RS50059B - Postupak za proizvodnju jednog veziva i njegova primena - Google Patents

Abstract

Postupak za izradu jednog veziva naznačen time, da obuhvata sledeće stupnjeve rastvaranje nekog čestičastog mineralnog materijala koji ima staklastu amorfnu strukturu u nekom vodenom rastvoru, radi obrazovanja sola koji sadrži jezgraste ponovo istaložene čestice materijala, stabilisanje tako dobijenog so la radi obrazovanja sola koji Ima željenu veličinu čestica, i, eventualno podešavanje sadržaja suve materije sola. Prijava sadrži još 1 nezavisan i 16 zavisnih zahteva.

Description

OBLAST U KOJU SPADA PRONALAZAK

Predmet ovog pronalaska je postupak za izradu jednog veziva korišćenjem, kao polaznog materiala, jednog čestičastog mineralnog materijala staklaste amorfne strukture, posebno otpadnog materijala iz proizvodnje mineralne vune. Takvo je vezivo pogodno za vezivanje rnmeralnih materijala, naročito za primenu kao vezivo u proizvodnji artikala od mineralnih vlakana. Drugi je predmet ovog pronalaska postupak za proizvodnju proizvoda od mineralne vune koristeći pomenuto vezivo za vezivanje mmeralnih vlakana.

POZNATO STANJE TEHNIKE

Mineralna se vlakna izrađuju topljenjem i centrifugovanjem mineralnih sirovina, kao što je kamen, šljaka, staklo, keramika ih slično, i široko se koriste za proizvodnju ploča i obloga od nimeralnih vlakana, pre svega u svrhe toplotne i zvučne izolacije, naročito u građevinskoj industriji. Ovi proizvodi od mineralnih vlakana obično sadrže neko vezivo, pri čemu je poznato više razhčitih vrsta tih veziva.

Tako su, na primer poznati izolacioni proizvodi stabilisani fenolom. Fenol je prilično jeftino vezivo koje se takođe vrlo brzo stvrdnjava. Proizvod stvrdnut fenolom izdržava temperature do 250°C ali se veze raspadaju ako se temperaura održava iznad 250°C duže vremena. Pri višim temperaturama, na 400° i višim, vezivo gubi jačinu i proizvod se raspada. Pored toga, fenolom stvrdnut proizvod prilikom sagorevanja ispušta otrovne gasove. Dodatan, a takođe velik nedostatak, jeste to da će fenol u proizvodu izazvati neželjeno zagađivanje okohie sredine kada proizvod od mineralne vune koji sadrži fenol treba da se posle upotrebe baci.

Takođe je vodeno staklo široko korišćeno kao vezivo. Vodenu se staklo tradicionalno izrađuje topljenjem kvarenog peska sa natrij um ili kalijum karbonatom na vrlo visokoj temperaturi pa se potom fino isitnjun stvrdnut proizvod rastvara u vodi. Nalaj se način staklena voda može smatrati kao ekološki prihvatljiva supstanca za uključivanje kao vezivo u, na primer. proizvode od mineralne vune. Nedostatak je. međutimlo, što njena proizvodnja zahteva čiste sirovine i velike količine energije.

Poznata je i primena mešavine vodenog stakla i gline kao veziva za proizvode od mineralne vune, videti, na primer, SE 420 488. Takav proizvod, mada obezbeđuje dubru otpornost na vodu i na toplotu, ima slabu otpornost na sabijanje, krt je i izaziva prašinu. S druge sirane, BP B 466 754 opisuje primenu veziva načinjenog od šljake i vodenog stakla za izradu proizvoda od mineralne vune otpornog na temperaturu i vlagu, koji isto tuko može da izdrži velika kratkotrajna opterećenja.

