RS49733B - Soli bpc peptida sa organo- zaštitnom aktivnošću, postupak za njihovo dobijanje i njihova primena - Google Patents

Abstract

So BPC (jedinjenje za zaštitu tela) peptida koja se sastoji od 8-15 aminokiselinskih ostataka naznačena time, što je anjon soli negativno šaržiran peptid koji obuhvata 8 aminokiselinskih ostataka i koji ima opštu formulu (Zaa Pro Pro Pro Xaa Yaa Pro Ala)(-) ili (2-) gde Xaa je neutralni alifatični ostatak amino kiseline, Yaa je ostatak bazne amino kiseline i Zaa je kiseli ostatak amino kiseline, I gde katjon soli je katjon neorganske ili organske ne-toksične baze. Prijava sadrži još 5 nezavisnih i 9 zavisnih patentnih zahteva.

Description

OBLAST TEHNIKE

Pronalazak spada u oblast preparativne hernije.

TEHNIČKI PROBLEM

Ovaj pronalazak odnosi se na nove oblike primene sintetičkih BPC (jedinjenje zaštite tela) peptida koji sadrže 8 do 15 ostataka amino kiseline sa molekulskom težinom od 900 do 1,600 daltona, koji imaju organo-zaštitnu aktivnost, na postupke za njihovo dobijanje i njihovu primenu u dijagnostici i terapiji.

STANJE TEHNIKE

Proteini i peptidi koji su korisni za tretman raznih obolenja kod ljudi i životinja su poznati. Mnogi od ovih agenasa proizvedeni su in vivo i mogu da budu ekstrahovani iz životinja ili ljudi za dobijanje farmaceutskih preparata. Primeri za farmaceutski korisne proteine ili peptide su insulin, eritropoetin, BMPs, interferoni, itd. Drugi primer je protein želudačnog soka sa sluzavom zaštitnom aktivnošću koji je nedavno izolovan i nazvan BPC.

WO 92/04368 odnosi se na BPC koji pokazuje zaštitnu aktivnost tela i ima molekulsku težinu od oko 40,000 daltona, njegovo dobijanje i njegovu primenu. WO 93/24521 i WO 94/11394 opisuje BPC peptide koji imaju organo-zaštitnu aktivnost istog tipa kako je poznato od roditelja proteina BPC. Sikiric et al. u: Digestive Diseases and Sciences, 41 (1996)7, 1518-1526, opisuje pentadekapeptid BPC 157, koji pokazuje kada je rastvoren u vodi i lekovitom slaništu i profilaktičke efekte u akutnom pankreatitisu i pratećim želudačnoduodenalnim povredama kod pacova.

Tako, BPC peptidi su poznati u velikom mnoštvu farmaceutskih primena. Ali, fizikohemijska stabilnost ovih peptida, na primer u normalnom slaništu nije zadovoljavajuća. Dalje, primena BPC peptida, posebno sa injekcijom vodenog rastvora ili u normalnom slaništu, izaziva bol i nekrozu.

Soli proteina i peptida su dobro poznate u tehnici. To je na primer poznato od Bertrand, M. et al., u Journal of Peptide Research, 49 (1997)3, 269-272, da su efekti određenih soli vrlo selektivni u odnosu na stabilnost i strukturu peptida. Na primer, dodavanje monovalentnih katjona, takvih kao NH4<+>u finalni 0.1 M peptid (poli Glu-Leu) rastvor, izaziva tranziciju u beta-strukturu rastvorljivu u vodi. Suprotno, tranzicija nije zapažena korišćenjem Li<+>, Na<+>, ili Cs<+>jona.

Uloga površinski dostupnih jonskih parova u stabilnosti proteina ispitivana je sa određivanjem efekata dodanih soli (KC1, MgCl2i LaCl2) sa neutralnim i kiselim pH na stabilnost novo dizajniranih alfa-helikalnih namotanih-navoja dvostrukog-vlakna. Rezultati pokazuju da dodana so može da ima kompleksne efekte na stabilnost proteina, uključujući stabilišuće i destabilišuće doprinose, gde čisti efekat zavisi od prirode šaržiranih ostataka i jonskih interakcija prisutnih u proteinu (Kohn et al. u: Journal of Molecular Biologv, 267 (1997) 4, 1039-1052).

Ranije studije modela peptida takođe su pokazale da su mostovi soli razmaknuti na i,i+4 duž lanca peptida stabilniji od onih razmaknutih na i,i+3 sa preferiranjem reda kiselina-baza radije nego baza-kiselina od N- ka C-kraju. Ali, sada nije poznato da li površinski mostovi soli imaju jak stabilišući efekat na urođenu strukturu u proteinima (Berger et al. u: Journal of Biomolecular Structure and Dvnamics, 14 (1996) 3, 285-291).

Tako, osobine peptida u odnosu na njihovu stabilnost, strukturu i funkciju zavise vrlo mnogo od specifičnih jona uključenih u formiranju specifične soli i od drugih unutrašnjih ili spoljašnjih faktora. Sada, ne može se videti koje bi određene soli mogla da ima specifična so specifičnog peptida.

OPIS REŠENJA TEHNIČKOG PROBLEMA

Tehnički problem u ovom pronalasku je da se obezbede BPC peptidi u stabilnijoj formi i dijagnostički i/ili farmaceutski preparat koji sadrži BPC peptide koji pokazuju poboljšanu stabilnost i bar iste farmaceutske aktivnosti kao sami BPC peptidi. Dalje, tehnički problem u ovom pronalasku je da se obezbedi farmaceutski preparat koji prevazilazi gore pomenute nedostatke, posebno omogućavanje bezbolne injekcije BPC peptida.

Ovaj pronalazak rešava ove probleme sa obezbedjenjem soli BPC peptida i farmaceutskog ili dijagnostičkog preparata koji sadrži farmaceutski ili dijagnostički efikasnu količinu soli BPC peptida, gde je anjon soli negativno šaržiran peptid koji se sastoji od 8 do 15 amino kiselina, koje pokazuju molekusku težinu od 900 do 1.600 daltona i imaju opštu formulu (I)

gde Xaa je neutralni alifatični ostatak aminokiseline, posebno Ala, bAla, Leu, lle, Gly, Val, Nle ili Nva.

Yaa je bazni ostatak amino kiseline, posebno Lys, Arg, Orn, ili His i

Zaa je kiseli ostatak amino kiseline posebno Glu, Asp, Aad ili Apm.

I gde katjon soli je katjon neorganske ili organske netoksične farmaceutski prihvatljive baze. Posebno, katjon soli je alkalni metal ili zemnoalkalni metal, na primer Na<+>, K<+>, Li<+>, CS<+>, Ca<2+>, ili drugi metal, takav kao Zn<2+>ili primarni, sekundarni ili tercijarni amin ili organsko jedinjenje, takvo kao NH4<+>, triteanolamin<+>, cikloheksilamin<+>, 2-AMP<+>(2-amino-1-propanol) ili TRIS<+>(Tris-(hidroskimetil)-aminometan) dok su ovi katjoni fiziološki prihvatljivi.

Iznenadjujuće, soli BPC peptida iz ovog pronalaska pokazuju bar istu farmaceutsku aktivnost kao BPC peptidi i, dodatno, značajno povećanu fizikohemijsku stabilnost u poredjenju sa slobodnim BPC peptidima ili acetatima BPC peptida. Katjon korišćen prema ovom ptronalasku ne utiče na aktivnost BPC peptida, ali povećava njihovu stabilnost. Soli BPC peptida iz ovog pronalaska su, na primer, stabilnije od BPC peptid acetata u normalnom slaništu ili vodi. Dalje, soli iz ovog pronalska su dobro prilagodjene za široku primenu i ne pokazuju bilo kakve sporedne efekte takve kao bol ili nekroza ili posle primene, posebno, sa injekcijom soli BPC peptida iz ovog pronalaska zato dozvoljavaju poboljšanu enteralnu ili parenteralnu primenu. Dalje, soli iz ovog pronalaska su vrlo poželjne zbog odsustva bilo kog znaka toksičnosti u dozama do 50 mg/kg b.w., (telesna težina).

Soli iz pronalaska mogu se dobiti sa rastvaranjem slobodnog BPC peptida u vodenom ili vodenom/alkoholnom rastvaraču ili drugim podesnim rastvaračima sa podesnom bazom i zatim izolovanjem dobijene soli iz pronalaska sa isparavanjem rastvora, sa zaledjivanjem i liofilizovanjem ili sa dodavanjem drugog rastvarača, n.p. dietil etra u vodenom i/ili alkoholnom rastvoru soli BPC peptida izazivanjem izdvajanja nerastvorljive sirove soli. Za formiranje soli, koriste se obično jedan ili maksimalno dva mola baze, n.p. katjon i jedan mol slobodnog BPC peptida. Za dobijanje alkalnih soli BPC peptida, poželjno se koriste karbonati alkalnog metala ili hidrogenkarbonati. Dobijene soli peptida su slobodno rastvorljive u vodi. Tako, ovaj pronalazak se takodje odnosi na postupak za dobijanje soli BPC peptida.

U kontekstu ovog pronalaska, baza se smatra kao supstanca sposobna za formiranje katjona u rastvoru, naročito u vodenom i vodeno/alkoholnom rastvoru.

U kontekstu ovog pronalaska, farmaceutska aktivnost obuhvata profilaktičke i terapeutske aktivnosti. Sledstveno, farmaceutski preparat se odnosi na preparate koji pokazuju profilaktičke i/ili terapeutske aktivnosti.

Dodatno, pronalazak se odnosi na farmaceutski ili dijagnostički preparat koji sadrži soli BPC peptida iz ovog pronalaska, opcionalno u spoju sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, isto kao na postupke za dobijanje ovih preparata. Ovi preparati su podesni za lokalnu i sistemsku primenu, na primer, u obliku rastvora za ubrizgavanje, tableta, kremova, kapsula, pomasti, losiona, lingvaleta itd. Doziranje je poželjno u opsegu od 10 do IO"<2>mg/kg telesne težine, primenjeno sistemski ili lokalno u većoj koncentraciji izmedju 0.1% do 0.5%. Utvrdjivanje optimalnog doziranja za odredjeni tretman je u nadležnosti stručnjaka.

Ovaj pronalazak se takodje odnosi na farmaceutski ili dijagnostički preparat prema gore navedenom, koji dodatno jednoj od soli BPC peptida iz ovog pronalaska, sadrži trehalozu, posebno za peroralnu upotrebu, i/ili farmaceutske ili dijagnostičke nosače, razblaživače i/ili aditive.

Preparat, poželjno preparat rastvorljiv u vodi, iz pronalaska može, dodatno soli BPC peptida, dalje da sadrži protein rastvorljiv u vodi koji se može ubizgati u telesne tečnosti bez pokazivanja bilo koje suštinske farmakološke aktivnosti u koncentraciji korišćenoj u obliku jedne jedinice doziranja iz ovog pronalaska (dalje, "protein rastvorljiv u vodi"). Kao takav protein rastvorljiv u vodi, poželjni su serum albumin, globulin, kolagen i/ili želatin. Protein se može dodati u količini generalno korišćenoj kod farmaceutskih preparata koji se mogu ubrizgati. Tako, na primer, težinski odnos između proteina rastvorljivog u vodi i soli BPC peptida je oko 0.0001:1 do 100:1, poželjno oko 0.001:1 do oko 10:1 ili poželjnije oko 0.01:1 do 1:1.

Dalje, pronalazak se takođe odnosi na same gore pomenute soli BPC peptida i preparate koji ih sadrže, posebno, u osušenom i/ili čistom obliku ili u vodenom ili vodenom/alkoholnom rastvoru. pH rastvora dobijenog od preparata rastvorljivog u vodi ili soli peptida iz ovog pronalaska treba da bude takav da pomenuti pH neće pokazati bilo koji suprotan uticaj na aktivnost farmakološki aktivnog peptida, ali je unutar prihvatljivog opsega za injekcije generalno i dalje, tako da pomenuti pH neće izazvati veliku promenu u viskoznosti rastvora niti će dozvoliti formiranje taloga ili slično. Tako rastvor treba da poželjno ima pH od oko 6 do 9, poželjnije 6,5 do 7,5.

Kada je preparat rastvorljiv u vodi iz pronalaska konvertovan u vodeni rastvor za unošenje, koncentracija soli farmakološki aktivnog peptida u pomenutom rastvoru treba poželjno da bude oko 0.0000001 do 10% (t/z), poželjnije oko 0.000001 do 5% (t/z) ili najpoželjnije oko 0.00001 do 1%

(t/z).

Preparat iz ovog pronalaska treba poželjno da ima oblik jediničnog doziranja koji sadrži farmakološki aktivnu so BPC peptida iz pronalaska i, ako je potrebno, zajedno sa sledećim aditivima takvim kao gore pomenuti protein rastvorljiv u vodi. Tako, na primer, dve od tri gore pomenute komponente su napravljene da se pojave u ampuli ili bočici sa njihovim rastvaranjem ili suspendovanjem u sterilnoj vodi ili sterilnom fiziološkom slaništu. U ovom slučaju, postupak dobijanja može da obuhvati mešanje rastvora farmakološki aktivne soli BPC peptida i dalje, ako je potrebno, rastvora aditiva ili dodavanje aditiva u obliku praha u rastvor farmakološki aktivne soli BPC peptida ili bilo koje druge kombinacije adekvatnih postupaka. Oblik doziranja može takođe da bude dobijen sa dodavanjem sterilne vode ili sterilnog fiziološkog slaništa da se liofilizuje ili vakumski osuši prah u kome su farmakološki aktivna soli BPC peptida , i ako je potrebno, aditiv. Ovaj oblik jediničnog doziranja može da sadrži jedan ili više konvencionalnih aditiva takvih kao agensi pH podešavanja (n.p. glicin, hlorovodonična kiselina, natrijum hidroksid), lokalne anestetike (n.p. ksilokain hidrohlorid, hlorobutanol), agense izotoniranja (n.p. natrijum hlorid, manitol, sorbitol), emulgatore, adsorpcione inhibitore (n.p. Tween<R>60 ili 80), talk, škrob, laktozu i tragakant, magnezijum stearat, glicerol, propilen glikol, agense zaštite, benzil alkohol, metilhidroksi benzoat i/ili oleum arahid vodonik. Ovaj oblik jediničniog doziranja može dalje da sadrži farmaceutski prihvatljive ekscipijente takve kao polietilen glikol 400 ili desktran.

Preparat rastvorljiv u vodi iz ovog pronalaska poželjno ima oblik parenteralnog dobijanja. Kao parenteralno dobijanje, poželjni su rastvori koji se mogu ubrizgavati, rastvori za transsluzavo unošenje, nosni rastvori, i otinski rastvori.

Pomenuti rastvori koji se mogu ubrizgavati sadrže rastvore za intravensko unošenje, potkožno unošenje, intraarterijsko unošenje, intramuskularno unošenje ili intraokularno unošenje. Ova dobijanja dugog delovanja mogu se lako izvući iz ampula ili bočica u štrcaljke. Mehuri, ako se formiraju posle vučenja, lako se mogu eliminisati sa kratkim vremenom stajanja.

Preparat iz ovog pronalaska može da bude u rastvorenom obliku u vodi ili u liofilizovanom obliku sa kristališućim rastvorkom takvim kao manitol. Dodavanje sterilne vode ili sterilnog fiziološkog slaništa u liofilizat daje vodeni rastvor.

