RS49698B - Sklopka - Google Patents

Abstract

Sklopka 1 za napone iznad 1 kV, koja ima jednu vakuumsku preekidačku komoru 2 čiji se kontakti 21, 22, zatvaraju ili otvaraju pomoću prekidačkog mehanizma 3, pri čemu vakuumska prekidačka komora 2 ima jedno kućište 23 sa metalnim završnim pločama 24, 25 i koje sadrži prekidačke kontakte postavljene u vakuumu i jedan cilindrični srednji deo 26 kućišta od električki izolovanog materijala, koje je kućište obloženo jednim omotačem koji je načinjen od dielektričnog materijala i zahvata ivice dveju završnih ploča 24, 25, pri čemu je na spoljnoj strani dielektričnog sloja postavljen jedan komplementarno načinjen omotač od izolacionog materijala, koji drži spoljnu površinu dielektričnog sloja pod pritiskom, naznačen time, što je dielektrični sloj načinjen od jednog unapred izradjenog rukavca (4) koji se sastoji od jednog elastomernog materijala velike dielektrične čvrstoće, koji je pritisnut na kućište (23) bez zazora pod pritiskom polutki (11, 12) zaptivenog kućišta koje služi kao omotač, pri čemu se pomenute polutke (11, 12) zaptivenog kućišta predstavljaju najmanje dva dela koje u sklopljenom stanju obrazuju zaptiveno kućište. Prijava sadrži još jedan nezavisan i jedan zavisan patentni zahtev.

Description

Oblast tehnike

Ovaj pronalazak odnosi se na sklopku za napone iznad 1 kV i spada u oblast prekidača kod kojih preventivna sredstva ili sredstva za gašenje luka pražnjenja ne sadrže nikakve osobite uređaje za održavanje ili za pojačavanje toka struje za gašenje luka pražnjenja. Oznaka prema MKP: H 01 H 33/66.

Tehnički problem

Tehnički problem koji se rešava predmetnim pronalaskom odnosi se na to kako da se konstrukciono izvede školopka koja može pouzdano raditi dugo vremena i bez kontrole, i koja se, pored toga može demontirati.

Stanje tehnike

Pronalazak se odnosi na jednu sklopku koja ima jednu vakuumsku prekidačku-komoru

čiji se kontakti zatvaraju ili otvaraju pomoću prekidačkog mehanizma, pri čemu vakuumska prekidaćka komora ima jedno kućište sa metalnim završnim pločama i koje sadrži prekidačke kontakte postavljene u vakuumu i jedan cilindrični srednji deo kućišta od električki izolovanog materijala, koje je kućište obloženo jednim omotačem koji je načinjen od dielektričnog materijala i zahvata ivice dveju završnih ploča, pri čemu je na spoljnoj strani dielektričnog sloja postavljen jedan komplementarno načinjen omotač od izolacionog materijala, koji drži spoljnu površinu dielektričnog sloja pod pritiskom

Ovakve su sklopke - videti, na primer, DE-U-93 14 754 - poznate kao rastavljački prekidači za opterećenje u železničkim instalacijama. Pri tome, u zatvorenom položaju vakuumska prekidačka komora električno je vezana, zajedno sa prekidačkim mehanizmom u jednom kućištu od izolacionog materijala, paralelno glavnom strujnom kolu za punu vrednost nominalne struje za uređaje. Kod isključivanja, glavni kontakti se prvo rastavljaju bez strujnog optrećenja i u okviru toga prebacuju struju na serijsko kolo vakuumske prekidačke komore i pomoćnog prekidačkog mesta, vezano paralelno, koje ima pokretačku viljušku. Čim su se pokretački kontakti dovoljno udaljili jedni od drugih, vakuumska prekidačka komora se brzo aktivira preklopnim mehanizmom, i prekidački luk, koji se stvara u unutrašnjosti prekidačke komore efikasno se gasi pri prvoj nultoj vrednosti struje, bez spoljneg pojavljivanja.

Međutim, u praksi se pokazalo da su korišćeni vakuumski prekidači ili prekidačke komore relativno velikih dimenzija, što je povezano sa velikim proizvodnim troškovima. Zbog toga su neko vreme korišćene vakuumske prekidačke komore niže naponske serije od onih za koje su prekidači projektovani. Time je omogućeno da se smanje i dimenzije i proizvodni troškovi, pošto je aktivni deo u vakuumskoj prekidačkoj komori dozvoljavao takvu primenu.

