RS54816B1

RS54816B1 - Suncokretova mast visoke tačke topljenja za konditorske proizvode

Info

Publication number: RS54816B1
Application number: RS20160313A
Authority: RS
Inventors: Linan Joaquín Jesús Salas; Force Enrique Martinez; García Miguel Angel Bootello; Calerón Mónica Venegas; RAFAEL GARCéS
Original assignee: Consejo Superior De Investig Cientificas (Csic)
Priority date: 2009-10-22
Filing date: 2010-10-21
Publication date: 2016-10-31
Also published as: CN102655762A; IL219291A0; RU2533018C2; JP5916616B2; IL219291A; RU2012120869A; US9072309B2; BR112012009430B1; DK2490550T3; WO2011048169A1; EP2319329A1; US20120269951A1; BR112012009430A8; BR112012009430A2; KR20120104211A; MX2012004683A; ECSP12011919A; ZA201202889B; ES2568607T3; UA107682C2

Abstract

Čvrsta suncokretova mast naznačena time što sadrži, u svojoj triacilglicerolnoj frakciji, između 49,1% i 95,5% triacilglicerola sa opštom formulom SUS, između 32,5% i 74,3% triacilglicerola sa opštom formulom StOSt, između 3,2 i 8,1% triacilglicerola sa opštom formulom AOSt, između 3,3 i 10,3% triacilglicerola sa opštom formulom BOSt i koja sadrži između 0 i 0,5% linoleinske kiseline, gde su masne kiseline u položajima sn-1 i sn-3 glicerola dve spoljašnje oznake u formuli triacilglicerola, S predstavlja zasićenu masnu kiselinu, U predstavlja nezasićenu masnu kiselinu, St predstavlja stearinsku kiselinu, O predstavlja oleinsku kiselinu, A predstavlja arahidonsku kiselinu a B predstavlja behensku kiselinu.Prijava sadrži još 14 patentnih zahteva.

Description

Opis pronalaska

Polje pronalaska

Predmetni pronalazak se odnosi na čvrstu suncokretovu mast proizvedenu frakcionisanjem suncokretovog ulja sa visokim sadržajem oleata i stearata.

Pozadina pronalaska

Za razliku od ulja koja su obično u tečnom stanju i plastičnih masti koje pokazuju širok opseg temperatura topljenja, masnoće za konditorsku industriju imaju veoma oštar interval topljenja na temperaturama iznad 30°C. Masnoća koja se najčešće koristi za te svrhe je kakao buter (CB), koji pokazuje visok sadržaj triacilglicerola (TAG) sa opštom formulom SUS (70-90%), gde S predstavlja zasićenu masnu kiselinu u sn-1,3 položaju molekula TAG a U predstavlja nezasićenu masnu kiselinu u sn-2 položaju TAG. Uobičajeni sastav CB prikazan je u tabeli 1A, pri Čemu su l,3-disteroil-2-oleil-gliceroI (StOSt). 1 -palmitoil-2-oleil-3-steroilglicerol (POSt) i l,3-dipalmitoil-2-oIeoil-glicerol (POP) najrasprostranjenije vrste TAG.

Triacilglicerolni sastav dve vrste kakao butera i karite butera i odgovarajući sadržaj čvrstih sastojaka na temperaturi od 30 do 40°C prikazani suutabelama 1 B i 2.

Kakao buter pokazuje kompleksno polimorfno ponašanje, sa šest kristalnih formi koje prelaze u pet različitih polimorfa. Dalje, interval temperature topljenja za ovu mast veoma je oštar. Fizička svojstva ove masti daju čokoladi i drugim konditorskim proizvodima njihove tipične odlike, koje podrazumevaju visok sadržaj čvrstih sastojaka i brzo topljenje u ustima, dajući osvežavajući osećaj i brzo oslobađajući aromu.

Svetska proizvodnja CB ograničena je niskom produktivnoŠću kakaovca, ograničenim regionom u kojem on može da se gaji i napadima štetočina na kulture. Ova situacija je u suprotnosti sa sve većom svetskom potražnjom za ovom masnoćom, što dovodi do tenzija na tržištu i čestog rasta cena.

Alternative kakao buteru u proizvodnji masti za upotrebu u konditorskoj industriji sastojale su se od palmitinskih i laurinskih masti dobijenih iz ulja palme, palmine koštice ili kokosa, ili ulja koja postaju čvrsta hidrogenizacijom. Ove masti su bogate palmitinskom, laurinskom i miristinskom masnom kiselinom i odlikuju se visokom zastupljenošću zasićenih masnih kiselina u sn-2 položaju. Pokazano je da ove masti povećavaju koncentraciju holesterola u plazmi, što dovodi do arterioskleroze.

Unos hidrogenizovanih masti nije preporučljiv ni sa aspekta kardiovaskularnog zdravlja, usled sadržaja trans-masnih kiselina koje dovode do izmena u metabolizmu holesterola, povećavajući frakciju vezanu za LDL proteine i smanjujući količinu holesterola vezanu za HDL proteine. Izvori koji predstavljaju alternativu za CB su tropske masti bogate StOSt molekulima, kao što su karite, i lipe, kokum ili mango.

Ovi izvori masti za konditorske proizvode nisu aterogeni, ali se ne nalaze redovno u ponudi, budući da ove vrste najčešće nisu gajene u kulturi već se njihovi plodovi i seme skupljaju u divljini, a pritom se proizvode u oblastima koje nemaju dobru komunikaciju i koje generalno imaju neredovno snabdevanje. Ove masti se obično mešaju sa frakcijama palminog ulja koje su bogate POP molekulima pre nego što se koriste u formulisanju masnoća za konditorsku industriju.

Dalje, proteklih godina, pojavili su se novi alternativni izvori StOSt za konditorske proizvode. Oni potiču iz kultura koje se gaje zbog ulja, a koje su genetski projektovane tako da se poveća koncentracija stearinske kiseline, kao Što su soja i uljana repica. Ovo su biljke čije seme raste u zelenim kapsulama ili ljuskama, u čijim uljima je u značajnoj količini zastupljena linolna kiselina, ali i Iinoleinska kiselina. Prisustvo linoleinske kiseline u mastima koje se koriste u konditorskoj industriji nije poželjno jer je ona nestabilna i podleže oksidaciji, a ima i veoma nisku tačku topljenja (-11°C) što smanjuje sadržaj čvrstih masti na sobnoj ili višim temperaturama. Ove masti takođe mogu da se koriste za plastične masnoće, za izradu namaza, masnoća za kuvanje i margarina, pri čemu pokazuju veoma širok interval topljenja.

