RS50940B - Upotreba reaktivnih polimernih površinskih sredstava u formiranju emulzija - Google Patents

Abstract

Postupak za dobijanje emulzije ulja u vodi koja ima diskontinualnu uljanu fazu ili kontinualnu vodenu fazu, naznačen time što podrazumeva korak u reakciji u kome se odvija unakrsno vezivanje između (i) polimernog stabilizatora sa formulom (I) koji je kopolimer sa slučajno raspoređenim jedinicama ili kopolimer sa blokovima i koji sadrži veći broj vinilnih monomera koji ne moraju isključivo da budu vinil estri ili njihovi hidrolizovani proizvodi i koji je rastvorljiv ili može da se disperguje u kontinualnoj fazigde je Z metoksi-polietilen glikol grupa; R1, R i R2 su, nezavisno, H ili metil grupe; X je hidrofilna grupa; L je grupa koji sadrži grupu za unakrsno povezivanje koja može da podlegne unakrsnom vezivanju u nukleofilnim ili reakcijama kondenzacije na dodirnoj površini dispergovane i kontinualne faze navedene emulzije, gde je data grupa za unakrsno povezivanje izabrana iz grupe koja se sastoji od -OH; -NHA, gde je A vodonik ili C1-C4 alkil; i -COOH ili njegove soli; Y je hidrofobni grupa; vrednost e je od 0,005 do 0,33; vrednost f je od 0,05 do 0,4; a vrednost g je od 0,1 do 0,9; i ii) jedne ili većeg broja supstanci rastvorenih u tečnoj diskontinuiranoj uljanoj fazi koje reaguju sa grupom za unakrsno povezivanje koja se nalazi na grupi L; pod uslovom da, kada je grupa za unakrsno povezivanje koja se nalazi na grupi L kisela reaktivna grupa, supstanca (ii) ima, kao odgovarajuću reaktivnu grupuizotiocijanat, aziridin ili karbodiimid.Prijava sadrži još 10 patentnih zahteva.

Description

OBLAST PRONALASKA

Ovaj pronalazak odnosi se na upotrebu rektivnih polimernih površinskih sredstava u formiranju emulzija i dalje na upoterbu rektivnih polimernih površinskih sredstava u formiranju emulzija koje se koriste u pripremanju mikrokapsuliranih proizvoda.

STANJE TEHNIKE

Rektivna polimerna površinska sredstava za upotrebu u ovom pronalasku (takođe ovde označena kao polimerni stabilizatori) generalno imaju tri grupe - hidrofilnu grupu, hidrofobnu grupu i grupu koja ima sposobnosti reaktivnnog ili unakrsnog vezivanja u odnosu na mnomernu ili polimernu supstancu, ili u odnosu na odabrani sastojak u raspršenoj fazi emulzije. Kada se koriste ova površinska sredstva sa diskontinuirano fazom raspršenom u pretežno vodenoj konti-rnuiranoj fazi hidrofobna grupa apsorbuje jako na površini diskontinirane faze dok se hidrofobna grupa snažno vezuje sa vodenom fazom, obezbeđujući tako koliodnu stabilnost u odnosu na diskontinuiranu fazu. Unakrsno vezane grupe omogućuju površinskom sredstvu da reaguje ili da se vezuje za monomer ili polimer ili drugi sastojak kao što je pomenuto gore, dok koloidne stabilizujuće grupe površinskog sredstva obezbeđuju aktivne karakteristike površine tako kombinovanom površinskom sredstvu/monomer ili polimer. Emulzije u skaldu sa pronalaskom se mogu upotrebiti za mnoštvo namena uključujući preparate agrohemijski aktivnih sastojaka. Kao što će biti opisano dole, površinska sredstva za upotrebu u ovom pronalasku takođe obezbeđuju slične kombinovane/površinski aktivne karakteristike kada se koriste sa emulzijama da se pripreme mikrokapsulirani proizvodi.

Površinska sredstva za upotrebu u pronalasku su odabrana od određenih slučajno kalemljenih kopolimera i određenih blok kopolimera. Mora se napomenuti da su slučajno kalemljeni kopolimeri i blok kopolimeri za upotrebu u predmetnom pronalasku površinska sredstva sama po sebi koja su zatim vezana za emulziju međuvezom putem reakcije unakrsno vezane grupe.

Emulzije su važni agrikulturni tipovi preparata, na primer kao emulzije uija-u-vodi (EV) ili komponente suspo-emulzija (SE) koje sadrže i EV i koncentrate suspenzije (SC). Emulzije mogu postati nestabilne iz određenog broja razloga i mogu se sjediniti, flokulirati ili istaložiti. Takvi fenomeni su nepoželjni i mogu komplikovati ili sprečiti upotrebu preparata. Zato su značajni na-pori usmereni u pravcu razumevanja kako da se indukuje stabilnost postupcima kao što je poklapanje gustine, produkovanjem čestica malog raspona distribucije da se ograniči Ostvvald-ovo sazrevanje i upotrebom optimuma površinskih sredstava i koloidnih stabilizatora. Ostvvald-ovo sazrevanje emulzija može se započeti površinskim sredstvima koja mogu nositi ulje iz kapi u kap kroz kontinuiranu fazu, na primer u micelijumima. Ostwald-ovo sazrevanje može se spre-čiti ili inhibirati površinskim sredstvima koja ne formiraju takve nosače ili koja su fiksirana na međuvezi emulzije.

Konvencionalna emulziona površinska sredstva koja su fizički apsorbovana na međuvezi između diskontinuiranih i kontinuiranih faza mogu se ukloniti kompetitivnom desorpcijom drugim površinski aktivnim agensima koji se mogu dodati preparatu ili putem uslova koji deluju stresorno na preparat, na primer ciklusom temperature i koncentracijom elektrolita.

Mi smo otkrili da se stabilnost emulzija može poboljšati kada su površinska sredstva fiksirana za emulzionu međuvezu u skladu sa predmetnim pronalaskom. Stvaranje pene je takođe eliminisano kada slobodno površinsko sredstvo nije dostupno u kontinuiranoj fazi. Mikrokapsuliranje je dobro poznata tehnika koja se koristi da se pripreme čvrste čestice koje sadrže u sebi zatvoreno jezgro koje sadrži tečnost i/ili čvrste materijale izvedene iz raspršene tečne emulzione faze. Na taj način tečni materijali jezgra mogu biti tečnostiper se,ili tečnosti koje sadrže čvrste matarije rastvorene ili suspendovane u njima. U zavisnosti od dizajna mikrokapsule, materijal koji je zatvoren će se oslobađati ili polako na kontrolisani način ili brzim oslobađanjem. Postoje brojne dobro poznate tehnike za dizajniranje sadržaja i prirode polimernog zida mikrokapsule da se dostignu željeni rezultati. U polju agrikulture, takve mikrokapsule se koriste sa pesticidima kao što su herbicidi, insekticidi, fungicidi i baktericidi, sa regulatorima rasta biljaka i sa veštačkim đubrivima. Ne-agrikluturne primene uključuju kapsulirane boje, mastila, farmaceutike, agense za ukus i miris gde je kapsulirani medijum prisutan u tečnom jezgru.

Materijali koji se koriste za formiranje zidova mikrokapsula su obično intermedijeri smola ili monomeri. Različiti postupci za mikrokapsuliranje materijala su razvijeni i opisani u prethodnoj praksi. Ti postupci se mogu podeliti u tri široke kategorije - fizičke postupke, postupke razdvajanja faze i postupke interfacijalne reakcije. Postupci razdvajanja faze i interfacijalne reakcije se generalno odvijaju preko formiranja emulzije i prema tome su posebno relevantni za postupak predmetnog pronalaska.

U jednom postupku u kategoriji razdvajanja faze, mikrokapsule su formirane emulzi-fikovanjem ili raspršivanjem materijala jezgra u kontinuiranu fazu koja se ne može pomešati i u kojoj je materijal zida rastvoren i zatim prinuđen da se fizički razdvoji od kontinuirane faze, na primer, putem koacervacije i deponovanja oko čestica jezgra. U kategoriji interfacialne reakcije materijal jezgra je emulzifikovan ili raspršen u kontinuiranoj fazi koja se ne može pomešati; zatim je reakcija interfacijalne polimeracije prinuđena da se odigra na površini čestica jezgra, formirajući mikrokapsule.

Postupci reakcije interfacijalne polimerizacije pokazali su se kao najpogodniji postupci za upotrebu u agrikluturnoj industriji za mikrokapsuliranje pesticida. Postoje različiti tipovi tehnika interfacijalnih reakcija. U jednom tipu postupka mikrokapsulacije interfacijalne kondenzacione polimerizacije, monomeri iz uljanih i vodenih faza su stavljeni zajedno u međuvezu ulje/voda gde oni reaguju kondenzacijom da bi formirali zid mikrokapsule. U drugom tipu polimerizacione reakcije,in situinterfacijalna reakcija polimerizacione kondenzacije, svi monomeri ili polimeri koji formiraju zid su sadržani u uljanoj fazi. Ulje je zatim raspršeno u kontinuiranu vodenu fazu koja je sadržala vodu i površinski aktivni agens. Organska faza je raspršena kao diskretne kapljice kroz vodenu fazu putem emulzifikacije, sa međuvezom između kapljica diskretne organske faze i formiranog rastvora vodene faze koji ih okružuje. Kondenzacijain situmaterijala koji formiraju zid i popravljanje polimera u međuvezi organske vodene faze mogu se inicirati zagrevanjem emulzije do temperature između oko 20°C do oko 100°C, po potrebi sa dotenvanjem pH. Zagrevanje se odigrava tokom perioda vremena koji je dovoljan da omogući kompletiranje kondenzacijein situmonomera ili polimera koji formiraju zid da pretvore organske kapi u kapsule koje se sastoje od čvrstih propustljivih polimernih ljuštura koje zatvaraju organske materijale jezgra.

Jedan tip mikrokapsula pripremljen putemin situkondenzacije, koji je poznat u praksi, primerom je prikazan u U.S. patentima 4,956,129 i 5,332,584, koji su inkorporirani ode referencom. Ove mikrokapsule, koje se često označavaju kao "aminoplast" mikrokapsule, pripremljene su samo-kondenzacijom eterifikovanih urea-formaldehid smola ili prepolimera u kojima je od oko 50 do oko 98% metil grupa eterifikovano sa C4-C10alkoholom (poželjno n-butanolom). Polimer je dodan u ili uključen u organsku fazu emulzije ulje/voda. Samo-kondenzacija polimera odigrava se pod delovanjem temperature pri niskom pH.

Da se formiraju mikrokapsule temperatura emulzije je podignuta do vrednosti od oko 20 °C do oko 90°C, poželjno od oko 40°C do oko 90°C, najpoželjnije od oko 40°C do oko 60°C. U zavisnosti od sistema, vrednost pH može se doterati do odgovarajućeg nivoa. Za namenu ovog pronalaska odgovarajući je pH od oko 2.

Drugi tip mikrokapsule pripremljen kondenzacijomin situi opisan u U.S. patentu 4,285,720, inkorporiran ovde referencom, je mikrokapsula od poliuree koja uključuje upotrebu najmanje jednog policijanata kao što je polimetilen polifenilenizocijanat (PMPP) i/ili tolilen diizocijanat (TDI) kao materijala koji formiraju zid. U postupku opisanom u patentu, reakcija formiranja zida je inicirana zagrevanjem emulzije do povišene temperature u kom momentu su izocijanatne grupe hidrolizovane u međusobnoj vezi ulje/voda da se formiraju amini, koji u odgovoru na to reaguju sa nehidrolizovanim izocijanatnim grupama da se formira zid mikrokapsule od poliuree.

U drugom tipu interfacijalnog polimerizacionog postupka, kao što je pomenuto gore, materijali koji formiraju zid su sadržani i u organskim i u vodenim fazama emulzije. Takav postupak je opisan, na primer, u U.S. patentu 4,280,833 u kojem je izocijanat kao što je PMPPI sadržan u organskoj fazi i rektivnom aminu kao što je heksametilendiamin u vodenoj fazi. Materijali koji formiraju dvostruki zid reaguju u međuvezi između dve faze da se produkuje ljuštura mikrokapsule od poliuree koja sadrži ili zatvara materijale koji treba da se kapsuliraju, koji su sami po sebi sadržani u organskoj fazi emulzije.