PREGLED PRONALASKA

Ciljje ovog pronalaska da se ostvari luki ekonomski izvod ljivposlupak za đobijanjc jednog veziva, koje ima izvanredna svojstva vezivanja i vatrootpornosli i koje je prihvatljivo sa gledišta primena i sa gledišta higijene rada. Pored toga, vezivo prema pronalasku može se proizvoditi od jeftinih i lako dostupnih materijala,ili nusproizvoda ina jednostavan način. Važna je prednost to. što vezivo načinjeno prema pronalasku ne predstavlja nekog velikog zagađivača okolne sredine, već sadrži samo one komponente koje se već normalno nalaze u prirodi.

Prema tome, cilj je ovog pronalaska jedan postupak za đobijanjc veziva, a koji sadrž sledeće stupnjeve: - rastvaranje nekog čestičastog mineralnog materijala koji ima staklastu amorfnu strukturu u vodenom rastvoru, radi obrazovanja sola koji sadrži jezgraste ponovo istaložene čestice materijala. - stabilisanjc tako dobijenog sola radi obrazovanja sola koji ima željenu veličinu čestica, i. eventualno

- podešavanje sadržaja suve materije sola.

Polazni materijal za vezivo može biti neki materijal od mineralne vune, naročito neki reciklovani otpadni materijal iz proizvodnje mineralne vune, što će u daljem tekstu biti detaljnije opisano.

Drugi je cilj ovog pronalaska postupak za proizvodnju jednog proizvoda od mineralne vune koristeći vezivo pripremljeno prema pronalasku, mešanjem veziva sa mkeralnim vlaknima da bi se vezala vlakna da obrazuju proizvod od mineralne vune.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Prema jednom preporučljivom izvođenju pronalaska, čestičast mineralni materijal je jedan otpadak proizvoda od mineralne vune dobijen iz priozvodnje mineralne vune. Takav se otpadni materijal dobija u velikim količinama, obično do 20-30% mas. od početne sirovine, u obliku otpadaka pri predenju, neiskorišćenih vlakana odbačenih vlaknastih proizvoda (neprodati proizvodi). Jedan primenljiv izvor materijala jesu različite kostrukcije koje se ruše i u kojima je materijal od mineralne vune bio korišćen, na primer, kao toplotna izolacija (iskorišćeni proizvodi). Takav je otpadni materijal već fino isitnjen, obično u vlaknastom obliku, ili se alternativno može izdeliti u još finiji oblik da bi se dobio proizvod velike površine, na primer 0,4 m<2>/g ih veće, na primer do 25 m<2>/g, tako da ima svojstva dobrog rastvaranja u vodenom rastvoru. Vlakna dobijena iz proizvodnje mineralne vune tipično imaju prečnik od 0,5 do 20, obično 2 do 15 um, najbolje 3 do 5 um, mereno sa SO ih SEM, koristeći neki pogodi postupak (na primer Koenig et. al, Analvtica Chimica Acta 1993 280 289-298; Christensen et al, AM IND HYG ASSOC (54) m.aj 1993), i dužinu od 0,5 do 50, obično 2 do 20 mm, najbolje 3 do 10 mm.

Vodeni rastvor može biti neki alkalni rastvor, kao što je neki rastvor karbonata ili hidrokarbonata alkalnih metala ih alkalno zemnih metala, naročito rastvor natrijum, kalijum ih htijum hidroksida ih rastvor amomjum hidroksida. Takav je rastvor poželjno 0,1 do 2 molami u odnosu na alkalni agens, ih ima pH od 10 do 14, da bi lako rastvorio i takve mineralne sirovine koje su slabo rastvorljive u neutralnim rastvorima.

Vodeni rastvor takođe može biti neki kiselinski rastvor, na primer neki vodeni rastvor načinjen kiselim dodavanjem neke neorganske ih organske kiseline, kao što su HC1, HN03, H2SO4, H3PO4, mravlja, sirćetna, propionska kiselina, ili bilo koja druga pogodna mineralna ih organska kiselina. pH rastvora se pogodno podešava. Mala pH vrednost dovodi do naglog rastvaranja mineralnog materijala i brzog obrazovanja gela, pri čemu vreme obrazovanja gela zavisi od pH, tako da manje pH dovodi do bržeg obrazovanja gela nego veliko pH. Za veliki opseg mineralnih materijala ostvaruje se dobra rastvorljivost pri pH od 0 do 6. Jačina kiseline može biti, u zavisnosti od primenjene kiseline, od 0,1 do 10 M

obično od 0,5 do 5 M.

