RS50865B - Kombinacija herbicida i sredstva protiv rizika (sejfnera) - Google Patents

Description

Kombinacije herbicida i sredstava protiv rizika (safenera)

Pronalazak se odnosi na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja, posebno na kombinacije herbicida i antidota (kombinacije aktivne materije i sredstava protiv rizika), koje su izuzetno podesne za korišćenje protiv konkurentskih štetnih biljaka u kulturama korisnih biljnih kultura.

Kombinacije herbicida iz grupe inhibitora hidroksifenilpiruvat-dioksigenaze (HPPD), tu spadaju na primer benzoilcikloheksandioni, benzoilpirazoli i benzoilizoksazoli, sa safenerima su u principu poznate. Tako su u WO 00/30447 i u WO 01/17350 opisane uvek kombinacije mnogobrojnih herbicida iz grupe HPPD-inhibitora sa mnoštvom strukturalno različitih safenera. U ovim spisima specifične objavljene kombinacije herbicida tipa benzoilozoksazola sa safenerima ipak ne podnose se uvek u dovoljnoj meri sa kulturama korisnih biljaka.

Sada je otkriveno, da odabrane kombinacije herbicidno aktivnih benzoilizoksazola sa odredjenim safenerima , imaju izuzetno slaganje u kulturama korisnih biljaka uz istovremenu visoku aktivnost protiv neželjenih štetnih biljaka.

Predmet ovog pronalaska je prema tome herbicidno aktivno sredstvo, koje sadrži mešavinu od

A) herbicidno aktivne količine jednog ili više jedinjenja po formuli (I)

pri čemu simboli i indeksi imaju sledeća značenja:

R je vodonik ili (CrC4)-alkoksikarbonil;

R<1>je vodonik, (CrC4)-alkil, (C2-C4)-alkenil, (C3-C8)-ciklialkil, (C3-C8)-cikloalkenil, (CrC4)-alkil-(C3~C8)-cikloalkil, (C3-C7)-halocikloalkil, (C1-C4)-alkitio(C3-C8)-cikloalkil, (CrC8)-haloalkil ili (C2-C8)-haloalkenil, odnosno (C3-C7)-cikloalkil, (CrC4)-alkil-(C3-C7)-cikloalkil;

R<2>su isti ili različiti halogeni, nitro, ciano, (CrC4)-alkil, (C2-C4)-alkenil, (C2-C4)-alkinil, (C1-C4)-haloalkil, (C2-C4)-haloalkenil, (C2-C4)-haloalkinil, (CrOO-alkoksKd-OO-alkil, (d-d)-alkiltio, (d-C4)-alkilsulfinil, (Ci-C4)-alkilsulfonii, (Ci-C4)-alkoksi-(Cr C4)-alkoksi, (C1-C4)-alkilkarbonil, (CrC4)-alki!su!fonilamino, (Ci-C4)-alkoksi, (CrC4)-alkoksikarbonil, (CrC4)-alkilaminosulfonil (C1-C4)-dialkilaminosulfonil, (CrC4)-diakil-karbamoil, (C1-C4)-haloalkitio, (Ci-C4)-alkilsulfoniloksi ili (C1-C4)-haloalkoksi;

q je 0, 1, 2, 3 ili 4;

a

B) jedne antidotno aktivne količine na jednom ili više safenera iz grupe amida acilsulfamoilbenzoeve kiseline po formuli (II), u datom slučaju i u formi soli,

gde su

X CHiliN;

R<3>vodonik, (CVC6)-aikil, (C3-C6)-cikloalkil, (C2-C6)-alkenil, (C2-C6)-alkinii, (C5-C6)-cikloalkenil, fenil ili 3- do 6-očlani heterociklil sa do tri heteroatoma iz grupe azota, kiseonika i sumpora, pri čemu su sedam poslednje navedenih ostataka u datom slučaju supstituisani sa jednim ili više, istih ili različitih supstituenata iz grupe halogena, (C1-C6)-alkoksi, (Ci-C6)-haloalkoksi, (CrC2)-alkilsulfinil, (d-C^-alkilsulfonil, (C3-C6)-cikloalkil, (d-C4)-alkoksikarbonil, (CrC4)-alkilkarbonil i fenil i u slučaju cikličkih ostataka i (d-d)-alkil i (CrC4)-haloalkil;