U većini tih tipova postupaka mikrokapsulacije, upotrebljena su spoljna površinska sredstva i/ili površinski aktivni agensi kao što su emulzifikatori ili koloidni stabilizatori. Ovi materijali, ustvari, su upotrebljeni u oba postupka za pripremanje mikrokapsula i u njihovim nastalim formulacijama ili onim koje su od njih produkovane. Emulzifikator služi da redukuje površinski napon između uljane i vodene faze dok koloidni stabilizator služi da obezbedi da se čestice drže na odstojanju. U postupku emulzifikacije veličina kapljica je većinom kontrolisana stepenom primenjenog smicanja i tipom i količinom upotrebljenog emulzifikatora. Ako postoji značajna kompeticija između emulzifikatora i koloidnog stabilizatora za apsorpciju uljanih kapljica, koloidni stabilizator može biti izbačen, što dovodi do sjedinjavanja kapi. Nakon formiranja kapsule, generalno isti koloidni stabilizator mora stabilizovati čvrstu česticu koja ima karakteristike različite od onih iz početne uljane kapljice. Ako je koloidni stabilizator uklonjen sa površine kapsule, kapsula može da se nepovratno aglomerizuje. Neki zaštitni koloidi su otkriveni, na primer, u U.S. patentima 4,448,929 i 4,456,569, zajedno sa patentima pomenutim gore koji opisuju postupke mikrokapsuliranja. Slično tome, površinski aktivni agensi su potrebni u preparatima napravljenim iz mikrokapsula. Na primer, produkti tipičnog postupka mikrokapsulacije su suspenzije mikrokapsula u vodenoj fazi (generalno označenoj kao "suspenzione kapsule"). U nekim slučajevima suspenzione kapsule će biti pakovane i prodavane kao takve. Međutim, takvo postupanje zahteva čuvanje i transport značajnih količina vode ili druge tečnosti. Prema tome, druga tehnika je da se produkuje osušeni produkt mikrokapsule (na primer putem sušenja sprejom ili sušenja filmom kapsularne suspenzije) i zatim da se prodaje osušeni produkt, bilo kao prašak ili u drugom čvrstom obliku, kao što su tablete, grube granule i si. U svim tim slučajevima osušeni produkt je namenjen da bude pomešan sa vodom da formira suspenziju mikrokapsula. Sa ciljem da se postigne suspenzija koja se može koristiti ka sprej, (bilo da je pripremljena iz praška, granula ili drugih oblika mikrokapsule) da bude relativno uniformna tako da obezbedi gotovo potpuno uniformno efektivan produkt kada se prska sprejom, neophodno je da mikrokapsula bude dobro raspršljiva u vodi. Uključivanje površinski aktivnih agenasa u produkt kao čvrstih materija ili dodavanje površinski aktivnih agenasa u tank za sprejovanje za primenu ili dodavanje drugoj opremi za sprejovanje, je često neophodno da se ispuni ova namena.

U svim gore spomenutim upotrebama površinski aktivnih agenasa, mogu se pojaviti određene mane ili nedostatci. Jedan od tipičnih je da površinski aktivni agens može postati ne vezan sa česticama sa kojima je namenjeno da reaguje. Ovo se može odigrati u emulziji ili pri formiranju emulzije ili produkciji preparata ili formiranju mikrokapsula. U takvom slučaju, efektivnost površinski aktivnih agenasa je smanjena ili izgubljena zbog uniformnosti veličine čestica ili nije postignuto da se čestice raspršuju.

Karakteristike ovih agenasa površinski aktivnih materijala su određene sastavom i količinom njihovih hidrofobnih i hidrofilnih komponenti. Kada preparat sadrži diskontinuiranu uljanu fazu raspršenu u vodenoj kontinuiranoj fazi, hidrofobne komponente površinski aktivnih agenasa moraju jako apsorbovati na površini diskontinuirane faze dok hidrofilne komponente površinski aktivnih agenasa moraju obezbediti koloidalnu stabilnost, sprečavajući tako da diskontinuirana faza aglomerira.

Preparati i postupci pripremanja polimernih površinskih sredstava su mnogobrojni i raznovrsni. Pregled takvih materijala je dat u tekstu od strane Piirma:Površinska polimerna sredstva,Surfacant Science Series 42, (Marcel Dekker, New York, 1992). Dve glavne klase površinskih polimernih sredstava su one pripremljene kao hidrofilni-hidrofobni blokovi i one pripremljene kao češalj hidrofilnih krakova pričvršćenih na hidrofobne povratne veze ivice versa.Takvi hidrofobni-hidrofilni polimeri su označeni kao "amfipatični" ili "amfifilični". Apsorpcija za diskontinuiranu fazu je maksimalno povećana kada površinsko sredstvo ima malo ili nema sklonosti da micelizuje u kontinuiranoj fazi.

Generalno, polimerna površinska sredstva mogu se napraviti modifikovanjem prethodno pripremljenih polimera ili polimerizacijom u jednom koraku ili na postupan način. Na primer, blok ko-polimeri mogu se napraviti putem (i) kontrolisane postupne polimerizacije prvo sa hidrofobnim i drugo sa hidrofilnim monomerima, ili obrnuto od ovog postupka, ili putem (ii) sparivanja zajendno prethodno formiranih hidrofobnih i hidrofilnih materijala pogodne molekulske težine. Kalemljeni ko-polimeri mogu se napraviti putem (i) kalemljene polimerizacije hidrofilnih monomera ili makromonomera na hidrofobni kostur, ili obrnuto od ovog postupka, ili putem (ii) hemijskog pretvaranja pogodnih monomera koji su ko-polimerizovani sa kosturom hidrofobnih ili hidrofilnih monomera. Polimeri koji imaju slične površinske karakteristike onima koje imaju kalemljeni ko-polimeri mogu se napraviti slučajnom kopolimerizacijom hidrofilnih i hidrofobnih monomera ili hiđrohilnih makromera i hidrofobnih makromera.

Poželjni postupak pripremanja za bilo koji dati preparat zavisiće od prirode i karakteristika polaznih materijala. Na primer, reaktivni odnosi između određenih monomera mogu ograničiti količinu hidrofilnih monomera koja se može radikalno ko-polimerizovati sa hidrofobnim monomerima.

I ako se ne-reaktivna površinska sredstva/emulzifikatori i koloidni stabilizatori vrlo šiiroko upotrebljavaju, preparati napravljeni od ovih materijala ponekad imaju nedostatke. Na primer, ovi "konvencionalni" materijali su apsorbovani na međusobnu vezu diskontinuirane faze jednostavno putem fizičkih adhezivnih sila i, pod određenim okolnostima, mogu se desorbovati, što za rezultat ima koloidnu nestabilnost. Površinska sredstva koja mogu formirati micelijume mogu pomoći transport materijala od koloidne do kontinuirane faze. Ovo može biti nepoželjno ako je materijal koji se transportuje sposoban da promeni fizičko stanje, na primer putem kristalizacije, u kontinuiranoj fazi. Pripremanje određenih preparata kao što su mikrokapsule napravljene postupcima interfacijalne polimerizacije može zahtevati visoke nivoe površinskih sredstava koji mogu štetno delovati i na procesiranje i karakteristike kapsula. Štaviše, visoki nivoi "slobodnih" površinskih sredstava mogu isprati u vodenoj fazi što dovodi do neželjene sredinske kontaminacije.

Gornji nedostatci mogu se u velikoj meri prevazići ako površinska sredstva postanu hemijski ili ireverzibilno vezana za površinu diskontinuirane faze.

Jedan primer ovog pristupa je otkriven u U.S. patentu 5,925,464. Kao što je opisano u tom patentu polivinil alkohol (PVA) je upotrebljen tokom postupka mikrokapsuliranja, poželjno između poliizocijanata i poliamina, i reaguje sa izocijanatom da inkorporira poliuretanske grupe u zidove mikrokapsule. Ovo omogućuje da se površinski aktivne karakteristike PVA vežu za mikrokapsule i, kao što se tvrdi u patentu, "da produkuju uniforman sloj polimera rastvorljivog u vodi oko svake kapsule" što mora formirati film kada se osuši. PCT prijava WO 98/03065 obelodanjuje sličan koncept koristeći ono što je označeno kao "ne micelizujuće površinsko sredstvo" (međutim, jedino površinsko sredstvo obelodanjeno u tekstu je PVA).

Bilo bi korisno da se obezbede površinska sredstva koja se mogu vezati za površinu takvih mikrokapsula ili alternativno mogu postati vezana za kapljice emulzije tako da se površinski aktivno delovanje održava relativno uniformno tokom nastanka produkta ili je dostupno relativno uniformno tokom postupka pripremanja produkta, na primer, u postupku za produkciju mikrokapsula.

U U.S. 6262152 (Fryd i sar.) otkrivena je disperzija čestica kao što su pigmenti u tečnom nosaču u kojem su čvrste čestice nerastvorljive gde su čestice zarobljene u matriksu polimera formiranog unakrsnim vezivanjem grupa raspršivača polimera koji ima bar jedan segment rastvorljiv u tečnom nosaču i najmanje jedan segment nerastvorljiv u tečnom nosaču gde pomenuti rastvorljivi segment ima unakrsno vezane grupe. Mreža matriksa unakrsno vezanog polimera matriksa koji okružuje svaku česticu je formirana od vrlo stabilnih unakrsno vezanih veza koje efektivno sprečavaju da čestice napuste "jezgro" koje je formirao polimer. Primeri pokazuju da je potrebna relativno visoka proporcija polimera da se obezbediovaj matriks polimera koji okružuje i zarobljava čestice.

OPIS PRONALASKA

Prema predmetnom pronalasku obezbeđena je emulzija koja sadrži kontinuiranu tečnu fazu i diskontinuiranu tečnu fazu i emulzija koja stabilizuje količinu reakcionog produkta od (i) polimernog stabilizatora koji ima hidrofilnu grupu i hidrofobnu grupu i koji sadrži mnoštvo viniličnih monomera, koji nisu ekskluzivno vinilični estri ili njihovi hidrolizovani produkti, od kojih bar neki sadrže funkcionalne grupe sposobne da se unakrsno vežu nukleofilnim ili kondenzacionim reakcijama za međuvezu raspršene i kontinuirane faze emulzije i (ii) jednu ili više supstanci rastvorenih u tečnoj diskontinuiranoj fazi sposobnoj da reaguje sa pomenutim funkcionalnim grupama.

Treba da se shavati da fraza "tečna diskontinuirana faza" onako kako se koristi ovde ukuljučuje tečnu diskontinuiranu fazu koja ima u sebi raspršene čvrste materije.

Emulzije pronalaska su posebno pogodne za upotrebu u- postupku mikrokapsulizacije.

Tako je prema daljem aspektu predmetnog pronalaska obezbeđen postupak za produkciju mikrokapsula koje sadrže (i) pripremanje emulzije u kojoj diskontinuirana faza sadrži jedan ili više monomera ili polimera sposobnih da formiraju zid mikrokapsule i jedan ili više materijala koji treba da se kapsuliraju, (ii) formiranje mikrokapsula putem interfacijalne polimerizacije neposredno pored međuveze između diskontinuirane faze i kontinuirane faze emulzije, gde su jedan ili više od pomenutih monomra ili polimera reagovani pre i/ili nakon pripremanja emulzije, sa stabilizatorom polimera koji ima hidrofilnu grupu i hidrofobnu grupu i sadrži mnoštvo viniličnih monomera, koji nisu ekskluzivno vinilični estri ili njihovi hidrolizovani produkti, od kojih bar neki sadrže funkcionalne grupe sposobne da se unakrsno vežu nukleofilnom ili reakcijom kondenzacije za međuvezu dispergovane ili kontinuirane faze emulzije sa pomenutim monomerom ili polimerom.

U jednom obliku polimerni stabilizatori za upotrebu u pronalasku sadrže dva tipa jedinica: a) hidrofobne jedinice, koje same po sebi sadrže unakrsno vezane materijale; i b) hidrofilne grupe koje obezbeđuju koloidno stabilizovanje i druge površinski aktivne karakteristike. Poliemrni stabilizatori za upotrebu u ovom pronalasku generalno sadrže dva tipa, naime slučajno kalemljene kopolimere i blok kopolimere.

Polimerni stabilizatori za upotrebu u ovom pronalasku su sastavljeni od mnoštva viniličnih monomera. Neki od njih, kao što je diskutovano niže, sadrže funkcionalne grupe ("unakrsno vezane grupe") koje su sposobne da prođu kroz nukleofilne ili kondenzacione reakcije sa hemijskim grupama ili grupama prisutnim u mnoštvu materijala kao što su monomeri ili prepolimeri koji formiraju zid mikrokapsule, ili drugi materijali sadržani u tečnoj fazi u emulziji ulje-u-vodi. (To je suprotno nekim površinskim sredstvima iz prethodne prakse koji imaju reaktivne funkcionalne grupe koje prolaze radikalne, nasuprot kalemljenim nukleofilnim ili kondenzacionim reakcijama.) Reakcije spomenute gore odigravaju se u međuvezi dve faze emulzije (to su, diskontinuirana i kontinuirana faza, respektivno). Reakcija koja je u pitanju odigrava se sa jedinjenjima ili polimerima koji su rastvoreni u tečnoj diskontinuiranoj fazi.