Toničnost vodenog rastvora preparata rastvorljivog u vodi iz ovog pronalaska treba da bude unutar tolerantnog opsega kada se unosi i podešava se, na primer, sa izotonskim agensima takvim kao natrijum hlorid i manitol. Toničnost je poželjno od polovine pa do dvostruke vrednosti od one za fiziološko slanište, poželjnije od tri četvrtine do jedan od one za fiziološko slanište.

Viskoznost vodenog rastvora preparata rastvorljivog u vodi iz ovog pronalaska treba da bude dovoljno mala da bi se mogao ubrizgati. Viskoznost je poželjno manja od 500 cP, poželjnije manja od 400 cP. Vrednosti viskoznosti jedinjenja odgovaraju onim izmerenim sa korišćenjem Cone LD u viskozimetru E tipa (TOKIMEC, Japan) na 25°C.

Kada je preparat u obliku liofilizata, poželjno je da viskoznost, toničnost i koncentracije komponenata u vodenom slaništu izvedeni iz njega budu unutar odgovarajućih opsega gore pomenutih.

Preparat iz ovog pronalaska je napravljen sa unošenjem ovih sastojaka prema konvencionalnom postupku. Cilj mešanja sastojaka iz ovog pronalaska treba da bude takav da je aktivnost farmakološki aktivne BPC soli održavana i minimizirano je penušanje za vreme postupka. Sastojci su stavljeni u sud (na primer boca ili cilindar) u isto vreme ili bilo kojim redom. Atmosfera u susu može da bude, na primer, sterilno čist vazduh ili sterilno čist gas azota. Rezultujući rastvor može se preneti u male bočice ili ampule i može se dalje podvrgnuti liofilizaciji.

Tečni oblik ili oblik praha liofilizata preparata iz ovog pronalaska može se rastvoriti ili dispergovati u rastvoru biorazgradljivog polimera takvog kao kopolimer poli (mlečne-glikolne) kiseline, poli (hidroksibuterna kiselina), kopolimer poli (hidroksibuterne-glikolne) kiseline, ili smeše ovih, i zatim se može formulisati, na primer, u filmove, mikrokapsule (mikrosfere), ili nanokapsule (nanosfere), posebno u obliku mekih ili čvrstih kapsula.

Dodatno, preparat iz ovog pronalaska kapsuliran je u liposome koji sadrže fosfolipide, holesterol ili derivati ovih mogu se dalje dispergovati u fiziološko slanište ili rastvor hilauronske kiseline rastvoren u fiziološkom slaništu.

Meke kapsule mogu se puniti sa tečnim oblikom preparata iz ovog pronalaska. Čvrste kapsule mogu se puniti sa prahom liofilizata preparata iz ovog pronalaska, ili prah liofilizata iz ovog pronalaska može se komprimovati u tablete za rektalno unošenje ili oralno unošenje, respektivno.

Naravno, preparat iz ovog pronalaska može se snabdeti u pred-punjenoj štrcaljki za samo-unošenje.

Preparat iz ovog pronalaska može se održavati na normalnoj temperaturi takvoj kao od + 10°C do +30°C ili u normalnom opsegu temperature od oko +2°C do +8°C.

Ovaj pronalazak se takođe odnosi na nove primene i postupke tretmana korišćenjem gore pomenutih soli i/ili preparata, posebno, u vezi tretmana smetnji koje su u vezi sa formiranjem azotnog oksida (NO) ili oštećenim funkcijama NO-sistema, posebno, hipertenzije, angine, impotencije, cirkularnog i septičkog šoka, udara, zapaljenja, sindroma respiratornog stresa, adhezije i sakupljanja plateleta i leukocita, endotelialne disfunkcije, želudačnocrevnih povreda, smetnji peristalsisa, dijabetesa, pankreatitisa, hipotenzije i . Parkinson-ovog obolenja; disfunkcija ili hiperfunkija somatosenzorskih nerava, posebno senzorske neuropatie, postherpesne neuralgie, atopnog dermatitisa, nedovoljnog lečenja oštećenog tkiva, stečene hladne i vruće urtikarie, psoriaze, bulous pemfigoida, ekcema, fotodermatoza, hroničnog artritisa, želudačnocrevnih povreda i specifične ili nespecifične hiperaktivnosti gornjeg i donjeg respiratornog takta (astma, rinitis); smetnji endoteliuma; ozleda, čireva; stanja koja se odnose na akutno i/ili hronično zapaljenje, posebno, hronični artritis, i obolenja koja se odnose na usporeni tip hiperosetljivosti, i želudačnocrevne povrede; obolenja jetre, organskih povreda izazvanih sa slobodnim radikalima specifično uzrokovanim sa zračenjem; obolenja koja su u vezi sa smetnjama kateholaminergijskog sistema, posebno šizofrenijom, efektima napada amfetamina, zloupotrebom leka; stanja koja se odnose na stres; akutnog pankreatitisa, sa dodatnim pozitivnim udarom na prateću želudačnoduodenalnu patologiju; srčanih smetnji, posebno antiaritmični, antianginalni i kardiozaštitni tretman; depresivnih smetnji; Parkinson-ove bolesti i patologije slične Parkinson-ovoj bolesti; temperaturnih smetnji; koštanih oštećenja; hipertenzijom izazvanih raznih organskih povreda; smetnji koagulacije; bolnih smetnji; zloupotrebe alkohola ili povećanog uzimanja alkohola; ishemijskih obolenja mozga; perifernih nervnih povreda; kataleptičkih obolenja i neuroleptičkih smetnji; obolenja koja se odnose na abnormalne ili mutant limfocite; smetnje fetusa; vaginalne atrofije i razvijene osteoporoze izazvane sa stanjem operacije jajnika; tumora; virusnih obolenja, posebno AIDS ili ARC; želudačnocrevnih povreda; obolenja spoznaje; smetnji povlačenja; smetnji bubrega i smetnji kod ćelijskog imunog odziva.

Ovaj pronalazak se dalje odnosi na so BPC peptida ili farmaceutski ili dijagnostički preparat prema gornjem gde je opšte formula (II)

Ovaj pronalazak se dalje odnosi posebno na so BPC peptida ili farmaceutski ili dijagnostički preparat koji sadrži so BPC peptida prema gornjoj opštoj formuli (I) gde je peptid odabran iz grupe koja sadrži:

Ovi peptidi su poznati\ zWO 94/11394 i WO 93/24521, čiji sti sadržaji uključeni u ovo otkriće sa respektom na dobijanje i primenu BPC peptida.

Dalje, opeptidi se mogu vezati na druge funkcionalne i/ili strukturne delove takve kao ugljeni hidrati, masti, proteini ili peptidi, antitela, receptori, hormoni, citotoksične supstance, marker supstance, boje, radioaktivne oznake, imunomodulišući agensi, lekovi, nosači, ciljne ili signališuće supstance, itd.

Dodatno, pronalazak se odnosi na gore pomenute soli BPC peptida i preparate gde peptid je linearnog ili cikličnog oblika, posebno, cikliziran sa amidnom vezom između prvog i drugog ostatka amino kiseline.

Pronalazak će sada biti objašnjen sa više detalja pomoću ilustrativnih primera i pratećih slika. Slike pokazuju:

Slika 1 pokazuje IR spektar NaBPC 157.

Slika 2 pokazuje IR spektar Na2BPC157.

Slika 3 pokazuje IR spektar dicezium soli BPC (Cs2BPC157).

Slika 4 pokazuje IR spektar TRIS soli od BPC 157 (TRIS-BPC157).

Slika 5 pokazuje IR spektar di-TRIS soli od BPC157 ((TRIS)2BPC157).

Slika 6 pokazuje IR spektar soli 2-aminopropanola od BPC 157 (2-AMP-BPC157).

Slika 7 pokazuje IR spektar soli trietanolamina od BPC157 (TEAM-BPC157).

Primer 1: Dobijanje soli mononatrijuma od BPC 157 (NaBPC157)

0.5 g (0.35 mmol) pentadekapeptidasa nizom Gly Glu Pro Pro Gly Lys Pro Ala Asp Asp Ala Gly Leu Val (BPC157) rastvoreno je u 10 ml vode koja sadrži 29.6 mg natrijum nidrogenkarbonata (0.35 mmol), sterilno filtrirano kroz 0.2 jx filter i osušeno sa zaleđivanjem-sušenjem radi dobijanja 0.48 g sasvim bele čvrste supstance.

Čistoća dobijene soli: 99.4% (HPLC).

Spektar mase (FAB): 1419, viši joni na 1441 (M<+>Na<+>).

Analiza amino kiseline dobijene soli peptida posle 72 sata hidrolize sa 6N-HC1 u zaptivenoj cevi na 110°C dala je vrednosti koje odgovaraju preparatu: 3Gly, 4Pro, 2Ala, 2Asp, Glu, Leu, Val, Lys.

IR spektar (KBr): slika 1.

UV spektar (H20): Xmax =190 nm, nema drugog maksimuma.

Tačka topljenja: 288-290°C (razlaganje).

Primer 2: Dobijanje soli dinatrijuma od BPC 157 (Na2BPC157)

0.5 g (0.35 mmol) rastvoreno je u 10 ml etanola. 1.4 ml od 0.5 mol/l metanolskog natrijum hidroksida dodano je dok je umereno mešano. Ovaj rastvor sterilno filtriran kroz 0.2\ ifilter i polako je dodan u izmešan dietiletar (50 ml). Izdvojena bela čvrsta supstanca je filtrirana i isprana sa

dietiletrom radi dobijanja 0.52 g soli dinatrijuma.

Čistoća dobijene soli: 99.4% (HPLC).

Spektar mase (FAB): 1419, viši joni na 1441 (M<+>Na<+>), 1464 (M<+>Na2<+>)..

Analiza amino kiseline dobijene soli peptida odgovara preparatu: 3Gly, 4Pro, 2Ala, 2Asp, Glu, Leu, Val, Lys.

IR spektar (KBr): slika 2.

UV spektar (H20): Xmax = 190 nm, nema drugog maksimuma.

Tačka topljenja: 275-277°C.

Primer 3: Dobijanje soli dinatrijuma od BPC 157 (Cs2BPC157)

0.5 g (0.35 mmol) rastvoreno je u 8 ml vode koja sadrži 114 mg cezijum karbonata (0.70 mmol), sterilno je filtrirano kroz 0.2\ ifilter i liofilizovano radi dobijanja 0.55 g sasvim bele čvrste supstance.

Čistoća dobijene soli: 99.3% (HPLC).

Spektar mase (FAB): 1419, viši joni na 1551 (M<+>Cs<+>), 1684 (M<+>Cs2<+>).

Analiza amino kiseline dobijene soli peptida odgovara preparatu: 3Gly, 4Pro, 2Ala, 2Asp, Glu, Leu, Val, Lys.

IR spektar (KBr): slika 3.

UV spektar (H20): Xmax = 190 nm.

Tačka topljenja: 268°C.

Primer 4: Dobijanje soli TRIS od BPC 157 (TRIS-BPC157)

0.5 g (0.35 mmol) BPC je rastvoreno u 10 ml metanola koji sadrži 42.6 mg (0.35 mmol) tris-(hidroksimetil)-aminometana (TRIS), sterilno je filtrirano kroz0.2 fifilter i osušeno sa isparavanjem metanola u vakumu na 40°C radi dobijanja 0.56 g bele čvrste supstance.

Čistoća dobijene soli: 99.5% (HPLC).

Spektar mase (FAB): 1419 (MH<+>).

Analiza amino kiseline dobijene soli peptida odgovara preparatu: 3Gly, 4Pro, 2Ala, 2Asp, Glu, Leu, Val, Lys.

IR spektar (KBr): slika 4.

UV spektar (H20): Xmax = 190 nm.

Tačka topljenja: 250°C (razlaganje).

Primer 5: Dobijanje soli di-TRIS od BPC157 ((TRIS)2-BPC157)

Jedinjenje je dobijeno prema postupku opisanom u primeru 1, sa razlikom da je korišćeno 85.2 mg (0.70 mmol) TRIS.

Čistoća dobijene soli: 99.5% (HPLC).

Spektar mase (FAB): 1419 (MH<+>).

Analiza amino kiseline dobijene soli peptida odgovara preparatu: 3Gly, 4Pro, 2Ala, 2Asp, Glu, Leu, Val, Lys.

IR spektar (KBr): slika 5.

UV spektar (H20): Xmax = 190 nm.

Tačka topljenja: 188-193°C.

Primer 6: Dobijanje soli 2-aminopropanola od BPC 157 (2-AMP2-BPC157)

Jedinjenje je dobijeno prema postupku opisanom u primeru 1, sa razlikom da je korišćen 2-aminopropanol (2-AMP) kao baza.

Čistoća dobijene soli: 96.6% (HPLC).

Spektar mase (FAB): 1419 (MH<+>).

Analiza amino kiseline dobijene soli peptida odgovara preparatu: 3Gly, 4Pro, 2Ala, 2Asp, Glu, Leu, Val, Lys.

IR spektar (KBr): slika 6.

UV spektar (H20): Xmax = 190 nm.

Tačka topljenja: 158°C (razlaganje).

Primer 7: Dobijanje soli trietanolamina od BPC 157 (TEAM-BPC157)

Jedinjenje je dobijeno prema postupku opisanom u primeru 1. Trietanolamin (TEAM) je korišćen kao baza.

Čistoća dobijene soli: 99.2% (HPLC).

Spektar mase (FAB): 1419 (MH<+>).

Analiza amino kiseline dobijene soli peptida odgovara preparatu: 3Gly, 4Pro, 2Ala, 2Asp, Glu, Leu, Val, Lys.

IR spektar (KBr): slika 7.

UV spektar (H20): Xmax = 190 nm.

Tačka topljenja: 202-205°C.

Primer 8: Dobijanje tableta koje sadrže TRIS-BPC157

TRIS-BPC157 (0.5 mg) i trehaloza (20 mg) rastvoreni su u 1 ml vode i osušeni sa isparavanjem. Posle sušenja, sirov ostatak je pomešan sa drugim sastojcima radi dobijanja tableta.

Primer 9: Dobijanje kapsula koje sadrže NaBPC157

NaBPC157 (0.5 mg) i trehaloza (60 mg) rastvoreni su u 1 ml vode i osušeni sa isparavanjem rastvarača. Sirov ostatak je pomešan sa drugim sastojcima radi dobijanja kapsula.

Primer 10: Dobijanje rastvora koji sadrži NaBPC157

Primer 11: Dobijanje krema koji sadrži TRIS-BPC157

Primer 12: Testovi stabilnosti

Stabilnost soli BPC peptida je testirana sa inkubacijom soli tokom 76 i 120 dana na 40°C. Koncentracija soli BPC peptida u vodenom rastvoru bila je 0.2% (t/z). Stabilnost je merena korišćenjem postupka HPLC: kolona Kromasil 100,5fi,150 x 4.6 mm, pokretna faza 0.1% trifluorosirćetna kiselina u voda/acetonitrilu (od 0 do 50 zap. %), gradijentna elucija tokom 25 minuta tok 1 ml/min, detekcija: UV na 214 nm.

Za poređenje, korišCeni su slobodni BPC peptid i monoacetat.

Podaci predstavljeni u ovoj tabeli jasno pokazuju povećanu stabilnost soli BPC peptida iz ovog pronalaska nasuprot slobodnom BPC peptidu ili njegovom monoacetatu. Dalje, verovatno zbog visoke pH vrednosti rastvora soli BPC peptida, injekcija ovih rastvora ne izaziva nikakav bol ili nekrozu.