Sa smanjenjem konstruktivne veličine smanjilo se rastojanje između metalnih završnih ploča kućišta vakuumske prekidačke komore. Zbog toga je spoljna izolacija koja je opterećena tokom i posle rastavljanja, nedovoljna za slobodni vazduh u okolini.

Da bi se rešio ovaj problem, postavljaju se vakuumske prekidačke komore u sredinu veće dielektrične čvrstoće. Pri tome se može upotrebiti, između ostalog, izolaciono ulje, na primer mineralno ili silikonsko ulje, razni estri ili neki izolacioni gas, kao što je, na primer, sumporheksafluorid (SFĆ). Ovi materijali istiskuju vazduh iz okoline vakuumske prekidačke komore i, pošto imaju veću dielektričnu čvrstoću, sprečava se proboj izolacije.

Ovi materijali, međutim, imaju taj nedostatak da nisu apsolutno neškodljivi za okolnu sredinu. Pošto se ovakve sklopke koriste tokom više godina, ne mogu se potpuno isključiti curenja zbog .starenja komponenata. Stoga je moguće da, pod određenim uslovima, dođe do curenja tih materijala u okolnu sredinu.

Dalji nedostatak ovih ovakvih materijala jeste da zahtevaju stalnu kontrolu. U slučaju korišćenja izolacionog ulja, na primer, stalno je potrebno proveravati njegov nivo. Pošto su ove sklopke u najvećem broju slučajeva ugrađene na visokim stubovima, neophodni su odgovarajući troškovi. Slično je i kod izolacionog gasa kod koga se mora proveravati pritisak.

Dalje je poznato da se spoljna izolacija vakuumskih prekidačkih komora može poboljšati oblaganjem, na primer, epoksidnim smolama. Procesi starenja mogu dovesti do obrazovanja jednog vazdušnog procepa a time i do proboja izolacije vakuumske prekidačke komore u području između kućišta od epoksidne smole i spoljneg kućišta.Takvi procesi starenja uzrokuju, na primer, prskotine od naprezanja usled naknadnog skupljanja livenog omotača od smole, pojave krtosti zbog gubljenja efikasnosti omekšivača koji se koriste prilikom oblaganja, ili stvaranja zazora zbog odvajanja omotača od smole od spoljneg kućišta vakuumske prekidačke komore kao posledice različitog širenja materijala usled čestog smenjivanja opterećenja zbog zagrevanja ili hlađenja. Stoga se ovaj rizik ne može potpuno otkloniti. Sledeći je nedostatak to da se ovako izlivenoj vakuumskoj komori kod demontaže može pristupiti samo razaranjem omotača.

Do sada poznata rešenja su skupa, a mogu se samo uslovno koristiti za neku opštu upotrebu, na primer na stubovima vazdušnih linija, ili se zbog mogućeg ugrožavanja okolne sredine često odbacuju.

Dokument FR-2 698 481 Al opisuje jednu sklopku sa vakuumskom prekidačkom komorom, kod koje je između kućišta vakuumske prekidačke komore i jednog spoljneg kućišta postavljeno jedno električno izolovano silikonsko telo. Ovo je silikonsko telo cevastog oblika i ima bilo na spoljnoj bilo na unutrašnjoj strani rebra koja se mogu elastično deformisati. Ono je tako izvedeno da ostvaruje unutrašnji kontakt sa spoljnom površinom kućišta prekidačke komore i unutrašnjom površinom spoljneg kućišta. Time treba da se izbegne obrazovanje procepa da ne bi došlo do električnog proboja. Dodatno se može u području između kućišta prekidačke komore i unutrašnje strane spoljneg tela naneti neka izolaciona mast, pri čemu će rebra za obrazovanje zaptivke na spoljnoj strani biti sasvim neznatno sabijena.

Nemački mali patent G 93 14 754 U 1 objavljuje jedan vakuumski rastavljač sa omotačem otpornim na unutrašnji pritisak. Omotač ovog vakuumskog rastavljača ima jednu unutrašnju prevlaku od tvrde penaste plastike i spoljni omotač otporan na prskanje. Unutrašnja prevlaka, preporučljivo od poliuretanske pene, ravnomemo je porozna kako bi, u skladu sa tumačenjem iz ovog dokumenta, obezbedila najbolju moguću toplotnu izolaciju, tako da u slučaju nekog kvara ne može biti dostignuta temperatura dovoljna da se upali okolni gas. Omotač otporan na prskanje izrađen je kao jedno namotano telo koje se sastoji od niti ili od traka impregniranih jednjim otvrdnjavajućim plastičnim materijalom. On čvrsto naleže na sloj penastog plastičnog materijala i dimenzionisan je tako da može da apsorbuje silu prskanja koja može da se javi u slučaju kvara unutar vakuumskog rastavljača.