Primeri ovih primena frakcionisanih ulja mogu da se nađu u dokumentu WO99/57990 gde se soj ino ulje sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline koristi za proizvodnju masti koja je pogodna za konditorsku industriju, ili u dokumentu WO00/19832 u kome se ulje repice sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline upotrebljava za proizvodnju sličnih proizvoda, ali nažalost sa određenom količinom linoleinske kiseline (18:3) i sa manje od 3% čvrstih sastojaka na temperaturama većim od 33,3°C. Ovo je korisno za masnoće za kuvanje i namaze, ali nije tako pogodno za konditorsku industriju.

Ulja suncokreta sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline takođe su frakcionisana kako bi se dobile frakcije oleina za ulja za prženje (WO2008/006597) i za proizvodnju masti pogodne za davanje strukture tečnom biljnom ulju, čime se dobija tipična mast za namaze sa širokim opsegom tačke topljenja (WO01/96507).

I dalje postoji potreba za alternativnim mastima za upotrebu u konditorskim proizvodima.

Kratak opis pronalaska

Predmetni pronalazak zasnovan je na nalazu da stearinske masti, koje se mogu dobiti suvim frakcionisanjem suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline ili njegovim frakcionisanjem pomoću rastvarača, opciono sa zasejavanjem kaljenim kristalima stearina, imaju visok sadržaj čvrstih masti na temperaturama višim od 30°C, čak viši nego kakao buter i druge visoko zasićene tropske masti sa sličnim sadržajem dvozasićenih triacilglicerola usled prisustva dvozasićenih triacilglicerola bogatih stearinskom, arahidonskom i behenskom masnom kiselinom. Ovi triacilgliceroli povećavaju tačku topljenja masti, čime se povećava sadržaj čvrstih sastojaka na ovim temeperaturama, što pomaže u očuvanju svojstava konditorskih proizvoda, posebno kada se oni povremeno izlažu umereno visokim temperaturama.

Nova suncokretova ulja prema predmetnom pronalasku nemaju triacilgliccrole koji sadrže linoleinsku kiselinu. U tom pogledu, mast prema predmetnom pronalasku predstavlja alternativu za CB ili tropske masti bogate StOSt, kao što su karite, i lipe, kokum ili mango, za upotrebu u konditorskim proizvodima.

Mast prema predmetnom pronalasku nije ateorogenična, usled visokog sadržaja oleinske i stearinske kiseline, što ne utiče na koncentraciju holesterola u krvi. Dalje, ona ne sadrži trans masti i sadrži veoma male količine zasićenih masnih kiselina u položaju sn-2.

Mast prema predmetnom pronalasku može da se dobije fizičkim postupkom iz suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline, što obezbeđuje redovno i pouzdano snabdevanje ovakvim proizvodom. Dalje, mast prema predmetnom pronalasku ne sadrži (<0,5%) linoleinsku kiselinu i sadrži arahidonsku (A) i behensku (B) masnu kiselinu esterifikovanu u sn-1,3 položaju molekula triacilglicerola, gradeći, između ostalog, 1-arahidil-2-oleiI-3-stearilglicerol (AOSt) i l-behenil-2-oleil-3-steariI-glicerol (BOSt) koji donose veću količinu čvrstih sastojaka na sobnoj temperaturi od ostalih masnoća za konditorske proizvode, što održava opseg temperatura topljenja na nivou koji je odgovarajući za primenu u ovoj industriji.

Predmetni pronalazak tako obezbeđuje čvrstu suncokretovu mast koja sadrži, u svojoj triacilglicerolnoj frakciji, između 49,1% i 95,5% triacilglicerola sa opštom formulom SUS, između 32,5% i 74,3% triacilglicerola sa opštom formulom StOSt. između 3.2 i 8,1% triacilglicerola sa opštom formulom AOSt, između 3,3 i 10,3% triacilglicerola sa opštom formulom BOSt i koja sadrži između 0 i 0,5% linoleinske kiseline, gde su masne kiseline u položajima sn-1 i sn-3 glicerola dve spoljašnje oznake u formuli triacilglicerola, S predstavlja zasićenu masnu kiselinu, U predstavlja nezasićenu masnu kiselinu, St predstavlja stearinsku kiselinu, O predstavlja oleinsku kiselinu, A predstavlja arahidonsku kiselinu a B predstavlja behensku kiselinu.

U jednom rcšenju, predmetni pronalazak obezbeđuje mast koja sadrži najmanje 32,5%, poželjno je da to bude najmanje 40%, još poželjnije je da to bude najmanje 50%, još poželjnije je da to bude najmanje 60%, a najpoželjnije je da to bude 74,3% triacilglicerola StOSt, najmanje 3,2%, poželjno je da to bude najmanje 4,5%. još poželjnije je da to bude najmanje 5,5%, a najpoželjnije je da to bude najmanje 8,1% AOSt i najmanje 3,3%, poželjno je da to bude najmanje 5%, još poželjnije je da to bude najmanje 8% a najpoželjnije je da to bude 10,3% BOSt u svojoj triacilglicerolnoj frakciji, gde su masne kiseline u položajima sn-1 i sn-3 glicerola dve spoljašnje oznake u formuli triacilgicerola (TAG) a St predstavlja stearinsku kiselinu, O predstavlja oleinsku kiselinu, A predstavlja arahidonsku kiselinu i B predstavlja behensku kiselinu. Mast prema predmetnom pronalasku je nehidrogenizovana, ne-palmitinska i ne-Iaurinska mast, nije transesterifikovana i posebno je korisna za konditorske proizvode.

U jednom rešenju, predmetni pronalazak obezbeđuje mast koja sadrži između između 32,5% i 74,3%, poželjno je da to bude između 35 i 70%, još poželjnije je da to bude između 40 i 60%, još poželjnije je da to bude između 45 i 55% triacilglicerola StOSt, između 3,2 i 8,1%, poželjno je da to bude između 4 i 7%, još poželjnije je da to bude između 4,5 i 5,5% AOSt i između 3,3 i 10,3%, poželjno je da to bude između 4,5 i 9%, još poželjnije je da to bude između 5 i 8% a još poželjnije je da to bude između 6 i 7% BOSt u svojoj triacilglicerolnoj frakciji, gde su masne kiseline u položajima sn-1 i sn-3 glicerola dve spoljašnje oznake u formuli triacilgicerola (TAG) a St predstavlja stearinsku kiselinu, O predstavlja oleinsku kiselinu, A predstavlja arahidonsku kiselinu i B predstavlja behensku kiselinu. Mast prema predmetnom pronalasku je nehidrogenizovana, ne-palmitinska i ne-laurinska mast, nije transesterifikovana i posebno je korisna za konditorske proizvode.

Konkretna rešenja prema predmetnom pronalasku su masti koja imaju sledeće kombinacije StOSt, AOSt, BOSt i SUS, kao što je navedeno u tabeli 3.

