RS58743B1 - Soli bipirazola kao inhibitori jak - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na soli 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida, korisne su u tretmanu bolesti povezanih sa aktivnošću JAK, uključujući na primer, inflamatorne poremećaje, autoimune poremećaje, kancer i druge bolesti.

STANJE TEHNIKE

[0002] Protein kinaze (PK) regulišu razne biološke procese, uključujući između ostalog rast, preživljavanje i diferencijaciju ćelija, stvaranje organa, morfogenezu, neovaskularizaciju, isceljenje i regeneraciju tkiva. Protein kinaze igraju takođe posebnu ulogu u domaćinu humanih bolesti, uključujući kancer. Citokini, polipeptidi ili glikoproteini niske molarne mase, regulišu u domaćinu mnoge puteve, koji idu od inflamatornog odgovora, pa do sepse. Citokini utiču na diferencijaciju, proliferaciju i aktivaciju ćelija, a mogu da modulišu i pro-inflamatorne i anti-inflamatorne odgovore, omogućavajući tako domaćinu da na odgovarajući način reaguje na patogene. Široki opseg signalizacije citokina sadržan je u familiji Janus kinaza (JAK), protein tirozin kinaza i transducera i aktivatora transkripcije signala (STAT, od engleski Signal Transducers and Activators of Transcription). Poznate su četiri JAK sisara: JAK1 (Janus kinaza-1), JAK2, JAK3 (poznata takođe kao Janus kinaza leukocita; JAKL; i L-JAK), i TYK2 (protein-tirozin kinaza 2).

[0003] Imuni i inflamatorni odgovori, stimulisani citokinom doprinose patogenezi bolesti: patologije, kao što je ozbiljna kombinovana imunodeficitarnost (SCID), koja se javlja usled supresije imunosistema, dok hiperaktivni ili neodgovarajući imunoinflamtorni odgovor doprinosi patologiji autoimunih bolesti (npr., astma, sistemski lupus eritematozus, tiroiditis, miokarditis), i bolesti, kao što su sklerodermatitis i osteoartritis (Ortmann, R. A., T. Cheng, et al. (2000) Artritis Res 2(1): 16-32).

[0004] Deficitarnost ekspresije raznih JAK je povezana sa mnogim stanjima bolesti. Na primer, Jak1-/- miševa dovodi do zakržljalih mladunaca, gubitka sisanja i perinatalne smrti (Rodig, S. J., M. A. Meraz, et al. (1998) Cell 93(3): 373-83). Jak2-/-embriona miševa, dovodi do anemije i smrti oko 12.5 dana posle koitusa, usled nedostatka definitivne eritropoieze.

[0005] Put JAK/STAT, a posebno za sve četri JAK, smatra se da igra ulogu u patogenezi astmatičnog odgovora, hronične opstruktivne pulmonarne bolesti, bronhitisa i drugih srodnih inflamatornih bolesti/stanja gornjeg dela respiratornog trakta. Višestruki citokini, koji signalizuju preko ovih JAK, povezani su sa inflamatornim bolestima/stanjima gornjeg respiratornog trakta, kao što su one koje utiču na nos i sinuse (npr., rinitis i sinusitis), bilo da su do klasične alergijske reakcije ili ne. Put JAK/STAT takođe je uključen u inflamatorne bolesti/stanja oka i hronične alergijske odgovore.

[0006] Aktivacija JAK/STAT kod kancera može da se dogodi stimulacijom citokina (npr., IL-6 ili GM-CSF), ili smanjenjem endogenih supresora signalizacije JAK, kao što je supresija ili signalizacija citokina SOCS (od engleski, suppressor or cytokine signaling) ili inhibitorom proteina aktivirannja STAT, PIAS (od engleski, protein inhibitor of activated STAT) (Boudny, V., and Kovarik, J., Neoplasm. 49:349-355, 2002). Aktivacija signalizacije STAT, kao i drugih silaznih puteva raznih JAK (npr., Akt), povezana je sa lošom prognozom kod mnogih vrsta kancera (Bowman, T., et al. Oncogene 19:2474-2488, 2000). Povećani sadržaji cirkulacionih citokina, koji igraju ulogu u isgnalizaciji preko JAK/STAT, igraju ulogu kod kaheksije i/ili hroničnog zamora. Kao takva, inhibicija JAK može predstavljati benfit za pacijente kancera, iz razloga koji prevazilaze potencijalnu anti-tumornu aktivnost.

[0007] Tirozin kinaza JAK2 može predstavljati benefit za pacijente sa mijeloproliferativnim poremećajima, kao što su npr., policitemija vera (PV), esencijalna trombocitemija (ET), mijeloidna metaplazija sa mijelofibrozom (MMM) (Levin, et al., Kancer Cell, vol. 7, 2005: 387-397). Inhibicija JAK2V617F kinaze smanjuje proliferaciju hematopoietičkih ćelija, ukazujući na JAK2 kao potencijalnu metu za farmakološku inhibiciju kod pacijenata sa PV, ET i MMM.

[0008] Inhibicija raznih JAK može predstavljati benefit za pacijente koji boluju od kožnih imuno poremećaja, kao što su psorijaza i senzibilizacija kože. Smatra se da održavanje psorijaze zavisi od brojnih inflamaronih citokina, a pored toga od raznih hemokina i faktora rasta (JCI, 113:1664-1675), od kojih se mnogi signalizuju preko raznih JAK (Adv Pharmacol.2000;47:113-74).

[0009] Prema tome, novi ili poboljšani agensi koji inhibiraju kinaze, kao što su JAK, predstavljaju kontinualnu potrebu u razvijanju novih i efekasnijih farmaceutskih preparata, namenjenih pojačavanju ili suzbijanju imunih ili inflamatornih puteva (kao što su imunosupresivni agensi za transplantaciju organa), kao i agenasa za prevenciju i tretman autoimunih bolesti, bolesti koje uključuju neki hiperaktivni inflamatroni odgovor (npr., ekcemi), alergije, kancera (npr., prostate, leukemija, multipli mijelom), i nekih imunih reakcija (npr., svrab kože, ili kontaktni dermatitis, ili dijareja) prouzrokovanih drugim terapeutskim agensima. Soli prema pronalasku i jedinjenja ovde opisana, kao i njihove kompozicije i postupci koji se ovde opisuju, usmereni su ka ovim i drugim potrebama.

IZLAGANJE SUŠTINE

[0010] Prikazani pronalazak obezbeđuje, inter alia, so koja je 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid fosfat (fosfat jedinjenja 1) koji ima formulu:

[0011] Takođe su ovde opisana, inter alia, jedinjenja formule I:

i njihove farmaceutski prihvatljive soli; gde su Y, Cy<1>, R<1>, R<2>, R<7>, R<8>, R<9>i R<10>definisani u nastavku.

[0012] Takođe su opisane kompozicije, koje sadrže neko jedinjenje Formule I, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so i neki farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0013] Takođe su opisani postupci za modulaciju aktivnosti JAK1 koji obuhvataju dovođenje u kontakt JAK1 sa jedinjenjem formule I, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0014] Takođe su opisani postupci za lečenje bolesti ili poremećaja u vezi sa abnoramalnom ekspresijom kinaza ili aktivnošću kod pacijenta davanjem pacijentu terapeutski efiksane količine jedinjenja formule I, ili njihove farmaceutski prihvatljvie soli.

[0015] Takođe su opisani postupci lečenja autoimmune bolesti, kancera, mijeloproiferativnih poremećaja, mijelodisplastičnog sindroma (MDS), inflamatrone bolesti, bolesti resorpcije kostiju, ili odbacivanja transplatovanih organa kod pacijenata kojima je to potrebno, koji obuhvata davanje pomenutom pacijentu terapeutski efiaksne količine jedinjenja formule I, ili njegove farmaceutski prihvatljvie soli.

[0016] Takođe su opisana jedinjenja Formule I, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, kao što su ovde opisane, za upotrebu u tretmanu autoimunih bolesti, kancera, mijeloproliferativnih poremećaja, mijelodisplatičnog sindroma (MDS), inflamatornih bolesti, neke bolesti resorpcije kosti ili odbacivanja transplantiranog organa.

[0017] Takođe su opisana jedinjenja Formule I, koja su opisana ovde, ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, za upotrebu u modulisanju JAK1.

[0018] Takođe su opisane upotrebe jedinjenja Formule I, opisanih ovde, ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli, za dobijanje medikamenata za upotrebu u postupcima modulisanja JAK1.

OPIS SLIKA NACRTA

[0019]

Slika 1 prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 14.

Slika 2 prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 15.

Slika 3 prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 16.

Slika 4A prikazuje termogram DSK koji je karakterističan za so iz Primera 17.

Slika 4B prikazuje TGA podatke koji su karakteristični za so iz Primera 17.

Slika 4C prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 17.

Slika 5A prikazuje termogram DSK koji je karakterističan za so iz Primera 18.

Slika 5B prikazuje podatke za TGA koji su karakteristični za so iz Primera 18.

Slika 5C prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 18.

Slika 6 prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 19.

Slika 7A prikazuje termogram DSK koji je karakterističan za so iz Primera 20.

Slika 7B prikazuje podatke za TGA koji su karakteristični za so iz Primera 20.

Slika 7C prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 20.

Slika 8A prikazuje termogram DSK koji je karakterističan za so iz Primera 21.

Slika 8B prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 21.

Slika 9 prikazuije spektar XRPD koji je karakterističan za so iz Primera 22.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0020] Prikazani pronalazak obezbeđuje, inter alia, so koja je 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid fosfat (fosfat jedinjenja 1) koje ima formulu:

[0021] Takođe ovde je opisano, inter alia, neko jedinjenje Formule I:

ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli;

gde su:

Cy<1>je fenil, piridil, pirimidinil, pierazinil ili piridazinil, od kojih je svaki opciono supstituisan sa 1, 2, 3 ili 4 grupe, koje se nezavisno biraju između R<3>, R<4>, R<5>i R<6>; Y je N ili CH;

R<1>je C1-6 alkil, C1-6 haloalkil, C3-7 cikloalkil, C3-7 cikloalkil-C1-3 alkil, 4- do 7-mo člani heterocikloalkil, 4- do -7-mo člani heterocikloalkil-C1-3 alkil, fenil, fenil-C1-3 alkil, 5- do 6-to člani heteroaril ili 5- do 6-to člani heteroaril-C1-3 alkil, od kojih je svaki opciono supstituisan sa 1, 2, ili 3 supstituenta koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, C1-3 alkil, -OH, -O(C1-3 alkil), -CN, -CF3, -CHF2, -CH2F, -NH2, -NH(C1-3 alkil), -N(C1-3 alkil)2, -C(=O)N(C1-3 alkil)2, -C(-O)NH(C1-3 alkil), -C(=O)NH2, -C(=O)O(C1-3 alkil), -S(=O)2(C1-3 alkil), -S(=O)2(C3-6 cikloalkil), -C(=O)(C3-6 cikloalkil) i - C(=O)(C1-3 alkil); R<2>je H ili C1-3 alkil; pri čemu je pomenuti C1-3 alkil opciono supstituisan sa 1, 2, ili 3 supstituenta koji se nezavisno biraju između fluoro, hloro, -OH, -O(C1-3 alkil), -CN, -CF3, - CHF2, -CH2F, NH2, -NH(C1-3 alkil) i -N(C1-3 alkil)2; ili

R<1>i R<2>, zajedno sa atomom azota za koji su vezani, formiraju neki 4-, 5- ili 6-člani heterocikloalkil prsten, koji je opciono supstituisan sa 1, 2, ili 3 substitutenta koji se nezavisno biraju između F, Cl, -OH, -O(C1-3 alkil), -CN, C1-3 alkil, C1-3 haloalkil, -NH2, -NH(C1-3 alkil), -N(C1-3 alkil)2, -CH2CN, i -CH2OH;

R<3>je H, F, Cl, -CN, C1-3 alkil, C1-3 fluoroalkil, -O(C1-3 alkil) ili -O(C1-3 fluoroalkil);

R<4>je H, F, Cl, -CN, C1-3 alkil, C1-3 fluoroalkil, -O(C1-3 alkil), ili -OC(C1-3 fluoroalkil);

R<5>je H, F, Cl, -CN, C1-3 alkil, C1-3 fluoroalkil, -O(C1-3 alkil), ili -OC(C1-3 fluoroalkil);

R<6>je H, F, Cl, -CN, C1-3 alkil, C1-3 fluoroalkil, -O(C1-3 alkil), ili -OC(C1-3 fluoroalkil);

R<7>je H, F, Cl, C1-3 alkil, C1-3 haloalkil, -NR<17>R<17a>, -NHC(=O)R<17b>, -C(=O)NR<17a>R<17b>, -NHS(=O)2R<17b>, ili -S(=O)2NR<17a>R<17b>, pri čemu je pomenuti C1-3 alkil opciono supstituisan sa 1, 2, ili 3 supstituenta, koji se biraju između F, Cl, -CN, -CF3, -CHF2, -CH2F, -NH2, -NH(CH3), -N(CH3)2, OH, -OCH3 i -OCF3, -OCHF2 i -OCH2F;

R<8>je H, F, Cl, C1-3 alkil ili C1-3 haloalkil;

R<9>je H, F, Cl, C1-3 alkil, C1-3 haloalkil, ciklopropil, -CN, -NH2, -NH(C1-3 alkil), ili -N(C1-3 alkil)2, pri čemu je pomenuti C1-3 alkil opciono supstituisan sa 1, 2, ili 3 supstituenta koji se biraju između F, hloro, -CN, -CF3, -CHF2, -CH2F, -NH2 i OH;

R<10>je H, F, Cl, C1-3 alkil, C1-3 haloalkil, ciklopropil, -CN, -NH2, -NH(C1-3 alkil), ili -N(C1-3 alkil)2, pri čemu je pomenuti C1-3 alkil opciono supstituisan sa 1, 2, ili 3 supstituenta koji se biraju između F, hloro, -CN, -CF3, -CHF2, -CH2F, -NH2 i OH;

R<17>je C1-6 alkil, fenil ili 5-6 člani heteroaril, od kojih je svaki opciono supstituisan sa 1, 2, 3 ili 4 nezavisno odabrana supstituenta R<27>;

R<17a>je H ili C1-3 alkil;

R<17b>je C1-3 alkil opciono supstituisan sa 1, 2, ili 3 supstituenta koji se biraju između F, hloro, -CN, -CF3, -CHF2, -CH2F, -NH2, -NH(CH3), -N(CH3)2, OH, -OCH3 i - OCF3, -OCHF2 i -OCH2F; a

svaki R<27>se nezavisno bira između halo, -OH, NO2, -CN, C1-3 alkil, C2-3 alkenil, C2-3 alkinil, C1-3 haloalkil, cijano-C1-3 alkil, HO-C1-3 alkil, CF3-C1-3 hidroksialkil, C1-3 alkoksi-C1-3 alkil, C3-7 cikloalkil, C1-3 alkoksi, C1-3 haloalkoksi, H2N-, (C1-3 alkil)NH-, (C1-3 alkil)2N-, HS-, C1-3 alkil-S-, C1-3 alkil-S(=O)-, C1-3 alkil-S(=O)2-, karbamil, C1-3 alkilkarbamil, di(C1-3 alkil)karbamil, karboksi, C1-3 alkil-C(=O)-, C1-4 alkoksi-C(=O)-, C1-3 alkil-C(=O)O-, C1-3 alkil-C(=O)NH-, C1-3 alkil-S(=O)2NH-, H2N-SO2-, C1-3 alkil-NH-S(=O)2-, (C1-3 alkil)2N-S(=O)2-, H2N-S(=O)2NH-, C1-3 alkil-NHS(=O)2NH-, (C1-3 alkil)2N-S(=O)2NH-, H2N-C(=O)NH-, C1-3 alkil-NHC(=O)NH- i (C1-3 alkil)2NC(=O)NH-.

[0022] Takođe je ovde opisan 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

[0023] U nekim realizacijama, ova prijava daje neku so koja se bira između:

4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so fosforne kiseline;

4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so hlorovodonične kiseline;

4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so bromovodonične kiseline; i

4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so sumporne kiseline.

[0024] U nekim realizacijama, ovu so predstavlja 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so fosforne kiseline. U nekim realizacijama, ovu so predstavlja neki 1:1 stehiometrijski odnos 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida i fosforne kiseline. U nekim realizacijama, ova so je kristalna. U nekim realizacijama, ova so je u suštini izolovana.

[0025] Takođe je ovde opisana so 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so hlorovodonične kiseline. U nekim realizacijama, ovu so predstavlja neki 1:1 stehiometrijski odnos 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida prema hlorovodoničnoj kiselini. U nekim realizacijama, ova so je kristalna. U nekim realizacijama, ova so je u suštini izolovana.

[0026] Takođe je ovde opisana so 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so bromovodonične kiseline. U nekim realizacijama, ovu so predstavlja neki 1:1 stehiometrijski odnos 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida prema bromovodoničnoj kiselini. U nekim realizacijama, ova so je kristalna. U nekim realizacijama, ova so je u suštini izolovana.

[0027] Takođe je ovde opisana so 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so sumporne kiseline. U nekim realizacijama, ovu so predstavlja neki 1:1 stehiometrijski odnos 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida prema sumpornoj kiselinid. U nekim realizacijama, ova so je kristalna. U nekim realizacijama, ova so je u suštini izolovana.

[0028] U nekim realizacijama, ovu 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidnu so fosforne kiseline karakteriše termogram DSK koji ima endotermni pik na oko 228°C. U nekim realizacijama, ova so fosforne kiseline ima termogram DSK koji je u suštini prikazan na Slici 4A. U nekim realizacijama, ova so fosforne kiseline ima najmanje jedan pik XRPD, iskazan kao 2-teta, koji se bira između oko 6.8°, oko 16.5°, oko 19.8°, oko 20.7° i oko 23.6°. U nekim realizacijama, ova so fosforne kiseline ima najmanje dva pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između oko 6.8°, oko 16.5°, oko 19.8°, oko 20.7° i oko 23.6°. U nekim realizacijama, ova so fosforne kiseline ima najmanje tri pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između oko 6.8°, oko 16.5°, oko 19.8°, oko 20.7° i oko 23.6°. U nekim realizacijama, ova so fosforne kiseline ima najmanje četri pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između oko 6.8°, oko 16.5°, oko 19.8°, oko 20.7° i oko 23.6°. U nekim realizacijama, ova so fosforne kiseline ima profil XRPD koji je u suštini prikazan na Slici 4C.

[0029] U nekim realizacijama, ovu 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidnu so hlorovodonične kiseline karakteriše termogram DSK koji ima endotermni pik na oko 213°C. U nekim realizacijama, ova so hlorovodonične kiseline ima termogram DSK koji je u suštini prikazan na Slici 5A. U nekim realizacijama, ova so hlorovodonične kiseline ima najmanje jedan pik XRPD, iskazan kao 2-teta, koji se bira između oko 7.0°, oko 12.1°, oko 13.7°, oko 14.8°, oko 15.5°, oko 16.6°, oko 17.1°, oko 19.7°, oko 20.4°, oko 20.8°, oko 23.9°, oko 24.7°, oko 25.1 °, oko 25.7°, oko 27.4° i oko 28.3°. U nekim realizacijama, ova so hlorovodonične kiseline ima najmanje dva pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između oko 7.0°, oko 12.1°, oko 13.7°, oko 14.8°, oko 15.5°, oko 16.6°, oko 17.1°, oko 19.7°, oko 20.4°, oko 20.8°, oko 23.9°, oko 24.7°, oko 25.1°, oko 25.7°, oko 27.4° i oko 28.3°. U nekim realizacijama, ova so hlorovodonične kiseline ima najmanje tri pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između oko 7.0°, oko 12.1 °, oko 13.7°, oko 14.8°, oko 15.5°, oko 16.6°, oko 17.1°, oko 19.7°, oko 20.4°, oko 20.8°, oko 23.9°, oko 24.7°, oko 25.1°, oko 25.7°, oko 27.4° i oko 28.3°. U nekim realizacijama, ova so hlorovodonične kiseline ima najmanje četri pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između oko 7.0°, oko 12.1°, oko 13.7°, oko 14.8°, oko 15.5°, oko 16.6°, oko 17.1°, oko 19.7°, oko 20.4°, oko 20.8°, oko 23.9°, oko 24.7°, oko 25.1°, oko 25.7°, oko 27.4° i oko 28.3°. U nekim realizacijama, ova so hlorovodonične kiseline ima profil XRPD koji je u suštini prikazan na Slici 5C.

[0030] U nekim realizacijama, ovu 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidnu so bromovodonične kiseline karakteriše termogram DSK koji ima endotermni pik na oko 203°C. U nekim realizacijama, ova so bromovodonične kiseline ima termogram DSK koji je u suštini prikazan na Slici 7A. U nekim realizacijama, ova so bromovodonične kiseline ima najmanje jedan pik XRPD, iskazan kao 2-teta, koji se bira između, oko 7.0°, oko 14.4°, oko 17.1°, oko 20.2°, oko 21.1°, oko 22.8°, oko 23.5°, oko 24.9°, oko 26.6°, oko 27.1° i oko 28.2°. U nekim realizacijama, ova so bromovodonične kiseline ima najmanje dva pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između, oko 7.0°, oko 14.4°, oko 17.1°, oko 20.2°, oko 21.1°, oko 22.8°, oko 23.5°, oko 24.9°, oko 26.6°, oko 27.1° i oko 28.2°. U nekim realizacijama, ova so bromovodonične kiseline ima najmanje tri pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između, oko 7.0°, oko 14.4°, oko 17.1°, oko 20.2°, oko 21.1°, oko 22.8°, oko 23.5°, oko 24.9°, oko 26.6°, oko 27.1° i oko 28.2°. U nekim realizacijama, ova so bromovodonične kiseline ima najmanje četri pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između, oko 7.0°, oko 14.4°, oko 17.1°, oko 20.2°, oko 21.1°, oko 22.8°, oko 23.5°, oko 24.9°, oko 26.6°, oko 27.1° i oko 28.2°. U nekim realizacijama, ova so bromovodonične kiseline ima profil XRPD koji je u suštini prikazan na Slici 7C.

[0031] U nekim realizacijama, ovu 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidnu so sumporne kiseline karakteriše termogram DSK koji ima endotermni pik na oko 259°C. U nekim realizacijama, ovu so sumporne kiseline karakteriše termogram DSK koji ima tri endotermna pika na oko 136°C, oko 147°C i oko 259°C. U nekim realizacijama, ova so sumporne kiseline ima termogram DSK koji je u suštini prikazan na Slici 8A. U nekim realizacijama, ova so sumporne kiseline ima najmanje jedan pik XRPD, iskazan kao 2-teta, koji se bira između, oko 7.3°, oko 14.7°, oko 9.9°, oko 19.0°, oko 19.6°, oko 21.3° i oko 24.6°. U nekim realizacijama, ova so sumporne kiseline ima najmanje dva pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između, oko 7.3°, oko 14.7°, oko 9.9°, oko 19.0°, oko 19.6°, oko 21.3° i oko 24.6°. U nekim realizacijama, ova so sumporne kiseline ima najmanje tri pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između, oko 7.3°, oko 14.7°, oko 9.9°, oko 19.0°, oko 19.6°, oko 21.3° i oko 24.6°. U nekim realizacijama, ova so sumporne kiseline ima najmanje četri pika XRPD, iskazana kao 2-teta, koji se biraju između, oko 7.3°, oko 14.7°, oko 9.9°, oko 19.0°, oko 19.6°, oko 21.3° i oko 24.6°. U nekim realizacijama, ova so sumporne kiseline ima profil XRPD koji je u suštini prikazan na Slici 8B.

[0032] Različiti kristalni oblici mogu imati različite kristalne rešetke (npr., jedinične ćelije), pa obično, kao rezultat toga, imaju različite fizičke osobine. Različite soli se mogu identifikovati postupcima karakterizacije čvrstog stanja, kao što je difrakcija X-zraka praha (XRPD). Drugi postupci karakterizacije, kao što su diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSK), termogravimetrijska analiza (TGA), dinamična sorpcija pare (DVS, od engleski, dynamic vapor sorption) i slično, dodatno pomažu identifikaciji ovih oblika, a isto tako pomažu određivanju stabilnosti i sadržaja rastvarača/vode.

[0033] Spektar refleksija (pikova) XRPD posmatranog kristalnog oblika tipično se smatra njegovim otiskom prstiju. Dobro je poznato da relativni intenziteti pikova XRPD mogu široko da variraju, zavisno, između ostalog, od tehnike pripremanja uzorka, raspodele veličine kristala, upotrebe raznih filtera, procedure držanja kristala i vrste instrumenta koji se koristi. U nekim primerima, mogu se opaziti i novi pikovi, ili piostojeći pikovi mogu da izostanu, zavisno od vrste instrumenta ili podešavanja. Kako se ovde koristi, termin "pik" se odnosi na neku refleksiju koja ima relativnu visinu/intenzitet od najmanje oko 4% od vrednosti maksimalne visine/intenziteta pika. Pored toga, varijacije instrumenta i drugi faktori mogu uticati na vrednosti 2-teta. Prema tome, pripisivanja vrednosti pika, kao što su ona koja se ovde daju, mogu varirati za plus ili minus oko 0.2° (2-teta), a termini "u suštini" i "oko", kako se ovde koriste u kontekstu XRPD, podrazumeva se da obuhvataju gore pomenute varijacije.

[0034] Na isti način, očitane temperature, u vezi sa DSK, TGA i drugih termalnih eksperimenata, mogu varirati oko 63°C, zavisno od instrumenta, posmatranog podešavanja, pripreme uzorka, itd. Prema tome, za neki kristalni oblik, za koji se ovde pominje da ima ”suštinski” termogram DSK,a prikazan je na bilo kojoj od Slika, ili je upotrebljen termin "oko", podrazumeva se da obuhvata ove varijacije.

[0035] U nekim realizacijama, soli koje se ovde opisuju, u suštini su izolovane. Pod "u šuštini izolovane" podrazumeva se da je do jedinjenje bar delimično ili u suštini izdvojeno iz sredine u kojoj je formirano ili detektovano. Delimično izdvajanje može da obuhvati, na primer, neku kompoziciju koja je obogaćena solima koje se ovde opisuju. Izdvajanje u suštini može da obuhvati kompoziiicije koje sadrže najmanje oko 50%, najmenje oko 60%, najmanje oko 70%, najmanje oko 80%, najmanje oko 90%, najmanje oko 95%, najmanje oko 97% ili najmanje oko 99 mas% jedinjenja koja se ovde opisuju, ili njihovih soli. Postupci za izolovanje jedinjenja i njihovih soli predstavljaju rutinu u stanju tehnike.

[0036] Podrazumeva se da neke karakteristike ovog pronalaska, koje su jasnoće radi opisane u kontekstu pojedinačnih realizacija, mogu takođe da se daju u kombinaciji, unutar pojedinačne realizacije (iako je namera da realizacije budu kombnovane, mada su pisane u višestruko zavisnom obliku). Obrnuto, razne karakteristike ovog pronalaska, koje su sažetosti radi, opisane u kontekstu neke realizacije, mogu se davati i odvojeno, u bilo kojoj pogodnoj sub-kombinaciji.

