SI8610254A8 - Naprava za proizvodnjo glaziranih keramičnih ploščic - Google Patents

Description

CERAMICA FIT.TPPO MARAZZI S.p.A.

UREDAJ ZA PROIZVODNJU GLEDOSANIH KERAMIČKIH PLOČICA

Oblast tehnike u koju spada pronalazak

Pronalazak spada u oblast proizvodnje keramike, a posebno se odnosi na gledosanje pločica od gline. Oznaka prema Medunarodnoj klasifikaciji patenata: C 04 B 33/34.

Tehnički problem

Pronalaskom se rešava problem kako konstrukcijski izvesti uredaj za proizvodnju gledosanih keramičkih pločica koji de omoguditi da se obezbedi dobro prianjanje gledi na keramičko telo, a da pri torne gled ne bude porozna, uz zadovoljavajudu mehaničku čvrstodu pločica.

Stanje tehnike

Prema sadašnjim shvatanjima u ovoj oblasti, proizvodnja gledosanih pločica vrši se prema jednom od dva opšta postupka za izradu keramičkih pločica.

Prvi od poznatih proizvodnih postupaka obuhvata obrazovanje keramičkog tela pločice na tradicionalan način, njegovo sušenje, a zatim njegovo pečenje da bi se dobio pečeni, neglazirani proizvod.

Pod keramičkim telima podrazumeva ju se sva tela naČinjena od prirodnih sirovina, kao što su glina, kaolin, feldspat, volastonit, talk, kalcijum karbonat, dolomit, itd., ili od sintetičkim materijala kao što je kalcinisani kaolin (šamot), čisti oksidi (aluminijum-oksid, silicijum dioksid, korund), sa dodatkom, ili bez, vezivnih sredstava radi povečanja mehaničke jačine.

Takva tela se podvrgavaju hemijskim i strukturnim promenama za vreme toplotne obrade i dobijaju suštinski riov< mehanička svojstva, prelazeči iz stanja male žilavosti kod sirovina, u stanje u kome postaju tvrda,žilava i krta posle toplotne obrade.

Zbog toga se ovde pod pečenjem keramičkih tela”,obično podrazumeva ona toplotna obrada koja izaziva pomenuto suštinsko menjanje mehaničkih karakteristika keramičkih tela pomoču hemijskih reakcija,modifikacija kristala i topljenja komponenata.

Ovako pečeni materijal se gledjoše i ponovo peče, kako bi došlo do strukturne promene u gledji (strogo u zavisnosti od vrste komponenata gledji), koja če, radi pojednostavljen ja, biti dalje nazivati ostakljavanje. Ovaj izraz mezda nije potpuno ispra van za sve gledjeve koji se koriste u industriji keramičkih pločica, a koji se za vreme pečenja mogu skoro potpuno rastopiti, ili samo u nekoj malo j meri, što je bliže sinterova?ju.

Kako je, medjutim, pečenje gledji na keramičkim materijalima poznat postupak u ovoj oblasti, takvo lingvističko pojedno stavljenje ne može dovesti do nesporazuma. Koda se kaže 4-gledjosan, podrazumeva se svaka mešavina koja pri zagrevanju razvija staklastu, providnu ili neprovidnu površinu, koja može biti sjajna ili mat, bilo u potpuno pečenom obliku, tj. ranije istopljena, ili sirova, ili u vidu različito sastavljenih mešavina.

Ovaj postupak dvostrukog pečenja, prvo keramičkog tela, a zatim gledji, ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Pre svega, prvo pečenje, posle kojeg sledi hladjenje, a zatim drugo pečenje za ostakljavanje gledjim predstavlja postupak koji troši mnogo toplotne energije i mnogo vremena, a zahteva uredjaje Čija je zapremina velika u odnosu na zapreminu proizvedenih pločica.

Moglo bi se pomisliti da kod dvostrukog pečenja prco pečenje za dobijanje pečenih, neglaziranih keramičkih proizvoda može, ako se stručno izvede, da proizvede keramičke proizvode optimalnih karakteristika koje bi bile posledica isključivo prirode početne mešavine glina. Činjenica je, medjutim, da zahtevi koji proističu iz gledkosanja koje sledi iza prvog pečenja, u praksi odredjuju pripremu pečenih negledjosanih keramičkih proizvoda.