Predmetni pronalazak se stoga odnosi na stearin visoke tačke topljenja koji može da se dobije frakcionisanjem pomoću rastvarača ili suvim frakcionisanjem. uz opciono zasejavanje kaljenim kristalima stearina ili opciono hlađenje ulja na temperaturu koja je dovoljno niska da indukuje brz nastanak jezgara kristalizacije (tj. na temperaturu nukleacije) prethodno poznatog suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline. Mast prema predmetnom pronalasku je posebno pogodna kao alternativa kakao buteru i za pripremu masti za konditorsku industriju. Ova mast ne sadrži trans masti i sadrži veoma male količine zasićenih masnih kiselina u položaju sn-2. Bogata je stearatom i oleatom. što su masne kiseline koje ne povećavaju koncentraciju holesterola u krvi kod ljudi. Dalje, sadržaj linoleinskc kiseline je zanemarljivo mali, čime se obezbeđuje visoka stabilnost na oksidativne uslove.

Mast prema predmetnom pronalasku sadrži dovoljno velike koncentracije TAG tipa AOSt i BOSt u svom sastavu da dovede do povećanja udela čvrstih supstanci u poređenju sa mastima koje imaju slične količine stearinske kiseline. Ovo je od posebne važnosti za određene upotrebe u konditorskoj industriji, kao i da se spreči izbijanje masti na površinu proizvoda u umerenim klimatskim uslovima. Izbijanje masti na površinu izazvano je gubitkom unutrašnje strukture čokolade na visokim temperaturama, čime nastaje neželjena beličasta prebojenost površine čokoladnih proizvoda. Prisustvo masnih kiselina čiji su lanci duži od stearinske kiseline donosi efekat "memorije", Što pomaže u održanju pravilne unutrašnje strukture konditorskog proizvoda.

Masti prema predmetnom pronalasku se pripremaju od suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline koje može da se dobije, na primer. ekstrakcijom iz semena koja je opisana u WO00/74470. Tipičan TAG sastav ulja opisan u WO00/74470 obuhvata StOSt, POSt, AOSt i BOSt ali u količinama koje nisu dovoljne da se obezbedi mast sa visokim sadržajem čvrstih sastojaka. Stoga ovakvi TAG moraju da se koncentruju suvim frakcionisanjem ili frakcionisanjem pomoću rastvarača kako bi se dobila mast sa koncentracijama čvrstih komponenti koje su pogodne za konditorsku industriju.

Suvo frakc ioni sanje pođrazumeva hlađenje ulja na temperaturu između 16 i 22°C i održavanje ulja na toj temperaturi 30 časova, zatim filtraciju uz pritisak do 10 bara kako bi se istisnuo zaostali olein.

Frakcije masti dobijene posle suvog frakcionisanja ponekad nisu pogodne za upotrebu kao zamena za CB u konditorskoj industriji. One jesu, međutim, pogodne za pripremu masti za konditorsku industriju daljim frakcionisanjem. Takve frakcije su, na primer, SD I, SD 2, SD 3 i SD 4, kao što je opisano u primerima. Takva frakcija ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline, za upotrebu kao polazni proizvod u pripremi neke od Čvrstih masti prema predmetnom pronalasku sadrži, u svojoj triacilglicerolnoj frakciji, najmanje 30% triacilglicerola sa opštom formulom SUS, između 20,8% i 74,3% triacilglicerola sa opštom formulom StOSt, između 2,9 i 8,1% triacilglicerola sa opštom formulom AOSt i između 3,1 i 10,3% triacilglicerola sa opštom formulom BOSt, gde su masne kiseline u položajima sn-1 i sn-3 glicerola dve spoljašnje oznake u formuli triacilglicerola (TAG), S predstavlja zasićenu masnu kiselinu, U predstavlja nezasićenu masnu kiselinu, St predstavlja stearinsku kiselinu, O predstavlja oleinsku kiselinu, A predstavlja arahidonsku kiselinu a B predstavlja behensku kiselinu.

Frakcionisanje pomoću rastvarača podrazumeva mešanje ulja sa organskim rastvaračem nakon hlađenja đobijenih micela na temperaturama nižim od 15°C

Poboljšano frakcionisanje, a posebno brže frakcionisanje, moglo bi se dobiti zasejavanjem ulja na početku frakcionisanja kaljenim stearinskim kristalima ili hlađenjem ulja na njegovu temperaturu nukleacije.

U jednom rešenju, frakcionisanje pomoću rastvarača se izvodi sa heksanom kao rastvaračem. Kada se koristi ulje sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline ili stearini iz suvog frakcionisanja, frakcionisanje heksanom daje masti koje su uporedive sa CB u pogledu sadržaja čvrstih komponenti na 35°C.

Mast prema predmetnom pronalasku je potpuno kompatibilna sa kakao buterom i može se mešati sa njim u bilo kojoj razmeri bez smanjenja tačke topljenja takve smeše. Ova mast može da obezbedi redovnu, kontrolisanu isporuku masti za konditorsku industriju jer se može proizvesti iz kultura koje se gaje u umerenim klimatskim uslovima, kao što je suncokret.

Detaljan opis pronalaska

Cilj predmetnog pronalaska je da se obezbedi čvrsta suncokretova mast za konditorsku industriju koja je zdrava i koja može da se dobije iz suncokreta, koji je roba široke potrošnje u zemljama sa umerenom klimom. Ovo se postiže time što se ovakva mast dobija iz suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline. Sastav ove masti omogućava obezbeđenje visokog sadržaja čvrstih komponenti na sobnoj temperaturi i interval topljenja koji je pogodan za primene u konditorskoj industriji.

Mast prema predmetnom pronalasku se dobija frakcionisanjem prethodno navedenog ulja, i zadovoljava sledeće uslove:

sadrži između 49,1 i 95,5% TAG sa opštom formulom SUS

- sadrži između 32.5 i 74,3% StOSt i između 3,2 i 8,1% AOSt i između 3,3 i 10,3% BOSt

sadrži između 0 i 0,5% linoleinske kiseline

ima visok sadržaj čvrstih masti (38,9 do 94,5%) na temperaturi od 30°C.

Mast prema predmetnom pronalasku može da se dobije suvim frakcionisanjem na niskim temperaturama primenom sledećih koraka: a) zagrevanje ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline do 60°C te hlađenje do temperatura od 16 do 22°C, poželjno je da to bude 17 do 19°C uz pažljivo mešanje, uz opcioni dodatak kaljenih kristala za zasejavanje, te održavanje ulja na ovoj temperaturi 20 do 50 časova, poželjno je da to bude od 24 do 35 časova; b) razdvajanje čvrstog stearina od oleina filtracijom; c) pritiskanje stearinskog kolača, poželjno pritiskom do 5 bara, posebno do 10 bara,

još bolje do 30 bara, kako bi se istisnuo zaostali zarobljeni olein.

