RS55317B2 - Agensi za vezivanje cd33 - Google Patents

Agensi za vezivanje cd33

Info

Publication number
RS55317B2
RS55317B2 RS20161031A RSP20161031A RS55317B2 RS 55317 B2 RS55317 B2 RS 55317B2 RS 20161031 A RS20161031 A RS 20161031A RS P20161031 A RSP20161031 A RS P20161031A RS 55317 B2 RS55317 B2 RS 55317B2
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
seqid
antibody
light chain
heavy chain
variable region
Prior art date
Application number
RS20161031A
Other languages
English (en)
Inventor
Renate Konopitzky
Eric Borges
Paul Adam
Karl-Heinz Heider
Original Assignee
Boehringer Ingelheim Int
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=43296954&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS55317(B2) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Boehringer Ingelheim Int filed Critical Boehringer Ingelheim Int
Publication of RS55317B1 publication Critical patent/RS55317B1/sr
Publication of RS55317B2 publication Critical patent/RS55317B2/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P19/00—Drugs for skeletal disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P29/00—Non-central analgesic, antipyretic or antiinflammatory agents, e.g. antirheumatic agents; Non-steroidal antiinflammatory drugs [NSAID]
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/02—Antineoplastic agents specific for leukemia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/06—Immunosuppressants, e.g. drugs for graft rejection
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2851—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the lectin superfamily, e.g. CD23, CD72
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/21—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin from primates, e.g. man
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/34—Identification of a linear epitope shorter than 20 amino acid residues or of a conformational epitope defined by amino acid residues
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/51—Complete heavy chain or Fd fragment, i.e. VH + CH1
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/565—Complementarity determining region [CDR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/73—Inducing cell death, e.g. apoptosis, necrosis or inhibition of cell proliferation
    • C07K2317/732—Antibody-dependent cellular cytotoxicity [ADCC]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/77—Internalization into the cell
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Rheumatology (AREA)
  • Physical Education & Sports Medicine (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Transplantation (AREA)
  • Pain & Pain Management (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Nitrogen And Oxygen Or Sulfur-Condensed Heterocyclic Ring Systems (AREA)
  • Micro-Organisms Or Cultivation Processes Thereof (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Preparation Of Compounds By Using Micro-Organisms (AREA)
  • Medicines Containing Material From Animals Or Micro-Organisms (AREA)
  • Medicinal Preparation (AREA)
  • Acyclic And Carbocyclic Compounds In Medicinal Compositions (AREA)

