RS50533B - Sklop za montažu pregrade otporne na zemljotres - Google Patents

Abstract

Sklop za montažu pregrade otporne na zemljotres između poda (2) i plafona (4), pri čemu pomenuta pregrada ima ram koji sadrži donju šipku (8) i gornju šipku (10) koje su u suštini horizontalne i stubove koji su u suštini vertikalni i spajaju gornju i donju šipku, kao i prekrivku (6) pričvršćenu za pomenuti ram, koji sadrži klizač (18) profilisanog preseka, pri čemu je klizač (18) prilagođen za spajanje sa gornjom šipkom (10) i ima u suštini presek oblika slova U, i gornji klizač (30) koji je prilagođen za pričvršćivanje na plafon (4) i delimično je smešten u klizaču (18) između krakova njegovog preseka oblika slova U, i što su klizač (18) i gornji klizač (30) montirani tako da se mogu pomerati jedan u odnosu na drugi u vertikalnom smeru, naznačen time, što su između klizača (18) i gornjeg klizača (30) postavljena povratna uskočna sredstva (26, 28). Prijava sadrži još 13 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na sklop za montažu pregrade otporne na

zemljotres, a naročito pregrade od gipsanih ploča, kaoina pregradu napravljenu sa

takvim sklopem.

Pregrada od gipsanih ploča, na osnovu poznatog primera iz dokumenta DE 28 36 126 A, se obično montira na metalnu strukturu koja se u nastavku naziva "ram<H.>Ovde se razmatra montaža vertikalne pregrade između poda i horizontalnog plafona Pomenuta metalna struktura obično sadrži gornju šipku koja je pričvršćena za plafon, donju šipku koja je postavljena u istoj vertikalnoj ravni kao i gornja šipla i pričvršćena je za pod, kao i vertikalne stubove na jednakim razmacima čiji krajevi su pričvršćeni za gornju i donju šipku. Gipsane ploče se onda montiraju na vertikalne stubove, kao i na horizontalne šipke (gornju i donju), na primer, pomoću vijaka.

U neopterećenom stanju takva pregrada se ponaša na zadovoljavajući način tokom testova otpornosti na zemljotres uz uslov da su pričvršćenja za plafon i za pod ojačana. Međutim, kada je opterećena, to jest kada su na pregradu pričvršćena razna opterećenja (nameštaj, različita oprema itd.), onda se njena otpornost mora proveriti.

Stoga je cilj predmetnog pronalaska obezbeđhmnje sklopa za montažu pregrade otporne na zemljotres koji bi omogućio da pregrada, čak i kada je opterećena izdrži naprezanja kojima je izložena tokom zemljotresa. Pregrada prvenstveno treba da bude i laka za montažu. Poželjno je da sklop takođe omogući zadržavanje svojstava vatrootpornosti i zvučne izolacije slična kao kod "uobičajeno" konstrutsanih pregrada, kao i da dodatni trošak za ovaj sklop bude ograničen u poređenju sa uobičajenim sklopom.

U tom cnju predviđen je sklop za montažu pregrade otporne na zemljotres između poda i plafona, pri čemu pomenuta pregrada ima ram koji sadrži donju šipku i gornju Šipku koje su u suštini horizontalne i stubove koji su u suštini vertikalni i spajaju gornju i donju šipku, kao i prekrivku pričvršćenu za pomenuti ram.

Prema pronalasku, ovaj sklop sadrži klizač profilisanog preseka, pri čemu je taj klizač prilagođen za spajanje sa gornjom šipkom i ima u suštini presek oblika slova U, i gornji klizač prilagođen za pričvršćivanje na plafon i delimično smešten u klizaču između krakova njegovog preseka oblika slova U, pri čemu su klizač i gornji klizač montirani tako da se mogu pomerati jedan u odnosu na drugi u vertikalnom smeru i između klizača i gornjeg klizača su postavljena povratna uskočna sredstva.

Ovaj sklop omogućava da gornja šipka ne bude povezana sa plafonom. Kada se ovaj sklop primeni za izradu pregrade, gornja šipka koja prihvata prekrivku nije povezana sa plafonom, već sa elementom (koji se ovde naziva klizačem) koji se može pomerati vertikalno u odnosu na element za držanje i vođenje (koji se ovđe naziva gornjim klizačem) koji je sam pričvršćen za plafon. Stoga takav sklop može biti postavljen kod plafona, na gornjoj strani pregrade, da bi omogućio da zadnje pomenuta prihvati ubrzanja kojima je podvrgnuta tokom zemljotresa bez oštećenja ili bar uz ograničena oštećenja. Tokom montaže pregrade, uskočna sredstva postavljena na klizaču i na gornjem klizaču se mogu spregnuti, tako da se klizač drži na gornjem klizaču. Pošto su pomenuta uskočna sredstva povratna, kada se pojavi naprezanje, na primer, pri zemljotresu ili pri promeni opterećenja, onda se klizač može pomerati u odnosu na gornji klizač.