Gledjevi se obično pripremaju vlažnim drobljenjem, tako da sadrže, na primer, izmedju 30 i 60 % vode.

Ako se koriste suvi gledjevi, vlažna obrada je tada potrebna da bi se mogla garantovati pri jan jan je na keramičko telo.

- 3 Kada se gledj nanosi na pečeni neglazirani materijal porozne strukture, tj. koji nije ostakljivan, vede količine vode na raspolaganju nejpredstavljaju izvor teškoča, pošto u takvim uslovima keramički neglazirani keramički proizvodi lako apsorbuju te usled toga gledj se lako prianja na telo.

Ali kada je prethodno pečena keramika ostakljena, potrebne su specijalne obrade pre pečenja same gledji, a posebno pregrevanje da bi se postiglo brzo isparavanje vode. U svakom slučaju, ako se želi postiči prihvatljivo prianjanje gledji, takve obrade su se pokazale kao veoma kritične , te predstavlja ju znatne teškoce pri ostvarivanju takvog postupka.

Zbog toga problemi u veži sa . gled josan jem. več ostaklje nih keramičkih tela suzbijaju slobodu oblikovanja keramičkog tela na nezvisan način, što je ima kod dvostrukog pečenja, jer če takvo nezavisno postupanje:samo po cenu ozbiljnih komplikacija omogučiti dobijanje pločica sa ostakljenim keramičnim telom, koje če imati željena svojstva mehaničke ječine.

Zbog problema koje izaziva proces dvostrukog pečenja, sa vremeni ji pristup predlaže da se i meŠavina gline i gledj peku u u jednoj jedinoj radnoj operaciji - u tzv. jednokratnom procesu pečenja. Prema tom procesu, sirova keramička tela se suše, predgrevaju i gledjošu kada su dovoljno topla da omoguče isparavanje vode sadržane u gledji. Predgrevanje, medjutim, ne sprečava da izvesna količina vode bude apsorbovana od smeše gline, i to na neravnomeran način, tako da je u praksi apsorpcija veča na ivicama proizvoda, pošto se ivice brže hlade.

Ova pojava može dovesti do pojave tankih prskotina kod ivica proizvoda, čime se smanjuje njegova jačina.

Druga neizbežna teškoča koja se javlja kod jednokratnog procesa pečenja jeste to, da zahteva dosta složeno kretanje sirovih pločica, koje se moraju gledjosati u tom stanju a čija je osetljivost poznataJ

- 4 Kod jednokratnog procesa pečenja, nepečene gledjosane pločice se peku u jednom jedinom ciklusu do temperature na kojoj se peku i mešavina od koje je načinjeuo telo, i gledj (ostakljavan je gledji).

Kako zahteva samo jednu pec, i samo jednu operaciju pečenja, jednokratni proces pečenja predstavlja, svakako, značajan napredak u odnosu na tradicionalno dvostruko pečenje : uredjaj može biti jeftiniji, a toplotna energija koja se gubi izmedju žarenja neglaziranog materijala i pečenja gledji, ovim je sačuvana.

Ukoliko su reakcije koje se dogadjaju za vreme pečenja dovoljno poznate, sa jednokratnim pečenjem mogu se takodje postiči skoro sve pojave koje su tipične za dvostruko pečenje, meda to može ličiti na ograničenje da se mora pribaviti mešavina gline sa temperaturom pečenja koja je kompatibilna sa karakteristikama gledji koja se ostakljava za vreme istog pečenja, uz odgovarajuči gubitak operativne nezavisnosti, svojstvene dvostrukom pečenju.

Najveca je, medjutim, teškoca kod jednokratnog pečenja težnja gasova,osiobod jenih prilikom pečenja keramičkog tela, da poremete glatkost i kompaktnost gledji.

Važnost ove pojave može se lako sagledati, ako se zna da pločica mase 1 kg, načinjena od mešavine koja sadrži 10 % kalcijum karbonata i dovedena na temperaturu od 1000°C ispušta ugljen dioksida u količini od oko 9θ litara.

Gas osiobod jen iz keramičkog tela prolazi kroz gledj, u kojoj ostaju mali mehuriči koji je, u nekoj, meri ostavljaju u poroznom stanju.