U još jednom rešenju, mast prema predmetnom pronalasku može da se dobije frakcionisanjem rastvaračem u procesu koji podrazumeva sledeće korake: a) mešanje ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline sa organskim rastvaračem, posebno acetonom, heksanom ili etil etrom; b) smanjenje temperature dobijene micele do -3 do 15°C, poželjno je do temperature između 2 i 10°C uz pažljivo mešanje, i uz opcioni dodatak kaljenih kristala za zasejavanje, u periodu do 96 časova; c) odvajanje čvrste stearinske frakcije filtracijom; d) ispiranje čvrste faze hladnim svežim rastvaračem kako bi se uklonio ostatak micela koje su zarobljene u precipitatu i

e) uklanjanje rastvarača, poželjno je destilacijom u vakuumu.

Polazni materijal za dobijanje masti prema predmetnom pronalasku je suncokretovo

ulje sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline koje može da se estrahuje iz semenki, kao što je opisano u WO00/74470 ili Pleite, R. et al. (Journal of Agricultural and Food Chemistrv 2006, 54: 9383-8). Ovo ulje može da se estrahuje iz takvih semenki konvencionalnim postupcima koji podrazumevaju drobljenje semena i ekstrakciju u Soksletovoj aparaturi nakon dodatka natrijum sulfata, uz upotrebu heksana kao rastvarača.

Postupak frakcionisanja može da se poboljša, u smislu trajanja i kvaliteta, zasejavanjem odgovarajućim kaljenim kristalima stearina. Ovi kristali stearina mogu da se dobiju iz stearinskih frakcija sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline kaljenjem ili prekristalizacijom na temperaturama koje se kreću oko 20 do 24°C u trajanju od najmanje 24 Časa.

Sadržaj triacilglicerola u prethodno navedenom ulju sa opštom formulom SUS, u kojima su sn-1,3 masne kiseline dve spoljašnje oznake a S predstavlja zasićenu masnu kiselinu dok U predstavlja nezasićenu masnu kiselinu, nije dovoljno visok za upotrebu u konditorskoj industriji. Stoga je neophodno da se ovakvo ulje frakcioniše kako bi se dobila mast prema predmetnom pronalasku. Frakcionisanje ulja podrazumeva samo fizičke korake, koji obuhvataju hlađenje ulja, opciono u prisustvu bilo kog organskog rastvarača. razdvajanje dobijenog taloga filtracijom i uklanjanje rastvarača destilacijom, ukoliko je potrebno. Dobijene masti imaju povećan udeo TAG opšte formule SUS. TAG i sastav klasa TAG u početnom ulju i u različitim frakcijama prikazani su u tabelama 4 i 5.

Početni sadržaj TAG sa opštom formulom SUS povećan je oko 4 puta suvim frakcionisanjem i oko 8 puta frakcionisanjem pomoću rastvarača, čime se dobija mast pogodna za primenu u konditorskoj industriji. Ove masti pokazivale su sadržaj TAG AOSt i BOSt od 3% do 8% za svaki, stoje dovelo do povećanja sadržaja čvrstih komponenti u ovim mastima. Ovi stearini mogu da se koriste za proizvodnju konditorskih proizvoda i čokolada sami, ili u smeši sa CB ili tropskim mastima koje su bogate StOSt triacilglicerolima kao što su karile. ilipe, kokum ili mango, ili sa drugim mastima za konditorsku industriju. Masti prema predmetnom pronalasku su u potpunosti kompatibilne sa CB i ne dovode do eutektike ili bilo kakvog smanjenja tačke topljenja konačne smeše, kada se pomešaju sa CB.

Mast prema predmetnom pronalasku može da sc dobije iz bilo koje vrste suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline, uz održavanje sličnog sastava TAG i profila topljenja. Upotrebom ulja sa višim koncentracijama stearinske kiseline ne dolazi do značajnih promena u sadržaju stearina nakon suvog frakcionisanja ili frakcionisanja pomoću rastvarača. Tako je u tabelama 6 i 7 prikazan TAG sastav stearina koji potiču od ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline koja sadrže više koncentracije stearinske kiseline (HStHO 2). Ovo ulje jc dostiglo koncentraciju TAG StOSt od 7,5%, dajući stearine sličnog sastava kao što su oni dobijeni iz HStHO 1 ulja.

Stearini sa visokom tackom topljenja dobijeni frakcionisanjem iz suncokretovih ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline predstavljaju mast prema predmetnom pronalasku i posebno su pogodni za upotrebu u konditorskoj industriji. Ovakva mast ima veći sadržaj čvrstih komponenti od drugih masti za upotrebu u konditorskoj industriji koje imaju sličan sadržaj dvozasićenih triacilglicerola usled visokog sadržaja StOSt i uglavnom zbog AOSt i BOSt, ali zadržavaju interval topljenja koji je pogodan za upotrebu u konditorskoj industriji.

Kako su ovi stearini masne kiseline koje ne sadržetransmasti, mogu da se koriste za porizvodnju konditorskih proizvoda i čokolada sami, ili pomešani sa CB. Masti prema predmetnom pronalasku su u potpunosti kompatibilne sa CB i ne dovode do eutektike ili bilo kakvog smanjenja tačke topljenja konačne smeše kada se pomešaju sa CB. Masti prema predmetnom pronalasku su stabilne i ne sadrže linoleinsku. laurinsku ili miristinsku kiselinu u procentima većim od 0,5%, poželjno je da to ne bude više od 0,3%, još poželjnije je da ne bude više od 0,1% ukupne količine masnih kiselina. Predmetni pronalazak će dalje biti detaljnije opisan kroz primere koji slede. U primerima se navodi referenca na sliku 1, koja prikazuje sadržaj čvrstih masti različitih smeša kakao butera i masti SH 5 (tabele 18 i 19) na različitim temperaturama (5°C (-■-). 15°C (-X-), 25°C (-0-), 30°C (-T-), 35°C {-A-) i 40°C(-•-).

Primeri

Primer 1.

7. Biljni materijal

Korišćeno je seme suncokreta sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline opisano u WO00/74470 ili Pleite, R. et al. (Journal of Agricultural and Food Chemistrv 2006, 54: 9383-8).

2. Ekstrakcija ulja

Ulje je estrahovano iz semena pomoću kontinualne prese za ulje. Serije ulja su estrahovane a zatim rafinisane. Kako je ovo ulje pokazivalo nizak sadržaj fosfata, nije degumirano. Uklanjanje viška masnih kiselina izvedeno je neutralizacijom Baumovom sodom od 12° (2,18 M) na 1 5°C u toku 40 minuta. Saponifikovani talog je odvojen centrifugiranjem. nakon čega je ulje isprano vodom. Sledeći korak podrazumevao je izbeljivanje ulja tretmanom aktiviranom glinom za beljenje (1% m/m) na 70°C u toku 10 minuta. Na kraju je ulje deodorisano primenom 3% pare na 200°C 3 časa, pod vakuumom.