Description

Opis pronalaska
Oblast tehnike
[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na imunoterapije koje su bazirane na depleciji mijeloidnih ćelija. Predmetni pronalazak se naročito odnosi na agense za vezivanje CD33 namenjene za primenu u takvim terapijama, npr. u lečenju maligniteta mijeloidnih ćelija i mijelodisplastičnog sindroma (MDS).
Stanje tehnike
[0002] Tokom ranih 1980-tih CD33 je bio identifikovan kao marker za mijeloidne leukemije (Andrews et al., Blood 62, 24-132, 1983). CD33 je antigen na ćelijskoj površini, koji je specifično izražen na mijeloidnim ćelijama, uključujući leukemične mijeloidne ćelije. On je najmanji član siglec (Ig srodni lektini koji se vezuju za sijalinsku kiselinu, engl. sialic acid-binding Ig-related lectins) familije. CD33 se izražava na ranim višelinijskim hematopoetičnim progenitorskim ćelijama i mijelomonocitnim prekursorima. On je odsutan na pluripotentnim hematopoetičnim matičnim ćelijama (Andrews et al., Journal of Experimental Medicine 169, 1721-1731, 1989). On je nedovoljno regulisan na zrelim granulocitima, ali se zadržava na makrifagima, monocitima i dendritskim ćelijama (Andrews et al., Blood 62, 24-132, 1983). Pored mijelomonocitnih ćelija, otkriveno je da se CD33 takođe izražava na humanim mastocitima i bazofilima u krvi (Valent et al., Blood 15; 73(7):1778-85, 1989). Monoklonska antitela koja su usmerena protiv CD33 su usmerena na dijagnozu leukemije, kao i na terapeutsko ciljanje i in vitro prečišćavanje koštane srži za autologu transplantaciju kod akutne mijeloidne leukemije (AML) (Duzkale et al., Biol Blood Marrow Transplant.9(6):364-72, 2003). Inicijalni napori u terapeutskom ciljanju su fokusirani na razvoj imunotoksina uz korišćenje anti-CD33 antitela koje je konjugovano sa toksinom ricinom. Pošto se CD33 brzo internalizuje posle vezivanja antitela (Audran et al., J Immunol Methods. 188(1):147-54, 1995), pristup sa imunotoksinom je bio očigledan.
[0003] CD33 je transmembranski glikoprotein od 67 KD. Ekstracelularni domen za vezivanje sijalinske kiseline na CD33 je uključen u adheziju ćelija-ćelija.
Intracelularni imunoreceptorski, na tirozinu bazirani inhibitorni motivi (ITIM) prenose inhibitorne signale ćeliji, utičući na proliferaciju i preživljavanje ćelija. Aktuelni signalni putevi CD33 su slabo rasvetljeni, ali se pretpostavlja da obuhvataju ITIM i ITIM-u slične motive i regrutaciju tirozin fosfataza (von Gunten et al., Ann. N.Y. Acad. Sci. 1143: 61–82, 2008). Mišiji CD33 ortolog je bio definisan, ali je njegova funkcionalna uporedivost sa humanim CD33 bila pod znakom pitanja (Brinkman-Van der Linden et al., Mol Cell Biol., 23(12): 4199-206, 2003). Funkcionalna uloga humanog CD33 na normalnim i malignim leukocitima ostaje nepoznata.
[0004] U nekoliko publikacija je opisan CD33 kao stabilni marker ćelijske površine marker na primarnim AML i CML ćelijama izraženim od strane 70-100% testiranih pacijenata (Plesa et al., Cancer 112(3), 572-80, 2007; Hauswirt et al., Eur J Clin Invest. Jan 73-82, 2007; Scheinberg et al., Leukemia Vol.3, 440-445, 1989). CD33 je izražen na malignim mijeloidnim blast ćelijama, koje predstavljaju većinu malignih ćelija u perifernoj krvi i koštanoj srži kod pacijenata sa leukemijom, i na leukemičnim matičnim ćelijama, dok je relativno mali broj manje diferenciranih ćelija u koštanoj srži koje su karakterisane svojim kapacitetom za samostalno obnavljanje i održavanje leukemične klonske hijerarhije. Deplecija leukemičnih matičnih ćelija se smatra ključnim mehanizmom za održivo preživljavanje bez tumora. CD33 ciljajući imunotoksin Mylotarg<®>, humanizovano IgG4antitelo koje je konjugovano sa toksinom haliceamicinom se primenjuje za lečenje AML pacijenata time što predaje svoje toksično opterećenje CD33 pozitivnim AML ćelijama (Amadori et al., Cancer Treat Rev. 34(1):49-60, 2008). Lintuzumab (SGN-33, HuM195, vidi npr. Caron et al., Cancer Research 52:24, 6761-6767, 1982), “golo” CD33 specifično humanizovano monoklonsko antitelo, je ocenjivano u fazi II kliničkih testova za lečenje AML i MDS sa inicijalnim kliničkim znacima efikasnosti iz faze I studije sa eskalacijom doza i dato je saopštenje je o tolerabilnim neželjenim dejstvima (Raza et al. Apstrakt #983, 14. EHA kongres, jun 4-7, 2009).
[0005] Ciljne AML ćelijske linije sa CD33 specifičnim HuM195 in vitro redukuju sa TNF-Į indukovano izlučivanje zapaljenskih citokina, kao što su IL-8, MCP-1 i RANTES (Sutherland et al., Mabs 1:5, 481-490, 2009). Relevantnost ovog efekta za AML terapiju nije poznata, ali modulacija citokinskog miljea u tumorskom mikrookruženju može doprineti terapeutskoj efikasnosti antitela. Pored toga, antitelo indukuje od antitela-zavisnu ćelijski-posredovanu citotoksičnost (ADCC) i od antitelazavisnu ćelijski-posredovanu fagocitozu (ADCP) AML ćelijskih linija in vitro (Sutherland et al., Mabs 1:5, 481-490, 2009). Smatra se da ADCC predstavlja presudni mehanizam za anti-tumorsku aktivnost antitela kod hematoloških maligniteta. Podaci iz kliničkih testiranja sa CD20-specifičnim monoklonskim antitelom Rituksimab su demonstrirali značaj efektorskim ćelijama posredovanih mehanizama za lečenje maligniteta B-ćelija za reakciju na lečenje antitelima (Weng i Levy, J Clin Oncol.21 (21): 3940-7, 2003).
[0006] Kao zaključak, pokazano je da je CD33 antigen izražen na normalnim ćelijama mijelomonocitne loze i da je često izražen na tumorskim ćelijama kod mijeloidnih leukemija. U fazi I testiranja sa antitelom protiv CD33 (lintuzumab) su bili uočeni prvi znaci efikasnosti bez ozbiljnih neželjenih pojava. Međutim, klinički razvoj lintuzumaba je prekinut pošto rezultati iz faze II testiranja u kombinaciji sa hemoterapijom nisu dali očekivano poboljšanje efikasnosti. Zbog toga postoji jasna potreba za razvojem poboljšanih modaliteta lečenja koji ciljaju na CD33.
[0007] Imajući u vidu stanje tehnike, postoji potreba za daljim poboljšanjem terapije za malignitete mijeloidnih ćelija i MDS, a naročito za akutnu mijeloidnu leukemiju.
[0008] Naročito postoji potreba za daljim poboljšanjem antagonističnih agenasa za vezivanje za CD33 radi lečenja kancera, a naročito AML.
Suština pronalaska
[0009] Predmetnim pronalaskom su realizovani novi agensi za vezivanje CD33 koji se vezuju za humani CD33 i koji su definisani time što
a) imaju varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR1, CDR2 i CDR3, i varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR4, CDR5 i CDR6, pri čemu CDR1 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:1-14, CDR2 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:14-28, CDR3 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:29-42, CDR4 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:43-56, CDR5 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:57-70, CDR6 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:71-84, ili b) prepoznaju epitop u okviru aminokiselinske sekvence
FFHPIPYYDKNSPVHGYW (SeqID No: 141) humanog CD33.
[0010] Predmetnim pronalaskom su dalje realizovani agensi za vezivanje CD33, pri čemu je kinetika internalizacije agenasa za vezivanje CD33 takva da najmanje 30%, a prvenstveno 40%, inicijalne količine antitela ostaje na ćelijskoj površini HL60 ćelija u vremenu od 4 sata posle inkubacije.
[0011] Predmetnim pronalaskom su dalje realizovani agensi za vezivanje CD33, pri čemu varijabilni region teškog lanca sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:85-98 i varijabilni region lakog lanca sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:99-112.
[0012] Predmetnim pronalaskom su dalje realizovani agensi za vezivanje CD33, pri čemu teški lanac ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:113-126 i laki lanac ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No: 127-140.
[0013] Predmetnim pronalaskom su dalje realizovani agensi za vezivanje CD33 koji imaju mutacije u Fcdomenu koje povećavaju ADCC.
[0014] Drugi poželjni primeri izvođenja su navedeni u sledećem opisu i u patentnim zahtevima.
[0015] Otkriveno je da agensi za vezivanje CD33 prema predmetnom pronalasku imaju visoki afinitet za humani CD33 i, dalje, da imaju povoljnu kinetiku internalizacije, koja je karakterisana dugim prisustvom agenasa za vezivanje CD33, kada se vežu za CD33 na površini ciljnih ćelija, koja se prevodi u povoljnu ADCC aktivnost.
[0016] Pronalazači su takođe otkrili da se agensi za vezivanje CD33 prema predmetnom pronalasku vezuju za drugačiji epitop ekstracelularnog domena CD33 u poređenju sa Lintuzumabom. Bez želje za vezivanjem za bilo koju posebnu teoriju, smatra se da je to razlog za drugačiju kinetiku internalizacije agenasa za vezivanje CD33 prema predmetnom pronalasku i Lintuzumaba.
Kratki opis slika nacrta
[0017]
Fig. 1-3 prikazuju internalizaciju primera agenasa za vezivanje CD33 prema pronalasku u poređenju sa lintuzumabom na HL60 ćelijama.
Fig. 4 prikazuje brzinu internalizacije na HL60 ćelijama za dva primera antitela prema pronalasku u poređenju sa lintuzumabom.
Fig. 5 prikazuje ADCC performanse na HL60 ćelijama za dva primera antitela prema pronalasku u poređenju sa lintuzumabom.
Detaljni opis pronalaska
Agensi za vezivanje CD33
[0018] Kada se ovde koristi, izraz "agens za vezivanje" označava protein ili peptid koji se specifično vezuje za ciljni antigen. Agens za vezivanje može biti, na primer, antitelo, derivat takvog antitela, ili drugi agens koji se specifično vezuje za ciljni antigen. Agens za vezivanje takođe može biti protein koji sadrži Fv region ili njegov deo (npr. VHili VLili CDR(s) antitela koji se specifično vezuje za ciljni antigen). U poželjnom primeru izvođenja ovde je agens za vezivanje antitelo.
[0019] Kada se ovde koristi, izraz "agens za vezivanje CD33" se odnosi na agens za vezivanje koji se specifično vezuje za CD33, obično deo ekstracelularnog domena humanog CD33.
[0020] Kada se ovde koristi, izraz "antitelo" se odnosi na (a) imunoglobulinske polipeptide i imunološki aktivne delove imunoglobulinskih polipeptida (tj. polipeptide iz familije imunoglobulina, ili njihove fragmente, koji sadrže mesto vezivanja antigena koje se imunospecifično vezuje za specifični ciljni antigen), ili (b) konzervativno supstituisane derivate takvih imunoglobulinskih polipeptida ili fragmente koji se imunospecifično vezuju za ciljni antigen. Antitela su generalno opisana, na primer, u Harlow i Lane, Antibodies: A Laboratory Manual (Cold Spring Harbor Laboratory Press, 1988). Izraz "antitelo" se odnosi na intaktna monoklonska antitela, poliklonska antitela, monospecifična antitela, multispecifična antitela (npr. bispecifična antitela), i fragmente antitela koji ispoljavaju željenu biološku aktivnost (npr. vezivanje za antigen). Antitelo može biti bilo kog tipa ili klase (npr. IgG, IgE, IgM, IgD, i IgA) ili potklase (npr. IgG1, lgG2, IgG3, IgG4, IgA1 i IgA2), a prvenstveno je IgG klase, još poželjnije je IgG1.
[0021] "Intaktno" antitelo je ono koje sadrži varijabilni region za vezivanje antigena, kao i konstantni domen lakog lanca i konstantne domene teškog lanca, ako je to odgovarajuće za tu klasu antitela. Konstantni domeni mogu biti konstantni domeni sa prirodnom sekvencom (npr. konstantni domeni sa humanom prirodnom sekvencom) ili varijante njihovih aminokiselinskih sekvenci.
[0022] "Fragment antitela" obuhvata deo antitela, uključujući region za vezivanje antigena ili varijabilni region ili njihov deo. Primeri fragmenata antitela obuhvataju Fab, Fab’, F(ab')2, i Fv fragmente, VHi VLfragmente za vezivanje antigena, dijatela, trijatela, tetratela, jednolančano antitelo, scFv, scFv-Fc, a SMTP, i multispecifična antitela koja su formirana od fragmenta, odnosno fragmenata antitela.
[0023] “Varijabilni region teškog lanca” ili “VH” označava deo teškog lanca koji sadrži CDR1, CDR2 i CDR3 i okolne okvirne regione.
[0024] “Varijabilni region lakog lanca” ili “VL” označava deo lakog lanca koji sadrži CDR4, CDR5 i CDR6 i okolne okvirne regione.
[0025] “CDR” označava hipervarijabilne regione teških i lakih lanaca, koji određuju komplementarnost / specifičnost vezivanja antitela ili fragmenta antitela. Redosled CDRs u predmetnoj prijavi je isključivo numerički.
[0026] “Epitop” ovde označava deo antigena, koji prepoznaje antitelo ili fragment antitela. Ovaj izraz se naročito odnosi na delove CD33, koje može prepoznati antitelo.
[0027] Kada se ovde koristi, “mAbs” se odnosi na monoklonska antitela.
[0028] Antitelo može imati jednu ili više "efektorskih funkcija" koje se odnose na one biološke aktivnosti koje se mogu pripisati Fc regionu (prirodnoj sekvenci Fc regiona ili varijanti aminokiselinske sekvence Fc regiona) antitela. Primeri efektorskih funkcija antitela obuhvataju CIq vezivanje; od komplementa zavisnu citotoksičnost (CDC); vezivanje za Fc receptor; od antitela-zavisnućelijski-posredovanu citotoksičnost (ADCC); fagocitozu; smanjenu regulaciju receptora na ćelijskoj površini (npr. receptor B ćelija; BCR), itd.
[0029] "Jednolančani Fv" ili "scFv" fragmenti antitela sadrže VHi VLdomene antitela, pri čemu su ovi domeni prisutni u samo jednom polipeptidnom lancu. Fv polipeptid obično dalje sadrži polipeptidni linker između VHi VLdomena, što omogućava da scFv formira željenu strukturu za vezivanje antigena. Za pregled scFv, vidi Plückthun u The Pharmacology of Monoclonal Antibodies, tom 113, Rosenburg i Moore, uredn., Springer-Verlag, New York, str.269-315 (1994).
[0030] Agens za vezivanje, kao što je antitelo koje je "usmereno na", "koje se vezuje" ili "koje se specifično vezuje" za antigen od interesa (tj. ciljni antigen) je onaj koji je sposoban za vezivanje za antigen sa dovoljnim afinitetom, tako da je agens za vezivanje koristan za ciljanje na ćelije koje izražavaju antigen. Obično se agens za vezivanje vezuje sa afinitetom od najmanje oko 1x10<7>M<-1>, i vezuje se za unapred određeni antigen sa afinitetom koji je najmanje dvostruko veći od njegovog afiniteta za vezivanje za nespecifični antigen (npr. BSA, kazein) koji je različit od unapred određenog antigena ili blisko srodni antigen.
[0031] Kada se ovde koristi, "derivat antitela" se odnosi na antitelo, koje je gore definisano, a koje je modifikovano kovalentnim vezivanjem heterologog molekula kao što je, npr. vezivanjem heterologog polipeptida, ili glikozilacijom, deglikozilacijom, acetilacijom ili fosforilacijom ili nekom drugom modifikacijom koja normalno nije povezana sa antitelom. U nekim primerima izvođenja, heterologi molekul nije terapeutski agens. U nekim primerima izvođenja, sam heterologi molekul ne ispoljava citostatički ili citotoksični efekat.
[0032] Sledeća sveobuhvatna referenca za sve izraze i procedure koje se ovde koriste je Sambrook at al., Molecular Cloning, Cold Spring Harbor Laboratory Press; 3. izdanje (15. januar 2001).
[0033] Agensi za vezivanje CD33 specifično se vezuju za receptor, CD33, koji je povezan sa datom ciljnom ćelijskom populacijom. CD33 je član sijaloadhezione familije koja je izražena na ćelijama hematopoetične loze, uključujući mijeloidne prekursore, monocite, makrofage, dendritske ćelije, i mastocite. CD33 se takođe izražava na tumorskim ćelijama povezanim sa mijeloproliferativnim ili mastocitnim proliferativnim bolestima, uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju i mijeloplastične sindrome, kao i na leukemičnim matičnim ćelijama. Antitela koja ciljaju na CD33 i njihove primene su generalno opisane (vidi, npr. Pierelli et al., 1993, Br. J. Haematol.
84:24-30; Matutes et al., 1985, Hemaiol. Oncol.3: 179- 186; Taussig et al., 2005, Blood 106:4086- 4092; Florian et al., 2006, Leuk. & Lymph.47:207-222).
[0034] U nekim primerima izvođenja, agens za vezivanje CD33 je antitelo (npr. monoklonsko antitelo). Korisna monoklonska antitela mogu biti homogene populacije antitela za CD33 (npr. ekstracelularni domen humanog CD33). Monoklonsko antitelo (mAb) se može dobiti korišćenjem bilo koje tehnike koja je poznata u odgovarajućoj oblasti. Ove obuhvataju, ali nisu ograničene na tehniku hibridoma koju su originalno opisali Köhler i Milstein (1975, Nature 256:495- 497), tehniku hibridoma humanih B ćelija (Kozbor et al., 1983, Immunology Today 4:72), i tehniku EBV-hibridoma technique (Cole et al., 1985, Monoclonal Antibodies and Cancer Therapy, Alan R.
Liss, Inc., str.77-96). Takva antitela mogu biti bilo koja klasa imunoglobulina, uključujući IgG, IgM, IgE, IgA i IgD, i bilo koja njihova potklasa. Hibridomi koji proizvode monoklonsko antitelo se mogu kultivisati in vitro ili in vivo.
[0035] Korisna monoklonska antitela obuhvataju, ali nisu ograničena na humana monoklonska antitela, humanizovana monoklonska antitela, himerična monoklonska antitela i funkcionalno aktivne fragmente antitela bilo kojih od navedenih.
[0036] Korisna CD33 antitela obuhvataju antitela koja mogu ostvariti terapeutski efekat različitim mehanizmima koji su poznati u odgovarajućoj oblasti, kao što su od antitela-zavisna ćelijski-posredovana citotoksičnost (ADCC), od antitela-zavisna ćelijski-posredovana fagocitoza (ADCP) i/ili od komplementa zavisna citotoksičnost (CDC). Na primer, antitelo može posredovati ADCC interakcijom sa imunim efektorskim ćelijama, kao što su NK ćelije, monociti i makrofagi.
[0037] Rekombinantna antitela, kao što su himerična i humanizovana monoklonska antitela, sadrže i humane, i nehumane delove, koji se mogu napraviti korišćenjem standardnih rekombinantnih DNK tehnika. (vidi, npr. Cabilly et al., US patent br. 4,816,567; i Boss et al., US patent br.4,816,397; od kojih su oba ovde u celini uključena kao reference). “Humanizovana antitela” su molekuli antitela od nehumanih vrsta koje imaju jedan ili više regiona koji određuju komplementarnost (CDRs) od nehumanih vrsta i okvirni region od humanog imunoglobulinskog molekula. (vidi, npr. Queen, US patent br.5,585,089, koji je ovde uključen kao referenca u celini). Takva himerična i humanizovana monoklonska antitela se mogu proizvesti rekombinantnim DNK tehnikama koje su poznate u odgovarajućoj oblasti, na primer, korišćenjem metoda koje su opisane u objavljenoj međunarodnoj prijavi br. WO 87/02671; objavljenoj evropskoj prijavi patenta br.0184187; objavljenoj evropskoj prijavi patenta br.0171496; objavljenoj evropskoj prijavi patenta br.
0173494; objavljenoj međunarodnoj prijavi br. WO 86/01533; US patentu br.
4,816,567; objavljenoj evropskoj prijavi patenta br.012023; Berter et al., 1988, Science 240: 1041-1043; Liu et al., 1987, Proc. Natl. Acad Set. USA 84:3439-3443; Liu et al., 1987, J. Immunol.139:3521-3526; Sun el al., 1987, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 84:214-218; Nishimura et al., 1987, Cancer. Res.47:999-1005; Wood et al. 1985, Nature 314:446-449; Shaw et al, 1988, J. Natl. Cancer Inst.80: 1553-1559; Morrison, 1985, Science 229: 1202-1207; Oi et al., 1986, BioTechniques 4:214; US patent br.5,225,539; Jones et al., 1986, Nature 321:552-525; Verhoeyan et al., 1988, Science 239:1534; i Beidler et al., 1988, J. Immunol.141:4053-4060: Humana monoklonska antitela se mogu napraviti bilo kojom od brojnih tehnika koje su poznate u odgovarajućoj oblasti (vidi, npr. Teng el al., 1983, Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 80: 7308-7312; Kozbor et al, 1983, Immunology Today 4:72-79; Olsson at al., 1982, Meth. Enzymol.92:3-16; i US patentima br.5,939,598 i 5,770,429).
[0038] Potpuno humana antitela se mogu proizvesti uz korišćenje transgenskih miševa koji ne mogu da izraze endogene gene imunoglobulinskih teških i lakih lanaca, ali koji mogu da izraze gene humanih teških i lakih lanaca. Transgenski miševi su imunizovani na normalan način sa izabranim antigenom, npr. sa celim ili delom CD33 polipeptida. Monoklonska antitela koja su usmerena protiv antigena se mogu dobiti uz korišćenje uobičajene tehnilogije hibridoma. Humani imunoglobulinski transgeni koje nose transgenski miševi se preraspoređuju tokom diferencijacije B ćelija, a zatim se podvrgavaju promeni klase i somatskoj mutaciji. Shodno tome, korišćenjem takve tehnike je moguće proizvesti terapeutski korisna IgG, IgA, IgM i IgE antitela. Za pregled ove tehnologije za proizvodnju humanih antitela, vidi, npr. Lonberg i Huszar, 1995, Int. Rev. Immunol.13:65-93. Za detaljnu diskusiju ove tehnologije za proizvodnju humanih antitela i humanih monoklonskih antitela i protokole za proizvodnju takvih antitela, vidi, npr. US patente br.5,625,126;
5,633,425; 5,569,825; 5,661,016; i 5,545,806. Druga humana antitela se mogu dobiti komercijalno, na primer, od firme Medarex (Princeton, NJ), koja ih dobija imunizacijom miševa.
[0039] Potpuno humana antitela koja prepoznaju izabrani epitop takođe se mogu generisati korišćenjem tehnike koja se naziva "vođena selekcija". U ovom pristupu se izabrano nehumano monoklonsko antitelo, npr. mišije antitelo, koristi za vođenje selekcije potpuno humanog antitela koje prepoznaje isti epitop. (vidi, npr. Jespers el al, 1994, Biotechnology 12:899-903). Humana antitela se takođe mogu proizvesti uz korišćenje različitih tehnika koje su poznate u odgovarajućoj oblasti, uključujući biblioteke za prikazivanje faga (vidi, npr. Hoogenboom i Winter, 1991, J. MoI. Biol 227:381; Marks et al, 1991, J MoI Biol 222:581; Quan i Carter, 2002, The rise of monoclonal antibodies as therapeutics, u Anti-IgE and Allergic Disease, Jardieu i Fick Jr., uredn., Marcel Dekker, New York, NY, poglavlje 20, str.427-469).
[0040] Korisni fragmenti antitela obuhvataju, ali nisu ograničeni na F(ab’)2fragmente, Fab’ fragmente, Fab fragmente, Fvs, jednolančana antitela (SCAs) (npr. kao što je opisano u US patentu br.4,946,778: Bird, 1988, Science 242:423-42; Huston et al., 1988, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85:5879-5883; i Ward et al, 1989,
1
Nature 334: 544-54), scFv, scFv-Fc, FvdsFv, minitela, dijatela, trijatela, tetratela, SMIPs (vidi, npr. objavljena US prijava patenta br. 2005-0238646) i bilo koji drugi molekul koji sadrži jedan ili više CDRs i koji imaju istu specifičnost kao antitelo.
[0041] U drugim primerima izvođenja, antitelo je fuzioni protein antitela, ili njegov funkcionalno aktivan fragment, koji je povezan sa drugim proteinom. Na primer, antitelo ili fragment antitela može biti fuzionisan preko kovalentne veze (npr. peptidne veze), bilo na N-terminusu, ili na C-terminusu, na aminokiselinskoj sekvenci drugog proteina (ili njegovom delu, a obično delu proteina od 10, 20 ili 50 aminokiselina) koji nije antitelo ili fragment antitela. U nekim primerima izvođenja, antitelo ili njegov fragment mogu biti kovalentno vezani za drugi protein na C-terminusu varijabilnog domena ili konstantnog domena.
[0042] Antitela mogu biti modifikovana, npr. kovalentnim vezivanjem bilo kog tipa molekula sve dok takvo kovalentno vezivanje dozvoljava da antitelo zadrži svoju antigen-vezujuću imunospecifičnost. Na primer, derivat antitela može biti onaj koji je dalje modifikovan, npr. glikozilacijom, de-glikozilacijom, acetilacijom, pegilovanjem, fosforilacijom, amidacijom, derealizacijom poznatih zaštitnih/blokirajućih grupa, proteolitičkim cepanjem, vezivanjem za drugi protein, itd. Bilo koja od brojnih hemijskih modifikacija se može izvesti poznatim tehnikama, uključujući, ali bez ograničavanja na specifično hemijsko cepanje, acetilaciju, formilaciju, metaboličku sintezu u prisustvu tunikamicina, ili slično. Dodatno tome, derivat može sadržati jednu ili više neprirodnih aminokiselina.
[0043] U specifičnim primerima izvođenja može biti poželjno da se poboljša afinitet vezivanja i/ili druga biološka svojstva antitela. (vidi, npr. US objavljene prijave patenta br.2006-0003412 i 2006-0008882). Varijante aminokiselinske sekvence antitela se dobijaju uvođenjem odgovarajućih promena nukleotida u nukleinsku kiselinu antitela, ili peptidnom sintezom. Takve modifikacije obuhvataju, na primer, delecije, i/ili insercije i/ili supstitucije ostataka u okviru aminokiselinskih sekvenci antitela. Bilo koja kombinacija delecija, insercija, i/ili supstitucija se pravi da bi se došlo do finalnog konstrukta, uz uslov da taj finalni konstrukt poseduje željene karakteristike. Promene aminokiselina takođe mogu izmeniti post-translacione procese antitela, kao što su promena broja ili pozicija mesta glikozilacije.
[0044] Koristan metod za identifikaciju izvesnih ostataka ili regiona antitela koji su na podesnim lokacijama za mutagenezu se naziva "alaninska skenirajuća mutageneza" koju su opisali Cunningham i Wells (1989, Science 244: 1081-1085). Ovde se identifikuju ostatak ili grupa ciljnih ostataka (npr. naelektrisani ostaci, kao što su arg, asp, his, lys, i glu) i zamenjuju se sa neutralnom ili negativno naelektrisanom aminokiselinom (obično alaninom ili polialaninom) da bi uticali na interakciju aminokiselina sa antigenom. One aminokiselinske lokacije, koje ispoljavaju funkcionalnu osetljivost na supstitucije, se rafinišu uvođenjem sledećih ili drugih varijanti na mesta supstitucije ili za njih. Shodno tome, dok je mesto za uvođenje varijacije na aminokiselinskoj sekvenci unapred određeno, priroda mutacije kao takva ne mora da bude unapred određena. Na primer, da bi se analizirale performanse mutacije na datom mestu, izvodi se alaninska skenirajuća ili slučajna mutageneza na ciljnom kodonu ili regionu i izražene varijante antitela se testiraju u pogledu željene aktivnosti.
[0045] Insercije aminokiselinskih sekvenci mogu obuhvatati amino- i/ili karboksilnoterminalne fuzije koje se nalaze u opsegu dužina od jednog ostatka do polipeptida koji sadrže stotinu ili više ostataka, kao i intrasekventne insercije jednog ili više aminokiselinskih ostataka. Primeri terminalnih insercija obuhvataju antitelo sa N-terminalnim metionil ostatkom ili antitelo fuzionisano sa citotoksičnim polipeptidom.
[0046] Sledeći tip antitela je varijanta antitela sa aminokiselinskom supstitucijom. Takve varijante imaju najmanje jedan aminokiselinski ostatak u molekulu antitela koji je zamenjen sa drugačijim ostatkom. Mesta od najvećeg interesa za supstitucionu mutagenezu obuhvataju hipervarijabilne regione, ali takođe dolaze u obzir izmene okvirnih regiona.
[0047] Suštinske modifikacije bioloških svojstava antitela se mogu ostvariti selekcijom supstitucija koje se znatno razlikuju po svom efektu na održavanje (a) strukture polipeptidnog skeleta u oblasti supstitucije, na primer, u obliku planarne ili zavojne konformacije, (b) naelektrisanja ili hidrofobnosti molekula na ciljnom mestu, ili (c) najvećeg dela bočnog lanca. Ostaci koji se prirodno pojavljuju su podeljeni na grupe na osnovu zajedničkih svojstava bočnog lanca:
(1) hidrofobni: norleucin, met, ala, val, leu, ile;
(2) neutralni hidrofilni: cys, ser, thr;
(3) kiseli: asp, glu;
(4) bazni: asn, gin, his, lys, arg;
(5) ostaci koji utiču na orijentaciju lanca: gly, pro; i
(6) aromatični: trp, tyr, phe.
[0048] Nekonzervativne supstitucije će iziskivati zamenu člana iz jedne od ovih klasa sa onim iz druge klase.
[0049] Poželjno je modifikovati antitelo u pogledu efektorske funkcije, npr. tako da se pojača od antitela-zavisna ćelijski-posredovana citotoksičnost (ADCC), od antitelazavisna ćelijski-posredovana fagocitoza (ADCP) i/ili od komplementa zavisna citotoksičnost (CDC) antitela. Naročito, ADCC aktivnost može biti pojačana uvođenjem aminokiselinske mutacije u konstantni region antitela (Lazar et al., PNAS 103, 11, 4005–4010, 2006). Ovo se može ostvariti uvođenjem jedne ili više aminokiselinskih supstitucija u Fc region antitela, vidi, npr. objavljenu US prijavu patenta br.2006-0160996. Alternativno ili dodatno tome, cisteinski ostatak, odnosno ostaci se mogu uvesti u Fc region, čime se omogu ćava formiranje disulfidne veze koja povezuje lance u ovom regionu. Homodimerično antitelo generisano na taj način može imati poboljšanu sposobnost internalizacije i/ili povećani CDC i ADCC. (vidi, npr. Caron et al., 1992, J Exp. Med 176:1191-1195; i Shopes, 1992, J.
Immunol. 148:2918-2922.) Homodimerična antitela sa povećanom anti-tumorskom aktivnosti se takođe mogu dobiti korišćenjem heterobifunkcionalnih unakrsnih linkera, kao što je opisano u Wolff et al., 1993, Cancer Research 53:2560-2565. Alternativno tome, genetskim inženjeringom se može dobiti antitelo koje ima dualne Fc regione i koje zato može imati povećanu lizu komplementa i ADCC svojstva. (vidi, npr. Stevenson et al., 1989, Anti-Cancer Drug Design 3:219-230.)
[0050] U stanju tehnike je bilo sugerisano mnoštvo modifikacija Fc regiona, kako u naučnoj literaturi, tako i u patentnim dokumentima, npr. u EP 0307434,
WO 9304173, WO 9734631, WO 9744362, WO 9805787, WO 9943713,
WO 9951642, WO 9958572, WO 02060919, WO 03074679, WO 2004016750, WO 2004029207, WO 2004063351, WO 2004074455, WO 2004035752,
WO 2004099249, WO 2005077981, WO 2005092925, WO 2006019447,