[0037] Na raznim mestima u ovoj prijavi, supstituenti jedinjenja iz ovog pronalaska su opisani u grupama ili u opsezima. Naročito je namera da ovaj pronalazak obuhvata sve kao i svaku pojedinačnu sub-kombinaciju članova iz tih grupa i opsega. Na primer, termin "C1-6 alkil" specifično je namenjen da pojedinačno opisuje metil, etil, C3 alkil, C4 alkil, C5 alkil i C6 alkil.

[0038] Na raznim mestima u ovoj prijavi opisuje se vezivanje supstituenata. Ukoliko struktura jasno zahteva neku vezujuću grupu, Markush-ove varijable, navedene za tu grupu, podrazumeva se da predstavljaju vezujuće grupe. Na primer, ukoliko struktura zahteva neku vezujuću grupu, a Markush-ova definicija grupa za tu varijablu navodi "alkil" ili "aril", tada se podrazumeva da taj "alkil" ili "aril" predstavlja neku vezujuću alkilen grupu ili arilen grupu, respekktivno.

[0039] Na raznim mestima u ovoj prijavi opisani su prsteni (npr., "neki piperidinski prsten"). Ukoliko se drugačije ne naglasi, ovi prsteni mogu biti spojeni sa ostatkom molekula preko bilo kog člana prstena, ukoliko do dozvoljava valencija. Na primer, termin "neki 2H-tetrahidropiranski prsten" može da se odnosi na neki 2H-tetrahidropiran-2-il, 2H-tetrahidropiran-3-il, 2H-tetrahidropiran-4-il prsten, itd.

[0040] Termin "n-člani", gde je n neki ceo broj, tipično opisuje broj atoma koji formiraju prsten, u nekom ostatku u kome je broj atoma koji formiraju prsten jednak n. Na primer, 2H-tetrahidropiran je primer jednog 6-članog heterocikloalkil prstena, 1H-1,2,4-triazol je primer jednog 5-članog heteroaril prstena, piridin je primer jednog 6-članog heteroaril prstena, a 1,2,3,4-tetrahidro-naftalin je primer jedne 10-člane cikloalkil grupe.

[0041] Za jedinjenja iz ovog pronalaska u kojima se neka varijabla javlja više od jedanput, svaka varijabla može biti različiti ostatak, koji se nezavisno bira iz grupe koja definiše tu varijablu. Na primer, gde se za neku strukturu opisuje da ima R grupa koje su istovremeno prisutne na istom jedinjenju, te R grupe mogu predstavljati različite ostatke, koji se nezavisno biraju iz grupe definisane za R. U sledećem primeru, kada se opcioni složeni supstituent opisuje u obliku:

tada se podrazumeva da se supstituent R može pojaviti p puta na prstenu, a da R može predstavljati različiti ostatak u svakoj realizaciji. Podrazumeva se da svaka grupa R može da zameni svaki atom vodonika spojen sa atomom prstena, uključujući jedan ili oba atoma vodonika iz (CH2)n. Dalje, u gornjem primeru, ukoliko varijablja Q treba da se definiše tako da uključuje vodonike, kao kada se za Q kaže da je CH2, NH, itd.., bilo koji zamenjivi supstituent, kao što je R u gornjem primeru, može da zameni vodonik u varijabli Q, kao i neki vodonik u bilo kojoj drugoj komponenti prstena, koja nije varijabla.

[0042] Kako se ovde koristi, izraz "opciono supstituisan", znači nesupstituisan ili supstituisan. Kako se ovde koristi, termin "supstituisan" označava da je neki atom vodonika uklonjen i zamenjen sa nekim supstituentom. Podrazumeva se da je supstitucija na datom atomu ograničena valencijom.

[0043] Kako se ovde koristi, termin "Cn-m alkil", kada se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim terminima, odnosi se na neku zasićenu ugljovodoničnu grupu, koja može biti ravnog lanca ili račvasta, a ima od n do m atoma ugljenika. U nekim realizacijama, ova alkil grupa sadrži 1 do 6, 1 do 4 ili 1 do 3 atoma ugljenika. Primeri alkil ostataka su, ali bez ograničavanja, hemijske grupe, kao što su metil, etil, npropil, izopropil, n-butil, izobutil, sek-butil, terc-butil, n-pentil, 2-metil-1-butil, 3-pentil, n-heksil, 1,2,2-trimetilpropil i slično.

[0044] Kako se ovde koristi, termin "alkilen", kada se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim terminima, odnosi se na neku dvovalentnu alkil vezujuću grupu, koja može biti račvasta ili ravnog lanca, gde ova dva supstituenta mogu biti vezanau bilo kom položaju ove alkilen vezne grupe. Primeri alkilen grupa su, ali bez ograničavanja, etan-1,2-diil, propan-1,3-diil, propan-1,2-diil i slično.

[0045] Kako se ovde koristi, "Cn-m alkenil" se odnosi se na neku alkil grupu koja ima jednu ili više dvogubih veza ugljenik-ugljenik, a ima od n do m ugljenika. U nekim realizacijama, ovaj alkenil ostatak sadrži 2 do 3 atoma ugljenika. Primeri alkenil grupa su, ali bez ograničavanja, etenil, n-propenil, izopropenil, n-butenil, sek-butenil i slično.

[0046] Kako se ovde koristi, "Cn-m alkinil" se odnosi na alkil grupu koja ima jednu ili više trogubih veza ugljenik-ugljenik, a ima od n do m n ugljenika. Primeri alkinil grupa su, ali bez ograničavanja, etinil, propin-1-il, propin-2-il i slično. U nekim realizacijama, ovaj alkinil ostatak sadrži 2 do 3 atoma ugljenika.

[0047] Kako se ovde koristi, termin "C1-3 alkoksi", kada se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim terminima, odnosi se na neku grupu formule -O-alkil, u kojoj alkil grupa ima 1 do 3 ugljenika. Primer alkoksi grupa su metoksi, etoksi i propoksi (npr., npropoksi i izopropoksi).

[0048] Kako se ovde koristi, termin "CF3-C1-3 hidroksialkil" se odnosi na neku C1-3 alkil grupu supstituisanu sa jednom CF3 grupom i jednom OH grupom.

[0049] C1-3 grupe u (C1-3 alkil)2N-, (C1-3 alkil)2N-S(=O)2NH- i (C1-3 alkil)2N-C(=O)NH-mogu biti iste ili različite.

[0050] Kako se ovde koristi, termin "karboksi" se odnosi na neku grupu formule -C(=O)OH.

[0051] Kako se ovde koristi, termin "karbamil" se odnosi na neku grupu formule -C(=O)-NH2.

[0052] Kako se ovde koristi, termin "C1-3 alkilkarbamil" se odnosi na neku grupu formule -C(=O)-NH(alkil), gde ova alkil grupa ima 1 do 3 atoma ugljenika.

[0053] Kako se ovde koristi, termin "di(C1-3-alkil)karbamil" se odnosi na neku grupu formule -C(=O)N(alkil)2, gde u dve alkil grupe svaka ima, nezavisno, 1 do 3 atoma ugljenika.

[0054] Kako se ovde koristi, termin "HO-Cn-m-alkil" se odnosi na neku grupu formule -alkilen-OH, pri čemu pomenuta alkilen grupa ima od n do m atoma ugljenika. U nekim realizacijama, ova alkilen grupa ima 1 do 3 atoma ugljenika.

[0055] Kako se ovde koristi, termin "Co-p alkoksi-Cn-m-alkil" se odnosi na neku grupu formule -alkilen-O-alkil, pri čemu pomenuta alkilen grupa ima od n do m atoma ugljenika, a pomenuta alkil grupa ima od o do p atoma ugljenika. U nekim realizacijama, ove alkil i alkilen grupe, svaka nezavisno, imaju 1 do 3 atoma ugljenika.

[0056] Kako se ovde koristi, termin "halo" ili "halogen", kada se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim terminima, predstavlja fluoro, hloro, bromo i jodo. U nekim realizacijama, ova halo grupa je fluoro ili hloro.

[0057] Kako se ovde koristi, termin "Cn-m haloalkil", kada se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim terminima, odnosi se na neku Cn-m alkil grupe kojaima do {2(n do m)+1} atoma halogena, koji mogu biti isti ili različiti. U nekim realizacijama, halogen atomi su atomi fluora. U nekim realizacijama, ova alkil grupa ima 1-6 ili 1-3 atoma ugljenika. Primeri haloalkil grupa su CF3, C2F5, CHF2, CCl3, CHCl2, C2Cl5 i slično. U nekim realizacijama, ova haloalkil grupa je neka fluoroalkil grupa.

[0058] Kako se ovde koristi, termin "C1-3 fluoroalkil" se odnosi na neku C1-3 alkil grupu koja može biti delimično ili potpuno supstituisana sa atomima fluora.

[0059] Kako se ovde koristi, "Cn-m haloalkoksi" se odnosi na neku grupu formule -O-haloalkil koja ima od n do m atoma ugljenika. Primer haloalkoksi grupe je OCF3. U nekim realizacijama, haloalkoksi grupa je isključivo fluorovana. U nekim realizacijama, alkil grupa ima od 1 do 6 ili od 1 do 4 atoma ugljenika.

[0060] Kako se ovde koristi, termin "cijano-Cn-m alkil" se odnosi na neki Cn-m alkil supstituisan sa nekom cijano grupom. U nekim realizacijama, ova alkil grupa ima od 1 do 3 atoma ugljenika.

[0061] Kako se ovde koristi, pojava termina "monocikličan", pre imena nekog ostatka, ukazuje da taj ostatak ima jedan prsten.

[0062] Kako se ovde koristi, termin "fenilalkil" se odnosi na neku grupu formule -alkilen-fenil. U nekim realizacijama, fenilalkil je fenil-C1-3 alkil.

[0063] Kako se ovde koristi, termin "cikloalkil", kada se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim terminima, se odnosi na neki ne-aromatični ciklični ugljovodonični ostatak, koji može opciono da sadrži jednu ili više alkenilenskih grupa, kao deo konstrukcije prstena. Cikloalkil grupe mogu sadržati mono- ili policiklične (npr., koje imaju 2, 3 ili 4 fuzionisana, spirociklična ili premoćena prstena) prstenaste sisteme. Takođe, u definiciju cikloalkila su uključeni ostaci koji imaju jedan ili više fuzionisanih aromatičnih prstenova (tj., koji imaju jednu zajedničku vezu) sa cikloalkil prstenom, na primer, benzo derivate ciklopentana, ciklopentena, cikloheksana i slično. Jedan ili više atoma ugljenika koji formiraju prsten neke cikloalkil grupe, mogu biti oksidisani formirajući karbonil veze. U nekim realizacijama, cikloalkil je neki 3-7-mo člani cikloalkil, koji je monocikličan ili bicikličan. U nekim realizacijama, cikloalkil je neki 3-6-to ili 3-7-mo člani monociklični cikloalkil. Primeri cikloalkil grupa su 1,2,3,4-tetrahidronaftalin, ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil, ciklopentenil, cikloheksenil, cikloheksadienil, cikloheptatrienil, norbornil, norpinil, norkarnil, adamantil i slično. U nekim realizacijama, ova cikloalkil grupa je ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil ili cikloheksil.

[0064] Kako se ovde koristi, termin "cikloalkilalkil" se odnosi na neku grupu formule -alkilencikloalkil. U nekim realizacijama, cikloalkilalkil je C3-7 cikloalkil-C1-3 alkil, u kome je ovaj cikloalkil deo monocikličan.

[0065] Kako se ovde koristi, termin "heteroaril", kada se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim terminima, se odnosi na neki monocikličan ili policikličan (npr., koji ima 2, 3 ili 4 fuzionisana prstena) aromatični ugljovodonični ostatak, koji ima jedan ili više heteroatoma kao članove prstena, koji se biraju između azota, sumpora i kiseonika. U nekim realizacijama, heteroaril je neki 5-6-to člani heteroaril, koji je monocikličan ili bicikličan, a sadrži od 1 do 5 atoma ugljenika i 1, 2, 3, ili 4 heteroatoma kao članove prstena, koji se nezavisno biraju između azota, sumpora i kiseonika. Kada ova heteroaril grupa sadrži više od jednog heteroatoma kao člana prstena, ovi heteroatomi mogu biti isti ili različiti. Primer heteroaril grupa predstavljaju, ali bez ograničavanja, piridin, pirimidin, pirazin, piridazin, pirol, pirazol, azolil, oksazol, tiazol, imidazol, furan, tiofen ili slično.

[0066] Petočlani heteroaril prsten predstavlja neki heteroaril sa prstenom koji ima pet atoma u prstenu, pri čemu se jedan ili više (npr.1, 2 ili 3) atoma u prstenu nezavisno biraju između N, O i S. Primeri petočlanih heteroaril prstenova su tienil, furil, pirolil, imidazolil, tiazolil, oksazolil, pirazolil, izotiazolil, izoksazolil, 1,2,3-triazolil, tetrazolil, 1,2,3-thiadiazolil, 1,2,3-oksadiazolil, 1,2,4-triazolil, 1,2,4-tiadiazolil, 1,2,4-oksadiazolil, 1,3,4-triazolil, 1,3,4-tiadiazolil i 1,3,4-oksadiazolil.

[0067] Šestočlani heteroaril prsten predstavlja neki heteroaril sa šest atoma u prstenu, pri čemu se jedan ili više atoma u prstenu (npr., 1, 2, ili 3) nezavisno biraju između N, O i S. Primeri šestočlanih heteroaril prstenova su piridil, pierazinil, pirimidinil, triazinil i piridazinil.

[0068] Kako se ovde koristi, termin "heteroarilalkil" se odnosi na neku grupu formule -alkilen-heteroaril. U nekim realizacijama, heteroarilalkil je 5-6-to člani heteroaril-C1-3 alkil, u kome je heteroaril deo monocikličan, a sadrži 1 do 5 atoma ugljenika i 1, 2, 3, ili 4 heteroatoma kao članove prstena, koji se nezavisno biraju između azota, sumpora i kiseonika.

[0069] Kako se ovde koristi, termin "heterocikloalkil", kada se koristi sam ili u kombinaciji sa drugim terminima, odnosi se nearomatični prstenasti sistem, koji može opciono sadržati jednu ili više alkenilenskih ili alkinilenskih grupa kao deo strukture prstena, a koji ima najmanje jedan heteroatom kao član prstena, koji se nezavisno bira između azota, sumpora i kiseonika. Kada ove heterocikloalkil grupe sadrže više od jednog heteroatoma, ovi heteroatomi mogu biti isti ili različiti. Heterocikloalkil grupe mogu biti mono- ili policiklični (npr., koji imaju 2, 3 ili 4 fuzionisana, spirociklična ili premošćena prstena) prstenasti sistemi. U ovu definiciju takođe su uključeni heterocikloalkil ostaci koji imaju jedan ili više fuzionisanih aromatičnih prstenova (tj., koji imaju jednu zajedničku vezu) u ne-aromatičnom prstenu, na primer, 1,2,3,4-tetrahidro-hinolin i slično. Ovaj atom ugljenika ili heteroatomi, u jednom ili više prstenova ove heterocikloalkil grupe, mogu biti oksidisani, tako da formiraju neku karbonil ili sulfonil grupu (ili drugu oksidisanu vezu), ili neki atom azota može biti kvaternerizovan. U nekim realizacijama, heterocikloalkil je 4-7-mo člani heterocikloalkil, koji je monocikličan, a sadrži 2-6 atoma ugljenika i 1, 2, 3, ili 4 heteroatoma kao članove prstena, koji se nezavisno biraju između azota, sumpora i kiseonika. Primeri heterocikloalkil grupa su azetidin, azepan, pirolidin, piperidin, piperazin, morfolin, tiomorfolin, piran i neki 2-okso-1,3-oksazolidinski prsten.

[0070] Kako se ovde koristi, termin "heterocikloalkilalkil" se odnosi na neku grupu formule -alkilen-heterocikloalkil. U nekim realizacijama, heterocikloalkilalkil je 4-7-mo člani heterocikloalkil-C1-3 alkil, gde je ovaj heterocikloalkil deo monocikličan, a sadrži 2-6 atoma ugljenika i 1, 2, 3, ili 4 heteroatoma kao članove prstena, koji se nezavisno biraju između azota, sumpora i kiseonika.

[0071] Ovde opisana jedinjenja mogu biti asimetrična (npr., da imaju jedan ili više stereocentara). Svi stereoizomeri, kao što su enantiomeri i dijastereomeri, su obuhvaćeni, ukoliko se drugačije ne ukaže. Jedinjenja iz ovog pronalaska koja sadrže asimetrično supstituisan atom ugljenika mogu biti izolovana u optički aktivnom ili racemskom obliku. Postupci za dobijanje optički aktivnih oblika iz optički neaktivnih polaznih materijala su poznati u stanju tehnike, kao što su rezolucija racemskih smeša ili stereoselektivna sinteza. Mnogi geometrijski izomeri olefina, C=N dvogubih veza i slično, mogu biti prisutni u jedinjenjima koja se ovde opisuju, pa se svi takvi stabilni izomeri smatraju prisutnim u ovom pronalasku. Opisani su cis i trans geometrijski izomeri jedinjenja iz ovog pronalaska, a mogu biti izolovani kao neka smeša izomera ili kao rastavljeni izomerni oblici.

[0072] Rezolucija racemskih smeša jedinjenja se može obaviti bilo kojim od brojnih postupaka poznatih u stanju tehnike. Primer jednog postupka je frakciona kristalizacija, koja koristi neku hiralnu kiselinu za razdvajanje, koja je optički aktivna organska kiselina, koja može da formira so. Pogodni agensi za rezoluciju u postupcima frakcione kristalizacije su, na primer, optički aktivne kiseline, kao što su D i L oblik vinske kiseline, diacetilvinska kiselina, dibenzoilvinska kiselina, bademova kiselina, jabučna kiselina, mlečna kiselina ili razne optički aktivne kamforsulfonske kiseline, kao što je α-kamforsulfonska kiselina. Drugi agensi za razdvajanje, pogodni u postupcima frakcione kristalizacije, su stereoizomerno čisti oblici αmetilbenzilamina (npr., S i R oblici, ili dijastereomerino čisti oblici), 2-fenilglicinola, norefedrina, efedrina, N-metilefedrina, cikloheksiletilamina, 1,2-diaminocikloheksana i slično.

[0073] Rezolucija racemskih smeša takođe se može obaviti eluiranjem na koloni pakovanoj sa nekim optički aktivnim agensom za rezoluciju (npr., dinitrobenzolilfenilglicin). Pogodne kompozicije rastvarača za eluiranje može da odredi onaj ko je verziran u stanju tehnike.

[0074] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu takođe obuhvatiti i tautomerne oblike. Tautomerni oblici nastaju zbog razmene neke jednostruke veze sa nekom susednom dvogubom vezom, zajedno sa pratećom migracijom nekog protona. Tautomerni oblici obuhvataju prototropne tautomere koji predstavljaju izomerna stanja protonacije, koja imaju istu empirijsku formulu i ukupno naelektrisanje. Primeri prototropnih tautomera su parovi keton - enol, parovi amidne - imidne kiseline, parovi laktam - laktim, parovi enamin - imin i anularni oblici, kada proton može okupirati dva ili više položaja u nekom heterocikličnom sistemu, na primer, 1H- i 3H-imidazol, 1H-, 2H- i 4H- 1,2,4-triazol, 1H- i 2H- izoindol i 1H- i 2H-pirazol. Tautomerni oblici mogu biti u ravnoteži, ili sterno fiksirani u jednom obliku, pomoću odgovarajuće supstitucije. Na primer, jasno je da sledeći prsten pirazola može formirati dva tautomera:

[0075] Namera je da patentni zahtevi obuhvate oba tautomera.

[0076] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu takođe uključiti sve izotope atoma prisutnih u intermedijarima ili konačnim jedinjenjima. Izotopi se odnose na one atome koji imaju isti atomski broj, ali različite masene brojeve. Na primer, izotopi vodonika su tricijum i deuterijum. U nekim realizacijama, 1, 2, ili 3 CH2 grupe u prstenu azetidina Formule I, zamenjuje neka CHD ili CD2 grupa. U nekim realizacijama, 1, 2, ili 3 CH2 ili CH grupe u piperidinskom prstenu Formule I, se zamenjuju sa CHD, CD2 ili CD grupom, respektivno. U nekim realizacijama, 1, 2, 3, 4, ili 5 CH2 ili CH grupa u piperidinskom prstenu Formule I se zamenjuju sa CHD, CD2 ili CD grupom, respektivno.

[0077] Termin, "jedinjenje", kako se ovde koristi, namera je da obuhvati sve stereoizomere, geometrijske izomere, tautomere i izotope u naznačenim strukturama. Pored toga, jedinjenja koja su ovde identifikovana imenom ili strukturom, kao jedan određeni tautomerni oblik, podrazumeva se da obuhvataju i druge teutomerne oblike, ukoliko se do na neki drugi način ne naglasi.

[0078] Sva jedinjenja, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, mogu biti zajedno sa drugim supstancama, kao što su voda i rastvarači (npr., hidrati i solvati) ili se mogu izolovati.

[0079] U nekim realizacijama, jedinjenja iz ovog pronalaska, ili njihove soli u suštini su izolovani. Pod "u suštini izolovani" podrazumeva se da je do jedinjenje bar delimično ili u suštini izdvojeno iz sredine u kojoj je formirano ili detektovano. Delimično izdvajanje može obuhvatiti, na primer, neku kompoziciju koja je obogaćena jedinjenjem iz ovog pronalaska. Suštinsko izdvajanje može obuhvatiti kompozicije koje sadrže najmanje oko 50%, najmanje oko 60%, najmanje oko 70%, najmanje oko 80%, najmanje oko 90%, najmanje oko 95%, najmanje oko 97%, ili najmanje oko 99% (radi se o masenim procentima), jedinjenja iz ovog pronalaska, ili njegove soli. Postupci izolovanja jedinjenja i njihovih soli predstavljaju rutinu u stanju tehnike.

[0080] Fraza "farmaceutski prihvatljiv" koristi se ovde da označi ona jedinjenja, materijale, kompozicije i/ili oblike za doziranje koji su, unutar zdravorazumskog medicinskog rasuđivanja, pogodni za upotrebu u dodiru sa tkivima humanih i animalnih bića, bez pojačane toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora ili drugih problema i komplikacija, srazmerno razumnom odnosu benefit/rizik.

[0081] Izrazi, "temperatura okoline" i "sobna temperatura", kako se ovde koriste, u stanju tehnike obično se odnose na neku temperaturu, npr., na temperaturu reakcije, koja je oko temperature prostorije u kojoj se reakcija obavlja, na primer, temperature od oko 20°C do oko 30°C.

[0082] Farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja koja su ovde opisana su takođe otkrivena. Kako se ovde koristi, "farmaceutski prihvatljive soli" se odnose na derivate opisanih jedinjenja u kojima je polazno jedinjenje modifikovano konvertovanjem nekog ostataka postojeće kiseline ili baze u njihov oblik soli. Primeri farmaceutski prihvatljivih soli su, ali bez ograničavanja, soli mineralnih ili organskih kiselina i baznih ostataka, kao što su amini; alkalne ili organske soli kiselinskih ostataka, kao što su karboksilne kiseline; i slično. Farmaceutski prihvatljive soli iz ovog pronalaska obuhvataju netoksične soli polaznih jedinjenja koje su formirane, na primer, iz netoksičnih neorganskih ili organskih kiselina. Farmaceutski prihvatljive soli iz ovog pronalaska mogu se sintetizovati iz polaznih jedinjenja koja sadrže bazne ili kiselinske ostatke, korišćenjem konvencionalnih hemijskih postupaka. Obično se te soli mogu pripremiti reagovanjem oblika slobodne kiseline ili baze u ovim jedinjenjima sa stehiometrijskom količinom odgovarajuće baze ili kiseline u vodi ili nekom organskom rastvaraču, ili u nekoj smeši pomenutih dvoje; obično poželjni nevodeni medijumi su etar, etilacetat, alkoholi (npr., metanol, etanol, izo-propanol, ili butanol) ili acetonitril (ACN). Spiskovi pogodnih soli se nalaze u dokumentima: Remington’s Pharmaceutical Sciences, 17th ed., Mack Publishing Company, Easton, Pa., 1985, str. 1418 i Journal of Pharmaceutical Science, 66, 2 (1977). U nekim realizacijama, jedinjenja koja se ovde opisuju sadrže oblike N-oksida.

Sinteza

[0083] Jedinjenja iz ovog pronalaska, uključujući i njihove soli, mogu se dobiti korišćenjem poznatih tehnika organske sinteze, a mogu se sintetizovati u skladu sa nekom od brojnih mogućnosti sintetskih puteva, kao što su oni koji su opisani u Shemama u nastavku.Reakcije za dobijanje jedinjenja iz ovog pronalaska mogu se obavljati u pogodnim rastvaračima, koje lako može da izabere onaj ko je verziran u stanju tehnike organske sinteze. Pogodni rastvarači mogu biti u suštini ne-reaktivni prema polaznim materijalima (reaktantima), intermedijarima, ili proizvodima, na temperaturama na kojima se reakcije obavljaju, npr., temperaturama koje se mogu kretati od temperature smrzavanja rastvarača, pa do temperature ključanja rastvarača. Posmatrana reakcija se može obavljati u jednom rastvaraču ili u nekoj smeši u kojoj je više od jednog rastvarača. Zavisno od posmatranog koraka reakcije, pogodne rastvarače za neki posmatrani korak reakcije može da odabere verzirani stručnjak.

[0084] Dobijanje jedinjenja iz ovog pronalaska može da uključuje protekciju i deprotekciju raznih hemijskih grupa. Potreba za protekcijom i deprotekcijom, kao i odabir odgovarajućih grupa za protekciju, lako određuje onaj ko je verziran u stanju tehnike. Hemija zaštitinih grupa se može naći, na primer, u Wuts and Greene, Protective Grups in Organic Synthesis, 4th ed., John Wiley & Sons: New Jersey, (2007).

[0085] Reakcije se mogu pratiti u skladu sa bilo kojim poznatim postupkom, koji je poznat u stanju tehnike. Na primer, stavranje proizvoda se može pratiti spektroskopskim putem, kao što je spektroskopija nuklearne magnetne (npr.,<1>H ili<13>C), infracrevnom spektroskpijom, spektrofotometrijom (npr., vidljivom, UV), masenom spektrometrijom, ili hromatografskim metodama, kao što je tečna hromatografija visokih performansi (HPLC) ili tankoslojnom hromatografijom (TLC).