3. Analiza TAG

Sastav molekulskih vrsta TAG ispitivanje gasnom hromatografijom prečišćenog TAG u gasnom hromatografu Agilent 6890 pomoću kapilarne kolone od vezanog metil 65% fcnil silikona presvučene aluminijumom, 0,25 mm I.D., debljina filma 0.1 mikron, vodonika kao nosioca i FID detektora, u skladu sa procedurom navedenom u Fernandez Moya et al. J. Agr. Food Chem. 2000, 48, 764-769.

Primer 2

1. Siivo frakcionisanje suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske

kiseline ( HStHO)

HStHO 1 i FISTHO 2 (tabele 4 i 6) uneti su u reaktor sa omotačem bez dodatka bilo kakvog rastvarača. Ulje je zagrejano na 40°C stalnim laganim mešanjem (30 rpm). Potom je ulje ohlađeno do 19°C uz smanjenje temperature sa 40°C primenom linearnog smanjenja u trajanju od 2h. Zasejavanje je izvršeno dodatkom kaljenih kristala starina dobijenih iz prethodnog frakcionisanja. Ovi kristali stearina dobijeni su iz prethodnih frakcija stearina kaljenjem ili prekristalizacijom na temperaturama od oko 20 do oko 24°C u toku 24 časa.

Kada je temperatura ulja dostigla 19°C, održavana je na tom nivou uz stalno lagano mešanje (10-30 rpm) u toku 30h. Nakon toga, nastali beli talog stearina je proceđen u vakuumu pomoću filtracione ploče sa omotačem i filterom "Miracloth" (Calbiochem) kao sredstvom za filtraciju. Talog je ostavljen da se ocedi na vakuumu još 2 časa kako bi se uklonio olein zarobljen u talogu. Dobi jeni stearin pokazivao je veći sadržaj đvozasićenog TAG u odnosu na početno ulje (tabela 8). Ekvivalentno povećanje uočeno je u ukupnom sadržaju dvozasićenih klasa TAG (tabela 9).

2, Suvo frakcionisanje suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske

kiseline u pilot postrojenju

10 litara ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline sipano je u kristalizator pilot postrojenja za kristalizaciju proizvođača DesMet Ballestra. Ulje je zagrejano na 40°C a potom je temperatura linearno smanjena do 18°C u toku 2 časa uz sporo mešanje (10 rpm). Kada je ulje dostiglo temperaturu od 18°C. izvršeno je zasejavanje kaljenim kristalima stearina dobijenim iz prethodnog frakcionisanja te je temperatura održavana na tom nivou 30 časova.

Potom je ulje propušteno kroz filter-presu sa termostatom podešenim na 18"C, opremljenu najlonskom ili plastičnom membranom za filtraciju, povećanjem pritiska unutar kristalizatora na 2 bara pomoću vazduha pod pritiskom. Kada je filter-presa napunjena stearinskim kristalima, veza sa kristalizatorom je zatvorena, a kolač je pritiskan povećanjem pritiska na filter-presi, prvo primenom vazduha pod pritiskom do 5 bara a potom ručnim pumpanjem vode u vod pilot postrojenja pod pritiskom, uz pritisak od 30 bara. u toku 2 časa. Konačno, pritisak je spušten te je stearinski kolač izvađen iz filtera.

Rezultati frakcionisanja prikazani su u tabelama 10 i 11. Slični su onim koji su dobijeni iz eksperimenata u laboratorijskim razmerama, sa obogaćenjem sadržaja StOSt i dvozasićenih triacilglicerola 4 do 5 puta, Što Čini ovu mast bližom mastima koje se koriste u konditorskoj industriji od polaznog ulja.

Primer 3 1.Frakcionisanje suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i

oleinske kiseline pomoću rasftarača

Frakcionisanje podrazumeva mešanje ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline sa organskim rastvaračem, hlađenje dobijenih micela. rast čvrstih kristala i odvajanje čvrste supstance filtracijom pod vakuumom. Dobijeni kolač se ispira svežim rastvaračem kako bi se uklonio olein koji je u njemu zarobljen. Frakcionisanje rastvarača može da se izvede sa različitim rastvaračima uključujući heksan, aceton ili etiletar. U ovom primeru, ulje sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline HStHO 1 je rastvoreno u jednakoj zapremini heksana. Dobijene micele su ostavljene u vodenom kupatilu na 0°C i 5°C 96 časova, nakon čega je talog odvojen filtracijom i ispran svežim heksanom na 0°C ili 5°C, redom. Na kraju su stearini destilovani, kako bi se uklonio rastvarač, a potom okarakterisani.

Tabele 12 i 13 prikazuju seriju stearina dobijenih iz ulja HStHO 1 frakcionisanjem sa heksanom na različitim temperaturama. Frakcionisanje pomoću rastvarača je povećalo sadržaj dvozasićenih TAG nekoliko puta, dajući mast prema predmetnom pronalasku, koja ima visok sadržaj dvozasićenih TAG, pri čemu je sadržaj AOSt i BOSt veći od 3,2 i 3,3, redom. Ove masti su prikladne za upotrebu u konditorskoj industriji jer pokazuju visoke koncentracije dvozasićenih TAG. One su zdrave, ne sadrže linoleinsku kiselinu i mogu se dobiti iz HStHO suncokretovog ulja.

Primer 4/. Frakcionisanje stearina iz suncokretovog ulja sa visokim sadržajem

stearinske i oleinske kiseline pomoću rastvarača

Mast prema predmetnom pronalasku se dobija frakcionisanjem HStHO suncokretovog ulja. Alternativno, stearini koji su dobijeni suvim frakcionisanjem ili frakcionisanjem pomoću rastvarača mogu da se obogate, u smislu sadržaja TAG. daljim frakcionisanjem pomoću rastvarača.

Stearin dobijen suvim frakcionisanjem iz HStHO suncokretovog ulja kao što je opisano u primeru 2 rastvoren je u 3 zapremine acetona. Te micele masti su potom ohlađene do temperature od 10 ili 15<W>C. kada su zasejane kaljenim kristalima stearina dobijenim iz prethodnih frakcionisanja. nakon čega su održavane na istoj temperaturi 48 časova. Potom su proceđene u vakuumu u filtracionim pločama postavljenim u hladnu komoru, pomoću Miracloth filtera kao sredstva za filtraciju. Talog je ispran svežim rastvaračem kako bi se uklonio preostali olein zarobljen u njemu, te destilovan u vakuumu.