Prema jednom preporučljivom izvođenju, rastvaranje sirovine se poželjno vrši na povišenoj temperaturi, na primer na temperaturi od 80 do 100°C, najbolje uz mešanje, da bi se podstakao proces rastvaranja. Rastvaranje se obavlja u periodu od 1-2 časa pa do 20 časova, u zavisnosti od medijuma za rastvaranje i sadržaja čvrste materije u rastvoru.

Poželjno je da se neka kohčina polaznog mineralnog materijala rastvori u nekom rastvoru da bi se dobio jedan rastvor koji sadrži neki metalni oksid i koji sadrži više od 1, najbolje 5 do 60% mas. suve materije, što je pogodna koncentracija za potonju upotrebu kao vezivnog sredstva. Pošto se završi rastvaranje, materijal obrazuje jezgra i ponovo se istaloži da bi se obrazovao sol sa željenom veličinom čestica. Potonje stabilisanje sola vrši se elektrostatičkim odbijanjem između čestica. Elektrostatičko odbijanje između čestica sola može se, na primer, ostvariti unošenjem odgovarajućih jona u rastvor, ih menjanjem pH. Ako je potrebno, može se dodati potrebna voda ili ukloniti, na primer isparavanjem, ukoliko je to, na primer, potrebno radi podešavanja viskoznosti.

Stabilisanje se isto tako može postići koristeći pogodna površinski aktivna sredstva 1 polimere, naročito nejonske. Nejonska površinski aktivna sredstva i polimeri mogu u nekim slučajevima biti poželjnija pošto nisu tako osetljiva na okolnu sredinu koja sadrži velike koncentracije elektrolita i drugih hemikahja, naročito kada je jonska jačina velika. Primeri polimera su pohetilen oksid i polietilen glikol, a primeri površinski aktivnih sredstava su nonilfenoli, Tween i Span. U jednoj tipičnoj situaciji ta površinski aktivna sredstva i polimeri koriste se u kohčini od 0,5 do 2,5% mas., računato na ukupnu kohčinu čvrstih materija u rastvoru.

Kod jednog alkalnog pH sol teži da bude stabilan a može se zapaziti povećanje čestica sola. Održavanjem sola na alkalnom pH u toku nekog pogodnog vremenskog intervala, ih povećanjem pH od približno neutralnog do pH 10, dobija se povećanje veličine čestica, pri čemu je to povećanje manje izraženo ako rastvor sadrži i neke soli. U prisustvu dovoljnih kohčina soh, kao što su neorganske soli, na primer natrijum hlorid, čestice sola teže nagomilavanju da bi obrazovale gel koji se taloži. Isto će se obrazovanje gela ostvariti obezbeđivanjem kiselog pl I rastvora, pri čemu je pl 1 od oko 2 do ispod 7 pogodan za obrazovanje gela.

Na taj se način podešavanjem pll stanje sola može održavati ili se sol može prevesti u gel. Gel se može dispergovati i stabilizovati korišćenjem intenzivnog mešanja i povećavanjem pH. a polom opet vratili na geliranje ponovnim podešavanjem (snižavanjem) pH. ili dodavanjem nekog elektrolita.

Nalaj je način prema pronalasku moguće obezbedili solove koji sadrže pretežno silicijum dioksid u kombinaciji sa drugim metalnim oksidima koji potiču od mineralnih polaznih materija, kao što je kalcijum oksid, magnezijum oksid, aluminijum oksid, i eventualno drugi metalni oksidi u manjim količinama. Takodc je moguće podesili uslove reakcije, kao što je pH, da bi se dobio sol željene veličine čestica. Silici jum dioksidni solovi obično imaju veličinu čestica od oko 1 do 1000 nm, pri čemu je za svrho . pronalaska pogodna veličina čestica od 10 do 100 nm. Ovako dobijeni solovi mogu se prevesti u gel neposredno po obrazovanju sola ili samo neposredno pre nanošenja veziva na mineralna vlakna. Sol selakodc može prevesti u gel kadu se zagreva ili isparava voda kada se oblikuje konačan proizvod.