[0086] Jedinjenja Formule I se mogu sintetizovati procedurama koje su analogne sa onima koje su priakazane u shemama u nastavku. Serija derivata bi-pirazola 9 može se dobiti u skladu sa postupcima opisanim u Shemi 1. Neka aromatična kiselina 1 može se pogodno konvertovati u odgovarajući amid 2, korišćenjem reagensa za kuplovanje amida, kao što su BOP, PyOP, HATU, HBTU, EDC ili CDI. Zamena odlazeće grupe Hal (Hal može biti halogen, OTs ili OTf) u 2, pomoću 3-hidroksiazetidina, koja daje jedinjenje 3, može se postići uz zagrevanje u pogodnom rastvaraču, kao što su, ali bez ograničavanja, DMSO, dioksan, DMF ili NMP, u prisustvu neke baze, kao što su kalijum-karbonat, cezijum-karbonat, ili natrijumkarbonat; ili sa bakarnim katalizatorom Ullmann-ovog tipa, pod uslovima Narilovanja, uz upotrebu bakar(I)-jodida i kalijum-karbonata; ili sa nekim paladijumovim katalizatorom, pod uslovima stvaranja veze C-N, korišćenjem Xanthpos, BINAP, ili P(o-Tol)3, kao liganda i kalijum-karbonata ili cezijum-karbonata, kao baze. Dobijanje α , β-nezasićenog nitrila 5 može se obaviti Wittig-ovom reakcijom između dietil cijanometilfosfonata sa ketonom 4, koji se može dobiti Swern-ovom oksidacijom 3. Michael-ova adicija 6 sa α , β-nezasićenim nitrilom 5 može dati boronski estar 7. Suzuki-evo kuplovanje broronskog estra 7 sa pogodnim pirazol halidom 8, može dati odgovarajući derivat bi-pirazola 9.

Shema 1

[0087] Serija derivata boronskog estra 7 može se dobiti u skladu sa procedurama opisanim u Shemi 2. Michael-ova adicija of 6 with α , β-nezasićenim nitrilom 10, može dati boronski estar 11. Uklanjanje Boc-grupe se može postići pod kiselim uslovima, dajući odgovarajući amin 12. Zamena odlazeće grupe Hal u 2, pomoću 12, može dati boronski estar 7, uz zagrevanje u podesnom rastvaraču, kao što su, ali bez ograničavanja, acetonitril, DMSO, dioksan, DMF ili NMP, u prisustvu neke baze, kao što su kalijum-karbonat, cezijum-karbonat, natrijum-karbonat, Hunig-ova baza ili DBU.

Shema 2

[0088] Serija derivata bi-pirazola 21 može se dobiti u skladu sa postupcima opisanim u Shemi 3. Haloaromatični estri 13 se mogu konvertovati u odgovarajuće alkene 14, pomoću Suzuki-evog kuplovanja ovih halo-aromatičnih estara 13 sa vinil boronskim estrima. Alkeni 14 mogu da reaguju sa odgovarajuće supstituisanim ketenima (kao što je dihloroketen), pod uslovima 2+2 cikloaddicije, dajući dihlorociklobutanone 15. Pod redukcionim uslovima (kao što je cink u sirćetnoj kiselini, uz zagrevanje) ovi dihlorociklobutanoni 15 se mogu konvertovati u ciklobutanone 16. Zatim se α , βnezasićeni nitrili 17 mogu formirati reakcijom ciklobutanona 16 sa Horner-Wadsworth-Emmons-ovim reagensom. Boronski estri 6 mogu da reaguju sa α , βnezasićenim nitrilima 17, pod uslovima Michael-ove adicije, u prisustvu agenasa za kuplovanje, dajući jedinjenja 18. Suzuki-evo kuplovanje boronskih estara 18 sa pogodnim pirazol halidima 8, može dati odgovarajuće bi-pirazole 19. Hidroliza estara 19, pod baznim uslovima, može dati kiseline 20. Amidi 21 se mogu sintetizovati kuplovanjem kiselina 20 sa odgovarajuće supstituisanim aminima, korišćenjem reagenasa za kuplovanje amida, kao što su BOP, PyBop, HATU, HBTU, EDC ili CDI.

Shema 3

Procesi

[0089] Ova prijava daje jedan proces za formiranje soli, koji je ovde opisan, a koji se sastoji od reagovanja 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida sa nekom kiselinom, koja se bira između fosforne kiseline, hlorovodonične kiseline, bromovodonične kiseline i sumporne kiseline, uz formiranje njegove soli. U nekim realizacijama, ovaj proces koristi od oko 0.55 do 1.5 ekvivalent kiseline na ekvivalent of 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida.

[0090] U nekim realizacijama, ovaj proces se sastoji od reagovanja 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-l-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida sa fosfornom kiselinom u nekom rastvaraču, kao komponenti, na nekoj temperaturi iznad sobne temperature, uz formiranje soli fosforne kiseline 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida. U nekim realizacijama, ova temperatura je od oko 40°C do oko 70°C. U nekim realizacijama, ova temperatura je oko 45°C do oko 55°C. U nekim realizacijama, komponentu rastvarača čini etanol. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čini acetonitril. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čini izopropanol. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čini metanol. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čine metanol i izopropanol. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čine metanol, izopropanol i nheptan. U nekim realizacijama, ovaj proces se sastoji još od hlađenja ove smeše na sobnu temperaturu, pa filtriranja i izolovanja soli. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još uklanjanje dela rastvarača i formiranje koncentrovane smeše, pre pomenutog filtriranja. U nekim realizacijama, deo rastvarača se uklanja destilovanjem.

[0091] Ova prijava daje još jedan proces za formiranje 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidne soli fosforne kiseline, koji se sastoji od reagovanja 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida sa fosfornom kiselinom u nekoj komponenti rastvarača, koju čine metanol i izopropanol, na nekoj temperaturi od oko 40°C do oko 70°C, formiranjem smeše koju čini so fosforne kiseline 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida i so fosforne kiseline. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još dodavanje n-heptana ovoj smeši, na nekoj temperaturi od oko 40°C do oko 70°C, tako da se formira sekundarna smeša. U nekim realizacijama, ovo reagovanje se obavlja na nekoj temperaturi od oko 45°C do oko 55°C. U nekim realizacijama, ovo reagovanje se obavlja na temperaturi oko 50°C.

[0092] U jednoj realizaciji, ova prijava daje još jedan proces za dobijanje 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid soli fosforne kiseline, koji se sastoji od:

(a) rastvaranja 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidne soli fosforne kiseline u metanolu, na nekoj temperaturi od oko 40°C do oko 70°C, uz formiranje primarne smeše;

(b) dodavanja n-heptana ovoj primarnoj smeši, na nekoj temperaturi od oko 40°C do oko 70°C, uz formiranje sekundarne smeše; i

(c) hlađenja ove sekundarne smeše, dajući so 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida i fosforne kiseline.

[0093] U nekim realizacijama, proces prethodne realizacije sadrži još i destilovanje bar dela metanoal iz primarne smeše, pre odigravanja koraka (b). U nekim realizacijama, ovaj proces prethodne realizacije sadrži još i destilovanje bar dela metanola i/ili n-heptana iz sekundarne smeše, pre odigravanja koraka (c). U nekim realizacijama, koraci (a) i (b) se obavljaju na nekoj temperaturi od oko 45°C do oko 55°C. U nekim realizacijama, koraci (a) i (b) se obavljaju na temperaturi oko 50°C.

[0094] U nekim realizacijama, ovaj proces se sastoji od reagovanja 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida sa hlorovodoničnom kiselinom u nekoj komponenti rastvarača, na nekoj temperaturi iznad sobne temperature, uz formiranje soli hlorovodonične kiseline 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida. U nekim realizacijama, ovo reagovanje se obavlja na temperaturi oko sobne temperature. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čini 2-butanol. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čini izopropanol. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čine izopropanol i izopropilacetat. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još i filtriranje, da se izoluje so. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još ispiranje izolovane soli sa metil terc-butil etrom.

[0095] U nekim realizacijama, ovaj procese se sastoji od reagovanja 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida sa bromovodoničnom kiselinom u nekoj komponenti rastvarača, na temperaturi iznad sobne temperature, uz formiranje soli bromovodonične kiseline 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida. U nekim realizacijama, ovo reagovanje se obavlja na temperaturi oko sobne temperature. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čini izopropanol. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čine izopropanol i voda. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još i filtriranje, da se izoluje so. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još ispiranje izolovane soli sa metil terc-butil etrom.

[0096] U nekim realizacijama, ovaj procese se sastoji od reagovanja 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida sa sumpornom kiselinom u nekoj komponenti rastvarača, uz formiranje soli sumporne kiseline 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida. U nekim realizacijama, ovo reagovanje se obavlja na nekoj temperaturi oko sobne temperature. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čini izopropanol. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još i filtriranje, da se izoluje so. U nekim realizacijama, ovo reagovanje se obavlja na nekoj temperaturi oko 60°C. U nekim realizacijama, ovu komponentu rastvarača čine izopropanol i voda. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još hlađenje ove smeše na sobnu temperaturu i filtriranje, da se izoluje so. U nekim realizacijama, ovaj proces sadrži još i ispiranje izolovane soli sa metil terc-butil etrom.

Postupci

[0097] Ovde opisana jedinjenja su inhibitori JAK, a većina jedinjenja su selektivni inhibitori JAK1. Selektivni inhibitor JAK1 je neko jedinjenje koje prvenstveno inhibira aktivnost JAK1, u odnosu na druge Janus kinaze. Na primer, jedinjenja iz ovog pronalaska prvenstveno inhibiraju JAK1 u poređenju sa jednom ili više JAK2, JAK3 i TYK2. U nekim realizacijama, ova jedinjenja inhibiraju prvenstveno JAK1 u odnosu na JAK2 (npr., imaju IC50 za odnos JAK1/JAK2 koji je >1). U nekim realizacijama, ova jedinjenja su oko 10-struko selektivnija prema JAK1 u odnosu na JAK2. U nekim realizacijama, ova jedinjenja su oko 3-struko, oko 5-struko, oko 10-struko, oko 15-struko, ili oko 20-struko selektivnija prema JAK1 u odnosu na JAK2, računato na osnovu merenja IC50 pri 1 mM ATP (npr., videti Primer A).

[0098] JAK1 igra centralnu ulogu u brojnim putevima signalizacije citokina i faktora rasta, tako da kada su deregulisani, mogu da doprinesu stanjima bolesti. Na primer, sadržaji IL-6 su povišeni kod reumatoidnog artritisa, jedne bolesti za koju se navodi da ima štetne efekte (Fonesca, J.E. et al., Autoimmunity Reviews, 8:538-42, 2009). Zato što signali IL-6, bar delimično, preko JAK1, antagonizuju IL-6 direktno ili indiektno preko inhibicije JAK1, očekuje se da pruže klinički benefit (Guschin, D., N., et al Embo J 14:1421, 1995; Smolen, J. S., et al. Lancet 371:987, 2008). Pored toga, kod nekih kancera JAK1 je mutiran, što dovodi do konstitutivnig neželjenog rasta ćelija tumora i preživljavanja (Mullighan CG, Proc Natl Acad Sci U S A.106:9414-8, 2009; Flex E., et al.J Exp Med. 205:751-8, 2008). Kod drugih autoimunih bolesti i kancera povišeni sistemski sadržaji inflamacionih citokina, koji aktiviraju JAK1, takođe mogu da doprinoise bolesti i/ili sa njom povezanih simptoma. Stoga, pacijenti sa ovim bolestima mogu imati benefit od inhibicije JAK1. Selektivni inhibitori JAK1 mogu biti efikasni, zato što se izbegavaju nepotrebni i potencijalno napoželjni efekti od inhibiranja drugih JAK kinaza.

[0099] Selektivni inhibitori JAK1, relativno prema drugim JAK kinazama, mogu imati višastruke terapeutske pogodnosti u odnosu na manje selektivne inhibitore. U pogledu selektivnosti prema JAK2, brojni značajni citokini i faktor rasta se signalizuju preko JAK2, uključujući, na primer, eritropoietin (Epo) i trombopoietin (Tpo) (Parganas E, et al. Cell. 93:385-95, 1998). Epo je ključni faktor rasta pri stvaranju crvenih krvnih zrnaca; stoga, nedostatak signalizacije zavisne od Epo može da dovede do smanjenja crvenih krvnih zrnaca i anemije (Kaushansky K, NEJM 354:2034-45, 2006). Tpo, sledeći primer faktora rasta koji zavisi od JAK2, igra centralnu ulogu u kontroli proliferacije i sazrevanja megakariocita – ćelija koje se stvaraju iz krvnih pločica (Kaushansky K, NEJM 354:2034-45, 2006). Kao takvo, smanjenje signalizacije Tpo bi smanjivalo broj megakariocita (megakariocitopenija) i smanjenje broja pločica u krvotoku (trombocitopenija). Ovo dovodi do nepoželjnog i/ili nekontrolisanog krvarenja. Smanjena inhibicija drugih JAK, kao što su JAK3 i Tyk2, može takođe biti poželjna kod humanih bića, zbog gubitka funkcionalne verzije tih kinaza, a pokazano je da do dovodi do brojnih bolesti, kao što je kombinovana ozbiljna imunodeficitarnost ili E-sindrom hiperimunoglobulina (Minegishi, Y, et al. Immunity 25:745-55, 2006; Macchi P, et al. Nature. 377:65-8, 1995). Prema tome, neki inhibitor JAK1, sa smanjenim afinitetom prema drugim JAK, trebalo bi da imaju signifikantne prednosti u odnosu prema manje selektivnim inhibitorima, u pogledu smanjenja sporednih efekata, uključenih u imunosupresiju, anemiju i trombocitopeniju.

[0100] Ovde opisana jedinjenja mogu biti korišćena u postupcima tretiranja bolesti ili poremećaja povezanih sa JAK kod pojedinaca (npr., pacijent) preko ordiniranja pojedincu, kome je potreban takav tretman, terapeutski efikasne količine ili doze nekog jedinjenja, ili neke njegove farmaceutske kompozicije. Neka bolest povezana sa JAK može da uključi bilo koju bolest, poremećaj ili stanje koje je direktno ili indirektno povezano sa ekspresijom ili aktivnošću JAK, uključujući preteranu ekspresiju i/ili sadržaje abnormalne aktivnosti. Neka bolest povezana sa JAK može takođe da uključuje neku bolest, poremećaj ili stanje za koje je neophodna prevencija, ublažavanje ili lečenje, preko modulisanja aktivnosti JAK.

[0101] Primeri bolesti povezanih sa JAK su bolesti koje uključuju imunosistem, na primer, odbacivanje transplantiranog organa (npr., odbacivanje alografta i grafta u odnosu na bolest pacijenta).

[0102] Sledeći primeri bolesti povezanih sa JAK su autoimune bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis, juvenilni artritis, psorijatički artritis, tip I dijabetesa, lupus, psorijaza, inflamatorna bolest utrobe, ulcerativni kolitis, Crohn-ova bolest, mijastenija gravis, imunoglobulinska nefropatija, miokarditis, autoimuni poremećaji tiroide, hronična opstruktivna pulmonarna bolest (COPD) i slično. U nekim realizacijama, ova autoimuna bolest je neki autoimuni bulozni poremećaj kože, kao što je pemfigus vulgaris (PV) ili bulozni pemfigoid (BP).

[0103] Sledeći primeri bolesti povezanih sa JAK su alergijska stanja, kao što su astma, alergije na hranu, ekcematozus dermatitis, kontaktni dermatitis, atopični dermatitis (atopični ekcemi) i rinitis. Sledeći primeri bolesti povezanih sa JAK su virusne bolesti, kao što su Epstein-Barr-ov virus (EBV), Hepatitis B, Hepatitis C, HIV, HTLV 1, Varičella-Zoster Virus (VZV) i Humani Papiloma Virus (HPV).

[0104] Sledeći primeri bolesti povezanih sa JAK su bolesti povezane sa promenama na hrskavici, na primer, gihtni artritis, septični ili infektivni artritis, reaktivni artritis, distrofija refleksa simpatikusa, algodistrofija, Tietze-ov sindrom, kostalna artropatija, endemski osteoartritis deformans, Mseleni-eva bolest, Handigodu-eva bolest, degeneracija kao posledica fibromijalgije, sistemski lupus eritematozus, sklerodermatitis ili ankilozni spondilitis.

[0105] Sledeći primeri bolesti povezanih sa JAK su kongenitalne deformacije hrskavice, uključujući hereditarnu hrondrolizu, hrondrodisplazije i pseudohrondrodisplazije (npr., mikrotija, enotija i metafizelna hrondrodisplazija).

[0106] Sledeći primeri bolesti ili stanja povezanih sa JAK su poremećaji kože, kao što je psorijaza (na primer, psorijaza vulgaris), atopični dermatitis, crvenilo kože, iritacija kože, senzibilizacija kože (npr., kontaktni dermatitis ili allergijski kontaktni dermatitis). Na primer, neke supstance, uključujući neke farmaceutske preparate, kada se primene površinski mogu da izazovu senzibilizaciju kože. U nekim realizacijama, istovremeno ordiniranje ili sekvencijalno ordiniranje najmanje jednog inhibotra JAK iz ovog pronalaska, zajedno sa tim agensom koji izaziva neželjenu senzibilizaciju, može biti korisno u tretiranju te neželjene senzibilizacije ili dermatitisa. U nekim realizacijama, ovaj kožni poremećaj se tretira površinskom aplikacijom najmanje jednog inhibitora JAK iz ovog pronalaska.

[0107] U sledećim realizacijama, bolest koja je povezana sa JAK, je kancer, uključujući one koje karakterišu čvrsti tumori (npr., kancer prostate, kancer bubrega, kancer jetre, kancer pankreasa, kancer želuca, kancer dojke, kancer plića, kanceri glave i vrata, kancer tiroide, glioblastom, Kaposi-ev sarkom, Castleman-ova bolest, uterino leijomiosarkom, melanom itd..), hematološki kanceri (npr., limfom, leukemija, kao što su akutna limfoblastna leukemija (ALL), akutna mijelogena leukemija (AML) ili multipli mijelom) i kancer kože, kao što su kutani limfom T-ćelija (CTCL) i kutani limfom B-ćelija. Primeri CTCL su Sezary-ev sindrom i mikozni Fungoidi.

[0108] U nekim realizacijama, ovde opisani inhibitori JAK, ili u kombinaciji sa drugim inhibitorima JAK, kao što su oni navedeni u dokumentu U.S. Ser. No. 11/637,545, mogu se koristiti za tretiranje kancera povezanih sa inflamacijom. U nekim realizacijama, kancer je povezan sa inflamatornom bolešću utrobe. U nekim realizacijama, inflamatornu bolest utrobe predstavlja ulcerativni kolitis. U nekim realizacijama, inflamatornu bolest utrobe predstavlja Crohn-ova bolest. U nekim realizacijama, inflamacija povezana sa kancerom je kolitis povezan sa kancerom. U nekim realizacijama, inflamacija povezana sa kancerom je kancer debelog creva ili kolorektalni kancer. U nekim realizacijama, kancer kancer želuca, gastrointestinalni karcinoidni tumor, gastrointestinalni stromalni tumor (GIST), adenokarcinom, kancer tankog creva ili rektalni kancer.

[0109] Bolesti povezane sa JAK mogu još da obuhvataju i one koje karakteriše ekspresija: mutanata JAK2, kao što su one koje imaju najmanje jednu mutaciju u domenu pseudo-kinaze (npr., JAK2V617F); mutanata JAK2, koji imaju najmanje jednu mutaciju izvan domena pseudo-kinaze; mutanata JAK1; mutanata JAK3; mutanata receptora eritropoietina (EPOR); ili deregulisana ekspresija CRLF2.

[0110] Bolesti povezane sa JAK mogu da obuhvate još i mijeloproliferativne poremećaje (MPDs), kao što su policitemija vera (PV), esencijalna trombocitemija (ET), mijelofibroza sa mijeloidnom metaplazijom (MMM), primarna mijelofibroza (PMF), hronična mijelogena leukemija (CML), hronična mijelomonocitna leukemija (CMML), hipereozinofilni sindrom (HES), sistemska bolest mast ćelija (SMCD) i slično. U nekim realizacijama, ovaj mijeloproliferativni poremećaj je mijelofibroza (npr., primarna mijelofibroza (PMF) ili post policitemija vera/esencijalna trombocitemija mijelofibroza (Post-PV/ET MF)). U nekim realizacijama, ovaj mijeloproliferativni poremećaj je post-esencijalna trombocitemija mijelofibroza (Post-ET MF). U nekim realizacijama, ovaj mijeloproliferativni poremećaj je post policitemija vera mijelofibroza (Post-PV MF).

[0111] U nekim realizacijama, ovde opisani inhibitori JAK mogu se još koristiti za tretiranje mijelodisplatičnog sindroma (MDS) nekog pacijenta kome je do neophodno. U nekim realizacijama, pomenuti pacijent zavisi od transfuzije crvenih krvnih zrnaca.

[0112] Kako se ovde koristi, pod mijelodisplatičnim sindromima su obuhvaćeni heterogeni i klonalni hematopoietički poremećaji, koje karakteriše neefikasna hematopoieza duž jedne ili više glavnih loza mijeloidnih ćelija. Mijelodisplatični sindromi su povezani sa greškom u koštanoj srži, citopenijama periferne krvi i nekom sklonosti ka napredovanju akutne mijeloidne leukemije (AML). Pored toga, klonalne citogenetičke abnormalnosti se mogu detektovati u oko 50% slučajeva sa MDS. Godine 1997. Svetska zdravstvena organizacija (WHO), zajedno sa Društvom za hematopatologiju (SH) Evropskom asocijacijom za hematopatologiju (EAHP), predložili su novu klasifikaciju hematopoietičkih neoplazama (Harris, et al., J Clin Oncol 1999;17:3835-3849; Vardiman, et al., Blood 2002;100:2292-2302). Za MDS, WHO koristi ne samo morfološke kriterijume iz Francusko-Američko-Britanske (FAB) klasifikacije, nego takođe uključuje dostupne genetske, biološke i kliničke karakteristike, za definisanje podvrsta MDS (Bennett, et al., Br J Haematol 1982;51:189-199). Godine 2008. Ova klasifikacija WHO za MDS (Tabela 1) je iznova redefinisana, dozvoljavajući preciznu i prognostički relevantnu sub-klasifikaciju jednolinearne displazije, ubacivanjem novih kliničkih i naučnih informacija (Vardiman, et al., Blood 2009;114:937-951; Swerdlow, et al., WHO Classification of Tumours of Haematopoietic and Lymphoid Tissues. 4th Edition. Lyon France: IARC Press; 2008:88-103; Bunning i Germing, "Myelodisplastic sindroms/neoplasms" in Chapter 5, Swerdlow, et al, eds. WHO Classification of Tumours of Haematopoietic and Lymphoid Tissues. (ed. 4th edition): Lyon, France: IARC Press;2008:88-103).

Tabela 1.

Klasifikacija WHO iz 2008 za De Novo Mijelodisplatični Sindrom

[0113] U nekim realizacijama, ovaj mijelodisplatični sindrom je refraktorna citopenija sa unilineažnom displazijom (RCUD).

[0114] U nekim realizacijama ovaj mijelodisplatični sindrom je refraktorna anemija sa prstenastim sideroblastima (RARS).

[0115] U nekim realizacijama, ovaj mijelodisplatični sindrom je refraktorna citopenija sa multilineažnom displazijom.

[0116] U nekim realizacijama, ovaj mijelodisplatični sindrom je refraktorna anemija sa viškom blasta-1 (RAEB-1).

[0117] U nekim realizacijama, ovaj mijelodisplatični sindrom je refraktorna anemija sa viškom blasta-2 (RAEB-2).

[0118] U nekim realizacijama, ovaj mijelodisplatični sindrom je neklasifikovani mijelodisplastični sindrom (MDS-U).

[0119] U nekim realizacijama, ovaj mijelodisplatični sindrom je mijelodisplatični sindrom povezan sa izolovanim del(5q).

[0120] U nekim realizacijama, ovaj mijelodisplatični sindrom je refraktoran prema agensima koji stimulišu eritropoiezu.

[0121] Ovde opisana jedinjenja mogu biti korišćena u postupcima za tretiranje psorijaze ili drugih poremećaja kože, ordiniranjem površinske formulacije koja sadrži ovo jedinjenje.

[0122] U nekim realizacijama, ovde opisani inhiitori JAK mogu da se upotrebe za tretiranje pulmonarne arterijske hipertenzije.

[0123] Ovde opisana jedinjenja, mogu biti korišćena u postupku za tretiranje dermatoloških sporednih efekata drugih farmaceutskih preparata, koji se sastoji od ordiniranja ovog jedinjenja. Na primer, brojni farmaceutski agensi dovode do neželjenih alergijskih reakcija, koje se mogu manifestovati kao osip sa aknama ili srodni dermatitis. Primer farmaceutskih agenasa koji imaju takve nepoželjne sporedne efekte su anti-kancer lekovi, kao što su gefitinib, cetuximab, erlotinib i slično. Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu ordinirati sistemski ili površinski (npr., lokalizovano u blizini dermatitisa) u kombinaciji sa (npr., istovremeno ili sekvencijalno) farmaceutskim agensom koji ima taj nepoželjni dermatološki sporedan efekat. U nekim realizacijama, jedinjenje iz ovog pronalaska se može ordinirati površinski, zajedno sa jednim ili više drugih farmaceutskih agenasa, pri čemu se drugi farmaceutski agensi mogu površinski aplicirati u odsustvu jedinjenja iz ovog pronalaska izazivajući kontaktni dermatitis, allergijsku kontaktnu senzibilizaciju ili sličan kožni poremećaj. Prema tome, kompozicije iz ovog pronalaska obuhvataju površinske formulacije koje sadrže jedinjenje iz ovog pronalaska i drugi farmaceutski agens koji može da izazove dermatitis, kožne poremećaje ili srodne sporedne efekte.

[0124] Ostale bolesti povezane sa JAK su inflamacija i inflamatorne bolesti. Primeri inflamatornih bolesti su sarkoidoza, inflamatorne bolesti oka (npr., iritis, uveitis, skleritis, konjunktivitis ili srodna bolest), inflamatorne bolesti respiratornog trakta (npr., gornjeg respiratornog trakta, uključujući nos i sinuse, kao što su rinitis ili sinusitis, ili donjeg respiratornog trakta, uključujući bronhitis, hroničnu opstruktivnu pulmonarnu bolest i slično), inflamatornu miopatiju, kao što je miokarditis i druge inflamatorne bolesti. U nekim realizacijama, inflamatornu bolest oka predstavlja blefaritis oka.

[0125] Inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje ishemije pri povredama krvarenja ili neke bolesti ili stanja povezanih sa nekim ishemijskim inflamatornim događajem, kao što su moždani udar ili srčani arest. Inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje stanja bolesti nastalog endotoksinom (npr., komplikacije posle hirurgije bajpasa ili hroničnih endotoksičnih stanja koja dorpinose hroničnoj srčanoj smetnji). Inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje anoreksije, kaheksije ili zamora, kao što je onaj koji potiče ili je povezan sa kancerom. Inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje restenoze, sklerodermitisa ili fibroze. Inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje stanja povezanih sa hipoksijom ili astrogliozom, kao što su, na primer, dijabetska retinopatija, kancer, ili neurodegeneracija. Videti, npr., Dudley, A.C. et al. Biochem. J.2005, 390(Pt 2):427-36, i Sriram, K. et al. J. Biol. Chem. 2004, 279(19):19936-47. Epub 2004 Mar 2. Inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje Alzheimer-ove bolesti.

[0126] Inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje drugih inflamatornih bolesti, kao što su sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS) i septički sok.

[0127] Inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje gihta i uveličanja dimenzija prostate, usled npr., benigne hipertrofije prostate ili benigne hiperplazije prostate.

