RS52256B2 - Terapeutske upotrebe jedinjenja sa kombinovanim sert, 5-ht3 i 5-ht1a aktivnostima - Google Patents

Description

Opis

Oblast pronalaska

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na terapeutske upotrebe jedinjenja koja imaju kombinovane SERT, 5-HT3i 5-HT1Aaktivnosti.

Pozadina pronalaska

[0002] Selektivni inhibitori povraćaja serotonina (SSRI) su godinama bili poželjno sredstvo za lečenje mnogih CNS bolest, kao što je depresija i anksioznost zbog njihove efikasnosti i imaju bezbednosni profil koji je poželjan u poređenju sa prethodnim generacijama CNS lekova, to jest takozvanim triciklicima. Međutim, delovanje SSRI je ipak sprečeno kod značajnog broja nereagujućih pacijenata, to jest pacijenata koji ne reaguju ili ne reaguju u potpunosti na tretman. Štaviše, tipično efekti SSRI-a nastaju tek nekoliko nedelja nakon tretmana. Konačno, iako SSRI tipično izaziva manje sporednih efekata od triciklika, administriranje SSRI-a često dovodi do nastajanja različitih efekata, kakvi su sporedni efekti seksualne prirode ili poremećaji spavanja. Mnogim pacijentima je teško da žive sa ovim različitim efektima i oni su razlog prestanka lečenja značajnog broja pacijenata koji primaju SSRI-a.

[0003] Poznato je da kombinacija inhibiranja transportera serotonina (SERT) sa aktivnošću na jednom ili više receptora serotonina može biti korisna. Zabeleženo je i da kombinovanje pindolola, koji je 5-HT1Aparcijalni agonist, sa inhibitorom povraćaja serotonina dovodi do bržeg nastajanja efekata [Psych. Res., 125, 81-86, 2004]. To bi moglo da ukaže na brže nastajanje efekata povećanih nivoa serotonina kliničkih i povećanje i osnaživanje terapeutskih efekata inhibitora povraćaja serotonina.

[0004] Bolesti povezane sa centralnim nervnim sistemom (CNS), kao što su depresija, anksioznost ili šizofrenija su često komorbidne sa drugim poremećajima ili disfunkcionalnostima kao što su kognitivni deficit ili oštećenje [Scand.J.Psych., 43, 239-251, 2002; Am.J.Psych., 158, 1722-1725, 2001].

[0005] Pretpostavka je da je nekoliko neurotransmitera uključeno u neuronske događaje koji regulišu kogniciju. Posebno, holinergijski sistem ima važnu ulogu u kogniciji, te su tako jedinjenja koja utiču na holinergijski sistem potencijalno korisna za tretman kognitivnog oštećenja. Poznato je da jedinjenja sa uticajem na 5-HT1Areceptor i /ili 5-HT3receptor utiču na holinergijski sistem i da kao takva mogu biti korisna u tretmanu kognitivnog oštećenja.

[0006] Iz toga sledi da bi se moglo očekivati da jedinjenja koja pokazuju aktivnosti 5-HT1Ai/ili 5-HT3receptora mogu da budu korisna u tretmanu kognitivnog oštećenja. Jedinjenje koje štaviše ispoljava i aktivnost SERT-a bi moglo da bude posebno korisno u tretmanu kognitivnog oštećenja kod pacijenata koji isto tako pate od bolesti na koje može blagotvorno uticati (brži) rast nivoa serotonina.

[0007] Međunarodna prijava objavljena pod brojem WO 03/029232 opisuje nekolicinu jedinjenja koja uključuju 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazin (primer 1e) koja imaju inhibirajuću aktivnost povraćaja serotonina.

[0008] Međunarodna prijava WO 2007/144005 koja je objavljena nakon prioritetnog datuma ove prijave opisuje da je 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazin isto tako i antagonist 5-HT3i parcijalni agonist 5-HT1A.

Kratak opis pronalaska

[0009] Pronalazači su sa iznenađenjem pronašli da 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazin ispoljava kombinaciju inhibicije SERT, 5-HT3antagonizma i 5-HT1Aagonizma.

[0010] U jednom ostvarenju, pronalazak se odnosi na upotrebu

1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina ili njegove farmaceutski prihvatljive soli u proizvodnji leka za tretman bolesti izabranih od depresije, anksioznosti, zloupotrebe ili hroničnog bola, gde je taj lek za upotrebu kod pacijenta koji je prethodno primio drugi lek za tretman pomenutih bolesti, a kome je davanje leka prekinuto ili smanjeno usled sporednih događaja povezanih sa spavanjem.

[0011] U jednom ostvarenju, pronalazak obezbeđuje 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazin ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u tretmanu bolesti odabranih od depresije, anksioznosti, zloupotrebe ili hroničnog bola kod pacijenta koji je prethodno primio drugi lek za tretman navedenih bolesti, a kome je davanje leka prekinuto ili umanjeno usled sporednih događaja povezanih sa spavanjem.

Slike

[0012]

Fig. 1: XRPD kristalne baze

Fig. 2: XRPD alfa oblika soli bromovodonika

Fig. 3: XRPD beta oblika soli bromovodonika

Fig. 4: XRPD gama oblika soli bromovodonika

Fig. 5: XRPD hemihidrata soli bromovodonika

Fig. 6: Promena u HAM-D ocenjivanju stavka 4 (Insomnija Rana) za placebo, 5mg i 10mg jedinjenja I (so Hbr) preko 6 nedelja. U svakoj grupi je u proseku bilo 100 pacijenata.

Fig. 7: Promena u HAM-D ocenjivanju stavka 5 (Insomnija srednja) za placebo, 5mg i 10mg jedinjenja I (so Hbr) preko 6 nedelja. U svakoj grupi je u proseku bilo 100 pacijenata.

Fig. 8: Promena u HAM-D ocenjivanju stavka 6 (Insomnija Kasna) za placebo, 5mg i 10mg jedinjenja I (so HBr) preko 6 nedelja. U svakoj grupi je u proseku bilo 100 pacijenata.

Fig. 9: Efekat jedinjenja I u intradermalnom formalinskom testu. X-osa prikazuje količinu datog jedinjenja; Y-osa prikazuje količinu vremena (sec.) provedenog u lizanju šape. Fig.9a: Odgovor u periodu 0-5 minuta; Fig.9b: Odgovor u periodu 20-30 minuta.

Fig. 10a: Ekstraćelijski nivoi acetilholina u predfrontalnom korteksu kod slobodno pokretnih pacova nakon administriranja HBr soli 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina.

Fig. 10b: Ekstraćelijski nivoi acetilholina u ventralnom hipokampusu kod slobodno pokretnih pacova nakon administriranja HBr soli 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina.

Fig. 11: Efekat HBr soli 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina na uslovljavanje kontekstualnim strahom kod Sprague-Dawley pacova kada je data 60 minuta pre akvizicije. Ponašanje pri smrzavanju je mereno tokom 58-s perioda navikavanja koji prethodi US davanju šoka na šapicu (akvizicija pre šoka) (bele rešetke). Ponašanje pri smrzavanju je mereno 24h nakon tretiranja (test retencije) (crne rešetke).

Fig. 12: Efekat HBr soli 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina na uslovljavanje kondicionalnim strahom kod Sprague-Dawley pacova kada se daje 1h pre testa retencije.

Ponašanje pri smrzavanju je mereno tokom 58-s, pre US davanja šoka na šapicu (akvizicija) (bele rešetke). Ponašanje pri smrzavanju je mereno 24h nakon tretiranja (test retencije) (crne rešetke).

Fig. 13: Efekat HBr soli 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina na uslovljavanje kontekstualnim strahom kod Sprague-Dawley pacova kada se daje odmah nakon akvizicije. Ponašanje pri smrzavanju je mereno tokom 58-s, pre US davanja šoka na šapicu (akvizicija pre šoka) (bele rešetke). Ponašanje pri smrzavanju je mereno tokom 24h nakon tretiranja pacova (test retencije) (crne rešetke).