DETALJNI OPIS PRONALASKA

Pronalazak zahteva upotrebu reaktivnih polimernih stabilizatora. Ovi polimerni stabilizatori sadrže reaktivne vezujuće grupe koje reaguju sa grupama na određenim drugim materijalima tako da vezuju površinska sredstva tih materijala. U jednom obliku materijali koji su u pitanju su generalno organski monomeri ili smole ili polimeri koji se koriste da se prave polimerne mikrokapsule. Površinska sredstva mogu se ultimativno vezivati ili za kapljice emulzije ili za nastale mikrokapsule (ili obe). Reaktivni polimerni stabilizatori predmetnog pronalaska mogu biti ili slučjno kalemljeni kopolimeri ili blok kopolimeri. U bilo kom od slučajeva oni sadrže hidrofobne jedinice koje same po sebi sadrže unakrsno-vezujuće grupe i takođe sadrže hidrofilne grupe, koje obezbeđuju karakteristike stabilizovanja emulzije. Slučajno kalemeći kopolimeri imaju hidrofobni "kostur" i hidrofilne "krakove" dok blok kopolimeri imaju hidrofobne i hidrofilne grupe u kojima hidrofobna grupa sadrži unakrsno vezani element.

Reaktivna polimerna površinska sredstva za upotrebu u predmetnom pronalasku mogu sadržati više od jednog tipa monomera sposobnog da prođe kroz reakciju unakrsnog vezivanja. Na primer, kopolimeri mogu sadržati i amino i karboksilnu kiselinu koja sadrži monomere kao što je to u primerima 2e, 2f i 2 g niže. Kopolimeri mogu sadržati i hidroksilnu i karboksilnu kiselinu koja sadrži monomere kao što je dato u primerule niže.

Polimerni stabilizatori za upotrebu u ovom pronalasku mogu se napraviti kao što je poznato u praksi bilo modifikovanjem prethodno pripremljenih polimera ili produkovanjem putem polimerizacije u jednom koraku ili na postupni način.

Reaktivna polimerna površinska sredstva za upotrebu u ovom pronalasku, i slučajni kalemljeni koplimeri i blok kopolimeri mogu se predstaviti formulom:

gde "hidrofilni", kada je prisutan, je ostatak hidrofilne inicijatorske grupe; R1, R i R2 su nezavisno H ili metil; X je hidrofilna grupa; L je grupa koja sadrži unakrsno vezanu grupu; Y je

hidrofilna grupa; vrednost e je od 0.005 do 0.35: vrednost f je od 0.05 do 0.4 i vrednost g je od 0.10 do 0.90.

Kada je površinsko sredstvo slučajni kalemljeni polimer, jedinice e. f i g su slučajno distribuirane i kada je površinsko sredstvo blok kopolimer ili u kojem su jedinice f i g kontinuirane i hidrofobni blok i jedinice e su sadržane u hidrofilnom bloku.

Izraz "jedinice e.. f i g" onako kako se koristi gore označava grupe u uglastim zagradama koje se nalaze pre indeksa e, f i g, respektivno, u gornjoj formuli. Svaka jedinica e, f i g je izvedena od odgovarajućeg viniličnog monomera. i kao što je naznačeno gore, svaki jedinični tip e, f i g može sadržati jedan ili više različitih monomera. Kada su R1, R i R2 respektivno vodonik, odgovarajući monomer je akrilat ili stiril tip monomera i kada su R1, R i R2 respektivno metil, odgovarajući monomer je monomer metakrilat tipa. Metakrilatni monomeri su generalno poželjni. Monomeri stiren tipa (korisni, na primer, u jedinici e) imaju R1 kao H i X kao fenil derivate.

Vrednosti e, f i g su određene u osnovi sa odnosima monomera koji reaguju da formiraju jedinice e, f i g, respektivno.

Ako je upotrebljen hidrofilni inicijator, polimer će početi sa hidrofilnom grupom označenom "hidrofilni" na slici I. Tipični hidrofilni inicijator ima formulu II

gde je A grupa kao što je brom koja pod određenim uslovima, kao što je prisustvo tranzicije metalnog kompleksa, može biti aktivirana tako da jedinice viniličnog monomera budu ubačene u ugljeničnu A vezu i Z je metoksi-polietilen glikol grupa. Jasno je da je "hidrofilna" grupa na slici I pridružena sa jednom ili više od jedinica e kada je e prisutno u di-blok kopolimeru. Jedinice su slučajno distribuirane u češlju kopolimera. Ako se upotrebi ne hidrofilni inicijator biće prihvaćeno da reaktivno polimerno površinsko sredstvo ima formulu IA

Poželjno je da je u formuli (I):

(i) grupa e je izvedena iz jednog ili više monomera koji su derivati metaknlata (kada je R1 metil i izvedena funkcija je -X) ili derivat akrilata (kada je R1 vodonik i izvedena funkcija je -X) ili derivat stirena (kada je R1 vodonik i X je fenil supstituisan sa hidrofilnom grupom) gde pomenuti derivat nosi hidrofilnu grupu odabranu od -S03', polietilen glikol po potrebi je na kraju zatvoren sa C,-C, alkil: -COOH ili njegovom soli: karboksibetain: i sulfobetain; kvaternarna amonijum so -N"R<3>3C- gde je R<3>H ili C,-C, alkil ili -CH,CH2OH (ii) grupa f je izvedena iz jednog ili više monomera koji su derivati metakrilata (kada je R metil i izvedena funkcija je -L) ili derivat akriia (kada je R vodonik i izvedena funkcija je -L) ili derivat stirena (kada je R vodonik i L je fenil supstituisan sa unakrsno vezanom grupom) gde pomenuti derivat nosi unakrsno vezanu grupu odabranu od -OH, uključujući, na primer, propilen glikol; -NHA gde je A vodonik ili C,-C4alkil; i -COOH ili njegova so; i (iii) grupa g je izvedena iz jednog ili više monomera koji su derivat metakrilata (kada je R, metil i izvedena funkcija je -Y) ili derivat akrilata (kada je R., vodonik i izvedena funkcija je -Y) ili derivat stirena (kada je R2vodonik i Y je fenil po potrebi supstituisan sa hidrofobnom grupom) gde pomenuti derivat je ili nosi hidrofobnu grupu odabranu od - CO-0-(-Si(CH3)20-)nH gde je n od 3 do 20; -CO-O-polipropilen glikol: -CO-OA gde je A C,-C,2alkil grupa, cikloalkil grupa, alkilcikloalkil grupa i -CONHB gde je B C3-C,2alkil grupa.

Posebno je preferirano da je jedinica e izvedena iz jednog ili više od sledećih monomera: DMMAEA betaina". 2-(N,N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonijum)etanoićne kiseline, gde je R1 metil i -X ima formulu

OuatDMEMA: soli 2-(trimetilamonijum)etil metakrilata:

gde je R1 metil i -X ima formulu gde je Hal' pogodan anjon kao što je halid, na primer jodid ili hlorid

DMMAPSA betaina: 3-(N.N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonijum)propil-sulfonične kiseline, gde je R1 metil i -X ima formulu

NaMAA<*>. natnjumova so metakrilne kiseline gde je R1 metil i -X ima formulu MAOES<*>, mono-2-(metakriletoksi)etil sukcinat, gde je R1 metil i -X ima formulu PEGMA<*>, mono-metoksi poli(etilen glikol) mono-metakrilat; gde je R1 metil i -X ima formulu u kojoj n naznačava prosečan stepen polimerizacije lanca polietilen glikola i obično je od 5 do 75 SSA: stiren-4-sumporna kiselina; gde je R1 vodonik i -X ima formulu

Poželjno je da jedinica f bude izvedena iz jednog ili više od sledećih monomera:

AEMA: 2-aminoetil metakrilata gde je R metil i L je grupa

HEMA: 2-hidroksietil metakrilat, gde je R metil i L je grupa NaMAA* gde je R metil i L je grupa MAOES<*>gde je R metil i L je grupa PPGMA<*>; poli(propilen glikol) mono-metakrilat gde je R metit i L je grupa u kojoj n naznačava stepen polimerizacije propilen glikola i poželjno je od 5 do 50

Poželjno je da jedinica g bude izvedena od jednog ili više od sledećih monomera:

metil metakrilata gde je R metil i Y je grupa

PDMSMA: poli(dimetilsiloksan) mono-metakrilat. obično sa prosečnom molekulskom težinoim od 1000 gde je R metil i Y je grupa

PPGMA": poli(propilen glikol) mono-metakrilat gde je R metil i L je grupa u kojoj n naznačava stepen polimerizacije propilen glikola i poželjno je od 5 cio 50. Generalno je poželjan lanac relativno veće dužine da se obezbedi neophodan hidrofobni karakter.

Mora se napomenuti da se određeni monomeri (označeni sa zvezdicama) javljaju u više nego jednoj grupi i, na primer, imaju hidrofilne grupe X koje mogu ako je potrebno da se upotrebe za unakrsno vezivanje (tj. mogu takođe delovati kao grupa L). Na primer, soli ugljenične kiseline mogu se upotrebiti za stabilizaciju, kada su monomeri koji nose -C02X grupe inkorporirani u hidrofilni deo površinskog sredstva. Slobodna ugljenična kiselina može. međutim, da se upotrebi za unakrsno vezivanje koristeći herniju aziridina ili karbodiimida. kada monomeri koji nose -CO,H grupe budu inkorporirani u hidrofobni deo površinskog sredstva. Jasno je da ako je -C02H upotrebljen za unakrsno vezivanje on se ne može upotrebiti za stabilizaciju. Kada su dve različite grupe u površinskom sredstvu sposobne da reaguju u herniji unakrsnog vezivanja, ali imaju vrlo različitu reaktivnost, moguće je da se upotrebi manje reaktivna grupa za stabilizaciju npr., karboksilata u hidrofilnoj i hidroksila u hidrofobnoj sekciji. Neko sa iskustvom u praksi biće lako u stanju da odabere uslove tako da data grupa prođe kroz reakciju unakrsnog vezivanja ili alternativne uslove tako da ne prođe.

Dalji primeri monomera koji se mogu upotrebiti da se formira jedinica "e" (i obezbede odgovarajuće vrednosti R1 i X) uključuju 4-vinilbenzil trimetil amonijum hlorid, 2-N-morfolinoetil, 2-metakriloksietilfosfonat metakrilat, 2-akrilamido-2-metilpropan sumporna kiselina.

Dalji primeri monomera koji se mogu upotrebiti da se formira jedinica "f" (i obezbede odgovarajuće vrednosti R i L) uključuju 2-metoksi-4-vinilfenol. 4-vinilbenzil alkohol. 4-vinilfenol. 2,6-dihidroksimetil-4-metoksistiren, 3.5-dimetoksi-4-hidroksistiren, 2-hidroksi-3-metakriloksipropil trimetil amonijum hlorid, 3-hloro-2-hidroksipropil metakrilat. 3-hidroksipropil metakrilat. 2-hidroksi-3-fenoksipropil metakrilat, dietilenglikol mono-metakrilat. 2.3-dihidroksipropil metakrilat, 2-metakriloksietil glikozid, sorbitol metakrilat. kaprolakton 2-metakriloksietil estar. 4-hidroksibutil metakrilat, 2-hidroksipropil metakrilat. 4-aminostiren. 2-(izo-propilamino)etilstiren, 4N-

(vinilbenzil)buturičnu kiselinu, 3-(N-stirilmetil-2-aminoetilamino)-propiltrimetioksisilan hlorovodonik, N-(3-metakriloksi-2-hidroksipropil)-3-aminopropiltrietoksisilan, 4-vinilbenzoična kiselina, 4-((3-metakriloksi)propoksi)benzoična kiselina, mono-(2-(metakriloksi)etil)ftalat.

Dalji primeri monomera koji se mogu upotrebiti da se formira jedinica "g" (i bezbeduju odgovarajuće vrednosti R2i Y) uključuju akrilat (R2=H) ili metakrilat (R2=metil) derivate gde Y je COOR i R je alkil, cikloalkil, aralkil ili alkaril, ili poli(dimetilsiloksan), vinil estre, vinil halogene, stiren ili po potrebi supstituisane stirene.

Kao što je napomenuto gore, formula (I) opisuje i slučajne kalem kopolimer stabilizatore i blok kopolimere. Slučajni kalem kopolimer stabilizatori korisni u ovom pronalasku imaju hidrofobni kostur i hidrofilne "krakove". Dole je ilustrovana tipična struktura koja uključuje polimetil metakrilatni kostur koji sadrži metoksi-polietilen glikol metakrilat i hidroksietil metakrilat grupe. Ova struktura je ilustrovana kao formula III.