U jednom primeru izvođenja gornji klizač je, na primer, u obliku šipke profilisanog preseka koja sadrži dve bočne prirubnice koje se pružaju paralelno kracima preseka oblika slova U klizača i u okviru pomenutih krakova. Ovde je gornji klizač u suštini u obliku šipke profilisanog preseka tipa koji se koristi i za gornju šipku. Svaka od bočnih prirubnica gornjeg klizača i svaki krak preseka oblika slova U prvenstveno sadrži izbočinu koja se pruža prema unutra sa prirubnica i sa krakova, respektivno, pri čemu su izbočine klizača prilagođene da se u položaju mirovanja smeste u izbočine gornjeg klizača. U ovom varijantnom primeru izvođenja, klizač može doći u uskočni zahvat sa gornjim klizačem kada je zadnje pomenuti pričvršćen za plafon. Ovo olakšava sastavljanje pregrade, a posebno njenog rama, pošto više nije neophodno pridržavati klizač 5 gornju šipku koja je spojena sa njim tokom instalacije vertikalnih stubova koji posle toga prihvataju prekrivne ploče. Izbočine napravljene u klizaču i gornjem klizaču mogu biti kontinualne i na taj način formirati žljebove ćelom dužinom odgovarajućih elemenata ili mogu biti diskontinualne i na taj način formirati diskontimialnu strukturu na kizaču i gornjem klizaču. Međutim, da bi se omogućilo relativno uzdužno klizanje između gornjeg klizača i klizača tokom montaže, izbočine koje su napravljene na gornjem klizaču su prvenstveno u obliku kontinualnog žljeba.

Da bi se izbeglo da se prekrivne ploče podižu prema plafonu tokom formiranja pregrade, poželjno je da klizač sadrži na svakom slobodnom kraju svojih krakova preseka oblika slova U ivicu koja se pruža upolje od slova U, a u suštini upravno na krake slova U. Onda se tokom upotrebe sklopa prekrivne ploče naslanjaju na ove ivice. Ovo takođe omogućava da finalni estetski izgled gornje strane pregrade bude dobrog kvaliteta. Da bi se poboljšao finalni izgled, sklop dalje prvenstveno sadrži elastični spoj prilagođen sa postavljanje između ivice klizača i plafona na kome je pričvršćen gornji klizač. Ovaj spoj omogućava da zazor između gornje strane prekrivne i plafona bude skriven.

Gornji klizač je, na primer, element profilisanog preseka koji sadrži dve bočne prirubnice koje su klizno montirane između krakova preseka oblika slova U klizača, kao i kućište koje je smešteno između bočnih prirubnica, nasuprot klizača i prilagođeno za prihvat materijala koji ima svojstva vatrootpornosti. Ovakav oblik gornjeg klizača je poželjan iz tog razloga što omogućava zadržavanje vatrootpornosti uprkos diskontinuitetu prekrivke koja se nalazi kod plafona. Prisustvo materijala u pomenutom kućištu takođe obezbeđuje dobru zvučnu izolaciju između dva zida pregrade, čime se poboljšavaju svojstva zvučne izolacije pregrade.

Kada je namenjen za izradu pregrade koja je prilagođena da bude opterećena, sklop prema pronalasku dalje prvenstveno sadrži najmanje jedan pričvrsni element za ojačanje koji je postavljen u gornjem klizaču da bi poboljšao otpornost pregrade prema silama koje su normalne (u odnosu na ravan pregrade). Pomenuti pričvrsni element za ojačanje može biti, na primer, postavljen poprečno u odnosu na klizač i gornji klizač.

Gore opisana montaža za spajanje pregrade za plafon može se takođe primeniti i za spoj u suštini vertikalnog bočnog zida i pregrade, U ovom slučaju, sklop se prilagođava za montažu pregrade otporne na zemljotres između poda i vertikalnog zida, pri čemu pomenuta pregrada ima ram koji sadrži donju šipku i gornju šipku koje su u suštini horizontalne i stubove koji su u suštini vertikalni i spajaju gornju i donju šipku, kao i prekrivku pričvršćenu za pomenuti ram.