WO 2006031994, WO 2006047350, WO 2006053301, WO 2006088494 i
WO 2007041635.
1
[0051] U poželjnim primerima izvođenja, antitela prema pronalasku su Fc varijante sa aminokiselinskim supstitucijama na pozicijama 332 i/ili 239 i/ili 236. U poželjnim primerima izvođenja, antitela prema pronalasku imaju mutacije u Fc domenu izabrane iz grupe sledećih:
i) samo jedna supstitucija na poziciji 332, a prvenstveno I332E;
ii) kombinacija supstitucija na pozicijama 239 i 332, a prvenstveno S239D/I332E;
iii) kombinacija supstitucija na pozicijama 236 i 332, a prvenstveno G236A/ I332E;
iv) kombinacija supstitucija na pozicijama 236, 239 i, 332, a prvenstveno G236A /S239D/I332E.
[0052] U ovom kontekstu je posebno poželjno da se uvedu mutacije u Fcdomen na jednoj ili više pozicija izabranih između aminokiselina na pozicijama 332 i/ili 239 i/ili 236 prema Kabatovom EU numeracionom indeksu. Posebno su poželjne supstitucije na pozicijama 239 i 332, a naročito S239D/I332E.
[0053] Fc varijante u antitelima prema predmetnom pronalasku su definisane u skladu sa aminokiselinskim modifikacijama koje ih sačinjavaju. Tako, na primer, I332E je Fc varijanta sa supstitucijom I332E u odnosu na roditeljski Fc polipeptid. Slično tome, S239D/I332E definiše Fc varijantu sa supstitucijama S239D i I332E i S239D/I332E/G236A definiše Fc varijantu sa supstitucijama S239D, I332E, i G236A u odnosu na roditeljski Fc polipeptid.
[0054] Da bi se povećao serumski poluživot antitela, u antitelo se može inkorporirati spasonosni epitop za vezivanje receptora (a naročito u fragment antitela) kao što je, na primer, opisano u US patentu br.5,739,277. Kada se ovde koristi, izraz "spasonosni epitop za vezivanje receptora" se odnosi na epitop Fc regiona IgG molekula (npr. IgG1, IgG2, IgG3, ili IgG4) koji je odgovoran za povećanje in vivo serumskog poluživota IgG molekula.
[0055] Antitela mogu biti glikozilovana na sačuvanim, odn. konzerviranim pozicijama u svojim konstantnim regionima (vidi, npr. Jefferis i Lund, 1997, Chem. Immunol. 65:11 1-128; Wright i Morrison, 1997, TibTECH 15:26-32). Oligosaharidni bočni lanci imunoglobulina mogu uticati na funkciju proteina (vidi, npr. Boyd et al., 1996, MoI. Immunol. 32: 1311 -1318; Wittwe i Howard, 1990, Biochem.29: 4175-4180), a intramolekulska interakcija između delova glikoproteina koja može uticati na konformaciju i predstavljati trodimenzionalnu površinu glikoproteina (vidi, npr. Jefferis i Lund, supra; Wyss i Wagner, 1996, Current Opin. Biotech.7:409-416).
Oligosaharidi takođe mogu služiti kao dati ciljni glikoprotein za izvesne molekule na osnovu specifičnih struktura za prepoznavanje. Na primer, bilo je navedeno da se u galaktozilovanom IgG, oligosaharidni radikal “izbacuje” iz među-CH2 prostora i terminalni N-acetilglukozaminski ostaci postaju raspoloživi za vezivanje proteina koji vezuje manozu (vidi, npr. Malhotra et al.1995, Nature Med.1 :237-243).
Odstranjivanje oligosaharida iz CAMPATH-1H (rekombinantno humanizovano mišije monoklonsko IgG1 antitelo koje prepoznaje CDw52 antigen humanih limfocita) sa glikopeptidazom izvedeno u jajnim ćelijama kineskog hrčka (engl. Chinese Hamster Ovary, skr. CHO) rezultovalo je kompletnom redukcijom komplementom posredovane lize (CMCL ili CDC) (Boyd et al., 1996, MoI. Immunol.32:131, 1-1318), dok selektivno odstranjivanje sijalinskokiselinskih ostataka uz korišćenje neuraminidaze nije rezultovalo gubitkom CMCL. Takođe je bilo navedeno da je glikozilacija antitela uticala na ADCC. Naročito je bilo navedeno da CHO ćelije sa ekspresijom regulisanom pomoću tetraciklina ȕ(1.4)-N- acetilglukozaminiltransferaze III (GnTIII), glikoziltransferazom katalizovanog formiranja bisektujućeg GIcNAc, imaju poboljšanu ADCC aktivnost (vidi, npr. Umana et al., 1999, Nature Biotech.17: 176-180).
[0056] Glikozilacija antitela je obično N-vezana ili O-vezana. N-vezana se odnosi na vezivanje ugljenohidratnog radikala za bočni lanac na asparaginskom ostatku.
Tripeptidne sekvence asparagin-X-serin i asparagin-X-treonin, gde je X bilo koja aminokiselina izuzev prolina, su sekvence za prepoznavanje za enzimsko vezivanje ugljenohidratnog radikala za asparaginski bočni lanac. Shodno tome, prisustvo bilo koje od ovih tripeptidnih sekvenci u polipeptidu stvara potencijalno mesto glikozilacije. O-vezana glikozilacija se odnosi na vezivanje jednog od šećera N-acetilgalaktozamina, galaktoze, ili ksiloze za hidroksiamino kiselinu, a najčešće serin ili treonin, mada se takođe mogu koristiti 5- hidroksiprolin ili 5-hidroksilizin.
[0057] Varijante glikozilacije na antitelima su varijante u kojima se menja šema glikozilacije antitela. Pod promenom se podrazumeva delecija jednog ili više ugljenohidratnih radikala koji se nalaze na antitelu, adicija jednog ili više ugljenohidratnih radikala na antitelo, promena kompozicije glikozilacije (tj. šeme glikozilacije), opsega glikozilacije, ili slično.
1
[0058] Adicija mesta glikozilacije na antitelu se obično izvodi promenom aminokiselinske sekvence, tako da ona sadrži jednu ili više gore opisanih tripeptidnih sekvenci (za N-vezana mesta glikozilacije). Promena se takođe može napraviti adicijom ili supstitucijom, jednog ili više serinskih ili treoninskih ostataka sekvenci originalnog antitela (za O-vezana mesta glikozilacija). Slično tome, odstranjivanje mesta glikozilacije se može ostvariti promenom aminokiselina u okviru prirodnih mesta glikozilacije na antitelu.
[0059] Aminokiselinska sekvenca je obično izmenjena promenom osnovne sekvence nukleinske kiseline. Ove metode obuhvataju, ali nisu ograničene na izolaciju iz prirodnog izvora (u slučaju varijanti aminokiselinskih sekvenci koje se pojavljuju u prirodi) ili dobijanje putem oligonukleotidno-posredovane (ili mesno usmerene) mutageneze, PCR mutageneze, ili kasetne mutageneze ranije pripremljene varijantne ili nevarijantne verzije antitela.
[0060] Glikozilacija (uključujući šemu glikozilacije) antitela može takođe biti izmenjena bez promene aminokiselinske sekvence ili osnovne nukleotidne sekvence. Glikozilacija uglavnom zavisi od ćelije domaćina koja je upotrebljena za izražavanje antitela. Pošto je tipćelija koje se upotrebljavaju za izražavanje rekombinantnih glikoproteina, npr. antitela, kao potencijalnih terapeutika retko prirodna ćelija, mogu se očekivati značajne varijacije u šemi glikozilacije antitela. (vidi, npr. Hse et al., 1997, Biol. Chem.272:9062-9070.) Pored izbora ćelija domaćina, faktori koji utiču na glikozilaciju tokom rekombinantne proizvodnje antitela obuhvataju način kultivacije, formulaciju medijuma, gustinu kulture, oksigenaciju, pH, šeme prečišćavanja i slično. Bile su predložene različite metode za promenu šeme glikozilacije ostvarene u specifičnom organizmu domaćinu, uključujući uvođenje ili prekomerno izražavanje izvesnih enzima koji su uključeni u proizvodnju oligosaharida (vidi, npr. US patente br.5,047,335; 5,510,261; i 5,278,299).
Glikozilacija, ili izvesni tipovi glikozilacije se mogu enzimski odstraniti iz glikoproteina, na primer, uz korišćenje endoglikozidaze H (Endo H). Pored toga, rekombinantna ćelija domaćin se može dobiti genetskim inženjeringom, npr. može se učiniti da bude defektna u preradi izvesnih tipova polisaharida. Ove i slične tehnike su dobro poznate u odgovarajućoj oblasti.
[0061] Struktura glikozilacije antitela se može lako analizirati uobičajenim tehnikama analize ugljenih hidrata, uključujući lektinsku hromatografiju, NMR, masenu spektrometriju, HPLC, GPC, monosaharidnu kompozicionu analizu, sekvencijalnu
1
enzimsku digestiju, i HPAEC-PAD, koja koristi anjonsko izmenjivačku hromatografiju sa visokim pH da bi se na osnovu naelektrisanja izdvojili oligosaharidi. Takođe su poznati metodi za oslobađanje oligosaharida za analitičke svrhe, i oni obuhvataju, bez ograničenja, enzimski tretman (obično se izvodi uz korišćenje peptida-N-glikozidaze F/endo-ȕ-galaktozidaze), eliminaciju uz korišćenje jako alkalnog okruženja da bi se uglavnom oslobodile O-vezane strukture, i hemijske metode uz korišćenje anhidrovanog hidrazina da bi se oslobodili i N-, i O-vezani oligosaharidi.
[0062] Antitela takođe mogu imati modifikacije (npr. supstitucije, delecije ili adicije) u aminokiselinskim ostacima koji sadejstvuju sa Fc receptorima. Naročito, antitela mogu imati modifikacije u aminokiselinskim ostacima koji su identifikovani kao oni koji su uključeni u interakciju između anti-Fc domena i FcRn receptora (vidi, npr. međunarodnu objavu br. WO 97/34631).
[0063] Prema svom najširem aspektu predmetni pronalazak se odnosi na agense za vezivanje CD33 koji se vezuju za humani CD33 i koji su definisani time što
a) imaju varijabilni region teškog lanca koji sadrži CDR1, CDR2 i CDR3, i varijabilni region lakog lanca koji sadrži CDR4, CDR5 i CDR6, pri čemu CDR1 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:1-14, CDR2 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:15-28, CDR3 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:29-42, CDR4 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:43-56, CDR5 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:57-70, CDR6 ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:71-84, ili b) prepoznaju epitop u okviru aminokiselinske sekvence FFHPIPYYDKNSPVHGYW (SeqID No: 141) humanog CD33.
[0064] Predmetnim pronalaskom su dalje realizovani agensi za vezivanje CD33, pri čemu je kinetika internalizacije agenasa za vezivanje CD33 takva da najmanje 30% inicijalne količine antitela ostaje na ćelijskoj površini HL60 ćelija u vremenu od 4 sata posle inkubacije.
[0065] Otkriveno je da se agensi za vezivanje CD33 prema predmetnom pronalasku vezuju za različiti epitop od lintuzumaba, vidi ovde primer 4. Oba ova epitopa (SeqID No: 141 i SeqID No: 142) se ne preklapaju. Smatra se da su različiti epitopi na ekstracelularnom domenu CD33, koje prepoznaju agensi za vezivanje CD33 prema
1
predmetnom pronalasku i lintuzumab, razlog za različito ponašanje pri internalizaciji i ADCC performanse agenasa za vezivanje CD33 prema predmetnom pronalasku i lintuzumaba (upor. primere 2 i 3 ovde).
[0066] U poželjnom primeru izvođenja najmanje 40% inicijalne količine agenasa za vezivanje CD33 ostaje na ćelijskoj površini u vremenu od 4 sata posle inkubacije.
[0067] U poželjnom primeru izvođenja varijabilni region teškog lanca sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:85-98 i varijabilni region lakog lanca sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:99-112.
[0068] U poželjnom primeru izvođenja agens za vezivanje CD33 ima teški lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:113-126 i laki lanac koji ima aminokiselinsku sekvencu koja je izabrana između SeqID No:127-140.
[0069] U poželjnom primeru izvođenja agens za vezivanje CD33 ima afinitet i za humani CD33, i za makaki majmunski CD33 sa KDjednakom ili manjom od 10 nM.
[0070] U poželjnom primeru izvođenja agens za vezivanje CD33 je humanizovan.
[0071] U poželjnom primeru izvođenja agens za vezivanje CD33 je potpuno humani.
[0072] U poželjnom primeru izvođenja agens za vezivanje CD33 dalje sadrži efektorsku funkciju.
[0073] U poželjnom primeru izvođenja efektorska funkcija je posredovana sa Fcdomenom.
[0074] U poželjnom primeru izvođenja agens za vezivanje CD33 sadrži jednu ili više mutacija u Fcdomenu koje modulišu funkciju Fcdomena.
[0075] U poželjnom primeru izvođenja modulacija funkcije Fcdomena je povećanje ADCC za najmanje 10%, a prvenstveno za 50% ili 100%.
[0076] Posebno poželjni agensi za vezivanje CD33 prema predmetnom pronalasku su navedeni u tabeli 1:
1
� Lečenje kancera
[0077] U nekoliko publikacija je opisan CD33 kao ćelijski površinski marker na primarnim AML i CML ćelijama koji je izražen na malignim ćelijama od 70% do 100% pacijenata (Scheinberg et al., 1989; Hauswirt et al., 2007; Plesa et al., 2007; Webber et al., 2008). CD33 je izražen na malignim mijeloidnim blast ćelijama, koje predstavljaju većinu malignih ćelija u perifernoj krvi i koštanoj srži pacijenata sa leukemijom, i na leukemičnim matičnim ćelijama, dok je relativno mali broj manje diferenciranih ćelija u koštanoj srži koje su karakterisane svojim kapacitetom za samostalno obnavljanje i održavanje leukemične klonske hijerarhije. Klinička ostvarljivost ciljanja CD33 uz korišćenje antitela je bila demonstrirana pomoću Mylotarg-a<®>(gemtuzumab ozogamizin), konjugata antitelo-kaliheamicin, koje je odobreno za lečenje relapsiranih AML pacijenata koji nisu podesni za druge opcije lečenja. Alternativni pristup usmeren prema CD33 je razvoj lintuzumaba (SGN-33, HuM195), humanizovanog IgG1 monoklonskog antitela koje je pokazalo rane znake efikasnosti u fazi I kliničkih ispitivanja (Raza et al., 2009). Posmatrano zajedno, postoji obilje podataka, i pretkliničkih, i kliničkih koji naglašavaju relevantnost i ostvarljivost ciljanja na CD33 radi lečenja AML i drugih CD33-pozitivnih maligniteta.
[0078] Akutna mijeloidna leukemija (AML) je malignitet mijeloidne loze belih krvnih ćelija. Ova hematološka neoplazija je bolest krvi i koštane srži koja je, ako se ostavi nelečenom, obično fatalna posle nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Procenjena je prevalencija od 30000 slučajeva AML u USA i 47000 u Evropskoj uniji (10-godišnji podaci o prevalenciji potvrđeni su od strane autora Mattson-Jack, 2010). AML je najčešći oblik adultne akutne leukemije (oko 90%), koja čini oko 33% novih slučajeva leukemije. Prosečna starost pacijenata kojima je dijagnostikovana AML je 67 godina. AML je odgovorna za oko 1.2% smrti od kancera u Sjedinjenim Državama.
[0079] AML izaziva nespecifične simptome kao što su gubitak težine, zamor, groznica i noćno znojenje. AML se dijagnostikuje krvnim testovima, ispitivanjem koštane srži i laboratorijskim testovima da bi se odredio AML podtip i da bi se donele odluke o lečenju.
[0080] Terapija za AML jako zavisi od starosti i statusa performansi pacijenta.
Pacijenti koji mogu da tolerišu intenzivnu indukciju (i sledstvenu konsolidaciju i održavanje) hemoterapije će biti intenzivno lečeni sa kombinacijom citotoksičnih lekova. Ovi pacijenti imaju verovatnoću ostvarivanja kompletne reakcije od približno
2
75%. U ovoj populaciji pacijenata terapeutski cilj je izlečenje. Međutim, relaps AML se pojavljuje kod otprilike polovine pacijenata u roku od godinu dana posle ostvarivanja kompletne reakcije. Dugoročne stope izlečenja se nalaze u opsegu od 30%.
[0081] Međutim, veća starost u trenutku dijagnoze ili postojanje ko-morbiditeta ne dozvoljavaju administraciju intenzivne indukcione terapije, što dovodi to palijativnog lečenja kao cilja. Zbog toga se stope remisije značajno smanjuju kod starijih pacijenata sa AML. Prosečno preživljavanje kod starijih pacijenata sa AML je manje od 6 meseci.
[0082] Prema jednom aspektu, agensi za vezivanje CD33 su korisni za lečenje kancera, kao što je odlaganje progresije kancera i/ili smanjenje kaheksije povezane sa kancerom, ili prevencija ili odlaganje vraćanja hematološkog maligniteta (npr. leukemije), kod sisara, a prvenstveno humanog pacijenta. Agens za vezivanje CD33 se može davati sam ili se može ko-administrirati sa drugim terapeutskim agensom. U nekim primerima izvođenja, agens za vezivanje CD33 se ko-administrira sa standardnom terapijom hemoterapeuticima. Agens za vezivanje CD33 se može davati u nekonjugovanom obliku (tj. nekonjugovan sa citotoksinom) ili kao konjugat.
[0083] U ovom delu opisa, "pacijent" je čovek ili drugi sisar koji se podvrgava lečenju kancera ili mu je on dijagnostikovan.
[0084] U nekim primerima izvođenja, agensi za vezivanje CD33 su korisni za odlaganje progresije kancera i/ili smanjenje kaheksije povezane sa kancerom kod pacijenta davanjem pacijentu kome je to potrebno efektivne doze agensa za vezivanje CD33. Bez vezivanja za bilo koji specifični mehanizam, agens za vezivanje CD33 se vezuje za efektorske ili aksesorne ćelije mijeloidnih ili monocitnih loza (npr. monocite, makrofage, dendritske ćelije, i neutrofile), čime inhibira ili smanjuje proizvodnju različitih citokina, hemokina i faktore rasta iz efektorskih ili aksesornih ćelija i/ili tumorskih ćelija. Ovi citokini, hemokini i faktori rasta, koji mogu stimulisati rast i proliferaciju tumorskih ćelija i/ili doprinose kancerskoj kaheksiji, obuhvataju, ali nisu ograničeni na interleukin-1ȕ (IL-1ȕ), faktor nekroze tumora -Į (TNF-Į), interleukin-6 (IL-6), interleukin-8 (IL-8), interferon-Ȗ (IFN-Ȗ), vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF), inhibitorni faktor leukemije (LlF), monocitni hemoatraktant protein-1 (MCP-1), RANTES, interleukin-10 (IL-10), interleukin-12 (IL-12), matriks metaloproteinazu 2 (MMP2), IP-10 i/ili zapaljenski protein makrofaga 1Į (MIP1Į). Agensi za vezivanje CD33 takođe mogu redukovati migraciju makrofaga na mesto tumorskih ćelija.
[0085] U nekim primerima izvođenja, administracija efektivne doze agensa za vezivanje CD33 pacijentu smanjuje nivoe najmanje jednog citokina, hemokina ili faktora rasta, koji citokin, hemokin ili faktor rasta može stimulisati rast i proliferaciju tumorskih ćelija, stimulisati migraciju nemalignih efektorskih ćelija, kao što su sa tumorom povezani makrofagi (TAMS), u blizinu mesta tumora i/ili doprineti kancerskoj kaheksiji. U specifičnim primerima izvođenja, citokin, hemokin ili faktor rasta je, na primer, interleukin-1ȕ (IL-1ȕ), faktor nekroze tumora -Į (TNF-Į), interleukin-6 (IL-6), interleukin-8 (IL-8), interferon-Ȗ (IFN-Ȗ), vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF), inhibitorni faktor leukemije (LIF), monocitni hemoatraktantni protein-1 (MCP-1), RANTES, interleukin-10 (IL-10), interleukin-12 (IL-12), matriks metaloproteinaze 2 (MMP2), IP-10 i/ili zapaljenski protein makrofaga 1Į (MIP1Į).
[0086] U sledećem primeru izvođenja je realizovan metod za odlaganje progresije kancera davanjem pacijentu efektivnog režima agensa za vezivanje CD33 koji se može specifično vezivati za CD33. Kao rezultat administracije agensa za vezivanje CD33, odlaže se progresija kancera, kao što je smanjenje rasta ili proliferacije tumorskih ćelija, smanjenje metastaza, smanjenje nivoa najmanje jednog citokina, hemokina ili faktora rasta, smanjenje nemalignih efektorskih ćelija u blizini tumorskih ćelija, ili slično.
[0087] U sledećem primeru izvođenja je realizovan metod za smanjenje tumorskog opterećenja kod pacijenta davanjem pacijentu efektivnog režima agensa za vezivanje CD33 koji se može specifično vezivati za CD33. Kao rezultat administracije agensa za vezivanje CD33, tumorsko opterećenje kod pacijenta se zaustavlja ili smanjuje, kao što su smanjenje veličine ili mase tumora, smanjenje nivoa najmanje jednog citokina, hemokina ili faktora rasta, smanjenje nemalignih efektorskih ćelija u blizini tumorskih ćelija, inhibicija migracije makrofaga u blizini tumorskih ćelija, smanjenje broja nemalignih efektorskih ćelija (npr. TAMS ili makrofaga) u tumoru, ili slično.
[0088] U sledećem primeru izvođenja je realizovan metod za smanjenje tumorskog opterećenja ili odlaganje progresije kancera kod pacijenta davanjem pacijentu efektivnog režima agensa za vezivanje CD33 koji se može specifično vezivati za CD33. Kao rezultat administracije agensa za vezivanje CD33, tumorsko opterećenje kod pacijenta se zaustavlja ili smanjuje, kao što je regrutacijom imunih efektorskih ćelija, kao što su NK ćelije ili makrofagi ili monociti, koje mogu uništiti tumorske ćelije imuno posredovanim mehanizmima.
[0089] Od antitela-zavisna ćelijski-posredovana citotoksičnost (ADCC) je mehanizam posredovan imunim efektorskim ćelijama koji može doprineti antitumorskoj aktivnosti monoklonskih antitela (Weiner GJ. Monoclonal antibody mechanisms of action in cancer. Immunol Res.2007,39(1-3):271-8). Relevantnost ADCC za anti-tumorsku efikasnost je demontrirana u pretkliničkim modelima, npr. u mišijim tumorskim modelima (npr. Clynes RA, Towers TL, Presta LG, Ravetch JV. Inhibitory Fc receptors modulate in vivo cytotoxicity against tumor targets. Nat Med.
2000 Apr; 6(4):443-6). Podaci iz kliničkih testiranja podržavaju relevantnost ADCC za kliničku efikasnost terapeutskih antitela (npr. Weng WK, Levy R Two immunoglobulin G fragment C receptor polymorphisms independently predict response to rituximab in patients with follicular lymfoma. J Clin Oncol.2003 Nov 1; 21(21):3940-7. Epub 2003 Sep 15). Interakcije monoklonskih antitela sa Fc receptorima na imunim ćelijama doprinose ADCC. Fc antitela se mogu modifikovati da bi se ispoljio povećani afinitet za Fc receptore (npr. Presta LG Engineering of therapeutic antibodies to minimize imunogenicity and optimize function. Adv Drug Deliv Rev.2006 Aug 7;58(5-6):640-56. Epub 2006 May 23). Takav povećani afinitet Fc receptora rezultuje povećanom ADCC aktivnosti koja može dovesti do povećane antitumorske efikasnosti kod pacijenata.
[0090] U različitim primerima izvođenja opisanim u ovom delu opisa, agens za vezivanje CD33 se može primeniti za lečenje CD33 pozitivnog kancera (tj. kancera koji sadrži kancerske ćelije koje prekomerno izražavaju CD33 na svojoj ćelijskoj površini, ili koje izražavaju CD33 sa nivoima za koje se smatra da su prihvatljivi za terapiju sa CD33 antitelima). Agens za vezivanje CD33 se takođe može primeniti za lečenje kancera koji ne izražava prekomerno CD33 na nemalignim efektorskim ćelijama u odnosu na normalno tkivo istog tipa. Kancer može biti, na primer, nehematološki malignitet ili hematološki malignitet. U specifičnim primerima, hematološki malignitet može biti CD33-pozitivan i može biti, na primer, akutna limfoidna leukemija, akutna mijeloidna leukemija, hronična mijelomonocitna leukemija, eritrocitna leukemija, akutna megakarioblastična leukemija, histiocitni limfom, mijeloidni sarkom, proliferativni poremećaj mastocita ili mijelodisplastični sindrom (MDS). U nekim primerima izvođenja, hematološki malignitet je CD33-pozitivni malignitet, kao što je akutna mijeloidna leukemija ili mijelodisplastični sindrom (MDS).
2
[0091] U različitim primerima izvođenja koji su opisani u ovom delu opisa, agens za vezivanje CD33 može biti nekonjugovano anti-CD33 antitelo. Na primer, antitelo može biti potpuno humano, humanizovano ili himerično antitelo, kao što je himerično ili humanizovano M 195 antitelo. Antitelo takođe može biti drugo antitelo, kao što je antitelo koje se takmiči sa M 195 antitelom za specifično vezivanje za CD33. Antitelo se takođe može vezivati za isti epitop kao M 195 antitelo ili za različit epitop.
[0092] U drugim primerima izvođenja, agens za vezivanje CD33 može biti vezan (tj. konjugovan) za citotoksin. Citotoksin može biti, na primer, peptidni toksin, kao što su saporin, ricin, hlorotoksin, pseudomonas egzotoksin, pseudomonas endotoksin ili difterija toksin. Citotoksin takođe može biti hemijski (tj. nepeptidno-bazirani) toksin, kao što su kaliheamicin, doksorubicin, kamptotecin, daunorubicin, ili drugi agensi za vezivanje DNK. Citotoksin takođe može biti auristatin, majtansinoid, dolastatin, ili drugi agensi koji blokiraju mikrotubule.
[0093] Agens za vezivanje CD33 koji je anti-CD33 antitelo se može davati pacijentu intravenski ili subkutano u dozi od 0.1 mg/kg ili manje do oko 25 mg/kg, a prvenstveno od 1.0 mg/kg do oko 10 mg/kg. Agens za vezivanje CD33 koji je anti-CD33 fragment antitela ili drugi protein za vezivanje za CD33 se može davati u dozi koja je ekvivalentna sa dozom od 0.1 mg/kg do oko 25 mg/kg.1.0 mg/kg do oko 10 mg/kg intaktnog antitela. Agens za vezivanje CD33 se može davati intravenski ili subkutano pacijentu po rasporedu koji je, na primer, dnevni, nedeljni, dvonedeljni, tronedeljni (tj. svake tri nedelje) ili mesečni, ili u njihovoj kombinaciji, pacijentu.
Agens za vezivanje CD33 se može davati tokom perioda od najmanje jedan mesec, najmanje dva meseca, najmanje tri meseca, najmanje četiri meseca, najmanje pet meseci, najmanje šest meseci, ili više, ako je potrebno. U nekim primerima izvođenja, faza lečenja (supra) agensom za vezivanje CD33 je praćena fazom održavanja, u kojoj se doze agensa za vezivanje CD33 daju manje često nego u fazi lečenja. Na primer, doze za održavanje se mogu davati nedeljno, dvonedeljno, tronedeljno ili mesečno, tokom perioda od 1-6 meseci. Doziranje u fazi održavanja može biti isto kao doziranje u fazi lečenja.
Lečenje hematološkog maligniteta u remisiji
[0094] Prema sledećem aspektu su realizovani metodi za prevenciju ili odlaganje vraćanja hematološkog maligniteta (npr. leukemije) kod pacijenta davanjem pacijentu u remisiji od hematološkog maligniteta efektivne doze agensa za vezivanje CD33, što rezultuje prevencijom ili odlaganjem vraćanja nastalog hematološkog maligniteta. Agens za vezivanje CD33 se specifično vezuje za CD33 na površini hematološkog maligniteta (tj. leukemičnu ćeliju) i/ili za nemaligne efektorske ćelije.
[0095] U ovom opisu, "pacijent" je obično čovek koji se podvrgava lečenju hematološkog maligniteta, ili je dijagnostikovano da ga ima. U nekim primerima izvođenja, hematološki malignitet je CD33-pozitivni hematološki malignitet.
Hematološki maligniteti obuhvataju, ali nisu ograničeni na leukemije (npr. akutnu limfoblastičnu leukemiju (ALL), akutnu mijelogenu leukemiju (AML), hroničnu mijelogenu leukemiju (CML), hroničnu mijelomonocitnu leukemiju, leukemiju dlakavih ćelija). Srodni krvni poremećaji obuhvataju, ali nisu ograničeni na mijelodisplastični sindrom (MDS), mijelofibrozu, mijeloproliferativne bolesti (npr. policitemiju veru (PV, PCV ili PRV), esencijalnu trombocitozu (ET)), i amiloid zbog bolesti lakog lanca.
[0096] Izraz "CD33-pozitivni hematološki malignitet" se odnosi na hematološki malignitet karakterisan ekspresijom CD33 na površini malignih ćelija. CD33-pozitivni hematološki maligniteti obuhvataju, ali nisu ograničeni na akutnu mijeloidnu leukemiju (AML), hroničnu mijeloidnu leukemiju (CML), hroničnu mijelomonocitnu leukemiju, trombocitnu leukemiju, mijelodisplastični sindrom, mijeloproliferativni poremećaj, refraktornu anemiju, preleukemijski sindrom, limfoidnu leukemiju, ili nediferenciranu leukemiju.
[0097] U nekim primerima izvođenja, metodi obuhvataju davanje pacijentu u remisiji od CD33 pozitivnog hematološkog maligniteta efektivnog režima agensa za vezivanje CD33, čime se sprečava ili odlaže vraćanje hematološkog maligniteta. U nekim primerima izvođenja, pacijentu nedostaju detektabilne ćelije hematološkog maligniteta. Kada se ovde koristi, onda se 'nedostatak detektabilnih ćelija" određuje standardnim dijagnostičkim ili prognostičkim metodama. Pacijent u remisiji od AML obično ispoljava rezoluciju abnormalnih kliničkih karakteristika, povratak na normalne vrednosti krvnih ćelija i normalnu hematopoezu u koštanoj srži sa <5% blast ćelija, broj neutrofila >1.000-1,500, broj pločica >100,000, i nestanak leukemičnog klona. Vidi, npr. The Merck Manual, sekc.11, pogl. 138 (17. izd.1997): Estey, 2001, Cancer 92(5): 1059-1073.
[0098] Agens za vezivanje CD33 može biti, na primer, antitelo koje se specifično vezuje za CD33, a hematološki malignitet može biti akutna mijeloidna leukemija (AML), hronična mijeloidna leukemija (CML), hronična mijelomonocitna leukemija,
2
timoidna leukemija, mijelodisplastični sindrom, mijeloproliferativni poremećaj, refraktorna anemija, preleukemični sindrom, limfoidna leukemija, ili nediferencirana leukemija.
[0099] U nekim primerima izvođenja, pacijent u remisiji od hematološkog maligniteta nije podvrgnut transplantaciji koštane srži. U drugim primerima izvođenja, pacijent u remisiji od hematološkog maligniteta je podvrgnut transplantaciji koštane srži.
Transplantacija koštane srži može biti autologa ili alogena transplantacija koštane srži.
[0100] Sledeći tipovi kancera su posebno podesni da budu lečeni sa antitelima prema predmetnom pronalasku:
[0101] Krvlju nošeni kanceri, uključujući, ali bez ograničavanja na sledeće: akutna limfoblastična leukemija "ALL", akutna limfoblastična leukemija B-ćelija, akutna limfoblastična leukemija T-ćelija, akutna mijeloblastična leukemija "AML", akutna promijelocitna leukemija "APL", akutna monoblastična leukemija, akutna eritroleukemična leukemija, akutna megakarioblastična leukemija, akutna mijelomonocitna leukemija, akutna nelimfocitna leukemija, akutna nediferencirana leukemija, hronična mijelocitna leukemija "CML", hronična limfocitna leukemija "CLL", leukemija dlakavih ćelija, multipli mijelom.
[0102] Akutne i hronične leukemije, koje su podesne da budu lečene sa agensima za vezivanje CD33 obuhvataju: limfoblastičnu, mijelogenu, limfocitnu, mijelocitnu leukemiju i trombocitnu leukemiju. Dalje, mijelodisplastični sindrom, mijeloproliferativni poremećaj, refraktorna anemija, preleukemični sindrom, limfoidna leukemija, ili nediferencirana leukemija se mogu lečiti sa agensima za vezivanje CD33.
