RS64359B1 - Heteroaromatični modulatori nmda receptora i njihove upotrebe - Google Patents

Description

Opis

SRODNE PRIJAVE

[0001] Ova prijava zahteva prioritet U.S. privremene prijave br.62/714,100 podnete avgusta 3, 2018.

[0002] Bolesti nervnog sistema su kolektivno vodeći uzrok invalididteta ljudi, mereno globalnim opterećenjem bolešću. Čak i one ozbiljne bolesti nervnog sistema za koje su zdravstveni organi odobrili lečenja, uključujući psihijatrijske bolesti kao što je šizofrenija, neurološke bolesti kao što su Alchajmerova bolest i neurorazvojni poremećaji, kao što su poremećaj sa nedostatkom pažnje i hiperaktivnošću, loše se kontrolišu jer odobrena lečenja imaju ograničenu efikasnost i ozbiljne neželjene efekte, ostavljajući značajan teret neispunjenih medicinskih potreba. Pored toga, postoje mnogo ozbiljnih i retkih poremećaja nervnog sistema za koje nisu odobrena lečenja, kao što su neurorazvojni poremećaji spektra autizma i mnogi poremećaji intelektualnog invaliditeta, a koji su stoga povezani sa neispunjenim osnovnim medicinskim potrebama.

[0003] N-metil-D-aspartat-(NMDA) podtip receptora jonskih kanala zavisan od liganda je raznolika familija glutamatnih receptora široko prihvaćenih da posreduju u sinaptičkom prenosu, ključnim mehanizmima sinaptičke plastičnosti i povezanosti dinamične neuronske mreže potrebne za normalan razvnoj i funkcionisanje nervnog sistema.

[0004] NMDA receptor je sastavljan od četiri proteinske podjednice, dve GluN1 podjedinice i dve GluN2 podjedinice. GluN1 podjedinica je izvedena iz jednog gena (GRIN1), sveprisutno je ekspimovana kroz nervni sistem, i uobičajena je za sve NMDA receptore. Četiri različite GluN2 podjedinice, GluN2A-D, su izvedene iz odvojenih gena (GRIN2A-D) koji su različito eksprimovani u različitim regionima nervnog sistema i različitim populacijama neurona u okviru određenog regiona. GluN3 podjedinica je takođe identifikovana, ali se njena funkcija znatno manje razume. Pored toga, pojedinačni neuroni mogu eksprimovati više od jedne GluN2 podjedinice i pojedinačni NMDA receptori eksprimovani od takivh neurona mogu sadržati dve iste GluN2 podjedinice (na primer, 2GluN2B subjedinice) ili dve različite podjedinice (jedna GluN2A i jedna GluN2B podjedinica). Pored toga, sve podjedinice NMDA receptora su izražene kao raličite varijante splajsovanja mRNK. Prema tome, NMDA receptori prirodnog nervnog sistema su veoma raznoliki po dvom sastavu.

[0005] Ispitivanje molekularne osnove fukcije NMDA receptora nastavlja da bude oblast od značaja. S obzirom da je glutamat glavni ekscitacioni neurotransmiter, disfunkcija neurotransmisije glutamata i mehanizama sinaptičke transmisije zavisnih od NMDA receptora, plastičnosti, i povezanosti neuronske mreže su široko uključeni u bolesti nervnog sistema. Prema tome, jedinjenja koja su u stanju da moduliraju NMDA receptore mogu biti korisna u lečenju poremećaja i bolesti nervnog sistema, na primer, šizofrenije, Alchajmerove bolesti, poremećaja sa nedostatkom pažnje i hipraktivnošću, i autizma.

SUŠTINA

[0006] Ovde je obezbeđeno jedinjenje 1, 5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on, koje ima sledeću strukturu:

[0007] Jedinjenje 1 je heterociklični pirolopirimidinonski analog koji moduliše NMDA receptore (npr., pozitivna alosterička modulacija NMDA receptora) i može biti korišćen za lelečenje psihijatrijskih, neuroloških i nerorazvojnih poremećaja, kao i bolesti nervnog sistema.

[0008] Heterociklični modulatori NMDA receptora su prethodno opisani u npr., WO 2017/100591. U WO 2017/100591, opisan je široki opseg heterocikličnih jezgara koji uključuje pirolopirazinone, tienopiridinone, imidazopirazinone, pirolopiridinone, i pirolopirimidinone. Jačina delovanja jedinjenja 2+ u WO 2017/100591 je procenjena na osnovu sposobnosti jedinjenja da preokrene supresiju Ca odgovora posredovanog pomoću Ro 25-6981, jakog i selektivnog antagonista NMDA glutamatnih receptora koji sadrže NR2B podjedinicu, i 5,7-dihlorokinurenske kiseline (DCKA), selektivnog antagonista NMDA receptora koji deluje na glicinskom mestu kompleksa NMDA receptora. Jačina delovanja u Ro 25-6981/DCKA testu je kvantifikovana % regenerisanog odgovora (kako je pokazano npr., u tabeli 49 iz WO 2017/100591) i/ili sa % maksimalno izmerenog potencijala. Od dvadesetak najjačih analaoga datih kao primer u WO 2017/100591 u Ro 25-6981/DCKA testu i rangiranih po % regenerisanog odgovora, nijedan od pokazanih nije bio analog pirolopirimidinona.

[0009] Postoji četrdeset osam pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona datih kao primer u WO 2017/100591. Ovo jezgro pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona je identično sa heterocikličnim jezgrom jedinjenja 1. Najjači dat kao primer pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on na osnovu % regenerisanog odgovora u Ro 25-6981/DCKA testu u WO 2017/100591 bio je primer 174 (91% regenerisanog odgovora). Videti npr., tabelu 49 iz WO 2017/100591. Ipak, kako je pokazano dole u Tabeli 1, jedinjenje 1 ima približno trostruko jače dejstvo nego primer 174 u opisanom testu potencijacije PAM NR2B oocita. Još jedan pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on dat kao primer u WO 2017/100591 je primer 181. Ovo jedinjenje je određeno kao pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on najjačeg dejstva na osnovu maksimalne merene potencijacije (%) u Ro 25-6981/DCKA testu. Pogledati dole Tabelu 1 za poređenje primera 174 i 181 u ova dva očitavanja potencijala iz ovog Ro 25-6981/DCKA testa. Slično rezultatima sa primerom 174, jedinjenje 1 je ponovo nađeno da ima jače dejstvo (približno 2.5-puta) u opisanom testu potencijacije PAM NR2B oocita. Zajedno uzeto, ovi rezultati potvrđuju kliničku prednost jačine dejstva jedinjenja 1 u odnosu na druge strukture zasnovane na pirolo[2,3-d]pirimidin-4-onu .

