RS58616B1

RS58616B1 - Sigurnosni element i postupak za izradu sigurnosnog elementa

Info

Publication number: RS58616B1
Application number: RS20190475A
Authority: RS
Inventors: René Staub; Andreas Schilling; Achim Hansen
Original assignee: Ovd Kinegram Ag
Priority date: 2010-11-02
Filing date: 2011-10-31
Publication date: 2019-05-31
Also published as: HUE044069T2; EP2635444B1; HRP20190873T1; RU2013125471A; TR201907122T4; JP5979506B2; CN103370206B; DE102010050031A1; WO2012059208A2; BR112013010547A2; EP2635444A2; SI2635444T1; BR112013010547B1; ES2720956T3; WO2012059208A3; WO2012059208A8; JP2014500811A; AU2011325516B2; RU2596447C2; MX2013004875A

Description

OPIS PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na sigurnosni element naročito na jedan vrednosni dokument, kao i na postupak za izradu sigurnosnog elementa.

U oblasti ID-dokumenta (ID = identifikacioni dokument) poznato je, da ovaj dokument ima postavljen transparentni sigurnosni element, koji u refleksiji ima optički varjabilno pojavljivanje slike ali ipak ima na raspolaganju još dovoljno propuštanja svetlosti (transmisivitet), da bi se unutar ovog sigurnosnog elementa postavile informacije, na primer individualizovani podatak za osobu koja poseduje ID-dokument, koji je još napravljen vidljivo odnosno sačuvan je kao vidljiv. Tako na primer patentni dokument US 5411296 opisuje jedan takav sličan sigurnosni element, koji sadrži jedan film (tanku foliju) od veštačke plastične mase, u kome je formiran površinski reljef jednog holograma. Ovaj film od plastične mase je dalje postavljen preko cele površine sa jednim pravilnim rasterom raspoređenim u tačkastom obliku sa formiranim metalnim područjem. Ispod ovog sigurnosnog elementa će se sada rasporediti supstrat jednog ID-dokumenta, na primer jednog pasoša, u kome je na primer stavljena slika imaoca pasoša upotrebljena kao podatak za ovu personu. Ove individualizovane informacije na taj način postaju vidljive kao pozadinske informacije odnosno vidljive su iza ovog holograma koji je postavljen u prvi plan dokumenta. Patent EP 0193 334 A2 tretira optičku kartu kao i postupak za njenu izradu.

Patentni dokument WO 2008/095706 A1 opisuje jedan sigurnosni element u obliku jednog višeslojnog tela izvedeno sa folijama, koje se posmatraju kako u odbijenoj-refleksnoj svetlosti tako isto i u proređenoj svetlosti, pri čemu sigurnosni element ima providno ili polu providno područje za posmatranje ljudskim okom u proređenoj svetlosti.

U osnovi pronalaska leži sada zadatak, da predloži poboljšanje sigurnosnog elementa kao i da da jedan poboljšani postupak za izradu takvog sigurnosnog elementa.

Ovaj zadatak će se rešiti sa jednim sigurnosnim elementom izvedenim u skladu sa nezavisnim zahtevom (zahtev 1) kao i postupkom za izradu sigurnosnog elemeta izvedenog prema nezavisnom zahtevu (zahtev 15).

Ovde se na neočekivano pokazalo, da se pomoću predmetnog pronalaska može sjajno-jasno poboljšati jedna reflektivna sigurnosna karakteristika pripremljena u transparentnom području. Kada se naprimer kod sigurnosnog elementa izvedenog u skladu sa pronalaskom preko prve zone dodatno prostavi generisana reljefna struktura sa jednim optičkim efektom i ispod neprovidnog metalnog sloja pripremi jedan sloj sa dekorom sa jednom drugom informacijom, time se za ljudskog posmatrača može sjajno-jasno da poveća izgled kako prve informacije tako isto i druge informacije na neočekivan nači u odnosu na poznata rešenja iz stanja tehnike.

Uobičajeno je i opšte prihvaćeno, da se kod jednog posmatranja na rastojanju, pri čemu to rastojanje odgovara jednom normalnom čitalačkom rastojanju, znači rastojanju od oko 20 – 40 cm, mogu raspoznati objekti koji leže u granicama koje mogu da se vide golim ljudskim okom što predstavljaja objekte čija veličina leži u granicama od oko 300 µm, a to znači da se objekti, koji su manji od 300 µm, ne mogu sa sigurnošću prepoznati, što znači da se golim okom ovi objekti ne mogu videti kao pojedinačni objekti.

Tako je na primer pomoću pronalaska omogućeno, da se osetljivo područje u jednom personalizovanom ili individualizovanom dokumentu opremi jednom validnom informacijom, kao što je na primer slika ili datum važenja ili jednim serijskim brojem, pri čemu se pomoću osnovne sigurnosne oznake vrši prekrivanje jednog neprovidnog sloju za refleksiju, bez toga da primetno naškodi osmatranju-vidljivosti ovog područja i značajno naškodi vrednosti ove informacije. Personalizovanoj ili individualizovanoj informaciji omogućena je pomoću toga njena besprekoran vidljivost odnosno preglednost takođe i pri lošim uslovima okolne osvetljenosti sloja i na taj način sigrurnosna oznaka dopušta zadovoljavajuću verifikaciju istinitosti-autentičnosti dokumenta kao i potvrdu o neoštećenost dokumenta.

Od dalje koristi je to, da se pomoću finog strukturisanja sloja za refleksiju dobijaju u tačnom paser-označavanju (paser markeri-oznake postavljene obično na vertikalnim ili horizontalnim ivicama dokumenta), to znači u jednom tačnom registru, odnosno to znači tačan položajni raspored, za elemente sa dizajnom bez oštećenja ili ograničenja dizajna difraktivnih karakteristika, bez obzira na redukciju osvetljenosti. Dalje će se prvenstveno strukturisanom sloju za refleksiju u dizajn-elementu dati prednost u pogledu podešavanju na veličinu i formu dizajn-elementa da bi se umanjili problemi, koji se na primer mogu pokazati kod pravilnog rastera jednog sloja za refleksiju. Tako se tokom istraživanja pokazalo, da se kod jednog pravilnog rastera sloja za refleksiju naročito fine tanke linije mogu prikazati samo nedovoljno vidljive.

Ukoliko se, kako je to gore opisano, jedna informacija, naročito jedna personalizovana ili individualizovana informacija, upiše pomoću lasera u laserski osetljiv sloj sa dekorom koji se nalazi raspoređen ispod ili iznad jednog neprovidnog sloja za refleksiju, tada će se u tu svrhu prvenstveno upotrebiti sledeći laserski postupak: laserom će se upravljati tako, da će se područje sa neprovidnim slojem za refleksiju kod ispisivanja informacije ostaviti slobodno za sliku ili će se u njmanju ruku ispuniti sa redukovanom snagom lasera. U tu svrhu se može izvršiti zahvat, na primer pomoću jednog optičkog senzora, iznad područja, koje treba da se obradi pomoću lasera, pri čemu ovo područje ima jedan neprovidni sloj za refleksiju ili nema ovaj sloj za refleksiju. Dalje je takođe moguće, da se ova informacija ostvari pomoću predhodno memorisane zbirke podataka, koja sadrži dizajn neprovidnog sloja za refleksiju. U području, u kome treba da se upiše informacija, ipak je predviđeno područje sa jednim neprovidnim slojem za refleksiju, pa će se ili redukovati snaga lasera za upisivanje ili će se izostaviti upisivanje informacije u ovom području pomoću lasera.

U skladu sa jednim povoljno izvedenim primerom pronalaska sigurnosni element ima jedan replicirajući sloj, u kome je u prvim zonama najmanje u nekim delovima zone formiran optički aktivan površinski reljef, naročito za generisanje jednog optički promenljivog efekta. Ovaj površinski reljef ima prvenstveno jednu ili više reljefnih struktura izabranih iz grupe sledećih struktura: difraktivne rešetke, holograma, blaze rešetke (specijalna optička rešetka za maksimalno savijanje svetlosnih zraka), linearne rešetke, krstaste rešetke, heksagonalne rešetke, asimetrične ili simetrične rešetkaste strukture, retro-reflektivne strukture, refraktivna ili difraktivna mikro sočiva, refraktivne ili difraktivne mikro prizme, difraktivna struktura nultog reda, strukture koja nalikuje očima moljca (takozvana struktura "oči moljca" je struktura sa periodično raspoređenim antirefleksionim slojevima slično očima moljca) ili anizotropna ili izotropna mat-struktura.

Dalje je preporučljivo, da se parametri reljefne strukture lokalno variraju, naprimer da se varira orijentacija nabora rešetke, oblik profila ili dubina strukture ili da se pri variranju kombinuje više ovih parametara.

Struktura rešetke može pri tome da bude zakrivljena-savijena ili da ima stohastičku varijaciju najmanje jednog parametra rešetke, kao što je na primer razmak, dubina strukture ili oblik profila.

Površinski reljef takođe može da se sastoji od jednog pravilnog, delimično pravilnog ili od slučajnog rasporeda vrhova ili udubljenja reljefa. Pored toga može površinski reljef da ima izveden stepenasti oblik profila i ovi stepeni imaju naročito jednu jedinstvenu visinu. Dalje može ovaj površinski reljef da obuhvati zbirno prekrivanje ili oduzimajuće prekrivanje dve ili više ovih gore navedenih reljefnih struktura. Pod jednom difraktivnom rešetkom podrazumeva se reljefna struktura sa jednom prostornom (spacioniranom) frekvencijom od 100 do 5000 linija/mm, čiji element strukture ima prvenstveno dubinu strukture između 0,1 µm i 20 µm, naročito između 0,1 µm i 10 µm. Kod blaze rešetke prvenstveno će se koristiti reljefna struktura sa trouglastim elementima strukture, koji su raspoređeni sa međusobnim razmakom jednog elementa od drugog između 0,2 µm do 10 µm. Kao mikro sočiva koriste se prvenstveno cilindrična sočiva ili sferna sočiva sa jednom žižnom daljinom od 5 µm do 500 µm i/ili dubinom strukture od 0,1 µm do 50 µm.

Kao mikro prizme ovde će se prvenstveno koristiti mikro prizme koje imaju dubinu strukture od 0,1 µm do 25 µm, koje imaju širinu strukture u osnovi od 5 µm do 300 µm i mikro prizme su razdvojene jedna od druge prvenstveno sa razmakom od 5 µm do 300 µm.

Kao mat struktura koristiće se prvenstveno mat struktura sa jednom korelacionom dužinom između 0,2 µm i 20 µm. Kao difrakciona struktura nultog reda koristiće se prvenstveno pravilna struktura sa jednom prostornom frekvencijom sa više od 2000 linija/mm.

Površinski reljef pri tome ima prvenstveno različita područja, koja su prekrivena sa različitim gore označenim reljefnim strukturama. Pod različitom reljefnom strukturom ovde će se podrazumevati reljefna struktura koja se razlikuje u oblikovanju elemenata strukture i/ili u njihovom rasporedu jednog prema drugom i u jednom ili više strukturnih parametara, na primer imaju različitu prostornu frekvenciju i/ili različiti azimutni ugao. Područja mogu da imaju graničnu liniju prema susednom području, na kojoj se skokovito menjaju gore navedene karakteristike reljefne strukture. Dalje su mogući kontinualni lokalni-mestimični prelazi parametara reljefne strukture. Dalje su takođe mogući kvazi-kontinualni lokalni prelazi parametara reljefne strukture, na primer lokalna interakcija to znači da elementi ulaze jedan u drugi kao kutije odnosno izmena rasporeda delimičnih područja koja su granična područja reljefne strukture u jednoj prelaznoj oblasti.

