3 i CD19 domena vezivanja CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela su prikazani u SEQ ID br.3 do 10, respektivno. Odgovarajući CDR regioni odgovarajućih VH i VL regiona pomenutog CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela prikazani su u SEQ ID br.11 do 22.

[0060] U sledećem poželjnom otelotvorenju, navedeni CD19xCD3 bispecifični jednolančani konstrukt antitela sadrži sekvencu aminokiselina kao što je prikazano u SEQ ID NO.1, ili aminokiselinska sekvenca najmanje 90%, poželjno najmanje 95% identična sa SEQ ID NO.1.

[0061] Takođe je opisana bispecifični jednolančani molekul antitela koji sadrži aminokiselinsku sekvencu kao što je prikazano u SEQ ID NO.1, kao i aminokiselinske sekvence najmanje 90% ili poželjno 95% identične, najpoželjnije najmanje 96, 97, 98 ili 99% identične sekvenci aminokiseline iz SEQ ID NO.1. Takođe je opisana odgovarajuća nukleinska kiselinska sekvenca kao što je prikazano u SEQ ID NO.2, kao i nukleinska sekvenca najmanje 90% ili poželjno 95% identične, najpoželjnije najmanje 96, 97, 98 ili 99% identične sekvenci nukleinske kiseline iz SEQ ID NO.2. Podrazumeva se da je identičnost sekvence određena preko cele nukleotidne ili aminokiselinske sekvence. Štaviše, treba razumeti da bispecifični jednolančani molekul antitela koji sadrži aminokiselinsku sekvencu najmanje 90% ili poželjno 95% identičan, najpoželjnije najmanje 96, 97, 98 ili 99% identičan sekvenci aminokiselina SEQ ID NO.1 sadrži sve CDR sekvence prikazane u SEQ ID br.11 do 22. Za poravnanje sekvenci, na primer, mogu biti upotrebljeni programi Gap ili BestFit (Needleman and Wunsch J. Mol. Biol.48 (1970), 443-453; Smith and Waterman, Adv. Appl. Math 2 (1981), 482-489), koji su u okviru softverskog paketa GCG (Genetics Computer Group, 575 Science Drive, Madison, Wisconsin, USA 53711 (1991). To je rutinski postupak za one koji su verzirani u stanje tehnike da odrede i identifikuju nukleotidnu ili aminokiselinsku sekvencu koja ima npr.90%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identičnosti sekvence nukleotidnih ili aminokiselinskih sekvenci CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela koje je ovde opisano. Na primer, prema Crick Wobble-ovoj hipotezi, 5' baza na antikodonu nije tako prostorno ograničena kao druge dve baze, i stoga može imati nestandardno uparivanje baza. Drugim rečima, treća pozicija u tripletu kodona može varirati tako da dva trojčka koja se razlikuju u ovoj trećoj poziciji mogu kodirati isti aminokiselinski ostatak. Navedena hipoteza je dobro poznata stručnjaku u ovoj oblasti (videti npr. http://en.wikipedia.org/wiki/Wobble_Hypothesis; Crick, J Mol Biol 19 (1966): 548-55).

[0062] U drugom poželjnom otelotvorenju, jedan ciklus lečenja je kontinuirana infuzija u trajanju od 4 nedelje, praćena ponovljenim ciklusima nakon intervala bez tretmana koji je trajao 2 nedelje ili pomoću alogenske transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija.

[0063] U drugom poželjnom otelotvorenju, ciklus tretmana se ponavlja najmanje tri puta, poželjno četiri, pet, šest, sedam ili čak do deset puta nakon određivanja MRD negativnog statusa (konsolidacija).

[0064] U sledećem poželjnom otelotvorenju, bispecifični jedno lanac konstrukta antitela treba primenjivati u dnevnoj dozi od 10 µg do 100 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika.

[0065] Kako se ovde koristi, opseg doza koji je definisan kao "X do Y" izjednačava se sa opsegom doza koji je definisan kao "između X i Y". Opseg uključuje gornju granicu i donju granicu. Ovo znači da, na primer, dnevna doza od 10 µg do 100 µg po kvadratnom metru

1

površine tela ispitanika uključuje "10 µg" i "100 µg".

[0066] U još poželjnijem otelotvorenju, CD19xCD3 bispecifični jedno lanac konstrukta antitela treba primenjivati u dnevnoj dozi od 15µg, 30µg, 60 µg ili 90 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika. Čak još poželjnije, pomenuto antitelo se daje u dnevnoj dozi od 15 do 30 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika, najpoželjnije u dnevnoj dozi od 15 ili 30 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika.