Detaljan opis pronalaska

[0013] Ovaj pronalazak se odnosi na upotrebu jedinjenja I, tj., 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina čija je struktura

i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli.

[0014] U jednom ostvarenju, navedene farmaceutski prihvatljive soli su adicione soli kiselina koje nisu toksične. Navedene soli uključuju soli koje se dobijaju od organskih kiselina, kao što su maleinska, fumarna, benzojeva, askorbinska, ćilibarna, oksalna, bis-metilensalicilna, metansulfokiselina, etandisulfokiselina, sirćetna, propionska, vinska, salicilna, limunska, glukonska, mlečna, jabučna, bademova, cimetna, citrakonska, asparaginska, stearinska, palmitinska, itakonska, glikolna, p-aminobenzojeva, glutaminska, benzosulfokiselina, teofilinske sirćetne kiseline, kao i 8-haloteofilini, na primer, 8-bromoteofilin. Navedene soli se isto tako mogu dobiti i od neorganskih soli, kao što je hlorovodonična, bromovodonična, sulfurna, sulfaminska, fosforna i azotna kiselina. Posebno se pominju soli koje se dobijaju od metan sulfokiseline, jabučne kiseline, fumarne kiseline, mezovinske kiseline, (+)-vinske kiseline, (-)-vinske kiseline, hlorovodonične kiseline, bromovodonične kiseline, sumporne kiseline, fosforne kiseline i azotne kiseline. Posebno se navodi so bromovodonika.

[0015] U jednom ostvarenju, pronalazak se odnosi na upotrebu jedinjenja I kakvo je prikazano, pod uslovom da navedeno jedinjenje nije slobodna baza 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil) fenil]piperazina u nekristalnom obliku.

[0016] Oralne dozne oblike, a posebno tableta, obično preferiraju pacijenti i medicinsko osoblje usled lakog administranja i kasnijeg boljeg odgovora. U slučaju tableta, poželjnije je da su aktivni sastojci kristalni. Prema jednom ostvarenju, pronalazak se odnosi na upotrebu kristalnih jedinjenja. Kristalinitet jedinjenja korišćenih u ovom pronalasku se dokazuje pomoću XRDP koji su prikazani na Fig.1-5. WO 2007/144005 opisuje refleksije XRPD ostalih soli korišćenih soli u ovom pronalasku. Tabela ispod sumira glavne XRPD refleksije nekih jedinjenja korišćenih u ovom pronalasku.

Odabrane pik pozicije X-zraka ( ̊2θ), sve vrednosti -0,1 ̊

[0017]

[0018] U jednom ostvarenju, kristali korišćeni prema ovom pronalasku su solvati, to jest, kristali u kojima solventni molekuli čine deo kristalne strukture. Solvat se može formirati od vode, u kom slučaju se solvati nazivaju hidrati. Alternativno, solvati se mogu formirati od drugih rastvarača, kao što su npr., etanol, aceton ili etil acetat. Tačna količina solvata često zavisi od uslova. Na primer, tipično je da hidrati gube vodu sa porastom temperature i sa opadanjem relativne vlažnosti.

[0019] U jednom ostvarenju, jedinjenja prema ovom pronalasku su nesolvatirani kristali.

[0020] Neka jedinjenja su higroskopska, tj., apsorbuju vodu kada su izložena vlagi.

Higroskopnost se obično smatra neželjenom karakteristikom jedinjenja koja se uzimaju za farmaceutske sastave, posebno suve sastave, kao što su tablete. U jednom ostvarenju, pronalazak obezbeđuje kristale sa niskom higroskopnošću. Za oralne dozne oblike u kojima se koriste kristalni aktivni sastojci, takođe je korisno je da ti kristali budu tačno definisani. U ovom kontekstu, pojam „tačno definisan“ određenije znači da je stehiometrija tačno definisana, tj. da odnos između jona koji formiraju so bude odnos između manjih celih brojeva, kao što je 1:1, 1:2, 2:1; 1:1:1, itd. U jednom ostvarenju, jedinjenja prema ovom pronalasku su precizno definisani kristali.

[0021] Kristalna jedinjenja koja se koriste prema ovom pronalasku mogu da postoje u više oblika, tj. mogu da postoje u polimorfnim oblicima. Polimorfni oblici postoje ukoliko jedinjenje može da se kristališe u više oblika. Ovaj pronalazak treba da obuhvati sve takve polimorfne oblike ili kao čista jedinjenja ili kao njihove mešavine.

[0022] U jednom ostvarenju, u ovom pronalasku se koriste jedinjenja u prečišćenom obliku. Termin „prečišćeni oblik“ treba da indikuje da jedinjenje u osnovi ne sadrži druga jedinjenja ili druge oblike istog jedinjenja, kakav slučaj može biti.

[0023] Kako je prikazano na Fig. 2-5, jedinjenja koja se koriste prema ovom pronalasku, in casu so bromovodonika, mogu da imaju više oblika, tj. da budu polimorfna. Polimorfni oblici imaju različita svojstva, a kako je prikazano u primeru 2. Beta oblik soli bromovodonika je, kako je pokazano, stabilniji pri višoj DSC tački topljenja i nižoj rastvorljivosti. Štaviše, beta oblik ima atraktivnu kombinaciju niske higroskopnosti i rastvorljivosti, što ovo jedinjenje čini posebno pogodnim za pravljenje tableta. Tako, u jednom ostvarenju, ovaj pronalazak opisuje upotrebu soli bromovodonika 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina sa refleksijama XRDP na približno 6,89, 9,73, 13,78 i 14,62 ( ̊2θ), a posebno sa XRPD kao što je prikazano na Fig.3.

[0024] Rastvorljivost aktivnog sastojka je isto tako značajna za izbor doznih oblika jer to može imati direktnog uticaja na bio-raspoloživost. Kod oralnih doznih oblika, uopšteno se veruje da je bolja rastvorljivost aktivnog sastojka korisna, jer povećava bio-raspoloživost.

[0025] Kako je prikazano u primeru 1, jedinjenja koja se koriste prema ovom pronalasku su snažni inhibitori humanog transportera serotonina, tj., oni inhibiraju povraćaj serotonina. Pored toga, jedinjenja su snažni antagonisti na 5-HT3receptorima miševa, pacova, zamoraca i pasa. U slučaju humanog 5-HT3receptora, kloniranog u oocite, jedinjenja su se pokazala kao antagonisti pri niskim koncentracijama (IC50približno 20nM), dok pri višim koncentracijama jedinjenja pokazuju agonistička svojstva (ED50=2,1μM). Dalja primena jedinjenja prema ovom pronalasku pri visokoj koncentraciji nije pokazala nikakav agonistički odgovor, što može biti posledica brze desensitizacije ili direktan in vitro antagonizam. Iz toga sledi da pri niskim koncentracijama jedinjenja prema ovom pronalasku pokazuju izražen antagonizam na humanom 5-HT3receptoru kako je zabeleženo na 5-HT3receptoru drugih vrsta. Podaci isto tako pokazuju da su jedinjenja koja se koriste u ovom pronalasku agonisti na 5-HT1Areceptoru sa Kivrednošću od 15nM i 96% intrinzičke aktivnosti (ili efikasnosti). WO 2007/144005 opisuje unekoliko različite vrednosti. Veruje se, međutim, da je ova razlika pitanje stepena i da ne traži značajnu promenu shvatanja jedinjenja.