Od naročite koristi je dalje, kada je površinski reljef predviđen u registru odnosno registrovan to znači predviđeno je njegovo tačno pozicioniranje prema prvoj zoni. To ima naročitu prednost, kada u drugim zonama i/ili u pozadinskom području nema formiranih površinskih reljefa u replicirajućem sloju sa lakom ili je tamo formiran jedan površinski reljef, koji se razlikuje od površinskog reljefa formiranog u prvim zonama. Tako će se na primer površinski reljef u drugim zonama i/ili u pozadinskom području odrediti samo prema uslovno izvedenoj reljefnoj hrapavosti replicirajućeg sloja sa lakom i na taj način na primer ima jednu strukturnu dubinu manju od 100 nm ili ovde ima jednu reljefnu strukturu koja se razlikuje od reljefne strukture u prvim zonama, naročito ima reljefnu strukturu, koja se u aspektu razmere razlikuje od površinskog reljefa formiranog u prvoj zoni za najmanje 25 %, naročito za najmanje 50 %. Pod pojmom aspekt razmere podrazumeva se odnos dubine reljefa prema širini strukturnih elemenata reljefne strukture. Pokazalo se, da se pomoću jednog takvog izvođenja ovog površinskog reljefa formiranog u replicirajućem sloju sa lakom ostvaruje jasno povećanje sjaja odnosno vidljivosti i povećava se bezbednost od falsifikovanja sigurnosnog elementa. Tako je na primer moguće realizovati tačno registrovanje to jest tačno pozicioniranje izvedenog površinskog reljefa prema prvim zonama samo pomoću znatnog tehnološkog utroška i neposredno je prepozntljiv svaki pokušaj falsifikovanja ili pokušaj manipulacija, jer će se na primer pri ostranjivanju sloja ili manipulisanju sa jednim slojem izvršiti neposredna promena optički varjabilne informacije na osnovu tako nastalih otstupanja u pogledu paser-obeležavanja to znači otstupanja od tačne pozicije izvedenog površinskog reljefa prema prvim zonama, i na taj način se može tako izvedeno falsifikovanje jasno identifikovati.

Površinski reljef je pri tome prvenstveno formiran u replicirajućem sloju na površini okrenutoj prema neprovidnom sloju za refleksiju i naročito je formiran na graničnoj površini između replicirajućeg sloja i neprovidnog sloja za refleksiju.

U skladu sa jednim povoljno izvedenim primerom pronalaska u više prvih zona formirana su mikro sočiva ili mikro prizme kao površinski reljef u relicirajućem sloju sa lakom. Oblikovanje površine i površinske dimenzije ovih prvih zona, pri čemu je svaka ponaosob prekrivena sa mikro sočivima i mikro prizmama, su pri tome naročito tako odabrane, da dotična mikro sočiva ili dotične mikro prizme zauzimaju ukupnu površinu svake ponaosob prve zone. Strukturisanje neprovidnog sloja za refleksiju u području sa mustrom sledi pri tome tačno registrovano, to jest tačno pozicioniranje za pojedinačna sočiva, tako da se svako sočivo potpuno sadrži u sloju za refleksiju, gde pozadina ipak ne sadrži potpuno sloj za refleksiju i pri tome je providna ili polu providna ili poluprozračna. Time će se poboljšati sjaj-jasnoća sigurnosnih oznaka u jednom sigurnosnom elementu, a time će se povećati takođe i njegova dalja sigurnost protiv falsifikovanja.

U skladu sa jednim daljim povoljno izvedenim primerom pronalaska se površinski udeo prvih zona, koje su prekriveni sa jednim površinskim reljefom, lokalno varira u području sa musrtrom. Pri tome je moguće, da se osvetljavanje, koje je u ovoj oblasti sa mustrom izvedeno u više pravaca posmatranja, varira i time se povećava optička kompleksnost sigurnosnih oznaka predhodno pripremljenih u sigurnosnom elementu. Dalje je pri tome naročito povoljno, što se veličina površine prvih zona održava stalno konstantnom. Time se ostvaruje dalja prednost, jer se na taj način ipak gubi uticaj na optičko pojavljivanje slike druge optičke informacije predviđene eventualno ispod neprovidnog optičkog sloja za refleksiju, pa tako ova promena osvetljenosti naročito značajno utiče na pojavljivanje slike. U skladu sa jednim daljim povoljno izvedenim primerom pronalaska prve zone su izvedene tako, da je prvenstveno svaka prva zona jednog dizajn - element ili područja sa mustrom, raspoređena u n delimičnih zona, u kojima su različite reljefne strukture formirane kao površinski reljef u replicirajućem sloju, pri čemu je n ≥ 2. Tako je na primer u jednoj prvoj delimičnoj zoni formirana jedna difraktivna rešetka, u jednoj drugoj delimičnoj zoni formirana je jedna mat struktura i u jednoj trećoj delimičnoj zoni formirana je jedna površina sa ogledalom kao reljefna struktura. Ovim putem je omogućeno, da se u području sa mustrom pripremi jedna sigurnosna oznaka koju je veoma teško reprodukovati odnosno falsifikovati. Tako je na primer moguće, da se generišu optički varjabilni efekti u području sa mustrom, koji ne mogu da se realizuju pomoću holograma i koji su tako na primer postavljeni u jednom neregistrovanom stanju, to znači da nemaju tačan pozicioni raspored u odnosu na prve zone da bi mogli da realizuju reljefnu strukturu.

Dalje je povoljno, kada je svakoj delimičnoj zoni ovih prvih zona dodeljen jedan pravac posmatranja. Tako su na primer predviđena m pravca posmatranja i svake ove prve zone ima n ≥ m delimičnih zona, koje svaka ponaosob ima dodeljen jedan od m pravaca posmatranja. Ovaj jedan pravc posmatranja dodeljen je delimičnim zonama koji su kod prvih zona prvenstveno prekrivene sa istom reljefnom strukturom. Dalje je povoljno, kada se lokalno variraju veličine površina ovih dotičnih delimičnih zona za određivanje lokalne osvetljenosti u ovim delimičnim zonama sa dodeljenim pravcem posmatranja. Dodatno ili alternativno je pored toga takođe moguće, da delimične zone prvih zona imaju uvek dodeljenu jednu od k komponenti boje. Tako je na primer moguće, da se predvide tri komponente boje (CZP, što znači na primer paleta sastavljena od boja crvene, zelene i plave) i prve zone pri tome imaju tri delimične zone, od kojih je prvoj dodeljena jedna prva komponenta boje C, jednoj drugoj dodeljena je komponenta boje Z i jednoj trećoj dodeljena je komponenta boje P. Ovde je takođe povoljno, kada ova jedna i sa istom dodeljenom komponentom boje delimična zona ima istu reljefnu strukturu. Dalje je takođe ovde moguće, da se lokalno variraju veličine površina ovih dotičnih delimičnih zona za određivanje lokalne osvetljenosti i vrednosti boje. Time je omogućeno, da se u jednom transparentnom području generiše u refleksiji vidljiva slika u pravoj boji i/ili da se u različitim pravcima sa njihovim vrednostima osvetlavanja i/ili vrednostima boja generiše promenljiva slika kao sigurnosna oznaka. Već sa odnosom k = 2 dopušta se prikaz slike, kojom se proizvodi utisak prave boje. Obojeni prostor je doduše ograničena ali je ipak dovoljan za mnoge primene. Prednost se sastoji naročito u tome, što su potrebna samo još 2 dela zone. Sa druge strane može se sa k ≥ 2, naročito k = 3 prikazati uvećani obojeni prostor, dok je pri tome nedostatak to što je potrebno više delova zone.

Dalje je povoljno, kada prve zone imaju delimične zone u kojima nije formirana nikakva reljefna struktura u replicirajućem sloju. Tako je na primer moguće, da prva optička informacija ima u refleksiji jednu različitu lokalnu osvetljenost, koja je određena pomoću lokalne veličine površine prve zone i biće prekrivena od strane jedne optički promenljive informacije, koja je određena pomoću vrste i površinskog udela formirane reljefne strukture jednog površinskog reljefa u dotičnim prvim zonama. U daljem postupku će se ovim putem takođe generisati različite informacije u transmisiji i u refleksiji pomoću sigurnosnog elementa.

U skladu sa jednim daljim povoljno izvedenim primerom pronalaska širina, dužina i/ili razmaknutost prvih zona su varirani u jednom moire-području (područje sa moire-efektom u obliku francuske moire'- tkanine) za generisanje jedne sakrivene miore informacije, koja pri postavljanju preko moire-područja zajedno sa jednim raspoređenim moire elementom za verifikaciju postaje vidljiva kao treća informacija u moire području.

Na taj način je moire-područje podeljeno na jedno moire-pozadinsko područje i jedno moire -područje sa mustrom.

Na primer širina, dužina i/ili razmaknutost prvih zona u moire-pozadinskom području i u moire-područje sa mustrom se samo malo razlikuju u vrednostima parametara (koji su u području dužine i širine rastera odabrani kao strukturni elemenati moire elementa za verifikaciju), tako da kod prekrivanja sa moire elementom za verifikaciju moire-područje sa mustrom postaje vidljivo nasuprot moire-pozadinskog područja. Kao element za verifikaciju može da se utisne metalizirani raster ili može da posluži drugačije strukturisan jednodimenzionalni ili dvodimenzionalni raster, naročito jednodimenzionalni ili dvodimenzionalni raster sa mikro sočivima ili linijski raster. Razlike u parametrima (širina, dužina, razmak) za moire-pozadinsko područje i moire-područja sa mustrom i odgovarajućih vrednosti parametara kod moire elementa za verifikaciju kreću se na tipičan način u području od 0,1 % do 10 %.

U skladu sa jednim daljim povoljno izvedenim primerom pronalaska unutar optički aktivnog površinskog reljefa prvih zona predviđeno je za generisanje jedne skrivene moire-informacija jedno supstrukturisanje optički aktivnog površinskog reljefa, pri čemu kod prekrivanja skrivene moire-informacije sa jednim pridodatim moire elementom za verifikaciju ona postaje vidljiv kao treća informacija. Tako su na primer kao parametri odabrani oblici reljefa i/ili dubina struture i/ili azimutni ugao i/ili prostorna frekvencija optički aktivnog površinskog reljefa u moire-pozadinskom području i u moire-području sa mustrom skrivene moireinformacije da se blago-neznatno razlikuju i takođe su odabrani da se neznatno razlikuju od odgovarajućih parametarar moire elementa za verifikaciju, tako da je kod preklapanja sa moire elementom za verifikaciju vidljivo moire-području sa mustrom nasuprot moirepozadinskog područja.

Kao moire-element za verifikaciju može da se utisne metalizirani raster ili može da posluži drugačije strukturisan jednodimenzionalni ili dvodimenzionalni raster, naročito jednodimenzionalni ili dvodimenzionalni raster sa mikro sočivima ili linijski raster. Razlika u vrednostima parametara (širina, dužina, razmak) za moire-pozadinsko područje i moirepodručja sa mustrom i odgovarajućih vrednosti parametara kod moire-elementa za verifikaciju kreće se na tipičan način u području od 0,1 % do 10 %. Na primer mogu moirepozadinsko područje i moire-područja sa mustrom da se izrade u obliku jednodimenzionalnog sabijenog elementa sa dizajnom, koji se može pomoću moire elementa za verifikaciju uvećati kao moire-uvećanje i pri kretanju-pomeranju moire elementa za verifikaciju prikazuju se dinamički efekti strukture.

Pored toga je naročito interesantno animiranje, naročito jednodimenzionalnih ili dvodimenzionalnih moire-efekata, koji kod prevrtanja-okretanja sigurnosnog elementa i/ili pri jednom relativnom pomeranju moire elementa za verifikacuiju relativno prema području sa mustrom skrivena moire informacija postaje vidljiva.