Kada se koristi vezivo u proizvodnji mineralne vune, pripremanje proizvoda od mineralne vune i dodavanje veziva načinjenog prema pronalasku može se izvodili na uobičajen način u konvencionalnoj proizvodnoj opremi. Vezivo se može dodali u vidu sola kroz neku mlaznicu na vlakna u komori za izradu vune jedne konvencionalne mašinske linije i raspodelili po vuni. Stabilisanje vunenog materijala na koji je nanelo vezivo vrši se odmah ili kasnije, na sobnoj temperaturi ila na povišenoj temperaturi.

Vezivo moželakode sadržati i neka dodatna sredstva za stabilisanje, modifikovanje, za vezivanje prašine i/ili za ostvarivanje hidroibbnosli, ako se želi ili ako je potrebno.

Prskanje veziva i adiliva obično se vrši neposrednoposle obrazovanja vlakana,najbolje u komori za obrazovanje vlakana. To je pogodno postoje u tom trenutku vuna u najčistijem stanju, nije zagađena i ima dobru prijemljivost.

Vezivo se može prskali preko vune kroz mlaznice za vezivo u centrifugi, pri čemu se mogu koristiti i periferne i središne mlaznice za prskanje. Takodc se mogu koristili i dva ili više različitih sola koji će se naneti na vunu,lako da se eventualna sredstva za modifikovanje i/ilidodatna sredstva za stabilizovanjedopremaju kroz jednu ili više prskalica dok se vezivo dovodi kroz poseban uradaj za raspršivanje.

Moguće je. međutim, da se nanese vezivo na vunu u nekom od sledećih stupnjeva proizvodnje izolacionog materijala, na primer prskanjem na primarnuIraku na trans-porteru, pa čak i u nekom kasnijem stupnju. Tako će se naneti neko dodatno vezivo u takvom posebnom i kasnijem stupnju, čime se dobija materijal poboljšane otpornosti i/ili jačine. Materijalu se mogu davali posebna svojstva nanošenjem drugih adilivu na traku.

Količina vode koja se dovodi na vunu sa vezivom podešava selako da se obezbedi, s jedne strane, odgovarajuća viskoznosl za svrhe nanošenja i, sa druge sirane, odgovarajuća vlažnost trake i spreči pojava prašine. Svako isparavanje vode iz vune u komori za proizvodnju vune povećava viskoznosl veziva nanelog na vlakno, pri čemu primarna traka može zadržati svoju elastičnost i sposobnost slabilisanja lokom dugog vremenskog perioda.

Kada se proizvode izolacione obloge, one se odsecaju od mineralneIrake koja je konvencionalno izrađena ukršlenim preklapanjem jedne primarne trake do željene debljine posle čega je slabilizovana (ili vulkanizovana).

Prema jednom pogodnom postupku, traka od mineralnih vlakana se siubilizuje na sobnoj temperaturi, na primer između dve table lima. Takva će Iraka sleći bolju savitljivosl pošto je lagano slabilisano (ili vulkanizovano) vlaknasto lelo savilljivije i elastičnije od vlaknastog tela stabilisanog na visokoj temperaturi.

Prema jednom drugom preporučljivom izvođenju, jedna sekundarnaIraka koja ima željenu debljinu namota se uzima u neslabilisanom stanju i uskladišti se u nekoj sredini koja ne dozvoljava njeno stabilisanje, na primer zatvorena u neki plastični omotač na odgovarajućoj temperaturi i tokom jednog ograničenog vremenskog perioda. Takav se izolacioni materijal koristi na meslu ugrađuje za izolaciju na mesti ma koja nisu Iako pristupačna i imaju neki neprikladni oblik. Posle ugradnje izolacija se pusti da se stabilizuje na preovladujućoj temperaturi. Relativno je lako postaviti neki izolacioni materijal ili ploču odgovarajuće debljine na ili oko raznih tela kojima se leško prilazi. Stabilisanje (ili vulkanizovanje) ne zahleva neke posebne mere ili opremu pošto se odvija spontano na preovladujućoj temperaturi.