[0128] Ostale bolesti povezane sa JAK obuhvataju bolesti resorpcije kosti, kao što su osteoporoza, osteoartritis. Resorpcija kosti se može takođe povezati sa drugim stanjima, kao što je hormonski disbalans i/ili hormonalna terapija, autoimuna bolest (npr., oseozna sarkoidoza) ili kancer (npr., mijelom). Smanjenje resorpcije kosti usled inhibitora JAK može biti oko 10%, oko 20%, oko 30%, oko 40%, oko 50%, oko 60%, oko 70%, oko 80% ili oko 90%.

[0129] U nekim realizacijama, inhibitori JAK, koji su ovde opisani, mogu se još koristiti za tretiranje nekog poremećaja suvog oka. Kako se ovde koristi, "poremećaj suvog oka" namera je da obuhvati stanja bolesti koja su sabrana u nedavnom zvaničnom izveštaju koji je dao Dry Eye Workshop (DEWS), u kome je suvo oko definisano kao "jedna multifaktorialna bolest suza i okularne površine, čiji su rezultat simptomi neprijatnosti, vizualne smetnje i nestabilnosti filma suza, sa potencijalnim oštećenjem okularne površine. Ono je praćeno povišenjem osmolarnosti suznog filma i inflamacijom okularne površine". Lemp, "The Definition and Classification of Dry Eye Desease: Report of the Definition and Classification Subcommittee of the International Dry Eye Workshop", The Ocular Surface, 5(2), 75-92 April 2007. U nekim realizacijama, ovaj poremećaj suvog oka se bira između suvog oka sa deficitarnom vodom suza (ADDE), ili evaporativni poremećaj suvog oka, ili njihovih odgovarajućih kombinacija. U nekim realizacijama, poremećaj suvog oka je Sjogrenov sindrom suvog oka (SSDE). U nekim realizacijama, poremećaj suvog oka je non-Sjogren-ov sindrom suvog oka (NSSDE).

[0130] Ovde opisana jedinjenja mogu biti korišćena u postupku za tretiranje konjuktivitisa, uveitisa (uključujući hronični uveitis), horioditisa, retinitisa, ciklitisa, sklieritisa, episkleritisa ili iritisa; tretiranje inflamacije ili bola, povezanog sa transplantacijom rožnjače, LASIK (od engleski, laser assisted in situ keratomileusis), fotorefraktivna keratektomija, ili LASEK (od engleski, laser assisted sub-epithelial keratomileusis); inhibiranje gubitka vizualne oštrine, povezano sa transplantacijom rožnjače, LASIK, fotorefraktivna keratektomija, ili LASEK; ili inhibiranje odbacivanja transplantata kod nekog pacijenta kome je do urađeno, a koji se sastoji od ordiniranja tom pacijentu terapeutski efikasne količine jedinjenja iz ovog pronalaska, ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0131] Pored toga, jedinjenja iz ovog pronalaska, ili u kombinaciji sa drugim inhibitorima JAK, kao što suoni koji su objavljeni u dokumentu U.S. Ser. No.

11/637,545, mogu se koristiti za tretiranje respiratorne disfunkcije ili smetnji povezanih sa virusnom infekcijom, kao što su grip i SARS.

[0132] U nekim realizacijama, opisano je neko jedinjenje Formule I, njegovu farmaceutski prihvatljivu so, kao što je opisano ovde, u bilo kojoj gornjoj realizaciji, a koje se upotrebljava u nekom postupku tretiranja bilo koje bolesti ili poremećaja koji su ovde opisani. U nekim realizacijama, opisana je upotreba nekog jedinjenja Formule I, kao što je opisano u bilo kojoj od gornjih realizacija, za pripremanje nekog medikamenta za upotrebu u postupku tretiranja bilo koje od bolesti ili poremećaja koji su ovde opisani.

[0133] Opisano je ovde neko jedinjenje Formule I, kao što je ovde opisano, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, za upotrebu u nekom postupku modulisanja JAK1. U nekim realizacijama, opisana je upotreba nekog jedinjenja Formule I opisanog ovde, ili neke njegove farmaceutski prihvatljive soli, za pripremanje nekog medikamenta za upotrebu u nekom postupku modulisanja JAK1.

[0134] Kako se ovde koristi, termin "dovođenje u kontakt" odnosi na ostvarivanje zajedništva naznačenih ostataka u nekom in vitro sistemu ili nekom in vivo sistemu. Na primer, "dovođenje u kontakt" nekog JAK sa nekim jedinjenjem odnosi se na ordiniranje nekog jedinjenja nekom pojedincu ili pacijentu, kao što je humano biće, koje ima neki JAK, kao što je, na primer, unošenje nekog jedinjenja iz ovog pronalaska u neki uzorak koji sadrži neki ćelijski ili pečišćeni preparat koji sadrži JAK.

[0135] Kako se ovde koristi, termin "pojedinac" ili "pacijent" se naizmenično koristi, a odnosi se na bilo koje animalno biće, uključujući sisare, poželjno miševe, pacove, druge glodare, zečeve, pse, mačke, svinje, goveda, ovce, konje ili primate, a najpoželjnije na humana bića.

[0136] Kako se ovde koristi, fraza "terapeutski efikasna količina" se odnosi na količinu aktivnog jedinjenja ili farmaceutskog agensa koji pokazuje biološki ili medicinski odgovor koji se očekuje u tkivu, sistemu, animalnom biću, pojedincu ili humanom biću, od strane nekog istraživača, veterinara, lekara ili drugog zdravstvenog radnika. U nekim realizacijama, ova terapeutski efikasna količina je oko 5 mg do oko 1000 mg, ili oko 10 mg do oko 500 mg.

[0137] Kako se ovde koristi, termin "tretiranje" ili "tretman" se odnosi na jednu ili više: (1) prevencija bolesti; na primer, na prevenciju neke bolesti, stanja ili poremećaja u nekom pojedincu koji može imati predispoziciju za tu bolest, stanje ili poremećaj, ali još uvek ne ispoljava ili pokazuje patologiju ili simptomatologiju te bolesti; (2) inhibiranja bolesti; na primer, inhibiranja neke bolesti, stanja ili poremećaja u nekom pojedincu kod koga se ispoljava ili pokazuje ta patologija ili simptomatologija te bolesti, stanja ili poremećaja (tj., zaustavljanje daljeg razvoja patologije i/ili simptomatologije); i (3) ublažavanje bolesti; na primer, ublažavanje neke bolesti, stanja ili poremećaja u nekom pojedincu kod koga je već ispoljena ili se pokazuje patologija ili simptomatologija te bolesti, stanja ili poremećaja (tj., povlačenje patologije i/ili simptomatologije), kao što je umanjenje ozbiljnosti bolesti.

Kombinovane terapije

[0138] Postupci koji se ovde opisuju mogu još da sadrže ordiniranje jednog ili više dodatnih terapeutskih agenasa. Ovaj jedan ili više dodatnih terapeutskih agenasa može se ordinirati pacijentu simultano ili sekvencijalno.

[0139] U nekim realizacijama, ovaj postupak sadrži još ordiniranje nekog dodatnog terapeutskog agensa, koji se bira između IMiDs, nekog anti-IL-6 agensa, nekog anti-TNF- α -agensa, nekog agensa za hipometilovanje i nekog modifikatora biološkog odgovora (BRM).

[0140] Obično, BRM predstavljaju neke supstance za tretiranje bolesti koje se prave iz živih organizama, koje se prirodno mogu nalazitiu telu, ili se mogu napraviti u laboratoriji. Primeri BRM su IL-2, interferon, razne vrste faktora za stimulisanje kolonija (CSF, GM-CSF, G-CSF), monoklonalna antitela, kao što su abciximab, etanercept, infliximab, rituximab, trasturzumab i visoke doze askorbata.

[0141] U nekim realizacijama, anti-TNF- α-agens predstavljaju infliximab i etanercept.

[0142] U nekim realizacijama, agens za hipometilovanje predstavlja neki inhibitor metiltransferaze DNK. U nekim realizacijama, ovaj inhibitor netiltransferaze DNK se bira između 5 azacitidina i decitabina.

[0143] Obično su ovi IMiD imunomodulatorni agensi. U nekim realizacijama, ovaj IMiD se bira između thalidomide, lenalidomide, pomalidomide, CC-11006 i CC-10015.

[0144] U nekim realizacijama, ovaj postupak obuhvata još i ordiniranje nekog dodatnog terapeutskog agensa, koji se bira između anti-timocit globulina, faktora stimulisanja kolonija rekombinantog humanog granulocita (G CSF), granulocitmonocit CSF (GM-CSF), nekog agensa za stimulisanje eritropoieze (ESA) i ciklosporina.

[0145] U nekim realizacijama, ovaj postupak sadrži još i ordiniranje pacijentu nekog dodatnog inhibitora JAK. U nekim realizacijama, ovaj dodatni inhibitor JAK je tofacitinib ili ruxolitinib.

[0146] Jedan ili više dodatnih farmaceutskih agenasa, kao što su, na primer, hemoterapeutici, anti-inflamatorni agensi, steroidi, imunosupresori, kao što su PI3K δ, mTor, Bcr-Abl, Flt-3, RAF i inhibitori FAK kinaze, kao što su, na primer, oni koji su opisani u dokumentu WO 2006/056399, ili drugi agensi koji se mogu koristiti u kombinaciji sa jedinjenjima koja su ovde opisana, za tretman bolesti, poremećaja i stanja povezanih sa JAK. Ovaj jedan ili više dodatnih farmaceutskih agenasa se mogu ordinirati pacijentu simultano ili sekvencijalno.

[0147] Primer hemoterapeutika obuhvata inhibitore proteozoma (npr., bortezomib), thalidomide, revlimid i agense za oštećivanje DNK, kao što su melphalan, doksorubicin, ciklophosphamid, vincristin, etoposide, carmustine i slično.

[0148] Primer steroida obuhvata kortikosteroide, kao što su dexamethasone ili prednisone.Primer inhibitora Bcr-Abl obuhvata jedinjenja, i njihove farmaceutski prihvatljive soli, vrsta koje su opisane u dokumentima U.S. Pat. No. 5,521,184, WO 04/005281 i U.S. Ser. No.60/578,491.

[0149] Primer pogodnih inhibitora Flt-3 obuhvata jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, opisane u dokumentima WO 03/037347, WO 03/099771 i WO 04/046120.

[0150] Primer pogodnih inhibitora RAF obuhvata jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, opisane u dokumentima WO 00/09495 i WO 05/028444.

[0151] Primer pogodnih inhibitora FAK obuhvata jedinjenja i njihove farmaceutski prihvatljive soli, opisane u dokumentima WO 04/080980, WO 04/056786, WO 03/024967, WO 01/064655, WO 00/053595 i WO 01/014402.

[0152] U nekim realizacijama, jedno ili više jedinjenja iz ovog pronalaska se može upotrebiti u kombinaciji sa jednim ili više drugih inhibitora kinaza, uključujući imatinib, naročito za tretiranje pacijenata rezistentnih na imatinib ili druge inhibitore kinaze.

[0153] U nekim realizacijama, pogodan hemoterapeutski agens može biti onaj koji se bira između antimetabolitskih agenasa, inhibitora topoizomeraze 1, analoga platine, taxane, antraciklina i inhibitora EGFR i njihovih kombinacija.

[0154] U nekim realizacijama, antimetabolitski agensi su capecitabin, gemcitabine i fluorouracil (5-FU).

[0155] U nekim realizacijama, taxane predstavljaju paclitaxel, Abraxane<®>(čestice paclitaksela vezane za protein, za injektibilne suspenzije) i Taxotere<®>(docetaxel).

[0156] U nekim realizacijama, analozi platine su oxaliplatin, cisplatin i carboplatin.

[0157] U nekim realizacijama, inhibitori topoizomeraze 1 su irinotecan i topotecan.

[0158] U nekim realizacijama, antraciklini su doksorubicin ili liposomalne formulacije doksorubicina.

[0159] U nekim realizacijama, hemoterapeutik je FOLFIRINOX (5-FU, lecovorin, irinotecan i oxaliplatin). U nekim realizacijama, agens hemoterapeutik predstavljaju gemcitabine i Abraxane<®>(čestice paclitaksela vezane za protein, za injektibilne suspenzije).

[0160] U nekim realizacijama, jedan ili više inhibitora JAK iz ovog pronalaska može se upotrebiti u kombinaciji sa nekim hemoterapeutikom u tretmanu kancera, kao što je multipli mijelom, i može poboljšati odgovor na tretman, u poređenju sa odgovorom na agens samog hemoterapeutika, bez pojačavanja njegovih toksičnih efekata. Primeri dodatnih farmaceutskih agenasa koji se koriste uu tretiranju multiplog mijeloma, na primer, mogu biti, bez ograničavanja, melphalan, melphalan plus prednisone [MP], doksorubicin, dexamethasone i Velcade (bortezomib). Ostali dodatni agensi koji se koriste u tretmanu multiplog mijeloma su Bcr-Abl, Flt-3, RAF i inhibiori kinaze FAK. Aditivni i sinergistički fekti su poželjni ishodi kombinovanja nekog inhibitora JAK sa nekim dodatnim agensom. Pored toga, rezistentnost ćelija multiplog mijeloma prema agensima, kao što je dexamethasone, mogu biti revesibilni nakon tretmana sa nekim inhibitorom JAK iz ovog pronalaska. Ovi agensi se mogu kombinovati sa jedinjenjima iz ovog pronalaska u pojedinačne ili kontinualne oblike za doziranje, ili se ovi agensi mogu ordinirati simultano ili sekvencijalno, kao posebni oblici za doziranje.

[0161] U nekim realizacijama, pacijentu se ordinira neki kortikosteroid, kao što je dexamethasone, u kominaciji sa najmanje jednim inhibitorom JAK, gde se dexamethasone ordinira sa prekidima, što je suprotno kontiualnom.

[0162] U nekim drugim realizacijama, kombinacije jednog ili više inhibitora JAK iz ovog pronalaska sa drugim terapeutskim agensima, može da se ordinira pacijentu pre, za vreme i/ili posle transplantacije koštane srži, transplanta ili transplantacije stem ćelija.

[0163] U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens je Fluocinolon acetonid (Retisert<®>), ili rimexolone (AL-2178, Vexol, Alcon).

[0164] U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens je Ciklosporin (Restasis<®>).

[0165] U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens je neki kortikosteroid. U nekim realizacijama, ovaj kortikosteroid je triamcinolone, dexamethasone, fluocinolone, cortisone, prednisolone ili flumetholone.

[0166] U nekim realizacijama, dodatni terapeutski agens se bira između: Dehydrex™ (Holles Labs), Civamid (Opko), natrijum hijaluronat (Vismed, Lantibio/TRB Chemedia), ciklosporin (ST-603, Sirion Therapeutics), ARG101(T) (testosteron, Argentis), AGR1012(P) (Argentis), ecabet natrijum (Senju-Ista), gefarnat (Santen), 15-(s)-hidroksieikosatetraenoinska kiselina (15(S)-HETE), cevilemin, doxycycline (ALTY-0501, Alacrity), minocyclin, iDestrin™ (NP50301, Nascent Pharmaceuticals), ciklosporine A (Nova22007, Novagali), oxytetracycline (Duramycin, MOLI1901, Lantibio), CF101 (2S,3S,4R,5R)-3,4-dihidroksi-5-[6-[(3-jodofenil)metilamino]purin-9-il]-N-metil-oksolan-2-karbamil, Can-Fite Biopharma), voclosporin (LX212 ili LX214, Lux Biosciences), ARG103 (Agentis), RX-10045 (sintetski analog razdvajana, Resolvyx), DYN15 (Dyanmis Therapeutics), rivoglitazone (DE011, Daiichi Sanko), TB4 (RegeneRx), OPH-01 (Ophtalmis Monaco), PCS101 (Pericor Science), REV1-31 (Evolutec), Lacritin (Senju), rebamipide (Otsuka-Novartis), OT-551 (Othera), PAI-2 (University of Pennsylvania and Temple University), pilocarpin, tacrolimus, pimecrolimus (AMS981, Novartis), loteprednol etabonate, rituximab, diquafosol tetranatrijum (INS365, Inspire), KLS-0611 (Kissei Pharmaceuticals), dehidroepiandrosteron, anakinra, efalizumab, mikofenolat natrijum, etanercept (Embrel®), hidroksihlorokin, NGX267 (TorreyPines Therapeutics), actemra, gemcitabin, oxaliplatin, L-asparaginase, ili thalidomide.

[0167] U nekim realizacijama, ovaj dodatni terapeutski agens je neki anti-angiogeni agens, holinergijski agonist, modulator receptora TRP-1, neki blokator kalcijumovog kanala, neki sekretagog mucina, stimulant MUC 1, neki inhibitor kalcineurina, neki kortikosteroid, neki agonist receptora P2Y2, neki agonist muskarinskog receptora, neki inhibitor mTOR, drugi inhibitor JAK, inhibitor Bcr-Abl kinaze, inhibitor Flt-3 kinaze, inhibitor RAF kinaze i inhibitor FAK kinaze, kao što su, na primer, oni koji su opisani u dokumentu WO 2006/056399. U nekim realizacijama, ovaj dodatni terapeutski agens je neki derivat tetraciklina (npr., minocycline ili doxycline). U nekim realizacijama, ovaj dodatni terapeutski agens se vezuje za FKBP12.

[0168] U nekim realizacijama, ovaj dodatni terapeutski agens je neki agens za alkilovanje ili agens za umrežavanje DNK; neki agens anti-metabolita/demetilovanja (npr., 5-flurouracil, capecitabine ili azacitidine); neka anti-hormonska terapija (npr., antagonisti receptora hormona, SERMs, ili inhibitor aromotaze); neki mitotički inhibitor (npr., vincristine ili paclitaxel); neki inhibitor topoizomeraze (I ili II) (npr., mitoxantrone i irinotecan); neki izazivači apoptoze (npr., ABT-737); neka terapija nukleinskom kiselinom (npr., antisensna ili RNKi); ligandi nuklearnog receptora (npr., agonisti i/ili antagonisti: all-trans retinoinska kiselina ili bexarotene); agensi za epigenetsko targetiranje, kao što su inhibitori histon deacetilaze (npr., vorinostat), agensi za hipometilovanje (npr., decitabine); regulatori stabilnosti proteina, kao što su inhibitori Hsp90, ubiquitin i/ili molekuli za konjugovanje ili dekonjugovanje, nalik ubiquitinu; ili neki inhibitor EGFR (erlotinib).

[0169] U nekim realizacijama, ovaj dodatni terapeutski agens predstavljaju umirujuće kapi za oči (poznat takođe kao "veštačke suze"), koje obuhvataju, ali bez ograničavanja, kompozicije koje sadrže polivinil alkohol, hidroksipropil metilcelulozu, glicerin, polietilenglikol (npr., PEG400), ili karboksimetil celulozu. Veštačke suze mogu pomoći u tretmanu suvog oka, kompenzacijom smanjenog kapaciteta vlaženja i podmazivanja filma suza u oku. U nekim realizacijama, ovaj dodatni terapeutski agens je neki mukolitički lek, kao što je N-acetil-cistein, koji stupa u interakciju sa mukoproteinima, pa stoga, smanjuje viskoznost filma od suza.

[0170] U nekim realizacijama, ovaj dodatni terapeutski agens obuhvata neki antibiotički, antivirusni, antifungalni, anestetički, anti-inflamatorni agens, uključujući steroidne i ne-steroidne anti-inflamatorne i anti-alergijske agense. Primeri pogodnih medikamenata su aminoglikozidi, kao što su amikacin, gentamycin, tobramycin, streptomycin, netilmycin i kanamycin; fluorohinoloni, kao što su ciprofloxacin, norfloxacin, ofloxacin, trovafloxacin, lomefloxacin, levofloxacin i enoxacin; nafthiridin; sulfonamidi; polimiksin; hloramphenicol; neomycin; paramomycin; colistimethate; bacitracin; vancomycin; tetracyclines; rifampin i njegovi derivati ("rifampins"); cikloserin; beta-laktami; cefalosporini; amfotericini; fluconazol; flucytosine; natamycin; miconazol; ketoconazol; kortikosteroidi; diclofenac; flurbiprofen; ketorolac; suprofen; cromolyn; lodoxamid; levocabastin; naphazoline; antazoline; pheniramin; ili azalidni antibiotik.

Farmaceutske formulacije i oblici za doziranje

[0171] Kada se koriste kao farmaceutski agensi, jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu ordinirati u obliku farmaceutskih kompozicija. Ove kompozicije mogu se pripemati na način koji je dobro poznat u stanju tehnike farmacije, a mogu se ordinirati raznim putevima, zavisno od toga da li je poželjan tretman lokalni ili sistemski, kao i od površine koja treba da se tretirai. Ordiniranje može biti površinsko (uključujući transdermalno, epidermalno, oftalmološko i u mukozne membrane, uključujći intranazalno, vaginalno i rektalno oslobađanje), pulmonarno (npr., inhalacijom ili ušmrkavanjem prahova ili aerozola, uključujući pomoć nebulizatora; intratrahealno ili intranazalno), oralno ili parenteralno. Parenteralno ordiniranje obuhvata intravenozno, intraarterijalno, subkutano, intraperitonealno, intramuskularno, ili injekcijama ili infuzijom; ili intrakranijalno, npr., intratekalorno, intraventrikulano ordiniranje. Parenteralno ordiniranje može biti u obliku jedinične bolus doze, ili može biti, na primer, pomoću kontinualne perfuzione pumpe. Farmaceutske kompozicije i formulacije za površinsko ordiniranje mogu obuhvatiti transdermalne flastere, masti, losione, kreme, gelove, kapi, supozitorije, sprejove, tečnosti i prahove. Neophodni su ili poželjni, konvencionalni farmaceutski nosači, voda, prahovi, ulja, zgušnjivači i slično.

[0172] Ovaj pronalazak obuhvata takođe farmaceutske kompozicije koje sadrže, kao aktivni sastojak, jedinjenje iz ovog pronalaska ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača (ekscipijenata). U nekim realizacijama, pogodna je kompozicija za površinsko ordiniranje. U pravljenju kompozicija iz ovog pronalaska, aktivni sastojak se tipično meša sa nekim ekscipijentom, razblaži sa nekim ekscipijentom ili obloži sa nekim nosačem, u obliku, na primer, kapsule, sakete, u papirnom ili drugačijem kontejneru. Kada ekscipijent služi kao diluent, on može biti čvrst, polu-čvrst ili tečan materijal, koji deluje kao tečni nosač, kao nosač ili medijum za aktivni sastojak. Prema tome, kompozicije mogu bitiu obliku tableta, pilula, prahova, pastila, saketa, kašeta, eliksira, suspenzija, emulzija, rastvora, sirupa, aerozola (kao čvrsta faza, ili u nekom tečnom medijumu), masti (koje sadrže, na primer, do 10 mas% aktivnog jedinjenja), meke i tvrde želatinske kapsule, supozitorije, sterilni injektibilni rastvori i pakovani sterilni prahovi.

[0173] Za pripremanje neke formulacije, aktivno jedinjenje se mora pre kombinovanja sa drugim sastojcima samleti, da se obezbedi odgovarajuća veličina čestica. Ukoliko je aktivno jedinjenje u suštini nerastvorno, ono se mora samleti do veličine čestica koje su manje od 200 meš. Ukoliko je aktivno jedinjenje u suštini rastvorno u vodi veličina čestica se može podesiti, npr. na oko 40 meš, tako da se obezbedi u suštini njihova uniformna raspodela u formulaciji,.

[0174] Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu mleti korišćenjem poznatih procedura mlevenja, kao što je vlažno mlevenje, tako da se dobija veličina čestica koja odgovara formiranju tableta, a i za druge vrste formulacija. Preparati fino usitnjenih čestica (nanočestice) jedinjenja iz ovog pronalaska mogu se dobiti postupcima koji su poznati u stanju tehnike, npr., videti dokument međunarodna prijava. br. WO 2002/000196.

[0175] Primeri nekih podesnih ekscipijenata su laktoza, dekstroza, saharoza, sorbitol, manitol, skrobovi, guma akacije, kalcijum-fosfat, alginati, tragakant, želatin, kalcijum- silikat, mikrokristalna celuloza, polivinilpirolidon, celuloza, voda, sirup i metilceluloza. Ove formulacije mogu dodatno da sadrže još i: agense za podmazivanje, kao što su talk, magnezijum-stearat i mineralna ulja; agense za kvašenje; agense za emulgovanje i suspendovanje; agense za prezervaciju, kao što su metil- i propilhidroksi-benzoati; agense za zaslađivanje; i agense za aromatizovanje. Kompozicije iz ovog pronalaska se mogu formulisati tako da obezbeđuju brzo, uzdržano ili odloženo oslobađanje aktivnog sastojka nakon ordiniranja pacijentu, korišćenjem procedura koje su poznate u stanju tehnike.

[0176] U nekim realizacijama, ove farmaceutske kompozicije sadrže silikovanu mikrokristalnu celulozu (SMCC) i najmanje jedno ovde opisano jedinjenje, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so. U nekim realizacijama, ova silikovana mikrokristalna celuloza sadrži oko 98% mikrokristalne celuloze i oko 2 mas% silicijum-dioksida.

[0177] U nekim realizacijama, kompozicija predstavlja kompoziciju za uzdržano oslobađanje koja sadrži najmanje jedno ovde opisano jedinjenje, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i najmanje jedan farmaceutski prihvatljiv nosač. U nekim realizacijama, ova kompozicija sadrži najmanje jedno ovde opisano jedinjenje, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i najmanje jednu komponentu, koja se bira između mikrokristalne celuloze, laktoza monohidrata, hidroksipropil metilceluloze i polietilenoksida. U nekim realizacijama, ova kompozicija sadrži najmanje jedno ovde opisano jedinjenje, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i mikrokristalnu celulozu, laktoza monohidrat i hidroksipropil metilcelulozu. U nekim realizacijama, ove kompozicije sadrže najmanje jedno ovde opisano jedinjenje, ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i mikrokristalnu celulozu, laktoza monohidrat i polietilenoksid. U nekim realizacijama, ova kompozicija sadrži još magnezijumstearat ili silicijum-dioksid. U nekim realizacijama, mikrokristalna celuloza je Avicel PH102™. U nekim realizacijama, laktoza monohidrat je Fast-flo 316™. U nekim realizacijama, hidroksipropil metilceluloza je hidroksipropil metilceluloza 2208 K4M (npr., Methocel K4 M Premier™) i/ili hidroksipropil metilceluloza 2208 K100LV (npr., Methocel K00LV™). U nekim realizacijama, polietilenoksid je polietilenoksid WSR 1105 (npr., poliox WSR 1105™).

[0178] U nekim realizacijama, za pripremanje kompozicija koristi se postupak vlažne granulacije. U nekim realizacijama, za pripremanje kompozicija koristi se postupak suve granulacije.