Na taj način, mada jednokratno pečenje otklanja probleme prianjanja izmedju gledji i keramičkog tela, a koji postoje kod dvostrukog pečenja u slučaju ostakljenih keramičkih tela, ono dovodi do gledji koje, mada imaju izvršna svojstva prianjanja, imaju pelativno poroznu strukturu.

- 9 Takodje je predlagano da se nanese jedan izolacioni sloj poznat kao dekorativna keramička prevlaka, izmedju gledji i keramičkog tela kod jednostrukog procesa pečenja, kako bi se sman.jila mogucnost medjusobnog delovanja izmedju njih za. vreme pečenja, sli primena pomenute prevlake smanjuje zadovoljavajuče prijanjanje gledji, što je karakteristika jednostrukog pečenja.

Ukratko, dvostruko pečenje dovodi do pločica sa proznim keramičkim telom, koje zbog toga imaju manju mehaničku čvrstocu, ali dobro prihvačenu i veoma kompaktnu gledj, dok jednostruko pečenje daje pločice sa ostakljenim keramičkim telom, velike mehaničke čvrstoce i sa gledji koja zadovoljavajuče prijanja, ali je relativno porozna.

Cilj je prikazanog pronalaska da , prevazidje teškoče pomenutih procesa za pečenje pločica, a pomoču jednog poboljšanog uredjaj^ za gledjosanje i pečenje pločica, - ... . ... - _w··

Opis rešenja tehničkog problema

Uredjaj prana pronalasku koristi Zboljšani postupak za dcbijanje gledjosanihjieramičkih pločica koii,polazeči od sirovog keramičkog tela, obuhvata faze stavi jan ja keramičkog tela u peč, kao prve faze termičke obrade, čijim su završetkom reakcije pečenja keramičkog materijala u sustini gotove, kao i drugu fazu termičke obrade, koja obuhvata postepeno završno hladjenje, a naznačen je time, što obuhvata izmedju prvegi druge faze termičke obrade jednu fazu raspodeljivanja na pomenuto keramičko telo, u suštini na završnoj temperaturi ko ju je imalo u prvo j fazi termičke obrade, rasute suve gledji u toku početnog dela druge faze, pri Čemu se keramičko telo dovodi na temperaturu dovoljnu da se gledj doelaje topljenjem bar jedne njegove komponente.

Prema pronalasku, uredjaj za pečenje i gledjosanje keramičkih pločica, obuhvata peč za pečenje, u koju se stavljaju sirova keramička tela, a koja sadrži prvi deo pečisa n a prav cm za-za grevanje tela sve dok reakcije pečenja cele količine punjenja ne budu gotove, i drugi deo peči koji sadržiregulator temperature radi držanja pločica na regulisanoj temperaturi koja se smanjuje, radi postepenog hladjenja pomenutih pločica, kao i uredjaj za pomeranje tela postupno duž pomenutog prvog i. drugog dela peči. Pomenuti uredjaj je naznačen činjenicom da je izmedju prvog i drugog dela peči ugradjena stanica za gledjosanje, opremljena uredjajem za prenošenje pločica sa izlaznog otvora prvog dela peči na ulazni otvor drugog dela peči, a koji sadrži napravu za nanošenje suve, rastresite gledji na tela koja prenosi pomenuti uredjaj

Pronalazak. ce biti opisan preko jednog primera izvodjenja sa pozivom na jedan primer izvodjenja uredjaja za pečenje prema pronalasku, prikazanog aa priloženim ertežima, gde :

- slika 1 prikazuje opštu šemu uredjaja prema pronalasku,

- slika 2 prikazuje deta}j uredjaja sa slike 1,

- slika 3 prikazuje tipičan dijagram temperatura koje postoje u uredjaju sa slike 1.

Prema pronalasku, keramicka tela, obrazovana konvencionalnim tehnologijama, prenose se sirova, nakon odgovarajučeg sušenja, do ulaznog otvora 10 peči za pečenje.

Peč za pečenje sadrži prvu sekciju 11 u kojoj se temperatura postepeno povišuje do vrednosti dovoljne da/se unesu pločice koje se kreču na pogodnim poznatim transportnim elementima, sve dok se ne dostigne temperatura pečenja, to jest temperatura na kojoj se reakcije pečenja sirovog keramičkog materijala može smatrati u suštini završenom.