U ovoj strukturi Z je hidrofilna grupa kao što je metoksi-PEG u kojem PEG (polietilen glikol) stoji za jedan broj etilen oksidnih jedinica (C2H,0)q. Z može alternativno da bude izvedeno iz monomera koji je drugi (met)akrilat estar ili funkcionalizovani derivat (met)akrilamida koji sadrži hidrofilnu grupu kao što je sulfonat, na primer 2-akrilamido-2-metilpropan sumporna kiselina. Takođe se mogu upotrebiti mešavine grupa Z.

L u gornjoj strukturi je unakrsno vezana grupa kao što je -C02CH2CH2OH, u kojoj je monomer hidroksietil (met)akrilat (gde je R=H ili Me). L može alternativno da bude monomer koji je drugi (met)akrilat estar ili derivat funkcionalizovanog (met)akrilamida koji sadrži unakrsno vezane grupe kao što su one nađene u N-(2-hiđroksipropil) metakrilamid ili supstituisani stiril derivat koji sadrži unakrsno vezanu grupu kao što je SH ili OH ili NHA u kojima je A vodonik ili C,-C4alkil, ilustrovane strukturom -C6H4-CH2NH2.

Vrednostimsu u rasponu od oko 0.050 do 0.35 i poželjno 0.05 do 0.30, vrednosti n su u rasponu od 0.13 do 0.90 i poželjno od 0.50 do 0.80, i vrednosti p su u rasponu od 0.02 do 0.35 i poželjno od 0.02 do 0.20. Polimeri su slučajni kalemljeni (komb) koplimeri zato što jedinice naznačene kaom, n,ipmogu biti distribuirane bilo kojim redosledom u lancu molekula. Biće shvaćeno da grupe -CO-Z formiraju hidrofilne "krakove" slučajnih kalmeljenih kopolimera i preostale jedinice iz hidrofobnog kostura koje takođe sadrže unakrsno vezane grupe.

Mora se prihvatiti da je formula (III) mnogo specifičnija od formule (I) i da se monomeri, koji su pobrojani gore u odnosu na formulu (I) gde -X ima karboksilnu strukturu, mogu upotrebiti da obezbede odgovarajuću grupu -CO-Y u formuli (III).

Generalno, slučajni kalemljni kopolimeri koji se koriste u ovom pronalasku mogu se pripremiti tipičnim postupcima pripremanja poznatih površinskih sredstava slučajnih kalemljenih kopolimera ili sličnih materijala. Ovi postupci uključuju (a) kalemljenu polimerizaciju hidrofilnih monomera na hidrofobni kostur ili (b) reverziju postupka a, ili (c) hemijsko konvertovanje stabilnih monomera koji su kopolimerizovani sa hidrofobnim kosturom monomera. Polimeri koji imaju slične površinske karakteristike u odnosu na kalemljene kopolimere mogu se napraviti slučajniom kopolimerizovanjem hidrofilnih i hidrofobnih monomera.

Postupak pripremanja koji se radije koristi za bilo koji kalemljeni ili sličan kopolimer zavisiće od prirode i karakteristika polaznih materijala. Na primer. odnosi reaktivr.osti između određenih monomera mogu ograničiti količinu hidrofilnih monomera koji mogu radikalno kopolimenzovati sa hidrofobnim kosturom monomera.

Neki novi kalemljeni kopolimeri i postupci pripremanja prikazani su u PCT prijavi WO 96/00251.

Kopolimeri koji se radije koriste u predmetnom pronalasku su sastavljeni od hidrofilnog A bloka, koji je sam sastavljen od hidrofila i/ili hidrofilnih monomera (-CH2CR'X-). koji su spojeni u B blok koji je sastavljen od slučajno kopolimerizovanih hidrofobnih monomera (-CH-CR'V-) i unakrsno vezujućih jedinica (-CH2CH2CRL-i. Oni su prikazani kao formula IV koja je specifičnija od formule (I).

Hidrofilni blok A može se napraviti od jednog ili više monomera koji nakon polimerizacije i zatim po potrebi nakon dalje hemijske modifikacije daju u vodi rastvorljive polimere. Grupa označena kao "hidrofil" u formuli (IV) ima isto značenje kao što je dato gore u odnosu na formulu (I) i predstavlja ostatak metoksi (polietilen glikol) inicijatora. Monomeri mogu biti ili ne jonski ili mogu biti pozitivno ili negativno naelektrisani, ali kao deo površinskog preparata, ne treba da reaguju sa materijalima koji formiraju zid u ulju sa kojim će se upotrebljavati površinska sredstva.

U gornjoj formuli (IV) vrednosti jedinica a i b su u rasponu od 0.3 do oko 0.7 i vrednosti za c i d su u rasponu od oko 0.05 do oko 0.35 i poželjno od oko 0.05 do oko 0.25 i oko 0.75 do oko 0.95 respektivno. Vrednost c je poželjno odabrana tako da balansira hidrofobnost površinskog sredstva sa reaktivnošću unakrsno vezane grupe; poželjni oblik za c je od oko 0.1 do 0.125. Jedeinice c i d (tj. jedinica sa uglastim zagradama pre potpisa za c i d respektivno) sadrže hidrofobni kostur blok kopolimera površinskih sredstava i izvedene su, na primer, iz akrilata i metakrilata ili stirilnih struktura. Jedinica d, na primer, može biti akrilat (R2=H) ili derivat metakrilata (R2=metil) gde je Y COOR, i R je alkil, cikloalkil. aralkil ili alkaril. Izbor za Y određuje hidrofobnost ove jedinice površinskog sredstva. Na primer, ako je Y CO;C;H.7i R, je vodonik ili metil, ova jedinica površinskog sredstva će biti vrlo hidrofobna. Ako je s druge strane Y COOCH-, i R2 je vodonik jedinica je manje hidrofobna. Ako je d stini jedinica (tj. Y je fenil i R, je vodonik) jedinica će biti vrlo hidrofobna.

Grupa c sadrži unakrsno vezujuće grupe sa grupom L i granajućim grupama R (koje su obično vodonik ili metil). Unakrsno vezujuće grupe unutar grupe L su poželjno funkcionalane grupe estara. koje su sposobne da reaguju sa agensima koji formiraju zid upotrebljenim u proizvodnji mikrokapsule, kao što su izocijanati. Unakrsno vezujuće grupe L poželjno završavaju reaktivnim grupama, kao što su -OH, -SH, -C02H, ili NHA, gde je A vodonik ili C-C. alkil. Poželjne jedinicecuključuju one izvedene iz monomera hidroksietil metakrilata (R=metil. L=COOCH,CH,.OH) metakrilne kiseline (R=metil. L=CO H). (mono-2-(metakriloiloksi)etil sukcmat (R=metil. L=COOCH CH,OCOCHXH.,-CO_,Hi. ili 2-aminoetil metakrilat (R=metil L=COOCH..CH,

NK,).

Hidrofilne jedinice koje sadrže blokasu poželjno metaknlatne strukture i hidrofil je grupa, kao što je metoksi-PEG. Grupa X je poželjno hidrofilna grupa, kao što je ona u 2-(trimetilamonijum)etil metakrilat jodidu, 2-(N.N-climetil-N-(2-metaknloksietil)amonijum)etanoičnoj kiselini. 3-(N.N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonijum)propi!-sumpomoj kiselini ili striren-4-sumpornoj kiselini ili 2-akrilamido-2-metilpropan sumpornoj kiselini (AMPS).

Primeri u vodi rastvorljivih ne jonskih polimera pogodnih za upotrebu u bloku a uključuju,inter alia,poli(etilen oksid) ("PEO"), poli(akrilamid), poli(vinil pirolidon) ("PVP"), poli(meti) vinil etar). PEO i PVP ne mogu su upotrebiti u preparatima koji sadrže poli kiseline koje formiraju komplekse sa njihovim funkcionalanim grupama. Polimeri mogu imati linearne strukture Hi u obliku češlja. Polimeri, kao što su polietoksi (met)aknlat. poli(vinil alkohol), poli(etil imin) i poli(vinilamin) sadrže reaktivne grupe koje će reagovati sa izocijanatima kao što su oni koji su upotrebljeni u postupku mikrokapsuliranja sa poliureom i nisu poželjni za konstruisanje a bloka.

Primeri negativno naelektrisanih monomera koji se mogu uključiti u ove polimere uključujuinter aliaone napravljene od (soli od) akrilne kiseline, metakrilne kiseline, beta-karboksietilakrilne kiseline, mono-2-(metakriloiloksi)etilsukcinata, 4-vinil benzoične kiseline, itakonične kiseline, vinil sumporne kiseline, 2-sulfoetil metakrilata, 2-akrilamido-2-metilpropan sumporne kiseline (AMPS) i 4-stiren sumporne kiseline. Treba napomenuti da poliakrilana kiselina nije poželjna da se koristi u kombinaciji sa metoksi-PEG kosturom pošto će se između njih stvoriti veza. Međutim, (met)akrilna kiselina se može upotrebiti kao komponenta hidrofobnih delova ovih površinskih sredstava pošto će biti prisutna u uporedno malim količinama.

Primeri pozitivno naelektrisanih monomera koji se mogu uključiti u ove polimere uključujuinter alia.one napravljene od dialildimetil amonijum soli kvatenarnih soli dimetilaminoetil metakrialata (DMAEMA) i dimetilaminoetil akrilata.

Hidrofobni B blok može se napraviti od jednog ili više monomera koji nakon polimerizacije omogućuju polimer koji je u vodi nerastvorljiv, koji se može snažno apsorbovati na površini diskontinuirane faze. Primeri pogodnih monomera uključujuinter aliaestre akrilata. estre metakrilata, vinil estre. vinil halogene, stiren ili po potrebi supstituisane stirene.

Unakrsno vezujuće jedinice mogu biti ko-polimerizovane u opisnom molarnom odnosu sa monomerima hidrofobnog B bloka. Tipični odnosi variraju od dva do deset jedinica hidrofobnih monomera prema jednoj unakrsno vezujućoj jedinici. Odabrani odnos zavisiće od molekularnih težina i od hidrofilnih-hidrofobnih balansa od hidrofobnih i unakrsno vezujućih jedinica. Struktura unakrsnih veznika zavisi od hernije unakrsnog vezivanja između površinskog sredstva i komponenti sadržanih u ili na diskontinuiranoj fazi.

Unakrsno vezujuća grupa na reaktivnom polimernom površinskom sredstvu reaguje sa supstancom rastvorenom u tečnoj diskontinuiranoj fazi (reakcioni partner). U postupku za produkciju mikrokapsula reakcioni partner će biti monomer ili polimer koji treba da formira zid mikrokapsule. Emulzija predmetnog pronalaska može. međutim uljučiti širi raspon pogodnih reakcionih partnera rastvorenih u tečnoj diskontinuiranoj fazi, sposobnih da reaguju sa unakrsno vezanom grupom reaktivnog polimernog površinskog sredstva.

Poznate su mnoge unakrsno vezujuše hernije. Na primer. kada se unakrsno vezujuća grupa L završava sa hiđroksil ili tiol reaktivnom grupom, pogodni reakcioni partneri mogu imati kao njihovu odgovarajuću reaktivnu grupu, na primer, izocijanat. estar ili epoksid. Kada unakrsno vezujuća grupa završava sa amino reaktivnom grupom, pogodni reakcioni partneri mogu imati kao njihove odgovarajuće reaktivne grupe, na primer, izocijanat. acetoacetoksi. aldehid. akrilat, vinilsulfon i epoksid. Kada unakrsno vezujuće grupe završavaju kiselom reaktivnom grupom, pogodni reakcioni partneri mogu imati kao njihove odgovarajuće reaktivne grpe. na primer. izocijanat. aziridin i karbodiimid. Poželjne unakrsno vezujuće/partner kombinacije ovog pronalaska uključuju hidroksil-izocijanat. amin-izocijanat i kiseli-karbodiimid

Unakrsno vezujuća grupa ili grupe mogu reagovati sa jednim ili više reakcionih partnera sadržanih u diskontinuiranoj fazi. Reakcioni partner može sadržati više od jednog tipa funkcionalne grupe, sposobne da prođe kroz reakciju sa reaktivnom unakrsno vezujućim grupama na polimernom površinskom sredstvu. Diskontinuirana faza može takođe sadržati supstance koje ne reaguju sa unakrsno vezujućim grupama na površinskom sredstvu ali koje su same po sebi sposobne za interfacijalnu polimerizaciju.