R<4>vodonik, (CrC6)-alkil, (C2-C6)-alkenil, pri čemu su tri poslednje navedena ostatka u datom slučaju supstituisani sa jednim ili više istih ili različitih supstituenata iz grupe halogena, hidroksi, (Cr C4)-a!kil, (C1-C4)-akoksi i (d-d)-alkiltio, ili

R<3>i R<4>čine zajedno sa atomom azota koga nose, jedan ostatak

pirolidinila ili piperidinila;

R<5>je isti ili različit halogen, (CrC4)-haloalkil, (CrC4)-haloalkil, (CrC4)-haloalkoksi, nitro, (CrC4)-alkil, (CrC4)-alkoksi, (CrC4)-alkilsulfonil, (CrC4)-alkoksikarbonil ili (C1-C4)-alkilkarbonil;

R<6>vodonik, (d-d)-alkil, (C2-C4)-alkenil ili (C2-C4)-alkinil;

R<7>isti ili različiti halogeni, nitro, (C1-C4)-alkil, (CrC4)-haloalkil, (Cr C4)-haloalkoksi, (C3-C6)-cikloalkil, fenil, (C1-C4)-alkoksi, ciano, (CrC4)-alkiltio, (CrC4)-alkilsulfinil, (CrC4)-alkilsulfonil, (d-C4)-alkoksikarbonil ili (d-C4)-alkilkarbonil;

s 0, 1 ili 2 a

o lili 2

skupa sa stereoizomerima i soli koje se koriste u poljoprivredi.

Herbicidno aktivna količina znači u mislu ovog pronalaska količinu jednog ili više herbicida, koja je podesna, da utiče na rast biljaka.

Antidotno aktivna količina znači u smislu ovog pronalaska količinu jednog ili više safenera, koja je podesna da se suprostavi fitotoksičnom delovanju nekog herbicida ili herbicidne smeše na korisnu biljku ili barem delove.

Ukoliko u pojedinostima nije drugačije definisano, za ostatke važe u formulama (I) i (II) i uopšte sledeće definicje.

Ostaci alkila, alkoksi, haloalkil, haloalkoksi, alkilamino i alkiltio kao i odgovarajuće nezasićene i / ili supstituisani ostaci mogu u skeletu ugljenika uvek biti pravolančani ili razgranati. Ostaci alkila, čak i u sažetim značenjima kao alkoksi, haloalkil i si., imaju prevashodno 1 do 4 atoma C i, znače na pr. metil, etil, n- ili i-propil, n-, i-, t- ili 2-butil. Ostaci alkenila i alkinila imaju značenje mogućih nezasićenih ostataka koji odgovaraju ostacima alkila; alkenil znači na pr. allil, 1-metilprop-2-en-1-il, 2-metil-prop-2-en-1-il, but-2-en-l-it, but-3-en-1-il, 1-metil-but-3-en-1-il i 1-metil-but-2-en-1-il. l-metil-but-3-en-l-il i l-metil-but-2-en-l-il. Alkinil znači na pr. propargil, but-2-in-l-il, but-3-in-l-il, l-metil-but-3-in-l-il. "(Ci-C4)-alkir' je skraćenica za alkil sa 1 do 4 atoma C; isto važi za druge opšte definicije ostatka sa izveštajima koji su navedeni u zagradama za mogući broj atoma C.

Cikloalkil znači pre svega ciklični ostatak alkila sa 3 do 8, odnosno 3 do 7, a naročito 3 do 6 atoma C, na primer ciklopropil, ciklobutil, ciklopentil i cikloheksil. Cikloalkenil i cikloalkinil označavaju odgovarajuća nezasićena jedinjenja.