U skladu sa jednim povoljno izvedenim primerom pronalaska su prve zone u području sa mustrom raspoređene prema jednom jednodimenzionalnom ili dvodimenzionalnom rasteru, pri čemu širina rastera iznosi naročito između 5 µm i 1000 µm, dalje povoljnije između 20 µm i 500 µm i naročito povoljno između 25 µm i 250 µm. Pored toga kada je u pitanju raster može da se radi o jednom periodičnom rasteru. Ali je takođe moguće, da se radi o jednom nepravilnom ili takođe o jednom stohastičkom rasteru, koji je naročito podešen na oblikovanje dizajn-elementa.

Dalje je naročito korisno, kada površinski udeo prve zone na području sa mustrom iznosi između 1% i 80 %, naročito povoljno između 2% i 50 %.

Dalje se daje prednost jednom izvođenju, kod koga razmak između prvih zona iznosi između 25 µm i 250 µm i/ili kada se širina i/ili dužina prvih zona izabere u području od 5 µm i 100 µm.

Prva zona je izvedena prema nameni kao mnogougaonik, naročito kao pravougaonik ili trapez, pri čemu ivice mogu da budu zaobljene ili da imaju eliptični oblik, naročito imaju kružni oblik. Dalje mogu prve zone da imaju takođe jednostavne oblike u vidu figura ili motiva, kao što je neko slovo, jedan simbol ili jedan logo.

U skladu sa jednim povoljno izvedenim primerom pronalaska područje sa mustrom sadrži jedan ili više dizajn-elemenata, koji su formirani u obliku jedne linije, čija širina naročito je najmanje oko 10 puta veća od dužine. Područje sa mustrom sastoji se pri tome iz jedne ili više linija sa kojima je izvedena mustra. Prvenstveno su jedna ili više ovih linija formirane u obliku jedne giljoš linije odnosno izvedeno je giljoširanje.

Pri tome širina linija prvenstveno iznosi 5 µm i 250 µm, dalje preporučena širina je između 10 µm i 100 µm.

U skladu sa jednim povoljno izvedenim primerom pronalaska prve zone su iste vrste dizajnelementi raspoređeni u skladu sa jednim jednodimenzionalnim rasterom duž podužnog pravca dotičnih linija, tako da je predviđena samo jedna prva zona preko širine linija. Takođe je moguće, da svaka ova prva zona zauzima ukupnu širinu linija i širina prve zone odgovara širini linije. Ali je takođe moguće, da se protezanje prve zone varira u pravcu širine linije, pri čemu je naročito protezanje prve zone u podužnom pravcu linije konstantno i/ili razmaknutos prvih zona je takođe konstantna. Pokazalo se, da se pomoću jedne takve izrade prvih zona može znatno pojačati oštrina kontura prve informacije.

Dalje se ostvaruje prednost, kada se duž dotične linije variraju veličine površina prvih zona, da bi se lokalno proizveo različiti intenzitet osvetljenosti u refleksiji. Ovim će se realizovati gore pomenuta prednost. Dalje je takođe moguće, da se razmaci između prvih zona variraju duž linije, da bi se takođe lokalno proizveo različiti intenzitet osvetljenosti u refleksiji.

U daljem postupku je povoljno, kada su oblik i veličina prvih zona podešeni prema dimenzijama dizajn-elemenata ovog u sloju za refleksiju formiranog površinskog reljefa, kako je to gore već objašnjeno. Pri tome je dalje povoljno, da se u različite linije raspoređenih prvih zona formiraju različite reljefne strukture kao površinski reljef. U nastavku je takođe moguće, da se - kako je to gore već objašnjeno – ove pojedine linije prvih zona rasporede u n delimičnih zona, pri čemu raspored u delimičnim zonama, broj delimičnih zona kao i ove u delimičnim zonama formirane reljefne strukture se razlikuju od linije do linije.

U skladu sa jednim dalje povoljno izvedenim primerom pronalaska područje sa mustrom sadrži jedan ili više dizajn-elemenata i u tim područjima jedna ili više prvih zona su formirane kao linije, koje ulaze u spoljašnju konturu ili u unutršnju konturu dizajn-elementa. Širina ovih linija iznosi prvenstveno između 20 µm i 300 µm. Dalje je takođe korisno, da se više prvih zona formiraju kao paralelne linije, koje ulaze u spoljašnju konturu ili u unutršnju konturu dizajn-elementa. Dalje je takođe moguće, da su ove linije u nekim delovima prekinute.

Kao neprovidni sloj za refleksiju pogodno je da se koristi jedan sloj za refleksiju od metala. Debljina sloja za refleksiju je pri tome tako odabrana, da se manje od 30% svetlosti vidljive za ljudsko oko transmituje kroz ovaj sloj. Dalje je takođe moguće, da se koriste jedan ili više transparentnih slojeva za refleksiju, na primer HRI sloj ili LRI sloj (HRI = High Refraction Index (visoki indeks prelamanja); LRI = Low Refraction Index (nizak indeks prelamanja)) i ovi providni ili polu providni slojevi za refleksiju se kombinuju sa jednim neprovidnim slojem koji leži ispod ovih slojeva, na primer kombinuju se sa jednim neprovidnim slojem sa lakom kao podlogom.

Dalje je povoljno, kada se neprovidni sloj za refleksiju sastoji od jednog električno provodnog materijala ili sadrži jedan takav materijal i daje jednu četvrtu, električno čitljivu informaciju pomoću izvođenja prve zone kao RF-elementa (RF = Radio Frequency) ili pomoću upliva jedne pripremljene površinske električne provodljivosti prvih zona, na primer pomoću odgovarajućeg odstojanja prvih zona.

Dalje je korisno, kada se neprovidni sloj za refleksiju, pod uslovom da je sastavljen iz jednog električno provodnog materijala, galvanski još pojača i tako naročito galvanski pojačani sloj ima debljinu između 0,2 µm i 20 µm. Pokazalo se, da se ovim putem mogu povećati svojstva sigurnosnog elementa u vezi sa jednim naročito naknadnim unosom laserske personalizovane informcije. Tako će se na primer ispod jednog neprovidnog sloja za refleksiju predvideti jedan laserski osetljiv sloj, koji će se pri personalizovanju ili individualizovanju sigurnosnog elementa za upisivanje informacije osvetliti-ozračiti sa jednim laserom, tako da će se pomoću ovog laserski ispisanog sloja sprečiti razaranje neprovidnog sloja za refleksiju i na taj način će se poboljšati optička slika sigurnosne oznake u sigurnosnom elementu.

Kako je to već gore objašnjeno, sigurnosni element ima jedan sloj sa dekorom za generisanje jedne druge optički vidljive informacije, koja je u odnosu na pravac posmatranja sigurnosnog elementa raspoređena ispod neprovidnog sloja za refleksiju. Kod posmatranja sigurnosnog elementa preko postavljene prve i druge informacije optički su vidljive dotične informacije, tako da je na taj način druga optički vidljiva informacija osigurana protiv falsifikovanja i nekih drugih manipulacija. Kod ove druge optički vidljive informacije radi se pre svega o jednoj personalizovanoj ili individualizovanoj informaciji, na primer personalni podaci jednog imaoca ID–dokumenta, kao što je na primer broj pasoša, serijski broj, ime, fotografija imaoca pasoša i drugo. Druga optički vidljiva informacija, koja se na primer priprema pomoću odgovarajućeg oblikovanja ili putem ozračivanja sloja sa dekorom, je tako formirana i/ili tako raspoređena, da se ne samo u području sa mustrom već takođe i u pozadinskom području postavlja u najmanju ruku u nekim delovima.

Dalje je povoljno, da su u odnosu na pravac posmatranja sigurnosnog elementa ovi iznad neprovidnog sloja za refleksiju raspoređeni svi skupa slojevi sigurnosnog elementa pripremljeni tako da su u najmanju ruku providni ili su polu providni. Ovi slojevi mogu biti takođe izvedeni tako, da sijaju-svetlucaju skroz jednobojno, delimično providno, delimično polu providno ili delimično sa prosijavanjem. Svojstva u pogledu transparentnosti se mogu pri tome lokalno varirati.

Dalje je takođe moguće, da se sigurnosni element može da izgradi tako, da dejstvuje kao sigurnosni element kako u transmisiji tako isto i u refleksiji i ovi u odnosu na pravac posmatranja sigurnosnog elementa svi skupa slojevi sigurnosnog elementa raspoređeni ispod neprovidnog sloja za refleksiju su providni ili polu providni.

Sigurnosni element može da bude izveden za jednu prenosnu foliju ili laminirnu foliju, koje imaju jedan neprovidan sloj za refleksiju. Dalje je takođe moguće, da se sigurnosni element koristi za jedan vrednosni dokument, na primer za jednu novčanicu, za jedan ID–dokument, za jednu kreditnu karticu i tako dalje, ili jednu oznaku-natpis za osiguranje proizvoda, pri čemu sigurnosni element prvenstveno pored neprovidnog sloja za refleksiju sadrži još nekoliko daljih slojeva.

Prvenstveno se širina, dužina i/ili rastojanje prvih zona variraju za generisanje jedne skrivene moire informacije, koja pri prekrivanju sa jednim pridodatim moire elementom za verifikaciju postaje vidljiva kao treća informacija, pri čemu su prve zone izgrađene sa jednom ili sa dve moire informacije.

Prvenstveno je područje sa mustrom sigurnosnog elementa formirano u obliku makroskopski vidljivog dizajna i ima na svakoj poziciji jednu širinu i/ili jednu dužinu veću od 1 mm.

Prvenstveno su prve zone u području sa mustrom sigurnosnog elementa raspoređene u skladu sa jednim jednodimenzionalnim ili dvodimenzionalnim rasterom, pri čemu mere dužine i širine rastera iznose naročito između 5 µm i 1000 µm.

Prvenstveno se veličina rastojanja između prvih zona kreće između 25 µm i 250 µm i/ili širina i/ili dužina prvih zona iznosi između 5 µm i 200 µm.

Prvenstveno područje sa mustrom sigurnosnog elementa sadrži jedan ili više dizajnelemenata, u kojima su područja prvih zona formirana kao jedna ili više linija, naročito paralelnih linija, koje prate spoljašnju konturu ili unutrašnju konturu dotičnog dizajnelementa.

Prvenstveno se neprovidni sloj za refleksiju sigurnosnog elementa sastoji od metala ili se sastoji iz jedne kombinacije jednog transparetnog sloja za refleksiju sa metalom ili se sastoji od jednog ili više transparentnih slojeva za refleksiju i jednog neprovidnog sloja sa lakom. Prvenstveno se neprovidni sloj za refleksiju sigurnosnog elementa sastoji od jednog električno provodnog materijala ili sadrži jedan takav materijal i daje jednu električno čitljivu četvrtu informaciju pomoću izvođenja prvih zona kao RF- elementa ili pomoću upliva električno provodljive površine pomoću razmaknutosti prvih zona.

Prvenstveno neprovidni sloj za refleksiju ima jedan galvanski ojačani sloj čija debljina sloja iznosi između 0,2 µm i 20 µm.

Prvenstveno postupak za izradu jednog sigurnosnog elementa, naročito jednog vrednosnog dokumenta, sadrži sledeće korake:

priprema jednog sigurnosnog elementa,

upisivnje jedne personalizovane informacije u jedan laserski osetljiv sloj sa dekorom postavljen ispod sloja za refleksiju pomoću jednog lasera, pri čemu je pri ispisivanju informacije neprovidni sloj za refleksiju raspoređen između lasera i sloj sa dekorom.