[0010] U pogledu strukturno bliskih analoga, WO 2017/100591 opisuje strukturni izomer jedinjenja 1 (tj., primer 436) kao i jednu varijantu sa azotom (tj., primer 285). Uprkos ovih strukturnih sličnosti, ustanovljeno je da jedinjenje 1 poseduje superiornu rastvorljivost u vodi, mikrozomalnu stabilnost, i/ili farmakokinetičke osobine u poređenju sa ova dva jedinjenja. Tabela 2, na primer, pokazuje da jedinjenje 1 ima približno 10-struki porast u rastvorljivosti u vodi u odnosu na primer 436, strukturni -6 izomer jedinjenja 1. Jedinjenje 1 je ustanovljeno da ima odličnu ćelijsku permeabilnost (32 x 10 cm/s za A→B i B→A) i nije bio supstrat za efluks u MDR1-transfektovanim MDCK ćelijama (odnos efluksa= 0.99). Videti tabelu 3. Tabela 4 pokazuje da jedinjenje 1 pokazuje značajno poboljšanu mikrozomalnu stabilnost jetre naspram primera 285 (t1/2> 120 min naspram 37.8 min, tim redom) i takođe pokazuje značajno poboljšani in vivo kliransa kod pacova nasuprot primera 85 (IV klirans = 7.4 mL/min/kg naspram 22.2 mL/min/kg) i nekoliko drugih analoga datih kao primer u WO 2017/100591.

[0011] Gornji podaci utvrđuju brojne kliničke prednosti jedinjenja 1, tao obezbeđujući rešenje za nalaženje alternativnih NMDA modulatora koji imaju npr., poboljšanju jačinu dejstva, poboljšanu rastvorljivost, povoljnu mikrozomalnu stabilnost i in vivo klirans, i odličnu ćelijsku permeabilnost.

KRATAK OPIS SLIKA

[0012]

Sl. 1 prikazuje dejstvo kognitivnog napredovanja oralnog jedinjenja 1 (0.3, 1.0, i 3.0 mg/kg) naspram kognitivnog pogoršanja izazvanog fenciklidinom (PCP) kod pacova u testu prepoznavanja novog predmeta (Novel Object Recognition (NOR).

Sl. 2 prikazuje rezultate jedinjenja 1 na modelu efikasnosti negativnosti nepodudaranja (eng. mismatch negativity efifcacy model).

DETALJNI OPIS

1. Jedinjenja

[0013] Obezbeđeno je ovde jedinjenje koje ima sledeću strukturu:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2. Definicije

[0014] Kako su ovde korišćeni izrazi "subjekat" i "pacijent" mogu se koristiti zamenjivo, i označavaju sisara kome je potrebno lečenje, npr., ljubimce (npr., psi, mačke, i slično), domaće životinje (npr., krave, pse, konje, ovce, koze i slično) i laboratorijske životinje (npr., pacove, miševe, zamorce i slično). Tipično, subjekat je čovek kome je potrebno lečenje.

[0015] Farmaceutski prihvatljive soli, kao i ovde opisani neutralni oblici jedinjenja su obuhvaćeni. Za upotrebu u lekovima, soli jedinjenja se odnose na netoksične "farmaceutski prihvatljive soli." Oblici farmaceutski prihvatljivih soli uključuju farmaceutski prihvatljive kisele/anjonske ili bazne katjonske soli. Farmaceutski prihvatljive bazne/katjonske soli obuhvataju soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, dietanolamina, n-metil-D-glukamina, L-lizina, L-arginina, amonijuma, etanolamina, piperazina i trietanolamina. Farmaceutski prihvatljive kisele/anjonske soli obuhvataju, npr., acetat, benzensulfonat, benzoat, bikarbonat, bitartarat, karbonat, citrat, dihidrohlorid, glukonat, glutamat, glikolilarsanilat, hekislrezorcinat, hidrobromid, hidrohlorid, malat, maleat, malonat, mezilat, nitrat, salicilat, stearat, sukcinat, sulfat, tartrat, i tozilat.

[0016] Izraz "farmaceutski prihvatljivi nosač" odnosi se na netoksični nosač, adjuvant, ili noseće sredstvo koji ne uništava farmakološku aktivnost jedinjenja sa kojim je formulisano. Farmaceutski prihvatljivi nosači, pomoćna sredstva ili noseća sredstva koja mogu biti korišćena u ovde opisanim kompozicijama uključuju , ali bez ograničenja samo na njih, izmenjivače jona, aluminijum oksid, aluminum stearat, lecitin, proteine seruma, kao što su humani serum albumin, supstance za puferovanje kao što su fosfati, glicin, sorbinska kiselina, kalijum sorbat, smeše parcijalnih glicerida zasićenih biljnih masnih kiselina, vode, soli ili elektrolita, kao što su protamin sulfat, dinatrijum hidrogen fosfat, kalijum hidrogen fosfat, natrijum hlorid, soli cinka, koloidni siliicijum dioksid, magnezijum trisilikat, polivinil pirolidon, supstance zasnovane na celulozi, polietilen glikol, natrijum karboksimetilceluloza, poliakrilati, voksovi, polietileni-polioksipropilen-blok polimeri, polietilen glikol i vunena mast.

[0017] "Farmaceutski prihvatljiv" označava molekulske entitete i kompozicije koji ne proizvode neželjena dejstva, alegijske i druge neprijatne reakcije kada se daju životinji, ili čoveku, kada je potrebno.

[0018] Izrazi "lečenje," "lečiti," i "tretiranje" odnosi se na preokretanje, ublažavanje, smanjenje verovatnoće razvijanja, ili inhibiranja napredovanja bolesti ili poremećaja, ili jednog ili više njegovih simptoma, kako je ovde opisano. U nekim izvođenjima, lečenje se može primeniti pošto se razvio jedan ili više simtoma, tj., terapeutski tretman. U drugim izvođenjima, lečenje može biti primenjivano u odsustvu simptoma. Na primer, lečenje može biti primenjeno na podložnog pojedinca pre početka simptoma (npr., u svetlu ranije postojećih simptoma i/ili u svetlu genetskih ili drugih podložnih faktora), tj., profilaktičko lečenje. Lečenje može takođe biti nastavljeno posle prestanka simptoma, na primer za prevenciju ili odlaganje njihovog javljanja.