[0067] Prosečna površina tela odraslog ispitanika je ovde izračunata u kontekstu farmaceutskog postupka ili upotrebe prema pronalasku u opsegu od 1,7 do 2,2 m<2>.

[0068] Pogodno, farmaceutski sastav koji sadrži CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo, kao što je ovde opisano, dalje obuhvata, opciono (a) reakcioni pufer(e), rastvore za skladištenje i/ili preostale reagense ili materijale potrebne za navedeni postupak ili upotrebu. Pored toga, navedene komponente se mogu pakovati pojedinačno u bočice ili boce ili u kombinaciji u ambalažama ili jedinicama za više ambalaža.

[0069] Da bi se procenila bezbednost i podnošljivost CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela kao što je ovde opisano, jedinjenje se primenjuje dugotrajnom kontinuiranom infuzijom.

[0070] Nađeno je da se korisni i neočekivani efekti medicinske upotrebe pronalaska mogu dobiti primenom CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela u dnevnoj dozi od 10 mikrograma do 100 mikrograma po kvadratnom metru površine tela. Dnevna doza može biti konstantna tokom perioda primene. Međutim, takođe je u sferi ovog otelotvorenja da se za početni dan (a) infuzionog perioda primenjuje niža doza bispecifičnog jednolančanog antitela ("početna doza") pre farmaceutskih postupaka opisanih ovde, dok za preostali period infuzije se primenjuje veća doza ("doza održavanja"). Na primer, 5 mikrograma bispecifičnog jednolančanog antitela po kvadratnom metru površine tela može se primeniti prvog dana (a) perioda infuzije nakon čega sledi davanje 15 mikrograma po kvadratnom metru površine tela kao dnevne doze za preostali period tretmana. Ili 15 mikrograma bispecifičnog jednolančanog antitela po kvadratnom metru površine tela može se primeniti prvog dana (a) perioda infuzije nakon čega sledi davanje 30 ili 45 mikrograma po kvadratnom metru površine tela kao dnevne doze za preostali period tretmana. Početna doza se može primenjivati jedan, dva ili više dana ili čak jednu nedelju (sedam dana). Takođe je predviđeno da se 5 mikrograma bispecifičnog jednolančanog antitela po kvadratnom metru površine tela može primeniti prvog dana (a) perioda infuzije, nakon čega sledi davanje 15 mikrograma bispecifičnog jednolančanog antitela po kvadratnom metru površine tela sledećeg dana perioda infuzije, nakon čega sledi davanje 45 mikrograma po kvadratnom metru površine tela kao dnevna (održavanje) doza za preostali period tretmana. Prosečna površina tela odraslog ispitanika je ovde izračunata u kontekstu farmaceutskog postupka ili upotrebe prema pronalasku u opsegu od 1,7 do 2,2 m<2>.

[0071] U sledećem otelotvorenju medicinske upotrebe pronalaska, doza se povećava nakon prvog ili daljeg ciklusa tretmana, na primer od 15 do 30 ili 60 ili čak 90 mikrograma/m<2>/24 hr.

[0072] Neprekidno davanje CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela može biti intravenozno, parenteralno, subkutano, transdermalno, intraperitonealno, intramuskularno ili pulmonarno. Intravenozni način primene će u većini slučajeva biti način izbora za neprekidno davanje CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela i, kao što može biti slučaj, za

1

zajedničko davanje farmaceutskog sredstva kao deo režima zajedničke terapije. Kao takvo, intravenozno davanje je naročito poželjno. U ovom slučaju, pogodno se može izabrati odgovarajući uređaj za doziranje, kao što je multi-terapijska infuziona pumpa model 6060, koje proizvodi Baxter. Bez obzira na to koji je uređaj za merenje izabran, on bi trebao biti takvog dizajna i konstrukcije da minimizira ili, bolje, isključi prekid davanja terapeutskog sredstva u slučaju zamene kertridža i/ili zamene ili punjenja energetske ćelije. Ovo se može postići, na primer, izborom uređaja sa sekundarnim rezervoarom CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog rastvora antitela osim kertridža koji treba zameniti tako da se kontinuirana infuzija iz ovog sekundarnog rezervoara u ispitanika može nastaviti čak i dok prazna ili skoro prazna kaseta se uklanja i zamenjuje novom.