Korak frakcionisanja pomoću rastvarača povećao je sadržaj dvozasićenih TAG u polaznom stearinu iz ovog primera, a posebno sadržaj StOSt, AOSt i BOSt, čime je dobijen finalni sadržaj TAG koji odgovara opštem sadržaju SUS do 79,3% (tabele 14 i 15). Ova mast je prikladna za upotrebu u konditorskoj industriji jer se odlikuje visokim sadržajem dvozasićenih TAG. Ova mast ne sadrži linoleinsku kiselinu i u potpunosti je kompatibilna sa

CB.

Primer 5 /.Frakcionisanje suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i

oleinske kiseline na različitim temperaturama

Preparati različitih stearina dobijeni frakcionisanjem suncokretovih ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline različiti su u zavisnosti od uslova pod kojima sc taj proces odvija. Tako je moguće dobiti stearine sa različitim odlikama i profilima topljenja menjanjem uslova pod kojima se ulje frakcioniše.

U slučaju suvog frakcionisanja, moguće je ubrzati ovaj proces hlađenjem ulja na temperaturu koja je dovoljno niska da dovede do brzog formiranja kristalnih jezgara (temperature nukleacije), koja se obično kreće u opsegu od 2 do 5°C ispod konačne temperature kristalizacije. Nakon ovog koraka nukleacije ulje je zagrejano do konačne temperature kristalizacije u toku 20 do 50 časova. Nakon toga, stearin je proceđen kroz Bihnerov Ievak sa omotačem, te je zarobljeni olein uklonjen primenom vakuuma. Temperatura nukleacije i vreme su uticali na konačan sastav i prinos stearina, a uticala je i konačna temperatura frakcionisanja (tabela 16).

Koncentracija zasićenih masnih kiselina u stearinima dobijenim na višim temperaturama povećana je na račun nižeg prinosa taloga. Niže temperature nukleacije dovele su do nastanka stearina sa nižim koncentracijama dvozasićenih TAG iako je ceo proces frakcionisanja bio ubrzan.

U slučaju frakcionisanja pomoću rastvarača, konačan sastav stearina menja se kao funkcija uslova u kojima se odvija kristalizacija. U slučaju frakcionisanja pomoću rastvarača, parametri koji se obično menjaju su temperatura i količina rastvarača koja se dodaje u ulje.

Podaci koji odgovaraju različitim frakcionisanjima sa heksanom prikazani su u tabeli 17. U ovim frakcionisanjima, ulja su mešana sa različitim zapreminama heksana. u proporcijama koje su se kretale od 25% do 75% ulja u konačnim micelama. Smeše ulje-heksan su ohlađene do 0 ili 5°C u toku 72 časa i proceđene kroz Bihnerov levak u vakuumu. Stearini su potom isprani svežim heksanom na temperaturi frakcionisanja. Potom su konačno destilovani, kako bi se uklonio rastvarač te izvršila karakterizacija.

Frakcionisanje na višim temperaturama daje stearine sa višim sadržajem dvozasićenih TAG na uštrb prinosa i prečišćenosti. Sličan efekat primećen je i pri povećanju količine heksana u smeši za frakcionisanje. Tako micele koje sadrže više heksana daju stearine sa većim sadržajem dvozasićenih TAG i višim temperaturama topljenja od micela koje imaju višu koncentraciju ulja. Dalje, prilagođavanje uslova frakcionisanja, HStHO 1 i HStHO 2, dovelo je do frakcija sličnih sastava. Dakle, početni sadržaj stearina u polaznom ulju ne utiče značajno na ishod frakcionisanja.

Primer 6.Određivanje intervala topljenja i sadržaja čvrstih komponenti

diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija ili DSC jc termoanalitička tehnika u kojoj se meri razlika u količini toplote koja je potrebna za povećanje temperature uzorka i referentne probe, u funkciji temperature. Ova tehnika je omogućila utvrđivanje intervala topljenja različitih masti i stearina. Dalje, sadržaj čvrstih komponenti masti na različitim temperaturama izračunat je integrisanjem signala potoka toplote. Profili topljenja masti određeni su diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom (DSC) na skeneru Q100 (TA instruments, New Castle, DE, SAD). Rezultati su obrađeni pomoću softvera za TA analizu koji obezbeđuje proizvođač. Ovaj instrument je kalibrisan pomoću metalnog indijuma (tačka topljenja 156,6°C, AHp28,45 J/g) pre upotrebe. Uzorci su pripremljeni prenošenjem alikvota frakcija istopljenih ulja i masti od 6 do 8 mg u aluminijumske tiglove i njihovim merenjem na preciznoj analitičkoj vagi (Sartorius M2P Microbalance). Tiglovi su potom hermetički zatvoreni i podvrgnuti kalorimetrijskom merenju. Prazna zatvorena kapsula korišćena je kao referenca.

Kako bi se proučili profili topljenja, uzorci su držani na 90°C 10 minuta, kako bi se uništile sve eventualno prisutne prethodne strukture; potom su uzorci ohlađeni do 0°C u toku 30 minuta i održavani na 5°C u toku 24h. Potom su prebačeni u pećnicu na 26°C u toku 48 časa. Uzorci su ubačeni u kalorimetar na 20°C, temperatura je brzo spuštena na -40°C a potom povećana na 90°C brzinom od 10°C/min. Sadržaj čvrstih masti (SFC) određen je kontinualmm integrisanjem krivih topl jenja dobijenih na DSC pomoću univerzalnog analitičkog softvera TA.

Različiti stearini dobijeni suvim frakcionisanjem i frakcionisanjem pomoću rastvarača iz različitih ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline analizirani su pomoću DSC i upoređeni sa standardnim kakao buterom. Sastav ovih masti prikazanje u tabelama 18 i 19.

Masti za upotrebu u konditorskoj industriji zahtevaju visok sdržaj dvozasićenih TAG kako bi imale neophodna svojstva koja podrazumevaju visok sadržaj čvrstih komponenti, što ove masti čini krtim, i kratak interval topljenja. Ovaj profil obično pokazuje CB (tabela 2), kao stoje prikazano u tabeli 20.

Masti sa nižim sadržajem ukupnih dvozasićenih TAG pokazale su sličan ili nešto niži sadržaj čvrstih komponenti, u odnosu na CB, na temperaturama oko 30°C (SA 3 i SA 4). Međutim, ove masti su zadržale visok sadržaj čvrstih komponenti na ovim temperaturama, a njihovo topljenje nalikovalo je topljenju CB na temperaturama višim od 30°C, usled prisustva TAG sa visokim tackama topljenja, AOSt i BOSt. Kada su stearini iz suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline imali sličan sadržaj dvozasićenih TAG kao i CB (SH 5 i SA 5), pokazivali su veći sadržaj čvrstih komponenti od CB, budući da ove masti sadrže TAG visoke tačke ključanja, kao što su AOSt i BOSt. Suncokretove masti sa većim sadržajem dvozasićenih TAG pokazivale su veći procenat čvrstih komponenti i više intervale topljenja, između 35 i 40°C. ali su bile u potpunosti uporedive sa CB, tako da mogu da se koriste u smešama sa CB kako bi se poboljšale karakteristike konditorskih proizvoda na visokim temperaturama. Sadržaj čvrstih komponenti u frakcijama prikazanim u tabeli 20 na različitim temperaturama pokazao je dobru korelaciju sa sadržajem SMS.