[0019] Izraz "efikasna količina" ili "terapeutski efikasna količina" uključuje količinu ovde opisanog jedinjenja koje će izazvati biološki ili medicinski odgovor subjekta, npr. doza između 0.01 -100 mg/kg telesne mase/dnevno.

[0020] "Jedinjenje 1" i "5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on" su korišćeni zamenjivo i svaki se odnosi na jedinjenje koje ima sledeću formulu:

[0021] "PAM" se odnosi na "pozitivni alosterični modulator".

3. Upotrebe, formulacija i primena

[0022] U jednom aspektu, Jedinjenje 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisni u lečenju bolesti i/ili poremećaja u vezi sa aktivnošću NMDA receptora. Takve bolesti i/ili poremećaji uključuju npr., psihijatrijske, neurološke, i neurorazvojene poremećaje, kao i bolesti nervnog sistema.

[0023] U još jednom aspektu, Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisni za modulaciju aktivnosti NMDA receptora.

[0024] U još jednom aspektu, Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisni za lečenje šizofrenije, Alchajmerove bolesti, nedostatka pažnje i hiperaktivnosti, autizma i drugih stanja u vezi sa nervnim sistemom.

[0025] U još jednom aspektu, Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisni za lečenje šizofrenije, uključujući pozitivne, negativne i kognitivne simptome. Šizofrenija je iscrpljujući mentalni poremećaj koji obuhvata tri domena simptoma: pozitivne (psihozu, halucinacije, deluzije), negativne (povlačenje), i kognitivne (globalno smanjenje kognitivne sposobnosti). Pozitivni simptomi šizofrenije se javljaju u ranom odraslom dobu i leče se antipsihotičnim lekovima. Međutim, kognitivni deficiti su ozbiljni, javljaju se u adolescentom prodromalnom stadijum, otporni su na antipsihotičnu terapiju i vodeći su uzrok životne onesposobljenosti merene prema oštećenju globalnog funkcionisanja (nesposobnošću da se živi nezavisno, nezaposlenošću, itd). Hipofunkcija NMDA receptora je vodeća hipoteza o uzroku šizofrenije. Ova hipoteza je podržana suštinskim kliničkim dokazima koji uključuju kliničku farmakologiju, elektrofiziologiju, snimanje, spoznaju, kompjutersku neuronauku, neuroanatomska ispitivanja, i genetiku. Posebno, nekoliko linija dokaza ukazuje na hipofunkciju NMDA receptora kod šizofrenije. Pogledati Frank S. Menniti, Craig W. Lindsley, P. Jeffrey Conn, Jayvardhan Pandit, Panayiotis Zagouras, and Robert A. Volkmann, Allosteric Modulators for the Treatment of Schizophrenia: Targeting Glutamatergic Networks. Curr Top Med Chem.2013; 13(1): 26-54.

[0026] U još jednom aspektu, Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisni za poboljšanje kognitivnog i globalnog funkcionisanja, i/ili sprečavanja početka šizofrenije npr, kod ljudi u riziku od razvoja šizofrenije.

[0027] U još jednom aspektu, Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisni u lečenju kognitivnog i emocionalnog deficita i drugih simptoma u vezi sa psihijatrijskim poremećajima datim kao primer, uključujući veliki depresivni poremećaj, i uključujući ali bez ograničenja samo na njih, one koji pate od šizoafektivnog poremećaja, bipolarnog poremećaja, opsesivno kompulsivnog poremećaja, disfobičnog poremećaja, distimičnog poremećaja, psihotičke depresije, post-traumatskog stresnog poremećaja, i drugih poremećaja anksioznosti. Na primer, ovde su obezbeđeni postupci za lečenje poremećaja sa nedostatkom pažnje, ADHD (poremećaja sa nedostatkom pažnje i hiperaktivnošću), šizofrenije, anksioznosti, ublažavanja zavisnosti od opijata, nikotina i/ili alkohola (npr., postupak lečenja takve zavisnosti ili ublažavanje neželjenog dejstva pri lečenju od takve zavisnsoti), povrede kičmene moždine, dijabetičke retinopatije, traumatske povrede mozga, i/ili sindroma postraumatskog stresa kod pacijenata kojima je to potrebno, koji uključuje davanje Jedinjenja 1, ili njegove farmaceutski prihvatljiva soli, ili njihovih kompozicija.

[0028] U još jednom aspektu, Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisni za lečenje kognitivnih i emocionalnih deficita i drugih simptoma koji su posledica neuroloških bolesti, uključujući ali bez ograničenja na pacijenta koji pati od blagog kognitivnog pogoršanja ili bilo kog oblika demencije, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, Huntingtonove bolesti, amiotrofične lateralne skleroze, multiple skleroze, i poremećaja sa napadima.

[0029] U još jednom aspektu, Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisne u lečenju disfunkcije izazvane neurorazvojnim poremećajima, npr., abnormalnim razvojom mozga, uključujući ali bez ograničenja samo na njih Retov sindrom, poremećaj sa nedostatkom pažnje i hiperaktivnošću, autizam i spektar autističnih poremećaja kao što su Phelan-McDermid-ov sindrom, i drugi oblici intelektualne onesposobljenosti uključujući sindrom fragilnog X, tuberoznu sklerozu, Smith-Lemli-Opitz-ov sindrom, Daunov sindrom i dečije epilepsije ili poremećaji iz spektra epilepsije/afazije kao što su benigna parcijalna epilepsija u detinjstvu sa centrotempolarnim šiljcima (Benign partial Epilepsy of childhood with CentroTemporal Spikes- BECTS) ili Landau-Kleffnerov Sindrom (LKS). Postupak je takođe obezbeđen za lečenje pacijenata koji pate od abnormalne funkcije mozga kao posledice infekcija centralnog nervnog sistema, izlaganja toksičnim sredstvima ili drugim ksenofbiotičkim ili toksinima koji se javljaju u prirodi, i/ili autoimunim poremećajima koji uključuju, ali bez ograničenja samo na njih encefalitis anti-NMDA receptora .

[0030] U još jednom aspektu, Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i kompozicije ovde opisane su korisne za lečenje subjekata koji ima hipofunkciju NMDA receptora.

[0031] Takođe je obezbeđena upotreba Jedinjenja 1, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, ili njihove kompozicije, za proizvodnju leka za lečenje ovde opisanih bolesti, poremećaja ili stanja.

[0032] Takođe je ovde opisano Jedinjenje 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, ili njegova kompozicija, za upotrebu u lečenju ovde opisanih bolesti, poremećaja, ili stanja.