Halogen znači fluor, hlor, brom i jod. Haloalkil, haloalkenil i haloalkinil znače delimično ili potpuno sa haiogenom, odnosno fluorom, hlorom i/ili bromom, a posebno fluorom i hlorom supstituisani alkil, alkenil ili alkinil, na pr. CF3, CHF2CH2F, CF3CF2, CH2FCHCI, CCI3, CHCb, CH2CH2CI. Haloalkoksi je na primer ODF3, OCHF2, OCHF2, OCH2F, CF3CF2O, OCH2CF3i OCH2CH2Ci. Isto važi za druge ostatke koji su supstituisani haiogenom.

Heterociklični prsten, heterociklični ostatak ili heterociklil znači mono- bi- ili policiklični prstenasti sistem, koji je zasićen, nezasićen i/ili aromatičan i koji sadrži jedan ili više, odnosno 1 do 4 heteroatoma, odnosno iz grupe N, S i 0.

Prednost imaju zasićeni heterociklen sa 3 do 7 prstenastih atoma i jednim ili dva heteroatoma iz grupe N, O i S, pri čemu halkogeni nisu susedi. Posebno imaju prednost monociklični prstenovi sa 3 do 7 prstenastih atoma i jednim heteroatomom iz grupe N, O i S, kao i morfolin, diokolan, piperazin, imidazolin i oksazolidin. Sasvim naglašeni zasićeni heterocikleni su oksiran, pirolidin, morfolin i tetrahidrofuran.

Prednost imaju takodje delimice nezasićeni heterocikleni sa 5 do 7 prstenastih atoma i jednim ili dva heteroatoma iz grupe N, O i S.

Posebna prednost se daje delimice nezasićenim heterociklenima sa 5 ili 6 prstenastih atoma i jednim heteroatomom iz grupe N, 0 i S. Posebno naglašeni delimice nezasićeni heterocikleni su pirazolin, imidazolin i izoksazolin.

Isto tako je naglašen heteroaril, na pr. mono-ili biciklični aromatični heterociklen sa 5 ili 6 prstenastih atoma, koji sadrže jedan do četiri heteroatoma iz grupe N, 0; S, pri čemu halogeni nisu susedi. Posebno naglašeni su monociklični aromatični heterocikleni sa 5 ili 6 prstenastih atoma, koji sadrže jedan heteroatom iz grupe N, O i S, kao i pirimidin, pirazin, piridazin, oksazol, tiazol, tiadiazol, aksadiazol, pirazol, triazol i izoksazol. Sasvim posebnu prednost imaju pirazol, tiazoL, triazol i furan.

Supstituisani ostaci, kao supstituisani alkil, alkenil, alkinil, fenil ili supstituisani heterociklil znače jedan supstituisani ostatak koji je izveden od nesupstituisanih osnovnih tela, pri čemu supstitueni znače jedan ili više odnosno 1, 2, ili 3, u slučaju Cl i F i do max. mogućeg broja supstituenata iz grupe halogena, alkoksi, haloalkoksi, alkiltio, hidroksi, amino, nitro, karbaksi, ciano, acido, alkoksikarbonil, alkilkarbonil, formil, karbamoil, mono- i dialkilaminokarbonil, supstituisani amino kao što su acilamino, mono- i dialkilamino i alkilsulfinil, haloalkilsulfinil, alkilsulfonil, haloalkilsulfonil i, u slučaju cikličkih ostataka, i alkil i haloalkil kao i navedeni zasićeni supstituenti koji sadrže odgovarajuće nezasićene alifatične supstituente, odnosno alkenil, alkinil, alkeniloksi, alkiniloksi. Kod ostataka sa atomima C prednost imaju oni sa 1 do 4 atoma C, posebno 1 ili 2 atoma C. Prednost imaju supstituenti iz grupe halogena, na pr. fluor ili hlor (Ci-C4)-alkil, odnosno metil ili etil, (Ci-C4)-haloalkil, odnosno trifluormetil (Ci-C4)-alkoksi, odnosno metoksi ili etoksi (Ci-C4)-haloalkoksi, nitro i ciano. Posebnu prednost pri tome imaju supstituenti metil, metoksi i hlor.