Prcvenstveno se laserom upravlja tako, da se u područja sa neprovidnim slojem za refleksiju kod ispisivanja personalizovane informacije ostavlja slobodan prostor ili se personalizovana informacija postavlja makar sa jednom redukovanom snagom.

U narednom delu biće pronalazak bliže objašnjen na osnovu više izvedenih primera uz pomoć priloženih crteža.

Slika 1a pokazuje jedan šematski pogled odozgo na jedan sigurnosni element sa jednim uvećanim isečkom-detaljem.

Slika 1b pokazuje jedan šematski prikaz jednog uvećanog isečka jednog sigurnosnog elementa prema slici 1a.

Slika 2 pokazuje jedan šematski prikaz preseka jednog isečka iz jednog sigurnosnog elementa.

Slika 3 pokazuje jedan šematski pogled odozgo na sigurnosni element.

Slike 4a do 4c pokazuju jedan šematski pogled odozdo na jedno delimično područje jednog sloja za refleksiju jednog sigurnosnog elementa.

Slika 5a pokazuje jedan šematski pogled odozdo na jedno delimično područje jednog replicirajućeg sloja jednog sigurnosnog elementa.

Slika 5b pokazuje jedan šematski pogled odozdo na jedno delimično područje jednog sloja za refleksiju jednog sigurnosnog elementa.

Slika 6a pokazuje jedan šematski pogled odozdo na jedno delimično područje jednog replicirajućeg sloja jednog sigurnosnog elementa.

Slika 6b pokazuje jedan šematski pogled odozdo na jedno delimično područje jednog sloja za refleksiju jednog sigurnosnog elementa.

Slika 7 pokazuje jedan šematski pogled odozgo na jedno delimično područje jednog sigurnosnog elementa

Slika 8 pokazuje jedan šematski pogled odozdo na jedno delimično područje jednog sloja za refleksiju jednog sigurnosnog elementa.

Slika 1a pokazuje jedan sigurnosni element 1, čija je struktura slojeva na primer prikazana na slici 2.

Sigurnosni element 1 ima jedan sloj 11 sa supstratom, jedan sloj 12 sa dekorom, jedan opcioni sloj 13 sa lepkom, jedan sloj 14 za refleksiju, jedan opcioni replicirajući sloj 15, jedan opcioni sloj 16 kao i jedan opcioni sloj 17. Pored ovih slojeva može sigurnosni element 1 da sadrži još dalje slojeve.

Sigurnosni element 1 će se izgraditi prvenstveno za jedan zaštićeni dokument, naročito za jedan ID-dokument, na primer za jedan pasoš, jednu voznu legitimaciju ili jednu ulaznicu. Ali je takođe moguće, da se kod jednog sigurnosnog elementa 1 radi o jednom vrednosnom dokumentu, na primer o jednoj novčanici, kreditnoj kartici ili o nečem sličnom.

Sloj 11 sa supstratom može da se satoji na primer od jednog papirnog supstrata ili od jednog supstrata od veštačke plastične mase ili od jedne naslage od više slojeva, naročito za jedan laminat ili ekstrudovani element od povezanih papirnih slojeva i/ili slojeva od veštačke plastične mase. Sloj 11 sa supstratom ima prvenstveno debljinu sloja između 25 µm i 2000 µm, dalje prvenstveno između 40 µm i 1000 µm.

Sloj 12 sa dekorom se sastoji prvenstveno od jednobojnog sloja sa lakom.

Obojenost sloja 12 sa dekorom odnosno njegovog formiranog obojenog sloja sa lakom može na primer da usledi pomoću odgovarajuće boje ili takođe posredstvom pigmenata ili kombinacijom sastavljenom od boje i pigmenata. Naročito se mogu koristiti UV-fluorescentne boje ili boje izazvane pomoću IR-zračenja ili pigmenti. Obojenost sloja 12 sa dekorom može da usledi takođe pomoću optički varjabilnih boja ili pigmenata, na primer sa takozvanim OVI® (OVI = Optically variable Ink) mastilom, to jest prema uslovima posmatranja, na primer prema uglu posmatranja i/ili uglu osvetljavanja, pojavljuju se različite optičke slike prisutnih boja i pigmenata.

Ovi slojevi sa lakom se formiraju za pripremu jedne optički prepoznatljive informacije i na taj način se izrađuju na primer optičke informacije 23 i 24 šematski prikazane na slici 1a. Tako je na primer sloj 12 sa dekorom u jednom području sigurnosnog elementa 1 formiran u obliku slike vlasnika sigurnosnog elementa 1 kao optička informacija 23 i u jednom drugom području sigurnosnog elementa 1 formirana je informacija u obliku jednog specifičnog teksta koji se odnosi na vlasnika sigurnosnog elementa 1, na primer sadrži ime vlasnika, njegovu adresu i/ili njegov ID–broj. Dalje može sloj 12 sa dekorom da ima jednu nepersonalizovanu ili neindividualizovanu informaciju, kao što su na primer jedan ili više sigurnosnih otisaka. Slojevi sa lakom kao sastavni delovi sloja 12 sa dekorom sastoje se prvenstveno od jednog ili više obojenih slojeva sa lakom koji su u odnosu na sloj 11 sa supstratom različito obojeni i

1

mogu pored boje ili "normalnih" pigmenata da sadrže i efektne pigmente, kao i takođe tankefilm slojeve sa pigmentima, tečne kristalne pigmente ili metalne pigmente ili pomoću magnetnog polja usmerene efektne pigmente. Pri korišćenju obojenih pigmenata u sloju 12 sa dekorom takođe je moguće, da informacije 23 i 24 poseduju optički promenljivo pojavljivanje slike, na primer da pokazuju jedan efekat sa promenljivim bojama. Sigurnosni otisak ima optički promenljive sastavne delove i takođe optički nepromenljive sastavne delove. Sigurnosni otisak može pri tome da ima spolja formirane još druge, naročito ne optičke sigurnosne oznake.

Dalje je takođe moguće, da se sloj 12 sa dekorom sastoji od jednog laserski osetljivog materijala ili da sadrži jedan ili više slojeva od laserski osetljivog materijala, u kojima se mogu na primer da ispišu optičke informacije 23 i 24 pomoću lasera. Pod pojmom laserski osetljiv (senzitivni) materijal ovde će se podrazumevati takav materijal, kod koga se pod dejstvom jednog lasera pobuđuju različite boje ili se pomoću njega u najmanju ruku delimično i/ili u nekim određenim delovima skidaju-odstranjuju boje.

Od sloja 12 sa dekorom i sloja 11 sa supstrat se može takođe odustati. Dalje je takođe moguće, da se između sloja 14 za refleksiju i sloja 12 sa dekorom rasporedi još jedan dalji ili više drugih slojeva kao što je sloj 13 sa lepkom ili da sloj 14 za refleksiju usledi direkno na sloj 12 sa dekorom.

Slojevi 13 do 17 mogu da budu formirani za jednu prenosnu foliju 110 ili za prenos naslage slojeva na jednoj prenosnoj foliji. U ovom slučaju će se sloj 16 formirati od jednog sloja za razdvajanje i sloja 17 kao nosećeg sloja. Slojevi 13 do 15 grade jednu prenosnu naslagu, koja posle povlačenja nosećeg sloja 17 i sloja 16 za razdvajanje ostaje pričvršćena na noseći sloj 11 sa supstratom. Pri tome se mogu dodatno preneti neki slojevi koji nisu prikazani na slici 2, koji su izvedeni kao zaštitni slojevi, kojima se povećava otpornost dokumenta protih habanja ili protiv hemijskog dejstva. Takođe se može sloj 13 sa lepkom da sastoji od više slojeva, kao što je na primer jedan primarni i jedan ili više različitih slojeva sa lepkom. Dalje dodatno prenešeni slojevi mogu biti međuslojevi odnosno posredni pomoćni slojevi ili blokirni slojevi. Noseći sloj 17 u ovom slučaju sastoji se prvenstveno iz jedne folije od veštačke plastične mase, na primer od jedne poliester folije, sa jednom debljinom sloja između 6 µm i 200 µm. Folija od veštačke plastične mase može na primer da se sastoji takođe od PET (polietilentereftalat), PEN (polietilennaftalat) ili BOPP (biaksijalno orijentisani polipropileni = biaksijalno razvučeni propilen).

Nadalje je takođe moguće, da su slojevi 13 do 17 izvedeni od laminirne folije. U ovom slučaju će se sloj 16 formirati od jednog posrednog pomoćnog sloja i sloj 17 će se formirati od jedne veštačke plastične folije, koji takođe može da fungira kao zaštitni sloj ili prekrivni sloj sigurnosnog elementa 1. U ovom slučaju će se sloj 17 formirati na isti način od jedne transparentne folije od veštačke plastične mase sa jednom debljinom sloja između 6 µm i 200 µm, prvenstveno od veštačke plastične mase kao što je poliester, PET, BOPP ili od polikarbonata (PC). Kao dopunske slojeve ili umesto slojeva 16 i 17 sigurnosni element 1 može da sadrži jedan ili više daljih slojeva, prvenstveno transparentnih slojeva, koji preuzimaju funkciju pokrivnog sloja za zaštitu od mehaničkih uticaja i/ili hemijskih uticaja u slučaju da je sigurnosni element oblikovan kao kartica. Sloj 13 sa lepkom sastoji se prvenstveno od jednog toplog lepka, naročito od jednog toplotno aktivirajućeg termoplastičnog lepka, koji ima debljinu sloja između 0,2 µm i 30 µm. Relplicirajući sloj 15 sastoji se prvenstveno od jednog termoplastičnog replicirajućeg laka sa jednom debljinom sloja 0,2 µm i 10 µm. U relicirajući sloj 15 se pomoću alata za presovanje formira jedan površinski reljefn 18 uz korišćenje toplote i pritiska. Dalje je takođe moguće, da se replicirajući sloj sastoji od jednog UV-otvrdnavajućeg materijala i da je jedan površinski reljef 18 oblikovan pomoću UV – replikacije u replicirajući sloju 15.

Umesto ovih više slojeva 15, 16, 17 može postojati samo jedan jedini sloj, koji preuzima više funkcija. Tako na primer može da se direkno replicira na jednu polimer foliju i onda ova folija može da se spoji za jedan sigurnosni element sa ili bez pomoći jednog sloja sa lepkom.

Pogodni materijali za ovu polimer foliju su na primer PC ili PET materijali. Tipična debljina polimer folije leži u području od 8 µm do 500 µm, prvenstveno u području 12 µm do 250 µm i još povoljnije u području od 20 µm do 150 µm.

Sloj 14 za refleksiju sastoji se prvenstveno od jednog neprovidnog metalnog sloja, na primer od aluminijuma, bakra, srebra , zlata, hroma ili jedne legure od ovih materijala. Pod pojmom neprovidan ovde se podrazumeva sloj za refleksiju, čija transmisija svetlosti, u području koje za ljudskog posmatrača predstavlja vidljivo područje talasnih dužina svetlosti, iznosi manje od 30%, prvenstveno manje od 10%. Ukoliko je sloj 14 za refleksiju izveden od jednog metalnog sloja, tada će se odabrati odgovarajuća debljina metalnog sloja, da bi se na taj način sa metalnim slojem formirao neprovidni sloj 14 za refleksiju u skladu sa ovom gore navedenom definicijom za transmisiju svetlosti. Prvenstveno jedan takav metalni sloj za refleksiju ima debljinu sloja veću od 10 nm, naročito veću od 15 nm.

Dalje je takođe moguće, da se sloj 14 za refleksiju sastoji iz više slojeva. Tako je na primer moguće, da sloj 14 za refleksiju sadrži jedan ili više dielektričnih slojeva za refleksiju, naprimer jednu naslagu od više visoko prelamajućih HRI i nisko prelamajućih LRI slojeva (HRI = high refractive index, LRI = low refractive index) ili jedan visoko prelamajući ili jedan nisko prelamajući sloj, koji su dalje prekriveni sa jednim neprovidnim slojem za izradu jednog neprovidnog sloja za refleksiju.