Kod ovog poznatog stanja tehnike omotač rastavljača sadrži jedan otvrdnut plastični materijal, čije osobine mogu biti ugrožene starenjem. Posebno može doći do pojave krtosti ili do odvajanja penastog sloja sa spoljneg kućišta rastavljača. Pri tome se demontaža ovog zatvorenog vakuumskog rastavljača može ostvariti samo razaranjem omotača.

Suština pronalaska

Predmet ovog pronalaska je rešen time što je dielektrični sloj načinjen od jednog unapred izrađenog rukavca koji se sastoji od jednog elastomernog materijala velike dielektrične čvrstoće, koji je pritisnut na kućište bez zazora pod pritiskom polutki zaptivenog kućišta koje služi kao omotač, pri čemu se pomenute polutke zaptivenog kućišta predstavljaju najmanje dva dela koje u sklopljenom stanju obrazuju zaptiveno kućište.

Tu je značajna prednost to što zbog elastičnih svojstava rukavca ne ostaje nikakav procep po obimu kućišta. Zbog toga nije moguć spoljni preskok na vakuumskoj prekidačkoj komori koji nastaje zbog takvih procepa.

Dalje je pogodno to što su ivice dveju završnih ploča vakuunske prekidačke komore obuhvaćene rukavcem, što značajno produžuje putanju mogućeg unutrašnjeg preskoka. Pa je takva mogućnost još sigurnije onemogućena.

Pošto upotreba rukavca isključuje upotrebu tečnih ili gasovitih materijala, sklopka prema ovom pronalasku ima i brojne druge prednosti.

Tako su isključene skupe kontrolne radnje u vezi sa kontrolom nivoa tečnosti ili pritiska gasa. Sklopka zbog toga može da radi dugi niz godina bez potrebe da se proverava kako radi rukavac u ulozi dielektrične sredine.

Pored toga, izbegnuto je ugrožavanje okolne sredine iscurelim materijalima, pa se sklopka prema pronalasku može koristiti bez primedbi i u oblastima gde se sakuplja zaštićena voda. Time je ostvarena jedna trajna sklopka koja je univerzalno upotrebljiva.

Sledeća je prednost u tome, što je ugradnja sklopke prema pronalasku znatno uprošćena. Kostrukcija sa prethodno izrađenim rukavcem omogućuje prethodno sklapanje uređaja, jer nema potrebe za troškove završne montaže i punjenja visoko gore na stubu. Pošto se ne radi sa tečnim ili gasovitim materijalima, bitno se smanjuju troškovi transporta i ugradnje sklopke prema pronalasku.

Sklopka prema pronalasku je istovremeno laka za proizvodnju i može se rasklopiti ako je to potrebno. Pored toga potreban prostor i troškovi za vakuumsku sklopku mogu se svesti na nizak nivo.

Sledeća je prednost u tome što se na spoljnoj strani rukavca predviđa jedno komplementarno načinjeno zaptivno kućište, izrađeno od izolacionog materijala, koje steže spoljni obim rukavca u elastičnom području. Rezultat je toga, sjedne strane, da se rukavac čvrsto pritiskuje o vakuumsku prekidačku komoru, a s druge strane da ne postoji vazdušni procep koji bi omogućio spoljni preskok po obimu rukavca. Moguća dužina spoljneg preskoka time se povećava do mere za koju je pomenuti preskok stvarno više nemoguć. Time su još više poboljšani bezbednosni radni uslovi i pouzdanost sklopke. Pri tome će se vakuumska prekidačka komora time u zaptivnom kućištu centrirati i učvrstiti.

Preporučljiva razvojna rešenja pronalaska dobiće se iz svojstava zavisnih zahteva.