Frakcionisanje suncokretovih ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline pomoću rastvarača je efikasan način da se dobiju suncokretove masti sa visokom tačkom topljenja. Među različitim rastvaračima, aceton je bio posebno pogodan jer je dovodio do brze precipitacije stearina na temperaturama u opsegu od 10-15°C. U zavisnosti od polaznih ulja, odnosa ulje/rastvaraČ i temperature, dobijeni su stearini sa različitim sastavom TAG. Svi ovi stearini nalazili su se u visokom opsegu sadržaja dvozasićenih TAG (67-82%, tabele 21 i 22).

Još jednom, Što su viši sadržaji dvozasićenih TAG, to je bio viši sadržaj čvrstih komponenti odgovarajućih masti (tabela 23). Sve ove masti su pokazivale viši sadržaj čvrstih komponenti nego kakao buter na temperaturama višim od 30°C, iako su neke od njih sadržale manje zasićenih masnih kiselina. Ovaj efekat je posledica prisustva TAG kao što su AOSt i BOSt, koji pokazuju više tačke topljenja od onih koje pokazuju dvozasićeni TAG koji se nalaze u CB. Ove masti su u potpunosti kompatibilne sa CB, tako da mogu da se koriste u mešavinama sa CB kako bi se poboljšale karakteristike konditorskih proizvoda na visokim temperaturama.

Primer 7Ispitivanje kompatibilnosti masti prema predmetnom pronalasku sa CB

Ponekada masti koje se koriste kao alternative kakao buteru, kao što su laurinska i hidrogenizovane masti, daju eutektičke smeše kod kojih je interval topljenja smeše masti niži od onog koji obe te masti pokazuju odvojeno.

Kako bi se proučila kompatibilnost masti prema predmetnom pronalasku sa CB u dobijanju poboljšanih masti za konditorsku industriju, obe masti su istopljene i pripremljene su smeše u različitim proporcijama. Nakon toga je određivan sadržaj čvrstih komponenti u tim smešama diferencijalnom skenirajućom kalorimetrijom kao što je opisano u primeru 6. Masti koje su korišćene u ovom primeru bile su CB 1 (tabela 2) i SH 5, čiji je sastav prikazan u tabelama 18 i 19. Krive koje odgovaraju sadržaju čvrstih masti na konstantnim temperaturama (slika 1) bile su paralelne i nisu pokazivale prisustvo bilo kakve eutektike, što znači da su masti prema predmetnom pronalasku u potpunosti kompatibilne sa kakao buterom i da mogu da se koriste za mešanje sa CB u bilo kom odnosu, kako bi se dobile masti za konditorsku industriju sa poboljšanim karakteristikama. Za razliku od drugih alternativa za CB, ove masti su zdrave jer ne sadrže srednjelančane i trans masne kiseline. ŠtaviŠe, one imaju veoma malu količinu zasićenih ostataka u sn-2 položaju i mogu da se dobiju iz mutanta suncokreta koji takode može da se gaji i u zemljama sa umerenom klimom.

Primer 8Dobijanje čokolade upotrebom masti prema predmetnom pronalasku

Mast prema predmetnom pronalasku može da se koristi u dobijanju svih klasa konditorskih proizvoda. U ovom primeru, pripremljena je čokolada prema receptu koji je dostupan u literaturi (W. C. Trebor "Chocofate and confectionarv", 1950). Korišćeni su sledeći sastojci:

34,6 g masti SH 5

21,6 g Čokoladnog praha

43,4 g šećera

0,3 g soj inog lecitina

Mast je otopljena i održavana na temperaturi od 50°C. Na ovoj temperaturi je dodat sojin lecitin, te je smeša homogenizovana. Nakon toga su dodati Čokoladni prah i šećer, uz stalno ručno mešanje. Dobijena smeša je ostavljena da se ohladi do 25°C. Potom je polako ponovo zagrcjana do 30°C uz sporo mešanje, nakon Čega je izlivena u odgovarajući kalup. Smeša je ostavljena da se ohladi do sobne temperature preko noći, nakon čega su dobijenc čokolade sa dobrim ukusom i organoleptičkim svojstvima.

Ovaj recept bi mogao da se primeni, sa podjednako dobrim rezultatima, i za dobijanje proizvoda iz drugih masti pomenutih u predmetnoj prijavi, kao i smeša ovih masti sa kakao buterom u bilo kom odnosu.

Primer 9Dobijanje čokolade upotrebom smeše masti prema predmetnom pronalasku i

srednje frakcije palminog ulja

Mast prema predmetnom pronalasku može da se meša sa drugim mastima kako bi se dobili konditorski proizvodi odgovarajućih svojstava. Tako se srednje frakcije palminog ulja dobijaju suvim frakcionisanjem palminog ulja. One obično imaju niži sadržaj polinezasićenih i trizasićenih TAG i visok sadržaj dvozasićenih TAG, POP i POSt. Ove masti se obično mešaju sa tropskim mastima koje su bogate stearinskom kiselinom kako bi se dobile masti za konditorsku industriju. U ovom primeru pripremili smo čokoladu korišćenjem smeše srednje frakcije palminog ulja sa jednom od masti prema predmetnom pronalasku dobijenom frakcionisanjem acetonom. Korišćeni su sledeći sastojci:

13.6 g srednje frakcije palminog ulja

20.7 g masti SA 2

21,6 g čokoladnog praha

43,4 g šećera

0,3 g sojinog lecitina

Čokolada koja je dobijena u ovom primeru proizvedena je na sličan način kao što je opisano u primeru 8. Čokolada izrađena sa ovom smešom masti pokazivala je očekivani izgled i teksturu i imala dobra organoleptička svojstva.

Primer 10Dobijanje čokolade upotrebom smeše masti prema predmetnom pronalasku,

srednje frakcije palminog ulja i kakao butera

Evropski zakoni dozvoljavaju dodatak najviše 5% masti koje ne sadrže trans masne kiseline i koje nisu laurinska kiselina, kompatibilnih sa CB, u čokoladu. Mast prema predmetnom pronalasku ne sadrži laurinsku niti trans masne kiseline i u potpunosti je kompatibilna sa CB. U ovom primeru pripremili smo čokoladu korišćenjem kakao butera i 5% smeše srednje frakcije palminog ulja sa jednom od masti prema predmetnom pronalasku dobijenom frakcionisanjem acetonom. FCorišćenni su sledeći sastojci:

32,9 g kakao butera

1,04 g masti SH 2

0,7 g srednje frakcije palminog ulja

21,6 g čokoladnog praha

43,4 g šećera

0,3 g sojinog lecitina

Čokolada koja je dobijena u ovom primeru proizvedena je na sličan način kao što je opisano u primeru 8. Čokolada izrađena sa ovom smešom masti pokazivala je teksturu i organoleptička svojstva koja se očekuju od standardne čokolade.