[0073] Način intravenske primene i, u zavisnosti od slučaja, istovremena primena kao deo režima zajedničke terapije uključuje implantaciju pumpe u telo ispitanika za merenje takve primene. Stručnjak u ovoj oblasti je upoznat sa takvim pumpama za merenje, na primer modelom 6060, koje proizvodi Baxter, kao što je iznad navedeno.

[0074] Kao neograničavajući primer, može biti da se neprekidno, tj. neprekidno davanje sprovodi pomoću malog sistema pumpe koji se nosi ili implantira u ispitanika radi merenja priliva terapeutskog sredstva u telo ispitanika. Takvi sistemi pumpe su opšte poznati u struci, i obično se oslanjaju na periodičnu razmenu kertridža koji sadrže terapeutski agens koji se infundira. Kada se zameni kertridž u takvom sistemu pumpe, može doći do privremenog prekida inače neprekidnog protoka terapeutskog sredstva u telo ispitanika. U takvom slučaju, faza primene pre zamene patrone i faza davanja nakon zamene patrone će se još uvek smatrati u smislu farmaceutskih postupaka pronalaska da zajedno čine jedno "neprekidno davanje" takvog terapeutskog sredstva. Isto bi se primenjivalo na veoma duge primene u kojima bi patrona zahtevala zamenu više nego jednom, ili u kojima bi ćelije za napajanje koje pumpaju zahtevale zamenu, što bi dovelo do privremenog pomaka protoka terapeutskog rastvora u telo ispitanika.

[0075] Odgovarajuće mere treba da se preduzmu kako bi se smanjila opasnost od infekcije na mestu uboda na mestu primene u telo ispitanika, jer su takve dugotrajne rane posebno skloni takvoj infekciji. Iznad navedeno se takođe odnosi na intramuskularnu primenu preko sličnog sistema za isporuku.

[0076] Kontinuirana primena može biti transdermalna putem flastera koji se nosi na koži i zamenjuje u intervalima. Stručnjak u ovoj oblasti je upoznat sa sistemima flastera za davanje lekova koji su pogodni za ovu svrhu. Treba napomenuti da je transdermalno davanje posebno pogodno za neprekidno davanje, pošto se razmena prvog iscrpljenog flastera može povoljno ostvariti istovremeno sa postavljanjem novog, drugog flastera, na primer na površinu kože neposredno pored prvog potrošenog flastera neposredno pre uklanjanja prvog iscrpljenog flastera. Ne pojavljuju se problemi prekida protoka ili prekida napajanja.

[0077] U sledećem poželjnom otelotvorenju, kontinuirana primena se vrši putem plućnog puta, na primer, preko cevi koja se nosi u jednoj ili obe nozdrve, a cev se povezuje sa rezervoarom pod pritiskom, čiji je sadržaj precizno izmeren.

[0078] U nastavku, predmetni pronalazak se odnosi na konstrukciju CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu u postupku lečenja, poboljšanja ili eliminaciji akutne limfoblastne leukemije odraslih (ALL) kod odraslog ispitanika, pri čemu je navedeni ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozome (Ph+). Pronalazak se dalje odnosi na upotrebu

1

CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog konstrukta antitela za pripremu farmaceutskog sastava za lečenje, poboljšanje ili eliminaciju akutne limfoblastne leukemije odraslih (ALL) kod odraslog ispitanika, pri čemu je navedeni ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozom (Ph+). Poželjno, pomenuta Ph+ akutna limfoblastna leukemija (ALL) je akutna limfoblastna leukemija B-linije, još poželjnije B-prekursor akutne limfoblastne leukemije.

[0079] U poželjnijem otelotvorenju, pomenute medicinske upotrebe, pomenuta Ph+ akutna limfoblastna leukemija (ALL) je otporna na hemoterapiju kod pacijenata koji ne ispunjavaju uslove za alogeni HSCT.

[0080] U alternativnom otelotvorenju pomenute medicinske upotrebe, primena konstrukcije CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela prati alogena HSCT ili navedena upotreba zamenjuje alogeni HSCT kod pacijenata koji imaju pravo na alogeni HSCT.

[0081] U sledećem poželjnom otelotvorenju pomenute medicinske upotrebe, konstrukcija CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela je za lečenje, ublažavanje ili eliminisanje minimalne rezidualne bolesti (MRD) kod odraslog ispitanika sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL), gde je navedeni ispitanik Filadelfija hromozom pozitivan (Ph+).

Poželjno, navedeni ispitanik je MRD-pozitivan u potpunoj hematološkoj remisiji.