[0033] U jednom aspektu, obezbeđene su farmaceutski prihvatljive kompozicije koje sadrže Jedinjenje 1; i farmaceutski prihvatljiv nosač. Ove kompozicije mogu biti korišćene za lečenje gore opisane jedne ili više bolesti, poremećaja i stanja.

[0034] Opisane kompozicije mogu biti davane oralno, parenteralno, inhalacionim sprejom, lokalno, rektalno, nazalno, bukalno, vaginalno ili pomoću implantiranog rezervoara. Izraz "parenteralni" kako je ovde korišćen uključuje subkutanozne, intravenske, intramuskularne, intra-artikularne, intrasinovijalne, intrasternalne, intratekalne, intrahepatičke, intralezione intrakranijalne injekcije ili infuzione tehnike. Ovde su uključeni tečni dozni oblici, injektibilni preparati, čvrsti disperzoni oblici, i dozni oblici za lokalno ili transdermalno davanje jedinjenja.

[0035] Količina Jedinjenja 1 koja može biti kombinovana sa nosećim materijalima da bi se dobila kompozicija u jednom doznom obliku će varirati zavisno od pacijenta koji se leči i određenog načina davanja. U nekim izvođenjima, obezbeđene kompozicije mogu biti formulisane tako da je doza između 0.01 -100 mg/kg telesne mase/danu obezbeđenog jedinjenja, kao što je npr., 0.1 -100 mg/kg telesne mase/danu, može biti davano pacijentu koji prima ove kompozicije.

[0036] Takođe treba razumeti da specifične doze i režimi lečenja za bilo kog određenog pacijenta će zavisiti od različitih faktora, uključujući godine, telesnu masu, opšte zdravlje, pol, ishranu, vreme davanja, brzinu ekskrecije, kombinaciju lekova, odluku lekara koji leči, i ozbiljnost određene bolesti koja se leči. Količina obezbeđenog jedinjenja u kompoziciji će takođe zavisiti od određenog jedinjenja u kompoziciji.

[0037] Kombinovane terapije pomoću terapeutski efikasne količine Jedinjenja 1, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i efikasne količine jednog ili više dodatnih farmaceutski aktivnih sredstava je takođe ovde uključeno. U jednom aspektu, na primer, obezbeđena je upotreba Jedinjenja 1, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i efikasne količine jednog ili više atipičnih antipsihotika za lečenje ovde opisanog poremećaja ili bolesti . Atipični antipsihotici uključuju, npr., lurasidon, kvetiapin, olanzapin, asenapin, risperidon, ziprasidon, klozapin, melperon, kariprazin, aripiprazol, pimavanserin, ITI-007, RP506, i remoksiprid.

EKSPERIMENTALNI DEO

[0038] Reprezentativni primeri koji slede imaju nameru da pomognu ilustovanje prikazanog opisa i nisu namenjeni niti osmišljeni da ograniče obim pronalaska.

Primer 1 -Dobijanje 5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona (Jedinjenje 1)

[0039] Korak-1: Dobijanje 4,6-dihloro-5-(2,2-dietoksietil)pirimidina (2):

[0040] U rastvor 2-(4,6-dihloropirimidin-5-il)acetaldehida (1, 5 g, 26.17 mmol) u etanolu (250 mL), dodat je amonijum hlorid (2.11 g, 39.52 mmol) i reakcija je refluktovana u toku 20 h. Reakciona smeša je koncentrovana; ostatak je razblažen sa vodom (50 mL) i ekstrahovan sa etil acetatom (2 x 100 mL). Spojeni organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum sulfata, proceđen i koncentrovan da bi se dobilo naslovno jedinjenje 4,6-dihloro-5-(2,2-dietoksietil)pirimidin (2, 6.9 g, sirov) kao bezbojno ulje. Izračunato (M+H): 265.04; Nađeno (M+H): 265

Korak-2: Dobijanje 4-hloro-7-ciklopropil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina (3):

[0041] U rastvor 4,6-dihloro-5-(2,2-dietoksietil)pirimidina (2, 6.9 g, 26.02 mmol) i trietilamina (3.63 mL, 26.02 mmol) u etanolu (150 mL), dodat je ciklopropilamin (2 mL, 28.62 mmol) i reakcija je refluktovana u toku 10 h. Reakciona smeša je uparena pod vakuumom; ostatak je razblažen sa vodom (100 mL) i ekstrahovan sa etil acetatom (2 x 200 mL). Spojeni organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum sulfata, proceđen i koncentrovan. Ostatak je rastvoren u tetrahidrofuranu (150 mL), dodata je 2M hlorovodonična kiselina (75 mL) i reakciona smeša je refluktovana u toku 1h. Reakciona smeša je koncentrovana, ostatak je rastvoren u vodi (100 ml) zabažen do pH 10 sa rastvorom natrijum hidroksida i ekstrahovan sa etil acetatom (2 x 200 mL). Spojeni organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum sulfata, proceđen i koncentrovan da bi se dobilo naslovno jedinjenje 4-hloro-7-ciklopropil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin (3, 5 g, sirov) kao braonkasta polučvrsta supstanca. Izračunato (M+H): 194.04; Nađeno (M+H): 194

Korak-3: Dobijanje 7-ciklopropil-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona (4):

[0042] Rastvor 4-hloro-7-ciklopropil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina (3, 19 g, 98.44 mmol) u dioksanu (400 mL) i 2N rastvoru natrijum hidroksida (400 mL) je zagrejan na 100 °C u toku 16 h. Reakciona smeša je koncentrovana da se ukloni dioksan. Vodeni ostatak je razblažen sa vodom (~200 mL) i zakišeljen do pH -4-6 pomoću 1.5N rastvora hlorovodonične kiseline. Staložena čvrsta supstanca je proceđena, isprana sa heksanom i osušena pod vodenom pumpom da bi se dobilo naslovno jedinjenje 7-ciklopropil-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on (4, 14.93 g, prinos 87%) kao braonkasta čvrsta supstanca. Izračunato (M+H): 176.07; Nađeno (M+H): 176

Korak-4: Dobijanje etil 2-(7-ciklopropil-4-okso-4,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)acetata (5):

[0043] U rastvor 7-ciklopropil-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona (4, 2.7 g, 15.41 mmol) u acetonu (60 mL) su dodati etil 2-bromoacetat (5.1 g, 30.8 mmol) i kalijum karbonat (6.2 g, 46.2 mmol) na sobnoj temperaturi i reakciona smeša je mešana na 55 °C u toku 4 h. Reakciona smeša je ohlađena na sobnoj temperaturi i proceđena. Čvrsta supstanca je isprana sa etil acetatom (100 mL) i spojeni filtrat je uparen da se dobije sirovi proizvod, koji je prečišćen hromatografijom na koloni silikagela pomoću 40% etil acetata u heksanu da se dobije naslovno jedinjenje etil 2-(7-ciklopropil-4-okso-4,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)acetat (5, 3.5 g, prinos 87%) kao beličasta čvrsta supstanca. Izračunato (M+H): 262.11; Nađeno (M+H): 262