Dalje je takođe moguće, da se ispod ili iznad sloja 14 za refleksiju predvidi jedan dodatni dielektrični sloj za refleksiju, koji je naročito predviđen preko cele površine jedino u području sa maskom ili jedino u pozadinskom području ili jedino u području u kome nije predviđen sloj 14 za refleksiju.

Kao dielektrični slojevi za refleksiju mogu se ovde koristiti na primer slojevi od ZnS, TiO2, SiOxili MgF2, koji prvenstveno imaju debljinu sloja između 25 nm i 2500 nm.

Dalje su takođe mogući poluprovodni slojevi, kao što su na primer Si, Ge, PbS, ZnSe, GaAs. Metalni dejstvujući sloj za refleksiju može se takođe postaviti pomoću procesa sa pritiskom, kao što se na primer u jedan lak unose pod pritiskom fino dispergovane nano čestice ili tanke metalne trake. Dalje se može sloj za refleksiju izgraditi takođe kao fotonski kristal.

Kao neprovidni sloj će se prvenstveno koristiti jedan neprovidni sloj od laka, koji ima transmisivitet (sposobnost provođenja svetlosti) manji od 30% u području talasnih dužina svetlosti koje za ljudskog posmatrača predstavljaju vidljivu svetlost. Ovaj sloj sa lakom se može postaviti prvenstveno sa jednim postupkom sa pritiskom. Nadalje može sloj sa lakom da bude jednobojan i na primer u refleksiji da proizvodi jedan obojeni utisak.

Nadalje može sloj za refleksiju da se sastoji od jednog dielektričnog sloja ili jedne naslage sastavljene iz više dielektričnih slojeva, koji su prekriveni sa jednim metalnim slojem. Pomoću pogodnog izbora slojeva i njihove debljine mogu se postići naročito interesantni obojeni efekti, kada su dielektrični slojevi izvedeni providno ili polu providno.

Kako je na slici 1 prikazano, sigurnosni element 1 ima područje 21 sa mustrom sastavljeno iz više dizajn–elemenata 22 i ima nekoliko dizajn-elementa 22 okružena pozadinskim područjem 20. Dizajn-elementi 22 područja 21 sa mustrom poseduju pri tome takođe identični oblik i jednu ponavljajuću (koja se stalno ponavlja) mustru. Dalje je takođe moguće, da se dizajn-element formira dopunjen sa jednim motivom, na primer formiran jedan prikaz u vidu figure ili u obliku broja, simbola ili slova za generisanje jedne optički vidljive informacije. Dalje je naročito povoljno, da se dizajn-element formira u obliku jedne linije, koja na primer gradi jednu giljoš liniju ili jednu kompleksnu linijsku mustru, pri čemu će ovo izvođenje dalje u nastavku opisa biti još detaljnije razjašnjeno.

Prvenstveno je područje 21 sa mustrom formirano u obliku jednog makroskopskog vidljivog dizajna, to jest ovaj pomoću dizajn–elementa određeni oblik područja 21 sa mustrom je vidljiv za ljudskog posmatrača na udaljenosti posmatranja od oko 30 cm. Prvenstveno dizajnelementi 22 područja 21 sa mustrom imaju na svakom mestu jednu dužinu veću od 50 µm, prvenstveno do 300 µm i jednu širinu veću od 5 µm, prvenstveno veću od 10 µm. Pozadinsko područje 20 je pri tome u najmanju ruku dimenzionisano sa takvom veličinom dimenzija, da je područje 21 sa mustrom – kako je gore izloženo – vidljivo pre pozadinskog područja 20. Pozadinsko područje 20 opkoljava pri tome prvenstveno potpuno jedno područje u kome su zajednički povezani formirani dizajn-elemenati 22 i ovo područje ima jednu širinu i/ili jednu dužinu veću od 1mm, prvenstveno veću od 2 mm. Dizajn-elementi 22 mogu takođe da budu ograničeni pomoću ivice sigurnosnog elementa 1 i ne moraju da budu potpuno opkoljeni sa pozadinskim područjem 20.

Pored toga mogu da postoje dalji dizajn-elementi, koji sadrže celu površinu sloja za refleksiju ili sadrže celu zonu, koji imaju jednu najmanju dimenziju veću od 300 µm.

Pozadinsko područje 20 može takođe da bude izgrađeno pomoću jednog ili više dalje obrazovanih slojeva sa dodatnim sigurnosnim oznakama, koji su u jednom separatnom proizvodnom koraku aplicirani na sloj 11 sa supstratom. Ovi dalji slojevi mogu da budu individualizovani ili personalizovani i/ili da imaju jedan uobičajeni hologram, kinegram®, koji imaju difraktivne strukture na jednoj celoj površini sloja za refleksiju ili na više delimičnih površina sloja za refleksiju i/ili jedan zapreminski hologram i/ili jednu troslojnu ili višeslojnu strukturu tanki-film slojeva (fabry-perot) i/ili jedan element sa tečnim kristalima. Dalje mogu ovi slojevi da budu sastavljeni od kombinacije gore pomenutih struktura i sledstveno tome naročito u pozadinskom području mogu da imaju pripremljeni veći broj sigurnosnih oznaka.

Sloj 14 za refleksiju nije predviđen u pozadinskom području 20 i predviđen je u području sa mustrom u prvim zonama 31 ali nije predviđen u drugim zonama 32. Prve zone 31su pri tome razmaknute manje od 300 µm jedna od druge, prvenstveno taj razmak jedne od druge iznosi između 25 µm i 250 µm i imaju najmanju dimenziju manju od 300 µm, prvenstveno između 5 µm i 100 µm. Pod najmanjom dimenzijama podrazumeva se pri tome širina prvih zona 31, to jest najmanji razmak između dve tačke ivice zone, koje leže na jednoj zajedničkoj pravoj, koja prolaz kroz površinsko težište zone.

Dalje je takođe moguće, da je sloj 14 za refleksiju u područje sa mustrom predviđen u jednoj inverznoj-obrnutoj formi i kao takav je predviđen u jednoj ili više prvih zona 31 i nije predviđen u jednoj ili više drugih zona 32. Prve zone 31 su pri tome, kako je to već gore objašnjeno, razmaknute manje od 300 µm jedna od druge, prvenstveno taj razmak jedne od druge iznosi između 25 µm i 250 µm i u vezi sa tim su upućene na ovo gore pomenuto izvođenje.

Prvenstveno su veličine površina kao i razmak prvih zona 31 izabrani tako, da udeo površine prvih zona u području 21sa mustrom i/ili udeo dotičnih prvih zona 31 u dizajn-elementu 22 iznosi između 1% i 80%, naročito između 5% i 50%, a kao moguć je i udeo na primer 15%. Tako su na primer u dotičnim dizajn-elementima 22 u donjim delovima sloj 14 za refleksiju – kako je to prikazano na slici 1a – raspređene u tačkastoj formi ili u pravougaonoj formi prve zone 31 odnosno raspoređene su u ovom predviđenom sloju 14 za refleksiju i koje su opkoljen od strane jedne druge zone 32, u kojoj nije predviđen sloj 14 za refleksiju. U ovom pozadinskom području 20 koje opkoljava dizajn-element 22 nije predviđen sloj za refleksiju. Dalje je takođe moguće, da se jedan deo dotičnih dizajn-elementu 22 obrazuje u skladu sa prikazanim rasporedom na slici 1a i jedan deo dizajn-elemenata 22 sigurnosnog elementa 1 obrazuje prema rasporedu prikazanom na slici 1b. Takođe je moguće, da sigurnosni element 1 ima jedan ili više dizajn-elemenata 22, koji su predviđeni u području 21 sa mustrom sloja 14 za refleksiju u prvim zonama 31, ali u jednoj ili više drugih zona 32 nisu predviđeni i jedan ili više dizajn-elemenata 22 su predviđeni u ovom području 21 sa mustrom sloja14 za refleksiju u jednoj ili više zona 32 ali nisu predviđeni u prvim zonama 31.

Pomoću jednog takvog oblikovanja sloja 14 za refleksiju postiže se, da je dizajn-element 22 još dovoljno transparentan, da bi ispod dizajn-elementa 22 predviđena optički prepoznatljiva informacija bila vidljiva kroz ovaj uglavnom neprovidni sloj 14 za refleksiju, da je dalje ipak ova informacija posle toga prekrivena od strane jedne informacije vidljive u sloju za refleksiju, koja je određena pomoću oblikovanja područja 21 sa mustrom kao i površinskog reljefa 18.

1

Kako je prikazano na slici 2, površinski reljef 18 je pri tome prvenstveno tačno registrovan pomoću paser-oznaka, to jest položajno tačno usmeren prema prvim zonama 31. Sloj 14 za refleksiju i površinski reljef 18 biće formirani pomoću procesa registrovanja jedan prema drugome. Proces registrovanja znači, da su ove relativne pozicije naročito ovog u obliku mustre sloja 14 za refleksiju i naročito ovog u obliku mustre površinskog reljefa 18 jedna prema drugoj tokom ovog pojedinačnog procesnog koraka tačno po položaju usmerene jedna prema drugoj na primer pomoću naročite optički detektujuće registarske oznake. Prvenstveno će se time postići, da se u pozadinskom područje 20 i/ili u jednoj ili više drugih zona 32 ne oblikuje površinski reljef 181 ili da tamo bude predviđen jedan površinski reljef, koji se razlikuje od ovog površinskog reljefa 18 koji je oblikovan u prvim zonama 31, naročito se oni razlikuju u aspektu razmere u odnosu na površinski reljef 18 za najmanje oko 50 %.

Pri tome je od naročite koristi, kada ovo optički varjabilno pojavljivanje slike područja 21 sa mustrom određenih reljefnih struktura se formira samo u prvim zonama 31 relicirajućeg sloja 15 i naročito kod izrade sigurnosnog elementa 1 formiranje oblika i rasporeda prvih zona 31 sledi u zavisnosti od ovog za odgovarajući optički varjabilni efekat izabranog odnosno predviđenog površinskog reljefa 18.

Za izradu sigurnosnog elementa 1 će se tako na primer na noseći sloj 17 najpre postaviti sloj za odvajanje ili posredni pomoćni sloj 16 po celoj površini na primer pomoću pritiska, na kraju će se postaviti po celoj površini replicirajući sloj 15 na primer takođe pomoću pritiska i zatim će se u području prvih zona 31 oblikovati površinski reljef 18, kako je to gore već objašnjeno, u replicirajućem sloju 15. Posle toga će se prvenstveno registrovati u tu svrhu, to znači da će se tačno poziciono postaviti sloj 14 za refleksiju ili će se strukturisati. Pri tome je na primer moguće, da se sloj 14 za refleksiju postavi po celoj površini, na primer pomoću isparavanja ili katodnog rasprašivanja i da zatim bude ponovo uklonjen pomoću pozitivnog ili negativnog nagrizanja ili pomoću jednog postupka pranja ili pomoću mehaničke ablacije ili pomoću laserske ablacije u području drugih zona 32 kao i u pozadinskom području 20. Dalje je takođe moguće, da se – na primer pomoću jedne maske za isparavanje – sloj 14 za refleksiju postavi samo u području prvih zona 31. Sloj 14 za refleksiju se može uz pomoć procesa sa pritiskom postaviti lokalno. Materijal sloja za refleksiju se pri tome disprerguje u lak pod pritiskom ili se sloj za refleksiju gradi u jednoj hemijskoj ili fizičkoj reakciji u toku i/ili posle pritiska i jedan lokalno sprovedeni pritiska služi samo za uspostavljanje neprovignog područja, na primer pomoću lokalnog izdvajanja.