[0082] U sledećem poželjnom otelotvorenju pomenute medicinske upotrebe, primena navedenog CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela dovodi do stabilne bolesti ili konvertuje MRD pozitivnu akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL) u MRD negativni status.

[0083] Poželjno, MRD se meri kvantitativnom detekcijom individualnih preuređivanja imunoglobulinskih gena ili T-ćelijskih receptora (TCR), ili bcr/abl fuzionim transkriptima, ili t(4;11), koristeći PCR ili FACS analizu.

[0084] Čak još poželjnije, ALL ispitanik pokazuje bcr/abl ili t(4;11) signal iznad granice detekcije i/ili najmanje jedan marker preuređivanjem sa osetljivošću ≥ 10<-4>.

[0085] U drugom poželjnom otelotvorenju pomenute medicinske upotrebe, vreme do relaksacije molekula koje se može detektovati navedenim postupcima detekcije je više od 4 meseca.

[0086] U sledećem poželjnom otelotvorenju pomenute medicinske upotrebe, odgovarajući varijabilnih regiona teškog lanca (VH) i odgovarajući region varijabilnih regiona lakog lanca (VL) u pomenutom konstrukciji CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela su raspoređena, od N-kraja do C- kraj, u redosledu, VL(CD19)-VH(CD19)-VH(CD3)-VL(CD3).

[0087] Poželjno, navedeni CD19xCD3 bispecifični jedno lančani konstrukt antitela sadrži aminokiselinsku sekvencu kao što je prikazano u SEQ ID NO.1, ili aminokiselinska sekvenca najmanje 90%, poželjno 95% identična sa SEQ ID NO.1.

[0088] U sledećem poželjnom otelotvorenju pomenute medicinske upotrebe, jedan ciklus lečenja je kontinuirana infuzija u trajanju od 4 nedelje, nakon čega slede ponovljeni ciklusi posle intervala bez tretmana koji traje 2 nedelje.

[0089] Poželjno, ciklus tretmana se ponavlja najmanje tri puta, nakon određivanja MRD negativnog statusa (konsolidacija).

2

[0090] U sledećem poželjnom otelotvorenju pomenute medicinske upotrebe, CD19xCD3 bispecifični jednolančani antitelo konstrukt treba primenjivati u dnevnoj dozi od 10µg do 100µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika.

[0091] Poželjno, konstrukcija CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela se daje u dnevnoj dozi od 15 µg do 30 µg na kvadratni metar površine tela ispitanika.

[0092] Definicije i objašnjenja obezbeđena u vezi sa farmaceutskim postupcima pronalaska primenjuju se mutatis mutandis na medicinsku upotrebu konstrukcije CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela opisanog iznad.

[0093] Slike prikazuju:

Slika 1: CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo. CD19xCD3 bispecifično jednolančano antitelo (blinatumomab ili MT103) preusmerava CD3-pozitivne citotoksične T ćelije da eliminišu ćelije akutne limfoblastne leukemije koje nose CD19 antigen.

Slika 2: Primer kursa minimalne rezidualne bolesti (MRD). Merenje PCR-baziranog merenja TCR (MRD) kod obične akutne limfoblastne leukemije (cALL) ispitanika 109-002 pokazuje MRD pozitivnost pre tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom i tekućom MRD negativnošću koja počinje nakon prvog ciklusa CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela.

Slika 3: T-ćelijska kinetika CD4 i CD8 T ćelija ispitanika 109-002 tokom ciklusa lečenja. Reprezentativan primer farmakodinamike, koji pokazuje brzo preraspodelu T ćelija i porast uglavnom u broju citotoksičnih CD8 T ćelija.

Slika 4: T-ćelijska kinetika T-ćelijskih podgrupa ispitanika 109-002 tokom ciklusa lečenja. Reprezentativan primer farmakodinamike, koji pokazuje brzu redistribuciju T ćelija i ekspanziju T efektorskih memorijskih ćelija (TEM). Naivne T ćelije nisu proširene.

Slika 5: Prva četiri ispitanika koja su bila uključena u studiju faze II. Svi ispitanici su prethodno primali standardne režime hemoterapije za ALL prema GMALL protokolima, uključujući najmanje jedan konsolidacioni tretman.

Slika 6: Odgovori minimalne rezidualne bolesti (MRD) kod naznačenih ALL pacijenata (tj. prva četiri ispitanika uključena u studiju faze II) nakon prvog ciklusa tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom.