Mono- ili disupstituisani amino znači hemijski stabilan ostatak iz grupe supstituisanih amino-ostataka, koji su supstituisani na primer sa jednim ili dva ista ili različita ostatka iz grupe alkila, alkoksi, acila i arila N;

odnosno monoalkilamino, dialkilamino, acilamino, arilamino, N-alkil-N- arilamino kao i N-heterociklen. Pri tome prednost imaju ostaci alkila sa 1 do 4 atoma C. Aril je pri tome prevashodno fenil. Supstutisani aril je pri tome prevashodno supstutisani fenil. Za acil važi tada definicija koja je navedena dalje u tekstu, odnosno (Ci-C4)-alkanoil. Isto to važi za supstituisani hidroksilamino ili hidracino.

U datom slučaju supstituisani fenil je pre svega fenil, koji je nesupstituisan ili jednostruko ili višestruko, odnosno trostruko, a kod halogena kao što su Cl i F do petostruko, supstituisan sa istim ili različitim ostacima iz grupe halogena (Ci-C4)-aikil, (Ci-C4)-alkoksi, (Ci-C4)-haloalkil, (Ci-C4)-haloalkoksi i nitro, na pr. o-, m- i p-tolil, dimetilfenil, 2-, 3- i 4-hlor-fenil, 2-, 3- i 4-triflor- i trihlorfenil, 2,4-, 3,5-, 2,5- i 2,3-dihlorfenil, o-, m-, p-metoksifenil.

Ostatak acila znači ostatak neke organske kiseline sa prevashodno do 6 atoma C, na pr. ostatak karbonske kiseline i ostatke od njih izvedenih kiselina kao što su tiokarbonska kiselina, u datom slučaju N-supstituisanih N- supstituisanih iminokarbonskih kiselina, ili ostatak monoestera ugljene kiseline, u datom slučaju N-supstituisanih karbaminskih kiselina, sulfonskih kiselina, sulfinskih kiselina, fosfonskih kiselina, fosfinskih kiselina. Acil znači na primer formil, alkilkarbonil, kao (Ci-C4-alkil)-karbonil, fenilkarbonil, pri čemu prsten fenila može biti supstituisan, na pr. kako je gore navedeno za fenil, ili alkiloksikarbonil, feniloksikarbonil, benziloksikarbonil, alkilsulfonil, alkilsulfinil ili N-alkil—1-iminoalkil.

Formulama (I) do (II) obuhvaćeni su i svi stereoizomeri, koji imaju istu topološku vezu atoma, i njihove smeše. Takva jedinjenja sadrže jedan ili više asimetričnih atoma C ili i dvostrukih jedinjenja, koja nisu posebno navedena u opštim formulama. Mogući stereo izomeri koji su definisani njihovom specifičnom prostornom formom, kao što su enantiomeri, diastereomeri, Z- i E-izomeri, mogu se dobiti po uobičajenim metodama od smeša stereoizomera ili se mogu napraviti i pomoću stereo-selektivnih reakcija u kombinaciji sa korišćenjem stereohemijskih čistih polaznih materija.

Kao herbicidne aktivne materije dobro se pokazuju po ovom pronalasku ona jedinjenja po opštoj formuli (I), koja se ne mogu koristiti samostalno ili ne optimalnoo u monokotilnim biljnim kulturama kao na primer kulture žitarica, pirinač, šećerna repa, ječam i / ili kukuruz, jer one veoma lako oštećuju biljnu kulturu.

Herbicidi po opštoj formuli (I) su poznati na primer iz EP-A 0 137 963, EP-A 0 325 543, EP-A 0 418 175, EP-A 0 496 631 i AU-A 672 058. Jedinjenja opšte formule (II) su na primer poznata iz WO 99/19744. Citirani spisi sadrže detaljne podatke o proizvodnom postupku i polaznim materijalima. Izričito se poziva ovde na ove spise, oni se na osnovu citata smatraju sastavnim delom ovog opisa.