Kombinacije sa drugim aktivnim supstancama
[0103] U zavisnosti od poremećaja koji treba da se leči, agensi za vezivanje CD33 prema pronalasku se mogu primenjivati sami ili u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih terapeutskih agenasa, a naročito izabranih između agenasa za oštećivanje DNK, demetilaciju DNK ili agenasa za vezivanje tubulina ili terapeutski aktivnih jedinjenja koja inhibiraju angiogenezu, puteve transdukcije signala ili mitotičke kontrolne tačke u kancerskim ćelijama ili imaju imunomodulatornu funkciju (IMIDs).
[0104] Dodatni terapeutski agens se može davati istovremeno, opciono kao
2
komponenta istog farmaceutskog preparata, ili pre ili posle administracije agensa za vezivanje CD33.
[0105] U izvesnim primerima izvođenja, dodatni terapeutski agens može biti, bez ograničenja, jedan ili više inhibitora izabranih iz grupe inhibitora EGFR familije, VEGFR familije, VEGF, IGF-1R, insulinskih receptora, AuroraA, AuroraB, PLK i PI3 kinaze, FGFR, PDGFR, Raf, KSP ili PDK1.
[0106] Sledeći primeri dodatnih terapeutskih agenasa su inhibitori CDKs, Akt, Src, Bcr-Abl, cKit, cMet/HGF, Her2, Her3, c-Myc, Flt3, HSP90, „hedgehog“ antagonisti, inhibitori JAK/STAT, Mek, mTor, NFkappaB, proteazoma, Rho, inhibitor Wnt signalizacije ili Notch signalizacije ili inhibitor puta ubikvitinacije.
[0107] Sledeći primeri dodatnih terapeutskih agenasa su inhibitori DNK polimeraze, topoizomeraze II, inhibitori multitirozin kinaze, CXCR4 antagonisti, IL3RA inhibitori, RAR antagonisti, KIR inhibitori, imunoterapeutske vakcine, TUB inhibitori, Hsp70 induktori, inhibitori IAP familije, inhibitori DNK metiltransferaze, TNF inhibitori, inhibitori ErbB1 receptora tirozin kinaze, inhibitori multikinaze, JAK2 inhibitori, RR inhibitori, induktori apoptoze, inhibitori HGPRTaze, antagonisti histaminskog H2 receptora i antagonisti CD25 receptora.
[0108] Primeri za Aurora inhibitore su, bez ograničenja, PHA-739358, AZD-1152, AT-9283, CYC-116, R-763, VX-667, MLN-8045, PF-3814735, SNS-314, VX-689, GSK-1070916, TTP-607, PHA-680626, MLN-8237, BI847325 i ENMD-2076.
[0109] Primeri za PLK inhibitor su GSK-461364, BI2536 i BI6727.
[0110] Primeri za raf inhibitore su BAY-73-4506 (takođe i VEGFR inhibitor), PLX-4032, RAF-265 (takođe i VEGFR inhibitor), sorafenib (takođe i VEGFR inhibitor), XL-281, Nevavar (takođe i inhibitor VEGFR) i PLX4032.
[0111] Primeri za KSP inhibitore su ispinesib, ARRY-520, AZD-4877, CK-1122697, GSK-246053A, GSK-923295, MK-0731, SB-743921, LY-2523355, i EMD-534085.
[0112] Primeri za src i/ili bcr-abl inhibitore su dasatinib, AZD-0530, bosutinib, XL-228 (takođe i IGF-1R inhibitor), nilotinib (takođe i PDGFR i cKit inhibitor), imatinib (takođe i cKit inhibitor), NS-187, KX2-391, AP-24534 (takođe i inhibitor EGFR, FGFR, Tie2, Flt3), KM-80 i LS-104 (takođe i inhibitor Flt3, Jak2).
[0113] Primer za PDK1 inhibitor je AR-12.
[0114] Primer za Rho inhibitor je BA-210.
[0115] Primeri za inhibitore PI3 kinaze su PX-866, PX-867, BEZ-235 (takođe i mTor inhibitor), XL-147, i XL-765 (takođe i mTor inhibitor), BGT-226, CDC-0941.
2
[0116] Primeri za inhibitore cMet ili HGF su XL-184 (takođe i inhibitor VEGFR, cKit, Flt3), PF-2341066, MK-2461, XL-880 (takođe i inhibitor VEGFR), MGCD-265 (takođe i inhibitor VEGFR, Ron, Tie2), SU-11274, PHA-665752, AMG-102, AV-299, ARQ-197, MetMAb, CGEN-241, BMS-777607, JNJ-38877605, PF-4217903, SGX-126, CEP-17940, AMG-458, INCB-028060, i E-7050.
[0117] Primer za c-Myc inhibitor je CX-3543.
[0118] Primeri za Flt3 inhibitore su AC-220 (takođe i inhibitor cKit i PDGFR),
KW-2449, LS-104 (takođe i inhibitor bcr-abl i Jak2), MC-2002, SB-1317, lestaurtinib (takođe i inhibitor VEGFR, PDGFR, PKC), TG-101348 (takođe i inhibitor JAK2), XL-999 (takođe i inhibitor cKit, FGFR, PDGFR i VEGFR), sunitinib (takođe i inhibitor PDGFR, VEGFR i cKit), i tandutinib (takođe i inhibitor PDGFR, i cKit).
[0119] Primeri za HSP90 inhibitore su, tanespimicin, alvespimicin, IPI-504,
STA-9090, MEDI-561, AUY-922, CNF-2024, i SNX-5422.
[0120] Primeri za JAK/STAT inhibitore su CYT-997 (takođe sadejstvuje sa tubulinom), TG-101348 (takođe i inhibitor Flt3), i XL-019.
[0121] Primeri za Mek inhibitore su ARRY-142886, AS-703026, PD-325901, AZD-8330, ARRY-704, RDEA-119, i XL-518.
[0122] Primeri za mTor inhibitore su temsirolimus, deforolimus (koji takođe deluje kao VEGF inhibitor), everolimus (pored toga i VEGF inhibitor), XL-765 (takođe i inhibitor PI3 kinaze), i BEZ-235 (takođe i inhibitor PI3 kinaze).
[0123] Primeri za Akt inhibitore su perifosin, GSK-690693, RX-0201, i triciribin.
[0124] Primeri za cKit inhibitore su masitinib, OSI-930 (takođe deluje kao VEGFR inhibitor), AC-220 (takođe i inhibitor Flt3 i PDGFR), tandutinib (takođe i inhibitor Flt3 i PDGFR), aksitinib (takođe i inhibitor VEGFR i PDGFR), sunitinib (takođe i inhibitor Flt3, PDGFR, VEGFR), i XL-820 (takođe deluje kao VEGFR- i PDGFR inhibitor), imatinib (takođe i bcr-abl inhibitor), nilotinib (takođe i inhibitor bcr-abl i PDGFR).
[0125] Primeri za „hedgehog“ antagoniste su IPI-609, CUR-61414, GDC-0449, IPI-926, i XL-139.
[0126] Primeri za CDK inhibitore su seliciclib, AT-7519, P-276, ZK-CDK (takođe inhibira i VEGFR2 i PDGFR), PD-332991, R-547, SNS-032, PHA-690509, PHA-848125, i SCH-727965.
[0127] Primeri za inhibitore proteazoma su bortezomib, carfilzomib, i NPI-0052 (takođe i inhibitor NFkappaB).
[0128] Primeri za inhibitore proteazoma / inhibitore NFkapaB puta su bortezomib,
2
carfilzomib, NPI-0052, CEP-18770, MLN-2238, PR-047, PR-957, AVE-8680, i SPC-839.
[0129] Primer za inhibitor puta ubikvitinacije je HBX-41108.
[0130] Primeri za demetilujuće agense su 5-azacitidin i decitabin.
[0131] Primeri za anti-angiogene agense su inhibitori FGFR, PDGFR i VEGF(R), i talidomidi, kao što su agensi koji su izabrani između sledećih, bez ograničenja, bevacizumab, motesanib, CDP-791, SU-14813, telatinib, KRN-951, ZK-CDK (takođe i inhibitor CDK), ABT-869, BMS-690514, RAF-265, IMC-KDR, IMC-18F1, IMiDs, talidomid, CC-4047, lenalidomid, ENMD-0995, IMC-D11, Ki-23057, brivanib, cediranib, 1B3, CP-868596, IMC-3G3, R-1530 (takođe i inhibitor Flt3), sunitinib (takođe i inhibitor cKit i Flt3), aksitinib (takođe i inhibitor cKit), lestaurtinib (takođe i inhibitor Flt3 i PKC), vatalanib, tandutinib (takođe i inhibitor Flt3 i cKit), pazopanib, PF-337210, aflibercept, E-7080, CHIR-258, sorafenib tozilat (takođe i inhibitor Raf), vandetanib, CP-547632, OSI-930, AEE-788 (takođe i inhibitor EGFR i Her2), BAY-57-9352 (takođe i inhibitor Raf), BAY-73-4506 (takođe i inhibitor Raf), XL-880 (takođe i inhibitor cMet), XL-647 (takođe i inhibitor EGFR i EphB4), XL-820 (takođe i inhibitor cKit), nilotinib (takođe i inhibitor cKit i brc-abl), CYT-116, PTC-299, BMS-584622, CEP-11981, dovitinib, CY-2401401, ENMD-2976 i BIBF1120.
[0132] Dodatni terapeutski agens takođe može biti izabran između EGFR inhibitora, a on može biti mali molekul EGFR inhibitor ili anti-EGFR antitelo. Primeri za anti-EGFR antitela, bez ograničenja, su cetuksimab, panitumumab, nimotuzumab, zalutumumab; primeri za male molekule EGFR inhibitore su gefitinib, erlotinib, vandetanib (takođe i inhibitor VEGFR) i afatinib (takođe i inhibitor Her2). Sledeći primer za EGFR modulator je EGF fuzioni toksin.
[0133] Sledeći EGFR i/ili Her2 ihibitori koji su korisni za kombinaciju sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku su lapatinib, trastuzumab, pertuzumab, XL-647, neratinib, BMS-599626 ARRY-334543, AV-412, mAB-806, BMS-690514, JNJ-26483327, AEE-788 (takođe i inhibitor VEGFR), AZD-8931, ARRY-380 ARRY-333786, IMC-11F8, Zemab, TAK-285, AZD-4769, i afatinib (dualni inhibitor Her2 i EGFR).
[0134] Inhibitori DNK polimeraze koji su korisni u kombinaciji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku su Ara-C/citarabin, klolar/ klofarabin.
[0135] Inhibitor DNK metiltransferaze koji je koristan u kombinaciji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku je Vidaza/azacitidin.
2
[0136] Induktor apoptoze koji je koristan u kombinaciji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku je Trisenoks/arsenik trioksid.
[0137] Inhibitori topoizomeraze II koji su korisni u kombinaciji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku su idarubicin, daunorubicin i mitoksantron.
[0138] RAR antagonist koji je koristan u kombinaciji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku je Vesanoid/tretinoin.
[0139] Inhibitor HGPRTaze koji je koristan u kombinaciji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku je Merkapto/merkaptopurin.
[0140] Antagonist histaminskog H2 receptora koji je koristan u kombinaciji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku je Ceplen/histamin dihidrohlorid.
[0141] Agonist CD25 receptora koji je koristan u kombinaciji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku je IL-2.
[0142] Dodatni lek takođe može biti izabran između agenasa koji ciljaju na puteve IGF-1R i insulinskog receptora. Takvi agensi obuhvataju antitela koja se vezuju za IGF-1R (npr. CP-751871, AMG-479, IMC-A12, MK-0646, AVE-1642, R-1507, BIIB-022, SCH-717454, rhu Mab IGFR i nove hemijske entitete koji ciljaju na domen kinaze IGF1-R (npr. OSI-906 ili BMS-554417, XL-228, BMS-754807).
[0143] Drugi agensi koji se prvenstveno mogu kombinovati u terapiji sa agensom za vezivanje CD33 prema pronalasku su molekuli koji ciljaju na CD20, uključujući CD20 specifična antitela, kao što su rituksimab, LY-2469298, okrelizumab, MEDI-552, IMMU-106, GA-101 (= R7159), XmAb-0367, ofatumumab, radioaktivno obeležena CD20 antitela, kao što su tositumumab i ibritumomab tiuksetan ili drugi na CD20 usmereni proteini, kao što su SMIP Tru015, PRO-131921, FBT-A05, veltuzumab, R-7159.
[0144] Agensi za vezivanje CD33 se mogu kombinovati sa inhibitorima na drugim površinskim antigenima izraženim na leukocitima, a naročito antitelima ili antitelima sličnim molekulima, kao što su npr. anti-CD2 (siplizumab), anti-CD4 (zanolimumab), anti-CD19 (MT-103, MDX-1342, SAR-3419, XmAb-5574), anti-CD22 (epratuzumab), anti-CD23 (lumiliksimab), anti-CD30 (iratumumab), anti-CD32B (MGA-321), anti-CD38 (HuMax-CD38), anti-CD40 (SGN40), anti-CD52 (alemtuzumab), anti-CD80 (galiksimab).
[0145] Drugi agensi koji se mogu kombinovati sa agensima za vezivanje CD33 su imunotoksinu slični BL-22 (anti-CD22 imunotoksin), inotuzumab ozogamicin (konjugat anti-CD23 antitelo-kaliheamicin), RFT5.dgA (anti-CD25 Ricin toksin Alanac), SGN-35 (konjugat anti-CD30-auristatin E), i gemtuzumab ozogamicin (konjugat anti-CD33 kaliheamicin), MDX-1411 (anti-CD70 konjugat), ili radioaktivno obeležena antitela, kao što je<90>Y-epratuzumab (anti-CD22 radioimunokonjugat).
[0146] Pored toga, agensi za vezivanje CD33 se mogu kombinovati sa imunomodulatorima, agensima, npr. antitelima, koja indukuju apoptozu ili modifikuju puteve transdukcije signala, kao što su modulatori TRAIL receptora mapatumumab (agonist TRAIL-1 receptor), leksatumumab (agonist TRAIL-2 receptora), tigatuzumab, Apomab, AMG-951 i AMG-655; anti-HLA-DR antitelo (kao što je 1D09C3), anti-CD74, inhibitor liganda faktora diferencijacije osteoklasta (kao što je denosumab), BAFF antagonist (kao što je AMG-623a) ili agonist Toll-sličnog receptora (npr. TLR-4 ili TLR-9).
[0147] Drugi lekovi koji se mogu primeniti u kombinaciji sa agensima za vezivanje CD33 prema predmetnom pronalasku su izabrani između sledećih, ali nisu ograničeni na njih: hormoni, hormonski analozi i antihormoni (npr. tamoksifen, toremifen, raloksifen, fulvestrant, megestrol acetat, flutamid, nilutamid, bikalutamid, ciproteron acetat, finasterid, buserelin acetat, fludrokortinzon, fluoksimesteron, medroksiprogesteron, hidroksiprogesteron kaproat, dietilstilbestrol, testosteron propionat, fluoksimesteron/ekvivalenti, oktreotid, arzoksifen, pasireotid, vapreotid, adrenokortikosteroidi/ antagonisti, prednizon, deksametazon, ainoglutetimid), inhibitori aromataze (npr. anastrozol, letrozol, liarozol, eksemestan, atamestan, formestan), LHRH agonisti i antagonisti (npr. goserelin acetat, leuprolid, abareliks, cetroreliks, deslorelin, histrelin, triptorelin), antimetaboliti (npr. antifolati kao što su metotreksat, trimetreksat, pemetreksed, pirimidinski analozi, kao što su
5-fluorouracil, fluorodeoksiuridin, kapecitabin, decitabin, nelarabin, 5-azacitidin, i gemcitabin, purinski i adenozinski analozi, kao što su merkaptopurin, tiogvanin, azatioprin, kladribin i pentostatin, citarabin, fludarabin, klofarabin); antitumorski antibiotici (npr. antraciklini, kao što su doksorubicin, daunorubicin, epirubicin i idarubicin, mitomicin-C, bleomicin daktinomicin, plikamicin, splikamicin, aktimomicin D, mitoksantron, mitoksantronidarubicin, piksantron, streptozocin, afidikolin); derivati platine (npr. cisplatin, oksaliplatin, karboplatin, lobaplatin, satraplatin); alkilujući agensi (npr. estramustin, semustin, mehloretamin, melfalan, hlorambucil, busulfan, dakarbazin, ciklofosfamid, ifosfamid, hidroksiurea, temozolomid, nitrozouree, kao što su karmustin i lomustin, tiotepa); antimitotički agensi (npr. vinka alkaloidi, kao što suvinblastin, vindesin, vinorelbin, vinflunin i
1
vinkristin; i taksani, kao što su paklitaksel, docetaksel i njihove formulacije, larotaksel; simotaksel, i epotiloni, kao što su iksabepilon, patupilon, ZK-EPO); inhibitori topoizomeraze (npr. epipodofilotoksini, kao što su etoposid i etopofos, teniposid, amsakrin, topotekan, irinotekan, banoksantron, kamptotecin) i različiti hemoterapeutici, kao što su derivati retinojeve kiseline, amifostin, anagrelid, interferon alfa, interferon beta, interferon gama, interleukin-2, prokarbazin, N-metilhidrazin, mitotan, i porfimer, beksaroten, celekoksib, etilenmin/metil-melamin, trietilenmelamin, trietilen tiofosforamid, heksametilmelamin, i enzimi L-asparagin, L-arginaza i metronidazol, misonidazol, desmetilmisonidazol, pimonidazol, etanidazol, nimorazol, RSU 1069, EO9, RB 6145, SR4233, nikotinamid, 5-bromodeoziuridin, 5-jododeoksiuridin, bromodeoksicitidin, eritrohidroksinonil-adenin, antracendion, GRN-163L (kompetitivni antagonist šeme telomeraze), SDX-101 (PPAR agonist), talabostat (DPP inhibitor), forodesin (PNP inhibitor), atacicept (rastvorljivi receptor koji cilja na TNF članove familije BLyS i APRIL), TNF-alfa neutralizujući agensi (Enbrel, Humira, Remicade), XL-844 (CHK1/2 inhibitor), VNP-40101M (DNK alkilujući agens), SPC-2996 (antisensni bcl2 inhibitor), obatoklaks (bcl2 inhibitor), enzastaurin (PKC beta modulator), vorinistat (HDAC inhibitor), romidepsin (HDAC inhibitor), AT-101 (Bcl-2Bcl-xL inhibitor), plitidepsin (depsipeptid višestrukog dejstva), SL-11047 (modulatori poliaminskog metabolizma).
[0148] Agensi za vezivanje CD33 prema pronalasku se takođe mogu primeniti u kombinaciji sa drugim terapijama, uključujući hirurgiju, transplantaciju matičnih ćelija, radioterapiju, endokrinu terapiju, modifikatore bioloških reakcija, hipertermiju i krioterapiju i agense za slabljenje neželjenih dejstava (npr. antiemetike), G-CSF, GM-CSF, fotosenzibilizatore, kao što su derivati hematoporfirina, fotofrin, derivati benzoporfirina, Npe6, kalaj etioporfirin, feoborid-a bakteriohlorofil-a, naftalocijanin ftalocijanin, cink ftalocijanin.
Farmaceutske kompozicije i metode administracije
[0149] Agensi za vezivanje CD33 mogu biti u bilo kom obliku koji omogućava da se kompozicija daje pacijentu. Na primer, kompozicija može biti u čvrstom ili tečnom obliku. Poželjan način aplikacije je parenteralni, infuzijom ili injekcijom (intravenski, intramuskularno, subkutano, intraperitonealno, intradermalno), ali se takođe mogu primeniti i drugi načini aplikacije kao što su inhalacijom, transdermalni, intranazalni,
2
bukalni, oralni i intratumorski. Parenteralna administracija obuhvata subkutane injekcije, intravenske, intramuskularne, intrasternalne injekcije ili tehnike infuzije. Prema jednom aspektu, kompozicije se daju parenteralno. Prema jednom drugom aspektu, jedinjenja se daju intravenski.
[0150] Farmaceutske kompozicije mogu biti formulisane tako da omoguće da jedinjenje bude bioraspoloživo posle administracije kompozicije pacijentu.
Kompozicije mogu imati oblik farmaceutskog oblika sa jednom ili više doza, gde, na primer, kontejner sa jedinjenjem u obliku aerosola može sadržati mnoštvo pojedinačnih doza.
[0151] Materijali koji se koriste za pripremanje farmaceutskih kompozicija mogu biti netoksični u upotrebljenim količinama. Prosečnim stručnjacima iz odgovarajuće oblasti je očigledno da će optimalna doza aktivnog sastojka, odnosno sastojaka u farmaceutskoj kompoziciji zavisiti od mnoštva faktora. Relevantni faktori obuhvataju, bez ograničenja, tip pacijenta (npr. čovek), specifični oblik jedinjenja, način administracije, i upotrebljenu kompoziciju.
[0152] Farmaceutski prihvatljivi nosač ili pomoćna materija može biti u obliku čestica, tako da su kompozicije, na primer, u obliku praška. Nosač, odnosno nosači mogu biti tečni, kada su kompozicije, na primer, injektabilna tečnost. Kompozicija može biti u obliku tečnosti, npr. za parenteralnu injekciju. U kompoziciju za administraciju injekcijom, takođe mogu biti uključeni jedan ili više surfaktanata, konzervansa, agenasa za ovlaživanje, disperganata, agenasa za suspendovanje, pufera, stabilizatora i agenasa za podešavanje izotoničnosti.
[0153] Tečne kompozicije, nezavisno od toga da li su rastvori, suspenzije ili u nekom sličnom obliku, takođe mogu sadržati jedan ili više od sledećih: sterilni razređivači, kao što je voda za injekcije, slani rastvor, a prvenstveno fiziološki slani rastvor, Ringerov rastvor, izotonični natrijum hlorid, fiksirana ulja, kao što su sintetički monoili digliceridi koji mogu da služe kao rastvarač ili medijum za suspendovanje, polietilen glikoli, glicerin, ciklodekstrin, propilen glikol ili drugi rastvarači; stabilizatori, kao što su aminokiseline; surfaktanti kao što su polisorbati; antibakterijski agensi, kao što su benzil alkohol ili metil paraben; antioksidansi, kao što su askorbinska kiselina ili natrijum bisulfit; helatirajući agensi, kao što je etilendiamintetrasirćetna kiselina; puferi, kao što su acetati, citrati ili fosfati; i agensi za podešavanje toničnosti, kao što su natrijum hlorid ili dekstroza. Parenteralna kompozicija može biti zatvorena u ampule, špriceve za jednokratnu upotrebu ili bočicu za više doza napravljene od stakla, plastike ili drugog materijala. Fiziološki slani rastvor je primer adjuvansa. Injektabilna kompozicija je prvenstveno sterilna.
[0154] Agensi za vezivanje CD33 takođe mogu biti osušeni (osušeni zamrzavanjem, osušeni raspršivanjem, osušeni raspršivanjem-zamrzavanjem, osušeni gasovima koji su bliski ili superkritični, osušeni u vakuumu, osušeni na vazduhu), istaloženi ili iskristalizovani ili smešteni u mikrokapsulama koje se pripremaju, na primer, tehnikama koacervacije ili interfacijalnom polimerizacijom uz korišćenje, na primer, hidroksimetilceluloze ili želatina i poli-(metilmetacilata), respektivno, u koloidnim sistemima za davanje lekova (na primer, lipozomima, albuminskim mikrosferama, mikroemulzijama, nano-česticama i nanokapsulama), u makroemulzijama ili istaloženi ili imobilizovani na nosačima ili površinama, na primer, pomoću pcmc tehnologije (proteinom obloženi mikrokristali, engl. protein coated microcrystals). Takve tehnike su opisane u Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 21. izdanje, Hendrickson R. uredn.
[0155] Količina kompozicije koja je efektivna u lečenju specifičnog poremećaja ili stanja će zavisiti od prirode poremećaja ili stanja i može se odrediti standardnim kliničkim tehnikama. Pored toga, mogu se opciono primeniti in vitro ili in vivo testovi koji bi pomogli pri identifikaciji optimalnih opsega doza. Precizna doza koja treba da se upotrebi u kompozicijama će takođe zavisiti od načina administracije, i ozbiljnosti bolesti ili poremećaja, i trebala bi da bude određena u zavisnosti od procene nadležnog lekara i okolnosti za svakog pacijenta.
[0156] Kompozicije sadrže efektivnu količinu leka, odnosno lekova ili agensa, odnosno agenasa tako da se ostvari podesno doziranje. Obično je ova količina najmanje oko 0.01% leka ili agensa od težine kompozicije. Kada je namenjena za oralnu administraciju, ova količina može varirati u opsegu od oko 0.1% do oko 80 tež. % kompozicije. Prema jednom aspektu, oralne kompozicije mogu sadržati od oko 4% do oko 50% jedinjenja od težine kompozicije. Prema jednom drugom aspektu, predmetne kompozicije se pripremaju tako da parenteralna pojedinačna doza sadrži od oko 0.01% do oko 2 tež. % jedinjenja.
[0157] Za intravensku administraciju, kompozicija može sadržati od oko 1 do oko 50 mg leka ili agensa po kg pacijentove telesne težine. Prema jednom aspektu, kompozicija može sadržati od oko 1, 1.5 ili 2.5 do oko 50 mg leka ili agensa po kg pacijentove telesne težine. Prema sledećem aspektu, količina koja se daje će biti u opsegu od oko 1, 1.5 ili 2.5 do oko 25 mg/kg telesne težine leka ili agensa.
4
[0158] U nekim primerima izvođenja, doza data pacijentu je manja od 0.1 mg/kg do oko 50 mg/kg pacijentove telesne težine. (za konverziju u mg/mm<2>, može se upotrebiti BSA od 1.8 m<2>i telesna težina od 80 kg).
[0159] Kao što je ovde razmotreno, agens za vezivanje CD33 se može davati intravenski ili subkutano pacijentu po rasporedu, to jest, na primer, dnevno, nedeljno, dvonedeljno, tronedeljno ili mesečno pacijentu. Na primer, agens za vezivanje CD33 se može davati nedeljno, tokom perioda od 2 do 10 nedelja, a obično od 3-6 nedelja. U nekim primerima izvođenja, režim doziranja agensa za vezivanje CD33 održava koncentraciju antitela u krvnom serumu od najmanje 5 µg/ml ili najmanje 10 µg/ml tokom ciklusa doziranja. Agens za vezivanje CD33 se može davati, na primer, od 1-8, ili više ciklusa. U nekim primerima izvođenja, agens za vezivanje CD33 se daje subjektu hronično.
[0160] Kao primer, pronalazak obuhvata metod lečenja kancera, kao što je mijeloidna leukemija, davanjem od 0.1 mg/kg do 50 mg/kg, na primer, oko 1.5-8 ili 2.5-8 mg/kg, anti-CD33 antitela prema pronalasku nedeljno. Ovakav tretman se može obično nastaviti tokom oko 1-3 meseca, a obično oko dva meseca. U jednom primeru izvođenja, raspored doziranja se održava sve dok se ne uoči smanjenje napada. Na primer, doziranje se može nastaviti do oko 6 meseci. Ovakav tretman može biti praćen manje učestanim rasporedom doziranja, uključujući, na primer, dvonedeljne doze (ili dva puta mesečno). Ovakav raspored doziranja se može održavati 1, 2, 3, 4, 5, 6 meseci ili više da bi se održalo smanjenje napada i/ili remisija.
[0161] U nekim primerima izvođenja se može davati propilaktički agens zajedno sa agensom za vezivanje CD33 da bi se minimizirale reakcije na infuziju. Podesni propilaktički agensi obuhvataju, na primer, metil prednizolon, difenildramin, acetaminofen ili druge podesne agense. Propilaktički agens se može davati pre ili istovremeno sa agensom za vezivanje CD33.
[0162] Lek, odnosno lekovi ili agens, odnosno agensi ili kompozicije se mogu davati bilo kojim uobičajenim putem, na primer, infuzijom ili bolus injekcijom, absorpcijom kroz epitelne ili mukokutane omotače (npr. oralnu mukozu, rektalnu i intestinalnu mukozu, itd.). Administracija može biti sistemska ili lokalna. Poznati su različiti sistemi za davanje, npr. kapsulacija u lipozomima, mikročesticama, mikrokapsulama, kapsulama, itd. i mogu se primeniti za davanje jedinjenja. U izvesnim primerima izvođenja se pacijentu daje više od jednog leka ili agensa ili kompozicije.
[0163] Može biti poželjno da se daje jedan ili više lekova ili agenasa ili kompozicija lokalno u oblast gde je to potrebno pri lečenju, koja je odgovarajuća za lek ili agens. Ovo se može ostvariti, na primer, ali ne kao ograničavajuće, lokalnom infuzijom tokom hirurgije; topičkom aplikacijom, npr. zajedno sa previjanjem rane posle hirurgije; injekcijom: pomoću katetera; pomoću supozitorije; ili pomoću implanta, pri čemu je implant porozni, neporozni, ili želatinozni materijal, uključujući membrane, kao što su sijalastične membrane, ili vlakna. U jednom primeru izvođenja, administracija može biti direktnom injekcijom na mesto (ili ranije mesto) kancera, tumora ili neoplastičnog ili pre-neoplastičnog tkiva.
[0164] Lek, odnosno lekovi ili agens, odnosno agensi ili kompozicije se mogu davati u sistemima za kontrolisano oslobađanje, kao što su pumpa ili različiti polimerni materijali. U jednom drugom primeru izvođenja, sistem za kontrolisano oslobađanje može biti stavljen u blizinu cilja leka, odnosno lekova ili agensa, odnosno agenasa ili kompozicija, zbog čega je potreban samo deo sistemske doze (vidi, npr. Goodson, u Medical Applications of Controlled Release, tom 2, str.115-138, 1984). Mogu se primeniti i drugi sistemi za kontrolisano oslobađanje koji su razmotreni u pregledu koji je dao Langer (1990, Science 249: 1527-1533).
[0165] Lekovi ili agensi su formulisani u skladu sa rutinskim procedurama za farmaceutsku kompoziciju prilagođenu za intravensku administraciju životinjama, a posebno ljudima, kao što je podesno za lek ili agens. Obično su nosači ili pomoćne materije za intravensku administraciju sterilni izotonični vodeni puferovani rastvori. Ako je potrebno, kompozicije takođe mogu sadržati agens za poboljšanje rastvaranja. Kompozicije za intravensku administraciju mogu opciono sadržati lokalni anestetik, kao što je lignokain, da bi se ublažio bol na mestu injekcije. Generalno se sastojci dostavljaju bilo odvojeno ili pomešani zajedno u obliku pojedinačne doze, na primer, kao suvi liofilizovani prašak ili bezvodni koncentrat u hermetički zatvorenom kontejneru, kao što je ampula ili kesica, koji ukazuje na količinu aktivnog agensa. Ako lek ili agens treba da se daju infuzijom, oni mogu biti izdati, na primer, pomoću boce za infuziju koja sadrži sterilnu vodu farmaceutske čistoće ili slani rastvor. Ako se lek ili agens daju injekcijom, onda se može pripremiti ampula sterilne vode za injekciju ili slani rastvor, tako da se sastojci mogu pomešati pre administracije.
[0166] Kompozicije terapeutskih agenasa se takođe mogu davati u vidu prihvaćenih farmaceutskih oblika, na primer, u obliku tableta, lozengi, vodenih ili uljanih suspenzija, granula, praškova, emulzija, kapsula, sirupa, ili eliksira. Oralno davane kompozicije mogu sadržati jedan ili više opcionih agenasa, na primer, zaslađivače, kao što je fruktoza, aspartam ili saharin; arome, kao što su pepermint, ulje zimzelena, ili višnja; boje; i konzervanse, da bi se dobio farmaceutski ukusan preparat. Pored toga, ako su u obliku tablete ili pilule, onda kompozicije mogu biti obložene da bi se odložila dezintegracija i apsorpcija u gastrointestinalnom traktu, čime se ostvaruje usporeno oslobađanje tokom dužeg vremenskog perioda.
Selektivno propusne membrane koje okružuju osmotski aktivno potiskujuće jedinjenje su takođe podesne za oralno davanje lekova ili agenasa. U ovim zadnje pomenutim platformama, fluid iz okruženja koje okružuje kapsulu upija potiskujuće jedinjenje, koje bubri da bi potisnulo agens ili kompoziciju agensa kroz otvor. Ove dostavne platforme u suštini mogu obezbediti dostavni profil nultog reda nasuprot profila sa pikovima kod formulacija za trenutno oslobađanje. Takođe se može upotrebiti materijal za vremensko usporavanje, kao što je glicerol monostearat ili glicerol stearat.
[0167] Kompozicija može sadržati različite materijale koji modifikuju fizički oblik čvrstog ili tečnog farmaceutskog oblika. Na primer, kompozicija može sadržati materijale koji obrazuju omotač oko aktivnih sastojaka. Materijali koji obrazuju omotač su obično inertni, i mogu biti izabrani između, na primer, šećera, šelaka, i drugih enteričnih agenasa za oblaganje. Alternativno tome, aktivni sastojci mogu biti smešteni u želatinsku kapsulu.
[0168] Kompozicije se mogu davati pacijentu kome je to potrebno sa učestanosti, ili tokom vremenskog perioda koje odredi ordinirajući lekar. Kompozicije se mogu davati tokom perioda od 1 dana, 2 dana, 3 dana, 5 dana, 7 dana, 10 dana, 14 dana, 21 dana, 28 dana, jednog meseca, dva meseca, ili tokom dužih vremenskih perioda. Podrazumeva se da se kompozicije mogu davati tokom bilo kog vremenskog perioda između 1 dana i dva meseca ili dužeg.
Proizvodnja antitela
[0169] Antitela se mogu proizvesti korišćenjem bilo kog metoda koji je koristan za sintezu antitela, a naročito takvih kao što su rekombinantna ekspresija ili hemijska sinteza.
[0170] Rekombinantna ekspresija antitela, ili njihovih fragmenata ili derivata, obično obuhvata konstrukciju nukleinske kiseline koja kodira antitelo. Ako je nukleotidna sekvenca antitela poznata, onda se nukleinska kiselina koja kodira antitelo ili njegov polipeptid može sastaviti od hemijski sintetizovanih oligonukleotida (npr. kao što je opisano u Kutmeier at al., 1994, BioTechniques 17: 242), što obuhvata sintezu preklapajućih oligonukleotida koji sadrže delove sekvence koja kodira antitelo, anelaciju i ligaciju tih oligonukleotida, a zatim amplifikaciju ligatiranih oligonukleotida, npr. pomoću PCR.