Ako rukavac ima bar jedan zaptivni rub koji se proteže u aksijalnom pravcu zaptivenog kućišta i nalazi se u montažnom spoju zaptivenog kućišta, biće ostvareno zaptivanje ovog kućišta prema spoljnim uticajima. Time će biti postignuto pouzdano izbegavanje mogućnosti da prljavština, posebno voda, prodre u zaptiveno kućište. Time je u znatnoj meri izbegnuta mogućnost otkaza sklopke. Dalje, jednodelna konstrukcija rukavca sa zaptivnim rubom olakšava montažu uređaja.

Ako pored toga zaptivni rub ima zadebljani deo koji može biti stisnut u veznom spoju zaptivenog kućišta, još se više povećava pouzdanost zaptivanja zaptivnnog kućišta.

Rizik spoljneg preskoka se još više smanjuje zbog toga što su predviđeni, suštinski paralelno završnim pločama, obimni branici koji štrče van spoljneg obima rukavca.

Sledeća je prednost to kada rukavac ima bar jedan urez za držanje materijala rukavca tokom opterećenja usled pritiska. Time se postiže da se rukasvac čvrsto oslanja na obimnu površinu vakuumske prekidačke komore, a da pri tome rukavac ne bude oštećen od strane sila opterećenja. Pouzdanost sklopke se time još više povećava. Preporučljivo je da je taj bar jedan urez načinjen u vidu prstenastog žleba na unutrašnjoj površini rukavca. Time će se postići ravnomerna podela pritiska po ćelom obimu vakuumske prekidačke komore.

Ako je rukavac opremljen bar jednim udubljenjem (džepom) na bar jednoj završnoj čeonoj površini u oblasti bar jedne završne ploče, moguće je da se u sklopljenom stanju izvede postavljanje cele dužine vakuumske prekidačke komore bez oštećivanja materijala rukavca, pošto pomenuti materijal može da dospe u bar jedan od džepova. Time se radna pouzdanost rukavca, a time i sklopke, povećava.

Ako je, šta više, bar jedan od džepova izrađen prstenasto, rezultat će biti ravnomerna rspodela opterećenja usled pritiska na završni čeoni deo rukavca.

Rukavac se, prema pronalasku, preporučljivo izrađuje od EPDM (etilen-propilen terpolimera) ili od silikonske gume, koji imaju dobre elastične osobine i takođe su nekompresibilni (ne mogu se sabijati). Takvi materijali omogućuju pouzdano zaptivanje međuprostora između vakuumske prekidačke komore i rukavca i/ili između rukavca i zaptivenog kućišta sklopke. Spoljni se preskok time može pouzdano izbeći.

Kako je sklopka izrađena kao rastavljački prekidač, kod koga se u serijskoj vezi sa vakuumskom prekidačkom komorom javlja jedna vidljiva rastavna traka, moguće je se sa većeg rastojanja izvrši vizuelna kontrola da bi se utvrdilo da li je sklopka u zatvorenom položaju.

Ako se u uključenom stanju sklopke priključi strujno kolo jakog i stalnog strujnog opterećenja paralelno vakuumskoj prekidačkoj komori, ili paralelno serijskoj vezi vakuumske prekidačke komore/vizuelnog izolacionog rastojanja, vakuumska sklopka biće rasterećena kada je rastavljačka sklopka (prekidački rastavljač) u zatvorenom položaju. To ima tu prednosti da će se visoki naponi dovoditi na vakuumsku prekidačku komoru samo u toku prekidanja. U tom slučaju, može se provoditi stalna struja veća od nominalne struje prekidačke sklopke ili serijske veze vakuumske prekidačke komore i vidljive razdvojne trake. Radni vek sklopke se time znatno povećava.

Kratak opis slika nacrta

Pronalazak će biti detaljnije objašnjen na jednom primeru izvođenja sa pozivom na priložene crteže, gde - slika 1 predstavlja izgled preseka sklopke prema pronalasku, pri čemu je presek prikazan tako daje podeona ravan zaptivenog kućišta prikazana na levoj strani glavne ose, a presek u drugoj ravni kroz polovinu zaptivenog kućišta prikazan je sa desne strane glavne ose, a

- slika 2 prikazuje uprošćeni izgled preseka duž linije A-A na slici 1.