Poseban značaj imaju kombinacije herbicida i safenera, koje sadrže herbicide po formuli (I), kod kojih simboli imaju sledeća značenja: R je vodonik ili etoksikarbonil;

R1 je ciklopropil, a

R2 su isti ili različiti halogeni, metil, etil, trifluormetil, metiltio, etiltio,

metilsulfonil, etilsulfonil, metoksi, etoksi, halogenmetoksi ili halogenetoksi.

Prednost imaju kombinacije herbicida i safenera, koje sadrže herbicide po formuli (I), kod kojihh simboli i indeksi imaju sledeća značenja: R2 su isti ili različiti hlor, brom, fluor, metil, etil, trifluormetil,

metilsulfonil, etilsulfonil, metoksi ili etoksi;

<q>je 2 ili 3.

Takodje prednost se daje kombinacijama herbicida i safenera, koje sadrže herbicide po formuli (I), kod kojih je R2ostatak 2-metilsulfonila a sledeći R2je ostatak 4-trifluormetila, 4 hlora ili 4 broma.

Posebno se ističu kombinacije herbicida i safenera, koje sadrže safenere po formuli (II), kod kojih simboli i indeksi imaju sledeća značenja: X znači CH;

R<3>je vodonik, (d-C6)-alkil, (C3C6)-cikloalkil, (C2C6)-alkenil, (C5-C6)-cikloalkenil ili fenil;

R<6>je vodonik;

R<7>je isti ili različit halogen, nitro (Ci-C4)-alkil, (Ci-C4)-haloalkil,

(Ci-C4)-haloalkoksi, (C3-C6)-cikloalkil, (Ci-C4)-alkoksi, ciano, (Ci-C4)-alkiltio, (Ci-C4)-alkilsulfinil, (Ci-C4)-alkilsulfonil, (Ci

-C4)-alkoksikarbonil ili (Ci-C4)-alkilkarbonil

Isto tako se posebno naglašavaju kombinacije herbicida i saafenera, koje sadrže safenere po formuli (II), kod kojih simboli i indeksi imaju sledeća značenja:

R<3>je (C2-C6)-alkinil ili

R<3>i R<4>čine zajedno sa atomom azota koji ih nosi, ostatak pirolidinila ili

piperidinila, a

R<6>je metil.

Sasvim posebno se naglašavaju kombinacije herbicida i safenera, koje sadrže safenere po formuli (II), kod kojih se grupa "R<3>R<4>N-CO"- nalazi na 4- poziciji na prstenu fenila.

Naglašene grupe herbicida po formuli (I) su navedene u sledećim tabelama 1 do 4. Primenjene skraćenice tamo znače kako sledi:

Et = etil Me = metil

Safeneri (antidoti) po formuli (II) smanjuju ili suzbijaju fitotoksične efekte, koji se mogu pojaviti kod korišćenja herbicidnih aktivnih materija po formuli (I) u kulturama korisnih biljaka, a da se bitno ne ugožava efikasnost ovih herbicidnih aktivnih materija u njihovoj aktivnosti protiv štetnih biljaka. Na ovaj način se može sasvim primetno prožiriti područje korišćenja dosadašnjih sredstava za zaštitu bilja i na pr. proširiti na kulture kao što su pšenica, ječam, kukuruz, pirinač i druge kulture, u kojima do sada nije bila moguća primena herbicida ili je bila ograničena, a to znači, da je bila moguća u niskim dozama sa malom širinom delovanja.

Herbicidne aktivne materije i pomenuti safeneri mogu se nanositi zajedno (kao gotove formulacije ili postupkom mešanjem u rezervoarima) ili proizvoljnim redosledom jedna za drugom. Težinski odnosi safenera: herbicidna aktivna materija može varirati u širokim granicama i pre svega iznosi u području od 1: 100 do 100 : 1, naročito od 1 : 1 do 10:1.. Obično optimalne količine herbicidne aktivne materije i safenera zavise od tipa korišćene herbicidne aktivne materije ili od korišćenog safenera kao i od vrste biljaka koje treba obradjivati i mogu se odrediti od slučaja do slučaja pomoću jednostavnih rutinskih prethodnih opita.