[0026] Kako je ranije napomenuto, postoje teoretski razlozi zašto se očekuje da će jedinjenja koja su 5-HT1Aagonisti i/ili 5-HT3antagonisti biti korisna u tretmanu kognitivnih deficita, a to je podržano i kliničkim dokazima. T. Sumiyoshi u Am. J. Psych., 158, 1722-1725, 2001, navodi studiju u kojoj su pacijenti primili tipične antipsihotike, kao što je haloperidol, sulprid i pimozid, koji nemaju 5-HT1Aaktivnost u kombinaciji sa placebom ili tandospironom, koji je 5-HT1Aagonist. Pacijenti koji primaju tandospiron pored antipsihotika su pokazali poboljšanje u kognitivnim performansama, dok kod pacijenata koji primaju placebo nije došlo do poboljšanja. Slično tome, atipični antipsihotici, kao što je klozapin, koji su isto tako 5-HT1Aagonisti, poboljšavaju kogniciju kod šizofenih pacijenata, dok je tipični antipsihotici, kao što je haloperidol, koji nemaju 5-HT1Aaktivnost, ne poboljšavaju [Y. Chung, Brain Res., 1023-54-63, 2004]. U randomiziranoj, unakrsnoj dvostruko slepoj studiji zdravih muških subjekata, ocenjivanja verbalne i spacijalne memorije i zadržavanja pažnje su pokazala da 5-HT3antagonist, skopolamin atenuiran alosetronom je izazvao deficite u verbalnoj i spacijalnoj memoriji [Preston, Recent Advances in the treatment of Neurodegenerative disorders and cognitive function, 1994, (eds.) Racagni and Langer, Basel Karger, str.89-93].

[0027] Kako je pokazano u primeru 5, jedinjenja ovog pronalaska dovode do povećanja ekstraćelijskog nivoa acetilholina u predfrontalnom korteksu i ventralnom hipokampusu kod pacova. Očekuje se da se ovi predklinički nalazi prevedu u klinički efekat u tretmanu kognitivnih oštećenja, upotrebu inhibitora acetilholin esteraze u tretmanu kognitivnih oštećenja, npr., Alchajmerove bolesti. Dalja podrška ovoj poziciji se može pronaći u primeru, u kome podaci pokazuju da jedinjenja prema ovom pronalasku poboljšavaju kontekstualnu memoriju kod pacova. Konačno, farmakološki profil jedinjenja prema ovom pronalasku u kombinaciji sa efektima na nivoe acetilholina i memoriju kod pacova snažno ukazuje da su jedinjenja koja se koriste u ovom pronalasku korisna u tretmanu kognitivnog oštećenja ili tretmanu bolesti kod kojih pacijent pati i od kognitivnog oštećenja.

[0028] Kognitivno oštećenje je jedno od uobičajenih karakteristika depresije, kao što je npr., glavni depresivni poremećaj. Kognitivni poremećaji mogu do određenog stepena biti sekundarni depresiji, u smislu da će poboljšanje depresivnog stanja dovesti i do poboljšanja kognitivnog oštećenja. Međutim, postoje i jasni dokazi da su kognitivni poremećaji zapravo nezavisni od depresije. Na primer, studije su pokazale istrajno kognitivno oštećenje nakon izlečenja od depresije [J. Nervous Mental Disease,185, 748-754, 1997]. Pored toga, diferencijalni efekat antidepresiva na depresiju i kognitivna oštećenja pruža dalju podršku stanovištu da su depresija i kognitivno oštećenje nezavisna, iako često komorbidna stanja. Dok serotonin i noradrenalin lekovi dovode do uporedivih poboljšanja kod depresivnih simptoma, nekoliko studija je pokazalo da modulacija noradrenergičkog sistema ne poboljšava kognitivne funkcije, koliko to čini modulacija serotonina [Brain Res. Bull., 58, 345-350, 2002; Hum Psychpharmacol., 8, 41-47, 1993].

[0029] Kognitivne funkcije su često oštećene kod šizofrenih pacijenata i mogu da čine deo takozvanih negativnih simptoma šizofrenije. Kognitivne funkcije su oštećene i kod ADHD pacijenata.

[0030] Kognitivni deficiti ili kognitivno oštećenje uključuju opadanje kognitivinih funkcija ili kognitivnih domena, npr., radne memorije, pažnje i budnosti, verbalnog učenja i memorije, vizuelnog učenja i memorije, razmišljanja i rešavanja problema, npr., izvršna funkcija, brzina obrade i/ili socijalne kognicije. Posebno, kognitivni deficiti ili kognitivno oštećenje mogu da ukažu na deficit pažnje, dezorganizovano razmišljanje, sporo razmišljanje, teškoće u razumevanju, lošu koncentraciju, teškoće u rešavanju problema, lošu memoriju, teškoće u izražavanju misli i/ili teškoće u integrisanju misli, osećanja i ponašanja, ili teškoće u eliminaciji nevažnih misli. Termini „kognitivni deficiti“ i „kognitivno oštećenje“ imaju isto značenje i koriste se naizmenično.

[0031] Podaci opisani u primeru 4 pokazuju da je jedinjenje I korisno u tretmanu bola i da može da ima i analgetički efekat; dodatne studije na životinjskom modelu neuropatskog bola potvrđuju ovo zapažanje. Odatle sledi da jedinjenje I može biti korisno u tretmanu bola i afektivnih poremećaja, kao i poremećaja raspoloženja, kao što su depresija i anksioznost povezani sa bolom, a posebno hroničnog bola. Hronična bol uključuje indikacije kao što su fantomska bol u ekstremitetima, neuropatska bol, dijabetska neuropatija, post-herpesna neuralgija (PHN), sindrom karpalnog tunela (CTS), sindrom tasos tunela, uklještenje ulnarnog nerva, spinalna kompresija, HIV neuropatija, sindrom kompleksne regionalne boli (CPRS), trigeminalna neuralgija/trigeminus neuralgia/tic douloureux, hirurška intervencija (npr., post-operativna analgetika), dijabetska vaskulopatija, kapilarna rezistentnost ili dijabetski simptomi povezani sa insulitisom, bol povezana sa anginom, bol povezana sa menstruacijom, bol povezana sa kancerom, zubobolja, glavobolja, migrena, glavobolja tenzionog tipa, trigeminalna neuralgija, sindrom temporomandibularnog zgloba, miofacijalna bol mišićne povrede, sindrom fibromijalgije, bol u kostima i zglobovima (osteoartritis), reumatoidni artritis, reumatoidni artritis i edem koji su posledice traume povezane sa opekotinama, uganućima ili prelomom kostiju, bol usled osteoartritisa, osteoporoze, metastaze kostiju ili iz nepoznatih razloga, gihta, fibrozitisa, miofacijalnog bola, sindromi gornjeg torakalnog otvora, bol u gornjem delu leđa, bol u donjem delu leđa (pri čemu ova bol nastaje kao posledica sistematskog, regionalnog, ili primarnog oboljenja kičme (radikulopatija), bolovi karlice, kardijalna bol u grudima, nekardijalna bol u grudima, bol povezana sa povredama kičmene moždine (SCI), centralna bol koja prati moždani udar, neuropatija kancera, bolovi kod AIDS-a, bol kod srpaste anemije, bol izazvana istezanjem mekog tkiva vrata i gerijatrijska bol.

[0032] Jedinjenje I je testirano u kliničkim ispitivanjima pomoću HAM-D (Hamilton Rating Scale for Depression) kao kliničkog cilja. HAM-D skala se može koristiti pri proceni stepena depresije kod pacijenata pomoću upitnika koji sadrži 24 stavke. Stavke 4, 5 i 6 ove skale se odnose na spavanje pacijenata, tj., da li lako zaspe (insomnija rana), da li se pacijent budi tokom noći (insomnija srednja), i da li se pacijent budi rano ujutru (insomnija kasna). Jedinjenje je testirano na 5 i 10 mg dnevno na placebo sa približno 100 pacijenata/kraku. Podaci na Fig.6-8 jasno pokazuju da jedinjenje I dovodi do velikog i poboljšanja u zavisnosti od doze obrasca u spavanju koji je superioran u odnosu na onaj koji daje placebo. Dobro je poznato da su smetnje u spavanju obično sporedan efekat većine antidepresiva. Posebno je zabeleženo da SSRI i jedinjenja koja inhibiraju transportere noradrenalina dovode do problema sa padanjem u san, a zabeleženi su i problemi sa održavanjem sna i problemi sa nesanicom [Int. Clin. Psychpharm., 21 (supl.1), S25-S29, 2006]. Drugi beleže da takva jedinjenja dovode do potisnutog REM sna, povećane latentnosti sna, manje efikasnog sna, porast noćnih buđenja i fragmentacije sna [Hum.