Odnos (a) reakcionog partnera rastvorenog u tečnoj diskontinuiranoj fazi i interfacijalne reakcije koja je u toku prema (b) ostatka komponenata diskontinuirane faze određuje prirodu nastale interfacijalne strukture. U ekstremnom slučaju struktura može biti tanka mreža polimera koja održava integritet diskontinuirane faze u formulaciji ali koja obezbeđuje da nema barijere kada se razdvoji od kontinuirane faze. U tom slučaju, nakon sprejovanja i sušenja komponente diskontinuirane faze su odmah oslobođene. U drugom ekstremnom slučaju struktura može obezbediti snažnu i gotovo potpunu barijeru kao što je ona u mikrokapsulama koje polako oslobađaju komponente diskontinirane faze kada se formulacija nanosi sprejom i suši. Efektivnost barijere je funkcija jednog broja faktora uključujući debljinu barijere, veličinu čestica, gradijent koncentracije supstance iznutra i izvan kapsule i permeabilnost supstance kroz barijeru. Onima sa iskustvom u praksi biće očigledno da efetuivnost barijere može široko varirati u zavisnosti od tih parametara. Priroda interfacijalnog materijala i stepen unakrsnog vezivanja ima vrlo značajan efekt. Međutim, generalno uputstva koja slede naznačavaju opšte interfacijalne strukture. Pri odnosima od oko 3 wt% i ispod od interfacijalne strukture (zid) prema diskontinuiranoj fazi, nastaje barijera koja je generalno fizički slaba i siromašna. Pri odnosima od 8 wt% i više mogu se dobiti gotovo potpune barijere. Stabilne emulzije ovog pronalaska su tipično napravljene sa 4 wt% i ispod interfacijalnog materijala prema diskontinuiranoj fazi. Mikrokapsule ovog pronalaska su tipično napravljene sa 10 wt% interfacijalnog materijala u odnosu na diskontinuiranu fazu.

Pogodno je da je funkcionalnost supstance rastvorene u diskontinuiranoj fazi i sposobne da reaguje sa unakrsno vezanim grupama na površinskim sredstvima jednaka ili veća od dva. Pronalazak nije ograničen strukturom supstance pod uslovom da je supstanca lako rastvorljiva u diskontinuiranoj fazi i reguje sa unakrsno vezanim grupama.

Tako, na primer, u jednom obliku ovog pronalaska, kada diskontinuirana faza sazdrži izocijanat. unakrsno vezana grupa sadrži jednu ili više funkcionalnih grupa sposobnih da reaguju sa izocijanatom. Ove grupe mogu. na primer. biti (supstituisane) amino. hidroksil. tiol ili karboksil. Hidroksil i amino grupe se radije koriste. Primarne i sekundarne amino grupe su najpogodnije. Tercijarne amino grupe mogu katalizovati reakcije izocijanata ali obično ne formiraju stabilne produkte reakcije. Kada je više nego jedna funkcionalna X grupe prisutna grupe mogu biti iste ili različite. Reakcije sa izocijanatom su ovde ilustrovane koristeći generičke strukture.

Karboksilne grupe mogu se uvesti koristeći, na primer. mono-2-(metakriloksi)etil sukcinat, akrilnu kiselinu, metakrilnu kiselinu, beta-karboksietilaknlnu kiselinu. 4-vmilbenzoičnu kiselinu i itakoničnu kiselinu. Pojačana apsorpcija međuveze ulje-voda može se dopuniti formiranjem emulzije iznad pKa kiseline, tj., u obliku soli, koja favorizuje rastvorljivost u vodi. i zatim redukovanje pH do ispod pKa kiseline, koja će redukovati rastvorljivost u vodi.

Ugljenična kiselina reaguje sa izocijanatima da formira mešane anhidride koji brzo eliminišu ugljen dioksid sa formiranjem amida ugljenika:

Hidroksilne grupe mogu se uvesti koristeći hidroksietil metakrilat. N-(2-hidroksipropil)metaknlamid, ili poli(etilen glikol), monoetakrilat. Amino grupe mogu se uvesti koristeći 2-aminoetil metakrilat hlorovodonik, N-(3-aminopropil)metaknlamid hlorovodonik ili 2-(tert-butilamino)etil metakrilat. Tiol. hidroksil i amino grupe reaguju sa izocijanatima da formiraju respektivno tiokarbamat, uretan i urea veze:

U daljem obliku pronalaska, priroda unakrsno vezujućih grupa može se izmeniti, ili unakrsno vezujuće grupe mogu biti uvedene naknadnom reakcijom kopolimera. Na primer, karboksilne grupe mogu biti iminizovane da se napravi poliiminski češalj.

Amino grupe reaguju sa izocijanatima na način koji je opisan gore.

Reaktivnost funkcionalne grupe sa izocijanatom utiče na stopu u kojoj se površinsko sredstvo vezuje za reaktante u/na diskontinirane faze. Na primer. izocijanati tipično reaguju mnogo brže sa aminima nego sa alkoholima ili kiselinama.

U daljem obliku pronalaska, polimemo površinsko sredstvo može sadržati unakrsno vezanu jedinicu sposobnu da reaguje sa agensom za sparivanje koji je ili sadržan u diskontinuiranoj uljanoj fazi ili dodan kroz vodenu fazu nakon formiranja emulzije ulje-u-vodi i gde je dodati agens takođe sposoban da reaguje sa izocijanatom iz uljane faze. Ovaj pristup zahteva da je reaktivno površinsko sredstvo nepovratno vezano za uljanu međuvezu pre dodavanja agensa za sparivanje.

Višestruko funkcionalni aziridini kao što je CX-100 koji se mogu nabaviti od Avecia Neo Resins (strukturna formula prikazana niže, m=3) mogu se upotrebiti kao agens za sparivanje kada su kiseli monomeri inkorporirani u polimerna površinska sredstva. Aziridini reaguju sa izocijanatima i sa karboksi grupama u njihovoj slobodnoj kiselini ali ne u obliku soli.

Poli(karbodiimidi) kao što je CX-300, koji se mogu nabaviti od Avecia Neo Resins, mogu se upotrebiti kao agens sparivanja sa kiselim monomerima. upotrebljini su kao unakrsno vezujuće grupa. Za reakciju između kisline i karbodiimida konvencionalno se veruje da rezultira sa tri tipa produkata prikazanih niže. N-acil urea i produkti uree su stabilni dok anhidrid može biti hidrolizovan do dve ugljenične kiseline.

Blok kopolimeri mogu se pripremiti ovim postupcima koji se danas obično koriste za pripremanje takvih materijala. Oni imaju tendenciju da uključe bilo aktivnu anjonsku ili polimerizaciju transferom grupe. Preparativni uslovi sa ove postupke su vrlo zahtevni, na primer, potreba za niskim temperaturama, upotreba rigorozno anhidrovanih rastvaraća i ekstremno čiste reagense. Sem toga, upotreba funkcionalnih monomera često zahteva korišćenje hernije zaštitnih grupa.

Nedavno je otkriće nove procedure transfera atoma radikalnom polimerizacijom (ATRP) obezbedilo sistem koji omogućuje kontrolu u odnosu na blok kompoziciju i dužinu. Ovaj postupak je tolerantan na tip monomera [stiren i derivati(met)-aknla], na čistoću, na prisustvo vode i upotrebu funkcionalnih monomera često ne zahteva herniju zaštite/uklanjanje zaštite.

Jedan sistem iznošenja ATRP je opisan od starne Coca i sar., uJ Polyrn Sci:Part A Polym Chem, vol 36, 1417-1424 (1998) "ATRP" upotrebljava Cu(l) halid, koji je kompleksiran sa veznicima (često bidentat), da se formira "CuX/2L" kompleks. Halogenizovani inicijatori su upotrebljeni za polimerizaciju. Cu(l) kompleks reverzibilno aktivira uspavane lance polimera (i inicijator) putem transfera halogena i grupa kao što je prikazano u shemi 1. "

Sledeće strukture dalje ilustruju polimere za upotrebu u pronalasku.

U formuli (V) L. R. R<2>, Y, c i d imaju definicije koje su date prethodno u odnosu na polimer formule (IV) i Z je hidrofilna grupa kao što je metoksi-PEG. Na primer. hidrofilni segment koji sadrži [Z-OCOCMe2-j može imati Z kao metoksi-PEG ili Mt 350-10000, poželjno 350-4000. Polimeri tipa ilustrovanog formulom V dati su u pnmenma 3a i 4b gde je hidrofilni deo obezbeđen sa metoksi poli(etilenglikol) makroinicijatororn (ZO CCMe,-). U primeru 3a jedinica c je MAOES i jedinica cl je MMA. U primeru 4b jedinica c je HEMA i jedinica d je

MM A.

Hidrofobni segment koji sadrži -[CH2CYR<2>]- mogu biti pojedinačni ili pomešani monomeri odabrani od akrilata (R<Z>=H, Y=-C02A gde je A C,-C,2po potrebi supstituisana ugljovodonična grupa); metakrilati (R<2>=Me, Y=-C02A gde je A C.-C12po potrebi supstituisana ugljovodonična grupa); alkil akrilamidi (R<2>=H ili Me. Y=-CONHB gde "je B C5-C2 alkil grupa); stiril (R<2>=H, Y=-fenil ili supstituisani fenil).

Unakrsno vezana jedinica(e) -[CH,CLRJ- može biti. na primer. pojedinačni ili mešani monomer odabran od:-

c funkcionalnih monomera amina kao što su 2-aminoetil metakrilat hlorovodonik. N-(3-aminopropil)metakrilamid hlorovodonik, 2-(tert-butilamino)etil metakrilat

o hidroksi monomera kao što su N-(2-hidroksipropil)metakrilamid, hidroksietil metakrilat, ili

poli(etilen glikol), monoetakrilat

o ugljenični monomeri kao što su akrilna kiselina, metaknlna kiselina, beta-karboksietakrilna kiselina. 4-vinilbenzoična kiselina, itanoična kiselina ili derivati ovih monomera koji su već poimerizovani

o monomeri kao što je glicidil (met)akrilat koji se može pretvoriti u reaktivne funkcionalne grupe putem reakcije sa, na primer alkilaminima.

Posebno poželjne unakrsno vezujuće jedinice za formulu IV/V uključuju funkcionalne monomere amina kao što su 2-aminoetilmetakrilat, hidroksi monomeri kao što je 2-hidroksietil metakrilat, poli(etilen glikoljn monoetakrilat, ugljenični monomeri kao što je mono-2-(metakriloiloksi)etil sukcinat i metakrilna kiselina.

U slučaju nekih od gornjih blok kopolimera hidrofilni A-blok može se uvesti iz makro-inicijatora definisane strukture [obično Z-OCOCMe,Brj koji je proširen sa odgovarajućim količinama hidrofobnih (CH,=CR2Y) i unakrsno vezanih (CH,=CRl) monomera. Alternativno, ili u dodatku na ovo gore, inicijator (koji ne može biti makro-inicijator) može biti prošireni lanac sa hidrofilnim monomerom (CH2=CR,X) da se generiše A-blok i tako sa odgovarajućim količinama hidrofobnih (CH2=CR,Y) i unakrsno vezanih (CH2=CRL) monomera da se generiše B-blok (ili alternativno CH2=CR,X, CH2=CR2Y i CH2=CL mogu biti slučajno kopolimerizovani da formiraju kalemljene kopolimere).

Hidrofilna grupa [Z-OCOCMe,-CH,CR"'X-] može imati Z kao C-C, alkii ili metoksi-PEG grupa.

Vinilični monomeri (CH..=CR.X) koji daju hidrofilne jedinice mogu biti pojedinačni ih mešani rnononien odabraniinter alia od metoksi-PEG-;.inet)3krilata.aknlamida. vuni pirolidona. 2-sulfoetil metakrilata. 2-akrilamido-2-metilpropan sumporne kiseline. 4-stiren sumporne kiseline, kvaternarnih soli dimetilaminoetil metakrilata (DMAEMA) i dimetilaminoetil akrilata ili DMAEMA pri kiselim pH. Poželjni monomeri uključuju 2-(trimetilamonijum)etil metakrilat jodid. 2-(N.N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonijum)atanoičnu kiselinu. 3-(N.N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonijum)propil-sumpornu kiselinu ili stiren-4-sumpornu kiselinu.