Detaljan opis pronalaska

Prema prikazanim crtežima, sklopka 1 ima zaptiveno kućište sa polutkama 11 12, načinjenim od izolacionog materija i koje su izvedene kao slike u ogledalu. U polutkama 11 i 12, nalaze se, pored ostalog, jedna prekidačka komora 2 i prekidački mehanizam 3. Način postavljanja i funkcionisanja vakuumske prekidačke komore 2 i prekidačkog mehanizma 3 odgovaraju poznatim izvođenjima zbog čega se detaljno objašnjenje u vezi toga izostavlja. Ono što je bitno jeste to da vakuumska prekidačka komora 2 ima u sebi prekidačke kontakte koji se zatvaraju ili otvaraju prekidačkim mehanizmom 3. U tom cilju je prekidački mehanizam 3 izveden sa ekscentričnim prekidačkim elementom 31, koji deluje na pokretni kontakt 21 u vakuumskoj prekidačkoj komori 2.

Pored pokretnog kontakta 21, vakuumska prekidačka komora 2 ima i nepokretni kontakt 22, postavljen naspram pokretnog kontakta 21. Pored toga vakuumska prekidačka komora 2 ima kućište 23, izvedeno sa metalnim završnim pločama 24 i 25, koje zatvaraju cilindrični srednji deo 26 kućišta. Cilindrični srednji deo 26 kućišta izrađen je od električno izolacionog materijala. Unutar vakuumske prekidačke komore vlada visoki vakuum koji obezbeđuje pouzdano prekidanje električnog luka u slučaju isključivanja i pouzdanu stabilnost napona u isključenom stanju.

Da bi se osiguralo da se ne dogodi spoljni preskok usled naponske razlike između završnih ploča 24 i 25 u vakuumskoj prekidačkoj komori 2, predviđen je rukavac 4 načinjen of EPDM (etilen-propilen terpolimera) oko vakuumske prekidačke komore 2. Ovaj rukavac 4 je u ovom slučaju izrađen tako da obuhvata ivice završnih ploča 24 i 25 vakuumske prekidačke komore 2. Pored toga, dimenzije rukavca 4 izabrane su tako da odstupanja usled tolerancija prekidačke komore 2 mogu biti kompenzovana a da rukavac 4 ipak naleže uz pritisak na spoljnu površinu vakuumske prekidačke komore 2. Zahvaljujući tome, ne postoji vazdušni procep između završnih ploča 24 i 25.

Rukavac 4 je obuhvaćen i pritegnut polutkama 11 i 12 kućišta sklopke 1. Usled pritezanja ne postoji između rukavca 4 i montiranih polutki 11 i 12 kućišta vazdušni procep koji bi omogućavao spoljni preskok napona između završnih ploča 24 i 25 vakuumske prekidačke komore 2,

Prema slici 1, rukavac 4 ima prstenaste štitove 41, koji su postavljeni unutar odgovarajućih žlebova u polutkama 11 i 12 kućišta. Štitovi 41 služe da na poznati način produže put (put pužanja) duž površine.

Rukavac 4 takođe ima četiri izreza 42 koji su izrađeni po obimu unutrašnje površine i prstenastog su oblika. Kada se polutke 11 i 12 kućišta sklope, pritisak deluje na rukavac 4 i, pošto je on izrađen od elastomera, koji je elastičan ali je u suštini nekompresibilan, izrezi 42 omogućuju da materijal rukavca 4 prodre u tako formirane prostore. Na ovaj se način sprečava oštećenje rukavca 4 i postiže se dobro zaptivanje granične površine između rukavca 4 i vakuumske prekidačke komore 2.

Jedan prstenasti džep 43 izrađen je na završetku rukavca 4 koji zahvata preko završne ploče 25 u oblast nepokretnog kontakta 22. Pošto vakuumske prekidačke komore imaju relativno veliku tolerancije dužine, potrebno je u nekim slučajevima podesiti dužinu i/ili položaj vakuumske prekidačke komore 2 unutar sklopke 1. Da bi se omogućila deformacija rukavca 4, potrebna u čeonoj oblasti, prstenasti džep 43 služi kao komora za izjednačavanje zapremine istisnutog materijala.

Prema prikazu na slici 2, rukavac 4 ima zaptivni rub 44 sa zadebljanjem 45. Oni su postavljeni u svakom slučaju na obamesta sklapanja polutki 11 i 12 kućišta sklopke 1, sa ciljem zaptivanja protiv spoljnih uticaja. Zadebljanje 45 drži se u ovom slučaju u odgovarajuće izrađenim udubljenjima ili žlebovima na površini spoja polutki 11 i 12 kućišta i biva stegnuto kada se polutke 11 i 12 sklope. Zaptivni rub 44 sa zadebljanjem 45 ima u tom slučaju dužinu koja u suštini odgovara ukupnoj dužini rukavca 4. Međutim, on može biti urađen u celoj oblasti sklapanja polutki 11 i 12 kućišta, izjedna sa rukavcem 4 kao porub za zaptivanje zaptivenog kućišta.