Psychopharm. Clin. Exp., 20, 533-559, 2005]. Tako je iznenađujući rezultat da administracija jedinjenja I nije povezana sa sporednim efektima na spavanje, već da pruža poboljšanje obrasca spavanja. Odatle sledi da jedinjenje koje se koristi u ovom pronalasku može biti korisno u tretmanu poremećaja spavanja, kao što su teškoće pri padanju u san, česta noćna buđenja i rana jutarnja buđenja.

[0033] Gore navedena klinička ispitivanja isto tako beleže i sporedne efekte seksualne prirode. Donja tabela pokazuje broj pacijenata koji su prijavili određene tipove sporednih efekata seksualne prirode.

[0034] Dobro je poznata činjenica da tretman antidepresivima generalno, a SSRI-ma posebno, može biti povezan sa seksualnom disfunkcijom što često dovodi do prekida tretmana. Već 30-70% pacijenta na SSRI-ma prijavljuju deficite u seksualnim funkcijama [J. Clin. Psych.,66, 844-848, 2005], koji deficiti uključuju smanjeni libido, odložene, umanjene ili nedostatak orgazama, smanjeno uzbuđenje, i erektilne disfunkcije. Gornji rezultati koji pokazuju da je sporedni efekat seksualne prirode jedinjenja I sličan placebu, je otuda mnogo bolji od onoga koji se obično može očekivati od antidepresiva, a posebno od SSRI-ja. Jedinjenja koja se koriste u ovom pronalasku mogu biti korisna u tretmanu seksualnih disfunkcija, kao što je anorgazmija, odložena ejakulacija, erektilna disfunkcija, smanjeni libido, abnormalni orgazam, gubitak libida ili smanjena orgazmička senzacija.

[0035] Sporedni efekti koji remete san i seksualne aktivnosti mogu biti vrlo teški za prihvatanje pacijentima, a posebno pacijentima na dugoročnom, a posebno hroničnom tretmanu, i mogu da dovedu do odustajanja od tretmana. Odsustvo ovih sporednih efekata u tretmanima koji obuhvataju administraciju jedinjenja I čini jedinjenje I posebno korisnim u terapeutskim intervencijama tokom produženog vremenskog perioda, kao što je npr., prevencija povraćaja depresije.

1

[0036] Korisni efekti za obrazac spavanja do kojih dovodi jedinjenje I, čine korišćenje jedinjenja i na ovde opisan način posebno atraktivnim u tretmanu pacijenata koji već imaju probleme sa spavanjem ili pate od poremećaja sna ili kod pacijenata sa poremećajima seksualne prirode.

[0037] Jedinjenja koja se koriste u ovom pronalasku isto tako mogu biti korisna kao druga linija tretmana za pacijente koji ne mogu da koriste druge lekove, kao što su anti-depresivi, kao što su selektivni inhibitori povraćaja serotonina (SSRI), selektivni inhibitori povraćaja noradrenalina (NRI), inhibitori povraćaja noradrenalina/serotonina (SNRI) ili triciklici (TCA) usled sporednih događaja povezanih sa spavanjem. U ovom ostvarenju, pacijent koga treba tretirati je primio drugi lek (ili ga još uvek prima), čije davanje je prekinuto ili smanjeno (ili treba da bude prekinuto ili smanjeno) usled sporednih događaja povezanih sa snom. Tipično, pacijent koji pati od poremećaja raspoloženja, kao što je depresija ili anksioznost, zloupotreba (alkohol, narkotici, itd.) ili poremećaji hronične boli.

[0038] Termini „tretman“ i „tretiranje“ kako se ovde koriste znače upravljanje i brigu o pacijentu u cilju suzbijanja stanja, kao što je bolest ili poremećaj. Termin treba da obuhvati veliki raspon tretmana za određeno stanje od koga pacijent pati, kao što je administracija aktivnog jedinjenja radi ublaživanja simptoma ili komplikacija, odlaganje napredovanja bolesti, poremećaja ili stanja, kao i radi prevencije stanja gde prevenciju treba razumeti kao upravljanje i brigu za pacijenta u cilju suzbijanja bolesti, stanja ili poremećaja i uključuje administraciju aktivnih jedinjenja u cilju prevencije izbijanja simptoma ili komplikacija. Ipak su profilaktički (preventivni) i terapeutski (kurativni) tretmani dva zasebna aspekta ovog pronalaska. Pacijent koga treba tretirati je poželjno sisar, a posebno čovek.

[0039] Tipično, tretman prema ovom pronalasku obuhvata dnevnu administraciju jedinjenja prema ovom pronalasku. To može da znači administraciju jednom dnevno, ili administraciju dva puta dnevno ili češće.

[0040] U jednom ostvarenju, pronalazak se odnosi na upotrebu jedinjenja I u proizvodnji leka za tretman bolesti izabranih od depresije, anksioznosti, zloupotrebe i hronične boli kod pacijenta koji je prethodno primio (ili još uvek prima) drugi lek, kao što je anti-depresiv, kakav je npr., selektivni inhibitori povraćaja serotonina (SSRI), selektivni inhibitori povraćaja noradrenalina (NRI), inhibitori povraćaja noradrenalina/serotonina (SNRI) ili triciklici (TCA) za tretman navedene bolesti, davanje kog leka je prekinuto ili smanjeno (ili treba da bude prekinuto ili smanjeno) usled sporednih događaja povezanih sa snom.

[0041] U jednom ostvarenju, pronalazak se odnosi na jedinjenje I za upotrebu u tretmanu bolesti izabrane od depresije, anksioznosti, zloupotrebe i hronične boli kod pacijenta koji je prethodno primio (ili još uvek prima) drugi lek, kakav je drugi anti-depresiv, kao što su npr., selektivni inhibitori povraćaja serotonina (SSRI), selektivni inhibitori povraćaja noradrenalina (NRI), inhibitori povraćaja noradrenalina/serotonina (SNRI) ili triciklici (TCA), za tretman navedene bolesti, koje davanje leka je prekinuto ili smanjeno (ili mora da bude prekinuto ili smanjeno) usled sporednih događaja povezanih sa snom.

[0042] Jedinjenje I je prigodno predstavljeno u farmaceutskom sastavu koji može biti pripremljen konvencionalnim postupkom u struci. Posebno se pominju tablete, koje se mogu pripremiti mešanjem aktivnog sastojka sa jednostavnim adjuvansima i/ili rastvaračima, a nakon toga kompresujući smešu u konvencionalnoj mašini za tabletiranje. Primeri adjuvanas ili rastvarača obuhvataju: anhidrovani kalcijum-hidrogenfosfat, PVP, PVP-VA kopolimeri, mikrokristalna celuloza, natrijum-skrob glikolat, kukuruzni skrob, manitol, krompirov skrob, talk, magnezijum stearat, želatin, laktoza, smola i slično. Mogu se koristiti i svi ostali adjuvansi ili aditivi koji se obično koriste u svrhe kao što je bojenje, aromatizovanje, konzerviranje, itd, pod uslovom da su kompatibilni sa aktivnim sastojcima.