U drugom posebnom eksperimentu, dodatno pobojšanje stabilnosti soli BPC peptida iz ovog pronalaska u sirovom obliku i u rastvorima je zapaženo posle dodavanja trehaloze. Zato je, dodavanje trehaloze kao farmaceutski prihvatljivog aditiva za dobijanje farmaceutskog preparata, posebno, u obliku

tableta ili kapsula, drugi važan aspekt ovog pronalaska.

Sledeći primeri opisuju eksperimente koji pokazuju farmaceutske aktivnosti soli BPC peptida iz ovog pronalaska. Ovi eksperimenti su urađeni korišćenjem raznih uobičajenih modela "in vitro" i "in vivo". Za eksperimente, so mononatrijuma BPC peptida 157 je korišćena (skraćenica NaBPC157), ako nije drugačije naznačeno. Mužjaci pacova Wistar, telesne težine 250-280 g, korišĆeni su u svim eksperimentima ako nije drugačije specificirano.

Primer 13: NO-sistem

Uvođenje:

Funkcije azotnog oksida (NO) kao signalni molekuli u endotelialnim i nervnim ćelijama i kao molekuli ubice koje aktiviraju ćelije imunosti. Nedavna istraživanja pokazuju da se on može koristiti kao lek sa inhalacijom. Generalno, sa viškom ili nedostatkom, pojavljuje se da NO uzrokuje ili doprinosi mnoštvu smetnji, posebno hipertenziji, angini, impotenciji, cirkularnom šoku, septičkom šoku, udaru, zapaljenju, sindromima respiratorne bolesti, plućnoj hipertenziji, adheziji i sakupljanju plateleta i leukocita, dijabetesu, hipotenziji, i Parkinson-ovoj bolesti.

Materijali i postupci:

Neki od efekata NaBPC157 (10fxgili 10 ng/kg) su izazvani kod pacova, takvi kao lekovita aktivnost protiv želudačnih rana a aktivnost NaBPC157 sa respektom na održavanje krvnog pritiska. Povrede su dobijene sa korišćenjem tretmana 1 sat sa etanolom (96%, i.g. (intraželudačno)). NaBPC157 je istovremeno primenjen (i.p. (intraperitonealno)). U eksperimentu održavanja krvnog pritiska, NaBPC157 je dat intravenski (i.v.).

Takođe je studirana kombinovana primena N<G->nitro-L-arginin metil estra (L-NAME) (5 mg/kg i.v.), uporednog inhibitora endotelium azotnog oksida (NO)-generisanje i NO-prekursora L-arginina (200 mg/kg i.v.) (D-arginin je neefikasan). Kod ogleda želudačne povrede, NO-agensi su dati 5 minuta pre povrede etanolom i tretmana sa NaBPC157.

Rezultati:

U etanol modelu, NaBPC157 dat sam ima efekat protiv čira kao L-arginin. NaBPC157 je inače sprečio ozbiljne želudačne povrede zapažene kod kontrolnih pacova tretiranih sa etanolom. L-NAME nije imao efekta. L-NAME je potpuno ukinuo aktivnost L-arginina, ali je samo oslabio aktivnost NaBPC157. Posle primene kombinacije L-NAME -I- L-arginina, aktivnost NaBPC157 je dodatno oštećena.

Kod studija krvnog pritiska, NaBPC157 (bez efekta na bazalne normalne vrednosti) poređen sa L-argininom ima efekat podražavanja (smanjeno povećanje L-NAME krvnog pritiska, primenjene profilaktički i smanjene već povećane L-NAME vrednosti, dati u vremenu maksimalnog povećanja L-NAME krvnog pritiska (n.p., 10 minuta posle L-NAME)) i preventivnu aktivnost (L-arginin-izazvano umereno smanjenje krvnog pritiska je sprečeno sa NaBPC157 predtretmanom). Kada je NaBPC dat 10 minuta posle primene kombinacije L-NAME + L-arginina (još vodi ka povećanju krvnog pritiska), njegov čist efekat (primećen kod L-NAME tretiranih pacova) je nestao. In vitro, želudačna sluz iz tkiva stomaka pacova se homogenizuje, NaBPC 157 dat u istoj dozi (100fiM)kao L-arginin, izazvao je uporedno formiranje NO. Ali efekat NaBPC 157 bi mogao da ne bude izazvan sa L-NAME, čak sa 10 puta (100 prema/u.M) većom dozom od potrebne za inhibiciju L-arginina. S druge strane, NO-sinteza je smanjena kada su kombinovani NaBPC157 i L-arginin. Sumarno, NaBPC 157 bi mogao da se interferira sa NO-efektima kod integriteta želudačne sluzi i održavanja krvnog pritiska na poseban način, specijalno kada se kombinuje sa L-argininom, koji ima značajniji i/ili naročito različit efekat na NO.

Sa raspolaganjem značajnijeg efekta na NO od L-arginina, NaBPC 157 bi mogao da spreči prekomerno NO formiranje udruženih sporednih efekata (promenjen efekat L-arginina (n.p. hipotenzija)). Ovi sporedni efekti su obrnuti prema normalnim vrednostima in vivo a prekomerno NO-formiranje je sprečeno in vitro. Dodatno, negativne posledice inhibicije NO-sistema (n.p. prevencija L-NAME izazvala je povećanje krvnog pritiska a obrtanje već uspostavljene L-NAME-hipertenzije je ukinuto.

Bazirano na bliskoj sličnosti NO-ogleda kod drugih tkiva (n.p. pluća, jetra, krvni sudovi, itd.) i različitosti primenjenih modela (želudačne povrede i održavanje krvnog pritiska, primećeni korisni efekti NaBPC 157 sa aspektim na prekomerno NO-formiranje i umanjene funkcije NO-sistema su evidentirani. Posebno, soli BPC peptida iz ovog pronalaska su korisne za tretman hipertenzije, angine, impotencije, cirkularnog šoka, septičkog šoka, udara, zapaljenja, sindroma respiratornog stresa, plućne hipertenzije, pankreatittisa, adhezije i sakupljanja plateleta i leukocita, endotelialne disfunkcije, i Parkonsonove bolesti.

Primer 14: Somatosenzorski neuroni

Uvođenje:

Somatosenzorski neuroni su generalno uključeni u kontrolu homeostaze, posebno uključeni u izazivanjima homeostaze. Ovi neuroni mogu da detektuju potencijalnu pretnju. Neuroni su, sposobni da neposredno započnu merenja da se ublaži opasnost. Vazoaktivni aferentni neuroni tako predstavljaju sistem prve linije koji brani protiv traume. Generalno, njihova zaštitna sposobnost je evidentirana sa eksperimentalnim oštećenjem kože i želudačnocrevne sluzi. Disfunkcije ili hiperfunkcije su upleteni u mnoštvo obolenja, naročito kongenitalnu senzorsku neuropatiju, senzorsku neuropatiju izazvanu sa dijabetesom, herpes zoster, postherpesne neuralgije, atopni dermatitis, smanjeno lečenje povređenog tkiva (n.p.,, persistenti namotaji kože, pogoršanje izazvano kiselinom povreda kože i formiranje povreda keratitisa u rožnjači), sticanje hladne i vruće urtikarie, psoriazu, bulous pemfigoid, ekcem, fotodermatoze, obolenja gornjeg i donjeg vazdušnog puta, specifičnu i ne-specifičnu hiperaktivnost, vasomotorni rinitis, astmu, hronični artritis, i želudačnocrevne povrede.

Materijali i postupci

Želudačnocrevni efekti NaBPC 157 na želudačne povrede (proizvedene kod pacova sa tretmanom sa 96% etanolom, ograničenje stresa i tretman indometacina) su studirani. Moguće uključenje senzorskih neurona u lekovite efekte NaBPC 157 (10/-tg/kg, 10 ng/kg i.p.) je studirano sa kapsaicinom koji ima potpuno različite efekte na senzorske neurone: visoka doza unošenja u odrasle životinje (125 mg/kg s.c, (potkožno) 3 meseca starosti) ili unošenje (50 mg/kg s.c.) u novorođene životinje (sedam dana starosti) uništava senzorska vlakna, dok mala doza (500jLtg/kg i.p.) aktivira neurotransmitersko oslobađanje i zaštitne efekte na sluz.

Rezultati:

(i) U odsustvu kapsaicina, NaBPC 157 je štitio želudačnu sluz protiv etanola, ograničenog stresa i primenu indometacina. (ii) U prisustvu neurotoksičnih doza kapsaicina, negativni uticaj kapsaicina na ograničeni stres, etanol ili povrede indometacina konsistentno je uticao na lekovitu aktivnost NaBPC157. Zaštita NaBPC157 bila je još evidentna kod modela tretiranih sa kapsaicinom (tretirani kao odrasli ili kao mladunci) u svim ovim ogledima. Posle tretmana mladunaca kapsaicinom mladunaca, potpuno poništenje želudačne zaštite izazvano je sa NaBPC 157 primećeno je ako je NaBPC 157 bio primenjen kao jedna ng-oblast. Sluzava zaštita je potpuno obrnuta kada je ista doza bila korišćena dnevno.

U vezi sa pobudnom dozom kapsaicina, korisna aktivnost NaBPC 157 je dodatno povećana.

Uzeti zajedno, ovi podaci pokazuju kompleksnu sinergističku interakciju između korisne aktivnosti NaBPC 157 i peptiderginske senzorske aferentne aktivnosti neurona. Razmatranjem bliske sličnosti efekata kapsaicina kod životnja i ljudi i gore opisanog eksperimenta, NaBPC 157 može se koristiti za tretman smetnji gore pomenutih.

Primer 15: Zaštita endoteliuma

Uvođenje:

Poznato je da vaskularne povrede endoteliuma prethode razvoju i da su suštinski potrebne za povrede velikog organa. Zaštita endoteliuma mogla bi da redukuje posledice oštećenja ishemije za integritet sluzi. Kao koristan model široko je prihvaćen model gde je poznato da primena Monastral Blue kod pacova kratko pre primene agensa nekrotiziranja (n.p. intraželudačno primenjen etanol) proizvodi velike povrede.

Materijali i postupci:

Svi pacovi primili su Monastral Blue (MB) (Sigma Companv, SAD) (1.0 ml/kg b.w.) 3 minuta pre tretmana sa etanolom. Pacovi su žrtvovani 1 minut posle tretmana sa etanolom. NaBPC157 (10.0jug/kg i.p.) ili slanište (5.0 ml/kg i.p.) su dati 1 sat pre tretmana sa etanolom. Neposredno posle žrtvovanja, stomak je uklonjen i povrede su ispitane sa nepristrasnim zapažanjem. Reprezenativni preseci stomaka i duodenuma su obrađeni radi dalje histološke analize.

Vaskularna povreda je ispitana u ranom periodu (1 minut posle tretmana sa etanolom) korišćenjem Monastral Blue (MB) tehnike. Područna gustina zamrljane sluzi je ispitana sa TEM.

Rezultati:

Jaka redukcija MB-mrlje je konsistentno primećena kod grupa tretiranih sa NaBPC 157. Bliske sličnost korišćenih modela sa stanjima ljudi demonstrira primenu NaBPC 157 za tretman smetnji u terapiji ljudi.

Primer 16: Angiogeneza

Uvođenje:

Angiogeneza je od ključne važnosti za generisanje tkiva granulacije i rana i/ili lečenje čira. Korišćenjem generalno poznatog postupka, studirane su angiogenske osobine.