Claims

1. Čvrsta suncokretova mast naznačena time što sadrži, u svojoj triacilglicerolnoj frakciji, između 49,1% i 95,5% triacilglicerola sa opštom formulom SUS, između 32.5% i 74,3% triacilglicerola sa opštom formulom StOSt, između 3,2 i 8,1% triacilglicerola sa opštom formulom AOSt, između 3,3 i 10,3% triacilglicerola sa opštom formulom BOSt i koja sadrži između 0 i 0,5% linoleinske kiseline, gde su masne kiseline u položajima sn-1 i sn-3 glicerola dve spoljašnje oznake u formuli triacilglicerola, S predstavlja zasićenu masnu kiselinu, U predstavlja nezasićenu masnu kiselinu. St predstavlja stearinsku kiselinu, O predstavlja oleinsku kiselinu. A predstavlja arahidonsku kiselinu a B predstavlja behensku kiselinu.

2. Čvrsta suncokretova mast prema patentnom zahtevu 1, naznačena time što sadrži između 39,9 i 74,3%, poželjno je da to bude između 45 i 74,3%, a još poželjnije da to bude između 50 i 74,3% triacilglicerola sa formulom StOSt.

3. Čvrsta suncokretova mast prema bilo kom od patentnih zahteva 1 i 2, naznačena time što sadrži između 4 i 8,1%, poželjno je da to bude između 4,5 i 8,1% triacilglicerola sa formulom AOSt.

4. Čvrsta suncokretova mast prema bilo kom od patentnih zahteva 1-3, naznačena time što sadrži između 4,5 i 10,3%, poželjno je da to bude između 5 i 10,3%, a još poželjnije da to bude između 6 i 10,3% triacilglicerola sa formulom BOSt.

5. Čvrsta suncokretova mast prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, naznačena time što sadrži između 39,9% i 74,3% StOSt, između 4,4% i 8,1% AOSt i između 4,4% i 10,3% BOSt.

6. Čvrsta suncokretova mast prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, naznačena time što sadrži između 42,8% i 74,3% StOSt, između 5,8% i 7,4% AOSt i između 5.8% i 8,3% BOSt.

7. Čvrsta suncokretova mast prema bilo kom od patentnih zahteva 1-6. naznačena time što ulje ima sadržaj čvrstih masti od 38,9 do 94,5% na 30°C.

8. Čvrsta suncokretova mast prema bilo kom od patentnih zahteva 1-7. naznačena time stoje moguće dobiti je iz suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline frakcionisanjem.

9. Čvrsta suncokretova mast prema patentnom zahtevu 8, naznačena tirne stoje navedeno frakcionisanje suvo frakcionisanje na niskoj temperaturi koje podrazumeva sledeće korake: a) zagrevanje ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline do 60°C te smanjenje temperature do postizanja temperatura od 16 do 22°C, poželjno je da to bude 17 do 19°C, uz pažljivo mešanje, uz opcioni dodatak kaljenih kristala za zasejavanje, te održavanje ulja na ovoj temperaturi 20 do 50 časova, poželjno je da to bude od 24 do 35 časova; b) razdvajanje čvrstog stearina od oleina filtracijom; c) pritiskanje stearinskog kolača, poželjno pritiskom do 5 bara, posebno do 10 bara. još bolje do 30 bara. kako bi se istisnuo zaostali zarobljeni olein.

10. Čvrsta suncokretova mast prema patentnom zahtevu 8, naznačena time što je navedeno frakcionisanje frakcionisanje pomoću rastvarača koje podrazumeva sledeće korake: a) mešanje ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline sa organskim rastvaračem, posebno acetonom, heksanom ili etil etrom; b) smanjenje temperature dobijenih micela na -3 do I5°C, poželjno je da to bude između 2 i 10°C, uz pažljivo mešanje i uz opciono dodavanje kaljenih kristala za zasejavanje, te održavanje ulja na ovoj temperaturi do 96 Časova: c) odvajanje čvrste stearinske frakcije filtracijom; d) ispiranje čvrste faze svežim hladnim rastvaračem kako bi se uklonio ostatak micela koje su zarobljene u precipitatu; i e) uklanjanje rastvarača. poželjno je destilacijom pod vakuumom.

11. Postupak za suvo frakcionisanje suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline za pripremu čvrste suncokretove masti iz bilo kog od patentnih zahteva 1-8, naznačen time što podrazumeva sledeće korake: a) zagrevanje ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline do 60°C te smanjenje temperature do postizanja temperatura od 16 do 22°C, poželjno je da to bude 17 do I9°C, uz pažljivo mešanje, uz opcioni dodatak kaijenih kristala za zasejavanje, te održavanje ulja na ovoj temperaturi 20 do 50 časova, poželjno je da to bude između 24 i 35 časova; b) odvajanje čvrstog stearina od oleina filtracijom; c) pritiskanje stearinskog kolača, poželjno pritiskom do 5 bara, posebno do 10 bara, a još bolje do 30 bara, kako bi se istisnuo preostali olein koji je u njemu zarobljen.

12. Postupak za frakcionisanje suncokretovog ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline pomoću rastvarača za pripremu čvrste suncokretove masti iz bilo kog od patentnih zahteva 1-8, naznačen time što podrazumeva sledeće korake: a) mešanje ulja sa visokim sadržajem stearinske i oleinske kiseline sa organskim rastvaračem, posebno acetonom, heksanom ili etil etrom; b) smanjenje temperature dobijenih micela na -3 do 15°C, poželjno je da to bude između 2 i 10°C, uz pažljivo mešanje i uz opciono dodavanje kaljenih kristala za zasejavanje, te održavanje ulja na ovoj temperaturi do 96 časova; c) odvajanje čvrste stearinske frakcije filtracijom; d) ispiranje čvrste faze svežim hladnim rastvaračem kako bi se uklonio ostatak micela koje su zarobljene u precipitatu; i e) uklanjanje rastvarača, poželjno je destilacijom pod vakuumom.

13. Upotreba čvrste suncokretove masti iz bilo kog od patentnih zahteva I do 10 u konđitorskom proizvodu.

14. Konditorski proizvod koji sadrži čvrstu suncokretovu mast iz bilo kog od patentnih zahteva 1 do 10.

15. Konditorski proizvod prema patentnom zahtevu 14, naznačen time što je navedeni konditorski proizvod čokolada.