Dalje je takođe moguće, da za registrovanje ovih procesa, to znači za postizanje tačno pozicioniranog procesa u prvim zonama 31 s jedne strane i u drugim zonama 32 i u pozadinskom području 20 s druge strane, oblikovane su različite reljefne strukture, koje zatim koriste svojstva za tačno registrovanje, to znači tačno položajno strukturisanje sloja 14 za refleksiju.

Na slici 2 prikazana je jedna struktura, kod koje replicirajući sloj 15 leži između sloja 14 za refleksiju i posmatrača. Ali redosled sloja može takođe da bude i obratan, to znači da sloj 14 za refleksiju leži između replicirajućeg sloja 15 i posmatrača. U mnogim izvođenjima je neprovidni sloj povoljno izveden odnosno tanak je i blagodareći tome sledi površinski reljef dovoljno ekzaktno postavljen, tako da površinski reljef posmatran obostrano ima optičko dejstvo.

U slučaju ako se – kako je to gore izloženo – kao sloj 14 za refleksiju koristi jedan višeslojni niz slojeva satavljen od jednog ili više providnih ili parcijalno providnih dielektričnih slojeva za refleksiju i jednog neprovidnog sloja, takođe je moguće, da se predvidi jedan dielektrični sloj za refleksiju po celoj površini sigurnosnog elementa i da sledi samo jedno strukturisanje ili postavljanje jednog strukturisanog neprovidnog sloja, tako da sloj 14 za refleksiju u području prve zone 31 ima formiran jedan neprovidni sloj za refleksiju i u drugoj zoni 32 ima formiran jedan providni ili parcijalno providni sloj za refleksiju. Jedna dalja povoljna varijanta pronalaska sastoji se u tome, da je jedan neprovidni metalni sloj za refleksiju predviđen u prvoj zoni 31 i da je kao dalji sloj za refleksiju postavljen ispred jedan naredni transparentni HRI-sloj koji leži parcijalno ili celom površinom u pozadinskom području 20. Površinski reljef 18 je prvenstveno sastavljen od jedne ili više reljefnih struktura, koje su izabrane iz grupe difraktivne rešetke, holograma, blaze rešetke, linearne rešetke, krstaste rešetke, heksagonalne rešetke, asimetrične ili simetrične strukture rešetke, retroreflektivne strukture, refraktivna ili difraktivna mikro sočiva, refraktivne ili difraktivne mikro prizme, difrakcione strukture nultog reda, takozvane strukture "oči moljca" ili anizotropne ili izotropne mat-strukture ili sadrži jednu naslagu od dve ili više gore navedenih reljefnih struktura. Tako je na primer moguće, da se u različitim područjima prve zone 31 predvide različite reljefne strukture ili u različitim prvim zonama 31 predvide različite reljefne struture ili u različitim dizajn-elementima 22 predvide različite reljefne strukture. Pomoću ovakvog izvođenja je moguće, da se postigne, da različiti dizajn-elementi pokazuju različito optički varjabilno pojavljivanje slike, da različiti delovi područja 21 sa mustrom ili različita područja dizajn-elemeta 22 pokazuju različite boje ili jednu različitu osvetljenost ili mogu da se pomoću toga generišu optički varjabilni efekti, koji na primer ne mogu da se imitiraju pomoću jednog holografskog površinskog reljefa.

Posmatranje sigurnosnog elementa 1 sledi prema pravcu 10 posmatranja.

Kod izrade sigurnosnog elementa 1 sloj 12 sa dekorom će se postaviti na primer na sloj 11 sa supstratom pomoću postupka sa pritiskom i posle toga će se aplicirati na prenosnu foliju 110 sloj 11 sa supstratom na koji je površinski utisnut sloj 12 sa dekorom. Dalje je takođe moguće, da se sloj 12 sa dekorom utisne na sloj 13 sa lepkom ili na replicirajući sloj 15. Dalje je takođe moduće, da se personalizovana informacija 23 i 24 posle završne izrade sigurnosnog elementa 1 ili u toku izrade sigurnosnog elementa 1 ispiše pomoću jednog lasera u sloju 12 sa dekorom, pri čemu će se prvenstveno laser rasporediti na stranu koja leži suprotno od sloja 14 za refleksiju.

Slika 3 pokazuje jedan isečak iz sigurnosnog elementa 2. Sigurnosni element 2 ima pri tome jedno pozadinsko područje 20 i jedno područje 21 sa maskom, koje je izgrađeno od više u obliku linija dizajn-elemenata 22, od kojih su dva dizajn-elementa 22 prikazana na primer kao segment na slici 3. Struktura slojeva sigurnosnog elementa 2 odgovara strukturi slojeva izvedenoj na sigurnosnom elementu 1 i na osnovu toga će se u opisu pozvati na predhodno prezentirano izvođenje dato za sigurnosni element 1.

Sigurnosni element 2 ima dalje jednu optičku informaciju 25, koja je pripremljena od sloja 12 sa dekorom postavljenog ispod sloja 14 za refleksiju i koja, kako je to pokazano na slici 3, u nekim područjima prekriva pozadinsko područje 20 i takođe područje 21 sa mustrom.

Područje 21 sa mustrom ima kod sigurnosnog elementa 2 - kako je to već gore objašnjeno – dva ili više dizajn-elemenata 22, koji su formirani u obliku linije. Pod pojmom u obliku linije ovde se podrazumeva jedan dizajn-element, čija je širina najmanje sa faktorom 10 veća od njegove dužine. Prvenstveno širina linije leži između 5 µm i 250 µm, na primer ovde širina linije iznosi 50 µm. Kako je to naznačeno na slici 3, dizajn-element 22 izveden u obliku linije ima prve zone 31 i druge zone 32, koje su u skladu sa jednim jednodimenzionalnim rasterom raspoređene duž podužnog pravca pojedinačnih linija. Tako je samo jedna prva zona 31 predviđena preko širine dotične linije. Kod izvedenog primera prema slici 3 prve zone 31 zauzimaju celu širinu linije, to znači da širina pojedine prve zone 31 odgovara širini linije. Kao je prikazano na slici 3, ovde je širina prvih zona 31 konstantna i iznosi na primer između 5 µm i 250 µm, dalje prvenstveno između 10 µm i 100 µm. Njihov međusobni razmak je promenljiv, zbog čega se za ljudskog posmatrača osvetljenost ovih dizaj-elemenata menja duž linije. Prve zone 31 su pri tome, kako je to već gore objašnjeno ili će biti kasnije blliže objašnjeno uz pomoć slika - slika 4a, slika 4c ili slika 6a do slike 7, prekrivene sa površinskom strukturom površinskog reljefa 18. Pri tome je takođe moguće, da se odustane od oblikovanja površinskog reljefa 18 u prvim zonama 31.

Slika 4a pokazuje na primer jedan isečak iz jednog sigurnosnog elementa 3, koji je izgrađen prema sigurnosnom elementu 1 i sigurnosnom elementu 2. U vezi sa strukturom sigurnosnog

1

elementa 3 treba isto tako ukazati na izvedbe prikazane na slici 1 do slike 3. Kako je prikazano na slici 4a područje 21 sa mustrom ima isto tako u obliku linije izvedene dizajnelemente 22, od kojih su na slici 4a na primer prikazana tri dizajn-elementa 221, 222, 223. Dizajn-elementi 221 do 223 imaju jedan niz sastavljen od prvih zona 31 i drugih zona 32, kako je to prikazano na slici 4a. Prve zone 31 dizajn-elemenata 221, 222, 223 su pri tome prekrivene sa različitom reljefnom strukturom, kako je to na slici 4a naznačeno pomoću različito izvedene šrafure na ovim zonama.

Raspodela dizajn-elemenata 221 do 223 u prvim zonama i u drugim zonama je pri tome kod svakog dizajn-elementa individualno podešena, tako da ne nastaju nikakve smetnje za pojavljivanje efekata, kao što su na primer moire-mustre ili jednog velikog prekida. Razmaci prvih zona 31 jedne prema drugoj su tako odabrani, da pri posmatranju golim okom prepozanaju se tri kontinualne linije. Na primer rastojanje prvih zona 31 jedne prema drugoj je manje od 300 µm.

Rastojanje između prvih zona 31, kao i oblik i veličina se pri tome mogu varirati duž linije. Kriterijumi za stvaranje prve zone 31 su pri tome na primer izbegavanje ometačkih kolizija sa drugim susednim dizaj-elementima 22 ili izbegavanje od moire–ometačkih efekata koje stvara ispod postavljena optička informacija, na primer pripremljena optička informacija sa slojem 12 sa dekorom.

Pri korišćenju dizajn-elemenata 22 izvedenog u obliku linije naročito je pri tome povoljno, da se raspored i oblikovanje prvih zona kao i njihovo prekrivanje reljefnom strukturom sa jednim površinskim reljefomo 18 izvede kako je to prikazano na narednim slikama odnosno od slike 4b do slike 4c. Takvi dizajn-elementi 22 mogu se pri tome koristiti na primer kod sigurnosnog elemenata 1 prema slici 1 ili kod sigurnosnih elemenata 2 i 3 koji su izvedeni prema slici 3 ili slici 4.

Slika 4b pokazuje tri različite mogućnosti za stvaranje jednog u obliku linije dizajn-elementa. U tu svrhu slika 4b pokazuje tri u obliku linije dizajn-elementa 224, 225 i 226. Dizajnelementi 224 do 226 su formirani u obliku jedne linije, kako je to na primer gore već razjašnjeno za dizajn-elemente 22 sigurnosnog elementa 2.

Dizajn-elementi 224 imaju jedan niz prvih zona 31, koje su međusobno razdvojene pomoću druge zone 32. Ovde se duž linije varira veličina prvih zona 31, da bi se proizveo jedan različiti lokalni intenzitet naročito jedan optički varjabilan efekat. Kako je to pokazano na slici 4b, ovde će se varirati proteznje-proširenje prvih zona 31 u pravcu širine linije, pri čemu proširenje prvih zona 31 u podužnom pravcu linije je konstantno i/ili razmaknutost prvih zona 31 jedne od druge duž linije ostaje takođe konstantna. Istraživanjem se pokazalo, da se ovim putem može varirati osvetljenost dizajn-elementa duž linije, bez toga da se pogorša odnosno smanji osvetljenost informacije postavljene ispod u području duž linije.

Kod dizajn-elementa 225 veličine površina prvih zona 31 su odabrane tako da su konstantne duž linije. Pve zone 31 su ovde podeljene u dve delimične zone 33 i 34, pri čemu je samo delimična zona 34 prekrivena sa reljefnom strukturom jednog površinskog reljefa 18, a delimična zona 33 nije pri tome prekrivena ni sa jednom reljefnom strukturom ili nije obrazovana kao ogledalska površina. Kako je prikazano na slici 4b, pri tome se duž linije variraju veličine površina delimičnih zona 33 i 34, dok veličine površina prvih zona 31 ostaju konstantne. Na taj način srednja transmisija svetlosti dizajn-elementa 225 ostaje konstantna duž linije, pri čemu se osvetljenost u raznim pravcuima posmatranja i/ili boja dizaj-elementa 225 ipak menja duž linije. Dalje je ovde takođe moguće, da su prve zone 31 raspodeljene u više od dve delimične zone, koje su prekrivene sa različitim reljefnim strukturama, što će se kasnije bolje razjasniti na primer pomoću slike 4c, slike 6a i slike 7.

Dizajn-element 226 ima takvu prvu zonu 31, koja je takođe podeljena na dve delimične zone 34 i 35, koje su prekrivene sa različitim reljefnim strukturama.