Kada se sklopka 1 otvori u radu, kontakti 21 i 22 koji su pod prednaponom delovanjem opruga, bivaju oslobođeni prekidačkirn mehanizmom 3, tako da se u prekidačkoj komori 2 otvaraju prekidački kontakti. Usled primenjenog visokog napona koji može iznositi, na primer, 45 kV, u zavisnosti od primene, napon traži put za moguće pražnjenje putem električnog luka. Ovo nije moguće unutar vakuumske prekidačkog mehanizma 3 zbog vakuuma.

Pošto rukavac 4 pritiska s prednaponom na kućište 23 vakuumske prekidačke komore 2 i pošto je spojen, takođe sa prednaponom, za zaptivno kućište sklopke 1, ne postoji vazdušni procep koji bi omogućio naponski preskok. Preskok kroz materijal rukavca 4 takođe je nemoguć zbog visoke dielektričke otpornosti upotrebljenog materijala rukavca 4. Time je sprečen spoljni preskok.

U jednom primeru primene, ovakva sklopka se koristi kao rastavljač i vezuje u seriju sa vidljivom rastavnom trakom. Pri tome je jedno glavno strujno kolo, postavljeno za stalnu struju opterećenja vezano paralelno sa vakuumskom prekidačkom komorom i jednim sa njim serijski postavljenim pomoćnim prekidačem, čime je vakuumski rastavljač rasterećen kada je prekidački rastavljač zatvoren. Radi isključivanja prekidačkog rastavljača, prvo se otvaraju glavni kontakti na poznati način, što dovodi do toga da se napon u celini vodi kroz vakuumsku prekidačku komoru 2. Posle toga, kontakti 21 i 22 vakuumske prekidačke komore se razdvajaju i veza se potpuno prekida bez mogućnosti da se naponski preskok dogodi unutar sklopke 1.

Pronalazak omogućava dalje pristupe konfiguraciji, pored ovde prikazanog primera izvođenja.

Dimenzije i konfiguracija rukavca 4 mogu varirati zavisno od konstrukcije i tipa vakuumske prekidačke komore 2. U svakom slučaju je bitno to da rukavac 4 tako naleže na vakuumsku prekidačku komoru 2 da je između njih onemogućeno stvaranje vazdušnog procepa.

Rukavac 4 ne mora biti izrađen sa štitovima 41, već može imati spoljnu površinu drugačijeg oblika ili glatku, ako to omogućuje bezbednost sklopke 1, na primer na osnovu nižih napona.

U prikazanom su primeru izrezi 42 na rukavcu 4 polukružnog poprečnog preseka i urađeni su na četiri mesta oko vakuumske prekidačke komore 2.1 konfiguracija i broj prstenastih izreza 42 mogu odstupati od ovoga. Dalje, takođe je moguće izraditi izreze 42 prstenaste konfiguracije, umesto prikazanog rešenja na mestima unutrašnje površine rukavca 4.

Džep 43 na rukavcu 4 može se uraditi i na obe čeone površine. Sta više, oblik i broj džepova mogu se menjati na način sličan onome kod izreza 42.

Rukavac 4 može se koristiti na proizvoljan način u vezi sa vakuumskom prekidačkom komorom 2, što obuhvata i druge prekidačke elemente, različite od prekidačkih rastavljača. Tako je primena sklopke omogućena i kod prekidača i si.

Zaptiveno kućište može sadržati više od dva dela kućišta, pri čemu se broj zaptivnih rubova 44 podešava prema broju spojeva za sklapanje.

Takođe je moguće da se paralelno vakuumskoj prekidačkoj komori 2 predvidi kontaktni sistem trajne struje odnosno kontaktni sistem glavne struje, koji omogućuju da se sklopka 1 projektuje uz primenu jedne određene vakuumske prekidačke komore 2 za različite nominalne ili trajne struje.