Slika 7: Ažuriranje odgovora na minimalne rezidualne bolesti (MRD). Kod devet od jedanaest pacijenata sa imunoglobulinom ili TCR preuređivanjima, kod jednog od dva ispitanika sa t(4;11) translokacijama i kod tri od četiri ispitanika sa bcr/abl transkriptima, MRD-negativnost se može postići. Sve u svemu, 13 od 16 pacijenata koji se mogu proceniti (81%) su postali MRD negativni.

Slika 8: Trajanje minimalne rezidualne bolesti (MRD)-negativnost (status od 25.05.2009.). Najduže trajanje MRD-negativnosti koje je do sada zabeleženo kod ispitanika 108-001 koji nije primio transplantaciju nakon tretmana antitelima je 41 nedelja. Ispitanik 111-001 sa MRD-negativnošću od 23.06.2008 do 27.10.2008, nakon lečenja sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom i nakon uspešne transplantacije alogenske hematopoetske matične ćelije, do sada je bez relapsa.

Strelica znači da je odgovor još uvek u toku (status 25. maj 2009). Ispitanik 109-002 (*) je imao relaps testisa praćen hematološkim relapsom nakon 19 nedelja MRD negativnosti.

[0094] Pronalazak je dalje prikazan pomoću sledećeg primera:

Primer:

[0095]

1. 1. Generacija, ekspresija i citotoksična aktivnost bispecifičnog jednolančanog antitela CD19xCD3 opisana je u WO 99/54440. Odgovarajuće sekvence amino i nukleinskih kiselina CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela su prikazane u SEQ ID br.1 i 2, respektivno. VH i VL regioni CD3 vezujućeg domena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela su prikazani u SEQ ID br.7 do 10, respektivno, dok su VH i VL regioni CD19 vezujućeg domena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela prikazani u SEQ ID NOs 3 do 6, respektivno. Odgovarajući CDR regioni su prikazani u SEQ ID br.11 do 22.

2. 2. Kontrolna faza u fazi 1 kod pacijenata sa relapsom B-NHL pokazuje visoku stopu odgovora na 60 µg/m2/dan bispecifičnog CD19xCD3 jednolančanog antitela.

Odgovori traju do više od 12 meseci (u nekoliko bolesnika). Uklanjanje koštane srži infiltriranjem B-NHL ćelija je počelo sa 15µg/m<2>/danu(Bargou i dr., Science 2008).

3. 3. Na osnovu ovih rezultata, ispitivanje II faze povećanja doze je dizajnirano u saradnji sa Nemačkom multicentričnom grupom za ispitivanje akutne limfoblastne leukemije odraslih (GMALL) da bi se ispitala efikasnost, bezbednost i podnošljivost CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela kod pacijenata sa akutnom limfoblastnom leukemijom odraslih (ALL) koji su postigli potpunu hematološku remisiju, ali su i dalje imali minimalnu rezidualnu bolest (MRD)-pozitivnu. MRD je nezavisni prognostički faktor koji odražava primarnu otpornost na lekove i povezan je sa visokim rizikom relapsa nakon početka konsolidacije. Ovo se odnosi na Ph+/BCR-ABL-pozitivne i -negativne ALL. MRD je meren standardizovanim postupcima bilo kvantitativnom detekcijom individualnih preuređivanja imunoglobulinskih ili T-ćelijskih receptora (TCR), ili bcr/abl fuzionim transkriptima ili t (4;11) translokacijama. Ispitivana populacija obuhvata odrasle ispitanike sa akutnom B-prekursorskom akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL) koji pokazuju bcr/abl ili t (4;11) translokacijski signal iznad granice detekcije i/ili najmanje jedan marker preuređenjem sa osetljivošću od ≥10<-4>. Konkretnije, glavni kriterijumi za uključivanje su:

o B-prekursor ALL pacijenata u potpunoj hematološkoj remisiji sa molekularnim neuspehom ili molekularnim relapsom počevši u bilo koje vreme nakon konsolidacije 1 terapije prednje-linije unutar standardnih protokola.

o Ispitanici moraju imati molekularni marker za procenu minimalne rezidualne bolesti koja je ili bcr/abl ili kod t(4;11) translokacije na bilo kom nivou detekcije ili pojedinačnih preuređivanja imunoglobulina ili TCR-gena merenih testom sa osetljivošću od najmanje 10<-4>i kvantitativni opseg do 10<-4>za najmanje jedan marker.