Materijali i postupci

Kod svakog pacova, dva sterilna sunđera (1 cm x 1 cm x 0.25 cm (V=0.25 ml)) sa istim količinama NaBPC 157, (rastvor 50/xg, 10/*g,10 ng/ml) ili referentni agensi, cimetidin (10 mg, 100 mg, 500 mg/ml), ranitidin (2.5 mg, 25 mg, 250 mg/ml), famotidin (10 mg, 50 mg, 100 mg/ml) i sukralfat (1 mg, 5 mg, 10 mg/ml) implantirani su potkožno u lumbarnom delu. Sunđeri su uklonjeni posle 3 i 7 dana. Oni su zatim fiksirani u formalinu i obrađeni za histološko i histohemijsko procenjivanje i morfometriju. Korišćen je mikroskop: Leitz, DIAPLAN. Za morfometrijsku analizu korišćen je program "SFORM" napravljen od VAMS iz Zagreba, Hrvatska. ;Rezultati: ;Novo formirano tkivo granulacije oko implantiranih sunđera korišćeno je regularno kao vredna kvantitativna mera za reakciju domaćina na strano telo. Eksperimenti sa pacovima žrtvovanim 3 dana posle implantacije pokazali su sledeće: u grupama životinja tretiranim sa NaBPC157, značajno više tkiva granulacije je primećeno u poređenju sa kontrolnim vrednostima. Slični rezultati su zapaženi kod pacova tretiranih sa sukralfatom kod svih korišćenih doziranja. Suprotno ovom, razlika između kontrolnih vrednosti i analiziranog agensa nije primećena u grupama tretiranim sa sva tri H2-blokatora. Kod životinja žrtvovanih 7 dana posle implantacije, onih tretiranih sa sve tri doze sukralfata i onih tretiranih sa najvećom dozom NaBPC 157 (50/xg) bilo je značajne razlike u poređenju sa kontrolnom grupom. Kontrolne vrednosti nisu se razlikovale značajno između dba termina žrtvovanja. ;Unutar novo formiranog tkiva granulacije, brojani su endotelialni razmaci. U odnosu na kontrolne vrednosti (broj novo formiranih endotelialnih razmaka u kontrolnoj grupi posle implantacije bio je 7.94 + 1.23 i 7 dana posle implantacije 14.8+\3.12), sve korišćene supstance vodile su ka značajno povećanim vrednostima kod oba intervala (3 i 7 dana). ;Dodatno evidenciji da razni lekovi protiv čira dele angiogenske osobine, NaBPC 157 takođe stimuliše formiranje granulacije, kao što radi sukralfat. Sledstveno, NaBPC 157 može se koristiti da se iniciraju i podrže procesi lečenja, posebno rana i/ili procesa lečenja čira. ;Primer 17: Zapaljenje ;Uvođenje: ;Sada korišćeni anti-zapaljivi agensi obično su procenjivani kod mnogih podesnih modela koji blisko predstavljaju akutne i/ili hronične smetnje zapaljenja kod ljudi. Ali, ozbiljne želudačnocrevne povrede pojavljuju se kao glavni sporedni efekat ovih agenasa. ;Akutna anti-zapaljiva i analgetska aktivnost je zapažena za NaBPC 157 (n.p. turpentin, karaginin, sirćetna kiselina ili MgS04grčenje (prostaglandin-zavisno, prostaglandin-nezavisno) testovi štipanja-repa) zajedno sa antipiretskim efektom (smanjenje kvascem izazvane groznice (400 mg/kg s.c.)). Posledično, njegov lekovit efekat na želudačnocrevne povrede, njegov efekat na povrede hroničnog zapaljenja takve kao početni artritis i njegov efekat kao ne-steroidni anti-zapaljivi agens kod NSAIAs-izazvane želudačnocrevne povrede istovremeno su studirane kod pacova. ;Materijali i postupci: ;Kod želudačnocrevnih povreda (indometacin (30 mg/kg s.c), aspirin (400 mg/kg i.v.) i diklofenak (125 mg/kg i.p.)) studije, NaBPC157 (10ngili 10 ng/kg i.p.) dati su regularno, ili istovremeno i/ili 1 sat pre primene leka (indometacin). Kod početnog artritisa (primena u repu 0.2 ml Freund pomagača) ispitivanja (14 dana, 30 dana, 1 godina), NaBPC157 (10 [ xg ili 10 ng/kg i.p.) su urađena kao jedna primena (na 1 sat ili pre ili praćenjem primene Freund pomagača) ili u režimu jednom-dnevno (1-14, 14-30 dan i 14 dan-jedna godina). ;Rezultati: ;Uzet zajedno sa ispitivanim NSAIAs, NaBPC 157 je konsistentno redukovao inače znatne rane u stomaku kontrolnih pacova, isto kao rane u tankom crevu kod indometacin grupe. Kod studija početnog artritisa, razvijene rane su znatno redukovane posle jedne primene NaBPC 157 i čak je više oslabljeo kod pacova tretiranih dnevno sa NaBPC 157. Kao terapija već utvrđenog početnog artritisa, lekoviti efekat od NaBPC 157 konsistentno se javljao posle samo 2 nedelje lečenja i bio je jasno evidentan posle 1 godine primene. Ovi podaci demonstriraju antizapaljive i zaštitne efekte NaBPC 157 na integritetu sluzi. ;Dva različita mehanizma, zapaljenje i usporena hiperosetljivost, poznato je da su uključena u lečenje početnog artritisa. NaBPC157 pozitivno deluje na oba. Relativno prema referentnim standardima (n.p., aspirin, indometacin), NaBPC 157 je bio efikasan u znatno manjim dozama( figi ng prema mg/kg). Početna efikasnost prevencije početnog artritisa je čak pojačana u dnevnoj primeni. Veće (10/xg/kg) doziranje bilo je efikasno ili posle jednog ili dnevnog režima, dok je niže (10 ng/kg) doziranje ranije neefikasno uzeto kao jedna primena, postalo efikasno kada je primenjeno kao dnevni režim. Ovo saznanje, u vezi sa terapeutskim efektom NaBPC 157 na potpuno utvrđenom artritisu, evidentirano je kao korisna primena za vreme čitavog toka početnog artritisa. Primećena efikasnost NaBPC 157 kod početnog artritisa (profilaktički/terapeutski efekat, neutvrđeni/utvrđeni početni artritis) nije mogla da bude nezapažena sa ovde korišćenim terapeutskim agensima. Glukokortiodi su efikasni kod prevencije početnog artritisa kada se primenjuju dnevno, ali ne u kratkom tretmanu. Imunosupresanti (u visokoj dozi) i nesteroidni analgetici su efikasni samo u predtretmanu ili post-tretmanu respektivno. ;Tako bazirano na bliskoj sličnosti između korišćenog modela i odgovarajućih ljudskih smetnji, evidentirano je da NaBPC 157 sa sluzavom zaštitnim osobinama može da se koristi za tretman stanja koja se odnose na akutno zapaljenje i hronični artritis. Dodatno, NaBPC 157 se može koristiti za tretman obolenja koja se odnose na usporeni tip smetnji hiperosetljivosti i želudačnocrevne rane izazvane sa raznim delovima želudačnocrevnog takta, naročito onih izazvanih sa agensima takvim kao NSAIAs. ;Primer 18: Efekat slobodnog radikala strvinara ;Materijali i postupci: ;Hepatozaštitni efekti NaBPcl57 procenjivani su u poređenju sa referentnim standardima takvim kao bromokriptin, amantadin i somatostatin u raznim eksperimentalnim modelima povrede jetre kod pacova: 24 sata-vezivanje žučnog kanala i arterije jetre, 48 sati-zadržani stres i CC14(agens koji izaziva slobodne radikale) unošenje. NaBPC157 je unet ili intraželudačno ili intraperitonealno. ;Rezultati: ;NaBPC 157 je značajno sprečio razvoj nekroze jetre ili promene masti kod pacova podvrgnutih 24 sata vezivanju žučnog kanala arterije jetre, 48 sati-zadržanom stresu i CC14tretman (1 mk/kg i.p., žrtvovanje 48 sati kasnije). Drugi referentni lekovi imali su ili malo ili su bili bez efekata u ovim modelima. Laboratorijski testovi za bilirubin pokazali su da su SGOT i SGPT potpuno korelisani sa makro/mikroskopskim saznanjima. Tako, NaBPC 157 može da se koristi za tretman obolenja jetre. Dodatno, mielosupresija uzrokovana sa zračenjem je reprodukcioni model za studiranje dinamike uspostavljanja hematopoetskih elemenata. NaBPC157 pokazuje korisne efekte na oštećenja koštane srži izazvana sa pod-smrtnim zračenjem. Tako, NaBPC 157 može se koristiti za tretman oštećenja koštane srži izazvanih sa zračenjem. Razmatranjem generalno prepoznate veze od CC14sa formiranjem slobodnog radikala i razvojem rane, čini se da se korisni efekti NaBPC 157 pojavljuju takođe da se primene na drugim ranama organa izazvanih sa organskim ranama, posebno, zračenjem. ;Primer 19: Kateholaminergijski sistem ;Uvođenje: ;Indirektno delovanje simpatomimetski lekovi, slični amfetaminima, imali su uobičajene osobine takve kao uzrokovanje povećanog oslobađanja kateholamina i inhibicije ponovnog uzimanja kateholamina (primarno dopamin) na nervnim krajevima u centralnom nervnom sistemu (CNS). Stereotipno ponašanje pojavljuje se kao rezultat aktiviranja aktiviranja dopaminergijskog sistema u corpus striatum. Generalno se veruje da je ponašanje povećanog podizanja amfetamina rezultat regulisanja striatalnog dopamin receptora praćenjem haloperidolne primene antagonista dopamina. Ovo suštinski uzrokuje razvoj superosetljivosti amfetamina. Primena NaBPC 157 ne utiče na napadno ponašanje ili izazivanje stereotipa. ;Materijali i postupci ;Efekti NaBPC 157 na dopamin agonist amfetamin (10 mg/kg i.p.) stereotipove i na mogućnost pobude su studirani. NaBPC 157 je primenjen kao profilaktički ko-tretman ili terapeutski lekoviti režim (10fxg ili 10 ng/kg i.p.). Stereotipno ponašanje i mogućnost pobude su izazvani kod pacova. ;Rezultati: ;Markirano slabljenje i obrtanje (lečenje na maksimumu amfetamin-smetnji) stereotipnog ponašanja i povećane mogućnosti pobuđivanja (n.p., jače i oštrije tikovanje, panično skakanje i spašavanje) bili su regularno notirani. ;Dalja pažnja je na efektima NaBPC 157 na povećanom ponašanju penjanja kod miševa. Miševi su predtretirani sa dopamin agonistom haloperidola (5.0 mg/kg i.p.) i subsekvencijalno tretirani sa amfetaminom (20 mg/kg i.p. izazov 1, 2, 4 i 10 dana posle haloperidol predtretmana), koji je obično korišćen za studiju ponašanja superosetljivosti u efektu stimulisanja amfetamina. Tako, ako bi antagonizacija amfetamin stereotipa mogla da se desi kao rezultat aktivnosti dopamin anatgonista (direktna ili indirektna) testiranog NaBPC 157, moglo bi da se očekuje jačanje efekta haloperidol povećanja i ponašanje podizanja amfetamina. Za razliku od ovoga, skoro kompletna suprotna akcija je primećena kada je NaBPC 157 bio unešen sa haloperidolom. Zajedno, ovi podaci obezbeđuju evidenciju za interakciju od NaBPC 157 sa dopamin sistemom. Dalje, interakcija od NaBPC 157 sa centralnim dopamin sistemom bila je takođe pokazana u drugim eksperimentalnim modelima (n.p., zaštita protiv stresa od čira). Interakcija sa dopamin sistemom već je primećena za mnoge poznate peptide (neurotensin, CCK, itd.). Dalje, primena NaBPC157 eliminiše smetnje ponašanja izazvane sa LSD (n.p. 0.3 mg/kg i.p.) isto tako. NaBPC157 ima efekat modularnosti na dopamin sistem. U stanju povećanog oslobađanja dopamina i sinteze izazvane sa amfetaminom, NaBPC bi mogao da spreči i eliminiše konsekventne smetnje (n.p., stereotipno ponašanje). Slično, NaBPC 157 bi mogao značajno da oslabi posledice dopamin receptora blokiranih sa haloperidolom. Ovo daje sugestiju da modularni efekat od NaBPC 157 uključuje takođe supstituciju inače značajno nedovoljnog dopamin sistema. Ovo izbegava sledeću superosetljivost dopamin receptora i povećane smetnje amfetamina.. ;Tako, NaBPcl57 je koristan agens za tretman šizofrenije, efekta izazova amfetamina (psihoza oblika šizofrenije) i zlouptrebu leka. ;Primer 20: Stres ;Uvođenje: ;Stres je definisan kao nespecifičan događaj koji vodi ka povredama u raznim organima. Odziv stresa je definisan kao odziv usmeren protiv raznih štetnih dodađaja. Jedan od najčešće korišćenih modela stresa kod životinja je model prinudnog stresa koji vodi ka oštrim želudačnim povredama stresa kod ;pacova. Drugi organi bi takođe mogli da budu oštećeni. ;Materijali, postupci i rezultati: ;Primenjen u dozi od 10fxgili 10 ng/kg b.w., i.p., 1 sat pre izazivanja stresa, NaBPC 157 je oštro sprečio inače neibežan razvoj ozbiljnih želudačnih povreda. Ako je produženo vreme između primene agenasa redukcije stresa i izazivanja stresa u sledećem tekstu nazvano kao "period"), standardni agensi protiv čira postaju praktično neefikasni, što je u oštroj suprotnosti sa jasnom efikasnošću testiranog NaBPC157. NaBPcl57 je održao svoju lekovitu aktivnost čak posle ekstremno produženog perioda od 48 sati. Zaštita preneta sa NaBPC 157 uključuje slabljenje povreda inače koje se regularno pojavljuju na drugim organima (n.p. jetra, adrenal žlezda, bubreg, testis, srce, pankreas, slezena). Tako, kako su drugi opšte poznati parametri stresa očigledno manje uznemiravani (n.p. timolimfatično zakržljavanje ili kortikalna hipertrofija adrenalnih žlezda), jasno je da bi NaBPC157 mogao da se primeni u raznim uslovima stresa. NaBPC157 ima pozitivno lekovito delovanje na razne povrede koje se pojavljuju u raznim organima regularno spojenim sa nespecifičnom patologijom stresa. Razmatranjem istog lanca događaja kod ljudi kao kod korišCenih modela, ovo je čak istaknutije zato što NaBPC 157 ima lekoviti efekat čak se primeni kada je patologija stresa već pokrenuta (n.p. sata posle izazivanja stresa). ;Primer 21: Demionstriranje citozaštitnog efekta ;Uvođenje: ;Citozaštita je originalno definisana kao osobina da se brane ćelije protiv raznih štetnih agenasa, efekat pokazan u želudačnoj sluzi kao nezavisni efekat želudačne kiseline. Kasnije, ova definicija je proširena da se uključe suštinski slični zaštitni efekti izvan želudačnocrevnog trakta koji uključuju povrede raznih organa (citozaštita-organozaštita). Mogući citozaštitni efekti primene NaBPC 157 studiram su bazno na njihovom efektu na početni Robert model za ekranizovanje citozaštitnog agensa od etanolom izazvanih želudačnih povreda, ;Materijali, postupci i rezultati: ;NaBPC157 (10( igili 10 ng/kg) ima profilaktički efekat (primenjen ili 1 sat pre, ili istovremeno sa 96% etanolom (1 ml/pacov, i.g.)) i lekoviti efekat (primenjen 1 sat posle etanola na maksimalnom razvoju povreda). ;Za stvaranje ambijenta slobodne kiseline za studije citozaštite, potpuno vađenje želuca je urađeno 24 sata pre ulcerogenog postupka. U odsustvu stomaka i želudačne kiseline, efekti oštećenja cisteamina (400 mg/kg, žrtvovanje 24 sata kasnije), tako se smatra da su od kiseline koja se odnosi na duodenalni ulcerogen, i citozaštitni efekti od NaBPC157 (10/u-gili 10 ng/kg i.p.) bili su dalje izazvani u poređenju sa referentnim agensima (cimetidin (50), ranitidin (10), omeprazol (10), bromokriptin (10) i atropin (10) (vrednosti date u mg/kg i.p., 1 sat pre cisteamina)) koji su takođe poznati da su citozaštitni. Kod prirodnih pacova sa netaknutim stomakom, sve primenjene supstance su imale jake korisne efekte. Kod životinja sa izvađenim želucem primena istraživanih agenasa (n.p., NaBPC 157) ili referentnih agenasa pre cisteamina) značajno je sprečavala inače razvoj ozbiljne duodenalne povrede primećene kod kontrolnih pacova sa cisteaminom i izvađenim želucem. Kod grupa netretiranih sa cisteaminom, povrede nisu zapažene (laparatomija i vađenje želuca samo 24 sata ili 48 sata perioda posle operacije) niti je zapaženo pojačanje povreda kod laparatomizovanih životinja tretiranih sa cisteaminom. Ova saznanja (efekat jednakog oštećenja cisteamina, jednake zaštite NaBPC 157 i referentnih agenasa kod gastroktomiziranih pacova sa netaknutim stomakom i bez stomaka, oštećenje ili zaštitni efekat nije u vezi sa lučenjem želudačne kiseline) indikativna su za citozaštitni efekat. Analogija (povrede se ne odnose na želudačnu kiselinu) između želudačnih (n.p. etanol) i cisteamin duodenalnih povreda jasno je primećena. Visok "citozaštitni kapacitet", jasno nezavisne kiseline, uobičajen za sve testirane agense ali jasno izraženiji za NaBPC 157 je evidentan. ;Zato što je NaBPC 157 bio efikasan u mnogo manjim dozama od drugih agenasa (n.p.figili ng/kg vs. mg/kg), njegova efikasnost (i terapeutska primena) može se proširiti na povrede drugog organa. Ovo je zbog činjenice što je efikasnost drugih agenasa na drugim organima takođe predložena zbog njihovih "citozaštitnih" efekata (n.p. somatostatin: povrede adrenalne žlezde, pankreasa, jetrem pluća i želudačnocrevnog trakta). ;Primer 22: Demonstracija organo-zaštitnog efekta ;Uvođenje: ;Za korisno širenje "citozaštitnog" efekta na "organo-zaštitni" efekat istraživanje zaštite endoteliuma je generalno prihvaćeno. Kao jasna indikacija, studije Monastral Blue u etanolom oštećenoj želudačnoj sluzi pacova širOko su priznate zbog sposobnosti Monastral Blue da se veže na oštećeni endotelium. ;Materijali i postupci ;Svi pacovi su primili Monastral blue (MB) (Sigma Companv, SAD) (1.0 ml/kg b.w., i.v.) 3 minuta pre etanola i životinje su žrtvovane 1 minut posle tretmana sa etanolom. NaBPC157 (10.0ju.g/kg i.p.) ili slanište (5.0 ml/kg i.p.) dati su 1 sat pre etanola. Neposredno posle žrtvovanja stomak je uklonjen i povrede su ispitane sa nepristrasnim posmatranjem kako je ranije opisano. Reprezentativne sekcije stomaka i duodenuma bile su obrađene za dalju histološku analizu. Vaskularna povreda u ranom periodu (1 minut posle tretmana sa etanolom) je ispitana korišćenjem tehnike Monastral Blue. Područna gustina zamrljane sluzi je ispitana sa TEM. ;Rezultati: ;Jaka redukcija MB-mrlje je konsistentno primećena kod grupa tretiranih sa NaBPC157. Dalje, negativni efekti nisu zapaženi sa primenom NaBPC157. Uticaj na razne bazalne parametre i toksičnost nisu primećeni, uprkos primene visokih doza (n.p. g/kg b.w., i.p.). ;Razmatranjem širokog prisustva tkiva endotelialne vaskulature u telu i važne uloge zaštite endoteliuma za organo-zaštitni efekat, NaBPC 157 može se koristiti kao organozaštitni agens povreda raznih organa. ;Primer 23: Akutni pankreatitis ;Materijali i postupci ;NaBPC 15 je testiran kao zaštitni ili terapeutski agens za akutni pankreatitis (izazvan sa vezivanjem žučnog kanala). U isto vreme je ispitivan, uticaj NaBPC 157 na prateće razvijenim želudačnim i duodenalnim povredama. ;NaBPC157 (10figili 10 ng/kg b.w., i.p., i.g.) je dat profilaktički 1 sat pre vezivanja, dok je terapija vođena sa dnevnom primenom 1 dan posle vezivanja (poslednja primena 24 sata pre žrtvovanja). Efekat je ispitivan u dnevnim intervalima do kraja petog dana posle vezivanja. ;Rezultati: ;U primeni predtretmana, jaka pankreatska zaštita je dobijena. Kada je u stanju već utvrđenog oštrog akutnog pankreatitisa, primećen je jasan skladan lekoviti efekat. Procenjivanjem pojavljivanja nekroze, edema, neutrofila i mononukleara, nađeno je dosledno manje nekroze, edema i neutrofila, ali više mononukleara kod pacova tretiranih sa NaBPC 157. U studijama vrednosti seruma amilaze u odnosu na kontrolne podatke, primećeno je značajno manje podizanje (primena predtretmana NaBPC 157) isto kao šteta od već podignutih vrednosti (primena terapije NaBPC 157). Zajedno sa njegovim korisnim efektom na pankreatitis primećen je pozitivni uticaj NaBPC 157 na tok želudačne i duodenalne povrede u vezanom žučnom kanalu pacova u primenama pre i posle tretmana. Uzeto zajedno, NaBPC157 može se koristiti za tretman akutnog pankreatitisa sa dodatnim pozitivnim uticajem na prateću želudačnocrevnu patologiju. ;Primer 24: Efekti na kardiotoksičnost ;Materijali i postupci: ;Eksperimenti su vršeni na Albino Wistar pacovima i Hartlev morskim prasićima. Kadrdiotoksičnost je izazvana sa unošenjem rastvora barijum hlorida (10 mg/kg b.w.), desipramina (10 mg/kg), digitalisa (ukupna doza 6.5 mg/kg) i izoprenalina (15 mg/kg) preko vratne venske kanile. Dodatno, doksorubicin bio je primenjen u višestrukim dozama (3 mg/kg s.c, jednom nedeljno tokom 13 nedelja) i u jednostrukim doziranjima (7 mg/kg, i.v.) i izazvana je kardiomiopatija. Kardiotoksičnost je takođe izazvana sa stresom imobilizacije kao ne farmakološko miokardialno oštećenje. NaBPC 157 je unet kako je niže naznačeno: ;1. Barijum hlorid ;a) predtretman (jedan sat pre): NaBPC157 50/ig/kg, 10 fig/ kg i 10 ng/kg, intraperitonealno; b) posle-tretffian (posle 60 sekundi): NaBPC157 10ng/ kgi 10 ng/kg, intravenski; 2. desipramin: NaBPC 157 50/ug/kg i 50 ng/kg, intraperitonealno jedan sat ranije; 3. digitalis: NaBPC 157 50jitg/kg i 50 ng/kg, intravenski u intervalima od 15 minuta; 4. izoprenalin: NaBPC 157 50jug/kg i 50 ng/kg, intravenski u intervalima od 15 minuta ranije; 5. stres imobolizacije: NaBPC 157 50//.g/kg i 10 ng/kg, intraperitonealno jedan sat pre i neposredno posle stanja i na 24 i 48 sata od imunobilizacije; 6. (a) hronična toksičnost doksorubicina: NaBPC 157 10jug/kg i 10 ng/kg, intraperitonealno praćenjem doksorubicina; (b) akutna toksičnost doksorubicina: NaBPC 157 10/xg/kg i 10 ng/kg, intraperitonealno jedan sat pre doksorubicina. ;U modelima aritmije, elektrokardiogram je kontinualno beležio anestetizobane životinje. Svakih 15 sekundi ili kada se dese smetnje ritma, pravljena su proširena zapisivanja napravljena sa 50 mm/s ili 100 mm/s. Kod drugih modela, elektrokardiogram je zapisan jednom ili ponovljivo sa životinjama kratko anestetizovanim sa brzinom papira od 50 mm/s u proširenim zapisima. Toksičnost doksorubicina je procenjena sa makroskopskim i mikroskopskim ispitivanjem srca i drugih organa sa biohemijskim analizama. Sličan postupak je primenjen u testivima stresa imobilizacije. ;Rezultati: ;Antiaritmijski efekat NaBPC 157 je primećen kod modela aritmija izazvanih sa barijumom hloridom. U studijama predtretmana, NaBPC 157 je usporio i sprečio pojavljivanje aritmije i redukovao je i/ili sprečio ishemiju. U studijama posle-tretmana, NaBPC 157 je uzrokovao brzu konverziju sinus ritma i sprečio ponovno pojavljivanje aritmije. ;NaBPC 157 je potpuno sprečio iznenadno smanjenje brzine srca i smetnje ponašanja izazvane sa desipraminom (PQ produženje i GRS širenje). NaBPC 157 je takođe sprečio ventrikularnu tahikardiju udruženu sa proaritmičkim efektom desipramina i oštri atrioventrikularni blok. Efekat je zavistan od doze. ;Dalje, NaBPC 157 ima selektivne efekte na digitalis-izazvanom kardiotokičnošću. NaBPcl57 je pokazao pozitivne efekte na iznenadno smanjenje u brzini srca i smetnjama ritma (ventrikularni ekstrasistol, ventrikularna tahikardija i atrioventrikularni blok) pomoću njihobe prevencije ili slabljenja. Efekat NaBPC 157 u ng dozama na usporavanje ponašanja izazvano sa toksičnom dozom digitalisa nije bio značajan. Efekat je bio izraženiji sa mikrogram dozama NaBPC 157. ;NaBPcl57 jasno je sprečio ishemiju i miokardialni infarkt. Efekat je bio izraženiji sa mikrogram doziranjima. Jednostruko intraperitonealno unošenje NaBPC 157 u obliku predtretmana rezultiralo je u prevenciji elektrokardiografski demonstrirane ishemije i histološkog miokardialnog oštećenja za vreme testa stresa imobilizacije. Posle-tretmana unošenje NaBPC 157 je već otvorilo elektrokardiografske izmene takođe olakšane ishemije. Mikrogram doziranja NaBPC157 rezultirala su u povećanju voltaže QRS kompleksa, naročito u primeni predtretmana. ;Primena NaBPC 157 vodi ka značajno redukovanim farmakološkim saznanjima antraciklin kardiomipatije (oštro oštećenje miocita i zidova suda, i vakuolizacija) posle jedne, i u većem iznosu, posle višestrukog unošenja doksorubicina. LDH aktivnost je značajno smanjena, uprkos značajno povećanih apsolutnih vrednosti. ;Sumarizovanjem, NaBPC 157 potvrđuje se kao koristan antiaritmički, antianginalni i kardiozaštitni agens. ;Primer 25: Aktivnost antidepresanta ;Materijali i postupci: ;Razni antidepresanti imaju aktivnost protiv čira i razni modeli sada korišćeni u istraživanju čira i depresije dele zanatan stepen sličnosti. Zato, mogućnost da se na obolenja depresije može efikasno uticati sa primarnim agensom protiv čira sa cito-/organo-zaštitnom aktivnošću takvim kao NaBPC 157 ispitivana je sa dva ogleda depresije pacova: test forsiranog plivanja (postupak Porsolt) i postupak hroničnog nepredvidivog testa (posle pet dana protokola nepredvidivog stresa, primena leka jednom dnevno za vreme postupka stresa i procene testa otvoreno polje-nepokretnost u četvrtom i šestom danu lečenja). ;Rezultati: ;U testu forsiranog plivanja redukcija vremena nepokretnosi u NaBPC 157 (10fig,10 ng, 10 pg/kg, i.p.) tretiranih pacova odgovarala je aktivnosti životinja tretiranih sa 15 mg ili 40 mg (i.p.) konvencionalnih antidepresanata, imipramina ili nialamida, respektivno. Dalje pogoršanje eksperimentalnih uslova u postupku hroničnog nepredvidog stresa vodi ka otkazu aktivnosti imipramina (30 mg), dok je NaBPC 157 (10\ x%,10 ng) zavisno od doze dokazao pokretljivost pacova pod hroničnim stresom. ;Primer 26: Modeli Parkinson-ovog obolenja ;Materijali i postupci ;Parkinsongenski agensi, l-metil-4-fenil-l, 2, 3, 6-tetrahiđropiridin (MPTP) ;(poznato je da uništava dopamin nigrostritalni sistem sa formiranjem slobodnih radikala) (30.0 mg/kg b.w., i.p. jednom dnevno tokom 6 dana i posle 4 dana jednom 50.0 mg/kg b.w., i.p.) ili reserpin (kateholamin kesice za pražnjenje) (5.0 mg/kg b.w., i.p.) su primenjeni. NaBPC157 (1.50/xg ili 15.0 ng/kg b.w., i.p.) primenjen je 15 minuta pre ili alternativno 15 minuta posle svakog MPTP unošenja. U studijama reserpina, NaBPC157 (10.0/xg ili 10.0 ng/kg b.w., i.p.) je dat ili 15 minuta pre reserpina ili u već utvrđenoj potpunoj katalepsiji 24 sata kasnije. ;Rezultati: ;NaBPC 157 je oštro potvrdio MPTP-oštećenu somatosenzorsku orijentaciju i redukovao je hiperaktivnost izazvanu sa MPTP. Dalje, NaBPC 157 redukovao je MPTP-motorne abnormalnosti (tremor, akinezia, katalepsia, inače vrlo izraženo u kontroli slaništa) što vodi ka skoro potpunom poništenju normalno smrtnog toka MPTP tretmana kod kontrola. Kod eksperimenata reserpina NaBPC 157 je oštro sprečio razvoj inače vrlo istaknute katalepsie. Kada se primeni 24 sata kasnije, NaBPC 157 je obrnuo utvrđenu katalepsiju. Sledstveno, redukcija reserpin-hipotermie (NaBPC 157 predtretman) i obrtanje daljeg izraženog pada temperature (NaBPC 157 posle-tretman) skladno je zapažen. ;Oba gore korišćena uobičajena modela životinja poznati su kao indikativni za smetnje kod ljudi i njihove terapije. Zbog činjenice da je visoka efikasnost demonstrirana u studijama pred i posle tretmana u režimima ispod ng i ng. NaBPC 157 čini se da je dobro podešen za primenu u tretmanu Parkinson-ovog obolenja i patologija sličnih Parkinson-ovom obolenju. ;Dalje, zapaženi efekat u reserpin hipotermiji dozvoljava zaključak da je NaBPC157 dobro prilagođen za terapiju smetnji temperature. ;Primer 27: Efekti na lečenje koštanih defekata ;Materijali i postupci: ;Osteogenski efekat koštane moždine i TRIS--BPC157 na lečenje segmentnih defekata kosti studiran je kod 42 kunića tokom 6 posle-operativnih nedelja. Praćenjem izazivanja povrede (0.8 centimetara osteoperiostealni defekat je stvoren u sredini oba prečnika), eksperimenti korišćenja koštane srži i TRIS-BPC157 (6 kunića po grupi) vršeni su kako sledi: slanište (2 ml intramuskularno i 2 ml lokalno u svakom od koštanih defekata), tretirane povrđene životinje bile su korišćene kao kontrole (grupa 1). U drugoj i trećoj grupi svaki od koštanih defekata tretiran je lokalno sa ili 2 ml autologne koštane srži (7 posle-operativni dan) ili TRIS-BPC157 (10/*g/kg b.w. 7 i 14 posle operativni dani. U grupama 4, 5 i 6 TRIS-BPC157 primenjen je intramuskularno (i.m.) ili u posleoperativnom danu 7, 9, 14 i 16 (10 g/kg b.w.) ili jednom dnevno u periodu, od 7 - 21 posle operativnih dana (10jug ili 10 ng/kg b.w.). Kao standardni tretman neposredno njegovog formiranja, koštani defekti od sedme grupe bili su popunjeni sa autolognim kortikalnim kalemom.