Prema pronalasku ovaj sklop sadrži klizač profilisanog preseka, pri čemu je ovaj klizač prilagođen za spajanje sa vertikalnom bočnom šipkom i ima u suštini presek oblika slova U, i vertikalni klizač prilagođen za pričvršćivanje za odgovarajući vertikalni zid i delimično smešten u klizaču između krakova preseka oblika slova U, pri čemu su klizač i vertikalni klizač montirani tako da se mogu pomerati jedan u odnosu na drugi u horizontalnom smeru i između klizača i gornjeg klizača su postavljena povratna uskočna sredstva.

Predmetni pronalazak se takođe odnosi na pregradu koja ima ram koji sadrži donju šipku i gornju šipku koje su u suštini horizontalne i stubove koji su u suštini vertikalni i spajaju gornju i donju šipku, kao i prekrivku pričvršćenu za pomenuti ram, koja je karakterisana time što pomenuti ram dalje sadrži gore opisani sklop.

Ova pregrada je prvenstveno takva da je prekrivka pričvršćena u svom gornjem delu tako da se ne pruža preko klizača, ostavljajući na taj način slobodan prostor između prekrivke i plafona, tako da je pomenuti prostor moguće popuniti spojem od elastičnog materijala. Na ovaj način, prekrivka pregrade nije povezana sa plafonom i može omogućiti "plivanje" u odnosu na plafon. Da bi se poboljšalo odvajanje prekrivnih ploča od strukture zgrade, pomenute ploče se u suštini takođe montiraju tako da "plivaju" u odnosu na donju šipku.

Prvenstveno iz estetskih razloga može biti predviđen elastični spoj gitom između poda i prekrivke privršćene za ram.

Radi poboljšanja svojstava otpornosti na ubrzanja normalna na ravan pregrade, može biti postavljen najmanje jedan pričvrsni element za ojačanje, na primer, poprečno na donju šipku.

Predmetni pronalazak se takođe odnosi i na pregradu koja je gore opisana i koja dalje sadrži: dve u suštini vertikalne bočne ivice, od kojih je svaka povezana sa u suštini vertikalnom bočnom šipkom, i

najmanje jedan sklop za montažu pomenute pregrade na u suštini vertikalni zid, pri čemu sklop za montažu sadrži klizač profilisanog preseka, koji je prilagođen za

spajanje sa bočnom šipkom i ima u suštini presek oblika slova U, i vertikalni klizač prilagođen za pričvršćivanje za u suštini vertikalni zid i delimično je smešten u klizaču između krakova preseka oblika slova U, pri čemu su klizač i vertikalni klizač montirani tako da se mogu pomerati jedan u odnosu na drugi u horizontalnom smeru i između klizača i gornjeg klizača su postavljena povratna uskočna sredstva.

Kod svake pregrade, sklop za montažu otpornu na zemljotres prema pronalasku treba da se postavi na najmanje dve ivice pregrade, i to na gornjoj ivici i na bočnoj ivici. Prema poželjnom primeru izvođenja, takav sklop za montažu otpornu na zemljotres se postavlja na dve bočne ivice pregrade. Zadnje pomenuta se zatim snabdeva takvim sklopom na tri svoje ivice.

Pojedinosti i prednosti predmetnog pronalaska će biti jasnije na osnovu narednog opisa datog na osnovu nacrta na kome:

Fig. 1 je poprečni presek pregrade prema pronalasku,

Fig. 2 je poprečni presek gornjeg klizača koji se koristi na pregradi sa Fig. 1,

Fig. 3 je poprečni presek klizača koji se koristi na pregradi sa Fig. 1,

Fig. 4 je bočni izgled pričvrsnog elementa za ojačanje koji se koristi na pregradi sa Fig. l,i

Fig. 5 je izgled spreda pričvrsnog elementa za ojačanje sa Fig. 4.

Fig. 1 prikazuje pregradu prema pronalasku u poprečnom preseku. Ova pregrada je vertikalna pregrada postavljena između poda 2 i plafona 4 koji obrazuju dve horizontalne ravne površine. Pregrada sadrži ram i gipsane prekrivne ploče 6. Zadnje pomenute su pričvršćene za ram na uobičajen način koji je poznat stručnjaku iz odgovarajuće oblasti tehnike, na primer, pomoću vijaka koji nisu prikazani. Prekrivne ploče 6 mogu imati bilo koju podesnu debljinu. Međutim, u slučaju u kome je pregrada prilagođena da bude opterećena, to jest kada se nameštaj ili druge stvari pričvršćuju za pregradu, ploče onda prvenstveno treba da imaju relativno veliku debljinu, na primer, reda od 25 mm.

Na uobičajeni način ram pregrade sadrži donju šipku 8 i gornju šipku 10. Donja šipka 8 je šipka od profila preseka oblika slova U i pričvršćena je za pod 2. Osnova slova U šipke profilisanog preseka je usmerena prema podu 2, dok se kraci slova U šipke pružaju prema gornjoj šipci 10 i plafonu 4.