Ciljanom varijacijom lokalne površinske gustine, što znači površinsko proširivanje prvih zona 31 i njihova razmaknutost kao i zauzeće prvih zona sa reljefnom strukturom može se iskoristiti za to, da se prikaže - predstavi dodatna informacija. Tako da na taj načim može

1

posmatrač u ogledalskom odrazu (reflektovanju) da prepozna jednu makroskopsku informaciju u obliku slike ili teksta, bez toga da prikaz ima upliv na difraktivne optičke oznake. Ove dodatne informacije mogu takođe da se održe u jednom polarizovanom svojstvu, koje se prvenstveno prepoznaje posmatranjem kroz jedan pogodni filter.

Pored toga mogu se pogodno varirati razmaci i veličine površina prvih zona 31, tako da jedan posmatrač prepoznaje jedne prve difraktivne oznake i pri posmatranju kroz jedan pogodan filter postaju vidljive od njih zavisne moire–mustre.

Kako je to već gore objašnjeno, može se ovde na primer pomoću promene veličine površina i/ili rastojanja od odgovarajućeg rasporeda neprovidnih površina odnosno sočiva jednog moire-elementa za verifikaciju kodirati jedna skrivena informacija, koja samo pri prekrivanju sa moire - elementom za verifikaciju postaje vidljiva.

Nadalje se može raspored prvih zona 31 jedne prema drugoj i/ili raspored reljefne strukture unutar pojedine prve zone 31 koristiti za kodiranje daljih informacija.

Slika 4c pokazuje više daljih mogućnosti, na primer podela prve zone 31 na delimične zone, koje su prekrivene sa različitim reljefnim strukturama. Slika 4c pokazuje u vezi sa tim jednu prvu zonu 311, koja je podeljena na delimične zone 34 i 35, jednu prvu zonu 312, koja je takođe podeljena na delimične zone 34 i 35 i jednu prvu zonu 313, koja je podeljena na tri delimične zone 34, 35 i 36. Delimične zone 34, 35 i 36 su prekrivene sa različitim reljefnim struturama. Pri tome je na primer delimična zona 34 prekrivena sa jednom difrakcionom rešetkom, koja generiše jedan dinamički obojeni Kinegram® i delimična zona 35 je prekrivena sa jednom anizotropno rasutom mat-strukturom. Tako se na primer iz jednog pravca posmatranja može prikazati jedna prva zona 311 opremljena sa dizajn-elementom izvedenim u odliku dinamički obojenog Kinegram®, dok se iz jednog drugog pravca posmatranja prepoznaje jedna statička ahromatska oznaka sa istim grafičkim sadržajem. Kod prve zone 313 predviđene su tri delimične zone, koje na primer isto tako pri različitim pravcima posmatranja prikazuju različite optičke oznake ili su takođe prekrivene sa rešetkastim strukturama, koje pokazuju različite boje i na taj način omogućavaju oblikovanje jedne originalno obojene slike u području 21 sa mustrom, pri čemu relativni površinski udeo delimičnih zona 34, 35 i 36 određuje ton boje, a veličina površine 313 određuje lokalnu osvetljenost (intenzitet osvetljenosti).

Pomoću izrade i rasporeda prvih zona 31, kako je gore objašnjeno uz pomoć slike 4a do slike 4c, moguće je, da se formiraju dizaj-elementi 22 u obliku linije, koji duž linije u različitim pravcima posmatranja posreduju u stvaranju različitih optičkih utisaka i/ili različitih lokalnih boja i/ili različite lokalne osvetljenosti i/ili daju transparentnost. Korišćeni dizajn-elemenati u obliku linije, kako je to gore objašnjeno, koji imaju duž linije raspoređene prve zone 31, obeležene pomoću konturne šrafure finim linijama u području sa mustrom, koje sa jednim pravilnim rasterom jednog sloja za refleksiju i pri tome neregistrovane obloge, što znači da obloge jedne predviđene reljefne strukture poziciono nisu tačno označene, kod koje su područja izvedena u obliku linija koje se ne mogu lako i dovoljno dobro reprodukovati odnosno falsifikovati. Na taj nači će se pripremiti jedan sigurnosni element, koji se vrlo teško može oponašati i falsifikovat.

Jedan dalji mogući raspored prvih zona 31 u jednom dizajn-elementu 22 i odgovarajući raspored reljefne strukture jednog površinskog reljefa 18 biće razjašnjen u narednom delu uz pomoć slike 5a i slike 5b.

Slike 5a i 5b razjašnjavaju izgradnju jednog površinskog reljefa 18 formiranog u replicirajućem sloju 15 odnosno strukturisanje sloja 14 za refleksiju u jednom delimičnom području dizajn-elementa 227.

Kako je to naznačeno na slici 5b, ovde su predviđene prve zone 31, koje su prekrivene sa neprovidnim slojem 14 za refleksiju, i koje su opkoljene od strane jedne druge zone 32. Kao registrovano, to znači pri tome tačno položajno označeno, kako je pokazano na slici 5b, je formirano u replicirajućem sloju 15 u prvoj zoni 31 jedno mikro sočivo 181. Ovo mikro sočivo 181 može da bude izvedeno kao refraktivno sočivo ili kao difraktivno sočivo. Kako je

1

to prikazano na slici 5a i slici 5b, sledi strukturisanje metalnog sloja 14 za refleksiju egzaktno u registru, to znači tačno pozicioniranje prema sočivu 181, tako da je svako sočivo 181 prekriveno potpuno sa slojem 14 za refleksiju, pri čemu su okružujuća područja providna ili polu providna odnosno parcijalno providna. Pomoću podešavanja prvih zona 31 na izvedeni oblik sočiva 181 i registrovanjem, to znači tačnim pozicioniranjem prema sloju 14 za refleksiju, u odnosu na jedan neregistriovani postupak, to znači jedno neprecizano pozicioniranje, omogućena je povećana transparentnost dizajn-elementa 227 ili je omogućeno poboljšanje kontrasta sigurnosnih oznaka.

Slika 6a i slika 6b razjašnjavaju jednu dalju mogućnost oblikovanja i raspoređivanja prvih zona 31 i reljefne strukture površinskog reljefa 18 jedno prema drugom. Slika 6a razjašnjava pri tome raspored reljefne strukture 18 formirane u replicirajućem sloju 15 i slika 6b razjašnjava rasporedi i oblikovanje prvih zona 31 u sloju 14 za refleksiju u jednom delimičnom području jednog dizajn-elementa 228.

Prve zone 31 su ovde uređene u formi jednog pravilnog dvodimenzionalnog rastera i u obliku pravougaonika. Isto tako je moguće, da raster pri tome nije pravilan i naročito je podešen na konturu dizajn elementa 228. Prve zone 31 mogu dalje takođe da poseduju neki drugi oblik ili takođe da se variraju u pogledu njihovih veličina površine, kako je to gore već bilo objašnjeno u vezi linijskog oblika dizajn-elementa 22.

Svaka prva zona 31 je ovde podeljena na četiri delimične zone, naime na delimične zone 34, 35, 36 i 37, koje mogu da imaju – kako je to već gore objašnjeno – različitu reljefnu strukturu. Ispuna jedne delimične zone 34 sa jednom reljefnom strukturom 182 prikazana je kao primer na slici 6a.

Struktura reljefa u zonama 34 do 37 služi na primer za to, da se prikažu četiri različita sadržaja, koja su na primer vidljiva u različitim pravcima posmatranja. Delimične zone imaju pri tome četiri difraktivne reljefne strukture, na primer difraktivnu rešetku, refraktivne reljefne strukture ili takođe rasejanu reljefnu strukturu ili takođe površinu u obliku ogledala. Tako je na primer svaka zona 31, kako je to prikazanona slici 6a, podeljena na četiri delimične zone, pri čemu svaka delimična zona ima uvek dodeljen jedan pravac posmatranja i obloga svake pojedinačne delimične zone u dodeljenom pravcu posmatranja daje na primer određenu osvetljenost informaciji koja u dodeljenom pravcu posmatranja odgovara prepoznatljivoj slici.

Kako je to već gore izvedeno, ovde su prve zone 31 kod ovog izvedenog primera razmaknute jedna od druge prvenstveno između 25 µm i 250 µm i dimenzije prvih zona 31 se nalaze prvenstveno u području između 5 µm i 100 µm. Faktor ispune, to jest pokrivenost dizajnelemenata sa prvim zonama 31 leži pri tome prvenstveno u veličini od oko 15%, tako da oko 85% površine ostaje transparentno.

Slika 7 prikazuje jedan isečak iz jednog dizajn-elementa 229. Dizajn-element ima pri tome prve zone 31, koje su pomoću jedne druge zone 32 razdvojene jedna od druge. Kako je naznačeno na slici 7, ovde je varirana lokalno veličina površine prvih zona 31, tako da se pri tome – kako je to gore već objašnjeno u vezi linijskih dizaj-elemenata – varira lokalno ukupni intenzitet na primer osvetljenosti područja sa mustrom. Dalje su prve zone 31 podeljene na delimične zone 34, 35 i 36. U delimičnim zonama 34, 35 i 36 predviđene su različite reljefne strukture, na primer difrakciona rešetka, koja ima različitu prostornu frekvenciju ili jedan različiti azimutni ugao. Kako je na slici 7 naznačeno, pri tome se variraju pored veličine površina prvih zona 31 takođe i relativne veličine površina delimičnih zona 34, 35 i 36 jedna prema drugoj. Ukoliko je kao reljefna struktura u delimičnim zonama 34, 35 i 36 formirana reljefna struktura na primer sa tim, da daje različite obojene utiske, tako da se na taj način pomoću različitog površinskog udela delimičnih zona 34, 35 i 36 jedne prema drugoj mogu podešavati ove ukupno dobijene boje i pomoću veličina površine prvih zona 31 može se podešavati osvetljenost odnosno intenzitet osvetljenosti. Pomoću ovih mera moguće je, lokalno varirati u jednom dizajn-elemntu boju kao i osvetljenost i na taj način na primer

1

ostvariti originalno obojenu sliku, koja kao jedna prva informacija prekriva jednu individualizovanu drugu informaciju.

Slika 8 prikazuje jedan šematski prikaz jednog dizajn-elementa 230 područja 21 sa mustrom, koji ima prve zone 31 izvedene u obliku linije, koje su jedna od druge razdvojene drugim zonama 32. Nadalje je dizajn-element 230 okružen sa pozadinskim područjem 20.

Kako je na slici 8 prikazano, prve zone 31 su oblikovane kao paralelne linije, koje slede duž unutrašnje i spoljašnje konture dizajn-elementa 230. Širina ovih linija prvenstveno iznosi između 5 µm i 250 µm, dalje naročito između 10 µm i 100 µm. Kod dizajn-elementa 230 radi se pre svega o jednom dizajn - elementu, čija je širina i/ili visina veća od 1 mm, prvenstveno je veća od 2 mm. Dizajn-element 230 je, kako je prikazano na slici 8, formiran kao jedno slovo. Dizajn-element 230 pored toga može da poseduje i neke druge oblike, na primer može da bude oblikovan u formi jednog drugog slova ili nekog broja ili takođe po izgledu neke figure, jednog grba ili jednog piktograma. Pri tome je takođe moguće, da dizajn-element ima jednu ili više linija, koje prate unutrašnju i/ili spoljašnju konturu ili takođe ima dalje linije, koje nisu paralelno postavljene prema unutrašnjoj i/ili spoljašnjoj konturi dizajn-elementa i koje na primer omogućavaju podešavanje jedne unutrašnje konture koja se razlikuje od spoljašnje konture dizajn-elementa. Dalje je takođe moguće, da prve zone 31 oblikovane u vidu linije imaju jedno različito područje i na primer na osnovu jedne modulacije širine linijski formiranih prvih zona 31 daju vizuelno prepoznatljiv prikaz u obliku figura ili linijski formirane prve zone 31 grade pripremljene pravilno, nepravilno ili stohastički prekinute zatvorene linije, koje nisu prikazane na slici 8a. Vođenje linija može da bude uređeno potuno nezavisno od spoljašnjeg oblika dizajn-elementa 230 i može da se sastoji na primer od paralelnih ili koncentričnih linija. Naročito je povoljno kada je minimalno pokrivanje površine linijama u području između 5% do 40%, da bi se dopustila ne samo jedna zadovoljavajuća refleksija već isto tako ostvarila i jedna visoka transmisija. Dalje je ovde povoljno da razmak linija bude u području 10 µm i 200 µm.