Kod kraja ove sekcije 11 peči, uredjaj za prenošenje pločica iste prenosi do zone za nanošenje gledji, uopšteno označena sa 12.

Ova zona, koja je od posebnog značaja za pronalazak, prikazana je na slici 2. Broj 13 označava izlazni otvor za pločice iz sekcije 11 peci na transportni uredjaj, šematski prikazan u vidu valjaka 14. Transporter sa valjcima pruža se skoro do zone 12, u kojoj je stvoren ambijent u kome se temperatura može regulisati, na primer, pomoču ploča 15 koje^se mogu otvarati zajednički tako, da temperatura u zoni 12 ostaje na ranije odredjenoj vrednosti, koja je tipično niža od temperature hčkcije 11 u bližini njegovog izlaznog otvora 13, kako bi se olakšala regulacija temperature pločica.

U zoni 12 ugradjen je uredjag, uopšteno označen sa 20, za ravnomerno nanošenje suve gledji u rasutom vidu, bilo kao granule,bilo kao prašak, preko pločica koje se ispod nje krecu preko val jaka 14.

U interesu neposrednog opisa njegove funkcije i ukupnpg strukturalnog principa, može se smatrati da se ovaj uredjaj sastoji od rezervoara 21 za gledj, koja se vodi do uredjaja 22 za raspodelu koji je ravnomerno razastire preko pločica koje se tran sportuju ispod njega, u bilo kom broju redova, valjcima 14.

Ispod uredjaja 20 za raspodelu postavljen je sabirnik 23 gledji koja se nije zadržala na pločicama-j posebno za gledj koja je pala u prostore izmedju pločica prenošenih valjcima 14. Gledj iz sabirnika 23 vrača se natrag u rezervoar 21.

Šematizovana struktura uredjaja 20 data je samo kao naznaka, pošto može imati bilo koji poznati oblik izvodjenja: sa pregradom, sa vibracionom tnrežom, sprejom ili nešto drugo, pri čemu se ovde zahteva samo korektno i kontinualno rasporedjivanje gledji, u vidu granula ili praška, na pločice koje se prenosu u njegovoj bližini.

Uredjaj za donošenje pločica u zonu 12, takodje može biti druge vrste, što je prikazano na šemi sa slike 2 kao valjci 14, a za tu svrhu ima poznatih mehanizama za prenos glinenih proizvoda.

Pločice napuštaju zonu 12 i ulaze u ulazni otvor 16 do sledeče sekcije 17 peči gde ostaju na temperaturi dovoljnoj z_a potpuno ostakljavanje i pečenje gledji, posle čega se &lade na dovoljno postepen način radi sprečavanja nedozvoljivih unutrašnjih napona koji se javljaju u njima, i, najzad, pločice se odvode iz završnog izlaznog otvora 18 peči, /

Konstrukcioni detalji peči se ovde nece opisivati, pošto su obe sekcije, 11 i 17, vrlo bliske tradicionalnim pečima, pečima za žarenje ili komorama za zagrevanje za pečenje keramičkih tela za dobijanje pečenih neglaziranih proizvoda koji* se obrazuju kod dvostrukog procesa. Prema torne, ove dve sekcije še mogu konstruisati koristeči sva znanja tradicionalne tehnologije iz ove oblasti.

Posebno če ulazni otvori 10, 13, 16 i 18 peči biti izvedeni sa konstrukcionim detaljima, koji su več poznati u ovoj oblasti, tako da omoguče da se održava kontrolisana atmosfera u svakoj od sekcija peči, kako bi se ostvarile žel jene reakcije za vreme termičke obrade keramickog tela i gledji.

Rešenje prema prikazanom pronalasku zasnovano je na saznanju da je moguče na kratko prekinuti pečenje keramičkog tela, to jest, da je moguče, bar u jednoj fazi pečenja, da se keramičko telo izloži relativno hladnoj okolnoj sredini, tj. sredini čija je razlika temperature u odnosu na keramičko telo mnogo veča od one u peci u toku faze pečenja i hladjenja keramičkog tela.