[0043] Rastvori za injekcije se mogu pripremiti rastvaranjem aktivnog sastojka i mogućih aditiva u delu rastvora za injekciju, poželjno sterilnoj vodi, prilagođavanjem rastvora željenoj zapremini, sterilisanjem rastvora i punjenjem rastvora u odgovarajuće ampule i bočice. Mogu se dodati bilo koji aditivi koji se inače konvencionalno koriste, kao što su agensi toniciteta, zaštitna sredstva, antioksidansi, itd.

[0044] Farmaceutski sastavi proizvedeni prema ovom pronalasku se mogu administrirati na bilo koji odgovarajući način, na primer oralno u formi tableta, kapsula, praška, sirupa, itd., ili parenteralno u formi rastvora za injekcije. Za pripremu takvih sastava, mogu se koristiti postupci poznati u struci i bilo koji farmaceutski prihvatljivi nosači, razblaživači, ekscipijenti ili drugi aditivi koji se inače koriste u struci.

[0045] Prigodno se jedinjenje I administrira u jediničnom doznom obliku koji sadrži navedeno jedinjenje u količini između 1 do 50mg. Veruje se da se gornja granica postavlja zavisnošću koncentracije od aktivnosti 5-HT3. Ukupna dnevna doza je obično u rasponu od 1-20mg, kao što je npr., 1 do 10 mg, oko 5-10mg, oko 10-20 mg, ili oko 10-15mg jedinjenja prema ovom pronalasku. Posebno se navode dnevne doze od 2,5, 5, 10, 15 ili 20mg.

[0046] Tablete koje obuhvataju jedinjenje I se mogu prigodno pripremati vlažnom granulacijom. Korišćenjem ovog postupka, suve čvrste čestice (aktivni sastojci, fileri, veziva, itd.), se mešaju i vlaže vodom ili nekim drugim agensom vlaženja (npr. neki alkohol) i aglomerati ili granule se grade od ovlaženih čvrstih čestica. Vlažno umešavanje se nastavlja dok se ne postigne željena veličina homogene čestice, nakon čega se granulisani proizvod suši. Jedinjenje I se tipično meša u mikseru sa velikim smicanjem sa laktoza monohidratom, kukuruznim skrobom i kopovidonom i sa vodom. Nakon formiranja granulata, ovi granulati se mogu prosejati sitom odgovarajuće veličine otvora i sušiti. Rezultujući suvi granulati se zatim suše sa mikrokristalin celulozom, kroskarmeloza natrijumom i magnezijum stearatom, nakon čega se tablete presuju. Alternativno, vlažna granulacija jedinjenja prema ovom pronalasku se može postići pomoću manitola, kukuruznog skroba i kopovidona, koji granulati se zatim mešaju sa mikrokristalin celulozom, natrijum-skrob glikolatom i magnezijum stearatom pre presovanja tableta. Alternativno, vlažna granulacija jedinjenja I se može postići korišćenjem anhidrovanog kalcijum-hidrogenfosfata, kukuruznog skroba i kopovidona, koji se granulati zatim mešaju sa mikrokristalin celulozom, natrijum-skrob glikolatom (tip A), talkom i magnezijum stearatom pre presovanja tableta.

Kopovidon je PVP-VA kopolimer.

[0047] U jednom ostvarenju, jedinjenje I je so bromovodonične kiseline, npr., u beta obliku, a odgovarajuće tablete mogu biti sastavljene od sledećeg – naznačeni procenti su mas.%

So HBr 3-8%

Anhidrovani kalcijum-hidrogenfosfat 35-45%

Kukuruzni skrob 15-25%

Kopovidon 2-6%

Mikrokristalin celuloza 20-30%

Natrijum-skrob glikolat 1-3%

Talk 2-6%

Magnezijum stearat 0,5-2%

Posebno, tablete mogu da se sastoje od sledećeg

So HBr približno 5%

Anhidrovani kalcijum-hidrogenfosfat približno 39%

Kukuruzni skrob približno 20%

Kopovidon približno 3%

Mikrokristalin celuloza približno 25%

Natrijum-skrob glikolat približno 3%

Talk približno 4%

Magnezijum stearat približno 1%

Tablete sa različitim količinama aktivnog jedinjenja, kao što je odgovarajućih, npr., 2,5, 5, 10, 20, 25, 30, 40, 50, 60 ili 80mg slobodne baze se mogu dobiti odabirom tačne količine jedinjenja I u kombinaciji sa tabletom odgovarajuće veličine.

1

[0048] Jedinjenje I se može administrirati nezavisno ili u kombinaciji sa drugim terapeutski aktivnim jedinjenjem, pri čemu dva jedinjenja mogu biti administrirana simultano ili uzastopno. Primeri terapeutski aktivnih jedinjenja koja se mogu pogodno kombinovati sa jedinjenjem I uključuju sedative ili hipnotike, kao što su benzodiazepini; antikonvulzanti, kao što je lamotrigin, valproinska kiselina, topiramat, gabapentin, karbamazepin; stabilizatori raspoloženja kao što je litijum; dopaminergijski lekovi, kao što su dopamin agonisti i L-Dopa; lekovi za tretiranje ADHD, kao što je atomoksetin; psihostimulanti, kao što je modafinil, ketamin, metilfenidat i amfetamin; ostali anti-depresivi, kao što je mirtazapin, mianserin i burpropion; hormoni, kao što je T3, estrogen, DHEA i testosteron; atipični antipsihotici, kao što je olanzapin i aripiprazol; tipični antipsihotici, kao što je haloperidol; lekovi za tretiranje Alchajmerove bolesti, kao što su inhibitori holinesteraze i memantin, folat; S-adenozil-metionin; imunomodulatori, kao što su interferoni; opijati; kao što su burprenorfini; antagonisti angiotenzin II receptora 1 (AT1 antagonisti); inhibitori ACE; statini; i alfa 1 adrenergički antagonist, kao što je prazosin.

[0049] Slobodna baza jedinjenja I se može pripremiti na način opisan u WO 2003/029232 ili WO 2007/144005. Soli koje se koriste u ovom pronalasku se mogu pripremiti rastvaranjem slobodne baze u odgovarajućem rastvaraču, dodavanjem relevantne kiseline, čemu zatim sledi taloženje. Taloženje se može postići ili dodavanjem drugog rastvarača, i/ili isparavanjem, i/ili hlađenjem. Alternativno, slobodna baza koja se koristi u ovom pronalasku može biti sintetisana u reakciji katalizovanoj paladijumom, na način opisan u primerima.

[0050] Upotreba termina „jedan“ i „neki“ i „taj“ i sličnih referenci u kontekstu opisivanja pronalaska treba razumeti tako da se odnose i na jedninu i na množinu, ukoliko nije drugačije naznačeno ili jasno kontradiktorno kontekstu. Na primer, termin „jedinjenje“ treba razumeti kao da se odnosi na različita jedinjenja pronalaska ili određeni opisani aspekt, ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0051] Ukoliko nije drugačije naznačeno, sve tačne vrednosti ovde navedene su kao reprezentativne za odgovarajuće približne vrednosti (npr.,sve tačne vrednosti primera date u vezi sa određenim faktorom ili merenjem se mogu smatrati da daju i odgovarajuće približno merenje, modifikovano terminom „oko“ gde je to odgovarajuće).

[0052] Opis bilo kog aspekta ili aspekta pronalaska pomoću termina kao što su „obuhvata“, „ima“, „uključuje“ ili „sadrži“ sa referencom element ili elemente treba da pruži podršku sličnom aspektu ili aspektu pronalaska koji se „sastoji od“, „u osnovi se sastoji od“, ili „sadržajno obuhvata“ taj određeni element ili elemente, ukoliko nije drugačije naznačeno ili jasno kontradiktorno kontekstu (npr., sastav ovde opisan da obuhvata određeni element treba shvatiti kako opisuje i sastav koji se sastoji od tog elementa, ukoliko nije drugačije naznačeno ili jasno kontradiktorno kontekstu).