Postupak je takođe pogodan za nanošenje vune duvanjem, pri čemu se nestabilisan vlaknasti materijal kida na male komadiće, ili pramenje, i tako nanosi, a vuna se stabilizuje na preovladujućoj temperaturi.

Takođe se mogu koristiti dodatni aditivi kao što su dodatna sredstva za stabilisanje, modifikovanje, za vezivanje prašine i/ili za ostvarivanje hidrofobnosti.

Prema pronalasku, dodatno sredstvo za stabilisanje može se sastojati od mineralnib soli i jedinjenja, pogodnih kiselina, estara ih alkohola ih od njihovih kombinacija. Mineralne soli mogu biti, na primer, soli magnezijuma, alurninijuma ih kalcijuma, ih njihova jedinjenja. Tako je, na primer, fosforna kiselina jedna upotrebljiva kiselina.

U slučaju da je vezivo načinjeno rastvaranjem mineralnog materijala u "nekom alkalnom rastvoru kao što je natrijum hidroksid, čime se dobija proizvod tipa staklene vode, ah koji sadrži dodatne metalne okside, mogu se razna sredstva za modifikovanje, kao što su organski i neorganski polimeri, celuloza i silikoni, kao što su sihcijumovi organski polimeri, koristiti kao aditivi. Takođe se mogu koristiti monomeri polimerizovani, na primer, promenom pH ili porastom temperature tokom stabilisanja. Pomenutim sredstvima za modifikovanje zajednička je činjenica da ne obrazuju tanke slojeve. Pomoću sredstava za modifikovanje teži se povećanju prianjanja veziva na površinu vlakana, kao i poboljšanju elastičnih svojstava, otpornosti na vodu, otpornosti na karbonizaciju, itd., veziva.

Kao sredstva za vezivanje prašine mogu se koristiti alkoholi, polioli, polimeri koji obrazuju opne, polimeri koji geliraju, voskovi, smole, ulja, masti, parafini itd. Zadatak sredstva za vezivanje prašine jeste da poveže zajedno svu prašinu ih da je veže na glavnu matricu, bilo fizički (obrazovanjem tankog sloja), bilo hemijski (svojstva površinskog delovanja). U slučaju da je korišćeno stabilisanje na visokoj temperaturi mogu se koristiti topljiva sredstva za vezivanje prašine, na primer stearati, ili veziva za prašinu koja se vulkanizuju obrazujući tanak sloj preko matrice. Veliki broj sredstava za vezivanje prašine istovremeno odbijaju vodu.

Zadatak sredstava za stvaranje hidrofobnosti jeste da spreče prodiranje vode i vlage u proizvod. Kao sredstva za stvaranje hidrofobnosti mogu se koristiti silani, silikoni, ulja, razna hidrofobna jedinjenja i hidrofobni škrob.

Jedna polibuten-silanska kompozicija pokazala se posebno pogodnom kao sredstvo za vezivanje prašine i kao sredstvo za stvaranje hidrofobnosti. Pohbutenska komponenta deluje kao sredstvo za vezivanje prašine a silanska komponenta kao sredstvo za stvaranje hidrofobnosti.

Unutar raznih grupa kompatibilna se jedinjenja mogu mešati unapred, dok se nekompatibilna jedinjenja moraju mešati neposredno pre nanošenja ih se moraju nanositi kroz posebne mlaznice.

Prema pronalasku takođe je moguće koristiti vezivo dobijeno prema pronalasku za vezivanje drugih materijala, naročito čestičastih rnineralnih materijala, posebno u proizvodnji briketa koji sadrže čestičast mineralni materijal. Ovi su briketi posebno pogodan materijal za proizvodnju mineralne vune, mada se mogu predvideti i druge primene ovih briketa, na primer svaka upotreba u kojoj dolaze do izražaja izvanredna svojstva vezivanja ovog veziva. Takva primena može biti, na primer, za izradu briketa gvozdene rude za proizvodnju gvožđa.