[0096] Primarna krajnja tačka ispitivanja faze II je stopa konverzije do minimalnog negativnog statusa rezidualne bolesti (MRD) kao što je definisano bcr/abl ili kod (4;11) translokacijskog signala ispod granice detekcije i/ili detekcijom individualnih preuređivanja imunoglobulina ili gena T-ćelijskih receptora (TCR) ispod 10<-4>. Sekundarne krajnje tačke su vreme do hematološkog relapsa, vreme do progresije MRD i vreme do relaksacije molekula. Jedan ciklus tretmana CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela je 4-nedeljna kontinuirana intravenska infuzija, koja može biti praćena alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija nakon prvog ciklusa ili daljih ciklusa, ili ponovljenim ciklusima nakon intervala bez tretmana od 2 nedelje. Status minimalne rezidualne bolesti (MRD) kontroliše se nakon svakog ciklusa tretiranja. Početni nivo doze je 15 mikrograma/m<2>/24 h, što može biti povećano na 30 mikrograma/m<2>/24 h i veće nivoe doze (60 mikrograma/m<2>/24 h ili 90 mikrograma/m<2>/24 h) na osnovu kliničke aktivnosti i sigurnosnih podataka. Za statističku izradu, koristi se Simon's MinMax dvoetažni dizajn (14 do 21 ispitanika).

[0097] U nastavku, podaci za prva četiri ispitanika koji su uključeni u ispitivanju su prikazani na primer detaljnije. Ova četiri ispitanika u dobi od 31, 57, 62 i 65 godina primila su početni nivo doze od 15 mikrograma/m<2>/24 h. Kao što je prikazano na slici 5, ispitanici br.111001, 109002 i 110002 su dijagnosticirani c-ALL, dok ispitanik nije.108001 je ispitanik pre B-ALL. Sva četiri ispitanika su prethodno primali standardne režime hemoterapije za ALL prema GMALL protokolima, uključujući najmanje jedan konsolidacioni tretman. Svi oni su bili otporni na hemoterapiju u pogledu minimalne rezidualne bolesti (MRD). Konkretno, svi ispitanici su bili MRD-pozitivni u potpunoj hematološkoj remisiji. Ispitanici br.110002, 108001 i 109002 nisu bili prihvatljivi za alogenu transplantaciju krvotvornih matičnih ćelija, dok ispitanik br.111001 nije ima pravo na navedenu transplantaciju.

[0098] Kao što je prikazano na Slici 6, tri od prva četiri ispitanika uključena u ispitivanje imala su minimalnu rezidualnu bolest (MRD) imunoglobulinom ili TCR reorganizacijama na nivoima od 10<-4>(ispitanik broj 111001), 10<-3>(ispitanik broj 108001) i 10<-1>(ispitanik br. 109002), i jedan ispitanik (ispitanik br.110002) je imao MRD bcr/abl fuzionim transkriptima na nivou od 10<-4>. Tri od 3 ispitanika, tj. ispitanici br.111001, 108001 i 109002 sa reorganizacijama imunoglobulina ili TCR-a su postale MRD negativne nakon prvog ciklusa tretmana, nezavisno od nivoa pozitivnosti MRD na početku. Ispitanik br.111001, jedini od četiri ispitanika koji imaju pravo na alogenu transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija, dobio je transplantaciju nakon što je pretvoren u MRD negativnost na CD19xCD3 bispecifični tretman jednolančanih antitela.

[0099] Slika 2 daje primer kursa minimalne rezidualne bolesti (MRD) kod ispitanika 109002. Merenje TCR preraspodele (MRD) zasnovano na PCR kod obolelog ispitanika sa akutnom limfoblastnom leukemijom (CALL) 109002 pokazuje pozitivan MRD pre tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom (Blinatumomab) i MRD negativnosti počevši od prvog ciklusa CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela i traje do nedelje 19. Nakon toga, ispitanik je imao relaps testisa, praćen hematološkim relapsom.

[0100] Drugi ispitanik nema. 110002 je imao stabilan nivo bcr/abl bez znakova hematološkog relapsa nakon početnog ciklusa tretmana; videti Sliku 6.

[0101] Tretman pacijenata sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom je dobro tolerisan: Osim povišene temperature u prva 3 dana tretmana, nisu zabeležene klinički značajne toksičnosti.