Hidrofobni blok -[CH-CVR<2->]- mogu činiti pojedinačni ili mešani monomeri odabrani iz gornje liste. Unakrsno vezane jedinice -[CH2CRLJ- mogu činiti pojedinačni ili mešani monomeri odabrani iz gornje liste. Optimum ukupne molekularne težine i veličine blokova površinskog sredstva zavisiće od prirode monomera i aktivnih sastojaka koji su upotrebljeni u postupku. Molekularne težine generalno će biti u rasponu od 1.000 do 20,000. Poželjne molekularne težine su između oko 5.000 i oko 20.000. Unakrsno vezujuće grupe su inkorporirane u nivou manje od 100% u površinsko sredstvo, poželjno od oko 2 do oko 20 mola % od hidrofobnogbbloka. Priroda polimernog površinskog sredstva odrediće medijum u kojem se može napraviti i upotrebiti. To će biti u rasponu od ne polarnih rastvarača kao što je ksilen kroz polarne rastvarače kao što je voda. Dok su površinska sredstva, koja su donekle rastvorljiva u obe diskontinuirane faze i u kontinuiranoj fazi. pogodna za upotrebu u površinskim sredstvima ovog pronalaska, poželjna su ona koja imaju ograničenu rastvorljivost u masi kontinuirane faze i koja se snažno apsorbuju na međuvezi diskontinirane faze. Hidrofobni monomeri opisani gore kao CH3=CRY jedinice generalno se pričvršćuju snažno za diskontinuiranu fazu. Metil metakrilat je prigodno hidrofoban. dok su butil acilat i stiren čak više hidrofobni.

Polimeri za upotrebu u ovom pronalasku obezbeđuju uvođenje kontrolisanih struktura koje imaju prednost. Takvi polimeri napravljni kontrolisanom radikalnom polimerizacijom generalno imaju niže polidisperzije od uporedljivih polimera napravljenih radikalnim konvencionalnim postupcima. Kontrola na taj način minimizuje količinu niskog molekularnog zaostatka. Snaga apsorpcije površinskog sredstva za vodenu diskontinuiranu fazu zavisi od broja hidrofobnih jedinica u površinskom sredstvu koje su dostupne za apsorpciju. Prihvatanje komparativnog preparata u odnosu na lance molekulske težine u rasponu viših molekulskih težina imaće relativno više takvih hidrofobnih jedinica i moći će da se vezuje jače od lanaca male molekularne težine. Za minimum efektivnog odnosa površinskog sredstva prema diskontinuiranoj fazi količina "nevezanog" materijala u kontinuiranoj fazi je time mmimizovana. To zatim minimizuje ili uklanja materijal koji može delovati kao nosač za Ostwald-ovo sazrevanje. Ovaj pristup obezbeduje nekoliko dobitaka: (1) vezu površinskog sredstva biće teško fizički skinuti sa međuveze diskontinuirane faze, posebno kap tečne emulzije ili površinu čestice mikrokapsule. Ovo u znatnoj meri poboljšava efikasnost površinskog delovanja i omogućuje pripremanje robusnih formulacija. (2) Odabrano naelektrisanje u površinskom polimeru može se vezati na međuvezu diskontinuirane faze. To omogućuje dalje elaboriranje, na primer, upotrebu naelektrisanja da se kontroliše heteroflokulacija. (3) Odgovarajuće funkcionalne grupe bilo naelektrisane ili unutar veze površinskog sredstva mogu reagovati sa monomerom, oligomerom ili polimerom dodatim kroz kontinuiranu fazu. Na taj način granično obavijanje može se uvesti u individualnu fazu. koja može biti tečna emuiziona kap ili čestica, kao što je mikrokapsula

Prema tome u pripremanju stabilnih emulzija ili mikrokapsula putem postupaka gore pomentih polimer je poželjno donekle rastvorljiv ili se može raspršiti u kontinuiranoj fazi. koja je u većini slučajeva vodena faza. U takvim postupcima ulje koje je za primene mikrokapsuliranja sadrži materijal koji treba da se kapsulira i materijali koji formiraju zid su raspršeni u vodi koršćenjem reaktivnih polimera predmetnog pronalaska. Za primene emulzija supstanca sposobna da reaguje sa unakrsno vezanim grupama biće slično sadržana u uljanoj fazi. koja će generalno takođe sadržati aktivni sastojak kao što je agrohemijski aktivni sastojak, koji se može rastvoriti ili raspršiti u tečnoj uljanoj fazi. Površinsko sredstvo je takvo u bliskom kontaktu sa uljanom međuvezom. Reaktivne grupe površinskog sredstva su indukovane da reaguju sa supstancama sposobnim da reaguju sa unakrsno vezanim grupama površinskog sredstva. Kada su to materijali koji formiraju zid, oni mogu istovremeno ili jedan nakon drugog polimerizovati da se formira zid mikrokapsule.

Polimeri za upotrebu u ovom pronalasku mogu se koristiti kao površinska sredstva i/ili kao zaštitni koloidi u postupcima interfacijalne polimerizacije da se formiraju stabilne emulzije ili mikrokapsule putem izazivanja polimerizacije (i reagovanjem u nekim slučajevima) sastojaka sadržanih u emulziji. U jednom tipu postupaka interfacijalne polimerizacije ili kondenzacije, monomeri i u uljanim i u vodenim fazama su stavljeni zajedno u međuvezi ulje/voda gde oni reaguju kondenzacijom da formiraju zid mikrokapsule. Ovo je opisano, na primer u U.S. patentu 4.280,833. u drugom tipu reakcije polimerizacije generalno označenom kao,in situinterfacijalna kondenzacija, svi monomeri ili polimeri koji formiraju zid su sadržani u diskontinuiranoj fazi. To je zatim dispergovano u kontinuiranoj fazi koja sadrži površinske aktivacije. Obično u ovim slučajevima diskontinuirana faza je uljana ili organska faza i kontinuirana faza je vodena faza. Međutim, formiranje emulzija voda/ulje nije neuobičajeno u tom tipu postupaka mikrokapsulacije. U svakom slučaju diskontinuirana faza je raspršena kao diskretne kapljice/kontinuirana faza putem emulzifikacije. Između dve faze formirana je međuveza.In situkondenzacija materijala koji formiraju zid i popravljanje polimera na međuvezi može biti inicirano zagrevanjem emulzije i kontrolisanjem pH. Površinska sredstva za upotrebu u ovom pronalasku će reagovati sa materijalima koji formiraju zid pre ili tokom koraka polimerizacije. Rezultat je suspenzija mikrokapsula u kontinuiranoj fazi u kojoj mikrokapsule imaju površinska sredstva predmetnog pronalaska vezana za njihove površine putem unakrsno vezujućih grupa.

U dodatku na upotrebu u postupcima mikrokapsulacije površinska sredstva za upotrebu u predmetnom pronalasku su sposobna za stabilizaciju emulzije. U praksi je dobro poznato da desorpcija površinskog sredstva iz međuveze može dovesti do destabilizacije emulzije. Šta više, poznato je da će efekti micelizacije takođe dovesti do redistribucije komponenti kroz sistem, što može zatim dovesti do Ostwald-ovog sazrevanja i drugih nepoželjnih interakcija. Inkorporacija u diskontinuiranu fazu (obično uljanu fazu) male količine materijala, koji je sposoban da reaguje sa polimernim površinskim sredstvima predmetnog pronalaska može rezultirati stabilizacijom emulzije. Reakcija ove male količine materijala u diskontinuiranoj fazi sa površinskim sredstvima za upotrebu u ovom pronalasku rezultiraće emulzionim preparatima koji imaju dovitljiva površinska sredstva vezana tu u međuvezi. Jedna prednost koju obezbeđuju ovakve emulzije je redukcija ili eliminacija stvaranja pene zahvaljujući redukovanim nivoima, ili nedostatku nivoa, slobodnih površinskih sredstava. Druge prednosti mogu ležati u boljoj kontroli veličine kapljica i povećanoj dugotrajnoj stabilnosti.

Pronalazak je ilustrovan sledećim primerima u kojima su svi delovi i procenti težinski, sem ako je drugačije naglašeno. Upotrebljene su sledeće skraćenice:

AEMA.HCI: 2-amninoetil metakrilat hlorovodonik; od Sigma Aldrich.

BMA: n-butil metakrilat; od Sigma Aldrich.

CKS-300: poli(karbodiimid) unakrsni veznik; od Avecia NeoResins.

DETA: dietilen triamin od Sigma-Aldrich

DMAEMA: 2-(dimetilamino)etil metaerilat; od Sigma Aldrich.

OuatDMAEMA (PP): 2-(trirnetilamonium)etil metakrilat jodid ili hlorid gde PP ukazuje da je korišćeni monomer DMAEMA i da je reakcija kvaternizacije obavljena post-polimerizaciono korišćenjem metil jodida.

DMMAEA betain: 2-(N,N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonium)etanoična kiselina (pripremljen putem modifikovane procedure iz literature; L. A. Mkrtchvan et al. Vvsokomol. Soedin., Ser. B 1977. 19( 3), 214-16.

DMMAPSA betain: 3-(N,N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonium)propilsumporna kiselina; od Sigma Aldrich.

HDIT: heksan-1,5-diizocijanat biuret trimer; Desmodur N3300 od Baier.

HEMA: 2-hidroksietil metakrilat: od Sigma Aldrich.

NaMAA: Natrijumova so rnetakrilične kiseline: od Sigma Aldrich.

MAOES: mono-2-(metakriloiloksi)etil sukcinat; od Polysciences Inc.

MMA: metil metakrilat; od Sigma Aldrich.

PEGMA(#): mono-metoksi poli(etilene glikol)mono-metakrilat gde # je prosečan stepen polimerizacije PEG lanca; od Polvsciences Inc. ili Laporte Performance Chemicals.

PCDI: poli(karbodiimid); od Sigma-Aldrich

PDMSMA: poli(dimetilsiloksan)miono-metakrilat sa prosečnom molekulskom težinom 1000.

PMPPI: poli(metilene)poli(fenilen izocijanat); Suprasec 5025 od Huntsman.

PPGMA(#) poli(propilene glikol)mono-metakrilat, gde je (#) prosečan stepen polimerizacije PPG lanca; od Poliscvences Inc. ili Laporte Performance Chemicals.

SSA: stiren-4-sumporna kiselina; od Sigma Aldrich.

TDI: tolilen diizocijanat (mešavina izomera); od Sigma Aldrich.

Atlas G5000. poli(etilen oksid-£>/ok-propilen oksid) kopolimer: od Uniqema.

GL05: poli(vinil alkohol); Gohsenol od Nippon Gohsei.

LIC 0.1: alkilirani polifruktozno površinsko sredstvo; od Inutec.

Span 80: uljani sorbitan estar; od Uniqema

Morvvet D425: kondenzacioni polimer natrijumove soli sulfonatne naftalen-uree; od Witco.

Solvesso 200: Alkilirani naftalen rastvor; od Exxon-Mobile.

s-Metolahlor: (S) 2-hloro-6'-etihN-(2-metoksi-1-metiletil)acet-o-toluidid.

Fenpropidin: (RS)-1-[3-(4-tert-butilfenil)-2-metilpropil]piperidin.

\-cihalotrin: (RS)-a-cijano(3-=fenoksibenzil) (Z)-(1 R)-c/s-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprofenil)-2,2-=dime-tilciklopropankarboksilat.

Teflutrin: 2.3,5,6-tetrafluoro-4-inetilbenzil (Z)-(1 RS)-cis-3-(2-hloro-3,3,3-trifluoroprop-l-enil)2.2-dime-tilciklopropankarboksilat.

Sigma Aldrich, Gillingham, Velika Britanija. Polisciences Icn, VVarrington, PA 18976, SAD. Laporte Performance Chemicals, Hythe, Velika Britanija. Bayer, Leverkusen. Nemačka. Avecia NeoResins, VVaalvvijk, Holandija. Exxon-Mobile, Houston, SAD. VVitco (Crompton Europe), Slough, Velika Britanija. Uniqema Crop Protection, Gouda, Holandija. Nippon Gohsei, Osaka, Japan.

PRIMER 1

SINTEZA REAKTIVNIH POLIMERNIH POVRŠINSKIH SREDSTAVA RADIKALNIM

POLIMERIZACIONIM TRANSFEROM ATOMA ( ATRP).

Opšte sintetičke procedure:

U tipičnoj polimerizaciji monomeri su rastvoreni u pogodnom rastvaraču ili mešavini rastvarača u potrebnim molarnim odnosima. Toluen je normalno upotrebljen za reakcije gde su sve komponente bile rastvorljive u toluenu. Mešavine metanol-voda (između 1:1 i 3:1 v/v) su upotrebljene za mešavine komponenti kao što su AEMA.HCI, OuatDMAEMA, SSA, DMMAPSA betain i DMMAEA betain koji su slabo rastvorljivi u organskim rastvaračima.