Primeri

Analitički postupci

[0053] Spektri<1>H NMR se beleže na 500,13 MHz na instrumentu Bruker Avance DRX500. Dimetil sulfoksid (99,8%D) se koristi kao rastvarač, a tetrametilsilan (TMS) se koristi kao standard interne reference.

Tačke topljenja se mere pomoću diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSC). Opremu čine TA instrumenti DSC-Q1000 kalibrisani na 5 ̊/min kako bi tački topljenja dali početnu vrednost. Oko 2mg uzorka se zagreva na 5 ̊/min u slobodno pokrivenoj posudi pod protokom azota. Termogravimetrijska analiza (TGA) se koristi za procenu sadržaja rastvarača/vode u suvom materijalu, a obavlja se pomoću TA instrumenata TGA-Q500.1-10mg uzorka se zagreva na 10 ̊/min u otvorenoj posudi pod protokom azota.

[0054] Difraktogrami praha X-zraka su mereni na PANalytical X’pert PRO X-Ray difraktometru pomoću CuKα1zračenja. Uzorci su mereni u reflektivnom modu u 2θ rasponu 5-40 ̊ pomoću X’celerator detektora. Date vrednosti refleksije su ± 0,1 ( ̊2θ).

Primer 1 In vitro farmakologija receptora

[0055] Transporter serotonina pacova: IC505,3nM (blokada povraćaja 5-HT)

Humani transporter serotonina: IC505,4nM (blokada povraćaja 5-HT)

Humani 5-HT1Areceptor: Ki15nM sa agonizmom (efikasnost intrinzičke aktivnosti 96%) 5-HT3receptor pacova: IC500,2nM (antagonizam u funkcionalnom eseju)

Humani 5-HT3Areceptor: IC50oko 20nM (antagonizam u funkcionalnom eseju). Pri višoj koncentraciji, jedinjenje ispoljava agonističku aktivnost sa ED50od 2,1μM. Jedinjenje prema ovom pronalasku isto tako pokazuje visok afinitet za humani 5-HT3receptor u in vitro vezujućem eseju (Ki4,5nM).

Primer 2a Priprema slobodne baze jedinjenja I

[0056] 10 grama bromovodonika 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina je tretirano promešanom mešavinom od 100ml 3M NaOH i 100ml etil acetata 10 minuta. Organska faza je razdvojena, isprana sa 100ml 15mas.% NaCl (aq), osušena preko MgSO4, filtrirana i koncentrisana u vakuumu dajući 7,7 grama (98%) baze jedinjenja I u obliku prozirnog bezbojnog ulja.

NMR odgovara strukturi.

1

Primer 2b Priprema kristalne baze jedinjenja I

[0057] 3,0 grama bezbojnog ulja 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina je tretirano sa 70ml acetonitrila i zagrevano do refluksa. Skoro prozirni rastvor je filtriran i prozirni filtrat je spontano ohlađen nakon čega je taloženje počelo ubrzo nakon filtriranja. Mešavina je mešana na sobnoj temperaturi (22°C) tokom 2 sata, a proizvod je izolovan filtracijom i osušen u vakuumu (40°C) preko noći. Kristalna baza je izolovana kao bela čvsta čestica u 2,7 grama (90%). NMR odgovara strukturi. Elementalna analiza: 72,40%C, 9,28%N, 7,58%H (teorija: 72,26%C, 9,36%N, 7,42%H).

Primer 2c Karakterizacija kristalne baze jedinjenja I

[0058] Baza, kako je pripremljena u primeru 2b, je kristalna (XRPD) – videti Fig.1. Baza ima tačku topljenja od ∼117°C. Ona nije higroskopna i ima rastvorljivost od 0,1mg/ml u vodi.

Primer 2d Priprema alfa oblika soli bromovodonika jedinjenja I

[0059] 2,0 grama 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina je rastvoreno u vrelih 30ml etil acetata i dodato im je 0,73ml 48mas.% HBr (aq). Ovaj dodatak je doveo do formiranja gustog mulja, pa je dodato dodatnih 10ml etil acetata kako bi se olakšalo mešanje. Mulj je mešan na sobnoj temperaturi sat vremena. Filtracija i sušenje u vakuumu (20°C) preko noći dao je 2,0 grama proizvoda u obliku bele čvrste čestice (80%). NMR odgovara strukturi. Elementalna analiza: 57,05%C, 7,18%N, 6,16%H (Teorija za 1:1 so: 56,99%, 7,39%N, 6,11%H).

Primer 2e Karakterizacija alfa oblika bromovodonika jedinjenja I

[0060] Alfa oblik bromovodonika, kako je pripremljen u primeru 2d, je kristalni (XRPD) – videti Fig.2. Oblik ima tačku topljenja na ∼226°C. On apsorbuje oko 0,3% vode kada je izložen visokoj relativnoj vlažnosti i ima rastvorljivost od 2mg/ml u vodi.

Primer 2f Priprema beta oblika soli bromovodonika jedinjenja I

[0061] 49,5 grama bezbojnog ulja 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina je rastvoreno u 500ml etil acetata i u njih dodato 18,5ml 48mas.% HBr (aq). Ovaj dodatak je izazvao formiranje gustog mulja koji je mešan preko noći na sobnoj temperaturi. Filtracija i sušenje u vakuumu (50°) preko noći su dali proizvod u 29,6 grama u obliku bele čvrste čestice (47%).

NMR odgovara strukturi. Elementalna analiza: 56,86%C, 7,35%N, 6,24%H (Teorija za 1:1 soli: 56,99%C, 7,39%N, 6,11%H).

1

Primer 2g Karakterizacija beta oblika soli bromovodonika jedinjenja I

[0062] Beta oblik bromovodonika, kako je pripremljen u primeru 2f, je kristalna (XRPD) – videti Fig.3. Ovaj oblik ima tačku topljenja ∼231°C. On apsorbuje oko 0,6% vode kada je izložen visokoj relativnoj vlažnosti i ima rastvorljivost od 1,2mg/ml u vodi.

Primer 2h Priprema gama oblika soli bromovodonika jedinjenja I

[0063] 1g bromovodonika 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina, kako je pripremljen u primeru 2d, je dodato 20ml vode i zagrevan je do 85°C. Rastvor je bio skoro proziran.

Dodavanje 1 kapi bromovodonika ga je učinilo prozirnim. HBr je dodavan dok nije zabeležena tačka zamućenja. Rastvor je hlađen do sobne temperature i osušen. NMR odgovara strukturi. Elementalna analiza: 56,63%C, 7,18%N, 6,21%H (Teorija za 1:1 so: 56,99%, 7,39%N, 6,11%H).

Primer 2i Karakterizacija gama oblika bromovodonika jedinjenja I

[0064] Bromovodonik, kako je pripremljen u primeru 2h, je kristalni (XRPD) – videti Fig.4. DSC krivulja prikazuje da se neki termalni događaji na oko 100°C; verovatno menjaju u kristalni oblik. Zatim se topi na 220°C. On apsorbuje oko 4,5% vode kada je izložen visokoj relativnoj vlažnosti i pri 30%RH na sobnoj temperaturi apsorbovano je oko 2% vode.

Primer 2j Priprema hidrata bromovodonika jedinjenja I

[0065] 1,4 grama ulja 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina je dodato 20ml vode, i zagrevano do 60°C. pH je podešena na 1 pomoću 48% HBr. Rastvor je hlađen do sobne temperature i osušen. NMR odgovara strukturi. Elementalna analiza: 55,21%C, 7,16%N, 6,34%H (Teorija za 1:1 so hemihidrata: 55,68%C, 7,21%N, 6,23%H).

Primer 2k Karakterizacija hemihidrata bromovodonika jedinjenja I

[0066] Hidrat, kako je pripremljen u primeru 2j, je kristalni (XRPD) – videti Fig.5.