Pošto je pregrada prilagođena da bude otporna na ljuljanje tokom zemljotresa, pričvršćivanje donje šipke 8 se prvenstveno ostvaruje korišćenjem proširivih metalnih umetaka 12 prečnika, na primer, od 8 mm. Zatim se vijci 14 odgovarajućeg prečnika koriste za sadejstvo sa umecima 12 i pričvršćivanje donje šipke 8 na pod 2. Između umetaka 12 takođe može biti predviđeno relativno malo rastojanje, na primer, reda od 50 do 60 cm.

Kao što je prikazano na nacrtu, vijak 14 koji drži donju šipku 8 istovremeno pričvršćuje pričvrsni element 16 za ojačanje. Zadnje pomenuti se najbolje vidi na Fig. 4 i 5. On je, na primer, izrađen od pocinkovanog čelika debljine 2 mm i ima oblik elementa preseka oblika slova U. Ovaj element profilisanog preseka je orijentisan poprečno u odnosu na donju šipku 8. On je smešten između krakova donje šipke 8 i sprečava da se oni saviju prema unutrašnjosti donje šipke 8. Kao što je prikazano na Fig. 1, dužina pričvrsnog elementa 16 za ojačanje, koji se može videti na Fig. 1 i 4, u suštini odgovara širini donje šipke 8 između njenih krakova.

Gornja šipka 10 je identična sa donjom šipkom 8. Ona je postavljena paralelno donjoj šipci 8 i obe se nalaze u istoj vertikalnoj ravni koja odgovara ravni pregrade. Kod uobičajene konstrukcije pregrade, gornja šipka 10 je pričvršćena za plafon 4. Kod pregrade prema pronalasku koja je prikazana na nacrtu, gornja šipka 10 je spojena sa klizačem 18 posebno prikazanim na Fig. 3 i opisariim u nastavku.

Klizač 18 je u obliku elementa preseka oblika slova U, na primer, od pocinkovanog čelika, koji sadrži osnovu 20, bočne krake 22 i ivice 24.

Osnova 20 je komplementarnog oblika u odnosu na element profilisanog preseka gornje šipke 10. Zadnje pomenuta je prvenstveno šipka koja se može komercijalno nabaviti. To je, na primer, šipka spoljašnje širine od 48 mm. Takva šipka, na primer, sadrži žljeb za ukrućivanje. U primeru izvođenja koji je prikazan na nacrtu osnova 20 sadrži žljeb koji je komplementaran tako da sledi oblik gomje šipke 10. Prirodno da ovaj žljeb služi za ukrućivanje klizača 18.

Bočni kraci 22 se pružaju u suštini upravno na osnovu 20. Oni su smešteni u vertikalnoj ravni kada je klizač 18 na svom mestu u pregradi i pružaju se u istoj liniji sa krakovima slova U gornje šipke 10. Na taj način su dva elementa preseka oblika slova U postavljena leđa u leđa: gornja šipka 10 sa kracima koji se pružaju naniže (ili prema podu 2) i klizač 18 sa bočnim kracima 22 koji se pružaju naviše (Hi prema plafonu 4).

Ivice 24 se pružaju upravno na bočne krake 22 i stoga su smeštene u suštini u horizontalnoj ravni, paralelno plafonu 4, kada je klizač 18 na mestu u pregradi prikazanom na nacrtu. Ivice 24 su pričvršćene na krajevima bočnih krakova 22 suprotno od osnove 20.

Treba naglasiti da se sa svakog bočnog kraka 22 prema unutra sa krakova pruža izbočina 26. Izbočina 26 se pruža ćelom dužinom elementa profilisanog preseka koji obrazuje klizač 18. Dve izbočine 26 su smeštene na istoj visini u odnosu na osnovu 20, tj. one su okrenute jedna prema drugoj. One su postvaljene na gornjoj trećini klizača 18, dok osnova 20 formira donji deo tog klizača imajući u vidu orijentaciju klizača 18 u pregradi. Na spoljašnjoj površini bočnih krakova 22 nalaze se odgovarajući uzdužni žljebovi 28 na istoj visini kao i izbočine 26.

Dok u ovom primeru izvođenja izbočine 26 formiraju rebro na jednoj strani bočnih krakova 22, a na suprotnoj strani se žljebovi 28 pružaju ćelom dužinom klizača 18, umesto toga može biti predviđeno da budu izvedene lokalizovane izbočine 26. U ovom drugom primeru izvođenja onda na svakoj strani bočnih krakova 22 postoje nizovi izbočina 26. Tada ove izbočine mogu imati različite oblike: tačke, crtice itd.