Kao zamena za linije može dizajn-element 230 da ima takođe jedan sloj za refleksiju u obliku jednog finog teksta ili oblikovan sa izgledom neke figure, simbola, slova, brojeva ili da ima postavljen logo. Detalji se otkrivaju jednim posmatranjem tek nakon inspekcije pomoću pomoćnog sredstva, kao što je na primer jedna lupa ili jedan mikroskop. Na posmatranje golim očima radi uočavanja lokalno raspoređene osvetljenosti utiče na primer veličina teksta, veličina fonta (vrsta pisma), razmaknutost slova ili obloga od mikrostrukture.

Ovde je takođe vrlo povoljno, kada je – kako je gore već objašnjeno – površinski reljef 18 predviđen tako da je tačno registrovan prema prvim zonama 31. Dalje može površinski reljef ovde duž linijski formiranih prvih zona 31 da ima delimične zone, koje su prekrivene sa različitom površinskom struturom, da bi se tako generisali razlititi efekti, kako je to već gore razjašnjeno.

Sigurnosni element 1 može nadalje da ima jedno područje 21 sa mustrom, koje ima različite dizajn-elemente 22. Tako može na primer da ima jedan ili više dizajn-elemenata izvedenih u obliku linije, koji su izgrađeni u skladu sa slikom 3 do slike 4c, jedan ili više dizajnelemenata, koji su oblikovani u skladu sa dizajn-elementom 227, jedan ili više dizajnelemenata, koji su oblikovani u skladu sa dizajn-elementom 228 ili 229 i/ili jedan ili više dizajn-elemenata, koji su oblikovani kao dizajn-element 230 ili su kombinovani jedan sa drugim. Pomoću ove kombinacije različitih dizajn-elemenata može se pripremiti sigurnosni element, koji se odlikuje naročito visokom sigurnošću protiv falsifikovanja.

1

Claims

PATENTNI ZAHTEVI

1. Sigurnosni element (1) naročiro vrednosni dokument, sa jednim područjem (21) sa mustrom, koje je sastavljeno iz jednog ili više dizajn-elemenata (22), čije oblikovanje priprema prvu optički vidljivu informaciju, i jednim pozadinskim područjem (20) koje opkoljava makar u nekim delovima jedan ili više dizajn-elemenata područja (21) sa mustrom, pri čemu sigurnosni element (1) ima jedan neprovidan sloj (14) za refleksiju, koji nije predviđen u pozadinskom području (20) i predviđen je u području (21) sa mustrom u prvim zonama (31), ali nije predviđen u jednoj ili više drugih zona (32) ili je predviđen u jednoj ili više drugih zona (32), ali nije predviđen u prvim zonama (31), pri čemu su prve zone (31) razmaknute jedna od druge sa razmakom manjim od 300 µm i imaju najmanju dimenziju manju od 300 µm, naznačen time, da sigurnosni element (1) ima jedan sloj (12) sa dekorom za generisanje jedne druge optički prepoznatljive informacije (23, 24, 25) koja prekriva najmanje u nekom delu kako područje (21) sa mustrom tako isti i pozadinsko područje (20), pri čemu je sloj (12) sa dekorom u odnosu na pravac (10) posmatranja sigurnosnog elementa (1) postavljen ispod neprovidnog sloja (14) za refleksiju, i pri čemu svi skupa slojevi (13) sigurnosnog elementa (1) postavljeni između neprovidnog sloja (14) za refleksiju i sloja (12) sa dekorom su providni ili polu providni.

2. Sigurnosni element (1) prema zahtevu 1,

naznačen time,

da popvršinski udeo prvih zona (31) u području (21) sa mustrom iznosi između 1% i 80%, naročito između 2% i 50%.

3. Sigurnosni element (1) prema jednom od predhodnih zahteva,

naznačen time,

da u odnosu na pravac (10) posmatranja sigurnosnog elementa (1) svi ukupno slojevi (15, 16, 17) sigurnosnog elementa (1) raspoređeni iznad neprovidnog sloja (14) za refleksiju su makar u pojedinim delovim providni ili polu providni i/ili sijaju-svetlucaju skroz jednobojno i/ili u odnosu na pravac (10) posmatranja sigurnosnog elementa (1) svi skupa slojevi sigurnosnog elementa (1) raspoređeni ispod neprovidnog sloja (14) za refleksiju su makar u pojedinim delovim providni ili polu providni.

4. Sigurnosni element (1) prema jednom od predhodnih zahteva,

naznačen time,

da sigurnosni element (1) ima jedan replicirajući sloj (15), u kome je u prvim zonama (31) formirana makar u pojedinim delovima jedan optički aktivan površinski reljef (18), naročito za generisanje jednog optički promenljivog efekta, pri čemu su za površinski reljef (18) naročito izabrane jedna ili više reljefnih strutura iz grupe difraktivne rešetke, holograma, blaze rešetke, linearne rešetke, krstaste rešetke, heksagonalne rešetke, asimetrične ili simetrične rešetkaste strukture, retroreflektivne strukture, refraktivna ili difraktivna mikro sočiva, refraktivne ili difraktivne mikro prizme, difrakcione strukture nultog reda, takozvane strukture "oči moljca" ili anizotropne ili izotropne mat-strukture ili sadrže jednu naslagu od dve ili više gore navedenih reljefnih struktura .

5. Sigurnosni element (1) prema zahtevu 4,

naznačen time,

da u drugim zonama (32) i/ili u pozadinskom području (20) nije formiran površinski reljef u replicirajućem sloju (15) ili je formiran jedan površinski reljef, koji se u aspektu

2

razmere razlikuje od ovog površinskog reljefa formiranog u prvim zonama (31) za oko najmanje 50%, i/ili je površinski reljef (18) formiran na replicirajućem sloja (15) na površini koja je okrenuta prema neprovidnom sloju (14) za refleksiju, naročito na graničnoj površini između replicirajućeg sloja (15) i neprovidnog sloja (14) za refleksiju.

6. Sigurnosni element (1) prema jednom zahtevu 4 ili 5,

naznačen time,

da u većem broju prvih zona (31) su formirana mikro sočiva ili mikro prizme kao površinski reljef (181) u replicirajućem sloju (15), pri čemu naročito dotična mikro sočiva ili dotične mikro prizme zauzimaju celokupnu površinu prve zone (31).

7. Sigurnosni element (1) prema jednom zahtevu 4 do 6,

naznačen time,

da se površinski udeo prvih zona (31), koje su prekrivene sa površinskim reljefom (18), lokalno varira u području (21) sa mustrom.

8. Sigurnosni element (1) prema jednom zahtevu 4 do 7,

naznačen time,

da je svaka prva zona (31) podeljena na n delimičnih zona (32–36), u kojima je formirana različita reljefna struktura kao površinski reljef u replicirajućem sloju (15), pri čemu je n ≥ 2.

9. Sigurnosni element (1) prema zahtevu 8,

naznačen time,

da svaka delimična zona (32 - 36) svake prve zone (31) ima dodeljen jedan od m pravaca posmatranja, pri čemu se veličina površine dotične delimične zone lokalno varira za određivanje lokalne osvetljenosti u ovom dodeljenom pravcu posmatranja dotične delimične zone, i/ili je svakoj delimičnoj zoni (32-36) svake prve zone (31) dodeljena jedna od k kompnenti boje, pri čemu se veličina površine dotične delimične zone lokalno varira za određivanje lokalne osvetljenosti i vrednosti boje.

10. Sigurnosni element (1) prema nekom od predhodno navedenih zahteva,

naznačen time,

da prva optička informacija ima u refleksiji jednu lokalno različitu osvetljenost, koja je određena pomoću dotične lokalne veličine površina prvih zona (31) i/ili je prekrivena od strane jedne optički varjabilne informacije, koja je određen pomoću vrste i površinskog udela ove u prvim zonama (31) formirane reljefne strukture površinskog reljefa (18).

11. Sigurnosni element (1) prema nekom od predhodno navedenih zahteva,

naznačen time,

da područje (21) sa mustrom sadrži jedan ili više dizajn-elemenata (22, 221-226), koji su formirani uvek u obliku jedne linije, čija je širina prvenstveno sa najmanje faktorom 1o veća od njegove dužine, pri čemu širina linije iznosi naročito između 5 µm i 250 µm, prvenstveno iznosi između 10 µm i 100 µm.

12. Sigurnosni element (1) prema zahtevu 11,

naznačen time,

da različite linije (221 do 223) raspoređene u prvim zonama (31) formiraju različite reljefne strukture kao površinski reljef.

13. Sigurnosni element (1) prema jednom zahtevu 11 ili 12,

naznačen time,

da razmaci između prvih zona (31) se variraju duž dotične linije i/ili se produživanje prvih zona (31) varira u pravcu širine linija (224, 226), pri čemu naročito produživanje prvih zona (31) u podužnom pravcu linije (224, 226) i/ili razmaknutost prvih zona (31) su konstantni, i/ili da se veličine površina prvih zona (31) variraju duž linije, da bi se proizvela lokalno različita osvetljenost ili različiti intenzitet u refleksiji.

14. Sigurnosni element (1) prema jednom zahtevu 11 do 13,

naznačen time,

da su prve zone (31) u skladu sa jednin jednodimenzionalnim rasterom raspoređene duž podužnog pravcu linije (221 do 226), tako da je predviđena samo jedna prva zona (31) preko širine linije.

15. Postupak za izradu jednog sigurnosnog elementa (1), naročito vrednosnog dokumenta, sadrži korake:

priprema jedne transparentne prenosne folije (110) sa jednim područjem koje je podeljeno, koje unutra u jednom području sa mustrom ima pripremljen oblik jedne prve informacije, i ima unutra pozadinsko područje (20) koje makar u jednom delu opkoljava područje sa mustrom,

oblikovanje jednog neprovidnog sloja (14) za refleksiju na prenosnu foliju (110), pri čemu neprovidni sloja (14) za refleksiju nije predviđen u pozadinskom području (20) i predviđen je u području (21) sa mustrom u prvi zonama (31), ali nije predviđen u jednoj ili više drugih zona (32) ili je predviđen u području (21) sa mustrom u jednoj ili više drugih zona (32), ali nije predviđen u prvim zonama (31), pri čemu su prve zone (31) razmaknute jedna od druge sa razmakom manjim od 300 µm i imaju najmanju dimenziju manju od 300 µm,

apliciranje prenosne folije na supstrat (11) tako, da je između prenosne folije (110) i supstrata (11) raspređen jedan personalizovani sloj (12) sa dekorom, koji ima pripremljenu drugu optički vidljivu informaciju (23, 24, 25), pri čemu druga optički vidljiva informaciju (23, 24, 25) prekriva makar u jednom delu kako područje (21) sa mustrom tako isto i pozadinsko područje (20), i pri čemu svi skupa slojevi (13) sigurnosnog elementa (1) raspoređeni između neprovidnog sloja (14) za refleksiju i sloja (12) sa dekorom su providni ili polu providni.