[0067] Sadržaj vode u velikoj meri zavisi od relativne vlažnosti. Na sobnoj temperaturi i 95%RH sadržaj vode je oko 3,7%. Do dehidratacije dolazi zagrevanjem do oko 100°C.

Primer 3 Priprema jedinjenja I

[0068]

1

[0069] 815g NaOBu<t>(8,48mol), 844g piperazina (9,8mol), 6,6g Pd(dba)2(11,48mmol) i 13,6g rac-BINAP (21,84mmol) su 50 min mešani sa 4L toluena.840g 2-bromo-jodobenzena (2,97mol) je zatim dodato sa 1,5L toluena, a mešanje je nastavljeno 30 min. Na kraju je u 390,8g 2,4-dimetiltiofenola (2,83mol) je dodato 1,5L toluena. Suspenzija je zagrevana do refluksa i refluks je nastavljen 5 sati. Reakciona mešavina je ohlađena preko noći. Pre nego što je mešavina filtrirana kroz filtrirajuće sredstvo, dodato je 2L vode i mešano 1 sat. Filtrat je zatim ispran sa 3 x 1L slanog rastvora. Kombinovane vodene faze su zatim ekstrahovane sa 600ml toluena.

Kombinovane faze toluena su zatim zagrevane do 70°C, čemu je usledilo dodavanje 329,2ml 48mas.% HBr (aq.) i 164,6ml vode. Mešavina je tokom noći ohlađena do sobne temperature. Finalni proizvod (bromovodonika 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)-fenil]piperazina) je prikupljen filtracijom i osušen u vakuumu (60°C) dajući 895g (prinos 84%).

Primer 4 Efekti boli u intradermalnom formalnin testu kod miševa

[0070] U ovom modelu, miševi primaju injekciju formalina (4,5%, 20μl) u zadnju levu šapu. Iritacija izazvana injekcijom formalina izaziva karakteristični dvofazni bihevioralni odgovor, što je kvantifikovano vremenom provedenim u lizanju povređene šape. Prva faza (∼0-10 minuta) predstavlja direktnu hemijsku iritaciju i nocicepciju, dok se za drugu fazu (∼20-30 minuta) veruje da predstavlja bol neuropatskog porekla. Dve faze su razdvojene periodom mirovanja u kome se ponašanje vraća u normalu. Efikasnost jedinjenja testa u smanjivanju bolnog nadražaja se procenjuje brojanjem vremena provedenog u lizanju povređene šape u dve faze.

[0071] Jedinjenje I je pokazalo značajno smanjenje bola u rezultatima druge faze (Fig.9a), ukazujući na efikasnost protiv bola neuropatskog porekla. Štaviše, jedinjenja prema ovom pronalasku su pokazala značajnu redukciju u rezultatima prve faze (Fig.9b), ukazujući na više analgetičku aktivnost pri najvećoj dozi. Ukratko, ovi rezultati ukazuju da će jedinjenja prema ovom pronalasku biti efikasna u tretmanu poremećaja povezanih sa bolom.

Primer 5 Efekti na ekstraćelijske nivoe acetilholina u mozgu slobodno pokretnih pacova [0072] Životinjama je administrirana so bromovodonika 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina.

1

Životinje

[0073] Korišćeni su mužjaci Sprague-Dawley pacova koji su u početku težili 275-300g.

Životinje su smeštane pod naizmeničnim ciklusom od dvanaestočasovnog svetla i mraka pod kontrolisanim uslovima za regularnu unutrašnju temperaturu (21±2°C) i vlažnost (55±5%) sa hranom i vodom dostupnom ad libitum.

Hirurgija i mikrodijalizni eksperimenti

[0074] Pacovi su anestezirani hypnorm/dormicum-om (2ml/kg) i intracerebralne provodne kanile (CMA/12) su stereotaksično implantirane u mozak, sa ciljem pozicioniranja vrha dijalizne sonde u ventralni hipokampus (koordinate: 5,6 mm posle bregme, lateralno -5,0 mm, 7,0mm ventralno od dure) ili u predfrontalnom korteksu (koordinate: 3,2 pre bregme; lateralno 0,8mm; 4,0mm ventralno do dure). Za fiksaciju provodnih kanila su korišćeni ankerni vijci i akrilni cement. Temperatura tela životinja je praćena rektalnom sondom i održavana na 37°C. Pacovima je omogućen oporavak od operacije u trajanju od dva dana i smeštani su zasebno u kaveze. Na dan eksperimenta sonda za mikrodijalizu (CMA/12, prečnik 0,5 mm, dužina 3mm) je ubačena kroz provodnu kanilu.

[0075] Sonde su povezane putem dvokanalne osovine na mikroinjekcionu pumpu. Prskanje mikrodijalizne sonde filtriranim Ringerovim rastvorom (145mm NaCl, 3mM KCl, 1mM MgCl2, 1,2 mM CaCl2koji sadrži 0,5μM neostigmina) je započeto neposredno pre ubacivanja sonde u mozak i nastavljeno je tokom trajanja eksperimenta pri konstantnoj brzini protoka od 1μl/min. Nakon 180 min stabilizacije, započet je eksperiment. Dijalizati su skupljani na svakih 20 minuta. Nakon eksperimenata životinje su žrtvovane, mozak im je uklonjen, zamrznut i isečen radi kontrole postavljanja sonde.

[0076] Jedinjenje je rastvoreno u 10% HPbetaCD i injektirano potkožno (2,5-10mg/kg). Doze su izražene kao mg so/kg težina. Jedinjenje je administrirano u zapremini od 2,5ml/kg.

Analiza dijalizata acetilholina

[0077] Koncentracija acetilholina (Ach) u dijalizatima je analizirana pomoću HPLC sa elektrohemijskom detekcijom korišćenjem mobilne faze koja se sastoji od 100mM dinatrijumhidrogenfosfata, 2,0mM oktansulfonske kiseline, 0,5mM tetrametil-amonijumhlorid i 0,005% MB (ESA), pH 8,0. Pretkolonski enzimski reaktor (ESA), koji sadrži imobilisanu holinoksidazu, je eliminisao holin iz injektovanog uzorka (10μl) pre separacije ACh-a na analitičkoj koloni (ESA ACH-250); brzina protoka 0,35ml/min, temperatura 35°C. Nakon analitičke kolone, uzorak je prošao postkolonski reaktor čvrste faze (ESA) koji sadrži imobilisanu acetilholinesterazu i holinoksidazu. Ovaj reaktor je konvertovao ACh u holin, a zatim holin u

1

betain i H2O2. Poslednje je registrovano elektrohemijski korišćenjem platinaste elektrode (Analitička ćelija: ESA, model 5040).

Predstavljanje podataka

[0078] U eksperimentima sa jednim ubrizgavanjem, srednja vrednost 3 konsekutivna ACh uzorka koji neposredno prethode administraciji jedinjenja su poslužili kao bazalni nivo za svaki eksperiment, podaci su pretvoreni u procenat bazalnog (srednje bazalne vrednosti pre ubrizgavanja su normalizovane do 100%).

Rezultati

[0079] Jedinjenje je značajno povećalo ekstraćelijske nivoe ACh-a u predfrontalnom korteksu i ventralnom hipokampusu pacova – videti Fig.10a i 10b.

Primer 6 Uslovljavanje kontekstualnim strahom kod pacova

[0080] Jedinjenje administrirano u ovom eksperimentu je so bromovodonika 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina.