2

[0102] U međuvremenu, lečeno je sedamnaest odraslih pacijenata, ili su još uvek na lečenju sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom, do danas. Svi ispitanici su bili otporni na konvencionalne ALL terapije, uključujući hemoterapiju, pre tretmana antitelima. Nijedan od njih nije dobio alogenu transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija pre tretmana antitelima. Srednja starost pacijenata je bila 48 godina, u rasponu od 20 do 77 godina. Deset pacijenata je bilo ženskog pola, sedam muških pacijenata.14 pacijenata je primilo nivo doze od 15 mikrograma/m<2>/24 h bispecifičnog CD19xCD3 jednolančanog antitela, dok je kod tri ispitanika doza povećana sa 15 na 30 mikrograma/m<2>/24 časa nakon prvog ili daljeg ciklusa tretmana: kod ispitanika 109-004 došlo je do povećanja doze nakon drugog ciklusa tretmana (sa ukupno tri ciklusa tretmana, praćenih alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija), kod ispitanika 109-003 nakon trećeg ciklusa tretmana (sa ukupno četiri tretmana) i kod ispitanika 110-002 nakon šestog ciklusa tretmana (sa ukupno sedam ciklusa lečenja).

Jedanaest od ovih pacijenata je imalo minimalnu rezidualnu bolest (MRD) imunoglobulinom ili TCR preuređivanja, dva ispitanika su imala t(4;11) translokacije i četiri ispitanika su imala bcr/abl fuzione transkripcije.

[0103] Kao rezultat, MDR odgovor je procenjivan kod 16 od 17 pacijenata. Kao što je prikazano na slici 7, 13 od 16 procenjenih pacijenata je postalo MRD negativno, što odgovara izuzetnoj stopi molekularnog odgovora od 81%. Konkretnije, kod devet od jedanaest pacijenata sa imunoglobulinom ili TCR preuređivanjima, kod jednog od dva ispitanika sa t(4;11) translokacijama i kod tri od četiri ispitanika sa bcr/abl transkriptima, MRD-negativnost se može postići. Kao što je prikazano na slici 8, najduže trajanje MRD-negativnosti kod ispitanika 108-001 koje nije primilo transplantaciju nakon što je do sada primenjeno tretiranje antitelima je 41 nedelja. Drugi ispitanik sa MRD-negativnošću od 23.06.2008 do 27.10.2008 i nakon što je primio uspešnu transplantaciju alogenih hematopoetskih matičnih ćelija nakon tretmana sa antitelima, do danas nije imao relaps. videti ispitanika 111-001 na Slici 8. Zanimljivo je da su ispitanici sa bcr/abl koji su mogli uspešno da se leče sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom bili otporni ili netolerantni na inhibitore tirozin kinaze imatinib i/ili dasatinib u prethodnom ALL režimu lečenja.

Naročito, jedan od bcr/abl odgovora na tretman sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom imao je T315I mutaciju koja je otporna na terapiju inhibitorima tirozin kinaze. Prema tome, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela sada obezbeđuje po prvi put terapiju dasatinib-refraktornih ALL pacijenata sa bcr/abl transkriptima. Samo tri od ukupno 17 pacijenata nisu postali MRD negativni. Međutim, kod dva od njih se može postići stabilna bolest. Samo jedan ispitanik sa početnom stabilnom bolešću imao je hematološki relaps u trećem ciklusu tretmana. Jedan ispitanik nije mogao da se proceni zbog SAE na 2. dan ispitivanja.

[0104] Ukratko, apsolutno izuzetna potpuna stopa molekularnog odgovora od 81% može se postići kod pacijenata sa B-prekursorom ALL nakon tretmana sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom. Aktivnost pomenutog antitela može se primetiti kod svih tretiranih svih podskupova pacijenata, uključujući inhibitore tirozin-kinaze-refraktorne (T315I) bcr/abl ispitanike i ispitanike sa t(4;11) translokacijama. Pored toga, tretman sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom pokazuje povoljan profil toksičnosti, za razliku od konvencionalnih ALL terapija, kao što je hemoterapija. U svetlu toga, primena ovde opisanog CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela obezbeđuje novu i povoljnu mogućnost lečenja za akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL), posebno za slučajeve u kojima je ALL refraktorna konvencionalnoj ALL terapiji, kao što je hemoterapija. Pored toga, primena CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela sada obezbeđuje po prvi put terapiju za MRD-pozitivne ALL.