[0179] Kompozicije se mogu formulisati u oblik jedinične doze, gde svaka doza sadrži od oko 1 do oko 1,000 mg, od oko 1 mg do oko 100 mg, od 1 mg do oko 50 mg i od oko 1 mg do 10 mg aktivnog sastojka. Poželjno je da doza iznosi od oko 1 mg do oko 50 mg ili od oko 1 mg do oko 10 mg aktivnog sastojka. U nekim realizacijama, svaka doza sadrži oko 10 mg aktivnog sastojka. U nekim realizacijama, svaka doza sadrži oko 50 mg aktivnog sastojka. U nekim realizacijama, svaka doza sadrži oko 25 mg aktivnog sastojka. Termin "oblici jedinićne doze" odnosi se na fizički odvojene pogodne posebne oblike doze, pogodne za humane subjekte i druge sisare, a pojedinačno, svaka sadrži unapred određenu količinu aktivnog materijala, koja je izračunata da proizvede željeni terapeutski efekat, zajedno sa nekim pogodnim farmaceutskim ekscipijentom.

[0180] U nekim realizacijama, ove kompozicije sadrže od oko 1 do oko 1,000 mg, od oko 1 mg do oko 100 mg, od 1 mg do oko 50 mg i od oko 1 mg do 10 mg aktivnog sastoka. Poželjno je da ove kompozicije sadrže od oko 1 mg do oko 50 mg ili od oko 1 mg do oko 10 mg aktivnog sastojka. Onaj ko ima uobičajenu praksu u stanju tehnike će znati da proceni da li do obuhvata jedinjenja ili kompozicije, koje sadrže oko 1 mg do oko 10 mg, oko 1 mg do oko 20 mg, oko 1 mg do oko 25 mg, oko 1 mg do oko 50 mg aktivnog sastojka.

[0181] Aktivna jedinjenja mogu biti efikasna unutar širokog opsega doziranja, a obično se ordiniraju u nekoj farmaceutski efikasnoj količini. Međutim, podrazumeva se da količinu jedinjenja koja se stvarno ordinira obično određuje lekar, u skladu sa relevantnim okolnostima, uključujući stanje koje treba da se tretira, izabrani put ordiniranja, stvarno jedinjenje koje se ordinira, starost, masu i odgovor pojedinačnog pacijenta, ozbiljnost pacijentovih simptoma i slično.

[0182] Za pripremanje čvrstih kompozicija, kao što su tablete, osnovni aktivni sastojak se meša sa nekim farmaceutskim ekscipijentom, formirajući neku čvrstu pred-formulisanu kompoziciju, koja predstavlja homogenu smešu nekog jedinjenja iz ovog pronalaska. Kada se poziva na ove pred-formulisane kompozicije kao homogene, aktivni sastojak je tipično ravnomerno dispergovan unutar kompozicije, tako da se ta kompozicija može lako podeliti na jednako efikasne oblike jedinične doze, kao što su tablete, pilule i kapsule. Ova čvrsta pred-formulacija se zatim deli na jedinične oblike doze gore opisanih vrsta, koje sadrže od, na primer, oko 0.1 do oko 1000 mg aktivnog sastojka iz ovog pronalaska.

[0183] Tablete ili pilule iz ovog pronalaska se mogu obložiti ili na neki drugi način dati komponovati da se obezbedi oblik za doziranje koji pruža pogodnost produženog delovanja. Na primer, tableta ili pilula može sadržati komponentu unutrašnje doze i spoljašnje doze, gde je ova poslednja u obliku obloge oko prethodne. Ove dve komponente mogu biti razdvojene nekim enteričkim slojem, koji suži da se suprotstavi dezintegraciji u stomaku, i tako dozvoli unutrašnjoj komponenti da prođe nedirnuta u dvnaestopalačno crevo ili da se odloži njeno oslobađanje. Niz materijala se može upotrebiti za ove enteričke slojeve i prevlake, kao što su materijali među kojima su brojne polimerne kiseline i smeše polimernih kiselina sa materijalima, kao što su šelak, cetil alkohol i celuloza acetat.

[0184] Tečni oblici u koje se jedinjenja i kompozicije iz ovog pronalaska mogu ugraditi za ordiniranje oralnim putem ili injekcijama, su vodeni rastvori, sirupi pogodnog ukusa, suspenzije i emulzije u vodi ili ulju pogodnog ukusa, sa jestivim uljima, kao što je ulje pamučnih semenki, susamovo ulje, kokosovo ulje ili kikirikijevo ulje, kao i eliksiri i slični farmaceutski tečni nosači.

[0185] Kompozicije za inhalaciju ili insuflaciju su rastvori i suspenzije, u farmaceutski prihvatljivim, vodenim rastvorima ili organskim rastvaračima, ili njihovim smešama, i prahovi. Ove tečne ili čvrste kompozicije mogu sadržati pogodne farmaceutski prihvatljive ekscipijente, koji su gore opisani. U nekim realizacijama, ove kompozicije se ordiniraju oralnim ili nazalnim respiratornim putem za lokalni ili sistemski efekat. Kompozicije u limenom sudu se mogu nebulizovati upotrebom inertnih gasova. Nebulizovani rastvori se mogu udisati direktno iz uređaja za nebulizaciju, ili se ovaj uređđaj za nebulizaciju može povezati sa maskom za lice, ili sa mašinom za disanje sa povremenim pozitivnim pritiskom. Kompozicije u obliku rastvora, suspenzije ili praha mogu se ordinirati oralno ii nazalno, iz uređaja koji na odgovarajući način oslobađaju ove formulacije.

[0186] Površinske formulacije mogu sadržati jedan ili više konvencionalnih nosača. U nekim realizacijama, masti mogu sadržati vodu i jedan ili više hidrofobnih nosača koji se biraju između, na primer, tečnog parafina, alkalnog etra polioksietilena, propilen glikola, belog vazelina i slično. Nosač kompozicija za kreme može se zasnivati na vodi, u kombinaciji sa glicerinom i jednom ili više komponenata kao što su npr., glicerin-monostearat, PEG-glicerin-monostearat i cetilstearil alkohol. Gelovi se mogu formulisati korišćenjem izopropil alkohola i vode, pogodno u kombinaciji sa drugim komponentama, kao što su, na primer, glicerin, hidroksietil celuloza i slično. U nekim realizacijama, površinske formulacije sadrže najmanje oko 0.1, najmanje oko 0.25, najmanje oko 0.5, najmanje oko 1, najmanje oko 2, ili najmanje oko 5 mas% jedinjenja iz ovog pronalaska. Površinske formulacije pogodno je da se pakuju u tube od, na primer, 100 g, koje su opciono povezane sa uputstvima za tretman odabrane indikacije, npr., psoriaze ili nekog drugog stanja kože.

[0187] Količina jedinjenja ili kompozicije koja se ordinira nekom pacijentu variraće zavisno od toga šta se ordinira, od svrhe ordiniranja, kao što su profilaksa ili terapija, od stanja pacijenta, načina ordiniranja i slično. U terapeutskim aplikacijama, kompozicije se mogu ordinirati pacijentu koji već pati od neke bolesti, u količini koja je dovoljna da izleči ili bar delimično smiri simptome bolesti i njene komplikacije. Efikasna doza će zavisiti od stanja bolesti koja se tretira, kao i od procene ordinirajućeg lekara u pogledu ozbljnosti bolesti, starosti, mase i opšteg stanja pacijenta, i slično.

[0188] Kompozicije koje se ordiniraju nekom pacijentu mogu biti u obliku gore opisanih farmaceutskih kompozicija. Ove kompozicije mogu biti sterilisane konvencionalnim tehnikama sterilizacije, ili se mogu sterilno filtrirati. Vodeni rastvori se mogu pakovati za upotrebu kao takvi, ili liofilizovani, ili se liofilizovani preparat može kombinovati sa sterilnim vodenim nosačem, neposredno pred ordiniranje. Vrednost pH preparata aktivnih jedinjenja tipično je između 3 i 11, poželjnije od 5 do 9, a najpoželjnije od 7 do 8. Podrazumeva se da korišćenje nekih od gore pomenutih ekscipijenata, nosača, ili stabilizatora dovodi do stvaranja farmaceutskih soli.

[0189] Terapeutska doza jedinjenja iz ovog pronalaska može varirati u skladu sa, na primer, naročitom upotrebom za koju je tretman napravljen, sa načinom ordiniranja tog jedinjenja, od zdravstvenog stanja pacijenta i procene ordinirajućeg lekara. Proporcija ili koncentracija nekog jedinjenja iz ovog pronalaska u nekoj farmaceutskoj kompoziciji može varirati zavisno od brojnih faktora, uključujući doziranje, hemijske karakteristike (npr., hidrofobnost) i puta ordiniranja. Na primer, jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu dati za parenteralno ordiniranje u nekom vodenom, fiziološkom, puferskom rastvoru koji sadrži oko 0.1 do oko 10 mas/vol% jedinjenja. Neki tipični opsezi doze su od oko 1 mg/kg do oko 1 g/kg telesne mase na dan. U nekim realizacijama, ova doza se kreće od oko 0.01 mg/kg do oko 100 mg/kg telesne mase na dan. Obično, doziranje zavisi od takvih varijabli kao što su vrsta i domašaj napredovanja bolesti ili poremećaja, ukupno zdravstveno stanje posmatranog pacijenta, relativna biološka efikasnost odabranog jedinjenja, formulacija ekscipijenta i put ordiniranja. Efikasne doze se mogu ekstrapolisati sa krivih dose-odgovor, dobijenih testom iz in vitro sistema ili na animalnom modelu.

[0190] Kompozicije iz ovog pronalaska mogu još da obuhvataju jedan ili više dodatnih farmaceutskih agenasa, kao što su hemoterapeutici, steroidi, antiinflamatorna jedinjenja, ili imunosupesanti, čiji su primeri navedeni gore.

[0191] U nekim realizacijama, jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, se ordinira u nekoj oftalmološkoj kompoziciji. U skladu sa tim, u nekim realizacijama, ovi postupci se sastoje od ordiniranja ovog jedinjenja, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i nekog oftalmološki prihvatljivog nosača. U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija je neka tečna kompozicija, polu-čvrsta kompozicija, uložak, film, mikročestice ili nanočestice.

[0192] U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija neka tečna kompozicija. U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija je polu-čvrsta kompozicija. U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija je neka površinska kompozicija. Ove površinske kompozicije su, ali bez ograničavanja, tečne i polu-čvrste kompozicije. U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija je neka površinska kompozicija. U nekim realizacijama, ova površinska kompozicija se sastoji od vodenog rastvora, suspenzije u vodi, neke masti ili nekog gela. U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija se aplicira površinski na prednji deo oka, ispod gornjeg kapka, na donji kapak i u ivičnu kesicu oka. U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija je sterilizovana. Sterilizacija se može obaviti poznatim tehnikama, kao što je sterilno filtriranje rastvora, ili zagrevanje rastvora u ampuli pripremljenoj za upotrebu. Oftalmološke kompozicije iz ovog pronalaska mogu još da sadrže farmaceutske ekscipijente koji su pogodni za pripremanje oftalmoloških formulacija. Primeri tih ekscipijenata su agensi za prezervaciju, agensi za puferovanje, agensi za helatiranje, antioksidanti i soli za reguliisanje osmotskog pritiska.

[0193] Kako se ovde koristi, termin "oftalmološki prihvatljiv nosač" odnosi se na bilo koji materijal koji može da sadrži ili oslobađa ovo jedinjenje, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, a koji je kompatibilan sa okom. U nekim realizacijama, ovaj oftalmološki prihvatljiv nosač je voda ili neki vodeni rastvor ili suspenzija, ali obuhvata takođe i ulja, kao što su ona koja se koriste za pravljenje masti, i polimerne matrice, kao što su one koje se korste u okularnim umetcima. U nekim realizacijama, ova kompozicija može biti neka suspenzija u vodi, koja sadrži ovo jedinjenje, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so. Tečne oftalmološke kompozicije, uključujući i masti i suspenzije, mogu imati viskoznost koja je primerena odabranom putu ordiniranja. U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija ima viskoznost u opsegu od oko 1,000 do oko 30,000 centipoaza.

[0194] U nekim realizacijama, ove oftalmološke kompozicije mogu još da sadrže jedan ili više surfaktanata, adjuvanata, pufera, antioksidanata, podešavača toniciteta, prezervativa (npr., EDTA, BAK (benzalkonijum hlorid), natrijum-hlorit, natrijumperborat, polikvaterijum-1), zgušnjivača ili modifikatora viskoznosti (npr., karboksimetil celuloza, hidroksimetil celuloza, polivinil alkohol, polietilenglikol, glikol 400, propilenglikol, hidroksimetil celuloza, hidroksipropil-guar, hijaluronska kiselina i hidroksipropil celuloza) i slično. Aditivi u ovoj formulaciji mogu biti, ali bez ograničavanja, natrijum-hlorid, natrijum-bikarbonat, sorbinska kiselina, metil paraben, propil paraben, hlorheksiidin, kastorovo ulje i natrijum-perborat.

[0195] Vodene oftalmološke kompozicije (rastvori ili suspenzije) obično ne sadrže fiziološki ili oftalmološki štetne konstituente. U nekim realizacijama, u ovim kompozicijama se koristi prečišćena ili dejonizovana voda. Vrednost pH se može podešavati dodavanjem bilo koje fiziološki i oftalmološi prihvaljivih kiselina, baza ili pufera za podešavanje pH, unutar opsega od oko 5.0 do 8.5. Primeri oftalmološki prihvatljivih kiselina su sirćetna, borna, limunska, mlečna, fosforna, hlorovodonična i slično, a primer baza su natrijum-hidroksid, natrijum-fosfat, natrijum-borat, natrijumcitrat, natrijum-acetat, natrijum-laktat, trometamin, tris-hidroksimetilamino-metan i slično. Soli i puferi su citrat/dekstroza, natrijum-bikarbonat, amonijum-hlorid i smeše gore pomenutih kiselina i baza.

[0196] U nekim realizacijama, ovi postupci obuhvataju formiranje ili stvaranje nekog depoa terapeutskog agensa u kontaktu sa spoljašnjom površinom oka. Depo se odnosi na neki izvor terapeutskog agensa koji se ne uklanja lako suzama ili drugim mehanizmima čišćenja oka. Ovo dopušta u jednoj aplikaciji kontinualno održavanje visokih koncentracija terapeutskog agensa prisutnog u fluidu spoljašnje površine oka. Bez želje za vezivanje uz neku teoriju, smatra se da absorpcija i penetracija može da zavisi i od koncentracije rastvorenog leka i od trajanja kontakta spoljašnjeg tkiva sa fluidom u kome je sadržan lek. Kada se ovaj lek ukloni, čišćenjem pomoću okularnog fluida i/ili absorpcijom u tkivo oka, dobija se još leka, npr., rastvaranjem iz depoa u osiromašeni fluid oka. U skladu sa tim, upotreba depoa može jednostavno olakšati punjenje tkiva oka kod rastvorljivijih terapeutskih agenasa. U nekim realizacijama, ovaj depo može da se zadrži i do osam ili više sati. U nekim realizacijama, ovi oblici oftalmološkog depoa su, ali bez ograničavanja istima, vodene polimerne suspenzije, masti i čvrsti umeci.

[0197] U nekim realizacijama, ovu oftalmološku kompoziciju predstavlja mast ili gel. U jednoj realizaciji, ova oftalmološka kompozicija je tečni nosač za oslobađanje na bazi ulja. U nekim realizacijama, ova kompozicija sadrži neku petroleumsku ili lanolinsku osnovu u koju se dodaje aktivni sastojak, obično kao 0.1 do 2%, i ekscipijente. Uobičajeni mogu biti, ali bez ograničavanja, mineralno ulje, vazelin i njihove kombinacije. U nekim realizacijama, ova mast se aplicira kao neka traka na donji kapak.

[0198] U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija predstavlja neki oftalmološki umetak. U nekim realizacijama, ovaj oftalmološki umetak je biološki inertan, mek, bio-degradabilan, viskoelastičan, stabilan pri sterilizaciji nakon izlaganja terapeutskim agensima, otporan prema infekcijama od bakterija dospelih iz vazduha, biodegradabilan, biokompatibilan i/ili viskoelastičan. U nekim realizacijama, ovaj umetak sadrži neku oftalmološki prihvatljivu matricu, npr., neku polimernu matricu. Ova matrica je tipično neki polimer, a therapeutski agens je obično dispergovan unutar nje ili vezan za polimernu matricu. U nekim realizacijama, terapeutski agens se može lagano oslobađati iz matrice, rastvaranjem ili hidrolizom kovalentne veze. U nekim realizacijama, ovaj polimer je biodegradabilan (rastvoran), a brzina njegovog rastvaranja se može kontrolisati preko brzine oslobađanja terapeutskog agensa dispegovanog u njoj. U drugom obliku, polimerna matrica je neki biodegradabilni polimer, koji se razgrađuje, na primer hidrolizom, i time oslobađa terapeutski agens vezan za nju ili dispergovan u njoj. U ostalim realizacijama, matrica i terapeutski agens mogu biti okruženi nekom dodatnom polimernom oblogom, za doatno kontrolisanje oslobađanja. U nekim realizacijama, ovaj umetak sadrži neki biodegradabilni polimer, kao što su polikaprolakton (PCL), kopolimer etilen/vinil acetat (EVA), polialkil cijanoakrilat, poliuretan, neki najlon, ili poli (dl-laktid-co-glikolid) (PLGA), ili neki kopolimer bilo kojih od pomenutih. U nekim realizacijama, terapeutski agens se disperguje u materijalu matrice, ili disperguje unutar kompozicije monomera (pre polimerizacije), koji se koristi za pravljenje materijala matrice. U nekim realizacijama sadržaj terapeutskog agensa je od oko 0.1 do oko 50%, ili od oko 2 do oko 20%. U ostalim realizacijama, koristi se matrica od biodegradabilnog ili bioerodibilnog polimera, tako da se potrošeni umetak ne mora uklanjati. Dok se biodegradabilni ili bioerodibilni polimer razgrađuje ili rastvara, oslobađa se terapeutski agens.

[0199] U drugim realizacijama, ovaj oftalmološki umetak sadrži neki polimer, uključujući, ali bez ograničavanja, one koji su opisani u dokumentu Wagh, et al., "Polymers used in ocular dosage form and drug delivery sistems", Asian J. Pharm., pages 12-17 (Jan. 2008). U nekim realizacijama, ovaj umetak se sastojiod nekog polimera koji se bira između polivinilpirolidona (PVP), nekog akrilatnog ili metakrilatnog polimera ili kopolimera (npr., familija Eudragit<®>, polimera iz firme Rohm ili Degussa), hidroksimetil celuloze, poliakrilne kiseline, poli(amidoamin) dendrimera, poli(dimetil siloksana), polietilenoksida, poli(laktid-coglikolida), poli(2-hidroksietilmetakrilata), poli(vinil alkohola), ili poli(propilen fumarata). U nekim realizacijama, ovaj umetak se sastoji od Gelfoam<®>R. U nekim realizacijama, umetak predstavlja konjugat neke poliakrilne kiseline i 450 kDa-cisteina.

[0200] U nekim realizacijama, ovu oftalmološku kompoziciju predstavlja neki oftalmološki film. Polimeri koji su pogodni za ove filmove su, ali bez ograničavanja, oni koji su opisani u dokumentu Wagh, et al. (ibid), U nekim realizacijama, ovaj film su meka kontaktna sočiva, kao što su ona koja se prave od koplimera N,N-dietilakrilamida i methakrilne kiseline, umreženog sa etileneglikol dimetakrilatom.

[0201] U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija sadrži mikrosfere ili nanočestice. U nekoj od realizacija, ove mikrosfere sadrže želatin. U nekim realizacijama, ove mikrosfere se injektiraju u zadnji segment oka, u hroroidalni prostor, u beonjaču, intravitrealno ili sub-retinalno. U nekim realizacijama, ove mikrosfere ili nanočestice sadrže neki polimer, uključujući, ali bez ograničavanja, one koji su opisaniu dokumentu Wagh, et al. (ibid). U nekim realizacijama, ovaj polimer je hitosan, neka polikarboksilna kiselina, kao što je poliakrilna kiselina, čestice albumina, estri hijaluronske kiseline, poliitakonska kiselina, poli(butil)cijanoakrilat, polikaprolakton, poli(izobutil) kaprolakton, poli(melčna kiselina-co-glikolna kiselina), ili poli(mlečna kiselina). U nekim realizacijama, ove mikrosfere ili nanočestice sadrže čestice čvrstog lipida.

[0202] U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija sadrži neku jonoizmenjivačku smolu. U nekim realizacijama, ova jonoizmenivačka smola je neki neorganski zeolit ili sintetska organska smola. U nekim realizacijama, ova jonoizmenjivačka smola sadrži, ali bez ograničavanja istima, one koje su opisane u dokumentu Wagh, et al. (ibid). U nekim realizacijama, ova jonoizmenjivačka smola je delimično neutralisana poliakrilna kiselina.

[0203] U nekim realizacijama, ova oftalmološka kompozicija je neka suspenzija polimera u vodi. U nekim realizacijama, terapeutski agens ili neki polimerni suspendovani agens je suspendovan u nekom vodenom medijumu. U nekim realizacijama, ove polimerne suspenzije u vodi se mogu formulisati tako da zadržavaju istu, ili suštinski istu viskoznost u oku, koju su imali pre ordiniranja u oko. U nekim realizacijama, one se mogu formulisati tako da dolazi do povećanog geliranja nakon kontakta sa fluidom suza.

Obeležena jedinjenja i postupci testiranja

[0204] Sledeći aspekt ovog pronalaska se odnosi na obeležena jedinjenja iz ovog pronalaska (radio-obeležena, fluorescentno-obeležana, itd..) koja bi mogla biti korisna ne samo u tehnikama prepoznavanja, nego takođe i u testovima in vitro i in vivo, za lokalizaciju i kvantitativno određivanje JAK u tkivu uzoraka, uključujući humana bića, i za identifikaciju liganada JAK, preko inhiibicije vezivanja nekog obeleženog jedinjenja. Prema tome, ovaj pronalazak obuhvata i testove za JAK, u kojima su sadržana ova obeležena jedinjenja.

[0205] Ovaj pronalazak još obuhvata izotopski-obeležena jedinjenja iz ovog pronalaska. Neko "izotopski" ili "radio-obeleženo" jedinjenje je neko jedinjenje iz ovog pronalaska u kome je jedan ili više atoma zamenjen ili supstituisan sa nekim atomom koji ima atomsku masu ili maseni broj različit od atomske mase ili atomskog broja koji se tipično nalaze u prirodi (tj., prirodno javljaju). Pogodni radionuklidi koji se mogu ugraditi u jedinjenja iz ovog pronalaska su, ali bez ograničavanja,<3>H (takođe se oznaćava sa T, za tricijum),<11>C,<13>C,<14>C,<13>N,<15>N,<15>O,<17>O,<18>O,<18>F,<35>S,<36>Cl,<82>Br,<75>Br,<76>Br,<77>Br,<123>I,<124>I,<125>I i<131>I. Radionuklid, koji je ugrađen u neki primer radio-obeleženog jedinjenja, će zavisiti od specifične aplikacije tog radio-obeleženog jedinjenja. Na primer, za in vitro obeležavanje JAK i kompetitivne testove, obično su najkorisnija jedinjenja u koja su ugrađeni<3>H,<14>C,<82>Br,<125>I,<131>I,<35>S. Za primene radio-mapiranja obično su najkorisniji<11>C,<18>F,<125>I,<123>I,<124>I,<131>I,<75>Br,<76>Br ili<77>Br.

[0206] Podrazumeva se da "radio-obeleženo" ili "obeleženo jedinjenje" predstavlja neko jedinjenje u koje je ugrađen najmanje jedan radionuklid. U nekim realizacijama radionuklid se bira iz grupe koju čine<3>H,<14>C,<125>I,<35>S i<82>Br. U nekim realizacijama, u ovo jedinjenje su ugrađena 1, 2, ili 3 atoma deuterijuma.

[0207] Ovaj pronalazak može još da obuhvata sintetske postupke ugrađivanja radioizotopa u jedinjenja iz ovog pronalaska. Sintetski postupci ugrađivanja radio-izotopa u organska jedinjenja su dobro poznati u stanju tehnike, a onaj ko je uobičajeno verziran u stanju tehnike lako će prepoznati postupke koji su primenjivi na jedinjenja iz ovog pronalaska.

[0208] Obeleženo jedinjenje iz ovog pronalaska se može upotrebiti u testovima identifikacije/vrednovanja jedinjenja.. Na primer, neko sveže sintetizovano ili identifikovano jedinjenje (tj., testirano jedinjenje), koje je obeleženo, može se vrednovati u pogledu njegovog vezivanja za neku JAK, praćenjem varijacija njegove koncentracije, kada je u kontaktu sa nekom JAK, preko praćenja obeležavača. Na primer, neko testirano jedinjenje (obeleženo) može da se vrednuje u pogledu njegove sposobnosti da smanji vezivanje drugog jedinjenja, koje je takođe vezano za JAK (tj., standardno jedinjenje). Prema tome, sposobnost nekog testiranog jedinjenja da se takmiči sa standardnim jedinjenjen u pogledu vezivanja za JAK, direktno je povezano sa njegovim afinitetom za vezivanje. Obrnuto, u nekim drugim testovima ispitivanja, standardno jedinjenje je obeleženo, a testirano jedinjenje je neobeleženo. Prema tome, prati se koncentracija obeleženog standardnog jedinjenja, sa ciljem da se odredi kompeticija između standardnog jedinjenja i testiranog jedinjenja, i relativni afinitet vezivanja testiranog jedinjenja.

Kompleti

[0209] Ovaj pronalazak obuhvata takođe farmaceutske komplete, koji su korisni za, na primer, tretman ili prevenciju bolesti ili poremećaja povezanih sa JAK, kao što je kancer. Ovaj komplet čini jedan ili više kontejnera, u kojima je sadržana neka farmaceutska kompozicija koja sadrži terapeutski efikasnu količinu nekog jedinjenja iz ovog pronalaska. Ovi kompleti mogu još da sadrže, ukoliko se do želi, jednu ili više raznih konvencionalnih farmaceutskih komponenata, kao što su, na primer, kontejneri sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, dodatni kontejneri, itd., što je jasno onima koji su verzirani u stanju tehnike. Uputstva, kao umetci, ili kao etikete, na kojima je naznačena količina komponente koja treba da se ordinira, uputstvo za ordiniranje, i/ili uputstvo za mešanje komponenata, takođe mogu da se sadrže u ovom kompletu.

[0210] Ovaj pronalazak će biti detaljnije opisan putem specifičnih Primera. Nađeno je da su jedinjenja iz ovih Primera inhibitori JAK, u skladu sa najmanje jednim testom, koji je ovde opisan.

PRIMERi

[0211] Eksperimentalne procedure za jedinjenja iz ovog pronalaska date su u nastavku. Primeri 14-17 su prema ovom pronalasku.