Dodan je odgovarajući inicijator. Za pripremanje ne-jonskih blok-kopolimera to je bio polimerni makroinicijator kao što je mono-2-bromoizobutiril mono-metoksi poii(etilen glikol), skraćeni PEG-Br (#), gde je # broj jedinica etilen glikola, pripremljenih putem literaturnih postupaka (Jankova i sar., Macromolecutes, 1998, 31, 538-541). Za pripremanje kalemljenih kopolimera ili jonskih blok kopolimera inicijator je bio monomerni 2-bromoizobutiril estar, koji može biti etil-2-bromoizobutirat (EtBiB) ili različiti monomerni 2-bromoizobutiril estar (BiB-R). Količina inhibitora koja je dodata je zavisila od ciljne molekularne težine za ko-polimer i izračunata je iz odnosa:

(mola monomera)/(mola inicijatora)=stepeni polimerizacije kopolimera

Takođe je dodat veznik zain- situformiranje kompleksa kopolimera. To je bio obično 2,2'-bipiridin (8PY) za polimerizacije u metanol/voda mešavinama i N-n-propil-2-piridilmetanimin (PPMA). pripremljen putem literaturnog postupka (Haddleton i sar.. Macromolecules. 1997. 30. 2190-2193), za polimerizaciju u toluenu.

Rastvor je de-oksidisan prskanjem sa suvim gasnim azotom tokom 15-30 min pre dodavanja u Schlenk tubu, prethodno napunjenu sa odgovarajućom soli bakra (I) da formira posredujući kompleks i zatim isprani sa azotom. Normalno je to bio bakar (I) bromid ali ponekad bakar (I) hlorid. Bakar (I) hlorid bio je upotrebljavan kada je bila potrebna brža stopa polimerizacije. Reakcija je obavljana pod azotom i na kontrolisanoj temperaturi koja je bila u rasponu od 25 i 90 °C tokom između 3 i 24 časa. Raspon reakcije je meren sa 'H-NMR spektroskopijom. U slučaju jonskih blok kopolimera dodat je drugi monomer ili mešavina ko-monomera da se formira drugi blok kada konverzija prvog dozatora monomera pređe 80%. Nakon kompletiranja, otvaranje tube u atmosferi je prekinulo reakciju i rastvor polimera je prečišćen sa jednom od nekoliko tehnika: (i) Za reakciju koja je obavljena u toluenu rastvor polimera je razblažen sa daljim toluenom, ohlađen i filtriran da se ukloni nerastvorljivi materijal. Na tom stupnju rastvor polimera je po potrebi pušten kroz kratku kolonu od aktiviranog bazičnog aluminijum oksida pre nego što je produkt sakupljen selektivnim taloženjem u heksan i osušen pod vakumom na između 20°C i 70°C. (ii) Za reakciju koja je obavljena u mešavini metanol/voda rastvarači su uklonjeni zamrzavanjem u frizu ili periodičnim isparavanjem. Polimer je zatim rastvoren u toluenu, THF ili dihlormetanu i filtriran da se ukloni nerastvorljivi materijal pre nego što je produkt izolovan selektivnim taloženjem u heksan i osušen pod vakumom na između 20°C i 70°C. (iii) Za reakciju koja zahteva post-polimerizacionu kvaternizaciju DMAEMA reakcioni rastvor je razblažen sa toluenom, ohlađen i filtriran da se ukloni nerastvorljivi materijal i zatim je rastvarač uklonjen pod vakumom. Polimer je rastvoren u THF i 20% molarnog viška jod metana do tercijarnih amino grupa dodatih pod suvim azotom. Rastvor je mešan pod azotom na 20<J>C tokom između 16 i 20 časova pre nego što je polimerizovan selektivnim taloženjem u heksan. Polimer je dalje prečišćen putem Soxhlet ekstrakcije sa heksanom tokom 24 sata nakon čega je sledilo sušenje pod vakumom na 50°C.

Gornja generalna procedura je upotrebljena da se pripreme površinska sredstva data u detaljima u tabeli 1 gde: -

Primeri 1a do igilustruju hidroksil i hidroksil plus karboksilne češalj kopolimere

Primeri 2a do 2iilustruju amin i amin plus karboksilne češalj kopolimere.

Primeri 3a do 3cilustruju karboksilne češalj kopolimere.

Primeri 2a do 2iilustruju amin i amin plus karboksilne češalj kopolimere.

Primeri 4a do 4dilustruju blok kopolimere koji sadrže hidroksil.

U tabeli I, kolona 2 ("struktura"), pojedinosti su sledeće; (i) Ne-jonski diblok odnosi se na AB blok kopolimer u kojem je jedan blok mono-metoksipoli(etilen glikol) i drugi blok je metakrilni ko-polimer koji sadrži latentne reaktivne grupe: (ii) Ne-jonski češalj odnosi se na češalj kopolimer u kojem su viseći lanci mono-metoksipoli(etilen glikol) i kostur je metakrilni ko-polimer koji sadrži latentne reaktivne grupe; (iii) Anjonski/ne-jonski, katjonski/ne-jonski i zvicerjonski/ne-jonski češalj odnosi se na češalj kopolimere u kojima su viseći lanci mono-metoksipoli(etilen glikol) i kosturi su metakrilni kopolimeri koji sadrže latentne reaktivne grupe i monomer jedinice koje su anjonske, katjonske ili zvicerjonske na odgovarajućem pH.

Potrebno je da se primeti da je u primeru 4d DMAEMA dodana drugom bloku nakon što je prva mešavina ko-monomera dostigla visoko pretvaranje i tercijarne amin grupe su uzastopno kvaternizovane sa metil jodidom.

PRIMERI 5a-6a

Primeri koji slede služe da se pokaže da reaktivna polimerna površinska sredstva predmetnog pronalaska mogu biti unakrsno-vezana na ulje/voda međuvezi koristeći izocijanate i karbodiimide da se pripreme stabilne emulzije.

Primeri 5a-5k. Postupak izocijanata.

Reaktivna polimerna površinska sredstva koja sadrže amino grupe upotrebljena su da emulzifikuju u vodi nerastvorljivu fazu koja sadrži malu količinu hidrofobnih. multifunkcionalnih izocijanata kao što su PMPPI ili HDIT. Ako je neophodno, pH emulzije je doteran do 7-9 i zatim mešan tokom 1-24 časa na između 20* 0 i 50°C da bi se odigralo unakrsno vezivanje.

Primeri 6a-6l. Karboimidni postupak.

Upotrebljena su reaktivna polimerna površinska sredstva koja sadrže karboksilne kisele grupe, preko pH 7, da se emulzifikuje u vodi nerastvorljiva faza koja sadrži malu količinu višefunkcionalnog karbodiimida kao što je CX-300 ili PCDI. Emulzija je doterana do pH<3 i mešana tokom1-24 časa na 20°C da bi se odigralo unakrsno vezivanje.

Emulzifikacija je izvedena koristeći rotor-stator mešalicu sa visokim košenjem kao što je ona koju proizvodi Silverson i Ystral. Veličina kapljica emulzije nije se značajno promenila tokom reakcije unakrsnog vezivanja. Kada je posmatrano svetlosnom mikroskopijom bilo je moguće da se vidi površinska tekstura emulzionih kapljuca. od kojih su neke postale ne-sferićne. U zavisnosti od unakrsnog veznika i reaktivnog polimernog površinskog sredstva većina emulzionih kapljica je koalescirala nakon sušenja na isti način kao i kod emulzije pripremljene bez unakrsno vezanih površinskih sredstava.

Detalji su prikazani u tabeli 2.

PRIMER 7

Primeri 7 i 8 ilustruju da su emuizije koje se koriste za unakrsno vezujuće polimere predmetnog pronalaska elastičnije u odnosu na koalescenciju kad su flokulentni od emulzija u kojima površinska sredstva nisu unakrsno vezana i u nekim slučajevima mogu biti ponovo raspršena u svoje originalno stanje.

Vodena emulzija na pH iznad 7 na 50% zapremine unutrašnje faze je pripremljena iz s-metolhlora pomešanog sa 2% CX-300, koristeći polimerno površinsko sredstvo iz primera 2f pri 1% w/w u uljanoj fazi. Polimer je unakrsno vezan putem smanjivanja pH emulzije do ispod 3 i mešanjem tokom 3 sata na 20<=>C. Ova emulzija je upoređena sa nekim polimernim površinskim sredstvom koje nije unakrsno vezano i sa Atlas G5000 ili GL05 na istom površinskom nivou kao što je upotrebljeno u prvoj emulziji.

Emulzije su razblažene do 5% zapremine unutrašnje faze u rastvoru natnjum sulfata da se dobije 0.7 molL'' soli u kontinuiranoj fazi. Nakon stajanja tokom 30 minuta sve emulzije su flokulisale. Emulzije koje su napravljene sa unakrsno vezanim polimerom pronalaska. Atlas G5000 i GL05 su se istaložile kao flokulisane kapljice dok se emulzija napravljena sa odgovarajućim polimerom i koja nije unakrsno vezana istaložila i počela da se sjedinjuje. Za svaki uzorak serum iznad taloga je uklonjen i zamenjen sa dejonizovanom vodom da se stimuliše razblažavanje u velikom višku vode. Uzorci su zatim pretresani snažno rukom tokom 1 minuta i emulzije su procenjene pod svetlosnim mikroskopom. Emulzija napravljena sa odgovarajućim polimerom i sa onim koji nije unakrsno vezan nije se ponovo emulzifikovala nakon sjedinjavanja a emulzija napravljena sa GL05 nije uspešno de-flokulirala. Emulzija napravljena sa Atlas G5000 je prošla kroz značajan porast veličine kapljica i bila je još uvek delom flokulirana. Nasuprot tome emulziji koja je napravljena sa unakrsno vezanim polimerom u skladu sa pronalaskom je ponovo raspršena čisto i nije prošla kroz značajne promene u veličini čestica.

PRIMER 8

Vodena emulzija na pH iznad 7 i na 50% zapremine unutrašnje faze je pripremljena iz rastvora lambda-cihalotrin i Solvesso 200 (1:1) pomešanih sa 1% CX-300. koristeći polimerno površinsko sredstvo iz primera 2f pri 1% w/w u uljanoj fazi.

Polimerno površinsko sredstvo je unakrsno vezano snižavanjem pH emulzije ispod 3 i mešanjem tokom 3 časa na 20°C. Ova emulzija je upoređena sa kontrolnim uzorcima koji su napravljeni sa istim polimernim površinskim sredstvom koje nije unakrsno vezano i sa Atlas G5000 ili GL05 na istom površinskom nivou kao što je to upotrebljeno u prvoj emulziji.

Emulzije su razblažene do 5% zapremine unutrašnje faze u rastvoru natrijum sulfata da se dobije 0.1 moli'' soli u kontinuiranoj fazi i zagrejane do 50 °C tokom 30 min bez mućkanja nakon kog vremena su sve emulzije flokulisale. Emulzije koje su napravljene sa unakrsno vezanim polimerom površinskim sredstvom u skladu sa pronalaskom, Atlas G5000 i GL05 su se istaložile kao flokulisane kapljice dok se emulzija napravljena sa odgovarajućim polimernim površinskim sredstvom i koja nije unakrsno vezana istaložila i počela da se sjedinjuje. Za svaki uzorak serum iznad taloga je uklonjen i zamenjen sa dejonizovanom vodom da se stimuliše razblažavanje u velikom višku vode. Uzorci su zatim protresani snažno rukom tokom 1 minuta i emulzije su procenjene pod svetlosnim mikroskopom. Emulzija napravljena sa odgovarajućim polimernim površinskim sredstvom i sa onim koji nije unakrsno vezan nije se ponovo emulzifikovala nakon sjedinjavanja a emulzije napravljene sa Atlas G5000 i GL05 nisu uspešno de-flokulirale. Nasuprot emulziji koja je napravljena sa unakrsno vezanim polimernim površinskim sredstvom u skladu sa pronalaskom počela je da se ponovo raspršuje i bilo joj je potrebno dodatnih 1o minuta protresanja da se ponovo rasprši u kapljice. Emulzija je prošla kroz značajanu pramenu veličine kapljica.

PRIMER 9

Primeri 9 i 10 pokazuju da su emulzije u kojima su upotrebljeni unakrsno vezani polimeri u skladu sa predmetnim pronalaskom korisne u formulisanju suspo-emulzija zahvaljujući povećanoj stabilnosti i redukovanom broju različitih površinskih sredstava potrebnih u poređenju sa emulzijama u kojima površinska sredstva nisu unakrsno vezana.

Vodena emulzija pri 50% zapremine unutrašnje faze pripremljena je izfenopropidina pomešanog sa 1% w/w HDIT koristeći polimerno površinsko sredstvo iz primera 2f pri 1% w/w u uljanoj fazi. Polimerno površinsko sredstvo je unakrsno vezano putem mešanja emulzije na 50<J>C tokom 3 časa. Mešavina emulzije unakrsno vezanog polimernog površinskog sredstva sa suspenzijom koncentrata pikoksistrobina (raspršena sa Morwet D425) je pripremljena da se dobije 25% w/w fenpropidin - 10% w/w pikoksistrobin suspo-emulzija. Formulacija nije pokazala znakove rasta pikoksistrobin kristala tokom 14 dana čuvanja na temperaturi koja je menjana u ciklusima (20-40<=>C) u poređenju sa sličnom suspo-emulzijom u kojoj je fenopropidin emulzifikovan sa LIC 0.1 i Span 80 su čestice pikoksistrobina rasle od nepravilnih, mlevenih čestica do velikih oblika ploče kristala tokom 14 dana čuvanja na ciklusima temperature.