Sve životinje su žrtvovane u šestoj nedelji posle operacije. Lečenje segmentnog defekta procenjeno je za bi-nedeljnim radiografima i histološkim ispitivanjima.

Rezultati:

Paralelno poređenje radiografa uzetih u 4 vremenska intervala (površina kalusa, mikrofotodensiometrija koštanog defekta) i kvantitativne histomorfometrije otkrilo je da je koštana srž ubrizgana lokalno u koštani defekt i TRIS-BPC157 je primenjen intramuskularno (posebno u dnevnoj dozi od 10/ig/kg b.w. za vreme perioda od 14 dana) značajno je potvrdila lečenje kosti (p<0.001). Efekt odgovara efektu autolognog kortikalnog kalema.

Razmatranje kliničke važnosti ove studije, koštana srž i TRIS-BPC157 (naročito u dnevnoj dozi od 10 pig/kg b.w. za vreme 14 dana) izneli su na videlo lečenje koštanih defekata. Zbog jednostavnog unošenja imalog rizika od komplikacija, autologna koštana srž je primenjena lokalno i, posebno intramuskularno unete osteogenske supstance takve kao TRIS-BPC157, su podesne u odnosu na druge kompleksnije operativne postupke (n.p. koštani kalemi, vaskularizovani kalemi kosti, postupak Ilizarov-a) za tretman lečenja oštećenja kod ljudi.

Primer 28: Efekat na lečenje povrede

Materijali i postupci

NaBPC je korišćen da se utvrdi njegov uticaj na razne elemente spojene sa postupkom lečenja. Elementi smatrani da su od važnosti u procesu lečenja su formiranje tkiva granulacije, angiogeneze i proizvodnje kolagena. Uticaj NaBPC157 na formiranje tkiva granulacije, formiranje kolagena, i angiogeneza isto kao tensilna jačina razvoja testiran je korišćenjem 3 eksperimentalna modela pacova: 1) povrede isečene kože 2) debelo crevo - debelo crevo anastomose i 3) esofago-duodenalne anastosome). Odabrani ljudi su histološki ispitivani za kolagen, retikulin i krvni sudovi korišćenjem piostupaka skora i morfometrije.

Rezultati:

U svim eksperimentima značajne razlike između NaBPC 157 tretiranih pacova i kontrola su nađene. Eksperimenti demonstriraju jak, pomažući uticaj od NaBPC 157 u procesu lečenja. Ovi efekti su postignuti sa različitim putevima primene uključujući intraželudačnu i lokalnu primenu. Dalje ispitivanj tensilne jačine konsistentno je otkrivalo povećane vrednosti kod NaBPC157 tretiranih pacova.