Prostor definisan između bočnih krakova 22 klizača 18 je prilagođen za delimičan prihvat gornjeg klizača 30. Zadnje pomenuti je posebno prikazan na Fig. 2. On ima oblik elementa profilisanog preseka prilagođenog za pričvršćivanje na plafon 4.

Gornji klizač 30 takođe može imati oblik elementa profilisanog preseka oblika slova U, mada oblik prikazan na Fig. 2 nalikuje slovu I. Ovo je zbog toga što je predviđeno da gornji klizač 30 ima osnovu 32 u kojoj je formiran žljeb sa ciljem da može da prihvati materijal koji ima vatrootporna svojstva. Ovaj materijal je u obliku elementa koji se obično naziva zaštitna traka 35 i prikazan je na Fig. 1. Gornji klizač 30 je napravljen, na primer, od pocinkovanog čelika.

Osnova 32 je postavljena nasuprot plafona 4 i koristi se za pričvršćivanje gornjeg klizača 30 za plafon 4. Ovakvo pričvršćivanje se ostvaruje primenom proširivih metalnih umetaka 12 identičnih umecima 12 koji se koriste za pričvršćivanje donje šipke 8, zajedno sa vijkom 14' prečnika prilagođenog umetku 12 i dužine posebno prilagođene debljini osnove 32 gornjeg klizača 30.

Gornji klizač 30 sadrži bočne prirubnice 36 koje se pružaju ćelom dužinom osnove 32 i obrazuju krakove elementa profilisanog preseka oblika slova U koji obrazuje gornji klizač 30. Kada je gornji klizač 30 pričvršćen za plafon 4, ove bočne prirubnice 36 se pružaju u ravni koja je vertikalna na pod 4. Širina gornjeg klizača 30 izvan bočnih prirubnica 36 je neznatno manja od unutrašnje širine klizača 18 između bočnih krakova 22.

Na isti način kao i na bočnim krakovima 22 na svakoj bočnoj prirubnici 36 se takođe nalazi i izbočina 38. Uzdužni žljebovi 40 na spoljašnjim stranama bočnih prirubnica 36 odgovaraju ovim izbočinama 38. Izbočine 38 i odgovarajući žljebovi 40 su smešteni na istoj visini u odnosu na osnovu 32 i okrenuti su jedni prema drugima. Oni se nalaze, na primer, na sredini visine između osnove 32 i slobodnih krajeva bočnih prirubnica 36. Pri mirovanju u sklopljenom položaju uzdužni žljebovi 40 bočnih prirubnica 36 prihvataju izbočine 26 klizača 18, kao što je prikazano na Fig. 1.

Dok izbočine 26 mogu biti lokalizovane i/ili imati oblik diskonfinualnog rebra (i odgovarajući žljeb), žljebovi 40 koji odgovaraju izbočinama 38 su prvenstveno kontinualni. Zahvaljujući tome, klizač 18 može da se pomera uzdužno u odnosu na gornji klizač 30 tokom sklapanja. Međutim, kao i za izbočine 26, umesto toga mogu biti predviđene diskontinualne, tj. isprekidane izbočine 38,

Na Fig. 1 se takođe može uočiti pričvrsni element 16 za ojačanje koji se koristi za pričvršćivanje gornjeg klizača 30 za plafon 4. Ovaj pričvrsni element 16 za ojačanje je smešten između bočnih prirubnica 36 gornjeg klizača 30. Sa ciljem da bude prilagođen obliku ovih prirubnica, a posebno prisustvu izbočina 38, pričvrsni element 16 za ojačanje na svakom svom kraju, ima na svakoj od prirubnica usek 42. Ovaj usek 42 je napravljen tako da kada se pričvrsni element 16 za ojačanje postavi između bočnih prirubnica 36 gornjeg klizača 30, onda je osnova pričvrsnog elementa 16 za ojačanje okrenuta leđa u leđa sa osnovom 32 gornjeg klizača 30, dok useci 42 prihvataju izbočine 38 izvedene na unutrašnjoj strani bočnih prirubnica 36.

Da bi se izvršilo sklapanje pregrade otporne na zemljotres prema pronalasku, moguće je, na primer, postupiti kao što sledi. Kao prvo, donja šipka 8 se pričvršćuje na pod 2. Umeci 12 se postavljaju u pod 2 unapred, na jednakim razmacima, na primer, na svakih 50 ili 60 cm. U svakoj tački pričvršćivanja donje šipke 8 vijak 14 deluje tako da drži donju šipku 8 zahvatanjem u odgovarajući umetak 12. Pričvrsni element 16 za ojačanje može biti postavljen kod svakog vijka 14 ili na svaka dva vijka. U osnovi svakog pričvrsnog elementa 16 za ojačanje se pravi otvor 44 za prolaz vijka 14 (ili 14').