Glavna područja korišćenja za primenu kombinacija po ovom pronalasku su pre svega monokotilne kulture biljaka kao na primer kukuruz i kulture žitarica

(na primer pšenica, raž, ječam, konoplja), pirinač, tropski proso, šećerna repa, ali i pamuk i soja, odnosno žitarice, pirinač, proso, šećerna repa i kukuruz.

Safeneri koji se koriste po ovom pronalasku mogu se koristiti prema njihovim osobinama za prethodnu obradu semena biljnih kultura (bajcovanje semena) ili se mogu pre setve nanositi naseme ili se mogu koristiti skupa sa herbicidom pre ili posle nicanja biljaka. Obrada pre nicanja uključuje obradu površine na kojoj se seje , pre sejanja i obradu zasejanih ali još ne obraslih sejanih površina. Prednost se daje pored obrade semena zajedničkoj primeni sa herbicidom. U tom slučaju se mogu koristiti mešavine iz rezervoara ili gotove formulacije.

Potrebne količine za primenu safenera mogu kolebati zavisno od indikacije i herbicidne aktivne materije u širokim granicama i po pravilu se krežu u području od 0,001 do 5 kg, odnosno 0,005 do 0,5 kg aktivne materije po hektaru.

Predmet ovog pronalaska je zato i postupak za zaštitu biljnih kultura od fitotoksičnih pratećih delovanja herbicida po formuli (I), koji je karakterističan po tomr, što se antidotna efikasna količina nekog jedinjenja po formuli (II), aplicira pre, posle ili istovremeno sa herbicidnom aktivnom materijom A po formuli (I) po biljkama, biljnom semenu ili po površini koja se zasejava.

Kombinacija herbicida i safenera po ovom pronalasku može se koristiti i za suzbijanje štetnih biljaka u kulturama poznatih ili biljaka koje treba da se razvijaju sa genetskom izmenom. Transgene biljke se odlikuju po pravilu posebno dobrim osobinama, na primer rezistencijom prema odredjenim sredstvima za zaštitu bilja, rezistencijom protiv biljnih bolesti ili izazivačima biljnih bolesti kao što su odredjeni insekti ili mikroorganizmi kao gljivice, bakterije ili virusi. Druge posebne osobine odnose se na primer na žetvu s obzirom na količinu, kvalitet, sposobnost skladištenja, sastav i specijalne sadržajne materije.

Tako su na primer poznate transgene biljke sa povećanim sadržajem škroba ili promenljenog kvaliteta škroba ili biljke sa drugačijim sastavom masnih kiselina u žetvenom prinosu.

Prednost se daje primeni kombinacija po ovom pronalasku u ekonomski značajnim transgenim kulturama korisnih i ukrasnih biljaka, na primer žitarica kao što su pšenica, ječam, raž, zob, pirinač, manioka i kukuruz ili kod kultura šećerne repe, pamuka, soje, repice, krompira, paradajza, graška i drugih vrsta povrća.

Kod primene kombinacija po ovom pronalasku u transgenim kulturama pojavljuju se često pored drugih kultura efekti koje treba posmatrati u odnosu na štetne biljke, koji su specifični za aplikacije u svim transgenim kulturama, na primer izmenjeni ili specijalno proširen spektar korova, koji se može suzbiti, izmenjene količine primene, koje se mogu koristiti za aplikacije, odnosno dobru mogućnost kombinovanja sa herbicidima, prema kojima su transgene kulture rezistentne, kao i uticaj rasta i prinosa transgenih biljnih kultura.

Predmet pronalaska je zato i primena kombinacije po ovom pronalasku za suzbijanje štetnih biljaka u transgenim biljnim kulturama.