Korak-5: Dobijanje etil 2-(5-bromo-7-ciklopropil-4-okso-4,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)acetata (6):

[0044] U rastvor koji se meša etil 2-(7-ciklopropil-4-okso-4,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)acetata (5, 3 g, 11.4 mmol) u N,N-dimetil formamidu (200 mL), dodati su N,O-(bistrimetilsilil)acetamid (5.1 g, 25 mmol) i N-bromo-sukcinimid (2.02 g, 11.4 mmol) i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 2 h. Reakciona smeša je rashlađena sa hladnom vodom (400 mL) i ekstrahovana sa etil acetatom (2 x 200 mL). Spojeni organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum sulfata, proceđen i koncentrovan. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silikagela pomoću 35% etil acetata u heksanu da bi se dobilo naslovno jedinjenje etil 2-(5-bromo-7-ciklopropil-4-okso-4,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)acetat (6, 2.1 g, prinos 54%) kao beličasta čvrsta supstanca. Izračunato (M+H): 340.02; Nađeno (M+H): 340

Korak-6: Dobijanje 2-(5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-4-okso-4,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)sirćetne kiseline (7):

[0045] U rastvor etil 2-(5-bromo-7-ciklopropil-4-okso-4,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)acetata (6, 7.5 g, 22.04 mmol) i (3-hloro-4-fluorofenil)boronske kiseline (5.76 g, 33.07 mmol) u smeši 1,4- dioksan:voda (250 mL, 4:1), dodat je kalijum karbonat (9.15 g, 66.14 mmol). Reakciona smeša je prečišćena sa argonom u toku 20 min. Zatim je dodat [1,1’-bis(difenilfosfino)ferocen]dihloropaladijumski(II), kompleks sa dihlorometanom (0.9 g, 1.10 mmol) i reakciona smeša je mešana na 100 °C u toku 16 h. Reakciona smeša je proceđena kroz sloj celita , filtrat je razblažen sa vodom (100 mL) i ispran sa etil acetatom (2 x 200 mL). Organski sloj je odbačen. Vodeni sloj je zakišeljen sa 1.5N hlorovodoničnom kiselinom, staložena čvrsta supstanca je proceđena i osušena pod vodenom pumpom da se dobije naslovno jedinjenje 2-(5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-

1

ciklopropil-4-okso-4,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)sirćetna kiselina (7, 6 g, svirova) kao beličasta čvrsta supstanca. Izračunato (M+H): 362.06; Nađeno (M+H): 362.1

Korak-7: Dobijanje 5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona:

[0046] U rastvor koji se meša 2-(5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-4-o dioksan ,7-dihidro-3H-pirolo[2,3-d]pirimidin-3-il)sirćetne kiseline (7, 1.8 g, 4.9 mmol) u dihlorometanu (70 mL) dodati su trietilamin (1.36 mL, 9.9 mmol) i 3-fluoro-3-metilazetidin hidrohlorid (1.24 g, 9.9 mmol) na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je mešana u toku 10 min, zatim je dodat rastvor propilfosfonskog anhidrida (T3P) (6.33 mL, 9.9 mmol, 50% u etil acetatu) na 0 °C i reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 16 h. Reakciona smeša je razblažena sa vodom (50 mL) i ekstrahovana sa dihlorometanom (3 x 70 mL). Spojeni organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum sulfata, proceđen i uparen da bi se dobio sirov proizvod, koji je prečišćen hromatorgrafijom na koloni od silikagela pomoću 4% metanola u dihlorometanu da bi se dobilo naslovno jedinjenje 5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on (Jedinjenje 1, 1.1 g, 51% prinos) kao belu čvrstu supstancu. Izračunato (M+H): 433.12;

1

Nađeno (M+H): 433.1, H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ (ppm): 8.26 (d, J = 6 Hz, 1H), 8.15 (s, 1H), 7.93-7.91 (m, 1H), 7.58 (s, 1H), 7.35 (t, J = 8.8 Hz, 1H), 4.67 (s, 2H), 4.45-4.32 (m, 2H), 4.05-3.97 (m, 2H), 3.64-3.59 (m, 1H).1.61 (d, J = 22 Hz, 3H), 1.10-1.00 (m, 4H). HPLC čistoća: 99.28%.

Primer 2 -Alternativno dobijanje 5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona (Jedinjenje 1)

[0047]

Korak 1Korak 2

Korak 4

Korak 1: Dobijanje 5-bromo-4-hloro-7-ciklopropil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin 10:

[0048] U rastvor 5-bromo-4-hloro-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina 9 (10.0 g, 43.10 mmol) u 1,2-dihloroetanu (100.0 mL) dodati su ciklopropilboronska kiselina (7.41 g, 86.20 mmol), natrijum karbonat (10.0 g, 86.20 mmol) i 2,2’-bipiridil (6.70 g, 43.53 mmol). Kiseonikom je prečišćena reakciona smeša u toku 30 min i dodat je bakar acetat (8.21 g, 45.25 mmol). Suspenzija je mešana na 80 °C u toku 18 h i pošto je reakciona smeša zaustavljena 1N hlorovodoničnom kiselinom na sobnoj temperaturi (do pH = 1.0). Rastvor je ekstrahovan sa dihlorometanom (4 x 100 mL) i spojeni organski sloj je osušen preko anhidrovanog natrijum sulfata. Rastvor je koncentrovan i ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silikagela (pomoću 10% etil acetata u heksanu) da bi se dobilo naslovno jedinjenje 5-bromo-4-hloro-7-ciklopropil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidin 10 dioksan eličasta čvrsta

supstanca. Prinos: 8.00 g, 68.4 %. MS (ESI): m/z 271.94 [M+1] .