U gornjem položaju, gornji klizač 30 se pričvršćuje na plafon 4 u suštini na sličan način. Umeci 12 se pričvršćuju u plafonu 4 na jednakom rastojanju, na primer, na istom rastojanju kao umeci 12 donje šipke 8, pa se zatim pričvršćuje gornji klizač 30 pomoću vijaka 14'. Pre pričvršćivanja gornjeg klizača 30 na plafon 4, na mesto u žljebu 34 gde pregrada mora zadovoljiti standarde vezane za vatrootpornost se postavlja zaštitna traka 35. Onda vijci 14' prolaze kroz zaštitnu traku 35. Što se tiče instalacije donje šipke 8, može biti predviđeno da radi postavljanja na mesto pričvrsni element 16 za ojačanje u gornjem klizaču 30 sadrži svaki vijak 14' ili svaki drugi vijak 14' (takođe se može pređvideti bilo koji drugi raspored pričvrsnih elemenata za ojačanje). Zahvaljujući prisustvu useka 42 koji sadejstvuju sa izbočinama 38 gornjeg klizača 30, pričvrsni elementi 16 za ojačanje se drže u gornjem klizaču 30 tokom zavrtanja vijaka 14'.

Kada se gornji klizač 30 jednom postavi na mesto, onda se gornja šipka 10 pričvrsti na klizač 18. Ova montaža se izvodi, na primer, pomoću vijaka. Tako formirani sklop sa klizačem 18 i gornjom šipkom 10 se uskočno pričvršćuje na gornjem klizaču 30. Izbočine 26 klizača 18 dolaze u položaj u spoljašnjim uzdužnim žljebovima 40 bočnih prirubnica 36 gornjeg klizača i omogućavaju da se sklop klizača 18 i gornje šine 10 drži na gornjem klizaču 30 bez pomoći vijaka ili nečeg drugog. Onda vertikalni stubovi (nisu prikazani) mogu doći na svoje mesto između donje šipke 8 i gornje šipke 10 na uobičajeni način.

Ram pregrade je onda postavljen na svom mestu. Prekrivne ploče 6, na primer, gipsane ploče, mogu se držati na svom mestu na ramu na uobičajeni način, na primer, pomoću vijaka. Međutim, ove prekrivne ploče 6 "plivaju" u odnosu na donju šipku 8, rj. nije predviđeno pričvršćivanje prekrivnih ploča 6 za donju šipku 8. Prekrivne ploče 6 su montirane tako da ne dolaze u kontakt ni sa podom 2, ni sa plafonom 4. Na podu, kao što je prikazano na nacrtu (Fig. 1), ostavljen je slobodan prostor od nekoliko milimetara između prekrivnih ploča 6 i poda 2. Spoj 46 gitom ispunjava taj slobodni prostor.

Kod plafona se prekrivne ploče 6 oslanjaju na ivice 24 klizača 18 i tako ostaju odvojene od plafona 4. Time je obezbeđen sloodan prostor reda, na primer, od 15 mm između prekrivne ploče 6 i plafona. Ivice 24 klizača 18 omogućavaju da bude definisana gornja granica koju prekrivne ploče 6 ne smeju preći. U odsustvu ovih ivica 24, moraju biti obezbeđene instrukcije za montažu koje bi ukazivale da prekrivne ploče 6 ne smeju preći preko klizača 18.

Izestetskih razloga, a u cilju da se izbegne postojanje vidljivog žljeba u gornjem delu pregrade, može biti predviđen elastični spoj 48, na primer, od neoprena, za popunjavanje prostora koji ostane slobodan između ivica 24 (ili gornje ivice prekrivnih ploča 6) i plafona 4. Ovaj elastični spoj 48 može biti obojen ili pokriven tako da bude sakriven. Onda nije moguće vizuelno detektovati da ta pregrada predstavlja pregradu otpornu na zemljotres.

Kada dođe do zemljotresa, ubrzanja (sile) koje su upravne na pregradu se apsorbuju posebno zahvaljujući dobrom pričvršćivanju korišćenjem umetaka 12 rama za elemente koji nose opterećenje, a koje predstavljaju pod 2 i plafon 4, kao i prisustvu pričvrsnog elementa 16 za ojačanje. Umeci 12 i pričvrsni elementi 16 za ojačanje bi trebali da budu izabrani u zavisnosti od opterećenja zida. U slučaju slabo opterećenog zida (prekrivne ploče male debljine i bez nameštaja ili sličnog pričvršćenog za zidove) uobičajeno pričvršćivanje rama može biti dovoljno i prisustvo pričvrsnih elemenata 16 za ojačanje je onda samo opciono.