[0212] Otvoren pristup preparativnom prečišćavanju LC-MS, za neka od dobijenih jedinjenja obavljen je u sistemima frakcionacije mase Waters. Raspored osnovne opreme, protokoli i softver za kontrolu, kao i operacije u ovom sistemu, detaljno su opisani u literaturi. Videti npr., "Two-Pump At Column Dilution Configuration for Preparative LC-MS", K. Blom, J. Combi. Chem., 4, 295 (2002); "Optimizing Preparative LC-MS Configurations and Methods for Parallel Synthesis Purification", K. Blom, R. Sparks, J. Doughty, G. Everlof, T. Haque, A. Combs, J. Combi. Chem., 5, 670 (2003); i "Preparative LC-MS Purification: Improved Jedinjenj Specific Method Optimization", K. Blom, B. Glass, R. Sparks, A. Combs, J. Combi. Chem., 6, 874-883 (2004). Razdvojena jedinjenja, u pogledu čistoće tipično se podvrgavaju analitičkoj tečnoj hromatografiji i masenoj spektrometriji (LCMS), pod sledećim uslovima: Instrument; Agilent 1100 series, LC/MSD, Kolona: Waters Sunfire™ C18 5 µm, 2.1×5.0 mm, Puferi: mobilna faza A: 0.025% TFA u vodi, a mobilna faza B: 0.025% TFA u acetonitrilu; gradijent 2% do 80% B, za 3 min, sa protokom od 1.5 mL/min.

[0213] Neka od dobijenih jedinjenja su takođe razdvajana na preparativnoj skali, pomoću tečne hromatografije visokih performansi sa reversnom fazom (RP-HPLC), sa detektorom MS, ili fleš hromatografijom (silikagel), kao što je naznačeno u Primerima. Tipični uslovi za kolonu tečne hromatografije visokih performansi sa reversnom fazom (RP-HPLC) su kao što sledi:

Prečišćavanja na pH = 2: Waters Sunfire™, kolona C185 µm, 19 × 100 mm, eluiranje sa mobilnom fazom A: 0.1% TFA (trifluorosirćetna kiselina) u vodi, a mobilna faza B: acetonitril; protok je bio 30 mL/min, gradijent razdvajanja je optimizovan za svako jedinjenje, korišćenjem protokola Compound Specific Method Optimization, kao što je opisano u literauri [videti "Preparative LCMS Purification: Improved Compound Specific Method Optimization", K. Blom, B. Glass, R. Sparks, A. Combs, J. Comb. Chem., 6, 874-883 (2004)]. Tipično je korišćen protok od 60 mL/min, sa kolonom 30 × 100 mm.

Prečišćavanja na pH = 10: Kolona Waters XBridge C185 µm, 19 × 100 mm, eluiranje sa mobilnom fazom A: 0.15% NH4OH u vodi, i mobilnom fazom B: acetonitril; protok je bio 30 mL/min, gradijent razdvajanja je optimizovan za svako jedinjenje, korišćenjem protokola Compound Specific Method Optimization, kao što je opisano u literaturi [videti "Preparative LCMS Purification: Improved Compound Specific Method Optimization", K. Blom, B. Glass, R. Sparks, A. Combs, J. Comb. Chem., 6, 874-883 (2004)]. Tipično se koristi protok od 60 mL/min, sa kolonom 30 × 100 mm.

[0214] Neka od dobijenih jedinjenja su takođe analizirana pomoću diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSK). Tipični uslovi na isntrumentu DSK bili su kao što sledi:

TA instrument za diferencijalnu skenirajuću kalorimetriju, Model Q200 sa autozamplerom. Opšti uslovi: 30 - 350°C, sa 10°C/min; Tzero aluminijumska lađica, sa poklopcem, za uzorak; protok azota 50 mL/min.

[0215] Neka od dobijenih jedinjenja su takođe analizirana pomoću termogravimetrijske analize (TGA). Tipični uslovi na instrumentu za TGA bili su kao što sledi:

[0216] TA instrument, Thermogravimetric Analyzer, Model Q500. Opšti uslovi postupka: skok od 20°C do 600°C, sa 20°C/min; produvavanje azotom, protok gasa 40 mL/min, sledi uravnotežavanje sa protokom gasa za produvavanje; protok produvavanja uzorka 60 mL/min; lađica za uzorak od platine.

[0217] Neka od dobijenih jedinjenja su takođe analizirana pomoću difrakcije X-zraka praha (XRPD). Tipični uslovi na instrumentu XRPD bili su kao što sledi:

Rigaku MiniFlex X-ray Powder Diffractometer (XRPD). Opšte eksperimentalne procedure: emisija X-zraka bakra, na 0,1054056 nm) (ili 1.054056Å), sa K β filterom; snaga X-zraka je 30 KV, 15 mA; prah uzorka je dispergovan na držaču uzorka sa nultim osnovnim signalom. Opšti uslovi merenja: Početni ugao - 3 stepena; Završni ugao - 45 stepeni; Uzorkovanje - 0.02 stepena; Brzina skenovanja - 2 stepen/min.

Primer 1. 5-[3-(cijanometil)-3-(3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

Korak 1: terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilat

[0219]

[0220] U rastvor 1.0 M kalijum terc-butoksida u tetrahidrofuranu (30.7 mL, 30.7 mmol) na 0°C, u kapima se dodaje rastvor dietil cijanometilfosfonata (5.20 mL, 32.2 mmol) u tetrahidrofuranu (39 mL). Ova reakcija se zagreje na sobnu temperaturu, a zatim ponovo ohladi na 0°C. U reakcionu smešu se doda rastvor terc-butil 3-oksoazetidin-1-karboksilata (5.0 g, 0.029 mol, firme Aldrich) u tetrahidrofuranu (8 mL). Ova reakcija se ostavi da se zagreje na sobnu temperaturu i meša preko noći. Posle tretiranja sa vodom, ova smeša se ekstrahuje sa etilacetatom (EtOAc). Kombinovani organski slojevi se operu sa rastvorom soli, osuše iznad MgSO4 i ispare pod sniženim pritiskom. Ova sirova smeša se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanima (0 - 70%), dajući željeni proizvod (5.40 g, 95%). LCMS izračunato za C10H14N2O2Na (M+Na)<+>: m/z = 217.1; Nađeno: 217.1

Korak 2: terc-butil 3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5, 5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-karboksilat

[0222] Smeša 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazola (0.990 g, 5.10 mmol), terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilata (1.00 g, 5.15 mmol) i 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-ena (0.38 mL, 2.6 mmol) u acetonitrilu (20 mL), zagreva se 2 h na 60°C. Posle hlađenja, rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanima (0-60%), dajući željeni proizvod (1.68 g, 84.8%). LCMS izračunato za C15H22BN4O4 (M-55<)+>: m/z = 333.2; Nađeno: 333.1.

Korak 3: {3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-3-il)acetonitril hidrohlorid

[0223]

[0224] Doda se 4.0 M HCl u 1,4-dioksanu (2.0 mL) u rastvor terc-butil 3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-karboksilata (1.68 g, 4.33 mmol) u metilen hloridu (10 mL). Reakciona smeša se preko noći meša na sobnoj temperaturi, pa zatim koncentriše pod sniženim pristikom, dajući željeni proizvod kao HCl so, koja se direktno koristi u sledećem koraku reakcije, bez daljeg prečišćavanja. LCMS izračunato za C14H22BN4O2 (M+1)<+>: m/z = 289.2; Nađeno: 289.1.

Korak 4: 5-hloro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamid

[0226] Doda se N,N-diizopropiletilamin (1.3 mL, 7.5 mmol) u smešu 5-hloropirazin-2-karboksilne kiseline (0.40 g, 2.5 mmol), N,N,N’,N’-tetrametil-O-(7-azabenzotriazol-1-il)uronijum heksafluorofosfata (1.0 g, 2.8 mmol) i (2S)-1,1,1-trifluoropropan-2-amina (0.28 g, 2.5 mmol) u metilen hloridu (10 mL). Reakciona smeša se preko noći meša na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se obradi sa zasićenim NaHCO3 u vodi, pa ekstrahuje etilacetatom. Kombinovani organski slojevi se operu rastvorom soli, osuše iznad MgSO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eluira sa etilacetatom u heksanima (0-15%), dajući željeni proizvod (0.47 g, 73%).. LCMS izračunato za C8H8ClF3N3O (M+1)<+>: m/z = 254.0; Nađeno: 253.9.

Korak 5: 5-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamid [0227]

[0228] Smeša 5-hloro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamida (254 mg, 1.00 mmol), {3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-3-il}acetonitril HCl soli (325 mg, 1.00 mmol) i N,N-diizopropiletilamina (401 mL, 2.30 mmol) in 1,4-dioksanu (5.0 mL) zagreva se 2 h na 100°C. Posle hlađenja, ova smeša se koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanu (gradijent: 20-80%), dajući željeni proizvod (0.49 g, 97%). LCMS izračunato za C22H28BF3N7O3 (M+1)<+>: m/z = 506.2; Nađeno: 506.1.

Korak 6: terc-butil 4-bromo-3-metil-1H-pirazol-1-karboksilat

[0229]

[0230] Smeša 4-bromo-3-metil-1H-pirazola (0.2 g, 1 mmol), di-terc-butildikarbonata (0.30 g, 1.4 mmol), 4-dimetilaminopiridina (0.02 g, 0.1 mmol) i trietilamina (0.26 mL, 1.9 mmol) u acetonitrilu (2 mL) meša se preko noći na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se koncentriše i prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, pa eliura sa etilacetatom u heksanima (0-15%), dajući željeni proizvod (0.32 g). LCMS izračunato za C5H6BrN2O2 (M-55)<+>: m/z = 205.0; Nađeno: 204.9.

Korak 7: 5-[3-(cijanometil)-3-(3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

[0231] Smeša 5-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamida (27.0 mg, 0.0533 mmol), terc-butil 4-bromo-3-metil-1H-pirazol-1-karboksilata (15 mg, 0.059 mmol), tetrakis(trifenilfosfin)palladiuma(0) (3.1 mg, 0.0027 mmol) i natrijumkarbonata (17.0 mg, 0.160 mmol) u 1,4-dioksanu (1.6 mL) i vodi (0.8 mL), pod azotom, meša se preko noći na 100°C. Reakciona mseša se profiltrira i prečisti pomoću RP-HPLC (uslovi pod pH = 2), dajući željeni proizvod kao TFA so.<1>H NMR (300 MHz, CD3OD) δ 8.73 (d, J = 1.4 Hz, 1H), 8.18 (d, J = 0.6 Hz, 1H), 7.98 (d, J = 1.4 Hz, 1H), 7.91 - 7.79 (m, 2H), 4.84 (m, 1H), 4.81 (d, J = 10.2 Hz, 2H), 4.60 (d, J = 10.2 Hz, 2H), 3.59 (s, 2H), 2.44 (s, 3H), 1.43 (d, J = 7.1 Hz, 3H) ppm. LCMS izračunato za C20H21F3N9O (M+1)<+>: m/z = 460.2; Nađeno: 460.0.

Primer 2. 5-[3-(cijanometil)-3-(3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilpirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

Korak 1: 5-hloro-N-izopropilpirazin-2-karboksamid

[0233] Doda se N,N-diizopropiletilamin (2.6 mL, 15 mmol) u smešu 5-hloropirazin-2-karboksilne kiseline (0.80 g, 5.0 mmol), benzotriazol-1-iloksitris(dimetilamino) fosfonijum heksafluorofosfata (2.46 g, 5.56 mmol) i 2-propanamina (0.47 mL, 5.6 mmol) u metilen hloridu (20 mL). Reakciona smeša se meša preko noći na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se obradi sa zasićenim NaHCO3 u vodi, pa ekstrahuje sa etilacetatom. Kombinovani organski slojevi se operu sa rastvorom soli, osuše iznad MgSO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanima (0-15%), dajući željeni proizvod. LCMS izračunato za C8H11ClN3O (M+1)<+>: m/z = 200.1; Nađeno: 200.1.

Korak 2: 5-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-izopropilpirazin-2-karboksamid

[0234] Smeša 5-hloro-N-izopropilpirazin-2-karboksamida (200 mg, 1.00 mmol), {3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1N-pirazol-1-il]azetidin-3-il}acetonitrila, so HCl (325 mg, 1.00 mmol, iz Primera 1, Korak 3) i N,N-diizopropiletilamina (401 mL, 2.30 mmol) u 1,4-dioksanu (5.0 mL) zagreva se 2 h na 100°C. Posle hlađenja, ova smeša se koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanu (gradijent: 20-80%), dajući željeni proizvod (0.26 g, 58%). LCMS izračunato za C22H31BN7O3 (M+1)<+>: m/z = 452.3; Nađeno: 452.2.

Korak 3: 5-[3-(cijanometil)-3-(3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilpirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

[0235] Smeša terc-butil 4-bromo-3-metil-1H-pirazol-1-karboksilata (15.7 mg, 0.0600 mmol), 5-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-izopropilpirazin-2-karboksamida (25.8 mg, 0.0571 mmol), [1,1’-bis(difenilfosfin)ferocen]dihloropaladijum(II) kompleksa sa dihlorometanom (1:1) (2.3 mg, 0.0028 mmol) i kalijum-fosfatom (0.036 g, 0.17 mmol) u dioksanu (0.5 mL) i vodi (0.2 mL), u reakcionoj fioli, degasira se i hermetički zatvori. Ova smeša se 3 h zagreva na 110°C. Posle hlađenja, ova smeša se razblaži sa metanolom, filtrira i prečisti sa RP-HPLC (uslovi za pH = 2), dajući željeni proizvod kao TFA so. LCMS izračunato za C20H24N9O (M+1)<+>: m/z = 406.2; Nađeno: 406.1.

Primer 3. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilbenzamid trifluoroacetat

[0236]

Korak 1: etil 4-(3-hidroksiazetidin-1-il)benzoat

[0237] Smeša etil 4-fluorobenzoata (0.841 g, 5.00 mmol, firma Aldrich), azetidin-3-ol hidrohlorida (0.438 g, 4.00 mmol, firma Aldrich) i kalijum-karbonata (1.38 g, 9.98 mmol) u dimetilsulfoksidu (4 mL) zagreva se 2 h na 180°C. Posle hlađenja, ova smeša se razblaži sa etilacetatom (50 mL), pa opere vodom i rastvorom soli. Organski sloj se osuši iznad MgSO4, filtrira i koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eluira sa etilacetatom u heksanu (0-50%), dajući željeni proizvod (0.643, 72.6%). LCMS izračunato za C12H16NO3 (M+1)<+>: m/z = 222.1; Nađeno: 222.1.

Korak 2: 4-(3-hidroksiazetidin-1-il)benzoeva kiselina

[0238] Smeša 1-[4-(3-hidroksiazetidin-1-il)fenil]-2-metoksietanona (1.33 g, 6.00 mmol) i litijum-hidroksid monohidrata (504 mg, 12.0 mmol) u vodi (4 mL), metanola (3 mL) i THF (6 mL) meša se preko noći na 40°C. Ova smeša se neutrališe sa vodenim rastvorom 3 M HCl (~4 mL) do pH oko 7, pa ekstrahuje sa etilacetatom. Kombinovani organski slojevi se osuše iznad Na2SO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod (1.10 g, 94.9%), koji se koristi direktno u sledećem koraku, bez daljeg prečišćavanja. LCMS izračunato za C10H12NO3 (M+1)<+>: m/z = 194.1; Nađeno: 194.1.

Korak 3: 4-(3-hidroksiazetidin-1-il)-N-izopropilbenzamid

[0239] Doda se benzotriazol-1-iloksitris(dimetilamino)fosfonijum heksafluorofosfat (4.64 g, 10.5 mmol, firma Aldrich) u smešu 4-(3-hidroksiazetidin-1-il)benzoeve kiseline (1.93 g, 10.0 mmol), 2-propanamina (4.26 mL, 50.0 mmol) i N,N-diizopropiletilamina (3.88 g, 30.0 mmol) u dihlorometilenu (10 mL). Ova smeša se 2 h meša na sobnoj temperaturi, pa razblaži sa dihlorometanom. Ova smeša se opere sa rastvorom NaHCO3 u vodi i rastvorom soli, osuši iznad Na2SO4, filtrira i koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanu (gradijent: 0-50%), dajući željeni proizvod (2.21 g, 94.3%). LCMS izračunato za C13H19N2O2 (M+1)<+>: m/z = 235.1; Nađeno: 235.1.

Korak 4: N-izopropil-4-(3-oksoazetidin-1-il)benzamid

[0240] U ohlađeni rastvor (-78°C) oksalil hlorida (1.05 mL, 12.4 mmol) u dihlorometilenu (20 mL) u kapima se dodaje dimetilsulfoksid (1.71 mL, 24.1 mmol). Ova smeša se 10 min meša na -78°C. Zatim se doda suspenzija 4-(3-hidroksiazetidin-1-il)-N-izopropilbenzamida (1.72 g, 7.34 mmol) u dihlorometilenu (20 mL). Ova smeša se 1 h meša na -78°C, a zatim se doda trietilamin (7.04 mL, 50.5 mmol). Ova smeša se još 1,5 h meša na -78°C. Smeša se opere sa NaHCO3 u vodi i rastvoru soli, osuši iznad Na2SO4, filtrira i koncentriše pod sniženim pritiskom. Talozi se operu etrom, pa sakupe filtriranjem, dajući željeni proizvod (1.32 g, 77%), koji se koristi direktno u sledećem koraku, bez daljeg prečišćavanja. LCMS izračunato za C13H17N2O2 (M+1)<+>: m/z = 233.1; Nađeno: 233.1.

Korak 5: 4-[3-(cijanometilen)azetidin-1-il]-N-izopropilbenzamid

[0241] U ohlađeni rastvor (na -6 do 0°C) 1.0 M kalijum terc-butoksida u tetrahidrofuranu (7.10 mL, 7.10 mmol), u kapima se tokom perioda od 10 min dodaje rastvor dietil cijanometilfosfonata (1.20 mL, 7.43 mmol, firma Aldrich) u tetrahidrofuranu (10 mL), na temperaturi od -6 do 0°C. Reakcija se zagreje, pa se 1 h meša na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se ponovo ohladi na -6°C. Zatim se reakcionoj smeši dodaje, tokom 10 min, rastvor N-izopropil-4-(3-oksoazetidin-1-il)benzamida (1.30 g, 5.60 mmol) u tetrahidrofuranu (10 mL). Za do vreme temperatura reakcione smeše je bila između -5 i 0°C. Ova reakcija se ostavi da se zagreje na sobnu temperaturu, pa se 3 h meša. Reakciona smeša se profiltrira kroz sloj silikagela, pa opere etilacetatom. Filtrat se koncentriše, a ostatak tretira sa etrom. Nastali talog se sakupi filtriranjem, dajući 0.60 g željenog proizvoda. Matični lug se koncentriše pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanu (gradijent: 30-80%), dajući željeni proizvod (0.21 g). Ukupni prinos proizvoda je 0.81 g (57%).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 7.91 (d, J = 7.8 Hz, 1H), 7.74 (d, J = 8.7 Hz, 2H), 6.53 (d, J = 8.7 Hz, 2H), 5.88 (p, J = 2.3 Hz, 1H), 4.77 - 4.67 (m, 2H), 4.62 (dt, J = 5.1, 2.6 Hz, 2H), 4.06 (m, 1H), 1.12 (d, J = 6.6 Hz, 6H) ppm. LCMS izračunato za C15H18N3O (M+1)<+>: m/z = 256.1; Nađeno: 256.1.

Korak 6: 4-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-izopropilbenzamid

[0242] Smeša 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazola (2.98 g, 15.3 mmol), 4-[3-(cijanometilen)azetidin-1-il]-N-izopropilbenzamida (4.00 g, 15.7 mmol) i 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-ena (1.17 g, 7.68 mmol) u izopropil alkoholu (10 mL) zagreva se 1 h na 70°C. Smeša se ohladi na 35°C. U ovu suspenziju se doda 30 mL metil terc-butil etra (MTBE), pa se 1 h meša na sobnoj temperaturi. Nastali talog se sakupi filtriranjem, opere sa MTBE i osuši pod sniženim pritiskom, dajući željeni proizvod (6.2 g 89.8%).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8.35 (s, 1H), 7.90 (d, J = 7.8 Hz, 1H), 7.75 (s, 1H), 7.73 (d, J = 8.7 Hz, 2H), 6.52 (d, J= 8.7 Hz, 2H), 4.40 (d, J = 8.6 Hz, 2H), 4.20 (d, J = 8.6 Hz, 2H), 4.05 (m, 1H), 3.65 (s, 2H), 1.24 (s, 12H), 1.12 (d, J = 6.6 Hz, 6H) ppm. LCMS izračunato za C24H33BN5O3 (M+1)<+>: m/z = 450.3; Nađeno: 450.3.

Korak 7: 4-[3-(cijanometil)-3-(3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilbenzamid trifluoroacetat

[0243] Smeša terc-butil 4-bromo-3-metil-1H-pirazol-1-karboksilata (15.7 mg, 0.0600 mmol), 4-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-izopropilbenzamida (25.7 mg, 0.0571 mmol), kalijum-fosfata (36.4 mg, 0.171 mmol) i kompleksa [1,1’-bis(difenilfosfino)ferocen]dihloropaladijum(II) i dihlorometana (1:1) (2.33 mg, 0.00286 mmol) u dioksanu (0.5 mL) i vodi (0.2 mL), u reakcionoj fioli se degasira i hermetički zatvori. Ova smeša se 3 h zagreva na 110°C. Posle hlađenja, ova smeša se razblaži metanolom, filtrira i prečisti pomoću RP-HPLC (pod uslovima za pH = 2), dajući željeni proizvod kao TFA so. LCMS izračunato za C22H26N7O (M+1)<+>: m/z = 404.2; Nađeno: 404.1.

Primer 4. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid trifluoroacetat [0244]

Korak 1: 2,4,5-trifluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid

[0245] U rastvor 2,4,5-triftuorobenzoeve kiseline (5.00 g, 28.4 mmol) u acetonitrilu (50 mL) doda se N,N-dimetilformamid (40 mL), a zatim se dodaje oksalil hlorid (3.60 mL, 42.6 mmol). Posle 90 min, isparljivi sastojci se uklone pod sniženim pritiskom. Ostatak se ispari zajedno sa acetonitrilom (50 mL). Ostatak se zatim rastvori u metilen hloridu (50 mL). Ovaj rastvor se u kapima dodaje u ohlađenu (kupatilo sa ledom) smešu (2S)-1,1,1-trifluoropropan-2-amin hidrohlorida (5.52 g, 36.9 mmol) (firma Synquest, 98% ee) u toluenu (100 mL) i 0.5 M vodenom rastvoru natrijumhidroksida (142 mL, 71.0 mmol). Posle ovog dodavanja, ukloni se kupatilo sa ledom, a reakcija se ostavi da se zagreje na sobnu temperaturu. Reakcija se meša preko noći. Odvoji se organski sloj. Vodeni sloj se ekstrahuje sa metilen hloridom (50 mL). Kombinovani organski slojevi se operu sa 20% rastvorom soli (75 mL) i vodom (2 × 75 mL), osuše iznad MgSO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući željeni proizvod (6.49 g, 84%), koji se koristi direktno u sledećem koraku, bez daljeg prečišćavanja.<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ 9.01 (d, J = 7.6 Hz, 1H), 7.92 - 7.50 (m, 2H), 4.76 (m, 1H), 1.31 (d, J = 7.0 Hz, 3H) ppm. LCMS izračunato za C10H8F6NO (M+1)<+>: m/z = 272.0; Nađeno: 272.0.

Korak 2: 2,5-difluoro-4-(3-hidroksiazetidin-1-il)-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid

[0246] Smeša 2,4,5-trifluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida (6.39 g, 23.6 mmol), azetidin-3-ol hidrohlorida (3.19 g, 28.3 mmol) i 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-ena (8.81 mL, 58.9 mmol) u acetonitrilu (25 mL) meša se 2 h na 80°C. Reakciona smeša se razblaži sa EtOAc (75 mL), pa opere sa 1M HCl (50 mL), 1M NaHCO3 (60 mL), 20% rastvorom soli (50 mL) i vodom (75 mL). Vodeni slojevi se ekstrahuju sa EtOAc (100 mL). Orgsnaki slojevi se kombinuju, osuše iznad MgSO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući željeni proizvod (7.59 g, 91.8%).<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ 8.38 (dd, J = 8.9, 1.9 Hz, 1H), 7.27 (dd, J = 12. 8, 6.5 Hz, 1H), 6.38 (dd, J = 12.3, 7.5 Hz, 1H), 5.71 (d, J = 6.4 Hz, 1H), 4.74 (dp, J = 15.3, 7.6 Hz, 1H), 4.62 - 4.46 (m, 1H), 4.30 - 4.15 (m, 2H), 3.71 (m, 2H), 1.29 (d, J = 7.1 Hz, 3H) ppm. LCMS izračunato za C13H14F5N2O2 (M+1)<+>: m/z = 325.1; Nađeno: 325.1.

Korak 3: 2,5-difluoro-4-(3-oksoazetidin-1-il)-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid

[0247] U rastvor 2,5-difluoro-4-(3-hidroksiazetidin-1-il)-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida (7.57 g, 23.3 mmol) u metilen hloridu (93 mL) dodaju se jodobenzen diacetat (9.40 g, 29.2 mmol) i slobodni radikal 2,2,6,6-tetrametil-1-piperidiniloksi (1.82 g, 11.7 mmol) (TEMPO), na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se preko noći meša na sobnoj temperaturi. Ova smeša se razblaži sa EtOAc (100 mL), opere sa 0.5 M NaHCO3 (2 × 80 mL), 20% rastvorom soli (100 mL) i vodom (100 mL). Vodeni slojevi se ekstrahuju sa etilacetatom (75 mL). Organski ekstrakti se kombinuju, osuše iznad MgSO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa 0% do 5% etilacetata u metilen hloridu, dajući sirovi proizvod, koji se rekristališe iz MTBE (50 mL) i heptana (100 mL), dajući željeni proizvod (5.44g, 72%) kao bezbojnu čvrstu susptancu.<1>H NMR (300 MHz, DMSO-d6) δ 8.52 (d, J = 8.0 Hz, 1H), 7.36 (dd, J = 12.5, 6.5 Hz, 1H), 6.63 (dd, J = 12.1, 7.6 Hz, 1H), 4.90 (d, J = 2.1 Hz, 4H), 4.86 - 4.68 (m, 1H), 1.31 (d, J = 7.1 Hz, 3H) ppm. LCMS izračunato za C13H12F5N2O2 (M+1)<+>: m/z = 323.1; Nađeno: 323.0.

Korak 4: 4-[3-(cijanometilen)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid

[0248] U kapima se dodaje dietil cijanometilfosfonat (1.95 mL, 11.8 mmol) u ohlađeni (kupatilo sa ledom) rastvor 1.0 M kalijum-terc-butoksida u THF (11.8 mL, 11.8 mmol), koji je razblažen sa tetrahidrofuranom (12 mL). Ukloni se rashladno kupatilo, a reakcija se zagreje na sobnu temperaturu i meša 90 min. Rastvor reakcije se ponovo ohladi u kupatilu sa ledom. Ovako pripremljen rastvor se zatim, tokom 12 min, dodaje ohlađenom (kupatilo sa ledom) rastvoru 2,5-difluoro-4-(3-oksoazetidin-1-il)-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida (4.00 g, 12.4 mmol) u tetrahidrofuranu (50 mL). Ova reakciona smeša se meša 30 min. Ukloni se kupatilo sa ledom, a reakcija se preko noći meša na sobnoj temperaturi, zatim tretira dodavanjem 20% rastvora soli (75 mL) i etilacetata (75 mL). Odvoji se organski sloj. Vodeni sloj se ekstrahuje sa etilacetatom (50 mL). Kombinovani organski slojevi se osuše iznad MgSO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eluira sa etilacetatom u heksanima (0% do 30%) dajući željeni proizvod (2.6 g).<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6) δ 8.59 - 8.37 (m, 1H), 7.33 (dd, J = 12.5, 6.4 Hz, 1H), 6.59 (dd, J = 12.0, 7.4 Hz, 1H), 5.88 (m, 1H), 4.94 - 4.75 (m, 4H), 4.76 (m, 1H), 1.31 (d, J = 7.1 Hz, 3H) ppm. LCMS izračunato za C15H13F5N3O (M+1)<+>: m/z = 346.1; Nađeno: 346.1.