U stvari je bilo utvrdjeno da toplotni udar koji trpe pločice usled izlaganja takvoj okolnoj sredini može biti tolerisan bez problema od strane materijala, ako u svakom slučaju ostane u stanju koje odgovara plastičnom stanju a ne u krutom stanju. Takvo plastično stanje javlja se kada je keramičko telo u stanju belog usijanja, tj. na temperaturi ne nižoj od 700°C, za veliku večinu mešavina za izradu tela koje se danas koriste za izradu keramičkih pločica.

Prema pronalasku, temperatura u zoni 12 se održava na veličini koja nije takva da bi izazvala pregrevanje uredjaja 20 i njegovih delova za raspodelu, koje bi moglo dovesti do topljenja ili bar zgušnjavanja gledji koja se u njemu nalazi. To znači da ovi delovi neče biti zagušeni i da neče biti ner vnomerne raspodele gledji po pločicama.

Takodje je preporučljivo da se održava relativno niška temperatura u celoj zoni u kojoj se raspodeljuje gledj, kako bi se sprečilo da gledj koja pada na pločice bude sublimisana, sa pratecom disperzijom u okolnu sredinu i prljanjem peči i uredjaja koji se u n joj nalaze.

Pločice koje stignu do zone 12 jesu u stanju belog usijanja, na temperaturi koju su imali za vreme pečenja u završnom delu zone 11 peči, pri čemu ta temperatura ne mora da bude maksimalna temperature koju pločice dostižu u peci 11 za pečenje.

Ako je temperatura ostakljavanja gledji niža od temperature pečenja, korisno je, u stvari, da faza hladjenja pločica započne u pomenutoj peči, pošto to dovodi do toga da pločice stignu do uredjaja za raspodelu gledji na najpogodnijoj temperaturi, vodeči računa o sniženju temperature kojenkmogu da budu izložene u zoni 12.

Na taj se način u praksi može izvesti kontrola temperature pločica kada iste primaju gledj, regulisanjem temperature na kojoj napuštaju sekciju 11 peči, vodeči računa sniženje temperature kome mogu biti izloženi u zoni 12. Poštoji i druga mogučnost kontrolisanja poslednje pomenute temperature, a toje delovanjem na temperaturu koja se održava u zoni 12, pod uslovom, kako je napred rečeno, da ta temperatura ne postane takva da izaziva fizičke ili hemijske promene praškaste gledji rasprostrte preko pločica u stanju belog usijanja.

Kao i nanošenje gledji, druge operacije povezane sa ulep savan jem pločica, mogu, ako se želi, biti izvedene u zoni 12, kao,na primer, postavljanje tzv. preslikača na visokoj temperaturi radi stvaranja ukrasa koji zahtevaju jednu odredjenu raspodelu pigmenata koji obrazuju ukras. Ti se preslikači mogu postaviti na pločice pomoču robotizovanih manipulatora.

Gledj postavlena na pločicu dostiže maksimalnu temperaturu i minimalni viskozitet upravo na dodirnoj površini sa keramiČkim telom, čime se poboljšava pri jan jan je na to telo.

Činjenica da je vreme zadržavanja pločica u zoni 12, potrebno da prime gledj, kratko, sprečava da iste predju iz plastičnog stanja belog usijanja u krto stanje, u kome toplotni udar mo že da dovede do unutrašnjih naprezanja, kao što su prskotine u materijalu gline.

Nanošenje gledji u vidu rasutog praha čini količinu gledji koja prianja na vertikalne strane pločice zanemari jivom i prak tično jednakom nuli, te je na taj način pločica čista kod ivica, što sa svoje strane smanjuje ivičnu krtost prevlake od gledji, kao i mogučnost da se od nje krnje deliči.

Ako se želi naneti više od jedne gledji, od kojih svaka zahteva neku odredjenu temperaturu keramičkog tela radi njene primene, kao i temperaturu za njihovo otvrdnjavanje, mogu se druge Staniče za nanošenje gledji postaviti kod dela 17 peči u čijem se završnom delu pločice postepenp hlade.

Karakteristike postupka prema pronalasku biče jasnije iz proučavanja sledečeg opisa nekih oblika izvodjenja istog.

Primer 1

Proizvodnja zidnih pločica sa sledečim karakteristikama:

Veličina : debljina : Poroznost : Modul kidanja x 20 cm 7 mm 12%

200 kg/cm^

Mat gled sa uticajem plavkastog mlevenog materijala.