[0081] Proučavali smo efekat jedinjenja na akviziciju, konsolidaciju i povraćaj uslovljavanja kontekstualnim strahom kod pacova. U paradigmi uslovljavanja strahom, životinje uče da povezuju neutralno okruženje (kontekst, komoru za tretiranje, CS) sa averzivnim iskustvom (električni šok šapice, US). Tokom ponovnog izlaganja komori za tretiranje, životinje pokazuju ponašanje pri smrzavanju, što je uzeto kao direktna mera memorije povezane sa strahom [Pavlov J. Biol. Sci., 15, 177-182, 1980]. Neuroanatomija uslovljavanja kontekstualnim strahom je detaljno istraživana i nekoliko studija je pokazalo da su hipokampus i amgidala potrebni radi formiranja ove memorije [Hippocampus, 11, 8-17, 2001; Neurosci, 19, 1106-1114, 1999; Behav. Neurosci.,106, 274-285, 1992].

Životinje i lekovi

[0082] Korišćeni su odrasli mužjaci Spague-Dawley pacova (koji su težili 250-300g u vreme tretiranja) iz Charles River laboratorija i smeštani su po dva u kavez pod naizmeničnim ciklusom od dvanaestočasovnog svetla i mraka. Hrana i voda su bili dostupni ad libitum. Pacovi su korišćeni nedelju dana posle dolaska. Jedinjenje je rastvarano u 10% HPbetaCD i injektirano potkožno. Lek je administriran u zapremini 2,5ml/kg.

Aparatura

2

[0083] Tretiranje i testiranje su obavljeni u zvučno izolovanoj komori (30 x 20 x 40cm), smeštenoj u izolovanoj sobi i povezanoj na ventilacioni sistem. Osvetljenje je bilo belo svetlo (60W). Pod komore se sastojao od metalne cevi povezane na generator elektro šokova. Pre tretiranja i testiranja, komora je očišćena sa 70% rastvorom etanola. Video kamera je omogućila bihevioralne opservacije i snimanje sesije tretiranja za off-line analize.

Akvizicija i test retencije

[0084] Tokom akvizicije životinjama je dozvoljeno slobodno istraživanje novog okruženja tokom 1 minuta perioda navikavanja, tokom kojeg je dat jedan neizbežni šok na šapicu (bezuslovni stimulus, US) preko elektrifikovane mreže na podu. Šok na šapici je trajao 2s i bio je intenziteta 0,75mA. Životinje su ostale u komori za uslovljavanje još 60s nakon US. Ponašanje pri smrzavanju je zabeleženo tokom prvih 58s (akvizicija koja prethodi šoku; eksperimentator je nevidljiv grupama) radi utvrđivanja odgovora koji su bazni-pri smrzavanju na kontekst. Na kraju akvizicije životinje su nežno uklonjenje i smeštene u njihove kaveze. Nakon 24h iste životinje su ponovo uvedene u kontekst tretiranja (komora za uslovljavanje strahom) i obavljen je 2-minutni test retencije. Tokom ovog perioda nisu davani šokovi. Ponašanje pri smrzavanju je beleženo tokom celog perioda testiranja tokom koga je eksperimentator bio nevidljiv grupama i predstavljeno je kao procenat perioda ukupnog trajanja testa.

Rezultati i diskusije

[0085] Efekat jedinjenja na uslovljavanje kontekstualnim strahom kod pacova je proučavano (i) na akviziciji (lek primenjen pre akvizicije, Fig.11), (ii) na povraćaj memorije (lek primenjen pre testa, Fig.12) i (iii) na konsolidaciju (lek primenjen odmah nakon akvizicije, Fig.13). U prvoj grupi eksperimenata, jedinjenje (1, 5 i 10mg/kg) je administrirano 1h pre sesije akvizicije. Fig. 11 opisuje akviziciju ponašanja pri smrzavanju tokom tretiranja (58s pre šoka na hranu) i testa retencije 24h kasnije. Zabeleženo je sledeće:

- Jedinjenje ne utiče na osnovno ponašanje pri smrzavanju pre davanja šoka na šapicu za bilo koju testiranu dozu.

- Jedinjenje u slučaju 5mg/kg ima tendenciju porasta vremena smrzavanja tokom testa retencije, 24h nakon akvizicije (39,24 ± 13,76%, n=6, vs.24,30±4,40%, n=16, kod životinja tretiranih nosačem).

- Jedinjenje u slučaju 10mg/kg značajno povećava vreme smrzavanja tokom testa retencije, 24h nakon akvizicije (52,15 ± 5,68%, n=10, vs 24,30 ± 4,40%, n=16, kod životinja tretiranih nosačem, p<0,01).

Claims (4)

1. [0086] Model uslovaljavanja strahom, kako je opisan na Fig.11, je standardna procedura opisana u literaturi za istraživanje učenja i memorije. U cilju daljeg razjašnjavanja akutnih efekata ovog leka na povraćaj memorije, jedinjenje (5,10 i 20mg/kg) je primenjeno 1h pre testa retencije. Zabeleženo je da jedinjenje inhibira ispoljavanje ponašanja pri smrzavanju u slučaju kada je 5mg/kg tokom testa memorije (12,86 ± 3,57, n=9, vs.33,61 ± 4,29%, n=13, kod životinja tretiranih nosačem, p<0,05). (Fig.13).

   [0087] Kako je ranije opisano, samo jedinjenje ne utiče na osnovno ponašanje pri smrzavanju pre početka US (Fig.11), tako da je najprihvatljivija hipoteza ta da je efekat zabeležen na Fig.12 posledica anksiolitičkog efekta. Uslovljenoj memoriji se pristupa preko ponašanja pri smrzavanju, odgovor koji je umanjen jedinjenjima sa potencijalnim anskiolitičkim efektima. Ovaj eksperiment pokazuje da jedinjenje koje se akutno daje pre povraćaja memorije ima anksiolitičku efikasnost, odatle sledi da je malo verovatno da je povećano smrzavanje prikazano na Fig.11 posledica anksiogenog efekta jedinjenja.

   [0088] U cilju osnaživanja pozicije da jedinjenje nije anksiogeno, već ima prokognitivni potencijal, jedinjenje je administrirano na 5, 10 i 20mg/kg nakon sesije akvizicije. Shodno tome, u ovoj grupi eksperimenata, jedinjenje nije korišćeno ni tokom akvizicije, kao ni tokom testa retencije. U ovom slučaju je zabeleženo da jedinjenje dato na 5mg/kg značajno povećava vreme smrzavanja tokom testa retencije, 24h nakon sesije akvizicije (45,48 ± 4.50%, n=8, vs. 25,26 ± 3,57%, n=19, kod životinja tretiranih nosačem, p<0,05). Procenat vremena smrzavanja tokom ponovnog izlaganja kontekstu je opisan kao mera memorije povezane sa strahom [Pavlov J. Biol. Sci., 15, 177-182, 1980], koji je poboljšan kod pacova tretiranih jedinjenjem u odnosu na one tretirane nosačem (Fig.11 i 12). Posmatrano zajedno, podaci pokazuju da jedinjenje poboljšava kontekstualnu memoriju.

   PATENTNI ZAHTEVI

   1. Upotreba 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazina i njegovih farmaceutski prihvatljivih soli u proizvodnji leka za tretman bolesti izabrane od depresije, anksioznosti, zloupotrebe ili hroničnog bola, gde se ovaj lek koristi kod pacijenta koji je već primio neki drugi lek za tretman ove bolesti, a gde je davanje tog leka obustavljeno ili umanjeno usled nepovoljnih efekata koje je imao na spavanje.
2. 2. Upotreba prema zahtevu 1, gde je farmaceutski prihvatljiva so so bromovodonika.
3. 3. 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazin i njegove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu u tretmanu bolesti izabrane od depresije, anksioznosti, zloupotrebe ili hroničnog bola, gde se ovaj lek koristi kod pacijenta koji je već primio neki drugi lek za tretman ove bolesti, a gde je davanje tog leka obustavljeno ili umanjeno usled nepovoljnih efekata koje je imao na spavanje.
4. 4. 1-[2-(2,4-dimetilfenilsulfanil)fenil]piperazin i njegove farmaceutski prihvatljive soli za upotrebu prema zahtevu 3, koja so je so bromovodonika.