Sastav čestičastog mineralnog materijala koji će se koristiti kao sirovina za izradu ovih briketa svakako da će se menjati u zavisnosti od nameravane primene ovih briketa. Kada briketi treba da se korriste za proizvodnju mineralne vune, rninerahh se materijal bira prema željenom hemijskom sastavu vlakana koja treba proizvesti. Pogodni materijali obuhvataju sve kamene i druge mineralne materijale koji se normalno koriste u tu svrhu, kao što je kvarcni pesak, olivinski pesak, staklo, bazaltni kamen, šljake, otpadni materijali iz proizvodnje mineralne vune, krečnjak, dolomit, volastonit itd. Briketi se izrađuju jednostavnim mešanjem mineralnog materijala sa vezivom i, ukoliko je potrebno, dodavanjem vode da bi se obrazovala mešavina odgovarajuće gustine. Ta mešavina ili masa može se oblikovati u brikete sabijanjem ih vibracionim sabijanjem, koristeći uobičajene telinike, a stvrdnuti u skladu sa proizvodnim procesom ili kasnije. Proces stwdnjavanja se može ubrzati, na primer zagrevanjem.

Stručnjak će lako odrediti potrebnu količinu veziva. Kao primer može se reći da kada se koristi kao vezivo u briketima za proizvodnju mineralne vune, količina veziva je obično oko 1 do 15, na primer 1 do 5% mas., proračunatog kao suva supstanca, suve mase proizvoda, ali je, svakako, moguće da se koriste veće i manje količine u zavisnosti od željenog proizvoda i sposobnosti reagovanja veziva. Kada se koristi kao vezivo u briketima gvozdene rude, uobičajena će količina biti oko I do 15, recimo I do 5% mas. od ukupne mase date partije. Prema pronalasku dobijaju se briketi sa dobrim svojstvima jačine, uključujući neočvrsle brikete..

Sledeći primer iiustruje pronalazak bez bilo kakvog njegovog ograničavanja..

PRIMER

Vezivo prema pronalasku može se pripremiti na sledeći način:.

7,5 g konvencionalnih vlakana kamene vune. prečnika vlakana od 3 do 4 u.m i dužine vlakana od 3 do 10 mm, pomešano je sa 100 ml, 5M rastvora mravlju kiseline. Za mešanje treba koristili mešalicu velike brzine da bi se obezbedilo efikasno mešanje i da bi se ubrzao proces rastvaranja. Rastvaranje se obično završi za I do 2 časa. Kadu su vlakna potpuno rastvorena, doda se mala količina nekog polimera, na primer polietilen glikola molarne mase 1000 do 10000, oko l%mas. na bazi ukupnog sadržaja čvrstih delova sola. Tokom dodavanja polimera sol se stalno mesa da bi se slabili/ovale obrazovane čestice. Mcnjanjerh količine polimera i vremena dodavanja, tj. trenutka kada su sva vlakna rastvorena, može se uticati na čestice sola da bi se dobila optimalna svojstva želaliziranja i vezivanja. Koloidne čestice se polom konlinualno mesa ju da bi se obezbedilo da polimer prijanja za površinu čestica.

Kadu se koristi kao vezivo za izradu proizvoda od mineralne vune, ovako pripremljeno vezivo može se naneti prskanjem preko mineralnih vlakana na uobičajen način. Vezivo se slabilizuje i višak vode se uklanja podizanjem temperature do oko 150°C.

Pomenuto se vezivo isto lako može koristili kao vezivo u nekom briketu mešanjem veziva sa fino mlevenom mineralnom sirovinom u nekoj mešalici, na primerlipa Henschel. Može biti pogodno da se doda mala količina vode radi oblikovanju mešavine u kalupima. Stabilisanje se postiže povišavanjem temperature, ali je moguće i sušenje na vazduhu.