Korak 5: 4-{3-(cijanometil)-3-[ 4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il)azetidin-1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil)benzamid

[0249] Smeša 4-(4,4,5,5-tetrametil-l,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazola (1.00 g, 5.15 mmol), 4-[3-(cijanometilen)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil] benzamida (1.78 g, 5.15 mmol) i 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-ena (0.31 mL, 2.1 mmol) u acetonitrilu (20.2 mL) zagreva se preko noći na 50°C. Posle hlađenja, rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom. Ostatak se koristi u sledećem koraku bez daljeg prečišćavanja. LCMS izračunato za C24H28BF5N5O3 (M+1)<+>: m/z = 540.2; Nađeno: 540.1.

Korak 6: 4-[3-(cijanometil)-3-(3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-l-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid trifluoroacetat

[0250] Smeša 4-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida (28.8 mg, 0.0533 mmol), terc-butil 4-bromo-5-metil-1H-pirazol-1-karboksilata (15 mg, 0.059 mmol), tetrakis(trifenilfosfin)paladijuma(0) (3.1 mg, 0.0027 mmol) i natrijumkarbonata (17.0 mg, 0.160 mmol) u 1,4-dioksanu (1.6 mL) i vodi (0.8 mL), pod azotom, meša se preko noći na 100°C. Reakciona smeša se ekstrahuje sa etilacetatom. Kombinovani organski slojevi se operu sa rastvorom soli, osuše iznad MgSO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti pomoću RP-HPLC (uslovi za pH = 2), dajući željeni proizvod kao TFA so. LCMS izračunato za C22H21F5N7O (M+1)<+>: m/z = 494.2; Nađeno: 494.0.

Primer 5. 4-[3-(1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)-3-(cijanometil)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1- metiletil]benzamid trifluoroacetat

[0251]

[0252] Ovo jedinjenje se dobija korišćenjem procedura koje su analogne onima koje su opisane za sintezu Primera 4, Korak 6, polazeći od 4-bromo-1H-pirazola i 4-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida. LCMS izračunato za C21H19F5N7O (M+1)<+>: m/z = 480.2; Nađeno: 480.0.

Primer 6. 5-[3-(cijanometil)-3-(3,3’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilpirazin-2- karboksamid trifluoroacetat

[0253]

Korak 1: terc-butil 3-(cijanometil)-3-[3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-karboksilat

[0254] Smeša 3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazola (1.06 g, 5.10 mmol), terc-butil 3-(cijanometilen)azetidin-1-karboksilata (1.00 g, 5.15 mmol) i 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-ena (0.38 mL, 2.6 mmol) u acetonitrilu (20 mL) zagreva se 2 h na 60°C. Posle hlađenja, rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanima (0-60%), dajući željeni proizvod. LCMS izračunato za C16H24BN4O4 (M-55)<+>: m/z = 347.2; Nađeno: 347.1.

Korak 2: {3-[3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-3-il}acetonitril hidrohlorid

[0255] Doda se 4.0 M HCl u dioksanu (3 mL) u rastvor terc-butil 3-(cijanometil)-3-[3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-karboksilata u metilen hloridu (10 mL). Reakciona smeša se meša preko noći na sobnoj temperaturi. Ova smeša se koncentriše pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod kao HCl so. LCMS izračunato za C15H24BN4O2 (M+1)<+>: m/z = 303.2; Nađeno: 303.1.

Korak 3: 5-{3-(cijanometil)-3-[3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-izopropilpirazin-2-karboksamid

[0256] Smeša {3-[3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il] azetidin-3-il}acetonitrila HCl so (0.43 g, 1.3 mmol), 5-hloro-N-izopropilpirazin-2-karboksamida (0.24 g, 1.2 mmol) i N,N-diizopropiletilamina (0.63 mL, 3.6 mmol) u terc-butil alkoholu (12 mL, 120 mmol) zagreva se 4 h na 100°C. Posle hlađenja, rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom na koloni sa silikagelom, eliura sa etilacetatom u heksanima (0-60%), dajući željeni proizvod. LCMS izračunato za C23H33BN7O3 (M+1)<+>: m/z = 466.3; Nađeno: 466.2.

Korak 4: 5-[3-(cijanometil)-3-(3,3’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilpirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

[0257] Ovo jedinjenje se dobija korišćenjem procedura koje su analogne onima koje su opisane za sintezu Primera 4, Korak 6, polazeći od 4-bromo-3-metil-1H-pirazola i 5-{3-(cijanometil)-3-[3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-izopropilpirazin-2-karboksamida. LCMS izračunato za C21H26N9O (M+1)<+>: m/z = 420.2; Nađeno: 420.1.

Primer 7. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)- 2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (Jedinjenje 1)

[0258]

[0259] Smeša 4-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida (329 mg, 0.610 mmol, iz Primera 4, Korak 5), 4-bromo-3,5-dimetil-1H-pirazola (206 mg, 1.18 mmol), tetrakis(trifenilfosfin)paladijuma(0) (110 mg, 0.098 mmol) i natrijumkarbonata (320 mg, 3.0 mmol) u 1,4-dioksanu (10 mL)/vodi (5 mL), produva se azotom i meša 1 h na 110°C. Reakciona smeša se razblaži sa EtOAc, opere vodom i rastvorom soli i koncetriše. Ostatak se prečisti prvo na silikagelu (eliuranje sa 0-100% EtOAc/heksani, zatim sa 10% metanol/dihlorometan), a zatim sa prep-LCMS (XBridge C18 kolona, eliuranje sa gradijentom u smeši acetonitril/voda koja sadrži 0.1% amonijum-hidroksid, sa protokom od 60 mL/min), dajući željeni proizvod (30 mg, 9.7%).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 12.17 (1H, s), 8.45 (1H, d, J = 8.0 Hz), 8.10 (1H, s), 7.70 (1H, s), 7.34 (1H, m), 6.61 (1H, s), 4.77 (1H, m), 4.62 (2H, d, J = 9.0 Hz), 4.39 (1H, d, J = 9.0 Hz), 3.64 (2H, s), 2.22 (6H, s), 1.31 (6H, d, J = 7.0 Hz) ppm. LCMS izračunato za C23H23F5N7O (M+H)+: m/z = 508.2; Nađeno: 508.0.

Primer 8. 5-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilpirazin- 2-karboksamid

[0260]

[0261] Smeša 5-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-izopropilpirazin-2-karboksamida (256 mg, 0.567 mmol, iz Primera 2, Korak 2), 4-bromo-3,5-dimetil-1H-pirazola (119 mg, 0.681 mmol), dicikloheksil(2’,4’,6’-triizopropilbifenil-2-il)fosfin-(2’-aminobifenil-2-il)(hloro)paladijuma (1:1) (67 mg, 0.085 mmol) i cezijum-karbonata (550 mg, 1.7 mmol) u 1,4-dioksanu (2 mL)/vodi (1 mL), produva se tri puta azotom. Reakcija se 2 h zagreva na 53°C. Ova smeša se razblaži sa EtOAc, opere rastvorom soli i koncentriše. Dobijeni ostatak se prečisti prvo na silikagelu (eliuranje sa 0-100% EtOAc/heksani, koje sledi 10% metanol/dihlorometan), a zatim sa prep-LCMS (XBridge C18 kolona, eliuranje sa gradijentom u smeši acetonitril/voda, koja sadrži 0.1 % amonijum-hidroksid, sa protokom 60 mL/min), dajući željeni proizvod (0.1 g, 40%).<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 8.64 (1H, d, J = 1.5 Hz), 8.12(1H, s), 8.06 (1H, d, J= 8.0 Hz), 7.96 (1H, d, J = 1.0 Hz), 7.71 (1H, s), 4.72 (2H, d, J = 9.5 Hz), 4.49 (1H, d, J= 9.5 Hz), 4.08 (1H, m), 3.68 (2H, s), 2.22 (6H, s), 1.16 (6H, d, J = 6.5 Hz) ppm. LCMS izračunato za C21H26N9O (M+H)<+>: m/z = 420.2; Nađeno: 420.0.

Primer 9. 5-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro- 1-metiletil]pirazin-2-karboksamid trifluoroacetat [0262]

Korak 1. [3-(3’,5’-dimetil-1H,1H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-3-il]acetonitril hidrohlorid

[0263] Smeša terc-butil 3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-karboksilata (381 mg, 0.981 mmol, iz Primera 1, Korak 2), 4-bromo-3,5-dimetil-1H-pirazola (206 mg, 1.18 mmol), tetrakis(trifenilfosfin) paladijuma(0) (110 mg, 0.098 mmol) i natrijum-karbonata (310 mg, 2.9 mmol) u 1,4-dioksanu (10 mL) ui vodi (5 mL), produva se azotom i 2 h zagreva na 110°C. Reakciona smeša se profiltrira, razblaži sa EtOAc, a zatim opere vodom. Organski sloj se koncentriše, pa prečisti na silikagelu (eliuranje sa 0-100% EtOAc/heksani, pa sledi 0-10% MeOH/dihlorometan), dajći terc-butil 3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-karboksilat (90 mg, 26%). LCMS izračunato za C18H25N6O2 (M+H)<+>: m/z = 357.2; Nađeno: 357.2. Ovaj intermedijar se tretira 2 h sa 4.0 M vodonik-hlorid u dioksanu (1.2 mL, 4.9 mmol) u metilen hloridu (1 mL), na sobnoj temperaturi. Smeša se koncentriše do suva, dajući željeni proizvod. LCMS izračunato za C13H17N6 (M+H)<+>: m/z = 257.1; Nađeno: 257.1.

Korak 2.5-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

[0264] Smeša [3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-3-il]acetonitril hidrohlorida (13 mg, 0.039 mmol), 5-hloro-N-[(1S)-2,2,2-triftuoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamida (11 mg, 0.043 mmol, iz Primera 1, Korak 4) i N,N-diizopropiletilamina (28 mL, 0.16 mmol) u terc-butil alkoholu (1 mL) zagreva se 2 h na 100°C. Posle hlađenja, ova smeša se razblaži sa MeOH, pa prečisti pomoću prep-LCMS (uslovi za pH=2), dajući željeni proizvod kao TFA so (4.1 mg, 22%). LCMS izračunato za C21H23F3N9O (M+H)<+>: m/z = 474.2; Nađeno: 474.0.

Primer 10. 5-[3-(cijanometil)-3-(3-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilpirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

[0265]

Korak 1: terc-butil 4-bromo-1H-pirazol-1-karboksilat

[0266] Ovo jedinjenje se dobija korišćenjem procedura koje su analogne onima opisanim za sintezu Primera 1, Korak 6, polazeći od 4-bromo-1H-pirazola. LCMS izračunato za C4H4BrN2O2 (M-55)<+>: m/z = 191.0; Nađeno: 190.9

Korak 2: 5-[3-(cijanometil)-3-(3-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-N-izopropilpirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

[0267] Ovo jedinjenje se dobija kao TFA so, korišćenjem procedura koje su analogne onima opisanim za sintezu Primera 4, Korak 6, a polazeći od terc-butil 4-bromo-1H-pirazol-1-karboksilata i 5- {3-(cijanometil)-3-[3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-izopropilpirazin-2-karboksamida. LCMS izračunato za C20H24N9O (M+1)<+>: m/z = 406.2; Nađeno: 406.1.

Primer 11. 5-[3-(cijanometil)-3-(3’-etil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-iN-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamid trifluoroacetat

[0269] Ovo jedinjenje se dobija kao TFA so, korišćenjem procedura koje su analogne onima opisanim za sintezu Primera 4, Korak 6, a polazeći od 5-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]pirazin-2-karboksamida (Primer 1, Korak 5) i 4-bromo-3-etil-1H-pirazola. LCMS izračunato za C21H23F3N9O (M+1)<+>: m/z = 474.2; Nađeno: 474.0.

Primer 12. 4-{3-(cijanometil)-3-[3’-(hidroksimetil)-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il]azetidin-1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid trifluoroacetat

[0270]

Korak 1: (4-bromo-1H-pirazol-5-il)metanol

[0271] Doda se natrijum tetrahidroborat (0.13 g, 3.4 mmol) u rastvor 4-bromo-1H-pirazol-5-karbaldehida (0.30 g, 1.7 mmol, firma Maybridge) u tetrahidrofuranu (5 mL). Reakciona smeša se 1 h meša na 50°C. Reakciona smeša se tretira sa zasićenim rastvorom NaHCO3 u vodi, pa se ekstrahuje sa etilacetatom (3 × 20 mL). Kombinovani organski slojevi se operu sa rastvorom soli, osuše iznad MgSO4, filtriraju i koncentrišu pod sniženim pritiskom, dajući sirovi proizvod, koji se koristi direktno u sledećem koraku reakcije, bez daljeg prečišćavanja. LCMS izračunato za C4H6BrN2O (M+1)<+>: m/z = 177.0; Nađeno: 176.9.

Korak 2: 4-{3-(cijanometil)-3-[3’-(hidroksimetil)-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il]azetidin-1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid trifluoroacetat

[0272] Ovo jedinjenje se dobija kao TFA so, korišćenjem procedura koje su analogne onima opisanim za sintezu Primera Primera 4, Korak 6, polazeći od 4-{3-(cijanometil)-3-[4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol-1-il]azetidin-1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida i (4-bromo-1H-pirazol-3-il)metanola. LCMS izračunato za C22H21F5N7O2 (M+1)<+>: m/z = 510.2; Nađeno: 510.0.

Primer 13. 4-13-(cijanometil)-3-[3-(hidroksimetil)-3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il]azetidin-1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil] benzamid [0273]

Korak 1. etil 4-bromo-1-{3-(cijanometil)-1-[2,5-difluoro-4-({[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]amino}karbonil)fenil]azetidin-3-il}-1H-pirazol-3-karboksilat

[0274] U mikrotalasnu fiolu se dodaju izopropil alkohol (10 mL), etil 4-bromo-1H-pirazol-3-karboksilat (firma ChemBridge) (788 mg, 3.60 mmol), 1,8-diazabiciklo[5.4.0]undec-7-en (48.9 mL, 0.327 mmol) i 4-[3-(cijanometilen)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (iz Primera 4 Korak 4, 1.13 g, 3.27 mmol). Ova reakciona smeša se 2 h meša na 80°C. Posle hlađenja na sobnu temperaturu, rastvarč se ukloni pod vakuumom. Ostatak se prečisti fleš hromatografijom (eliuranje sa 0-35% etilacetat u heksanima), dajući željeni proizvod kao belu penu.<1>H NMR (500 MHz, DMSO), δ 8.61 (s, 1H), 8.47 (d, J= 8.7 Hz, 1H), 7.34 (dd, J = 12.5 and 6.3 Hz, 1H), 6.62 (dd, J = 11.9 and 7.3 Hz, 1H), 4.76 (dt, J = 15.5 and 7.8 Hz, 1H), 4.61 (d, J = 9.2 Hz, 2H), 4.39 (d, J = 8.0 Hz, 2H), 4.32 (q, J = 7.1 Hz, 2H), 3.68 (s, 2H), 1.31 (m, 6H) ppm. LCMS izračunato za C21H20BrF5N5O3 (M+H)<+>: m/z = 564.1; Nađeno: 563.8.

Korak 2. etil 1-{3-(cijanometil)-1-[2,5-difluoro-4-({[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]amino}karbonil)fenil]azetidin-3-il}-3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-3-karboksilat

[0275] U mikrotalasnu fiolu stave se terc-butil alkohol (1.2 mL) i voda (1.2 mL), cezijum- fluorid (683 mg, 4.50 mmol), etil 4-bromo-1-{3-(cijanometil)-1-[2,5-difluoro-4-({[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]amino}karbonil)fenil]azetidin-3-il}-1H-pirazol-3-karboksilat (725 mg, 1.28 mmol) i 3-metil-4-(4,4,5,5-tetrametil-1,3,2-dioksaborolan-2-il)-1H-pirazol (401 mg, 1.93 mmol), a zatim Pd-127 (49 mg, 0.064 mmol) (firme Johnson Mathew). Reakciona smeša se 48 h zagreva na 85°C. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, pa razblaži vodom i etilacetatom. Vodeni sloj se ekstrahuje sa etilacetatom. Organski sloj se osuši iznad Na2SO4 i koncentriše. Dobijeni ostatak se prečisti fleš hromatografijom (eliuranje sa 30-100% etilacetata u heksanima), dajući željeni proizvod kao ulje. LCMS izračunato za C25H25F5N7O3 (M+H)<+>: m/z = 566.2; Nađeno: 566.0.

Korak 3.4-{3-(cijanometil)-3-[3-(hidroksimetil)-3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il]azetidin-1-il}-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid

[0276] U rastvor etil 1-{3-(cijanometil)-1-[2,5-difluoro-4-({[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil] amino}karbonil)fenil]azetidin-3-il}-3’-metil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-3-karboksilata (35 mg, 0.062 mmol) u THF (0.5 mL) doda je 2.0 M litijumtetrahidroborat u THF (0.12 mL, 0.25 mmol). Reakciona smeša se preko noći meša na sobnoj temperaturi. Reakcija se polako tretira sa vodom. Vodeni sloj se ekstrahuje sa etilacetatom. Organski sloj se koncentriše. Dobijeni ostatak se prečisti sa prep-LCMS (XBridge C18 kolona, eliuranje sa gradijentom u smeši acetonitril/voda, koja sadrži 0.1% amonijum-hidroksid, sa protokom od 60 mL/min), dajući željeni proizvod.<1>H NMR (400 MHz, CDCl3) δ 7.79 - 7.68 (m, 2H), 7.61 (s, 1H), 6.65 (m, 1H), 6.20 (m, 1H), 4.99 - 4.89 (m, 1H), 4.68 (s, 2H), 4.60 (d, J = 8.5 Hz, 2H), 4.45 (dd, J = 8.9 i 2.0 Hz, 2H), 3.38 (s, 2H), 2.34 (s, 3H), 1.41 (d, J = 7.0 Hz, 3H). LCMS izračunato za C23H23F5N7O2 (M+H)<+>: m/z = 524.2; Nađeno: 524.0.

Primer 14. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so fosforne kiseline (Procedura 1)

[0277] U 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (24.8 mg, 0.0489 mmol) se doda etanol (0.3 mL), pa se ova smeša meša sve dok se ne formira bistar rastvor. Doda se fosforna kiselina u izopropanolu (0.064 mL, 1 M, 0.064 mmol, 1.3 ekviv.), pa se smeša 2 min uz formiranje guste suspenzije. Ova gusta suspenzija se zatim kontinualno meša preko noći. Smeša se profiltrira, a filter-kolač se opere sa metil terc-butil etrom (MTBE). Ovaj filter-kolač se osuši na vazduhu, dajući naslovljenu so (26.3 mg, 88.9%). Određen je spektar difrakcije X-zraka praha za ovu so fosforne kiseline, je prikazan na Slici 1. Spisak 2-teta pikova dat je u Tabeli 2, u nastavku.

Tabela 2

Primer 15. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so fosforne kiseline (Procedura 2)

[0278] U 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (24.6 mg, 0.0485 mmol) se doda acetonitril (0.3 mL), pa se ova smeša meša dok se ne formira bistar rastvor. Doda se fosforna kiselina u izopropanolu (0.063 mL, 1 M, 0.063 mmol, 1.3 ekviv.), pa se ova smeša 2 h meša uz formiranje guste suspenzije, koja se zatim kontinualno meša preko noći. Ova smeša se profiltrira, a filter-kolač se opere sa MTBE. Filter-kolač se osuši na vazduhu, dajući naslovljenu so (26.27 mg, 89.5%). Odredi se spektar XRPD za ovu so fosforne kiseline, koji je prikazan na Slici 3. Spisak pikova 2-teta dat je u Tabeli 3 u nastavku.

Tabela 3

Primer 16. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so fosforne kiseline (Procedura 3)

[0279] U 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (98.93 mg, 0.195 mmol) se doda izopropanol (1.23 mL), pa se ova smeša meša dok se ne formira bistar rastvor. Doda se fosforna kiselina u izopropanolu (0.273 mL, 1 M, 0.273 mmol, 1.4 ekviv.), pa se ova smeša 1 h meša na 70°C uz formiranje guste suspenzije. Ova gusta suspenzija se zatim ohladi na sobnu temperaturu i meša preko noći. Ova smeša se profiltrira, a filter-kolač se opere sa MTBE. Ovaj filter-kolač se osuši na vazduhu, dajući naslovljenu so (109.1 mg, 92.4%). Odredi se spektar XRPD za ovu so fosforne kiseline, koji je prikazan na Slici 3. Spisak 2-teta pikova je dat u Tabeli 4, u nastavku.

Tabela 4

Primer 17. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il] -2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so fosforne kiseline (Procedura 4)

Korak 1.4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so fosforne kiseline (sirova)

[0280] U bistar rastvor of 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamida (405.0 g, 798.1 mmol) u metanolu (520.0 mL) i izopropanolu (2550.0 mL), na 50°C, dodaje se, tokom 18 min, vodeni rastvor 85% fosforne kiseline (119.65 g, 1037.8 mmol) u izopropanolu (120.0 mL), tako da se formira gusta suspenzija. Dobijena gusta suspenzija se 1 h meša na 50°C. Zatim se ovoj gustoj suspenziji, tokom 40 min, dodaje n-heptan (4050.0 mL), uz održavanje temperature guste suspenzije između 46° i 53°C. Po završetku dodavanja n-heptana, ova gusta suspenzija se postepeno ohladi na sobnu temperaturu, pa se 19 h meša na sobnoj temperaturi. Talog se sakupi filtriranjem, opere smešom izopropanola i n-heptana (3 : 10 zapreminski, 2 × 700 mL), zatim sa n-heptanom (3 × 550 mL), pa se suši pod vakuumom na sobnoj temperaturi, dajući sirovu 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidmu so fosforne kiseline (434.6 g, 89.9% prinos).

Korak 2.4-[3-(cijanometil)-3-(3,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidna so fosforne kiseline (prečišćena)

[0281] U balon okruglog dna od 22 L, opremljen vertikalnim mehanizmom za mešanje i termoparom koji je obložen Teflonom, dodaju se 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil] benzamidna so fosforne kiseline iz Koraka 1 (958.3 g, 1583 mmol) i metanol (MeOH, 9583.0 mL), na sobnoj temperaturi. Nastala gusta suspenzija se zagreje na 50°C, dajući bistar rastvor svetlooranž boje. Ovaj rastvor se profiltrira, pa prebaci nazad u balon od 22 L i zagreva 70 min pod refluksom, dok se ne izdestiše metanol (4793 g, 6090 mL). Zatim se u balon, tokom 30 min, dodaje izopropanol (7700 mL), uz održavanje temperature rastvora između 50° i 65°C. Po završetku dodavanja izopropanola, u porcijama se dodaje n-heptan (14400 mL), održavajući tokom 2,5 h blagu destilaciju ove smeše rastvarača (MeOH, IPA i n-heptan). Izdestiliše se 10818 g (15000 mL) ove smeše rastvarača. Dobijena gusta suspenzija se postepeno ohladi do sobne temperature, pa se 17 h meša na sobnoj temperaturi. Talog se sakupi filtriranjem, opere sa smešom izopropanola i n-heptana (1 : 5 zapreminski, 3000 mL), a zatim sa n-heptanom (3 × 4000 mL), pa se suši pod vakuumom na sobnoj temperaturi, dajući naslovljeno jedinjenje kao beličasti kristalni prah (925.7 g, 96.6% prinos).

[0282] Pokazano je da je ovo 1:1 so fosforne kiseline, pomoću<1>H NMR, a kristalnost je potvrđena pomoću XRPD.<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 9.35 (br. s, 4H), 8.50 (d, J = 8.9 Hz, 1H), 8.11 (s, 1H), 7.70 (s, 1H), 7.34 (dd, J = 12.5, 6.4 Hz, 1H), 6.61 (dd, J = 12.0, 7.4 Hz, 1H), 4.86 - 4.69 (m, 1H), 4.61 (d, J = 8.9 Hz, 2H), 4.38 (d, J = 8.9 Hz, 2H), 3.64 (s, 2H), 2.21 (s, 6H), 1.30 (d, J = 7.1 Hz, 3H);<13>C NMR (100 MHz, DMSO-d6) δ 162.8, 156.7 (d, JCF = 246.5 Hz), 146.9 (d, JCF = 236.1 Hz), 141.6 (dd, JCF = 13.0, 11.7 Hz), 140.3, 138.3, 125.8 (q, JCF = 281.8 Hz), 125.6, 117.2, 116.4 (dd, JCF = 22.3, 4.6 Hz), 115.1, 111.3 (dd, JCF = 15.7, 5.8 Hz), 107.7, 102.0 (dd, JCF = 29.5, 4.5 Hz), 62.3, 57.7, 57.7, 45.8 (q, JCF = 30.5 Hz), 27.0, 13.3 (d, JCF = 1.7 Hz), 11.7. C23H22F5N7O (izrač. MW 507.46); LCMS: (EI) m/e 508.1 (M<+>+ H). DSK je pokazala oštar pik topljenja na oko 227.62°C (početak na 224.45°C), kao što je pokazano na Slici 4A. Naslovljeno jedinjenje je pokazalo gubitak mase od 0.129% do 200°C, kao što je pokazano na Slici 4B. Spektar XRPD je određen za ovu so fosforne kiseline, a prikazan je na Slici 4C. Spisak pikova 2-teta dat je u Tabeli 5, u nastavku.

Tabela 5

Primer 18. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidna so hlorovodonične kiseline (Procedura 1)

[0283] U 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (97.64 mg, 0.192 mmol) se doda 2-butanol (1.2 mL), a dobijena smeša se 2 min meša tako da se dobije bistar rastvor. Doda se hlorovodonična kiselina u smeši izopropanol/izopropilacetat (0.29 mL, 1 M u IPA/IPAc iz 3.7 M HCl u IPAc, 0.29 mmol, 1.5 ekviv.) dajući bistar rastvor. Ovaj rastvor se 6 min meša, uz formiranje guste supsenzije. Ova gusta suspenzija se zatim 5 h meša na sobnoj temperaturi. Ova gusta suspenzija se zatim profiltrira, a filter-kolač se opere sa MTBE. Filter-kolač se pod vakuumom suši 12 h, na 45-50°C, dajući naslovljenu so (97.8 mg, 93.4%). DSK pokazuje oštar pik topljenja na oko 213.07°C (početak na 209.22°C), kao što pokazuje Slika 5A. Naslovljeno jedinjenje je pokazalo gubitak mase od 4,635% do oko 210°C, kao što pokazuje Slika 5B. Određen je spektar XRPD za ovu so hlorovodonične kiseline i prikazan je na Slici 5C. Spisak pikova 2-teta dat je u Tabeli 6, u nastavku.