Korak 2: Sinteza 5-bromo-7-ciklopropil-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona (11)

[0049] Rastvor 5-bromo-4-hloro-7-ciklopropil-7H-pirolo[2,3-d]pirimidina 10 (8.00 g, 29.52 mmol) u dioksanu (40.00 mL) i rastvor 2N natrijum hidroksida (40.00 mL) je zagrevan na 95 °C u toku 18 sati. Pošto je završena, reakciona smeša je koncentrovana da se ukloni dioksan. Vodeni ostatak je razblažen sa vodom (oko 50 mL) i zakišeljen na pH od oko 3 pomoću 1N rastvora hlorovodonične kiseline. Staložena čvrsta supstanca je proceđena, isprana sa heksanom i osušena pod vakuum pumpom da bi se dobilo naslovno jedinjenje 5-bromo-7-ciklopropil-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on 11 kao

beličasta čvrsta supstanca. Prinos: 5.80 g, 77.70 %. MS (ESI) m/z 254.05 [M+1] .

Sinteza intermedijera 2-bromo-1-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)etan-1-ona (12)

[0050]

[0051] U rastvor koji se meša jedinjenja A (44.0 g, 352 mmol) u DCM (400 mL) dodat je NaOH (1.0 M rastvor, 14.0 g, 352 mmol) i bifazni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi u toku 30 min. Rastvor je odvojen i vodena faza je ekstrahovana sa DCM (50 mL). Spojeni organski sloj je osušen preko anhidrovanog Na2SO4i sakupljen sa RBF. Rastvor je ohlađen na -10 °C i zatim je polako dodat bromoacetil bromid B (106.5 mL, 528 mmol) (da bi se održala unutrašnja temperautra na -5 °C) i mešan je na istoj temperaturi u toku 2 h. Posle završetka, reakciona smeša je zaustavljena sa hladnim zas. rastvorom NaHCO3 i oba sloja su odvojena. Organski sloj je osušen preko anhidrovanog Na2SO4 i koncentrovan pod sniženim pritiskom. Uljani ostatak je provučen kroz kolonu silikagela (20-30 % EtOAc u heksanima) da bi se dobio 2-bromo-1-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)ethan-1-on 12 kao svetlo braon

ulje. Prinos: 53.0 g (73%). MS (ESI) m/z 209.98 [M+1] .

Korak 3: Sinteza 5-bromo-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona 13

[0052] U rastvor 5-bromo-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona 11 (11.0 g, 43 mmol) u acetonu (110 mL) su dodati 2-bromo-1-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)etan-1-on 12 (10.9 g, 52 mmol) i K2CO3(11.8 g, 86 mmol) na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša je mešana na 60 °C u toku 16 h. Posle završetka, reakciona smeša je ohlađena na sobnu temperaturu, proceđena kroz Celite i isprana sa acetonom (500 mL). Spojeni filtrat je uparen da bi se dobio sirovi proizvod, koji je prečišćen ispiranjem dietil etrom da bi se dobilo naslovno jedinjenje 5-bromo-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on 13 kao svetlo braon čvrsta supstanca. Prinos: 14.9 g (89.7%). MS (ESI) m/z

294.23 [M+1] .

Korak 4: Sinteza 5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona (Jedinjenje 1)

[0053] U rastvor 5-bromo-7-ciklopropil-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona 13 (0.5 g, 1.3 mmol) u 1,4-dioksanu (4.0 mL) su dodati (3-hloro-4-fluorofenil)boronska kiselina (0.22 g, 1.3 mmol) i K2CO3(0.36 g, 2.6 mmol, 2 M rastvor). Reakciona smeša je prvo degasirana sa argonom u toku 10 min i zatim je dodat PdCl2(dppf)DCM (0.047 g, 0.065 mmol) pod argonom. Reakciona smeša je mešana na 80 °C u toku 6 h. Posle završetka, reakciona smeša je ohlađena na sobnoj temperaturi , proceđena i isprana sa DCM (30 mL). Spojeni filtrati su upareni da se dobije sirov proizvod, koji je prečišćen hromatografijom na koloni silikagela (5-6% metanola u DCM) i ispran sa THF da bi se dobilo naslovno jedinjenje 5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-ona (Jedinjenje 1) kao svetlo siva čvrsta supstanca. Prinos: 0.170 g

(30%). MS (ESI) mlz 433.23 [M+1] .

Biološki testovi

[0054] Kao što je navedeno u dole prikazanim podacima, Jedinjenje 1 je jak pozitivan alosterični modulator na svim podtipovima NR2A, NR2B, NR2C i NR2D NMDA.

2EVC PAM Aktivnost NR2A oocita

[0055] U testiranju nametnute voltaže sa 2-elektrode (eng.2-electrode voltage clamp - 2EVC) oocita koje eksprimuju hNR2A i aktiviranih sa 7 μM glutamatom i 13 μM glicinom, merena je potencijacija struje (100% potencijacija je efkivalentna dupliranju struje izazvane glutamat/glicinom) i dejstvo jedinjenja 1. EC50odnosi se na koncentraciju jedinjenja koje daje polovinu maksimalnog odgovora .

2EVC PAM Aktivnost NR2C oocita

[0056] Opis: U testiranju nametnute voltaže sa 2-elektrode (2EVC) oocita koje eksprimuju hNR2C i aktiviranih sa 10 μM glutamata i 10 μM glicina, merena je potencijacija struje (100% potencijacija je efkivalentna dupliranju struje izazvane glutamat/glicinom) i dejstvo jedinjenja 1 . EC50odnosi se na koncentraciju jedinjenja koje daje polovinu maksimalnog odgovora.

1

2EVC PAM Aktivnost NR2D oocita

[0057] Opis: U testiranju nametnute voltaže sa 2-elektrode (2EVC) oocita koje eksprimuju hNR2D i aktiviranih sa 10 μM glutamata i 10 μM gicina, merena je potencijacija struje (100% potencijacija je efkivalentna dupliranju struje izazvane glutamat/glicinom) i dejstvo Jedinjenja 1 . EC50 odnosi se na koncentrijaciju jedinjenja koje daje polovinu maksimalnog odgovora.

2EVC PAM aktivnost NR2B oocita

[0058] U testiranju nametnute voltaže sa 2-elektrode (2EVC) oocita koje eksprimuju hNR2B i aktiviranih sa 5 μM glutamata i 3 μM glicina, merena je potencijacija struje (100% potencijacija je efkivalentna dupliranju struje izazvane glutamat/glicinom) i dejstvo jedinjenja 1. EC50odnosi se na koncentraciju jedinjenja koje daje polovinu maksimalnog odgovora.