Karakteristika mešavine :

Mešavina prirodnog peska i glina u sledečim odnosima :

Majolika glina 60 %

Grčs glina 25 %

Peldspatski pesak 15 % (Tabela 1 daje sastav).

Mešavina je pripremljena suvim mlevenjem u drobilici sa klatnom i navlažena je do 5% vlažnosti.

Oblikovanje se vrši suvim presovanjem u hidrauličkim 2 prešama , sa specifičnim pritiskom od 220 kg/cm s^ petostrukim kalupom.

Neposredno postavljanje u redove po 8, medjusobno okrenute stranicom od 20 cm, na jednoslojnu peč sa valjcima, koja ima sledeče karakteristike :

Dužina dela za sušenje?

Predgrevanje i pečenje :

13820 mm 24747 mm

Širina komore: 1465 mm

Maksimalna temperatura pečenja : 1O6O°C

Vreme trajanja ciklusa : 25 min, približno

Na slici 3 prikazana je kriva pečenja^, gde je na ordina titemperaura gasova iz peci, a na apsci vreme, proporcionalno povezano sa uzdužnim dimenzijama peči u odnosu na brzinu transportovanja pločica u njoj.

Gledjosanje :

Gledj sačinjena od mešavine tristaklaste materije, staklače (sastav dat u tabeli l).

Staklača 1: 70%

Staklača 2: 20%

Staklača 3: 10%

Veličina čestica izmedju 0,2 i 1 mm

Temperatura ostakljavanja = 95O°C

Gledjosanje raspodeljivačem sa valjkom

Dužina zone gledjosanja : 1000 mm

Nanosi se 30 g gledji po pločici

Vreme prolaženja : 30 sekundi.

Nakon što su prošle kroz zonu gledjosanja, pločice, još uvek na približno 9θ0°0, ulaze u drugu sekciju 17 peci, koji ima sledeče karakteristike, :

Dužina : 23311 mm

Širina : 1465 mm

Ova se sekcija održava u svojoj početnoj zoni na 1000°C, i pločice prodju kroz nju za oko 4 minuta, što je dovoljno za kom pletno stvrdnjavanje gledja.

Iza pomenute sekcije dolazi zona neposrednog i posrednog hladjenja.

Prema torne, ukupna dužina mašine je 62878 mm, sa ukupnim ciklusom obrade pločice od 40 minuta.

Primer 2 ³

Proizvodnja podnih pločica koje imaju sledeče karakteristike :

— έ.

Veličina : 25 x 25 cm

Debiji na : 8 mm

Poroznost i 3 %

Polumat, svetlo-bež gledj

Karakteristike smeše :

Mešavina glina i feldspata u sledečim odnosima :

Feldspat : 45%

Glina 1 : 30%

Glina 2 : 25% (sastav je dat u tabeli l).

Mešavina je pripremijena vlažnim mlevenjem sa 35% vode i raspršivanjem.

Raspršena vlažnost : 5%

Oblikovane suvim presovanjem hidrauličkom presom pri 2 specifičnom pritisku od 3θθ kg/cm , i sa trostrukim kalupom.

Neposredno postavljanje u redove od po 5, na jednoslojnu peč sa valjcima, koja ima sledeče karakteristike :

Dužina odeljka za sušenje : 14548 mm

Predgrevanje i pečenje Prečnik valjka :

Širina :

Maksimalna temperatura : Vreme trajanja ciklusa :

32102 mm cm za najmanje 12700 mm 1465 mm 1150°C 30 minuta

Kriva pečenja u zavisnosti od temperature gasova biče slična u opštem toku krivoj sa slike 3, sa različitim vrednostima na ordinati i na apscisi.

Gledosan je

Gledj se sastoji od jednog jedinog materijala, staklače, veličine zrna izmedju 0,2 i 1 mm,

Temperatura ostakljavanja = 1050°C

Sastav staklače je označen u tabeli 1 (Frit 4). Gledjosanje raspodeljivačem sa valjkom.

Dužina zone gledjosanja : 1500 mm

Nanosi se 45 g gledji po pločivi.

Vreme prolaženja : 30 sekundi.