Bazirano na bliskoj sličnosti između modela životinje i odgovarajućih ljudskih smetnji i viokom stepenu sličnosti između procesa lečenja kod pacova i ljudi, NaBPC 157 može se dati u teraoiji za lečenje povreda kod ljudi.

Primer 29: Efekat na respiratorne smetnje

Materijali i postupci:

Morski prasići (Hartlev, oba pola, 500-700 g b.w.) sa pletismografijom celog tela, anestezujom sa uretanom (1.5 g/kg i.p.), veštačkim provetravanjem pod konstantnim pritiskom (0.98 kPa), i relaksacijom muskulature skeleta sa suksametonijumom (0.2 mg/kg i.v.) korišćeni su u ovim eksperimentima. Zapremina naduvanja (mm, srednja+<_>SD) je ispitivana pre i posle primene spasmogena (histamin, serotonin, acetilholin, bradikinin, i.v.) ili NaBPC157 (10 minuta pre ponovljene primene spasmogena, i.v.).

Rezultati:

Smanjenje zapremine naduvanja izazvano sa serotoninom, histaminom, acetilholinom i bradikininom inhibirano je sa NaBPC157 (10 jU.g/kg b.w., i.v. i/ili 10 ng/kg b.w., i.v.).

Bazirano na zapaženom lekovitom efektu NaBPC 157 na bronhostezanje izazvano sa raznim spasmogenima i poznatoj bliskoj sličnosti između korišćenog modela i ljudskih stanja, uspešna primena NaBPC 157 je evidentna u tretiranju raznih obolenja u vezi sa bronhostezanjem i/ili smetnjama respiratornog trakta.

Primer 30: Efekat na sindrom plućne hipertenzije

Materijali i postupci:

Ovi eksperimenti opisuju efekte azotnog oksida (NO) agonista i antagonista i uticaj NaBPC 157 na razvoj sindroma plućne hipertenzije (PHS) i povreda tkiva kod pilića. Vršeni su eksperimenti ispitivanja akutne toksičnosti. Ovi su uključili primene jedne doze slaništa (1 ml i.p.), NaBPC157 (10/ig/kg, b.w.), L-NAME (NO antagonist/doze 50, 100, 150 mg/kg b.w.) i L-arginina (NO agonist/100 mg/kg b.w.) sa njihovom kombinacijom (L-NAME + NaBPC 157 , L-NAME + L-arginin)). Patohistološka ispitivanja slezine, srca, jetre i pluća i hematološke analize su vršeni. Dalje, vršeni su eksperimenti hronične toksičnosti. Životinje su tretirane dnevno za vreme 5 nedelja sa L-NAME (10 mg/kg b.w.), L-argininom (100 mg/kg b.w.), NaBPC157 (10^g/kg b.w.) i njihovim kombinacijama (L-NAME + NaBPC157, L-NAME + L-arginin) intraperitonealno. Sedam životinja iz svake grupe uključujući kontrole (slanište 1 ml i.p.) žrtvovano je svakke nedelje.

Rezultati:

Primena L-NAME uzrokovala je PHS kod tretiranih pilića. Ovaj efekat je otkriven sa istovremenom primenom L-arginina i NaPBC157. Patohistološka ispitivanja akutne i hronične toksičnosti otkrila je da je L-NAME izazvao ozbiljne povrede tkiva (miokadialne i hepatske ćelije nekroze, i limfoidne ćelije nekroze u slezini) dok je L-arginin izazvao uglavnom navalu krvi, edema i krvarenja u svim organima. Hematološke analize su pokazale značajan hemoglobin i smanjenje broja leukocita kod grupa pilića tretiranih sa L-NAME. Efekti L-NAME uspešno su inhibirani sa primenom L-arginina i NaBPC 157. NaBPC 157 nije uzrokovao bilo koje oštećenje organa.

Razmatranjem sličnosti gore korišćenog modela životinja i odgovarajućih ljudskih smetnji, NaBPC157 može se koristiti za terapiju sindroma plućne hipertenzije. Dalje, korisna primena u komercijalnom gajenju je evidentna.

Primer 31: Eksperimentalna hipertenzija

Materijali, postupci i rezultati:

Kod hipertenzivnih životinja (Godblatt hipertenzija) sa dva bubrega (2K1C) ili sa jednim bubregom (1K1C) NaBPC157 je smanjio pritisak krvi brzo (n.p. 5 ili 10 minuta posle injekcije). Ovaj efekat je kasnio 20 minuta kod 1K1C pacova ili 12 sati, bar, kod 2K1C životinja. Efekat je ponovo dobijen posle druge ili treće primene posle 24-48 sati. Slično, kod pacova hranjenih sa dijetom visoke fruktoze (80%) ili visoke soli (15%) za produženi period, NaBPC 157 je značajno smanjio inače kontinualno podignute vrednosti krvnog pritiska u odnosu na normalne vrednosti. Terapeutski efekat je dugo usporen i tolerancija nije razvijena čak posle perioda od 6 meseci. Nije primećen uticaj NaBPC 157 na osnovne vrednosti krvnog pritiska.

Dodatno smanjenju inače povećanih vrednosti krvnog pritiska, NaBPC 157 je takođe uzrokovao značajno slabljenje ili čak eliminisanje povreda i smetnji koji se normalno pojavljuju kod raznih organa koji su bili (posle 3 nedelje dijete povećane soli kod kontrola): vrlo oštro degenerisani sa uglavnom krvarenjima parenhima, degenerisanjem zidova arterija, vakuolizacijom ćelija u srcu, oštrom navalom krvi (specifično medularna) kod adrenala, oštrom navalom krvi, krvarenjem parenhimata sa hematuriom kod bubrega i hemosiderosom i eritrocitofagiom u slezini. Sudovi su bili mnogo manje oštećeni kod pacova tretiranih sa NaBPC 157 dodatno sa manjom vakuolizacijom na zidu i odsustvom krvarenja. Dalje, jasna zaštita protiv osnovnog oštećenja skladno je evidentirana kod pacova tretiranih sa NaBPC 157.

Korišćenjem raznih modela hipertenzije životinja, NaBPC 157, dat kao 10fig ili 10 ng/kg b.w.., i.v., ili i.g., postigao je postojane rezultate u različitim režimima. Razmatranjem jasne sličnosti ovih modela sa odgovarajućim ljudskim stanjima, NaBPC 157 može se koristiti za tretman hipertenzije i raznih organskih oštećenja uzrokovanih sa hipertenzijom.

Primer 32: Efekat na vreme krvarenja

Materijali i postupci

Efekat 2-AMP-BPC157 na vreme krvarenja kod miševa i pacova (sa i bez predtretmana heparinom) ispitivan je u vezi sa vitro aktivnošću na parametre zgušnjavanja na ljudsku krv.

Rezultati:

U osnovnim uslovima (2-AMP-BPC157, 10/tg, 10 ng, 1 pg, 10 fg/kg b.w., i.p. istovremeno sa sečenjem repa) jaka redukcija vremena zgušnjavanja zavisna od doze postojano je pokazana kod miševa i pacova. Kod predtretmana heparina (1000 IU/kg i.p.) studije (2 sata pre početka zgušnjavanja) izrazita redukcija inače jako povećanog vremena zgušnjavanja je regularno primećena kod životnja tretiranih sa 2-AMP-BPC157 sa 10\ xgili 10 ng/kg b.w., i.p.. Nije pokazan in vitro uticaj (2-AMP-BPC157 u koncentraciji od 10 ju.g/ml, inkubacija 1 sat) na parametre zgušnjavanja kod ljudske krvi. Tako, je pretpostavljen efekat na endotelialni sloj.

Razmatranjem bliske sličnosti mehanizama zgušnjavanja kod ljudi i životinja i široko prepoznatim značenjem modela korišćenih za ekranizovanje agensa, 2-AMP-BPC157 može se koristiti za tretman poremećene koagulacije (n.p. heparinizacija).

Primer 33: Efekat na eksperimentalni dijabetes

Materijali, postupci i rezultati:

Kada je dat intraperitonealno (n.p., 10fig/ kgb.w.), NaBPC 157 pokazao je da sprečava razvoj aloksana isto kao streptozotocinom izazvanog dijabetesa kod pacova. Smanjena glukosuria i manje povrede kao ostrva nađeni su za vreme 14 dana. U našim preliminarnim eksperimentima, NaBPcl57 bio je takođe efikasan kada je primenjen u prisustvu već utvrđenih povreda aloksana od 14 dana. U daljim eksperimentima, antidijabetski efekti NaBPC 157 bili su dalje ispitivani sa posebnim fokusom na njihovu moguću aktivnost kada se primeni intraželudačno. NaBPC157 (doziranje od 10 ( ig i 10 ng/kg b.w.) je kombinovan sa primenom aloksana od 300 mg/kg s.c. ili 200 mg/kg b.w., s.c, u pred-(24 sata ili 1 sat pre primene aloksana), ko- i posle (48 sati praćenjem primene aloksana) tretmanima. Generalno, NaBPC157 je smanjio povišene nivoe seruma glukoze i značajno je povećao preživljavanje aloksanom tretiranih životinja (efekat je naročito jasan u grupama koje si tretirane sa višim dozama aloksana). Interesantno, dodatno povišenim nivoima seruma glukoze kod životinja tretiranih sa aloksanom, primećeno je pojačano pojavljivanje želudačnih povreda kod kontrolnih dijabetskih pacova. Svaki od režima NaBPC 157 značajno je smanjio oštrinu čira bez obzira na uslove tretmana. Bitno, isti rezultati su dobijeni kod pacova.

Razmatranjem sličnosti između ljudske patologije i modela korišćenih i iz aspekta njihove široke primene za ekranizovanje agensa aktivnosti, NaBPC157 se može koristiti za tretman dijabetesa.

Primer 34: Anti-neciceptivni efekti

Materijali i postupci:

Anti-neciceptivni efekti NaBPC 157 su procenjivani u poređenju sa standardnim referentnim aspirinom i morfmom u raznim eksperimentalnim modelima indirektne/direktne necicepcije i neurotoksičnosti: trzanja (sirćetan kiselina/magnezijum sulfat), štipanje repa, vruća-ploča, i primena kapsaicina.

Rezultati:

NaBPC157 (unet u opsegu ng ili/xg/kg, i.p.) značajno je redukovao reakcije trzanja (zapaljive i nezapaljive, zavisne od prostaglandina i nezavisne) i u testovima štipanja repa. U testu vruće ploče, NaBPC 157, za razliku od morfina, nije imao efekta kod normalnih životinja. Dalje, NaBPC 157 je unet u obliku predtretmana ili jednom dnevno tokom 14 dana posle injekcije kapsaicina. U testovima, NaBPC 157 je jako redukovao kapsaicin-alodiniu. Ova redukcija u efektu kapsaicina ne bi mogla da se dobije kada je NaBPC 157 primenjen u prisustvu utvrđene kapsaicin-somatosenzorske neuronske degeneracije (primena samo 14 dana posle kapsaicina). Tako, kako bi inače neizbežne somatoneuron pražnjenja praćenjem primene kapsaicina mogle da se potpuno izbegnu sa dnevnom primenom NaBPC 157, moguće je da bi efekti NaBPC 157 mogli da se odnose specifično na integritet kapsaicin osetljivih somatosenzorskih neurona i njihovu zaštitu (n.p., primarni aferentni neuroni koji imaju mali prečnik somata i jesu nemielirana (C-) ili tanko mielirana (A-8) vlakna).

Smatranjem da bi kapsaicin mogao da izazove suštinski iste smetnje kod ljudi i životinja, NaBPC 157 može se koristiti za tretman sa raznim bolnim smetnjama isto kao u stanjima praćenim oštećenjem funkcije somatosenzorske funkcije.

Primer 35: Efekat na konvulzije

Materijali i postupci:

Isdpitani su efekti KBPC157 na konvulzije izazvane sa bikukulinom, pikrotoksinom, strihninom i izoniazidom. KBPC157 (100fig,10fx$ili 10 ng/kg b.w.) primenjen je (i.p.) istovremeno ili 15 minuta pre primene konvulzivnih agenasa (mg/kg b.w., i.p.) pikrotoksina (3), strihnina (6, 3 ili 1.5), bikukulina (2.5) i izoniazida (800 mg).

Rezultati:

KBPC157 je dao postojani pozitivni (zavisno od doze i vremena) anti-konvulzivni efekat kod svih promenjenih konvulzanata. Razmatranjem sličnosti korišćenih modela sa ljudskim stanjem, KBPC157 može se takođe koristiti za tretman obolenja konvulzije.

Primer 36: Povreda kičmene moždine

Materijali i postupci:

Povreda kičmene moždine je izazvana kod mužjaka Albino Wistar pacova sa kontrolisanim pritiskom (vaskularni klip Aesulap 0.10-0.15 N) na izloženu kičmenu moždinu (na nivou od Thl2) tokom 30 sekundi. Životnje su tretirane neposredno posle povrede i jednom dnevno do 10. dana praćenjem povrede sa NaBPC157 (10fig,10 ng.kg b.w., i.p.) ili slaništem. Životinje su žrtvovane 24 sata posle poslednje primene.

Rezultati:

Izvršeno je pažljivo ispitivanje klinički (dnevno ispitivanje, skor 1-5) i mikroskopski. Otkriveno je jako slabljenje inače održavane paralize (kod kontrolnih pacova) kod pacova tretiranih sa NaBPC 157. Razmatranjem sličnosti korišćenih modela sa ljudskim stanjima, NaBPC 157 može se takođe koristiti u terapiji povreda kičmene moždine.

Primer 37: Hronična intoksikacija alkoholom

Materijali i postupci:

Ispitani su efekti NaBPC 157 na hroničnu intoksikaciju alkoholom. Mužjaci Albino Wistar pacova su korišĆeni za ove eksperimente. Pacovima je davan da piju komercijalni viskijem ili etanol (10-20% rastvora vode) tokom 3 meseca. Primena NaBPC157 (10^gm 10 ng/kg b.w.), propranolola (10 mg/kg b.w.), i tanitidina (10 mg/kg b.w.) (kontrolni pacovi su primili jednaku zapreminu slaništa od 5.0 ml/kg), ili intraželudačno ili intraperitonealno, vršena je ili profilaktički (10 dana pre početka alkohola) ili kao ko-tretman zajedno sa alkoholom ili terapeutski (stanovanje na kraju dvomesečnog perioda, t.j. za vreme poslednjeg meseca eksperimenta).

Rezultati:

Direktno ispitivanje krvnog pritiska u portalnoj veni jasno je pokazalo da je NaBPC 157, isto kao propranolol (dat u svim režimima), značajno sprečio i/ili smanjio inače povišene vrednosti portalnog krvnog pritiska kod kontrolnih pacova. Siprotno, terapija ranidina je vodila čak povećanim vrednostima krvnog pritiska od onih prisutnih kod kontrolnih životinja. Dalje, više od proprenolola, NaBPC 157 je bio sposoban da značajno oslabi inače povećane povrede u stomaku kod alkoholom tretiranih pacova. Slični korisni efekat takođe je primećen na povredma drugih organa (n.p., bubreg, srce).

Razmatranjem ovih postojanih pozitivnih efekata i generalno poznate evidencije da povećano uzimanje alkohola proizvodi slične promene kod ljudi, jasno je daje NaBPC157 koristan u terapiji povreda od alkohola.

Primer 38: Efekti na ishemijska obolenja mozga

Materijali i modeli:

NaBPC157 (10 jig ili 10 ng/kg b.w., i.p.) ili slanište (5.0 ml/kg b.w., i.p.) primenjen je ili 1 sat pre ili 1 sat posle vezivanja obe vratne arterije tokom 3 ili 6 sati kod pacova.