Horizontalna ubrzanja u ravni pregrade prihvata sama struktura pregrade.

Pored strukture uobičajene pregrade vertikalna ubrzanja u ravni pregrade prihvataju se pomoću gore opisanog sklopa. Ova vertikalna ubrzanja mogu izazvati značajne deformacije podova, a naročito visokoopterećenih podova ili prednapregnuuh podova. Gore opisana pregrada prihvata deformacije poda zahvaljujući činjenici da se prekrivne ploče ne pružaju od poda do plafona i činjenici da ram može apsorbovati deformacije poda. Kada se pojave vertikalna naprezanja, klizač se može pomeriti vertikalno u odnosu na gornji klizač. Sklop koji je opisan omogućava odvajanje prekrivnih ploča od strukture zgrade u kojoj je napravljena pregrada. Gornji klizač obezbeđuje držanje klizača u slučaju pomeranja sa komponentom normalnom na pregradu, i rama pregrade u odnosu na plafon na kome je pričvršćen, kao i vođenje klizača u odnosu na plafon u slučaju pomeranja u vertikalnom smeru.

Tune ovde opisana pregrada omogućava otpornost protiv jakih naprezanja koja se pojavljuju tokom zemljotresa, ali bez oštećivanja. Ona takođe ima ista akustična i vatrootporna svojstva kao i slična pregrada, to jest ona za koju se koriste identične prekrivne ploče, vertikalni stubovi i donje i gornje šipke. Ovo je posebno moguće zahvaljujući zaštitnoj traci koja se stavlja na mesto u žljebu na gornjem klizaču što obezbeđuje odvajanje dve strane pregrade jedne od druge i sprečava stvaranje mosta između ove dve strane pregrade uprkos nedostatku kontinuiteta prekrivnih ploča između poda i plafona.

Gore opisani sklop za spajanje pregrade sa plafonom takođe može biti prilagođen, kao što je prikazano, za obezbedivanje spoja između pregrade i vertikalnog zida. Tada pregrada može biti snabdevena sa tri strane (ili eventualno sa dve) sa sklopom za montažu otpornim na zemljotres prema pronalasku.

Da bi se ilustrovala montaža duž vertikalnog rida, vrši se poziv na gornji deo Fig. 1 iznad isprekidanih linija. Ako se zatim usvoji da je ravan poprečnog preseka horizontalna onda, je ovo, na primer, spoj sa vertikalnim zidom. Tada pozicija 4 odgovara pomenutom vertikalnom zidu. Pozicija 10 odgovara vertikalnoj bočnoj šipci. Gornji klizač 30 na Fig. 1 može onda predstavljati klizač koji ovde odgovara vertikalnom klizaču identičnog oblika kao gornji klizač 30.

Predmetni pronalazak nije ograničen na poželjni primer izvođenja koji je gore opisan samo kao neograničavajući primer. On se takođe odnosi i na sva varijantna izvođenja koja može realizovati stručnjak iz odgovarajuće oblasti tehnike u kontekstu patentnih zahteva datih u nastavku.

Tako je kod gore opisanog sklopa važno raspolagati klizačem koji se može pomerati u odnosu na gornji klizač pričvršćen na strukturni element, ovde konkretno plafon. Oblici klizača i gornjeg klizača dati su ovde samo kao ilustracija. Za ove elemente se mogu predviđen' drugi oblici koji takođe mogu držati i voditi.

Materijali na koje je ukazano su dati samo kao primer. Umesto primene pocinkovanog čelika za izradu rama pregrade, mogu se koristiti drugi materijali, na primer sintetički ili kompozitni materijali. Slično tome, prekrivne ploče ne moraju biti napravljene od gipsa.

Primer izvođenja omogućava da troškovi proizvodnje pregrade otporne na zemljotres koja je ovde opisana budu ograničeni. Isto tako, za nju se koristi cela struktura uobičajene pregrade. Takođe se može predvideti i primena specifičnih profilisanih elemenata za izradu rama. Pored toga, može se predvideti da jedan jedini element istovremeno vrši funkciju i gornje šipke, i klizača.