Posle prolaza kroz zonu gledjosanja, pločice, još uvek na oko 1000°C, ulaze u drugu sekciju peči, koja ima sledeče karakteristike :

Dužina : 22628 mm

Širina komore : 1465 mm

Održava se na temperaturi od 11OO°C.

Pločice prolaze kroz prvu zonu sekcije, koja se održava na 11OO°C za oko 4 minuta, što je dovoljno za stvrdnjavanje gledji, a zatim prolaze kroz zonu neposrednog i posrednog hladjen ja

Na taj je način dužina mašine 76695 mm, a celokupno tra janje ciklusa iznosi 50 mm.

i

- ι4 Tabela.1 . . HEMIJSKI⁴· SASTAV .

o5

	Maiolica gliji	1 05 1 5 1 fc& ' ω 1 | o |	? 1 Km i uiaS1 gftl σι I TJ 1 <-ι I <D u. I	1 1 -P ' 05 | O. . ω | Ό . r-l 1 <υ . u. |	Glina 1	1 1 c I 3 1 ° 1	•Staklača 1	1 CM | 05 I xd , 05 | rH . 3 -p 1 1	| 05 | >o . 05 , r-l i j« 03 . +» 1 - 1
SiO2	55.3	61.6	81.0	76.4	73.5	64.8	36.5	50.2	43.3
Al 0 2 3	14.8	20.3	9.4	13.4	22.5	28.5	5.0	1 5.0,	5.5
2 3	6.0	8.0	0.9	0.7	1.1	1.8	0.2	1 1
tio2	0.8	1.1	1.1	1 1	1.7	1.7	0.1	9.5
CaO	14.7	0.6	2.8 j	1.0	0.3	0.3	1 4.4,	1 1	7.5
MgO	3,2	2.3	0.3	0.3	1 1	0.2	0.3	1.5	3.0
K20	3.1	3.8	3.4	5.9	0.6	2.1	0.6	0.5
Na 0 2	1.2	1.6	2.1	0.8	0.1	0.2	1 0.7,	1 5.1,	3.5
ZnO	1 1 1 1	1 1	1 1	1 1	1 1	1 1	1 4.5,	1 3.2,	2.0
BaO	1 1 1 1	1 1	1 1	1 1	1 1	1	1 1	1 6.1,
CoO	1 1 1 1	1 1	1 1	1 1	1 1	1 1	1 1	1 1	10.0
PbO	1 1	1 1	1 1	1 1	1	1 1	1 34.6,	1 8.8,
Zr0_ 2	1 1 1 1	1 1	1 1	1 1	1	1 1	1 5.4,	1 1
B O	1 1	1	1	1	1	1	1 5.0,	10.4	25.3,
2 3	1 1	1		1	1	1		1

st

65.0

5.6

0.1

6.0

7.5

0.1

0.8

4.0

10.1

IStaklača

0.3

L.O.I.	r4·6	6.0	2.7	2.3,	1 1 1 1 1 7 ·81 8'41 1 1 1
CaCO^	22.3	0.3 h	4.1	1 1	1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Postupak prema pronalasku zbog toga ima sledeče prednostu u poredjenju sa poznatim tehnologijama :

- otklanjanje svih pomeranja sirovih pločica, osim njihovog po: tatevXjanja u peč, čime se izbegava lomlkenje i krzanje.

- pojednostavljan je proizvodnog procesa sa, ukoliko se želi, uklanjanjem svih konstrukcija normalno potrebnih za skladištenje sirovih pločica, pod pretpostavkom da se peč može puniti kontinualno i neposredno iz sekcije za kalupovanje,

- smanjenje utroška energije za sušenje, pošto nema vode iz gledji, delimično apsorbovane od strane sirovih pločica,

- veča sloboda u projektovanju šara i reljefa na gornjoj i zadnjoj strani pločica, pošto nema problema diferenciranog sušenja,kc ji nastaju zbog različitih debljina ili različitih poriznosti oko reljefa na zadnjo j strani,

- cela peč, u koju se unose neglazirane pločice, ostaje čista pa zahteva manje održavanja,

- keramičko telo, pečeno bez gledji može slobodno da ispusti gasove i može lakše da oksidira,