[0059] Kako je prikazano dole u Tabeli 1, Jedinjenje 1 je upoređivano sa primerom 174 (primerom jedinjenja sa najjačim dejstvom testiranim u Ro 25-6981/DCKA testu kvantifikovanom pomoću % regenerisanog odgovora) i primerom 181 (primerom jedinjenja sa najjačim dejstvom u Ro 25-6981/DCKA testu kvantifikovanom sa % makismalne izmerene potencijacije). Kako je prikazano u tabeli, Jedinjenje 1 je približno trostruko i 2,5-puta jače u testu potencijacije PAM NR2B oocita nego primer 174 i primer 181, tim redom. Ovo poboljšanje je korisno jer se očekuje da će jače dejstvo u testu potencijacije PAM NR2B oocitaa u jednom aspektu, obezbediti veću terapeutsku korist kod ljudi.

Tabela 1

Određivanje rastvorljivosti

[0060] Rastvorljivost jedinjenje 1 je istraživana i upoređivana sa primerom 436 iz WO 2017/100591, strukturnim izomerom (imidazopirazinonskog jezgra) Jedinjenje 1 koje je pokazalo dejstvo (100% regenerisanog odgovora) u Ro 25-6981/DCKA testu. Rastvorljivost u vodi testiranog jedinjenja je određena u rastvoru soli fosfatnog pufera, pH 7.4, merena postupkom mućkanja balona. U ovom testu, štok rastvor testiranog jedinjenja u DMSO-u je dodat u pufer, a zatim uravnotežavan (mućkan), ceđenjen, i određivana je rastvorena količine pomoću HPLC-UV. Kako je prikazano u tabeli, Jedinjenje 1 je nađeno da ima približno 10-struko povećanje u ratvorljivosti u vodi (29 uM vs 3 uM) u odnosu na strukturni izomer primera 436. Druga imidazopirazinonska jedinjenja za upoređivanje iz WO 2017/100591 su data kao reference. Podaci aktivnost i dejstva analoga za upoređivanje su dostupni u WO 2017/100591. Ovo poboljšanje je prednost jer poboljšana rastvorljivost u vodi, u jednom aspektu, je predviđena da obezbedi poboljšano in vivo dejstvo kod ljudi.

1

Tabela 2

1

1

1

Određivanje permeabilnosti i efluksa

[0061] Jednoslojni sistemi se sastoje od čvrstog ćelijskog sloja koji je narastao na poroznoj podlozi da odvoji dva odeljka za tečnost. Oni se naširoko smatraju najsofisticiranijim in vitro alatima za srednje do visoko propusno modeliranje važnih farmakokinetičkih barijera, kao što su intestinalni epitel, krvnomoždana barijera, itd. (J Pharm Sci. 2012 Apr; 101(4): 1337-1354). Dva sistema koja se široko primenjuju u jednoslojnim studijama su ćelijska linija humanog karcinoma debelog creva Caco-2 i ćelije MDCKII i LLC-PK1 transfektovane MDR1. U jednoslojnim testovima, meri se fluks jedinjenja kroz jedan sloj ćelija. Jednosmerni tok jedinjenja od interesa se određuje primenom na apikalnu ili bazolateralnu stranu ćelijskog sloja i praćenjem njegove preraspodele između dva odeljka u toku vremena. Odnos vektorskog transporta (koji se često naziva odnos efluksa) se određuje primenom dvosmernih merenja (apikalno-bazolateralno (A-B) i bazolateralno-apikalno (B-A)). Generalno, odnos veći od 2 ili manji od

1

0,5 ukazuje na doprinos aktivnog transportnog procesa neto fluksu jedinjenja. U nedostatku takvih transportnih procesa ovaj odnos je približno 1.

Tabela 3

[0062] Kako je prikazano u Tabeli 3, Jedinjenje 1 dobro prolazi membranu i nije podložno efluksu u testu MDCK efluksa.

Određivanje stabilnosti mikrozoma ljudi i pacova

[0063] Jetra je najvažnije mesto metabolizma lekova u telu. Približno 60% jedinjenja na tržištu se uklanja metabolizmom posredovanim CYP u jetri (McGinnity, D. F.; Soars, M. G.; Urbanowicz, R. A. and Riley, R. J.; Drug Metab. Disp. 32, 1247, (2004)). Mikrozomi jetre su subćelijske frakcije koje sadrže enzime vezane za membranu za metabolisanje leka. Mikrozomi se mogu koristiti za određivanje in vitro unutrašnjeg klirensa jedinjenja. Upotreba mikrozoma specifičnih za vrstu može se koristiti da bi se omogućilo razumevanje razlika među vrstama.

[0064] Kako je prikazano, Jedinjenje 1 pokazuje dobru stabilnost u mikrozomima humane jetre ( Human Liver Microsomes HLM) i odličnu stabilnost u mikrozomima jetre pacova (Rat Liver Microsomes RLM).

In vivo Klirans

[0065] Jedinjenje 1 takođe pokazuje poboljšanu in vitro mikrozomalnu stabilnost i in vivo kliransu u IV farmakokinetičkom ispitivanju kod pacova. Kako je dole pokazano, in vivo klirans jedinjenja 1 je značajno niži od onog strukturno povezanog NMDA PAMs datog kao primer u WO 2017/100591 za koji su podaci IV kliransa kod pacova dostupni. Od naročitog značaja je primer 285, pirolopiridinonski analog koji pokazuje odlično dejstvo u Ro 25-6981/DCKA testu i izuzetno je strukturno sličan jedinjenju 1. Podaci mikrozomalne stabilnosti pacova su takođe obezbeđeni . Ova poboljšanja u in vitro i in vivo kliransu su prednost jer smanjeni klirans, u jednom aspektu , se smatra da obezbeđje poboljšanje in vivo dejstva kod ljudi.

2

Tabela 4

Farmakologija

A. Prepoznavanje novog predmeta

[0066] Dejstvo na kognitivna poboljšanja oranog jedinjenja 1 (0.3, 1.0, and 3.0 mg/kg) je testirano naspram kognitivnog pogoršanja izazvanog fenciklidinom (PCP)- kod pacova u testu prepoznavanja novog predmeta ( Novel Object Recognition -NOR) . Ovaj eksperimentalni protokol testira preokretanje deficita memorije za prepoznavanje predmeta uzrokovanih hroničnom primenom antagonista NMDA receptora, PCP.

[0067] Pacovi su testirani dva puta dnevno u toku 7 dana sa ili rastvorom soli kao nosačem (kontrolna grupa) ili PCP (5 mg/kg, intraperitonealno). Posle 14-dnevnog perioda ispiranja bez tretmana, pacovi su testirani u NOR eksperimentu. Ukratko, testiranje obuhvata dve sesije (T1 i T2), svaka traje po 3 minuta, razdvojene 1 sat. Nosač ili Jedinjenje 1 su davani pre T1 testa. U T1, pacovi su smešteni u arenu za testiranje sa sva identična predmeta i omogućeno slobodno istraživanje dok je njihovo vreme za ispitivanje svakog objekta snimano. U T2, pacovi su vraćeni u arenu za testiranje gde je jedan od

2

predmeta ostao isti dok je drugi zamenjen sa novim predmetom. Vreme provedeno u ispitivanju novog predmeta naspram vremena provedenog u ispitivanju poznatog predmeta je snimano i poređeno sa vremenom T1 ispitivanja predmeta.