Na ovaj način pronalazak daje sklopku 1 za napone u kilovoltnom području koja ima vakuumsku prekidačku komoru 2, koja je bez zazora obuhvaćena rukavcem 4 od elastomera visoke dielektrične jačine. Rukavac 4 je, sa svoje strane, stegnut između polutki 11 i 12 kućišta sklopke 1. Na taj način spoljni preskok visokog napona između završnih ploča 24 i 25 vakuumske prekidačke komore se efikasno potiskuje tokom operacije prekidanja, bez upotrebe tečnih ili gasovitih materijala. Nasuprot uobičajenim sklopkama, nisu potrebni veliki troškovi za kontrolu a sklopka je bezopasna u odnosu na okolnu sredinu.

Claims (12)

1. Sklopka 1 za napone iznad 1 kV, koja ima jednu vakuumsku prekidačku komoru 2 čiji se kontakti 21, 22 zatvaraju ili otvaraju pomoću prekidačkog mehanizma 3, pri čemu vakuumska prekidačka komora 2 ima jedno kućište 23 sa mednim završnim pločama 24, 25 i koje sadrži prekidačke kontakte postavljene u vakuumu i jedan cilindrični srednji deo 26 kućišta od električki izolovanog materijala, koje je kućište obloženo jednim omotačem koji je načinjen od dielektričnog materijala i zahvata ivice dveju završnih ploča 24, 25, pri čemu je na spoljnoj strani dielektričnog sloja postavljen jedan komplementarno načinjen omotač od izolacionog materijala, koji drži spoljnu površinu dielektričnog sloja pod pritiskom,naznačen time,što je dielektrični sloj načinjen od jednog unapred izrađenog rukavca (4) koji se sastoji od jednog elastomernog materijala velike dielektrične čvrstoće, koji je pritisnut na kućište (23) bez zazora pod pritiskom polutki (11, 12) zaptivenog kućišta koje služi kao omotač, pri čemu se pomenute polutke (11, 12) zaptivenog kućišta predstavljaju najmanje dva dela koje u sklopljenom stanju obrazuju zaptiveno kućište.

2. Sklopka prema zahtevu 1, naznačena time, što su dimenzije rukavca (4) izabrane tako da rukavac (4) pritiska sa prednaponom spoljnu površinu vakuumske prekidačke komore (2).

3. Sklopka prema zahtevu 2, naznačena time, što rukavac (4) ima bar jedan zaptivni rub (44) koji se pruža u aksijalnom smeru polutki (11, 12) zaptivenog kućišta i leži na spoju polutki (11, 12) zaptivenog kućišta.

4. Sklopka prema zahtevu 3, naznačena time, što zaptivni rub (44) ima jedno zadebljanje (45) koje može biti stegnuto u spojnoj vezi polutki (11, 12) zaptivenog kućišta.

5. Sklopka prema ma kom od zahteva 1 do 4, naznačena time, što su ugrađeni spoljni štitovi (41) koji vire sa spoljne površine rukavca (4) u suštini paralelno završnim pločama (24, 25) vakuumske prekidačke komore (2).

6. Sklopka prema ma kom od zahteva 1 do 5, naznačena time, što rukavac (4) ima bar jedan izrez (42) za prihvat materijala istisnutog prilikom opterećenja pritiskom zaptivenog kućišta (11, 12).

7. Sklopka prema zahtevu 6, naznačena time, što je načinjen bar jedan izrez (42) u obliku jednog prstenastog žleba.

8. Sklopka prema ma kom od zahteva 1 do 7, naznačena time, što je na rukavcu (4) u području završne ploče (25) i/ili završne ploče (24) načinjen bar jedan džep (43).

9. Sklopka prema zahtevu 8, naznačena time, što je bar jedan džep (43) načinjen u vidu prstenastog žleba.

10. Sklopka prema ma kom od zahteva 1 do 10, naznačena time, što je rukavac (4) načinjen od silikonskog kaučuka ili od EPDM (etilen-propilen terpolimera).

11. Sklopka prema ma kom od zahteva 1 do 10, naznačena time, što je izvedena kao prekidački rastavljač u kom slučaju je predviđena jedna vidljiva razdeona traka postavljena u nizu sa vakuumskom prekidačkom komorom.

12. Sklopka prema ma kom od zahteva 1 do 11, naznačena time, što je u zatvorenom položaju sklopke spojno kolo velikog • stalnog opterećenja strujom povezano paralelno sa vakuumskom prekidačkom komorom ili paralelno sa serijskim kolom vakuumske prekidačke komore/vidljive razdeone trake.