- proces pečenja j ubrzan i može se izvesti za krače vreme,

- moga se koristiti manje čiste gline sa večim gubitkom pri pečenju, Jrckoriščenje dekorativnih keramičkih prevlaka je potpuno nepotrebno,

- temperatura pečenja keramičkog tela nema veze sa temperaturom opečen ja gledji, koja može bilo kada da varira. Zbog toga se gl$dj peče u stanju najpogodnijem za postizanje perfektog priganjanja i potpuno bez poroznosti, tako da se nanosi kada su reakcije keramičkog tela završene, što čini primenu dekorativne keramične prevlake nepotrebnim,

- mogu se nanositi specijalni gledjovi koji se razlažu na temperaturama na kojima se peče keramičko telo, čime se širi opseg proizvoda koji se mogu dobiti.

- glfedj prianja samo na površinu pločice,

- višak gledji može se lako vratiti u ciklus, po skupi jan ju u sabirnik, — _.ό _ može se naneti više uzastopnih slojeva gled ji, cime se poetižu višestruki efekti,

- kako se sekcija peči iza sekcije za gledjosanje fizički odvaja od peči za pečenje keramičkog tela, može se ostvariti i kontroli sati posebna atmosfera u n joj (oksidaciona, redukciona ili inertna atmosfera) a da to ni na koji način ne menjaju karakteristike ciklusa pečenja mešavine. Na taj se način postiže velika sloboda u ostvarivanju specijalnih efekata koji se mogu postiči u kontrolisanoj atmosferi, što se vrlo teško postiže koriščenjem tradicionalnih tehnologija,

- mogu se dobiti, mnogo ekonomični je, proizvodi sa ostakljenim keramičkim telima, tj. velike mehaničke čvrstoce, sa potpuno neporoznim gledjima, što znači suštinski otporni na habanje i sa odličnim svojstvima prianjanja i koji zato takodje imaju vrlo veliku otpornost na udar,

- oblast proizvoda koji se mogu koristiti za gledjosanje znatno je proširena, jer je postalo moguče koristiti gledjeve koji se tope na niškim temperaturama na ostakljenim keramičkim telima pečenim na visim temperaturama, ili gledjeve koji zahtevaju veoma kratke cikluse pečenja, što je neostvarivo sa tradicionalnim tehnologijama.

Claims (4)

1. Uredaj za proizvodnju gledosanih keramičkih pločica,koji sadrži peč za pečenje,peč za žarenje ili komoru u koju se stavljaju keramička tela,a koja obuhvata prvu sekciju (11) peči koja ima uredaje za zagrevanje keramičkih tela dok reakcije pečenja ne budu u suštini dovršene,! drugu sekciju(17) te peči opremljenu uredajem za regulisanje temperature radi održavanja keramičkih tela na kontrolisanoj temperaturi koja se snižava,radi po-tepenog bladenja pomenutih tela,kao i uredaj (14) za transport tela duž prve (11) i druge (17) sekcije peči,naznačen time,sto je izmedu prve sekcije (11) i druge sekcije (17) peci sraeštena stanica (12) za gledosanj e,opremljena uredajem. (14) za transport pločica sa izlaza (13) iz prve sekcije (11) peči do ulaznog otvora (16) druge sekcije (17) peči,i sa uredajem (20) za nanošenje suve rasute gledi ny keramička tela koja se prenose transportnim uredajima(14).

2. Uredaj prema Zahtevu 1,naznačen time,što je uredaj (20) za nanošenje gledi opremljen uredajem za regulisanje temperature.

5. Uredaj prema Zahtevu 1,naznačen time,što se uredaj (20) za nanošenje gledi pruža preko cele širine transportnog uredaja (14) za prenosenj e pločica.

4-. Uredaj prema Zahtevu 3,naznačen time, što je peč (11,17) sa valjcima (14) u jednome sloju.

5. Uredaj prema Zahtevu 1,naznačen time,što je transporter(l4) za obrazovanje diskontinualne oslone površine za pločice koje su medusobno razmaknute i oslonjene na po nekoliko tačaka, smešten ispod uredaja (20) za raspodelu nanošenja gledi celom širinom transportera (14) i što je sabirnik (23) za sakupljanje gledi iz zona izmedu medusobno odvojenih pločica smešten ispod transportera (14) i uredaja (20) za raspodelu nanošenja gledi.