Rezultati:

Jak pozitivni efekat NaBPC 157 je evidentan kod primena oba predtretmana (1 sat pre vezivanja) isto kao post-tretmana (1 sat posle vezivanja). Ovo je bio slučaj kod oba opsega/u.g i ng i kod obe studije od 3 i 6 sati. Osim gornjih dobijenih vrednosti, oštra perivaskularna edema i edema tkiva mozga sa krvavljenjem mozga bila su najizrazitija i karakteristična saznanja. Takođe su primećena područja demielinizacije, posebno u cerebelumu. Sve ove osobine bile su mnogo manje istaknute kod grupa životinja tretiranih sa NaBPC 157 bez obzira na uslove tretmana.

Razmatranjem oštrih ishemijskih povreda primećenih kod kontrolnih životinja, i jasna sličnost između ishemijskih obolenja kod pacova i ljudi, povoljna primena NaBPC 157 za tretiranje ishemijskih obolenja mozga kod ljudi je očigledna.

Primer 39: Efekat na povredu nerva

Materijali i postupci:

Ispitivan je efekat NaBPC 157 na regeneraciju perifernog nerva. Kod anestetizovanih odraslih mužjaka Wistar pacova (225-250 g), bedreni nerv je otkriven, očišćenio je vezivno tkivo i presečen je 5 cm distalno od bedrenog čvora. Tri perinueralna spoja (10.0 Ethilon, Ethicon) su korišćena za anastomozu koja osigurava pravilno uravnavanje snopa. Životinje su tretirane ili lokalno na mestu anastomoze sa kadom od 1 ml NaBPC 157 (2//.g/ml ili 2 ng/ml), intraželudačno ili intraperitonealno (10^gili 10 ng/kg b.w.) neposredno posle formiranja anastomoze. Kontrole su primile jednaku zapreminu slaništa. U označenim danima posle operacije (dani 3, 6, 9, 12, i 30), izvršeni su funkcionalni testovi. Ovi testovi su uključili test vruće vode (60°C), test hladne vode (2°C), analizu traga hodanja, EMG-distalnu prikrivenost, i amplitudu CMAP. Uzeti su isto tako specijalisti za histološke i morfometrijske analize. Kod drugih eksperimenata koji koriste isti hirurški postupak i isto vreme nerva, izazvana je grupa povreda sa mikrohirurškim kleštima tokom 60 sekundi i NaBPC 157 je primenjen lokalno. Ispitivanje je izvršeno posle 2, 7 , 10, 50 i 100 dana.

Rezultati:

Ispitivanjem ili klinički ili mikroskopski, naročito u ranom periodu, primena NaBPC 157 je značajno poboljšala lečenja povređenih pacova.

Razmatranjem bliske sličnosti između povrede životinje i stanja ljudi, NaBPC 157 može se koristiti za terapiju povrede perifernog nerva.

Primer 40: Efekat na neuroleptičke smetnje

Ispitivanje efekat NaBPC 157 na razne neuroleptički izazvane smetnje.

Materijali, postupci i rezultati:

Primena NaBPC157 (10/xg ili 10 ng/kg b.w., i.p.) postojano je slabila haloperidol i flufenazin (haloperidol 0.625, 1.25, 2.5, 5.0 i 10.0 mg/kg b.w., i.p. flufenazin 0.3125, 0.625, 1.25, 2.5 i 5.0 mg/kg b.w., i.p. (4.0 ml/kg) katalepsiju na manjim dozama oba neuroleptika u sledećim vremenskim intervalima. Dodatno lekovitom efektu u manjim dozama neuroleptika, čak se dešava jači korisni antikataleptički efekat NaBPC157 sa većim doziranjem oba neuroleptika koji je primećen sa dozamajug i ng od NaBPC 157. Ovaj efekat je takođe primećen kod somatosenzorske orijentacije sulprida (20, 40, 80, i 160 mg/kg b.w., i.p.) tretiranih životinja, mala katalepsija nije mogla da bude primećena kod kontrolnih sulprid pacova.

Korisna primena NaBPC 157 u tretiranju obolenja u vezi sa dopamin sistemima, kataleptičkim obolenjima i neuroleptičkim smetnjama je evidentna.

Primer 41: Primena u terapiji šoka

Materijali i postupci:

Eksperimentalni šok krvarenja je ispitivan kod anestetizovanih pacova (kanile u uobičajene vratnu arteriju i u vratnu venu). Uklanjanje kontrolisane zapremine krvi je vršeno do smrti ili stabilizovanog niskog krvnog pritiska (30-35 mm Hg). U ovim eksperimentima, CaBPC157 (10?gili 10 ng/kg b.w.) ili slanište je dat intraperitonealno (5.0 ml/kg) 15 minuta pre krvarenja ili intravenski (3.0 ml/kg) posle perioda od 5 minuta stabilnog niskog pritiska.

Rezultati:

U odnosu na kontrolne vrednosti značajno veći gubitak zapremine krvi je zadržan pre smrti (koji je zavistan od doze) postojano je zapažen kod pacova tretiranih sa CaBPC157. Kod hipovolemskih i hipotenzivnih životinja tretiranih sa CaBPC157, pokazano je značajno povećanje tačnog i dugo zadržanog krvnog pritiska bez smrti.Ovo je suprotno sa podizanjem kratkog i slabog krvnog pritiska 75% veličine smrti pre kraja od 45 minuta eksperimentalnog perioda u kontrolnoj grupi. Kod pacova podvrgnutih samo operaciji posle anestetizacije ali ne mrtvih, CaBPC157 (i.p. ili i.v.) unet posle 65 minuta perioda stabilizacije nije značajno uticao na vrednosti arterijskog krvnog pritiska unutar istog perioda posle primene. Ovi podaci nagoveštavaju da bi CaBPC157 mogao da bude efikasan u poboljšanju posledica akutnog gubitka krvi. Razmatranjem jasne sličnosti između korišćenih modela životinja i ljudskih smetnji, CaBPC157 može se koristiti za terapiju šoka.

Primer 42: Efekti abnormalni limfocita

Materijali, postupci, i rezultati:

Ispitivana su imunološka saznanja kod dva ženska pacijenta koja trpe od retke kliničke bitnosti - hereditarna eosinofilia udružena sa intraepidermalnim bulous derraatitisom i podakutni sklerozni panencifalitis. Efekti NaBPC 157 (in vitro) na limfocit hromozom aberacijama i proliferacija T ćelije su ispitivani. NaBPC 157 je izazvao značajnu redukciju oštrih tipova hromozom aberacija (n.p. saznanja normalizovanog limfocita) i pokazao je stimulatorni efekat na mitosis ciklusima.

Primer 43: Efekat izobličenosti

Materijali i postupci:

Efekat NaBPC 157 na izobličenost izazvan sa vitaminom A kod miševa je ispitivan. NaBPC157 (10 ng/kg b.w. ili 10/xg/kg b.w., i.p.) ili slanište (5 ml/kg b.w., i.p.) dat je istovremeno sa vitaminom A (15,700 IU/kg b.w., i.m.) na 10. dan trudnoće. Miševi koji nisu tretirani sa vitaminom A, primaju slanište u istoj dozi u isto vreme, bili su kao kontrole.

Rezultati:

Više izobličenosti je izazvano sa primenom vitamina A. Značajna redukcija u broju izobličenosti je primećena kod grupa tretiranih NaBPC 157. Podesna primena NaBPV157 u terapiji fetalnih smetnji je evidentna.

Primer 44: Ovariektomija

Materijali i postupci:

Izvršena je konvencionalna ovariektomija. NaBPC157 je primenjen (10jug ili 10 ng/kg b.w., i.p.), ili jednom dnevno tokom 28 dana, ili jednom dnevno tokom 14 dana startujući od 15. dana posle ovariektomije. Regularno u produženom režimu poslednja primena je bila 24 sata pre žrtvovanja. Druge grupe su primile jednu/ig-primenu na 15. dan posle ovariektomije. Pet grupa su korišćene kao kontrole: 2 su bile ovariektomizovane, tretirane sa slaništem i žrtvovanena 15. i 28. dan posle ovariektomije, 1 grupa nije ovariektomizovana ali je tretirana sa slaništem, i 2 neovariektomizovane grupe tretirane su sa NaBPC157 (10/ xgili 10 ng/kg b.w., i.p.) jednom dnevno tokom 28 dana. Vaginalni brisevi su uzeti od svake životinje 5 minuta pre operacije na dane 9, 14, i 28 eksperimenta i Pap mrlja za ekološku prpcenu. Stepen dozrevanja vaginalnog epiteliuma je izražen pomoću vrednosti dozrevanja. Posle žrtvovanja, kosti ekstremiteta su sakupljene od svake životinje za potrebe biomehaničkog testiranja kako je ukratko niže

opisano.

Biomehaničko testiranje:

Sve kosti su proverene u zavisnosti od raznih momenata savijanja (jedna tačka savijanja) (momenat savijanja = Nm) u raznim pravcima, unutrašnje-spoljašnje-, i bočno-bočno. Bedrene i cevanične kosti su korišćene u ovom eksperimentu. Distalni delovi kosti su fiksirani sa koštanim cementom (Palacos) u metalne cevi dužine 1 cm. Metalne cevi su bile fiksirane u sistemu opterećenja. Kosti su držane vlažnim kontinualno. Dužina slobodnog dela kosti je izmerena, isto kao dužina od dela fiksiranja do tačke opterećenja. Eksperiment je urađen prema principu savijanja štapa fiksiranog u jednoj tački unutar granica elastičnosti. Opterećenje je bilo 0.1, 0.2, 0.5, 0.7, 1.0 N. Defotmitet ili ugao savijanja je meren kao ugao otklona od laserskog zraka koji se prelomio od malog ogledala postavljenog nakraju kosti. Težina ogledala je dodana na primenjenu silu savijanja. Milimetarski papir prema kom je usmeren laserski snop bio je udaljen oko 1.5-1.8 m od kosti sa malim ogledalom postavljenim na njoj. Ugao deformacije je izmeren korišćenjem trigonometrijskog postupka. Za vreme svakog pojedinačnog opterećenja, usporavanje deformisanja (i sledećeg oporavka) je mereno. Posle rasterećenja, kost je vraćena u njen polazni položaj, evidentiranjem da strukturne promene nisu bile prisutne u kosti i da je opterećenje obezbeđeno unutar granica elastičnosti Hook dijagrama. Ovo zapažanje je pokazalo daje bilo moguće da se optereti ista kost dva puta u različitim pravcima bez promene strukture. Ako nije primećen dodatni deformitet za vreme 2 sledeća minuta ili ako je dodatno vraćanje postignuto, ove tačke su procenjene kao finalne (generalno), vreme merenja je bilo je približno 30 sekundi (ovariektomizovane kontrole) ili 16 minuta (zdrave)). Ugaoni deformitet kosti (opterećenje i vraćanje posle opterećenja) izražen je u mm/sec.

Rezultati:

Dnevni tretman sa obe doze NaBPC 157 rezultirao je u značajno povećanoj vrednosti dozrevanja u poređenju sa atrofno smanjenoj vrednosti dozrevanja kod netretiranih kontrolnih pacova. Tako, je predočeno da je NaBPC 157 sposoban da spreči vaginalnu atrofiju kod pacova izazvanu sa kastriranjem.

Kod ovariektomizovanih kontrolnih grupa najmanja amplituda savijanja sa najkraćim vremenom, isto kao najmanja amplituda vraćanja je primećena. Iste male vrednosti su dobijene kod obe kontrolne grupe žrtvovane posle 15 ili 28 dana. Ovo je primećeno kod obe ovariektomizovane, slaništem tretirane grupe

(žrtvovane ili na dan 15. ili na dan 28.). Pozitivna tendencija je zapažena u grupi koja je primila jednu NaBPC 157 ng primenu na dan 15. posle ovariektomije. Značajno bolji rezultati su dobijeni kod svih drugih grupa tretiranih sa NaBPC, ili ng ili/Ag. Najbolji rezultati su dobijeni u grupi koja je primila dnevno NaBPC 157-/xg tretman tokom 28 dana. Svi parametri kod ovariektomizovanih životinja su bili značajno poboljšani a nivo poboljšanja je težio da se postignu vrednosti zapažene u zdravim grupama. Nije bilo razlike zapažene između zdravih pacova bez obzira da li su oni tretirani sa slaništem ili sa NaBPCž57 (/xg ili ng doziranje).

Razmatranjem generalno prihvaćenog značenja ovih modela životinja za uslove ljudske ovariektomije kod vaginalne atrofije i razvoja osteoporoze, evidentno je da NaBPC 157 može da se koristi u terapiji ovariektomije.

Primer 45: Tumori

Materijali, postupci i rezultati:

Jedan od često korišćenih modela eksperimentalnih tumora uključuje ispitivanje broja metastaza karcinoma i melanoma B-16 kod miševa. Slično različitim modelima eksperimentalnih tumora, ovi eksperimentalni tumori dele značajnu sličnost sa smetnjama zapaženim kod ljudskih pacijenata. Primenjen u raznim protokolima, NaBPC 157 je pokazao da smanjuje broj metastazz kod tretiranih miševa u odnosu na odgovarajuće kontrole. Ehrlich ascites tumor (EAT) je tumor koji može da raste u svim vrstama miševa. On može da raste u ascitinskom ili u čvrstom obliku zavisno od puta sa kojim su ćelije tumora unete, Mada, generalno, modeli tumora životinja samo delimično dele sličnost sa ljudskim obolenjem, primena ovog modela je postigla generalno prihvatanje zbog njegove moguće korisnosti kada se primeni u istraživanju anti-tumornog agensa.

Preživljavanje (dani) kod miševa špricanih sa Ehrlich ascites tumornim ćelijama bilo je najčešće ograničeno na manje od 25 dana. Ranija inkubacija tumornih ćelija sa NaBPC 157 (2 ( xg/ ml) vodila je ka produženom životu životinja špricanih sa pomenutim tumornim ćelijama. Više od 90% životinja je preživelo na kraju perioda posmatranja od 45 dana. Dodatno, razne citostatičke droge izazvale su neutropeniu kod pacijenata isto kao kod eksperimentalnih životinja. Ciklofosfamid je često korišćen agens za izazivanje neutropenie. Primena ciklofosfamida (180 mg/kg i.p.) izazvala je značajne smetnje. NaBPC 157 sprečio je neutropeniu, smanjio retikulocite i poboljšao vrednosti hemoglobina.

Konsekventno, anti-tumorni potencijal NaBPC 157 je evidentan. Razmatranjem jasne sličnosti modela životinja i ljudskih stanja i korisnih efekata dobijenih kod oba in vivo i in vitro elsperimenata, NaBPC 157 je koristan u anti-tumornoj terapiji. NaBPC 157 je podesan za slabljenje citostatičkih štetnih efekata.

Primer 46: Anti-virusna aktivnost

Materijali i postupci:

ARBO-virusi (Tick Born Encephalitis (TBE), Bhania, DEngue 1, 2, 3, 4. Sinbis, West Nile, Ealovo, Hepatitis A, Lvmphatic Chorimeningitis (LCM) i Herpes type 1, bili su primenjeni i.c. (ili p.o. (post-operativno)- Hepatitis A) kao suspenzije virusa, u razblaživanju od IO"<2>(0.02 ml/miš). NaBPC157 (20 ^ig/kg b.w.) ili 0.9% NaCl (0.02 ml/miš) je primenjen i.c. ili i.p. a) u režimu predtretmana, b) istovremeno sa primenom virusa ili c) 4 dana posle infekcije u prisustvu utvrđenih simptoma jedinjenja.