[0105] Ovi ažurirani rezultati ukazuju da je tretman pacijenata sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL) sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom sposoban da konvertuje minimalnu rezidualnu bolest (MRD) pozitivnu akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL) u MRD negativni status (kao što su pokazali ALL ispitanici) sa reorganizacijama imunoglobulina ili TCR, transkripcija bcr/abl ili t(4;11) translokacija), i da se ovaj tretman dobro podnosi. U svetlu ovoga, primena ovde opisanog CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela obezbeđuje alternativnu opciju lečenja posebno za odrasle akutne limfoblastne leukemije (ALL), posebno za ALL refraktorne konvencionalne ALL terapije, kao što su hemoterapija i/ili HSCT. Tretman sa CD19xCD3 bispecifičnim jednolančanim antitelom je posebno pogodan za tretman MRD-pozitivnih ALL.

2

�

2

1

2

4

Claims

Patentni zahtevi

1. CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu u postupku lečenja, poboljšanja ili eliminaciju akutne limfoblastne leukemije (ALL) kod odraslog ispitanika, pri čemu je navedeni ispitanik pozitivan na Filadelfija hromozom (Ph+).

2. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 1, gde je navedena akutna limfoblastna leukemija (ALL) akutna limfoblastna leukemija B-linije, poželjno B-prekursor akutne limfoblastne leukemije.

3. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili 2, pri čemu je navedena akutna limfoblastna leukemija (ALL) relapsirana nakon alogene transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija i/ili refraktorne hemoterapije.

4. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili 2, pri čemu je navedena akutna limfoblastna leukemija (ALL) relapsirana nakon alogene transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija i/ili refraktorne hemoterapije.

5. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 4, pri čemu su inhibitori tirozin kinaze imatinib i/ili dasatinib.

6. Konstrukt CD19cCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 5, praćena alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija ili gde navedeni postupak zamenjuje alogenu transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija kod pacijenata podobnih za alogenu transplantaciju hematopoetskih matičnih ćelija.

7. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6, pri čemu je postupak namenjen lečenju, ublažavanju ili eliminaciji minimalne rezidualne bolesti (MRD) kod ispitanika sa akutnom limfoblastnom leukemijom (ALL).

8. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 7, pri čemu je navedeni ispitanik MRD-pozitivan u potpunoj hematološkoj remisiji.

9. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 7 ili 8, pri čemu primena navedeni farmaceutski sastavi dovode do stabilne bolesti ili konvertuje MRD pozitivnu akutnu limfoblastnu leukemiju (ALL) u MRD negativni status.

10. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 7 do 9, pri čemu se MRD meri kvantitativnom detekcijom individualnih preuređivanja imunoglobulinskih gena ili T-ćelijskih receptora (TCR), ili bcr/abl fuzionim transkriptima, ili pomoću t(4;11) translokacija pomoću PCR ili FACS analize.

11. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, pri čemu su raspoređeni odgovarajući regioni varijabilnog teškog lanca (VH) i regioni odgovarajućih regiona lakog lanca (VL) u pomenutom konstruktu CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela, od N-terminala do C-terminala, redosledom, VL(CD19)-VH(CD19)-VH(CD3)-VL(CD3).

12. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 11, gde je navedeni CD19xCD3 bispecifični jednolančani konstrukt antitela sadrži sekvencu aminokiselina kao što je navedeno u SEQ ID NO.1 ili aminokiselinska sekvenca najmanje 90%, poželjno 95% identična sa SEQ ID NO.1.

13. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 12, gde je jedan ciklus lečenja je kontinuirana infuzija u trajanju od 4 nedelje, praćena ponovljenim ciklusima posle intervala bez tretmana koji traje 2 nedelje.

14. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 13, pri čemu se ciklus tretmana ponavlja najmanje tri puta, nakon određivanja MRD negativnog statusa (konsolidacija).

15. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 14, pri čemu se konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela daje u dnevnoj dozi od 10µg do 100µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika.

16. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema patentnom zahtevu 15, gde se konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela daje u dnevnoj dozi od 15 µg, 30 µg, 60 µg, ili 90 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika.

17. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 14, gde se konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela primenjuje u dnevnoj dozi od 5 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika prvog dana perioda infuzije praćenog davanjem dnevne doze od 15 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika za preostali period lečenja.

18. Konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 14, gde se konstrukt CD19xCD3 bispecifičnog jednolančanog antitela primenjuje u dnevnoj dozi od 5 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika prvog dana perioda infuzije praćenog davanjem dnevne doze od 15 µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika, nakon čega sledi povećana dnevna doza od 30µg ili 60µg ili 90µg po kvadratnom metru površine tela ispitanika za preostali period lečenja.