Claims (13)

1. Sklop za montažu pregrade otporne na zemljotres između poda (2) i plafona (4), pri čemu pomenuta pregrada ima ram koji sadrži donju šipku (8) i gornju šipku (10) koje su u suštini horizontalne i stubove koji su u suštini vertikalni i spajaju gornju i donju šipku, kao i prekrivku (6) pričvršćenu za pomenuti ram, koji sadrži klizač (18) profibsanog preseka, pri čemu je klizač (18) prilagođen za spajanje sa gornjom šipkom (10) i ima u suštini presek oblika slova U, i gornji klizač (30) koji je prilagođen za pričvršćivanje na plafon (4) i delimično je smešten u klizaču (18) između krakova njegovog preseka oblika slova U, i što su klizač (18) i gornji klizač (30) montirani tako da se mogu pomerati jedan u odnosu na drugi u vertikalnom smeru, naznačen time, što su između klizača (18) i gornjeg klizača (30) postavljena povratna uskočna sredstva (26, 28).

2. Sklop prema zahtevu 1, naznačen time, što je gornji klizač (30) u obliku šipke profilisanog preseka koja sadrži dve bočne prirubnice (36) koje se pružaju paralelno krakovima (22) preseka oblika slova U klizača (18) i u okviru pomenutih krakova.

3. Sklop prema zahtevu 2, naznačen time, što svaka od bočnih prirubnica (36) gornjeg klizača (30) i svaki od krakova preseka oblika slova U klizača (18) sadrži izbočinu (26, 38) koja se pruža prema unutra sa prirubnica (36) i sa krakova (22), respektivno, pri čemu su izbočine (26) klizača (18) prilagođene da se onda kada se nalaze u položaju mirovanja smeste u izbočine (38) gornjeg klizača (30).

4. Sklop prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što klizač (18) sadrži na svakom slobodnom kraju krakova (22) svog preseka oblika slova U ivicu (24) koja se pruža upolje od slova U, a u suštini upravno na krakove (22) slova U.

5. Sklop prema zahtevu 4, naznačen time, što dalje sadrži elastični spoj (48) prilagođen za postavljanje između ivice (24) klizača (18) i plafona (4) na kome je pričvršćen gornji klizač (30).

6. Sklop prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što je gornji klizač (30) element profilisanog preseka koji sadrži dve bočne prirubnice (36) klizno montirane između krakova (22) slova U klizača (18), a takođe i kućište (34), koje je smešteno između bočnih prirubnica (36), nasuprot klizača (18) i prilagođeno za prihvat materijala (35) koji poseduje svojstva vatrootpornosti.

7. Sklop prema jednom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što dalje sadrži najmanje jedan pričvrsni element (16) za ojačanje koji je postavljen u gornjem klizaču (30).

8. Sklop prema zahtevu 7, naznačen time, što je pomenuti pričvrsni element (16) za ojačanje obrazovan elementom preseka oblika slova U postavljenim poprečno u odnosu na klizač (18) i gornji klizač (30).

9. Pregrada koja ima ram koji sadrži donju šipku (8) i gornju šipku (10) koje su u suštini horizontalne i stubove koji su u suštini vertikalni i spajaju gornju i donju šipku, kao i prekrivku (6) pričvršćenu za pomenuti ram, naznačena time, što ram dalje sadrži sklop prema bilo kom od zahteva 1 do 8.

10. Pregrada prema zahtevu 9, naznačena time, što je prekrivka (6) pričvršćena u svom gornjem delti tako da se ne pruža preko klizača (18), ostavljajući na taj način slobodan prostor između prekrivke (6) i plafona (4), tako da je moguće pomenuti prostor popuniti spojem (48) od elastičnog materijala.

11. Pregrada prema jednom od zahteva 9 ili 10, naznačena time, što su prekrivne ploče (6) montirane tako da "plivaju" u odnosu na donju šipku (8).

12. Pregrada prema jednom od zahteva 9 do 11, naznačena time, što je elastični spoj (46) gitom napravljen između poda (2) i prekrivke (6) pričvršćene za ram.

13. Pregrada prema jednom od zahteva 9 do 12, naznačena time, što je najmanje jedan pričvrsni element (16) za ojačanje postavljen poprečno u donjoj šipci (8).

14, Pregrada prema jednom od zahteva 9 do 13, naznačena time, što dalje sadrži: dve u suštini vertikalne bočne ivice, od kojih je svaka pridružena u suštini vertikalnoj bočnoj šipci, i sklop za montažu pomenute pregrade na u suštini vertikalni zid, pri čemu sklop za montažu sadrži klizač (18) profilisanog preseka, koji je prilagođen za spajanje sa bočnom šipkom i ima u suštini presek oblika slova U, i vertikalni klizač prilagođen za pričvršćivanje na odgovarajući vertikalni zid i delimično smešten u klizaču (18) između krakova njegovog preseka oblika slova U i što su klizač (18) i vertikalni klizač montirani tako da se mogu pomerati jedan u odnosu na drugi u horizontalnom smeru, i što su između klizača (18) i vertikalnog klizača postavljena povratna uskočna sredstva (26,28).