[0068] Poređenjem sa kontrolom soli, PCP-tretirane životinje su pokazale značajno smanjenje u vremenu provedenom istražujući novi predmet, potvrđujući PCP-izazvani deficit u NOR. Kako je prikazano podacima na slici.1, davanje Jedinjenja 1 (0.3 i 1.0 mg/kg, oralno) značajno preokreće ovaj deficit, kako je pokazano povećanim vremenom istraživanja novog predmeta u poređenju sa PCP-tretiranim pacovima . Doza od 1 mg/kg jedinjenja 1 potpuno preokreće PCP-izazvani deficit, jer vreme istraživanja pri ovim dozama nije značajno različito od onog kontrolnih životinja sa rastvorom soli.

B. Model efikasnosti negativnosti nepodudaranja

[0069] Patofiziološki biomarkeri hipofunkcije NMDA receptora kod šizofrenije uključuju EEG merenja rane obrade zvučnih događaja, kao što je "negativnosti nepodudaranja", EEG potencijala u vezi sa događajem (ERP) koji meri nesvesnu (pre-attentional) detekciju zvučne novine. MMN je prevodiva mera detekcije novog zvuka kod pacova i ljudi i u korelaciji je sa kognitivnom i globalnom funkcijom kod pacijenata sa šizofrenijom. Antagonisti NMDA receptora PCP, MK-801, i ketamin izazivaju akutne deficite kod MMN kod pacova (sva tri NMDAr antagonista) i humanih subjekata (ketamin).

[0070] Pacovi sa implantiranim frontalnim EEG elektrodama su prikazani sa različitim zvučnim stimulansima koji sadrže čudni zvučni "flip-flop" protokol. Ukratko, 1,000 standardnih tonova 6.0kHz je isporučeno pri 90% verovatnoći, i 100 devijantih tonova 8.0kHz je dostavljeno sa 10% verovatnoće pri pseudo nasumičnom rasporedu (flip sekvenci), i zatim je ova sekvenca ponovljena sa tonom 8 kHz kao standardom, i tonom 6 kHz kao devijantnim ( flop sekvenca). MMN je izračunat kao dobijena razlika potencijala dobijena oduzimanjem srednje vrednosti odgovora standardnog tona od 8 kHz (flop) od srednje vrednosti odgovora devijantnog tona od 8 kHz (flip) pri svakoj 1 ms vremenske tačke u toku EEG snimanja epoha od 50 ms pre 150 ms posle početka ovih 50 ms zvučnih tonova.

[0071] U 4-smernom unakrsnom planiranom ispitivanju, pacovi su dozirani sa nosačem ili jedinjenjem 1 (60 mg/kg) dva puta, u razmaku od 4 sata. Pacovi su dozirani sa kontrolim rastvorom soli ili MK-801 (0.2 mg/kg, IP) neposredno pre sesije testiranja. Sesije testiranja su sadržale tri 20-minutna flip-flop bloka. Kako je prikazano na Sl.2, davanje nosača plus MK-801 zanačajno je pogoršalo MMN u odnosu na davanje nosača plus rastvora soli. Pored toga, davanje jedinjenja 1 (60 mg/kg BID) je sprečilo pogoršanje MMN sa MK-801, tako da MMN snimljen posle Jedinjenja 1 plus MK-801 nije više bio različit od MMN snimljenog posle nosača i rastvora soli, i bio je značajno veći kada se poredio sa MMN snimljenim posle davanja nosača i MK-801.

[0072] Dok smo opisali brojna izvođenja prema ovom pronalasku, jasno je da naši osnovni primeri mogu biti izmenjeni da obezbede druga izvođenja koja koriste jedinjenja i postupke prema pronalasku. Prema tome, smatra se da je obim pronalaska treba definisati patentnim zahtevima u prilogu pre nego posebnim izvođenjima koja su prikazana kao primer.

[0073] Osim ako nije drugačije definisano, tehnički i naučni izrazi koji su ovde korišćeni imaju značenje koje je uobičajeno stručnjaku iz ove oblasti.

Claims (16)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje 5-(3-hloro-4-fluorofenil)-7-ciklopropil-3-(2-(3-fluoro-3-metilazetidin-1-il)-2-oksoetil)-3,7-dihidro-4H-pirolo[2,3-d]pirimidin-4-on formule:

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.
2. 2. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so; i farmaceutski prihvatljiv nosač.
3. 3. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju psihijatrijskog, neurorazvojnog ili neurološkog poremećaja.
4. 4. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 2 za upotrebu u lečenju psihijatrijskog, neurorazvojnog ili neurološkog poremećaja.
5. 5. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju šizofrenije.
6. 6. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 2 za upotrebu u lečenju šizofrenije.
7. 7. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju Alchajmerove bolesti, autizma, ili poremećaja sa nedostatkom pažnje i hiperaktivnošću.
8. 8. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 2 za upotrebu u lečenju Alchajmerove bolesti, autizma ili poremećaja sa nedostatkom pažnje i hiperaktivnošću.
9. 9. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 3 gde neurorazvojni poremećaj je Phelan McDermid-ov sindrom, Smith-Lemli-Opitz-ov sindrom, sindrom fragilnog X ili Retov sindrom. 2
10. 10. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 2 za upotrebu prema zahtevu 4 gde neurorazvojni poremećaj je Phelan McDermid-ov sindrom, Smith-Lemli-Opitz-ov sindrom, sindrom fragilog X ili Retov sindrom.
11. 11. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu prema zahtevu 3 gde je neurološki poremećaj napad ili epileptički poremećaj, neurodegenerativni poremećaj, afazija ili encefalitis.
12. 12. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljva so, za upotrebu prema zahtevu 3 gde je neurološki poremećaj anti-NMDA receptorski encefalitis (ANRE).
13. 13. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju pozitivnih simptoma šizofrenije.
14. 14. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju negativnih simptoma šizofrenije.
15. 15. Jedinjenje prema zahtevu 1, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju kognitivnih simptoma šizofrenije.
16. 16. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 2 za upotrebu u lečenju pozitivnih, negativnih ili kognitivnih simptoma šizofrenije.