Rezultati:

Značajno usporenje napada simptoma obolenja i konsekventna smrt (inače regularno se pojavljuje u 4. i 5. danu posle infekcije) zapaženi su posle istovremene primene NaBPC157 sa virusima. Kada je dat u prisustvu slikje oštrog obolenja, primećeno je postojano značajno produženje vremena preživljavanja. Evidentan je bio potpuni nedostatak simptoma ili sledeće smrti posle predtretmana NaBPC 157.

Za verifikovanje dobijenih rezultata, zaraznost primenjenih virusnih suspenzija (ARBO-virusom inficiran) takođe je testirana sa inokulacijom suspenzija mozga dobijenih od miševa koji su ranije tretirani sa NaBPC 157 ili slaništem i preživeli (NaBPC 157) (uprkos primene virusa) ili su spontano uginuli (slanište), respektivno. Za razliku od inokulirane suspenzije slanište-mozak miševa (koja se ne razlikuje od inokulirane virusne suspenzije slaništa tretiranih miševa), simptomi obolenja ili smrti nisu zapaženi u inokuliranoj suspenziji NaBPC 157-mozak miševa. Miševi su posmatrani tokom 50 dana prateći inokulaciju suspenzija mozga.

Korisni efekti NaBPC 157 bili su otporni na povećanu temperaturu (56°C tokom 30 minuta) inkubacije.

Smatranjem da ovi virusi izazivaju slične smetnje kod ljudi, NaBPC 157 može se koristiti u terapiji virusnih obolenja posebno u terapiji gde je opšte stanje značajno oštećeno (n.p. AIDS i AIDS-odnosna stanja).

Primer 47: Crevne povrede

Materijali i postupci

Efekti NaBPC157 (10 ju.g ili 10 ng/kg i.p., i.g.) istraživani su kod pacova u poređenju sa nekoliko referentnih standarda u nekoliko eksperimentalnih modela čira (48 sati-ograničenje stresa, potkožni cisteamin, testovi čira intraželudačnog 96% etanola, NSAIAs-povrede, DNFB (dinitrofluorbenzen), refluksni esofagitis praćenjem esofagojejunalnog krajnje-bočnog anastomosisa)

(pre-/ko-/posle-tretman).

Rezultati:

Samo NaBPC 157 režimi su bili postojano efikasni u svim testiranim modelima. Bromokriptin, amatadin, famotidin, cimetidin i somatostatin bili su infektivni (ograničeni stres) ili samo delimično efikasni (bromokriptin, DNFB-crevne povrede; sukralfat, ranitidin, holestiramin, refluksni esofagitis). Razmatranjem referentnih peptida, zaštita zavisna od doze (cisteamin) i/ili delimični pozitivni efekat (odnosi se na uslove tretmana) (etanol) je dobijen sa glukagonom, NPY i sekretinom, dok CCK/26-30/ nije bio efikasan.

Razmatranjem svih ovih modela koji su korišćeni za ekranizovanje agenasa sada korišćenih u terapiji želudačnocrevnih povreda i postojano korisnih efekata od NaBPC 157, njegova korisna primena u terapiji povreda celog crevnog trakta je evidentna.

Primer 48: Efekat na obolenja spoznaje

Materijali i postupci:

Primena anti-holinergijskih agenasa (skopolamin, atropin, 10 mg/kg b.w., i.p.) vodi ka značajnom spoznajnom deficitu kod pacova, koje saznanje je uspešno reprodukovalo ispitivanje ponašanja životinja u vodenom T-lavirintu za produženi period.

Rezultati:

U odnosu na kontrole, povećani broj grešaka mogao bi da bude jasno evidentiran kod pacova tretiranih sa skopolaminom i atropinom. Ovaj spoznajni deficit je otklonjen (dobijene vrednosti bile su jednake kontrolnim vrednostima) sa sledećim ko-unošenjem NaBPC157 (10 ng ili 10 ng/kg b.w., i<.>p-)<.>

Razmatranjem široko uključenog značenja ovih modela za oštećenja ljudske spoznajne funkcije, evidentno je da je NaBPC 157 koristan u terapiji spoznajnih obolenja.

Primer 49: Efekat smetnji povlačenja

Materijali, postupci i rezultati:

NaBPC 157 je pokazao anti-konvulzivni efekat interakcije sa GABAergijskim sistemom i potvrdio je efikasnost diazepama kada je ko-unošen (10 jug/kg, 10 ng/kg i.p..) sa diazepamom (5.0 mg/kg i.p., dva puta tokom 10 dana). NaBPC157 je oslabio toleranciju diazepama i odložio je efekte povlačenja i fizičke zavisnosti. U ogledima tolerancije 42 sata posle režima uslovfjavanja, kraće predkonvulzivne prikrivenosti od onih kod zdravih miševa koji su pratili tretman izoniazidom (800 mg/kg i.p.) bile su zapažene ako je diazepam (5.0 mg/kg i.p.) bio opet dat miševima prethodno kondicioniranim sa samim diazepamom. Ovo je bilo potpuno izbegnuto kod životinja kondicioniranih sa NaBPC 157 (obe doze) i diazepamom. U ogledu fizičke zavisnosti (ispitivano na 6, 14, 42, i 72 sata posle tretmana kondicioniranja) kraće predkonvulzivne prikrivenosti su zapažene kod miševa kondicioniranih sa diazepamom od nekondicioniranih zdravih miševa koji su pratili tretman izoniazidom 42 i 72 sata posle tretmana kondicioniranja. NaBPC 157 (10/xg/kg doza) kombinovan sa diazepamom odložio je ovaj efekat do poslednjeg posmatranog intervala. U ovoj grupi u intervalima na 6 sati, za razliku od miševa kondicioniranih diazepamom, predkonvulzivne izoniazid prikrivenosti bile su još duže od odgovarajućih kontrolnih. NaBPC157 ne proizvodi bilo kakav tolerantni efekat.

Razmatranjem značaja ovih modela za ljudske uslove, evidentno je da je NaBPC 157 koristan u terapiji smetnji povlačenja.

Primer 50: Efekat na smetnje bubrega

Materijali i postupci:

Unošenje živinog hlorida (1 mg/kg i.v.) ili cisplatina (10 mg/kg s.c.) proizvodi proizvodi akutni bubrežni otkaz u eksperimentalnim životinjama. Kada je izazvan na ovaj način, bubrežni otkaz jako se koreliše sa odgovarajućim ljudskim smetnjama. Konsekventno, povrede izazvane kod pacova dele značajno visok stepen sličnosti sa odgovarajućim povredama kod ljudskih pacijenata.

Rezultati:

NaBPC 157 je značajno oslabila povrede kod pacova u uslovima pred-tretmana 1 posle-tretmana. Unilateralna nefrektomija je proizvela značajno funkcionalno preopterećenje i funkcionalnu hipertrofiju preostalog bubrega. NaBPC 157 tretman je povećao diuresis kod unilateralno nefrektomiziranih životinja i smanjio hipertrofiju preostalog bubrega. Tako, u uslovima funkcionalne teorije kompenzatorne bubrežne hipertrofije, ova saznanja oštro ističu poboljšanu funkciju preostalog bubrega. Ovo je takođe podržano sa dodatnim biohemijskim rezultatima. Dodatno, ovi podaci su potpuno na liniji sa efektima dobijenim kod hipertenzitivnih pacova sa stenozom bubrežne arterije i/ili unilateralnom nefrektomijom. Korisna primena NaBPC157 u terapiji smetnji bubrega je evidentna.

Primer 51: Celijski odzivi imunosti perifernih krvnih limfocita

Ćelijski odzivi imunosti perifernih krvnih limfocita prema BPC bili su ispitivani kod kontrolnih i pacijenata sa raznim obolenjima predstavljenim u tabeli 2. Odzivi periferne T ćelije krvi prema BPC bili su testirani pomoću postupka opisanog od deSmet et al (deSmet MD et al. u "Cellular immune responses of patients with uveitis to retinal antigens and their fragments", Am. J. Ophthal., 110; 135-142, 1990) sa kulturama ćelija od 7 dana. Ćelije su inkubirane bez antigena i sa 20 jitg/1 antigena (BPC 157 pentadekapeptid). Za svakog pacijenta indeks stimulacije je bio izračunat sa delenjem srednjeg broja kultura stimulisanih antigenom sa srednjim brojem kontrolnih kultura ćelija u kojima nema antigena, n.p., BPC157 pentadekapeptid, je dodan. Rezultati su predstavljeni u tabeli 2.

Kontrolne vrednosti <2 izmerene kod kontrolnih subjekata (tabela 2) odgovarale su vrednostima drugih istraživača za peptide slične molekulske težine, n.p. osetljivost perifernih limfocita krvi prema BPC157 pentadekapeptidu nije zapažen kod kontrolnih subjekata. Kod pacijenata sa različitim obolenjima, označeni ćelijski odzivi za BPC predstavljen u tabeli 2 označio je sistemsku limfocit osetljivost za ovaj želudačni tečni peptid. Ovi podaci jasno pokazuju prisustvo BPC-odnosnih smetnji kod pacijenata koji trpe od jasno različitih obolenja. Ovo ukazuje na primenu BPC-odnosnih agenasa (n.p. soli pentadekapeptid BPC 157) u imunomodulatorskoj terapiji odgovarajućih smetnji.

Rezultati gore opisanih farmakoloških ispitivanja pokazuju podesne aktivnosti soli BPC peptida u zaštiti organizama protiv stresa i obolenja i, generalno, normalizovane organske funkcije. Soli peptida iz ovog pronalaska su takođe efikasne za prevenciju i terapiju nekih ljudskih i/ili obolenja životinja i tegoba.

Claims (15)

1. So BPC (jedinjenje za zaštitu tela) peptida koja se sastoji od 8-15 aminokiselinskih ostataka naznačena time što je anjon soli negativno šaržiran peptid koji obuhvata 8 aminokiselinskih ostataka i koji ima opštu formulu gde Xaa je neutralni alifatični ostatak amino kiseline, Yaa je ostatak bazne amino kiseline i Zaa je kiseli ostatak amino kiseline, I gde katjon soli je katjon neorganske ili organske ne-toksične baze.

2. So prema zahtevu 1, naznačena tim Što katjon je izabran iz grupe koja se sastoji od alkalnih metala, zemnoalkalne metale, Zn<2+>, primame, sekundarne i tercijarne amine, posebno Na<+>, K<+>, Li<+>, Cs<+>, Ca<2+>, NH/, trietanolamin<+>, cikloheksilamin<+>, 2-AMP<+>(2-amino-l-propanol) i TRIS<+>(Tris-Oiidroksimetil)-amiriometan).

3. So prema zahtevu 1 ili 2 naznačena time što Xaa je Ala, bAla, Leu, Ile, Gly, Val, Nle ili Nva, Yaa je Lys, Arg, Orn ili His i Zaa je Glu, Asp, Aad ili Apm.

4. So prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time što dalje sadrži farmaceutski ili dijagnostički prihvatljiv nosač.

5. So prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time što dalje sadrži trehaložu.

6. So prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time što ima opštu formulu

7. So prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time što je peptid izabran iz grupe koja se sastoji od

8. So prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time Što je peptid cikliziran, posebno, amidnom vezom između ostatka prve i poslednje imi.no kiseline.

9. So prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time Što je so rastvorena u vodenom ili vodeno/alkoholnom rastvoru, poželjno napH od 6.0 do 8.5.

10. Farmaceutski preparat;, stabilan pri skladištenju, naznačen time Sto sadrži farmaceutski efikasnu količinu soli BPC peptida prema bilo kom od prethodnih zahteva i opcionalno fiziološki prihvatljiv nosač.

11. Farmaceutski preparat prema zahtevu 10 za peroralnu upotrebu pomešan sa trehalozom.

12. Dijagnostički preparat stabilan pri skladištenju, naznačen time što sadrži dijagnostički efikasnu količinu soli BPC peptida prema bilo kom od prethodnih zahteva.

13. Primena soli BPC peptida prema bilo kom od zahteva 1 do 9 za dobijanje stabilnog pri skladištenju farmaceutskog preparata prema zahtevu 10 za lečenje smetnji koje su u vezi sa formiranjem azotnog oksida (NO) ili oštećenim funkcijama NO-sistema, posebno, hipertenzije, angine, impotencije, cirkularnog i septičkog šoka, udara, zapaljenja, sindroma respiratornog stresa, adhezije i sakupljanja plateleta i leukocita, endotelialne disfunkcije, želudačnocrevnih povreda, smetnji peristalsisa, dijabetesa, pankreatitisa, hipotenzije i Parkinson-ovog obolenja; disfunkcija ili hiperfunkcija somatosenzorskih nerava, posebno senzorske neuropatie, postherpesne neuralgie, atopnog dermatitisa,nedovoljnog lečenja oštećenog tkiva, stečene hladne i vruće urtikarie, psoriaze, bulouspemfigoida, ekcema, fotodermatoza, hroničnog artritisa, želudačnocrevnih povreda i specifične ili nespecifične hiperaktivnosti gornjeg I donjeg respiratornog trakta (astma, rinitis); smetnji endoteliuma; ozleda.čireva; stanja koja se odnose na akutno i/ili hronično zapaljenje, posebno hronični artritis, i oboljenja koja se odnose na usporeni tip hiperosetljivosti, i želudačnocrevne povrede; oboljenja jetre, organskih povreda izazvanih sa slobodnim radikalima specifično uzrokovanim sa zračenjem; oboljenja koja su u vezi sa smetnjama kateholaminergijskog sistema, posebno šizofrenijom, efektima napada amfetamina, zloupotrebom leka; stanja koja se odnose na stres; akutnog pankreatitisa; posebno sa pratećom želudačnoduodenalnom patologijom; srčanih smetnji; depresivnih smetnji; Parkinson-ove bolesti i patologije slične Parkinson-ovoj bolesti; temperaturnih smetnji; koštanih oštećenja; hipertenzijom izazvanih raznih organskih povreda; smetnji koagulacije; bolnih smetnji; konvulzionih obolenja; povrede kičmene moždine; povreda alkohola, izazvanih zloupotrebom alkohola ili povećanim uzimanjem alkohola; ishemijskih obolenja mozga; perifernih nervnih povreda; kataleptičkih obolenja i neuroleptičkih smetnji; obolenja koja se odnose na abnormalne ili mutant limfocite; smetnje fetusa; vaginalne atrofije i razvijene osteoporoze izazvane sa stanjem operacije jajnika; tumora; virusnih obolenja, posebno AIDS ili ARC; želudačnocrevnih povreda; obolenja spoznaje; smetnji povlačenja; smetnji bubrega i smetnji kod ćelijskog imunog odziva.

14. Primena soli BPC peptida prema bilo kom od zahteva 1 do 9 za dobijanje stabilnog pri skladištenju farmaceutskog preparata prema zahtevu 10 kao citozaštitnog i organo-zaštitnog agensa.

15. Postupak za dobijanje soli BPC peptida prema bilo kom od zahteva 1 do 9 naznačen time što obuhvata mešanje bar jednog BPC peptida u vodenom ili vodeno/alkoholnom rastvaraču sa jednom ili više baza i dobijanje soli BPC peptida gde katjon soli je katjon neorganske ili organske netoksične baze.