[0171] Alternativno tome, molekul nukleinske kiseline koja kodira antitelo ili njegov polipeptid se može generisati iz podesnog izvora. Ako klon koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira specifično antitelo nije na raspolaganju, ali je poznata sekvenca antitela, onda se nukleinska kiselina koja kodira antitelo može dobiti iz podesnog izvora (npr. biblioteke kDNK antitela, ili biblioteke kDNK generisane iz bilo kog tkiva ili ćelija koje izražavaju imunoglobulin), npr. pomoću PCR amplifikacije uz korišćenje sintetičkih prajmera koji se mogu hibridizovati na 3' i 5' krajevima sekvence ili kloniranjem uz korišćenje oligonukleotidne probe koja je specifična za posebnu sekvencu gena.
[0172] Ako antitelo koje specifično prepoznaje posebni antigen nije komercijalno raspoloživo (ili izvor kDNK biblioteke za kloniranje nukleinske kiseline koja kodira takav imunoglobulin nije na raspolaganju), onda se antitela koja su specifična za posebni antigen mogu generisati bilo kojim metodom koji je poznat u odgovarajućoj oblasti, na primer, imunizacijom pacijenta, ili podesnog životinjskog modela, kao što je zec ili miš, da bi se generisala poliklonska antitela ili, još poželjnije, generisanjem monoklonskih antitela, npr. kao što su opisali Kohler i Milstein (1975, Nature 256:495-497) ili, kao što su opisali Kozbor et al. (1983, Imunology Today 4:72) ili Cole et al. (1985, u Monoclonal Antibodies and Cancer Therapy, Alan R. Liss, Inc., str. 77-96). Alternativno tome, klon koji kodira bar Fab deo antitela se može dobiti skriningom Fab ekspresionih biblioteka (npr. kao što su opisali Huse et al., 1989, Science 246, 1275-1281) za klonove Fab fragmenata koji se vezuju za specifični antigen ili skriningom biblioteka antitela (vidi, npr. Clackson et al, 1991, Nature 352:624; Hane et al, 1997, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 94:4937).
[0173] Kada se jednom dobije sekvenca nukleinske kiseline koja kodira bar varijabilni domen antitela, onda se ona može uvesti u vektor koji sadrži nukleotidnu sekvencu koja kodira konstantne regione antitela (vidi, npr. objavljenu međunarodnu prijavu br. WO 86/05807; WO 89/01036; i US patent br.5,122,464). Vektori koji sadrže kompletni laki ili teški lanac i koji omogućavaju ekspresiju kompletnog molekula antitela su na raspolaganju. Onda se nukleinska kiselina koja kodira antitelo može koristiti za uvođenje nukleotidne supstitucije, odnosno supstitucija ili delecije, odnosno delecija neophodnih za supstituciju (ili deleciju) jednog ili više varijabilnih regiona cisteinskih ostataka koji učestvuju u disulfidnoj vezi između lanaca sa aminokiselinskim ostatkom koji ne sadrži sulfidil grupu. Takve modifikacije se mogu izvršiti bilo kojim metodom koji je poznat iz odgovarajuće oblasti za uvođenje specifičnih mutacija ili delecija u nukleotidnu sekvencu, na primer, ali bez ograničavanja na hemijsku mutagenezu i in vitro mesno usmerenu mutagenezu (vidi, npr. Hutchinson et al, 1978, J. Biol. Chem.253:6551).
[0174] Pored toga razvijene su tehnike za proizvodnju "himeričnih antitela" (vidi, npr. Morrison et al., 1984, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 81: 851-855; Neuberger et al., 1984, Nature 312:604-608; Takeda et al., 1985, Nature 314:452-454). Himerično antitelo je molekul u kome su različiti delovi poreklom od različitih životinjskih vrsta, kao što su oni koji imaju varijabilni region poreklom od mišijeg monoklonskog antitela i humani imunoglobulinski konstantni region, npr. humanizovana antitela.
[0175] Kada se jednom dobije sekvenca nukleinske kiseline koja kodira antitelo, onda se može proizvesti vektor za proizvodnju antitela pomoću rekombinantne DNK tehnologije uz korišćenje tehnika koje su poznate u odgovarajućoj oblasti. Metode koje su poznate stručnjacima iz odgovarajuće oblasti se mogu primeniti za konstruisanje vektora ekspresije koji sadrže sekvence koje kodiraju antitelo i podesne transkripcione i translacione kontrolne signale. Ove metode obuhvataju, na primer, in vitro rekombinantne DNK tehnike, sintetičke tehnike, i in vivo genetsku rekombinaciju. Vidi, na primer, tehnike koje su opisali Sambrook et al (1990, Molecular Cloning, A Laboratory Manual.2. izd., Cold Spring Harbor Laboratory, Cold Spring Harbor, N.Y.; i Sambrook et al., 2001; Molecular Cloning, A Laboratory Manual, 3. izd., Cold Spring Harbor Publish., Cold Spring Harbor, N.Y.) i Ausubel et al. (uredn., 1993-2006, Current Protocols in Molecular Biology, John Wiley & Sons, N.Y.).
[0176] Vektor ekspresije koji sadrži nukleotidnu sekvencu antitela ili nukleotidna sekvenca antitela se mogu preneti u ćeliju domaćina uobičajenim tehnikama (npr. elektroporacijom, lipozomskom transakcijom, taloženjem kalcijum fosfata ili transdukcijom), a rezultujuće ćelije se onda kultivišu uobičajenim tehnikama da bi se proizvelo antitelo. U specifičnim primerima izvođenja, ekspresiju antitela reguliše konstitutivni, induktibilni ili tkivno-specifični promoter.
[0177] ûelije domaćini koje se koriste za izražavanje rekombinantnog antitela mogu biti ili bakterijske ćelije, kao što je Escherichia coli, ili, prvenstveno, eukariotske ćelije, a naročito za ekspresiju molekula rekombinantnog imunoglobulina. Naročito su sisarske ćelije, kao što su jajne ćelije kineskog hrčka (CHO), zajedno sa vektorom koji sadrži većinu intermedijera elementa ranog genskog promotera iz humanog citomegalovirusa efektivni sistem ekspresije za imunoglobuline (vidi, npr. Foecking et al., 1986, Gene 45:101; Cockett el al., 1990, BioTechnology 8:2). CHO ćelijska linija može biti, na primer, DG44 ili CHO-S. U sledećem primeru, antitelo se može izraziti korišćenjem CHEF sistema. (vidi, npr. US patent br.5,888,809.)
[0178] Za izražavanje antitela se može upotrebiti mnoštvo drugih sistema domaćinvektor ekspresije. Takvi sistemi domaćin-vektor ekspresije predstavljaju nosače pomoću kojih se mogu proizvesti sekvence koje kodiraju antitela i posle toga prečistiti, ali takođe predstavljaju ćelije koje mogu, kada se transformišu ili transfektuju sa podesnim kodirajućim nukleotidnim sekvencama, da izražavaju imunoglobulinski molekul antitela in situ. Ovi obuhvataju, ali nisu ograničeni na mikroorganizme kao što su bakterije (npr. E. coli i B. subtilis) transformisane sa rekombinantnim bakteriofagnim DNK, plazmidnim DNK ili kosmidnim DNK vektorima ekspresije koji sadrže sekvence koje kodiraju imunoglobulin; kvasce (npr.
Saccharomyces pichia) transformisane sa rekombinantnim kvaščevim vektorima ekspresije koji sadrže sekvence koje kodiraju antitelo; sisteme sa insektnim ćelijama inficiranim sa rekombinantnim virusnim vektorima ekspresije (npr. bakulovirus) koji sadrže sekvence koje kodiraju imunoglobulin; sisteme sa biljnim ćelijama inficiranim sa rekombinantnim virusnim vektorima ekspresije (npr. virus mozaične bolesti karfiola (CaMV) i virus mozaične bolesti duvana (TMV)) ili transformisani sa rekombinantnim plazmidnim vektorima ekspresije (npr. Ti plazmid) koji sadrže sekvence koje kodiraju antitelo; ili sisteme sa sisarskim ćelijama (npr. COS, CHO, CHO-S, BH, 293, 293T ili 3T3 ćelije) koji prihvataju rekombinantne ekspresione konstrukte koji sadrže promotere poreklom od genoma sisarskih ćelija (npr. metalotioninski promoter) ili od sisarskih virusa (npr. adenovirusni kasni promoter; vacinija virusni 7.5K promoter).
[0179] U bakterijskim sistemima prvenstveno može biti izabrano više bakterijskih vektora ekspresije u zavisnosti od ciljne namene antitela koje se izražava. Na primer, kada treba da se proizvede velika količina takvog proteina, onda bi mogli biti poželjni vektori koji usmeravaju ekspresiju visokih nivoa proizvoda fuzionog proteina koji se
4
lako prečišćavaju. Takvi vektori obuhvataju, ali nisu ograničeni na E. coli vektor ekspresije pUR278 (Ruther et al, 1983, EMBO J.2:1791-94), u kome sekvenca koja kodira antitelo može biti individualno ligatirana u vektor u okviru sa lac Z kodnim regionom tako da se proizvede fuzioni protein; pIN vektori (Inouye i Inouye, 1985, Nucleic Acids Res.13:3101-3109; Van Heeke i Schuster, 1989, J. Biol. Chem.
24:5503-5509); i slično. pGEX vektori se takođe mogu primeniti za izražavanje stranih polipeptida kao fuzionih proteina sa glutation S-transferazom (GST).
Generalno su takvi fuzioni proteini rastvorljivi i mogu se lako prečistiti iz liziranih ćelija adsorpcijom i vezivanjem za matricu glutation-agaroznih perli, praćenim eluiranjem u prisustvu slobodnog glutationa. pGEX vektori su izvedeni tako da sadrže trombin ili faktor Xa mesta cepanja proteaze, tako da se klonirani ciljni genski proizvod može osloboditi od GST radikala.
[0180] U insektnom sistemu, Autographa californica nuclear polyhedrosis virus (AcNPV) ili analogni virus iz Drosophila melanogaster se može koristiti kao vektor za izražavanje stranih gena. Virus raste u Spodopiera frugipenta ćelijama. Sekvenca koja kodira antitelo se može klonirati individualno u neesencijalnim regionima (na primer, polihedrinskom genu) virusa i staviti pod kontrolu AcNPV promotera (na primer, polihedrinskog promotera).
[0181] U sisarskim ćelijama domaćinima se može primeniti više sistema ekspresije na bazi virusa. U slučajevima kada se koristi adenovirus kao vektor ekspresije, onda se sekvenca od interesa koja kodira antitelo može ligatirati na adenovirusnom transkripcionom/translacionom kontrolnom kompleksu, npr. kasnom promoteru i tripartitnoj lider sekvenci. Ovaj himerični gen se onda može insertovati u genom adenovirusa in vitro ili in vivo rekombinacijom. Insercija u neesencijalnom regionu virusnog genoma (npr. regionu E1 ili E3) rezultuje rekombinantnim virusom koji je vijabilan i koji može da izražava molekul imunoglobulina u inficiranim domaćinima. (vidi, npr. Logan i Shenk, 1984, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 81:355-359). Specifični inicijacioni signali takođe mogu biti potrebni za efikasnu translaciju insertovanih sekvenci koje kodiraju antitelo. Ovi signali obuhvataju ATG inicijacioni kodon i susedne sekvence. Dalje, inicijacioni kodon je operativno povezan sa okvirom za čitanje željene kodirajuće sekvence da bi se obezbedila translacija celog inserta. Ovi egzogeni translacioni kontrolni signali i inicijacioni kodoni mogu imati različita porekla, kako prirodna, tako i sintetička. Efikasnost ekspresije se može povećati uključivanjem podesnih elemenata za povećanje transkripcije, terminatora transkripcije, itd. (vidi, npr. Bittner et al., 1987, Methods in Enzymol.153:51-544).
[0182] Pored toga, može biti izabrana loza ćelija domaćina tako da moduliše ekspresiju insertovanih sekvenci, ili da modifikuje i preradi genski proizvod na specifični željeni način. Takve modifikacije (npr. glikozilacija) i prerada (npr. cepanje) proteinskih proizvoda mogu biti važni za funkciju proteina. Različite ćelije domaćini imaju karakteristične i specifične mehanizme za post-translacionu preradu i modifikaciju proteina i genskih proizvoda. Odgovarajuće ćelijske linije ili sistemi domaćina se mogu izabrati tako da se obezbede adekvatna modifikacija i prerada izraženog stranog proteina. Za te svrhe se mogu upotrebiti eukariotske ćelije domaćini koje poseduju ćelijsku mašineriju za odgovarajuću preradu primarnog transkripta, glikozilaciju, i fosforilaciju genskog proizvoda. Takve sisarske ćelije domaćini obuhvataju, ali nisu ograničene na CHO (npr. DG44 ili CHO-S), VERY, BH, HeIa, COS, MDCK, 293, 293T, 3T3, WI38, BT483, Hs578T, HTB2, BT20 i T47D, CRL7030 i Hs578Bst.
[0183] Za dugotrajnu proizvodnju rekombinantnih proteina sa visokim prinosom je poželjna stabilna ekspresija. Na primer, genetskim inženjeringom se mogu dobiti ćelijske linije koje stabilno izražavaju antitelo. Umesto da se koriste vektori ekspresije koji sadrže virusno poreklo replikacije, ćelije domaćini se mogu transformisati sa DNK pod kontrolom kontrolnih elemenata ekspresije (kao što su npr. promoter, pojačavač, sekvence, terminatori transkripcije, mesta poliadenilacije, itd.), i selektabilnog markera. Posle uvođenja strane DNK se ostavlja da genetskim inženjeringom dobijene ćelije rastu tokom 1-2 dana u obogaćenom medijumu, i onda se prebacuju u selektivni medijum. Selektabilni marker u rekombinantnom plazmidu prenosi rezistenciju na selekciju i omogućava da ćelije stabilno integrišu plazmid u svoje hromozome i da rastu da bi formirale fokuse koji se mogu dalje klonirati i ekspandovati u ćelijskim linijama. Ovaj metod se prvenstveno može koristiti za dobijanje ćelijskih linija koje izražavaju antitelo putem genetskog inženjeringa. Takve ćelijske linije dobijene genetskim inženjeringom mogu biti posebno korisne za skrining i evaluaciju tumorskih antigena koji sadejstvuju direktno ili indirektno sa antitelom.
[0184] Može se koristiti više sistema za selekciju. Na primer, geni timidin kinaze herpes simpleks virusa (vidi, npr. Wigler el al., 1977, Cell 11:223), hipoksantingvanin fosforiboziltransferaze (vidi, npr. Szybalska i Szybalski, 1992, Proc. Natl Acad. Sci. USA 48:202), i adenin fosforibosiltransferaze (vidi, npr. Lowy et al., 1980, Cell 22:817) se mogu koristiti u tk-, hgprt- ili aprt- ćelijama, respektivno. Takođe se može koristiti antimetabolitna rezistencija kao osnova za selekciju sledećih gena: DHFR, koji prenosi rezistenciju na metotreksat (vidi npr. Wigler el al., 1980, Proc. Natl. Acad Sci. USA 77:3567-70; O'Hare et al., 1981, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 78: 1527-31); gpt, koji prenosi rezistenciju na mikofenolnu kiselinu (vidi, npr. Mulligan i Berg, 1981, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 78:2072-76); neo, koji prenosi rezistenciju na aminoglikozid G-418 (vidi, npr. Clinical Pharmacy 12:488-505; Wu and Wu, 1991, Biotherapy 3:87-95; Tolstoshev, 1993, Arm. Rev. Pharmacol. Toxicol.32:573-596; Mulligan, 1993, Science 260:926-932; Morgan and Anderson, 1993, Ann. Rev.
Biochem. 62: 191-217; i May, 1993, TIB TECH 11(5): 155- 215) i higro, koji prenosi rezistenciju na higromicin (vidi, npr. Santerre et al., 1984, Gene 30:147-50). Opšte poznate metode u oblasti rekombinantne DNK tehnologije koje se mogu koristiti su opisane u Ausubel et al. (uredn., 1993-2006, Current Protocols in Molecular Biology. John Wiley & Sons, NY; Kriegler, 1990, Gene Transfer and Expression. A laboratory Manual, Stockton Press, NY; i u poglavljima 12 i 13, Dracopoli et al. (uredn., 1994, Current Protocols in Human Genetics, John Wiley & Sons, NY; i Colberre-Garapin et al, 1981, 7. MoI. Biol.150:1-14).
[0185] Nivoi ekspresije antitela se mogu povećati amplifikacijom vektora (za pregled, vidi Bebbington i Hentschel, The use of vectors based on gene amplification for the expression of cloned genes in mammalian cells in DNA cloning, tom 3., Academic Press, New York, 1987). Kada se marker u vektorskom sistemu koji izražava antitelo može amplifikovati, onda će povećanje nivoa inhibitora koji je prisutan u kulturi ćelija domaćina povećati broj kopija markerskog gena. Pošto je amplifikovani region povezan sa nukleotidnom sekvencom antitela, takođe će se povećati proizvodnja antitela (vidi, npr. Crouse et al., 1983, Mol. Cell. Biol.3:257-66).
[0186] ûelija domaćin može biti ko-transfektovana sa dva vektora ekspresije, pri čemu prvi vektor kodira polipeptid koji potiče od teškog lanca i drugi vektor kodira polipeptid koji potiče od lakog lanca. Dva vektora mogu sadržati iste ili različite selektabilne markere koji omogućavaju jednaku ekspresiju polipeptida teškog i lakog lanca. Alternativno tome, može se koristiti samo jedan vektor za kodiranje polipeptida i teškog, i lakog lanca. U takvim situacijama, laki lanac se obično stavlja ispred teškog lanca da bi se izbegao višak toksičnog slobodnog teškog lanca (vidi, npr. Proudfoot, 1986, Nature 322:562-65; Kohler, 1980, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 77:2197-9). Kodirajuće sekvence za teške i lake lance mogu sadržati kDNK ili
4
genomsku DNK.
[0187] Kada se antitelo jednom rekombinantno izrazi, onda se ono može prečistiti korišćenjem bilo kog podesnog metoda za prečišćavanje antitela, na primer, hromatografijom (npr. jonoizmenjivačkom, afinitetnom, a naročito afinitetnom za specifični antigen posle Proteina A, i gel kolonskom hromatografijom), centrifugiranjem, diferencijalnom rastvorljivosti, ili bilo kojom drugom standardnom tehnikom za prečišćavanje proteina.
[0188] Obuhvatna referenca za sve korake korišćene za dobijanje monoklonskih antitela prema predmetnom pronalasku je Yokoyama et al., “Production of Monoclonal Antibodies”, Current Protocols in Immunology, Unit 2.5, 2006.
Primeri
Primer 1: Afinitet za CD33
[0189] Agensi za vezivanje CD33 imaju KDi za humani, i za makaki majmunske CD33 afinitete od 10 nM ili manje na ćelijskoj liniji HL60 i HEK293-makaki majmunskoj CD33, respektivno.
[0190] ýetrnaest agenasa za vezivanje CD33 (potpuno humana monoklonska antitela koja su navedena u Tabeli 1 kao Br.1-14, respektivno) za humani i makaki majmunski CD33 su bili određeni FACS Scatchard analizom, kao što je opisano u Brockhoff et al., (Cytometry.1994 Sep 1;17(1):75-83) na ćelijama koje izražavaju CD33 (AML-izvedena HL60 ćelijska linija, rekombinantna HEK293-makaki majmunska CD33 ćelijska linija). Ukratko, razređivanja agensa za vezivanje CD33 su bila pripremljena u ploči sa 96 bunarčLća polazeći od 100-400 nM u prvom bunarčLću (80 µl), što je bilo praćeno sa 11 koraka razređivanja (1:2, 40 40 µl).50 µl razređivanja agensa za vezivanje CD33 je dodato u FACS epruvete, pa je 150 µl ćelija (0,8x10<6>/ ml=1,2x10<5>ćelija/epruveti) dodato u svaku FACS epruvetu. ûelije su bile nežno mešane, a onda su inkubirane 1 h na ledu. Posle toga je bilo dodato 50 µl FITC konjugovanog sekundarnog antitela (koncentracija 15 µg/ml; mišiji mAb antihumani IgG), pa je mešano i zatim inkubirano 30 min. na ledu. Posle toga je bilo dodato 4 ml PBS ph7.2 koji je sadržao 0.02% kiseline, te su ćelije bile peletirane i resuspendovane u 300 µl PBS pH 7.2 i onda su podvrgnute FACS analizi uz korišćenje BD FACS Canto. Svi koraci eksperimenta su bili izvedeni na vlažnom ledu, sva razređivanja agensa za vezivanje CD33 su bila napravljena u PBS/ 0,5% BSA 0.02% kiseline. FACS kalibracija je bila izvedena uz korišćenje Quantum FITC MESF (Premix) perli (Bangs Laboratories). Svi uzorci su bili izmereni korišćenjem istih FACS parametara. Odnosi vezanog IgG prema slobodnom IgG su bili izračunati na osnovu MFI vrednosti za različite koncentracije agensa za vezivanje CD33 koncentracija i prikazani su kao Scatchard blot. Regresiona linija je bila nacrtana kroz rezultujuće tačke podataka, a nagibu ove linije odgovara negativna vrednost konstante asocijacije. Rezultati su navedeni u Tabeli 2.
Tabela 2
Primer 2: Kinetika internalizacije
[0191] Internalizacija antitela se odnosi na redukciju količine kompleksa antitelo/ antigen na ćelijskoj površini ciljne ćelije posle inkubacije sa antitelom. Testovi internalizacije su bili izvršeni sa HL60 ćelijskom linijom koja izražava CD33. ûelije su bile inkubirane sa fiksnom količinom agensa za vezivanje CD33 (10 µg/ml potpuno
4
humanih monoklonskih antitela koja su navedena u Tabeli 1 pod Br.1-14) tokom definisanih vremenskih perioda (0h, 1h, 4h, 24h) na 37° C da bi se omogućila internalizacija kompleksa antitelo/antigen. U naznačenim vremenskim trenucima inkubiranoj smeši je bila dodavana kiselina da bi se sprečila dalja internalizacija. Posle toga su bile dodate fiksne količine agensa za vezivanje CD33 da bi se zasitila mesta za CD33 antigen na ćelijskoj površini. Ukupna količina agensa za vezivanje CD33 vezanog za ćelijsku površinu je bila određena FACS analizom uz korišćenje FITC konjugovanog anti-humanog IgG sekundarnog antitela. Vremenski trenutak 0h je bio korišćen za određivanje inicijalnog nivoa kompleksa CD33 antitelo/antigen na površini i bio je definisan kao 100%. Rezultati su navedeni u Tabeli 3 i ilustrovani su na Fig.1-3.
Tabela 3
[0192] Lintuzumab je bio uključen kao referentno antitelo. Kompleksi Lintuzumab/CD33 su se brzo internalizovali posle vezivanja lintuzumaba, što je bilo
4
u skladu sa publikovanim podacima. Posle 4h-vnog perioda inkubacije samo oko 20% inicijalne količine kompleksa CD33/lintuzumab je ostalo na ćelijskoj površini. Moglo se pokazati, kao neočekivano, da je internalizacija svih 14 agenasa za vezivanje CD33 prema predmetnom pronalasku bila usporena u poređenju sa lintuzumabom.
Primer 3: ADCC aktivnost
[0193] Smanjena brzina internalizacije se prevodi u povećanu ADCC aktivnost in vitro. Da bi se ocenio efekat usporene internalizacije na ADCC aktivnost agenasa za vezivanje CD33 (potpuno humanih monoklonskih antitela koja su navedena u Tabeli 1 pod Br.1-14), ciljne ćelije (HL60) su bile inkubirane sa agensom za vezivanje CD33 tokom 0, 1, 4 i 24h. Posle toga je bio izvršen ADCC test sa IL-2 stimulisanim PBMC kao efektorskim ćelijama i antitelom obloženim HL60 ćelijama kao ciljnim ćelijama. Za sve eksperimente je bila upotrebljena koncentracija mAb od 30 µg/ml. Ko-kultivacija efektorskih ćelija sa ciljnim ćelijama u prisustvu agensa za vezivanje CD33 je bila izvršena u kvadriplikatima ili triplikatima u mikrotitarskim pločama sa 96 bunarčLća sa okruglim dnom u finalnoj zapremini od 200 µl medijuma za testiranje po bunarčLću koji se sastojao od 10% humanog seruma i 1% BSA u RPMI u odnosu 1:1. Prvo su bile stavljene efektorske ćelije (sveže izolovane PBMC ćelije u 100 µl 10% humanog seruma u RPMI po bunarčLću), što je bilo praćeno sa ciljnim ćelijama i rastvorom agensa za vezivanje CD33 (razređenog u 50 µl 1% BSA u RPMI). Kao kontrola su bile kultivisane efektorske ćelije same u medijumu za testiranje (kontrola sa efektorskim ćelijama), a ciljne ćelije su bile kultivisane bilo same u medijumu za testiranje (spontana liza) ili u medijumu za testiranje dopunjenom sa 1% Triton X-100 (maksimalna liza). Ko-kultura je bila inkubirana na 37°C u vlažnom CO2inkubatoru tokom 3 sata. Na kraju inkubacije ćelije su bile odstranjene iz medijuma za kultivaciju centrifugiranjem (200 x g, tj.1000 o/min; 10 min) na sobnoj temperaturi.
Supernatanti bez ćelija (100 µl/bunarčLću) su preneti u odgovarajuće bunarčLće ploče sa 96 bunarčLća sa ravnim dnom. Da bi se odredila LDH aktivnost u ovim supernatantima dodato je 100 µl reakcione smeše (250µl sveže mešanog katalizatora sa 11.25 ml rastvora boje) u svaki bunarčLć, pa je inkubirano 30 min na sobnoj temperaturi u mraku. Zatim je izmerena apsorbansa kao što je opisano u nastavku.
4
[0194] Kit za detekciju citotoksičnosti (LDH; Roche 11644 793 001) je bio upotrebljen za merenje ADCC aktivnosti. Detekcija citotoksičnosti je bazirana na merenju enzimske aktivnosti LDH oslobođenog iz ćelija sa oštećenom ćelijskom membranom. LDH koji je oslobođen u supernatante kulture je redukovao tetrazolijumsku so iz kita u formazan. Maksimum apsorpcije formazanske boje je izmeren na 490 nm za razliku od referentne talasne dužine od 650 nm u ELISA čitaču ploča. Da bi se odredio procenat ćelijski posredovane citotoksičnosti, bila je izračunata prosečna apsorbansa kvadriplikata ili triplikata, pa je bila oduzeta pozadinska vrednost. Ovim korigovanim vrednostima je bila izvršena zamena u sledećoj jednačini da bi se izračunao ADCC (%): (smeša efektor/ciljna ćelijaefektorska ćelijska kontrola-spontano oslobađanje) podeljena sa (maksimalnim oslobađanjem-spontanim oslobađanjem)
[0195] ADCC aktivnost u vremenskom trenutku 0h (nije bilo prethodne inkubacije ciljnih ćelija sa antitelom) je bila definisana kao 100% ADCC aktivnost. ADCC aktivnost za različite vremenske trenutke prethodne inkubacije sa antitelom je bila izračunata u odnosu na vremenski trenutak 0h i izražena je kao relativna citotoksičnost (%).
[0196] Usporena internalizacija agenasa za vezivanje CD33 u poređenju sa lintuzumabom rezultovala je povećanjem ADCC aktivnosti u poređenju sa lintuzumabom. Kao zaključak, usporena internalizacija dovodi do povećane ADCC aktivnosti. Internalizacija za opisane agense za vezivanje CD33 je inverzno korelisana sa ADCC aktivnosti agenasa za vezivanje CD33, što predstavlja indikator prednosti u pogledu kliničke aktivnosti takvih agenasa za vezivanje CD33. Rezultati za kinetiku internalizacije su prikazani na Fig.4 u ovom eksperimentu i na Fig. 5 za ADCC aktivnost.
Primer 4: Mapiranje epitopa
[0197] Epitop za vezivanje agenasa za vezivanje CD33 koji su ovde opisani u odnosu na epitop lintuzumaba je bio određen vodoničnom izmenjivačkom masenom spektrometrijom (HXMS).
[0198] Ovim metodom je određena susceptibilnost amidnih skeletnih vodonika CD33 proteina da se zamene sa D2O. Eksperimenti su bili izvedeni sa samim rekombinantnim CD33 proteinom i sa CD33 proteinom sa dodatim agensom za
4
vezivanje CD33 / lintuzumabom (u nastavku se ovaj primer naziva kao “antitelo / antitela”). Na ovaj način su bili identifikovani regioni CD33 proteina koji pokazuju značajnu zaštitu od zamene zbog vezivanja antitela. Rezolucija metoda je bila određena pomoću peptida proizvedenih digestijom sa pepsinom, npr. rezultujuća aminokiselinska sekvenca može biti duža od aktuelnog epitopa antitela. Ovi peptidi izvedeni od CD33 su bili identifikovani dodatnim kontrolnim eksperimentima sa neizmenjenim uzorcima uz korišćenje standardno precizne masene i HPLC MS/MS tehnologije.
[0199] Za uzorak protein antitelo, CD33 protein i antitelo su bili inkubirani tokom 15 minuta na sobnoj temperaturi. Finalni molski odnos antitelo/CD33 je bio 2:1. Uz korišćenje LEAP robotskog sistema (izmenjivačka ploča je držana na 25<o>C, dok je ploča za uzorak/gašenje držana na 4<o>C), 8µl uzorka je bilo dodato u 80 µl izmenjivačkog pufera (10mM NaH2PO4u D2O, pH=7 ili 10mM NaH2PO4u H2O, pH=7), pa je pomešano i ostavljeno je da se vrši izmena tokom različitih vremenskih perioda (15, 60, 120, 240, i 600 sekundi) na 25<o>C.80µl ovog rastvora je onda bilo preneto u 80µl pufera za gašenje (1M uree, 0.1M TCEP-HCl) na 4<o>C, a zatim je mešano. 90µl ovog rastvora je onda bilo preneto u 10µl pepsina (4 mg/ml) na 4<o>C i onda je mešano. Posle 2 minuta je 60µl ovog rastvora bilo injektirano na Michrom C18 patronu za hvatanje. Patrona je bila ispirana sa H2O 0.1%TFA tokom 2 minuta na 100µl/min. Onda je ventil prebačen, pa je patrona eluirana na Phenomenex Jupiter C5 koloni, 1.0 x 50mm, 5µm, 300A. Mobilna faza A je bila voda/acetonitril/TFA (99/0.95/0.05), a Mobilna faza B je bila acetonitril/voda/TFA (95/4.95/0.05). Protok je bio 100µl/min. Gradijent je bio: 0 minuta (0%B), 6 minuta (40%B), 7 minuta (40%B), 8 minuta (90%B), 10 minuta (90% B), 11 minuta (0%B). LEAP sistem je prethodno ohladio mobilnu fazu na 4<o>C, a takođe je održavao kolonu za hvatanja i analitičku kolonu na 4<o>C. Za MS eksperimente (korišćene za kvantifikaciju izmene sa D2O puferom) je bio primenjen metod sa samo jednim skeniranjem od 300-2000 tokom 14 minuta sa rezolucijom od 60,000. Za MS/MS eksperimente (korišćene za ID peptide sa H2O izmenjivačkim puferom) je bio primenjen metod sa 7 skeniranja tokom 14 minuta. Prvo skeniranje je bilo skeniranje na kompletnom opsegu od 300-2000 sa rezolucijom od 30,000. Sledstvena skeniranja su bila CID skeniranja za 6 najintenzivnijih jona iz skeniranja #1. Širina izolacije je bila 1.5amu, energija kolizije je bila 35V, a vreme aktivacije je bilo 30msec. Pepsinski peptidi su bili identifikovani uz korišćenje podataka o
4
fragmentaciji i programa Proteome Discoverer (Thermo). Identifikovani peptidi su bili analizirani korišćenjem sopstvenog programa koji je izračunavao prosečnu masu izmenjenih peptida.
[0200] Svi agensi za vezivanje CD33 su štitili identični peptidni fragment sa aminokiselinskom sekvencom FFHPIPYYDKNSPVHGYW (SeqID No: 141) (Tabela 4). Sekvenca CD33 koju su štitili ovde opisani agensi za vezivanje CD33 je različita i ne preklapa se sa peptidnom sekvencom CD33 koja je zaštićena vezivanjem Lintuzumaba (MDPNFWLQVQE, SeqID No: 142). In silico modeliranje uz korišćenje kristalne strukture SIGLEC-5, člana SIGLEC familije koji je homologan sa CD33, otkrilo je epitope za vezivanje svih antitela u najbližem domenu proteina, gde je epitop za vezivanje Lintuzumaba različit od onih za ovde opisane agense za vezivanje CD33. Kao zaključak, agensi za vezivanje CD33 koji su opisani u ovoj prijavi patenta se vezuju za različit epitop od Lintuzumaba.
Tabela 4
1
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
11
11
11
11
11
11
11
��
��
��
��
��
��
��
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
��

Claims (20)

Patentni zahtevi
1. Agens za vezivanje CD33 koji je izabran izmeÿu sledeüih
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 29, CDR2 SeqID No: 15, CDR3 SeqID No: 1, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 71, CDR5 SeqID No: 57 i CDR6 SeqID No: 43,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 30, CDR2 SeqID No: i 6, CDR3 SeqID No: 2, i , na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 72, CDR5 of SeqID No: 58 i CDR6 SeqID No: 44,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 31, CDR2 SeqID No: 17, CDR3 of SeqID No: 3, i , na svom lakom lancu i u redosledu od N-do C-kraja, CDR4 SeqID No: 73, CDR5 SeqID No: 59 i CDR6 SeqID No: 45,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 32, CDR2 SeqID No: 18, CDR3 SeqID No: 4, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 74, CDR5 SeqID No: 60 i CDR6 SeqID No: 46,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 33, CDR2 SeqID No: 19, CDR3 SeqID No: 5, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 75, CDR5 SeqID No: 6i i CDR6 SeqID No: 47,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 34, CDR2 SeqID No: 20, CDR3 SeqID No: 6, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 76, CDR5 SeqID No: 62 i CDR6 SeqID No: 48,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 35, CDR2 SeqID No: 21, CDR3 SeqID No: 7, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 77, CDR5 SeqID No: 63 i CDR6 SeqID No: 49,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 36, CDR2 SeqID No: 22, CDR3 SeqID No: 8, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 78, CDR5 SeqID No: 64 i CDR6 of SeqID No: 50,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 37, CDR2 SeqID No: 23, CDR3 SeqID No: 9, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 79, CDR5 SeqID No: 65 i CDR6 SeqID No: 51,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 38, CDR2 SeqID No: 24, CDR3 SeqID No: 10, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N-do C-kraja, CDR4 SeqID No: 80, CDR5 SeqID No: 66 i CDR6 SeqID No: 52,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 39, CDR2 SeqID No: 25, CDR3 SeqID No: i 1, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR4 SeqID No: 81, CDR5 SeqID No: 67 i CDR6 SeqID No: 53,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 40, CDR2 SeqID No: 26, CDR3 SeqID No: 12, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N-do C-kraja, CDR4 SeqID No: 82, CDR5 SeqID No: 68 i CDR6 SeqID No: 54,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 41, CDR2 SeqID No: 27, CDR3 SeqID No: 13, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N-do C-kraja, CDR4 SeqID No: 83, CDR5 SeqID No: 69 i CDR6 SeqID No: 55,
antitelo koje sadrži, na svom teškom lancu i u redosledu od N- do C-kraja, CDR1 SeqID No: 42, CDR2 SeqID No: 28, CDR3 SeqID No: 14, i, na svom lakom lancu i u redosledu od N-do C-kraja, CDR4 SeqID No: 84, CDR5 SeqID No: 70 i CDR6 SeqID No: 56.
2. Agens za vezivanje CD33 koji je izabran izmeÿu sledeüih
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 85 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 99,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 86 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 100,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 87 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 101,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 88 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 102,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 89 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 103,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 90 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 104,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 91 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 105,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 92 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 106,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 93 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 107,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 94 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 108,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 95 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 109,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 96 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 110,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 97 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 111,
antitelo koje sadrži varijabilni region teškog lanca sa SeqID No: 98 i varijabilni region lakog lanca sa SeqID No: 112.
3. Agens za vezivanje CD33 koji je izabran izmeÿu sledeüih
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 113 i laki lanac sa SeqID No: 127,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 114 i laki lanac sa SeqID No: 128,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 115 i laki lanac sa SeqID No: 129,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 116 i laki lanac sa SeqID No: 130,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 117 i laki lanac sa SeqID No: 131,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 118 i laki lanac sa SeqID No: 132,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 119 i laki lanac sa SeqID No: 133,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 120 i laki lanac sa SeqID No: 134,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 121 i laki lanac sa SeqID No: 135,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 122 i laki lanac sa SeqID No: 136,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 123 i laki lanac sa SeqID No: 137,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 124 i laki lanac sa SeqID No: 138,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 125 i laki lanac sa SeqID No: 139,
antitelo koje sadrži teški lanac sa SeqID No: 126 i laki lanac sa SeqID No: 140.
4. Agens za vezivanje CD33 prema bilo kom od zahteva 1 do 3, pri þemu agens za vezivanje CD33 dalje sadrži efektorsku funkciju.
5. Agens za vezivanje CD33 prema zahtevu 4, pri þemu je efektorska funkcija posredovana sa Fcdomenom.
6. Agens za vezivanje CD33 prema zahtevu 4, pri þemu agens za vezivanje CD33 sadrži jednu ili više mutacija u Fcdomenu koje modulišu funkciju Fcdomena.
7. Agens za vezivanje CD33 prema zahtevu 6, pri þemu je modulacija funkcije Fcdomena povećanje ADCC za najmanje 10%, a poželjno za 50% i prvenstveno za 100%.
8. Agens za vezivanje CD33 prema bilo kom od zahteva 6-7, pri čemu su mutacije u Fcdomenu locirane na jednoj ili više pozicija koje su izabrane između aminokiselina na pozicijama 332 i/ili 239 i/ili 236 prema Kabatovom EU numeracionom indeksu.
9. Agens za vezivanje CD33 prema bilo kom od zahteva 6-8, pri þemu su mutacije u Fcdomenu kombinacija supstitucija na pozicijama 239 i 332, a prvenstveno S239D/I332E.
14
10. DNK molekul koji sadrži region koji kodira varijabilni region teškog lanca agensa za vezivanje CD33 prema bilo kom od prethodnih zahteva.
11. DNK molekul koji sadrži region koji kodira varijabilni region lakog lanca CD33 agensa za vezivanje CD33 prema bilo kom od zahteva 1-9.
12. Vektor ekspresije koji sadrži DNK molekul prema zahtevu 10 ili 11.
13. ûelija domaćin koja nosi jedan ili više vektora prema zahtevu 12.
14. Postupak za proizvodnju agensa za vezivanje CD33 prema bilo kom od zahteva 1-9, koji sadrži transfekciju ćelije domaćina sa jednim ili više vektora prema zahtevu 12, kultivaciju üelije domaćina i rekuperaciju i preþišüavanje molekula antitela.
15. Farmaceutska kompozicija koja sadrži, kao aktivni sastojak, jedan ili više agenasa za vezivanje CD33 prema bilo kom od zahteva 1 do 9, i najmanje jedan fiziološki prihvatljivi nosač.
16. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 15, koja dalje sadrži jedan ili više dodatnih terapeutskih agenasa.
17. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 15-16 za depleciju ćelija koje izražavaju CD33 na svojoj površini.
18. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 15-16 za primenu u lečenju mijeloidnih ćelijskih maligniteta i mijelodisplastiþnog sindroma (MDS).
19. Farmaceutska kompozicija za primenu prema zahtevu 18, pri þemu je pomenuti mijeloidni malignitet izabran između akutne mijeloidne leukemije i hroniþne mijeloidne leukemije.
20. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 15-16 za primenu u lečenju autoimunih i zapaljenskih bolesti koje sadrže mijeloidne ćelije u svojoj patologiji.
RS20161031A 2010-10-04 2011-10-04 Agensi za vezivanje cd33 RS55317B2 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP10186468 2010-10-04
EP11764553.1A EP2625201B2 (en) 2010-10-04 2011-10-04 Cd33 binding agents
PCT/EP2011/067339 WO2012045752A1 (en) 2010-10-04 2011-10-04 Cd33 binding agents