PRIMER 10

Vodena emulzija na pH ispod 7 pri 50% zapremine unutrašnje faze je pripremljena iz produkta metolhlora koji se sastojao od 88% s-metolhlora i 12% metolhlora pomešanih sa 1%-300, koristeći polimerno površinsko sredstvo iz primera 2f pri 4% w/w u uljanoj fazi. Polimerno površinsko sredstvo je unakrsno vezano smanjivanjem pH emulzije do ispod 3 i mešanjem tokom 3 časa na 20°C.

Emulzija je pomešana sa suspenzijom koncentrata bakar-mezotnona. koja je raspršena sa istim polimernim površinskim sredstvom koje je upotrebljeno za emulziju, da se dobije 20% w/w bakar-mezotnona - 25% w/w s-metolhlora suspo-emulzije. Ova suspo-emulzija je protresana tokom 12 časova bez promene stabilnosti u poređenju sa sličnom suspo-emulzijom formulisanom sa površinskim sredstvima koja nisu unakesno vezana koja su pokazala značajnu heteroflokulaciju s-metolhlora i čestica bakar-mezotriona.

PRIMERI 11a do 11az

Sledeći primeri služe da pokažu da reaktivna polimerna sredstva predmetnog pronalaska mogu biti upotrebljena u preparaciji mikrokapsula poliuree koristećiin situpostupke u dve-faze opisane niže. detalji su dati u tabeli 3.

Pripremanje emulzije:

Za bilo kojein situdvo-fazne postupke prvi korak bio je pripremanje emulzije koja se sastojala od hidrofobne uljane faze, obično pri zapremini unutrašnje faze od između 25 i 50%. Unutrašnja faza sadržala je 10% w/w mešavine TDI i PMPPI, predominantne težinske odnose između 3:1 i 1:1. Organska faza je pomešana sa Silverson ili Ystral mikserom visokog košenja u vodenoj fazi koja se sastojala obično od 1-4% w/w u unutrašnjoj fazi reaktivnog polimernog površinskog sredstva rastvorenog u dejonizovanoj vodi.

Pripremanje mikrokapsula:

Mikrokapsule su zatim pripremljene iz emulzije bilo sain situili dvofaznim postupcima:

Postupakm . situ:

Emulzija je zagrevana do 50°C tokom približno 3 časa uz blago mućkanje koje je obezbeđeno bilo sa propelerskom mešalicom ili obrtanjem posude. Proporcija izocijantnih grupa je hidrolizovana u međuvezi emulzije ulje-voda da se generišu aminske grupe koje su brzo reagovale sa nehidrolizovanim izocijanatom da se formiraju zidovi mikrokapsula

Dvo-fazni postupak:

Vodeni rastvor10% w/w dietilen triamina (DETA) je dodavan kap po kap emulziji na sobnoj temperaturi uz blago mućkanje. Dodana količina DETA odgovarala je ekvimolarnom broju aminskih grupa iz izocijanatnih grupa. DETA je difundovala kroz vodenu fazu u uljane kapljice gde je reagovala u međuvezi sa izociajanatnim gruapama da se formiraju zidovi mikrokapsula.

U "zapažanjima" kolona tabele 3.

(i) "NefloKovane" (neflokulisane) opisuje suspenzione kapsule gđe je manje od 1% kapsule procenjeno kao flokulisano kada se posmatra pod svetlosnim mikroskopom i umereno flokulisano opisuje suspenziju kapsule gde je manje od 50% kapsula flokulisano i flokulisani grozdovi ne sadrže više od 20 kapsula, (ii) "Jaki poklopci'' opisuju mikrokapsule koje zadržavaju svoj oblik bez deformisanja ili pukotina kada je uzorak suspenzije osušen na sobnoj teperaturi.

Uoči (b) da je u primeru 111 unutrašnja faza bila 63% w/w rastvora X-cihalotrina u Solvesso 200.

Uoči (c) da je u primeru 111 unutrašnja faza bila 63%w/wrastvora Tefluthrin u Solvesso 200.

Claims (11)

1. Postupak za dobijanje emulzije ulja u vodi koja ima diskontinualnu uljanu fazu ili kontinualnu vodenu fazu, naznačen time što podrazumeva korak u reakciji u kome se odvija unakrsno vezivanje između (i) polimernog stabilizatora sa formulom (I) koji je kopolimer sa slučajno raspoređenim jedinicama ili kopolimer sa blokovima i koji sadrži veći broj vinilnih monomera koji ne moraju isključivo da budu vinil estri ili njihovi hidrolizovani proizvodi i koji je rastvorljiv ili može da se disperguje u kontinualnoj fazi gde je Z metoksi-polietilen glikol grupa; R1, R i R2 su, nezavisno, H ili metil grupe; X je hidrofilna grupa; L je grupa koji sadrži grupu za unakrsno povezivanje koja može da podlegne unakrsnom vezivanju u nukleofilnim ili reakcijama kondenzacije na dodirnoj površini dispergovane i kontinualne faze navedene emulzije, gde je data grupa za unakrsno povezivanje izabrana iz grupe koja se sastoji od -OH; -NHA, gde je A vodonik ili C1.C4alkil; i -COOH ili njegove soli; Y je hidrofobni grupa; vrednost e je od 0,005 do 0,33; vrednost f je od 0,05 do 0,4; a vrednost g je od 0,1 do 0,9; i ii) jedne ili većeg broja supstanci rastvorenih u tečnoj diskontinuiranoj uljanoj fazi koje reaguju sa grupom za unakrsno povezivanje koja se nalazi na grupi L; pod uslovom da, kada je grupa za unakrsno povezivanje koja se nalazi na grupi L kisela reaktivna grupa, supstanca (ii) ima, kao odgovarajuću reaktivnu grupu izotiocijanat, aziridin ili karbodiimid.

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što je polimerni stabilizator formule (I): (i) R1 je vodonik ili metil i -X nosi hidrofilnu grupu odabranu od S03\polietilen glikol po potrebi zatvoren na kraju sa C1-C4 alkil; -COOH ili njegova so; karboksibetain; sulfobetain; kvaternarne amonijum soli -N<+>R<3>3C gde je R<3>H ili C1-C4 alkil; i -CH2CH2OH ili R1 je vodonik i -X je supstituisani fenil sa hidrofilnom grupom odabranom od S03", polietilen glikola po potrebi zatvorenog na kraju sa C1-C4 alkil; -COOH ili njegove soli; karboksibetaina; sulfobetaina; kvaternarne amonijum soli -N<+>R<3>3C gde je R<3>H ili C1-C4 alkil; i-CH2CH2OH; i (ii) R je vodonik ili metil i -L nosi unakrsno vezanu grupu odabranu od -OH; -NHA gde je A vodonik ili CrC4alkil; i -COOH ili njegova so; ili je R vodonik i -X je supstituisani fenil sa unakrsno vezanom grupom odabranom od OH; -NHA gde je A vodonik ili CrC4 alkil; i -COOH ili njegova so; i (iii) R2 je vodonik ili metil i -Y nosi hidrofobnu grupu odabranu od -CO-0-(-Si(CH3)20)ngde je n od 3 do 20; -CO-O-polipropilen glikol; -CO-O-A gde je A CrC12 alkil grupa, cikloalkil grupa, alkicikloalkil grupa, aralkil grupa ili alkiaril grupa; i - CONHB gde je B C5-C12alkil grupa. ili je R2 je vodonik i -X je supstituisani fenil sa hidrofobnom grupom odabranu od -CO-O-(-Si(CH3)20)ngde je n od 3 do 20; -CO-O-polipropilen glikol; -CO-O-A gde je A C,-C,2alkil grupa, cikloalkil grupa, alkicikloalkil grupa, aralkil grupa ili alkiaril grupa; i - CONHB gde je B C5-C12alkil grupa.

3. Postupak prema zahtevu 2, naznačen time što je polimerni stabilizator formule (I) (i) grupa izvedena iz jednog ili više monomera odabranih od 2-{N,N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonijum)etanoične kiseline, soli 2-(trimetilamonijum)etil metakrilata, 3-(N,N-dimetil-N-(2-metakriloksietil)amonijum)propil-sumporne kiseline, natrijumove soli metakrilne kiseline, mono-2-(metakriloksi)etil sukcinata, mono-metoksi poli(etilen glikol) mono-metakrilata, stiren-4-sumporna kiseline, 4-vinilbenzil trimetil amonijum hlorida, 2-N-morfolinetila, 2-metakriloksietilfosfonat metakrilata i 2-akrilamido-2-metilpropan sumporne kiseline; (ii) grupa izvedena iz jednog ili više monomera odabranih od 2-aminoetil metakrilata, 2-hidroksietil metakrilata natrijumove soli metakrilne kiseline, mono-2-(metakriloksi)etil sukcinata, poli(propilen glikol) monometakrilata, 2-metoksi-4-vinilfenola, 4-vinilbenzil alkohola, 4-vinilfenola, 2,6-dihidroksimetil-4-metoksistirena, 3,5-dimetoksi-4-hidroksistirena, 2-hidroksi-3-metakriloksipropil trimetil amonijum hlorida, 3-hloro-2-hidroksipropil metakrilata, 3-hidro-ksipropil metakrilata, 2-hidroksi-3-fenoksipropil metakrilata, dietilen glikol mono-metakrilata, 2,3-dihidroksipropil metakrilata, 2-metakriloksietil glukozida, sorbitol metakrilata, kaprola-kton 2-metakriloksietil estra, 4-hidroksibutil metakrilata, 2-hidroksipropil metakrilata, 4-aminostirena, 2-(izo-propilamino)etilstirena, 4-N-(vinilbenzil)aminobutirčne kiseline, 3-(N-sti-rilmetil-2-aminoetilamino)-propiltrimetioksisilan hlorovodonika, N-(3-metakriloksi-2-hidroksi-propil)-3-aminopropiltrietoksisilana, 4-vinilbenzoične kiseline, 4-((3-metakriloksi)propo-ksi)benzoične kiseline i mono-(2-(metakriloksi)etil)ftalata; i (iii) grupa izvedena iz jednog ili više od sledećih monomera: metil metakrilata, poli(dimetilsiloksan) mono-metakrilata, mono-metoksi poli(propilen glikol) mono-metakrilata, vinil estara, vinil halogena, stirena ili po potrebi supstituisanih stirena.

4. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time što: (a) kada je unakrsno vezana grupa u grupi L hidroksil ili tiol supstanca (ii) sposobna da reaguje sa funkcionalnim grupama je di- ili više funkcionalna i kao i u izocijanatu je estar ili epoksid; ili (b) kada je unakrsno vezana grupa u grupi L amin, supstanca (ii) sposobna da reaguje sa funkcionalnim grupama je di- ili više funkcionalna i ona je izocijanat, acetoacetoksi, aldehid, akrilat, vinilsulfon ili epoksid.

5. Postupak prema zahtevu 4, naznačen time što je izocijanat toluen diizocijanat i nejegovi izomeri, fenilen diizocijanat i njegovi izomeri, bifenilen diizocijanat i izomeri i njegovi deri-vati, polimetilenpolifenilenizocijanati, heksametilen diizocijanati i njegovi trimeri i izoforo-ndiizocijanat.

6. Postupak za dobijanje mikrokapsule koji uključuje postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 3, naznačen time što je supstanca (ii) rastvorena u tečnoj diskontinuiranoj fazi, monomer ili polimer sposoban da prođe kroz reakciju da formira zid omotača mikrokapsule.

7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time što je monomer ili polimer odabran od aromatičnih diizocijanata, aromatičnih poli izocijanata i po potrebi eterifikovanih urea-formaldehid prepolimera.

8. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time što polimerni stabilizator sadrži od 0.5 do 8 procenata težinski diskontinuirane faze koju stabilizuje.

9. Postupak prema zahtevu 8, naznačen time što polimerni stabilizator sadrži od 1 do 4 procenta težinski diskontinuirane faze koju stabilizuje.

10. Postupak prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time što tečna diskontinuirana faza ima agrohemijski aktivni sastojak rastvoren ili raspršen u njoj.

11. Postupak prema zahtevu 10, naznačen time što kontinualna vodena faza sadržii suspenziju drugog agrohemijskog aktivnog sastojaka.