Claims (18)

1. Postupak za izradu jednog veziva, naznačen time, da obuhvata sledeće stupnjeve - rastvaranje nekog čestičastog mineralnog materijala koji ima staklastu amorfnu strukturu u nekom vodenom rastvoru, radi obrazovanja sola koji sadrži jezgraste ponovo istaložene Čestice materijala, - stabilisanje tako dobijenog sola radi obrazovanja sola koji ima željenu veličinu Čestica, i, eventualno - podešavanje sadržaja suve materije sola.

2. Postupak prema zahtevu 1, nazančen time, što je čestičast mineralni materijal jedan materijal od mineralne vune iz proizvodnje mineralnih vlakana, kao što su otpaci od upredanja, neiskorišćena vlakna ili proizvodi kao i iskorišćeni proizvodi od mineralnih vlakana.

3. Postupak prema ma kom od predhodnih zahteva, naznačen time, što se sol stabilizuje pramenom pH vrednosti ili pramenom elektrolitičkog karaktera rastvora.

4. Postupak prema ma kom od predhodnih zahteva, naznačen time, što se sol stabilizuje pomoću površinski aktivnih sredstava i/ili polimera.

5. Postupak prema ma kom od predhodnih zahteva, naznačen time, što je vodeni rastvor jedan alkalni rastvor.

6. Postupak prema zahtevu S, naznačen time, što je alkalni rastvor jedan rastvor hidroksida, karbonata ili hidrokarbonata alkalija ili amonijum, ili nekog alkalno zemnog metala, najbolje biranih iz grupe koju sačinjavaju natrijum, kalijum, litijum ili rastvor amonijum ili kalcijum ili magnezijum hidroksida.

7. Postupak prema zahtevu S ili 6, naznačen time, što je alkalni rastvor jedan 0,1 do 2 molarni alkalni rastvor.

8. Postupak prema ma kom od zahteva 1 do 4, naznačen time, što je vodeni rastvor kiselinski, pošto je to rastvor jedne neorganske ili organske kiseline, najbolje jedan vodeni rastvor koji sadrži neku kiselinu biranu od HC1, NH03, H2SO4, H3PO4, mravlje, sirćetneipropionske kiseline.

9. Postupak prema ma kom od predhodnih zahteva, naznačen time, što stabilisan sol ima sadržaj suve materije od 5 do 60% mas.

10. Postupak prema ma kom od predhodnih zahteva, naznačen time, što je veličina čestica sola od 1 do 1000 nm, najbolje 10 do 100 nm.U.

Postupak prema ma kom od predhodnih zahteva, naznačen time, što se rastvaranje izvodi na temperaturi od 80 do 100°C, najbolje uz mešanje.

12. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je dobijeni sol načinjen da obrazuje gel pre svog dodira sa metrijalom koji treba da se veže.

13. Postupak prema zahtevu 12, naznačen time, što se obrazovanje gela izvodi vršenjem promene pH i/ili dodavanjem neke soli.

14. Postupak za proizvodnju jednog proizvoda od mineralne vune, naznačen time, da obuhvata sledeće stupnjeve-rastvaranje nekog čestičastog mineralnog materijala koji ima staklastu amorfnu strukturu u nekom vodenom rastvoru, radi obrazovanja sola koji sadrži jezgraste ponovo istaložene čestice materijala,-stabilisanje tako dobijenog sola radi obrazovanja sola koji ima željenu veličinu Čestica za obrazovanje veziva, i, eventualno-podešavanje sadržaja suve materije veziva, i-dovodjenje tako dobijenog veziva u dodir sa vlaknima mineralne vune da bi se ista povezala.

15. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što je dobijem sol nečinjen da obrazuje gel pre svog dodira sa vlaknima mineralne vune.

16. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što se obrazovanje gela izvodi vršenjem promene pH i/ili dodavanjem neke soli.

17. Postupak prema zahtevu 14,naznačen time, što se vezivo dovodi u dodir sa vlaknima neposredno posle obrazovanja vlakana.

18. Postupak prema zahtevu 14, naznačen time, što se vezivo nanosi na traku mineralne vune načinjenu od vlakan.