Publications (2)

Publication Number Publication Date
RS55317B1 RS55317B1 (sr) 2017-03-31
RS55317B2 true RS55317B2 (sr) 2019-07-31

Family

ID=43296954

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20161031A RS55317B2 (sr) 2010-10-04 2011-10-04 Agensi za vezivanje cd33

Country Status (37)

Country Link
US (4) US9079958B2 (sr)
EP (2) EP3133088B1 (sr)
JP (1) JP5727613B2 (sr)
KR (1) KR101864597B1 (sr)
CN (1) CN103261227B (sr)
AP (1) AP2013006764A0 (sr)
AR (1) AR083293A1 (sr)
AU (1) AU2011311575B2 (sr)
BR (1) BR112013007944B1 (sr)
CA (1) CA2809925C (sr)
CL (1) CL2013000669A1 (sr)
CO (1) CO6710907A2 (sr)
CY (1) CY1119691T1 (sr)
DK (1) DK2625201T4 (sr)
EA (1) EA026360B1 (sr)
EC (1) ECSP13012597A (sr)
ES (1) ES2605014T5 (sr)
GE (1) GEP20166429B (sr)
HR (1) HRP20161656T4 (sr)
HU (1) HUE030150T2 (sr)
IL (1) IL224984A (sr)
LT (1) LT2625201T (sr)
MA (1) MA34546B1 (sr)
MX (1) MX344522B (sr)
MY (1) MY160485A (sr)
NZ (1) NZ607969A (sr)
PE (1) PE20140194A1 (sr)
PH (1) PH12013500570A1 (sr)
PL (1) PL2625201T5 (sr)
PT (1) PT2625201T (sr)
RS (1) RS55317B2 (sr)
SG (1) SG189023A1 (sr)
SI (1) SI2625201T2 (sr)
TW (1) TWI535734B (sr)
UA (1) UA112062C2 (sr)
UY (1) UY33647A (sr)
WO (1) WO2012045752A1 (sr)