Tabela 6

Primer 19. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidna so hlorovodonične kiseline

(Procedura 2)

[0284] U 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H 4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (52.12 mg, 0.103 mmol) se doda izopropanol (0.5 mL), pa se ova smeša 3 min meša dok se ne formira bistar rastvor. Zatim se doda hlorovodonična kiselina u izopropanol/izopropilacetatu (0.144 mL, 1 M u IPA/IPAc iz 3.7 M HCl u IPAc, 0.144 mmol, 1.4 ekv.) dajući bistar rastvor. Ovaj bistar rastvor se meša 6-8 min kada se formira gusta suspenzija. Ova gusta suspenzija se zatim 5 h meša na sobnoj temperaturi. Ova gusta suspenzija se profiltrira, a filter-kolač se opere sa MTBE. Ovaj filter-kolač se osuši na vazduhu, dajući naslovljenu so (51.2 mg, 91.6%). Određen je spektar XRPD ove soli hlorovodonične kiseline i prikazan na Slici 6. Spisak 2-teta pikova dat je u Tabeli 7, u nastavku.

Tabela 7

Primer 20. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidna so bromovodonične kiseline

[0285] U 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (54.74 mg, 0.108 mmol) doda se izopropanol (0.6 mL), pa se ova smeša 3 min meša dok se ne dobije bistar rastvor. Doda se bromovodonična kiselina u smeši izopropanol/voda (0.151 mL, 1 M IPA/voda iz 48% HBr u vodi, 0.144 mmol, 1.4 ekv.), dajući bistar rastvor, koji se zatim meša oko 8 min, dajući gustu suspenziju. Ova gusta suspenzija se 5 h meša na sobnoj temperaturi. Ova gusta suspenzija se zatim profiltrira, a filter-kolač se opere sa MTBE. Ovaj filter-kolač se osuši na vazduhu, dajući naslovljenu so (53.12 mg, 83.7%). DSK pokazuje oštar pik topljenja na oko 203.19°C (početak na 199.26°C) kao što je pokazano na Slici 7A. Naslovljeno jedinjenje pokazuje samo mali gubitak mase do oko 100°C, kao što pokazuje Slika 7B. Određen je spektar XRPD za ovu so bromovodonične kiseline i prikazan na Slici 7C. Spisak 2-teta pikova dat je u Tabeli 8, u nastavku.

Tabela 8

Primer 21. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid so sumporne kiseline (Procedura 1)

[0286] U 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (47 mg, 0.103 mmol) doda se izopropanol (0.5 mL), a nastala smeša se 3 min meša dok se ne dobije bistar rastvor. Doda se sumporna kiselina u izopropanolu (0.5 M i IPA, iz 98% sumporne kiseline, 0.051 mmol, 0.55 ekv.), dajući bistar rastvor, koji se zatim 6-8 min meša formirajući gustu suspenziju. Ova gusta suspenzija se 5 h meša na sobnoj temperaturi. Zatim se ova gusta suspenzija profiltritra, a filter-kolač se opere sa MTBE. Filter-kiolač se osuši na vazduhu, dajući naslovljenu so (18.84 mg, 33.6%). DSK pokazuje dva endotermna pika na 136.16°C i 146.97°C (početak na 122.15°C), i oštar endotermni pik na 259.16°C (početak na 255.09°C), kao što pokazuje Slika 8A. Određen je spektar XRPD za ovu so sumporne kiseline, koji je prikazan na Slici 8B. Spisak 2-teta pikova dat je u Tabeli 9, u nastavku.

Tabela 9

Primer 22. 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H 4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamidna so sumporne kiseline (Procedura 2)

[0287] U 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid (27.91 mg, 0.055 mmol) doda se izopropanol (0.5 mL) formirajući bistar rastvor. Doda se sumporna kiselina u vodi (1.0 M, 0.06 mmol, 1.09 ekv.), a dobijena smeša se meša, formirajući gustu suspenziju. Ova gusta suspenzija se meša i zagreva na 60°C, dajući bistar rastvor. Ovaj rastvor se ohladi na sobnu temperaturu, pa se kontinualno meša preko noći. Dobijena smeša se profiltrira, a filter-kolač se opere sa MTBE. Ovaj filter-kolač se zatim osuši, dajući naslovljenu so. Određen je spektar XRPD za ovu so sumporne kiseline, a prikazan je na Slici 9. Spisak 2-teta pikova dat je u Tabeli 10, u nastavku.

Tabela 10

Primer A: Test JAK kinaze in vitro

[0288] Jedinjenja iz ovog pronalaska su testirana ciljano na inhibitornu aktivnost JAK, u skladu sa sledećim in vitro testom, koji je opisan u dokumentu Park et al., Analytical Biochemistry 1999, 269, 94-104. Katalitički domeni humanih JAK1 (a.a.

837-1142), JAK2 (a.a. 828-1132) i JAK3 (a.a. 781-1124), sa priveskom His na N-terminalu, ekspresuju se pomoću bakulovirusa u ćelijama insekta, pa se prečiste. Katalitička aktivnost JAK1, JAK2 ili JAK3 se testira merenjem fosforilovanja biotinilovanog peptida. Ovako fosforilovani peptid se detektuje homogenom vremenski razdvojenom fluorescencijom (HTRF). Vrednosti IC50 jedinjenja su određene za svaku od kinaza, u reakcijama sa 40 µL koje sadrže enzim, ATP i 500 nM peptid u 50 mM Tris puferu (pH 7.8), sa 100 mM NaCl, 5 mM DTT i 0.1 mg/mL (0.01 %) BSA. Za 1 mM merenja IC50, koncentracija ATP u ovim reakcijama bila je 1 mM. Reakcije se obavljaju 1 h, na sobnoj temperaturi, a zatim zaustavljaju sa 20 mL 45 mM EDTA, 300 nM SA-APC, 6 nM Eu-Py20 u puferu za testiranje (Perkin Elmer, Boston, MA). Vezivanje ovih antitela, obeleženih sa europijumom, trajalo je 40 min, a signal HTRF je meren na čitaču ploča Fusion (Perkin Elmer, Boston, MA). U Tabeli 11 nalaze se podaci povezani sa jedinjenjima iz ovih Primera.

Tabela 11

Primer B: Ćelijski testovi

[0289] Sojevi ćelija kancera, zavisni od citokina, pa stoga i nihov rast od transdukcije signala JAK/STAT, mogu se zasejati sa 6000 ćelija po bazenčiću ploče (format, ploča sa 96 bazenčića) u RPMI 1640, 10% FBS i 1 nG/mL odgovarajućeg citokina. Ovim ćelijama se mogu dodavati jedinjenja u DMSO/medijumu (konačna koncentracija 0.2% DMSO), pa se inkubiraju 72 h na 37°C i 5% CO2. Efekat jedinjenja na živahnost ćelija testiran je korišćenjem testa CellTiter-Glo Luminescent Cell Viability Assay (Promega), koga sledi kvantitativno određivanje pomoću instrumenta TopCount (Perkin Elmer, Boston, MA). Paralelno su određivani potencijalni efekti izvan cilja ovih jedinjenja, korišćenjem soja ćelija kod kojih ne posreduju JAK, sa istim očitavanjem testa. Tipično, svi eksperimenti su obavljeni u duplikatu.

[0290] Gore pomenuti sojevi ćelija mogu se takođe iskoristiti za ispitivanje efekata ovih jedinjenja na fosforilovanje JAK kinaza ili potencijala duž puta silaznih substrata, kao što su proteini STAT, Akt, Shp2, ili Erk. Ovi eksperimenti se mogu obaviti posle izgladnjivanja citokina preko noć, koje sledi kratka predinkubacija sa jedinjenjem (2 h ili manje) i stimulacija citokina, tokom približno 1 h ili manje. Proteini se zatim ekstrahuju iz ćelija, pa analiziraju tehnikama koje su poznate onima koji su verzirani u stanju tehnike, uključujući Western blotting ili ELISA testove, koji koriste antitela koja mogu da prave razliku između fosforilovanih i nedirnutih proteina. U ovim eksperimentima, normalne ćelije i ćelije kancera, mogu se koristiti za ispitivanje ovih jedinjenja u pogledu biologije preživljavanja ćelija tumora, ili medijatora inflamatorne bolesti. Na primer, u vezi ovog poslednje pomenutog, citokini, kao što su IL-6, IL-12, IL-23, ili IFN, mogu da se koriste za stimulaciju aktivacije JAK, što dovodi do fosforilovanja STAT proteina i potencijalno do transkripcionih profila (testiraju se kao skupina ili tehnologijom qPCR), ili stvaranja i/ili izlučivanja proteina, kao što je IL-17. Sposobnost ovih jedinjenja da inhibiraju ove efekte posredovane citokinima, mogu se određivati korišćenjem tehnika koje su uobičajene za verzirane u stanju tehnike.

[0291] Jedinjenja iz ovog pronalaska se takiođe mogu testirati na ćelijskim modelima, dizajniranim za vrednovanje njihove potencije i aktivnost protiv mutantnih JAK. Na primer, mutacija JAK2V617F je nađena u mijeloidnim proliferativnim poremećajima. Ovi eksperimenti često koriste ćelije iz hematološke loze (npr., BaF/3) zavisne od citokina, u kojima se ektopično ekspresuje divlji tip ili mutant JAK kinaza (James, C., et al. Nature 434:1144-1148; Staerk, J., et al. JBC 280:41893-41899). Konačno, oni za ove ćelije daju efekte posmatranih jedinjenja na preživljavanje, prioliferaciju i fosforilovanje JAK, STAT, Akt, ili Erk proteina.

[0292] Neka jedinjenja se mogu vrednovati u pogledu njihove aktivnosti na inhibiranje proliferacije T-ćelija, kao što je test koji se može smatrati testom napredovanja proliferacije nekog sekundarnog citokina (tj. JAK), a takođe pojednostavljeni test imunosupresije ili inhibicije imuno aktiviranja. Sledi kratak prikaz o tome kako se takav eksperiment može obaviti. Mononuklearne ćelije iz periferne krvi (PBMCs), dobijene iz uzoraka nedirnute humane krvi, korišćenjem postupka separacije Ficoll Hypaque, a T-ćelije (frakcija 2000) se mogu dobiti elutrijacijom iz PBMCs. Sveže izolovane humane T-ćelije mogu se održavati do 2 dana u kulturi medijuma (RPMI 1640, sa dodatkom 10% seruma goveđeg fetusa, 100 jed./mL penicilina, 100 mg/mL streptomicina), sa gustinom od 2 × 10<6>ćelija/mL, na 37°C. Za analizu proliferacije ćelija stimulisane sa IL-2, T-ćelije se prvo tretiraju 72 h sa fitohemaglutininom (PHA), sa konačnom koncentracijom od 10 mg/mL. Posle prvog ispiranja sa PBS, zaseje se 6000 ćelija/bazenčić na ploče sa 96 bazenčića, pa se tretiraju sa različitim koncentracijama jedinjenja u medijumu kulture, u prisustvu 100 jed./mL humanog IL-2 (ProSpec-Tany TechnoGene; Rehovot, Israel). Ove ploče se inkubiraju 72 h na 37°C, a indeks proliferacije se određuje korišćenjem reagensa CellTiter-Glo Luminescent, posle čega sledi protokol koji je dao proizvođač (Promega; Madison, WI).

Primer C: Anti-tumorna efikasnost in vivo

[0293] Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu vrednovati na modelima ksenografta humanih tumora u imuno pripremljenim miševima. Na primer, može se koristiti soj tumorogene varijante ćelija INA-6 plazmacitoma, za potkožnu inokulaciju SCID miševa (Burger, R., et al. Hematol J. 2:42-53, 2001). Nasumično se pomešaju životinje koje imaju tumor, u grupe za tretman sa lekom i tečnim nosačem, pa se različite doze jedinjenja ordiniraju nekim od uobičajenih puteva, uključujući oralni, i.p., ili kontinualnu infuziju, korišćenjem implantiranih pumpi. Rast tumora se prati sa vremenom, korišćenjem nonijusa. Zatim se sakupe uzorci tumora u nekom vremenu nakon iniciranja tretmana koji treba da se analizira, kao što je opisano gore (Primer B) za vrednovanje efekta jedinjenja na aktivnost JAK i na silazne puteve signalizacije. Pored toga, koristeći se modelima ksnografta tumora, može se testirati selektivnost ovih jedinjenja, koja potiče i od drugih poznatih kinaza (npr., Bcr-Abl), kao što je na modelu tumora K562.

Primer D: Test odgovora odložene hipersenzibilnosti posle kontakta sa kožom miša

[0294] Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu se takođe testirati u pogledu njihove efikasnosti (inhibiranja targetiranih JAK) na modelu odložene hipersenzibilnosti T-ćelija miševa. Ova vrsta odložene hipersenzibilnosti(DTH) kontakta sa mišjom kožom smatra se valjanim modelom klničkog kontaknog dermatitisa i drugih imunih kožnih poremećaja, posredovanih sa T-limfocitima, kao što je psorijaza (Immunol Today. 1998 Jan;19(1):37-44). Mišji DTH ima mnoge zajedničke karakteristike sa psorijazaom, uključujući imuno infiltrat, koje prati porast inflamatornih citokina i hiperproliferacija keratinocita. Pored toga, mnoge klase agenasa, koje su klinički efikasne u tretiranju psorijaze, takođe su efikasni inhibitori odgovora na DTH kod miševa (Agenss Actions.1993 Jan;38(1-2):116-21).

[0295] Senzibilizuju se 0. i 1. dana, miševi soja Balb/c, površinskom aplikacijom po obrijanom abdomenu, antigena 2,4,dinitro-fluorobenzena (DNFB). Petog dana, izmeri se debljina ušiju, korišćenjem inženjerskog mikrometra. Zabeleži se ovo merenje i koristi se kao polazni podatak. Oba životinjska uha se zatim iritiraju površinskom aplikacijom DNFB, sa ukupno 20 µL (10 µL sa unutrašnje strane i 10 µL sa stoljašnje strane), sa koncentracijom 0.2%. Od 24 do 72 sata posle ove aplikacije, ponovo se mere uši. Tretman sa testiranim jedinjenjima se daje u fazama, senzibilizacije i iritacije (dani -1. do 7.), ili pre ili tokom faze iritacije (obično, posle podne 4. do 7. dana). Tretman sa testiranim jedinjenjima (različitih koncentracija) ordinira se ili sistemski ili površinski (površinska aplikacija tretmana je po ušima). Efikasnost testiranih jedinjenja se pokazuje preko smanjenja oticanja uha, u poređenju sa situacijom bez ovog tretmana. Jedinjenja koja izazivaju smanje od 20% ili više, smatraju se efikasnim. U nekim eksperimentima, miševi su samo iritirani, ali ne i senzibilizovani (negativna kontrola).

[0296] Inhibitorni efekat (inhibiranje aktivacije puteva JAK-STAT) testiranih jedinjenja se može potvrditi pomoću imunohistohemijske analize. Aktiviranje puteva JAK-STAT vodi stvaranju i translokaciji funkcionalnih faktora transkripcije. Pored toga, dotok imunih ćelija i povećana proliferacija keratinocita, takođe treba da omoguće promene u jedinstvenom profilu ekspresije u uhu, što se može ispitati i kvantitativno odrediti. Delovi uha, koji su fiksirani formalinom i obloženi parafinom (sakupljeni po isteku faze iritiranja na modelu DTH) podvrgavaju se imunohistohemijskoj analizi, korišćenjem nekog antitela koje specifično inter-reaguje sa fosforilovanim STAT3 (klon 58E12, Cell Signaling Technologies). Ove mišje uši se poređenja radi, tretiraju sa testiranim jedinjenjima, tečnim nosačem ili deksametazonom (jedan od klinički efikasnih za psorijazu), ili se uopšte ne tretiraju, na modelu DTH. Testirana jedinjenja i deksametazon i kvalitativno i kvantitativno daju slične transkripcione promene, tako da i testirana jedinjenja i deksametazon smanjuju broj infiltriranih ćelija. I sistemsko i površinsko ordiniranje testiranih jedinjenja može da izazove inhibitorne efekte, tj., smanjenje broja infiltriranih ćelija i inhibiciju transkripcionih promena.

Primer E: Anti-inflamatorna aktivnost in vivo

[0297] Jedinjenja iz ovog pronalaska se mogu vrednovati na modelima koji nisu glodarski, a dizajnirani su za repliciranje jednostavnog ili kompleksnog inflamatornog odgovora. Na primer, modeli glodara za artritis se mogu koristiti za vrednovanje terapeutskog potencijala ovih jedinjenja, doziranjem u svrhu preventative ili terapije. Ovi modeli su, ali bez ograničavanja, kolagenom izazvan artritis kod miševa ili pacova, artritis izazvan adjuvantom kod pacova i artritis izazvan antitelom kolagena. Autoimune bolesti, uključujući, ali bez ograničavanja, multiplu sklerozu, tip I-dijabetes melitusa, uveoretinitis, tiroiditis, mijasteniju gravis, imunoglobulinsku nefropatiju, miokarditis, senzibilizaciju vazdušnih puteva (astma), lupus ili kolitis, takođe se mogu koristiti za vrednovanje terapeutskog potencijala ovih jedinjenja. Ovi modeli su dobro poznati i potvrđeni među istraživačima, a poznati su onima koji su verzirani u stanju tehnike (Current Protocols in Immunology, Vol 3., Coligan, J.E. et al, Wiley Press.; Methods in Molecular Biology: Vol. 225, Inflammation Protocols., Winyard, P.G. i Willoughby, D.A., Humana Press, 2003.).

Primer F: Animalni modeli za treatman suvog oka, uveitisa i konjuktivitisa

[0298] Agensi se mogu vrednovati na jednom ili više predkliničkih modela suvog oka, koji su poznati onima koji su verzirani u stanju tehnike, uključujući, ali bez ograničavanja, model konkanavalina A (ConA) zečjih suznih žlezda, mišji model skopolamina (subkutani ili transdermalni), model Botulinum mišjih suznih žlezda, ili bilo koji od brojnih spontanih autoimunih modela glodara, koji dovode do disfunkcije očne žlezde (npr., NOD-SCID, MRL/lpr, ili NZB/NZW) (Barabino et al., Experimental Eye Research 2004, 79, 613-621 i Schrader et al., Developmental Opthalmology, Karger 2008, 41, 298-312). Krajnja svrha ovih modela može biti histopatologija očnih žlezda i oka (rožnjača, itd..) i mogući klasični Schirmer-ov test ili njegove modifikovane verzije (Barabino et al.), kojima se meri stvaranje suza. Aktivnost se može testirati doziranjem, koristeći razne puteve ordiniranja (npr., sistemsko ili površinsko), a koje se može početi pre ili posle ustanovljavanja postojanja bolesti.

[0299] Agensi se mogu vrednovati sa jednim ili više predkliničkih modela, koji su poznati onima koji su verzirani u stanju tehnike. do su, ali bez ograničavanja, modeli eksperimentalnog autoimunog uveitisa (EAU) i uveitisa izazvanog endotoksinom (EIU). Eksperimenti EAU se mogu obaviti na zecu, pacovu ili mišu, a mogu obuhvatiti pasivnu ili aktivnu imunizaciju. Na primer, za senzibilizaciju životinja može se koristiti bilo koji od brojnih retinalnih antigena za neki relevantni imunogen, posle čega se životinja može tim istim antigenom iritirati okularno. Model EIU je akutniji i obuhvata lokalno ili sistemsko ordiniranje subletalnih doza lipopolisaharida. Na kraju, i EIU i EAU modeli mogu obuhvatiti fundoskopsko ispitivanje, između ostalog, histopatologiju. Pregled ovih modela su dali Smith et al. (Immunology and Cell Biology 1998, 76, 497-512). Aktivnost se testira doziranjem, preko višestrukih puteva ordiniranja (npr., sistemsko ili površinsko), koje može početi pre ili posle postojanja bolesti, koja može da se meri. Neki, gore navedeni modeli, mogu takođe da izazovu skleritis/episkleritis, horioditis, ciklitis ili iritis, pa su stoga korisni za ispitivanje potencijalne aktivnosti ovih jedinjenja u terapeutskom tretmanu tih bolesti.

[0300] Agensi se mogu takođe vrednovati pomoću jednog ili više predkliničkih modela konjuktiivitisa, koji su poznati verziranima u stanju tehnike. do su, ali bez ograničavanja, modeli na glodarima, u kojima se koriste zamorci, pacovi ili miševi. Modeli sa zamorcima koriste aktivnu ili pasivnu imunizaciju i/ili protokole imuno izazova sa antigenima, kao što su ovalbumin ili ambrozija (pregled u dokumentu Groneberg, D.A., et al., Allergy 2003, 58, 1101-1113). Modeli sa pacovima i miševima, po opštem dizajnu su slični modelu sa zamorcima (pregled, takođe u gornjem dokumentu Groneberga). Aktivnost se može testirati doziranjem višestrukim putevima ordiniranja (npr., sistemski ili površinski), koje može započeti pre ili posle nastajanja bolesti koja može da se meri. Svha ovih ispitivanja može obuhvatati, na primer, histološku, imunološku, biohemijsku ili molekularnu analizu očnog tkiva, kao što je konjuktiva.

Primer G: Zaštita kosti in vivo

[0301] Jedinjena se mogu vrednovatu pomoću raznih predkliničkih modela osteopenije, osteoporoze ili resorpcije kosti, koji su poznati onima koji su verzirani u stanju tehnike. Na primer, glodari sa ovariektomijom mogu se koristiti za vrednovanje sposobnosti ovih jedinjenja da utiču na znake ili markere remodelovanja i/ili gustine kosti. (W.S.S. Jee and W. Yao, J Musculoskel. Nueron. Interact., 2001, 1(3), 193 -207). Alternativno, gustina i arhitektura kosti se mogu vrednovatii kontrolom ili tretiranjem glodara, sa ovim jedinjenjima u modelima terapije (npr., glukokortiokoidi) osteopenije (Yao, et al. Artritis and Rheumatism, 2008, 58(6), 3485-3497; i id.

58(11), 1674-1686). Pored toga, efekti jedinjenja na resorpciju i gustinu kosti se mogu vrednovati na modelima artritisa, koji su diskutovani gore (Primer E). Krajnji cilj svih ovih modela može da varira, uključujući histološka i radiološka testiranja, a isto tako imunohistološke i odgovarajuće biohemijske markere za remodelovanje kosti.

Primer H: Model transgenih miševa S100A9

[0302] Pokazano je ranije da transgeni miševi soja S100A9 pokazuju akumulaciju MDSC u koštanoj srži, koja izaziva razvoj progresivnih citopenija i citološku displaziju, slično kao sa MDS. Dalje, rano pojačano sazrevanje MDSC se dešava ili preko tretmana sa all-trans-retinoinskom kiselinom ili aktivnim imunoreceptorom na bazi tirozina, aktiviranjem adaptera proteina sa nosećim motivom (ITAM-noseći) adaptera proteina (DAP12), prekidanjem signalizacije CD33, kod hematološkog fenotipa i stišavanja bolesti. Ovaj sistem može biti koristan za testiranje efekata na inhibiciju JAK1, kod bolesti nalik MDS, na nekom predkliničkom modelu. J. Clin. Invest., 123(11):4595-4611 (2013), U skladu sa tim, neki selektivni inhibitor JAK1 se ordinira oralnim kljukanjem. Sposobnost ovih jedinjenja da smanjuju citopeniju i citološke displazije, prati se na transgenim miševima soja S100A9.

Claims (17)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. So koja je 4-[3-(cijanometil)-3-(3’,5’-dimetil-1H,1’H-4,4’-bipirazol-1-il)azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-[(1S)-2,2,2-trifluoro-1-metiletil]benzamid fosfat (fosfat jedinjenja 1) koja ima formulu:
2. 2. So prema zahtevu 1 koja je u stehiometrijskom odnosu 1:14-[3-cijanometil-3-(3’,5’-dimetil-1’H-[4,4’]bipirazolil-1-il)-azetidin-1-il]-2,5-difluoro-N-(2,2,2-trifluoro-1-metil-etil)-benzamida (jedinjenja 1) prema fostornoj kiselini.
3. 3. So prema zahtevima 1 ili 2, koja je izolovana.
4. 4. Čvrsti oblik soli prema bilo kom od zahteva 1-3, što je čvrsti oblik kristalni. .
5. 5. Čvrsti dozni oblik prema zahtevu 4, koji ima XRPD pik, u odnosu na 2-teta, na 6.8 ± 0.2 stepeni.
6. 6. Čvrsti oblik prema zahtevu 4 koji ima bar jedan XRPD pik, u odnosu na 2-teta, izabran između 6.8 ± 0.2, 16.5 ± 0.2, 20.7 ± 0.2, i 23. ± 60.2 stepeni.
7. 7. Čvrsti dozni oblik prema zahtevu 4 koji ima bar dva XRPD pika, u odnosu na 2-teta, izabrana između 6.8 ± 0.2, 16.5 ± 0.2,20.7 ± 0.2, i 23.6 ± 0.2 stepeni.
8. 8. Čvrsti dozni oblik prema zahtevu 4 koji ima bar tri XRPD pika, u odnosu na 2-teta, izabrana između 6.8 ± 0.2, 16.5 ± 0.2, 20.7 ± 0.2, i 23.6 ± 0.2 stepeni.
9. 9. Čvrsti oblik prema bilo kom od zaheva 5-8 što ima još jedan XRPD pika, u odnosu na 2-teta, izabran između 11.7 ± 0.2, 13.5 ± 0.2, 15.9 ± 0.2, 18.4 ± 0.2, i 19.8 ± 0.2 stepeni.
10. 10. Čvrsti oblik prema bilo kom od zaheva 5-8 što dalje ima dar dva XRPD pika, u odnosu na 2-teta, izabrana između 11.7 ± 0.2, 13.5 ± 0.2, 15.9 ± 0.2, 18.4 ± 0.2, i 19.8 ± 0.2 stepeni.
11. 11. Čvrsti oblik prema bilo kom od zaheva 5-8 što dalje ima bar tri XRPD pika, u odnosu na 2-teta, izabrana između 11.7 ± 0.2, 13.5 ± 0.2, 15.9 ± 0.2, 18.4 ± 0.2, i 19.8 ± 0.2 stepeni.
12. 12. Čvrsti oblik prema bilo kom od zaheva 5-8 koji dalje ima bar četiri XRPD pika, u odnosu na 2-teta, izbarana između 11.7 ± 0.2, 13.5 ± 0.2, 15.9 ± 0.2, 18.4 ± 0.2, i 19.8 ± 0.2 stepena.
13. 13. Čvrsti oblik prema bilo kom od zaheva 4-12 koji ima XRPD spektar kao što je prikazano na slici 4C.
14. 14. Čvrsti dozni oblik prema zahtevu 4 karakterisan DSC termogramom koji ima endotermni pik na 228 ± 3°C.
15. 15. Čvrsti oblik prema zahtevu 14 gde endotermini pik ima početak na 224 ± 3°C.
16. 16. Čvrsti dozni oblik prema zahtevu 4 koji ima DSC termogram kao što je prikazano na slici 4A.
17. 17. Čvrsti dozni oblik prema zahtevu 4 koji ima TGA termogram kao što je prikazano na slici 4B.