Families Citing this family (50)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
UA112062C2 (uk) 2010-10-04 2016-07-25 Бьорінгер Інгельхайм Інтернаціональ Гмбх Cd33-зв'язувальний агент
EP3559049B1 (en) 2011-10-28 2025-06-11 Teva Pharmaceuticals Australia Pty Ltd Polypeptide constructs and uses thereof
US20130309223A1 (en) * 2012-05-18 2013-11-21 Seattle Genetics, Inc. CD33 Antibodies And Use Of Same To Treat Cancer
EP4053162A1 (en) 2012-05-18 2022-09-07 Aptevo Research and Development LLC Bispecific scfv immunofusion (bif) binding to cd123 and cd3
US9695239B2 (en) 2012-10-24 2017-07-04 Fraunhofer-Gesellschaft zur Förderung der angewandten Forschung e.V. Microtubule-modifying compound
PL2968555T3 (pl) 2013-03-13 2020-11-16 Sanofi Kompozycje zawierające przeciwciała anty-cd38 i karfilzomib
JP6673200B2 (ja) 2013-07-05 2020-03-25 エイチ リー モフィット キャンサー センター アンド リサーチ インスティテュート インコーポレイテッド 骨髄異形成症候群（ｍｄｓ）を治療するための可溶性ｃｄ３３
AR097648A1 (es) 2013-09-13 2016-04-06 Amgen Inc Combinación de factores epigenéticos y compuestos biespecíficos que tienen como diana cd33 y cd3 en el tratamiento de leucemia mieloide
EP3066125A2 (en) * 2013-11-06 2016-09-14 Boehringer Ingelheim International GmbH Pharmaceutical combinations comprising cd33 antibodies and de-methylating agents
MX2016007576A (es) * 2013-12-13 2016-10-03 Genentech Inc Anticuerpos e inmunoconjugados anti-cd33.
US9212225B1 (en) 2014-07-01 2015-12-15 Amphivena Therapeutics, Inc. Bispecific CD33 and CD3 binding proteins
EA201792581A1 (ru) 2015-05-29 2018-07-31 Амфивена Терапьютикс, Инк. Способы применения биспецифических cd33- и cd3- связывающих белков
EP3307779A2 (en) * 2015-06-12 2018-04-18 Alector LLC Anti-cd33 antibodies and methods of use thereof
CA2988982A1 (en) * 2015-06-12 2016-12-15 Alector Llc Anti-cd33 antibodies and methods of use thereof
KR20180054639A (ko) 2015-08-28 2018-05-24 알렉터 엘엘씨 항-siglec-7 항체 및 이의 사용 방법
US12071450B2 (en) 2015-12-03 2024-08-27 Biosight Ltd. Salts of conjugates for cancer therapy
US12064445B2 (en) 2015-12-03 2024-08-20 Biosight Ltd. Cytarabine conjugates for cancer therapy
WO2017160954A1 (en) 2016-03-15 2017-09-21 Seattle Genetics, Inc. Combinations of pbd-based antibody drug conjugates with bcl-2 inhibitors
US11110179B2 (en) 2016-06-03 2021-09-07 Seagen Inc. Combination of CD33 antibody drug conjugates with chemotherapeutic agents
WO2017214433A1 (en) 2016-06-09 2017-12-14 Seattle Genetics, Inc. Combinations of pbd-based antibody drug conjugates with flt3 inhibitors
US11242400B2 (en) 2016-09-21 2022-02-08 Aptevo Research And Development Llc CD123 binding proteins and related compositions and methods
FI3548515T3 (fi) 2016-12-01 2026-03-04 Regeneron Pharma Radioleimattuja anti-PD-L1-vasta-aineita immuno-PET-kuvantamiseen
WO2018102795A2 (en) 2016-12-02 2018-06-07 University Of Southern California Synthetic immune receptors and methods of use thereof
EP3824906A1 (en) 2016-12-21 2021-05-26 Amgen Inc. Anti-tnf alpha antibody formulations
CN106834300B (zh) * 2017-03-06 2019-12-31 李斯文 一种抗cd33单链抗体及光敏剂复合物及其制备方法
IL271946B (en) * 2017-07-09 2022-09-01 Biosight Ltd Combination cancer therapy
MD3601358T2 (ro) 2017-08-03 2023-10-31 Alector Llc Anticorpi anti-TREM2 și metode de utilizare a acestora
AU2018310985A1 (en) * 2017-08-03 2019-11-07 Alector Llc Anti-CD33 antibodies and methods of use thereof
US20210179710A1 (en) * 2018-01-08 2021-06-17 Actinium Pharmaceuticals, Inc. Combination immunotherapy and chemotherapy for the treatment of a hematological malignancy
CN111699200B (zh) 2018-01-15 2023-05-26 南京传奇生物科技有限公司 针对pd-1的单域抗体和其变体
PE20220278A1 (es) 2018-02-08 2022-02-25 Dragonfly Therapeutics Inc Dominios variables de anticuerpos que se dirigen al receptor nkg2d
AU2019218125B2 (en) 2018-02-08 2025-03-13 Dragonfly Therapeutics, Inc. Combination therapy of cancer involving multi-specific binding proteins that activate natural killer cells
TW201942134A (zh) 2018-02-20 2019-11-01 美商蜻蜓醫療公司 結合cd33、nkg2d及cd16之多特異性結合蛋白及使用方法
CA3091764A1 (en) * 2018-02-20 2019-08-29 Dragonfly Therapeutics, Inc. Antibody variable domains targeting cd33, and use thereof
GB201806084D0 (en) * 2018-04-13 2018-05-30 Berlin Chemie Ag Antibodies
JOP20190116A1 (ar) 2018-05-24 2019-11-24 Janssen Biotech Inc الأجسام المضادة لتكتل التمايز 33 (cd33)، والأجسام المضادة ثنائية النوعية لتكتل التمايز 33 (cd33)/تكتل التمايز 3 (cd3) واستخداماتها
KR20210030341A (ko) 2018-06-08 2021-03-17 알렉터 엘엘씨 항-Siglec-7 항체 및 그의 사용 방법
EA202091888A1 (ru) 2018-08-08 2020-10-23 Драгонфлай Терапьютикс, Инк. Вариабельные домены антител, нацеленные на рецептор nkg2d
KR20250112921A (ko) 2018-08-08 2025-07-24 드래곤플라이 쎄라퓨틱스, 인크. Nkg2d, cd16 및 종양 관련 항원에 결합하는 단백질
EA202190468A1 (ru) 2018-08-08 2021-07-06 Драгонфлай Терапьютикс, Инк. Мультиспецифические связывающие белки, которые связывают bcma, nkg2d и cd16, и способы их применения
SG11202101552SA (en) 2018-08-31 2021-03-30 Alector Llc Anti-cd33 antibodies and methods of use thereof
CN112673022B (zh) 2018-09-10 2024-07-09 南京传奇生物科技有限公司 针对cd33的单结构域抗体及其构建体
CN112672757A (zh) * 2018-09-25 2021-04-16 中央研究院 抗-唾液酸结合性免疫球蛋白样凝集素的抗体、包括该抗体的药学组合物及其用途
CA3133333A1 (en) 2019-04-30 2020-04-30 Brian Scott GARRISON Chimeric receptors and methods of use thereof
EP4146271A4 (en) 2020-05-06 2024-09-04 Dragonfly Therapeutics, Inc. PROTEINS THAT BIND NKG2D, CD16 AND CLEC12A
EP4214233A1 (en) 2020-09-16 2023-07-26 Amgen Inc. Methods for administering therapeutic doses of bispecific t-cell engaging molecules for the treatment of cancer
US12377144B2 (en) 2021-03-03 2025-08-05 Dragonfly Therapeutics, Inc. Methods of treating cancer using multi-specific binding proteins that bind NKG2D, CD16 and a tumor-associated antigen
WO2023081898A1 (en) 2021-11-08 2023-05-11 Alector Llc Soluble cd33 as a biomarker for anti-cd33 efficacy
US20250145729A1 (en) 2021-12-17 2025-05-08 Denali Therapeutics Inc. Polypeptide engineering, libraries, and engineered cd98 heavy chain and transferrin receptor binding polypeptides
WO2025174974A1 (en) * 2024-02-14 2025-08-21 Bristol-Myers Squibb Company Anti-cd33 antibodies and uses thereof

Family Cites Families (71)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
GB2036891B (en) 1978-12-05 1983-05-05 Windsor Smith C Change speed gear
GB8308235D0 (en) 1983-03-25 1983-05-05 Celltech Ltd Polypeptides
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
FR2553099B1 (fr) 1983-10-11 1989-09-08 Fidia Spa Fractions d'acide hyaluronique ayant une activite pharmaceutique, procedes pour leur preparation et compositions pharmaceutiques les contenant
JPS6147500A (ja) 1984-08-15 1986-03-07 Res Dev Corp Of Japan キメラモノクロ−ナル抗体及びその製造法
EP0173494A3 (en) 1984-08-27 1987-11-25 The Board Of Trustees Of The Leland Stanford Junior University Chimeric receptors by dna splicing and expression
GB8422238D0 (en) 1984-09-03 1984-10-10 Neuberger M S Chimeric proteins
JPS61134325A (ja) 1984-12-04 1986-06-21 Teijin Ltd ハイブリツド抗体遺伝子の発現方法
DE3668186D1 (de) 1985-04-01 1990-02-15 Celltech Ltd Transformierte myeloma-zell-linie und dieselbe verwendendes verfahren zur expression eines gens, das ein eukaryontisches polypeptid kodiert.
JPS63501765A (ja) 1985-11-01 1988-07-21 インタ−ナショナル、ジェネティック、エンジニアリング　インコ−ポレ−テッド 抗体遺伝子のモジュ−ル組立体、それにより産生された抗体及び用途
GB8601597D0 (en) 1986-01-23 1986-02-26 Wilson R H Nucleotide sequences
US5225539A (en) 1986-03-27 1993-07-06 Medical Research Council Recombinant altered antibodies and methods of making altered antibodies
US4946778A (en) 1987-09-21 1990-08-07 Genex Corporation Single polypeptide chain binding molecules
AU600575B2 (en) 1987-03-18 1990-08-16 Sb2, Inc. Altered antibodies
GB8717430D0 (en) 1987-07-23 1987-08-26 Celltech Ltd Recombinant dna product
US5047335A (en) 1988-12-21 1991-09-10 The Regents Of The University Of Calif. Process for controlling intracellular glycosylation of proteins
US5530101A (en) 1988-12-28 1996-06-25 Protein Design Labs, Inc. Humanized immunoglobulins
ES2087997T3 (es) 1990-01-12 1996-08-01 Cell Genesys Inc Generacion de anticuerpos xenogenicos.
ES2108048T3 (es) 1990-08-29 1997-12-16 Genpharm Int Produccion y utilizacion de animales inferiores transgenicos capaces de producir anticuerpos heterologos.
US5625126A (en) 1990-08-29 1997-04-29 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals for producing heterologous antibodies
US5545806A (en) 1990-08-29 1996-08-13 Genpharm International, Inc. Ransgenic non-human animals for producing heterologous antibodies
US5661016A (en) 1990-08-29 1997-08-26 Genpharm International Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies of various isotypes
US5633425A (en) 1990-08-29 1997-05-27 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies
US5770429A (en) 1990-08-29 1998-06-23 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies
US5278299A (en) 1991-03-18 1994-01-11 Scripps Clinic And Research Foundation Method and composition for synthesizing sialylated glycosyl compounds
ES2193136T3 (es) 1991-08-14 2003-11-01 Genentech Inc Variantes de inmunoglubina para receptores especificos de fc epsilon.
AU3144193A (en) 1991-11-21 1993-06-15 Board Of Trustees Of The Leland Stanford Junior University Controlling degradation of glycoprotein oligosaccharides by extracellular glycosisases
ZA932523B (en) 1992-04-10 1994-10-08 Res Dev Foundation Immunotoxins directed against cd33 related surface antigens
US5773001A (en) † 1994-06-03 1998-06-30 American Cyanamid Company Conjugates of methyltrithio antitumor agents and intermediates for their synthesis
US5739277A (en) 1995-04-14 1998-04-14 Genentech Inc. Altered polypeptides with increased half-life
AU728657B2 (en) 1996-03-18 2001-01-18 Board Of Regents, The University Of Texas System Immunoglobulin-like domains with increased half-lives
US5834597A (en) 1996-05-20 1998-11-10 Protein Design Labs, Inc. Mutated nonactivating IgG2 domains and anti CD3 antibodies incorporating the same
WO1998005787A1 (en) 1996-08-02 1998-02-12 Bristol-Myers Squibb Company A method for inhibiting immunoglobulin-induced toxicity resulting from the use of immunoglobulins in therapy and in vivo diagnosis
US5888809A (en) 1997-05-01 1999-03-30 Icos Corporation Hamster EF-1α transcriptional regulatory DNA
CA2310892A1 (en) 1997-11-21 1999-06-03 Human Genome Sciences, Inc. Chemokine alpha-5
PL199659B1 (pl) 1998-02-25 2008-10-31 Merck Patent Gmbh Białko fuzyjne przeciwciała hu-KS IL2, cząsteczka DNA kodująca białko fuzyjne przeciwciała hu-KS IL2 i sposób wytwarzania białka fuzyjnego przeciwciała hu-KS IL2
DE69937291T2 (de) 1998-04-02 2008-07-10 Genentech, Inc., South San Francisco Antikörpervarianten und fragmente davon
GB9809951D0 (en) 1998-05-08 1998-07-08 Univ Cambridge Tech Binding molecules
PT1355919E (pt) 2000-12-12 2011-03-02 Medimmune Llc Moléculas com semivida longa, composições que as contêm e suas utilizações
US20030133939A1 (en) 2001-01-17 2003-07-17 Genecraft, Inc. Binding domain-immunoglobulin fusion proteins
US20040002587A1 (en) 2002-02-20 2004-01-01 Watkins Jeffry D. Fc region variants
US20040132101A1 (en) 2002-09-27 2004-07-08 Xencor Optimized Fc variants and methods for their generation
US7317091B2 (en) 2002-03-01 2008-01-08 Xencor, Inc. Optimized Fc variants
US20040110226A1 (en) 2002-03-01 2004-06-10 Xencor Antibody optimization
US7425620B2 (en) 2002-08-14 2008-09-16 Scott Koenig FcγRIIB-specific antibodies and methods of use thereof
WO2004029207A2 (en) 2002-09-27 2004-04-08 Xencor Inc. Optimized fc variants and methods for their generation
DK1562972T3 (da) 2002-10-15 2010-12-06 Facet Biotech Corp Modifikation af FcRn-bindingsaffiniteter eller serumhalveringstider for antistoffer ved mutagenese
DK1578446T3 (en) * 2002-11-07 2015-06-29 Immunogen Inc ANTI-CD33 ANTIBODIES AND PROCEDURES FOR TREATING ACUTE MYELOID LEUKEMIA BY USING IT
EP2368578A1 (en) 2003-01-09 2011-09-28 Macrogenics, Inc. Identification and engineering of antibodies with variant Fc regions and methods of using same
US7960512B2 (en) 2003-01-09 2011-06-14 Macrogenics, Inc. Identification and engineering of antibodies with variant Fc regions and methods of using same
US20060003412A1 (en) 2003-12-08 2006-01-05 Xencor, Inc. Protein engineering with analogous contact environments
WO2005077981A2 (en) 2003-12-22 2005-08-25 Xencor, Inc. Fc POLYPEPTIDES WITH NOVEL Fc LIGAND BINDING SITES
US7276585B2 (en) 2004-03-24 2007-10-02 Xencor, Inc. Immunoglobulin variants outside the Fc region
CN103172731A (zh) 2004-07-15 2013-06-26 赞科股份有限公司 优化的Fc变体
WO2006031994A2 (en) 2004-09-14 2006-03-23 Xencor, Inc. Monomeric immunoglobulin fc domains
WO2006047350A2 (en) 2004-10-21 2006-05-04 Xencor, Inc. IgG IMMUNOGLOBULIN VARIANTS WITH OPTIMIZED EFFECTOR FUNCTION
DK1817340T3 (da) 2004-11-12 2012-08-13 Xencor Inc Fc-varianter med ændret binding til fcrn
TW200726776A (en) * 2005-07-29 2007-07-16 Friedrich Alexander University Of Erlangen Nuremberg CD33-specific single-chain immunotoxin and methods of use
AU2006299429B2 (en) 2005-10-03 2012-02-23 Xencor, Inc. Fc variants with optimized Fc receptor binding properties
AU2007317333A1 (en) 2006-11-02 2008-05-15 Seattle Genetics, Inc. Methods of treating neoplastic, autoimmune and inflammatory diseases
CN101210048A (zh) * 2006-12-29 2008-07-02 中国医学科学院血液学研究所 用于靶向结合髓系白血病细胞的抗cd33的工程抗体及其表达载体和用途
RU2769948C2 (ru) 2007-04-03 2022-04-11 Эмджен Рисерч (Мьюник) Гмбх CD3-Эпсилон-связывающий домен с межвидовой специфичностью
WO2008119567A2 (en) 2007-04-03 2008-10-09 Micromet Ag Cross-species-specific cd3-epsilon binding domain
PE20140196A1 (es) 2007-08-09 2014-03-19 Boehringer Ingelheim Int Anticuerpos anti-cd37
AU2009299794B2 (en) 2008-10-01 2015-08-13 Amgen Research (Munich) Gmbh Cross-species-specific single domain bispecific single chain antibody
RU2547600C2 (ru) 2008-10-01 2015-04-10 Эмджен Рисерч (Мьюник) Гмбх Pscaxcd3, cd19xcd3, c-metxcd3, эндосиалинxcd3, epcamxcd3, igf-1rxcd3 или fap-альфаxcd3 биспецифическое одноцепочечное антитело с межвидовой специфичностью
EP3106468A1 (en) 2008-10-01 2016-12-21 Amgen Research (Munich) GmbH Cross-species-specific psmaxcd3 bispecific single chain antibody
MX2012010853A (es) 2010-03-24 2013-01-29 Genentech Inc Anticuerpos anti-lrp6.
PH12012502193A1 (en) 2010-05-06 2021-08-09 Novartis Ag Compositions and methods of use for therapeutic low density lipoprotein - related protein 6 (lrp6) multivalent antibodies
UA112062C2 (uk) 2010-10-04 2016-07-25 Бьорінгер Інгельхайм Інтернаціональ Гмбх Cd33-зв'язувальний агент
EP2888279A1 (en) 2012-08-22 2015-07-01 Glaxo Group Limited Anti lrp6 antibodies

Also Published As

Publication number Publication date
IL224984A (en) 2016-11-30
DK2625201T3 (en) 2016-12-19
CO6710907A2 (es) 2013-07-15
WO2012045752A1 (en) 2012-04-12
CN103261227B (zh) 2015-08-26
HK1184165A1 (zh) 2014-01-17
EP3133088B1 (en) 2020-12-09
JP5727613B2 (ja) 2015-06-03
GEP20166429B (sr) 2016-02-10
US9550833B2 (en) 2017-01-24
MX2013003743A (es) 2013-06-03
EP2625201B1 (en) 2016-09-07
EP2625201A1 (en) 2013-08-14
SI2625201T2 (sl) 2019-08-30
HRP20161656T4 (hr) 2019-11-15
PL2625201T5 (pl) 2019-11-29
EA201300419A1 (ru) 2013-10-30
ES2605014T5 (es) 2019-11-18
CY1119691T1 (el) 2018-04-04
US20170088617A1 (en) 2017-03-30
TWI535734B (zh) 2016-06-01
US9079958B2 (en) 2015-07-14
HUE030150T2 (en) 2017-04-28
AR083293A1 (es) 2013-02-13
CN103261227A (zh) 2013-08-21
EA026360B1 (ru) 2017-03-31
PE20140194A1 (es) 2014-03-09
TW201305207A (zh) 2013-02-01
SI2625201T1 (sl) 2016-12-30
CL2013000669A1 (es) 2014-02-14
PL2625201T3 (pl) 2017-05-31
EP3133088A1 (en) 2017-02-22
EP2625201B2 (en) 2019-05-15
CA2809925A1 (en) 2012-04-12
SG189023A1 (en) 2013-05-31
JP2014500003A (ja) 2014-01-09
US20190256593A1 (en) 2019-08-22
KR20130119925A (ko) 2013-11-01
BR112013007944B1 (pt) 2021-11-09
DK2625201T4 (da) 2019-07-15
BR112013007944A2 (pt) 2020-10-27
US10202451B2 (en) 2019-02-12
MA34546B1 (fr) 2013-09-02
ES2605014T3 (es) 2017-03-10
AU2011311575B2 (en) 2016-08-04
AP2013006764A0 (en) 2013-03-31
RS55317B1 (sr) 2017-03-31
NZ607969A (en) 2014-08-29
KR101864597B1 (ko) 2018-06-05
UA112062C2 (uk) 2016-07-25
PH12013500570A1 (en) 2013-05-20
US20120082670A1 (en) 2012-04-05
MX344522B (es) 2016-12-19
HRP20161656T1 (hr) 2017-01-13
LT2625201T (lt) 2016-11-25
PT2625201T (pt) 2016-12-07
AU2011311575A1 (en) 2013-03-28
ECSP13012597A (es) 2013-07-31
CA2809925C (en) 2019-11-12
US20150284462A1 (en) 2015-10-08
UY33647A (es) 2012-04-30
MY160485A (en) 2017-03-15

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US10202451B2 (en) CD33 binding agents
JP7173971B2 (ja) 抗ＳＩＲＰ－α抗体及びその使用方法
JP6871155B2 (ja) 二重特異性ｈｅｒ２及びｃｄ３結合分子
CA3098710A1 (en) Anti-sirpa antibodies and methods of use thereof
JP2016509582A (ja) 抗ヒトｂ７−ｈ４抗体およびその使用
KR20100117108A (ko) Ｆｃ 리간드 친화성이 감소된 항-ＩＦＮＡＲ１ 항체
CN101325970A (zh) 抗cd40抗体的应用
KR20150100715A (ko) 항-h7cr 항체
CN120617499A (zh) 抗体的新型组合和用途
JP2024516616A (ja) Ｔｉｍ－３を標的とする抗体及びその使用
OA16352A (en) CD33 binding agents.
HK1184165B (en) Cd33 binding agents
CN121699013A (zh) Lancl1抗体的组合物及其用于治疗肝癌的方法
EA049679B1 (ru) Анти-sirpa антитела и способы их применения
EA044628B1 (ru) Анти-sirpa антитела и способы их применения