Safeneri po formulama (II) i njihove kombinacije sa jednom ili više navedenih herbicidnih aktivnih materija po formuli (I) mogu se formulisati na razne načine, zavisno od toga koji su zadati biološki i/ili hemijsko-fizički parametri. Kao mogućnosti formulacija dolaze u obzir: prašak za prskanje (WP), koncentrati koji se mogu emulgovati (EC), prašak koji se topi u vodi (SP), koncentrati koji se rastvaraju u vodi (SL), koncentrisane emulzije (BW) kao što su ulje u vodi i voda u uljnim emulzijama, rastvori ili emulzije koje se rasprskavaju, suspenzije u kapsulama (CS), disperzije na bazi ulja ili vode (SC), suspo-emulzije, koncentrati za suspenzije, praškasta sredstva (DP), rastvori koji se mogu mešati sa uljem (OL), sredstva za bajcovanje (GR) u obliku mikrogranulata, granulata koji se rasprskavaju, adsorpcionih granulata, granulata za aplikaciju po tlu odnosno za posipanje, granulata koji se rastvaraju u vodi (SG), granulata koji se disperguju u vodi (VVG), ULV-formulacije, mikrokapsule i voskovi.

Ovi pojedini tipovi formulacija su u principu poznati i opisani na primer u: VVinnacker-Kuchler, "Hemijska tehnologija" sveska 7, C. Hauser izdanje Munchen, 4. izd. 1986; VVade van Valkenburg, "Pesticidne formulacije", Marcel Dekker N.Y., 1973; K. Martens, "Sprey Drving Handbook", 3. izdanje 1979, G. Goodvvin Ltd. London.

U datom slučaju potrebna pomoćna sredstva za formulacije, kao što su inertni materijali, tensidi, sredstva za rastvaranje i druge dodatne materije takodje su poznate i opisane na primer u: VVatkins, " Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers", 2. izdanje, Darland Books, Caldwell N.J., H. v. Olphen, "Introduction to Clay Colloid Chemistrv"; 2. izdanje J. Wiley & Sons, N.Y.; C. Marsden, "Solvents Guide"; 2. izdanje Interscience, N.Y. 1963; McCutcheon,s "Detergents and Emulsifiers Annual", MC Publ. Corp., Ridgevvood N.J.; Sisley and Wood, "Encvclopedia od Surface Active Agents", Chem. Publ. Co. Inc., N.Y. 1964; Schonfeldt, "Etilenoksidadukti aktivni na graničnim površinama", VViss, Verlagsgesell., Stuttgart 1976; VVinnacker-Kuchler, "Hemijska tehnologija", sveska 7, C. Hauser Verlag Munchen, 4. izdanje 1986.

Na bazi formulacija mogu se praviti i kombinacije sa drugim materijala koje deluju kao sredstva za zaštitu bilja, kao što su insekticidi, akaricidi, herbicidi, fungicidi kao i sa safenerima, djubrivima i / ili regulatorima rasta, na primer u obliku gotovih formulacija ili kao mešavine u rezervoarima.

Praškovi za prskanje su u vodi preparati koji se ravnomerno mogu dispergovati, koji pored aktivne materije osim inertne materije i materije za rasredjivanje sadrže i tenside jonske i / ili nejonske vrste (sredstva za kvašenje, sredstva za dispergovanje), na primer polioksietilirani alkil-fenoli, polioksetilirani masni alkoholi, polioksetilirani fetamini, alkiibenzolszlfonati, alkansulfonati poliglikoletersulfati masnih alkohola, natrijum lignin-sulfonske kiseline, 2,2,-dinaftilmetan-6,6,-natrijum disulfonske kiseline, natrijum dibutilnaftalin-sulfonske kiseline ili i natrijum oleoilmetiltaurunske kiseline. Za proizvodnju praška za prskanje se herbicidne aktivne materije mešaju na primer u uobičajenim aparaturama kao što su mlinovi s čekićem, diznama i vazdušnim mlazom, sitno se melju i istovremeno ili na kraju mešaju sa pomoćnim sredstvima za formulaciju.

Koncentrati koji se mogu emulgovati, prave se na primer rastapanjem aktivne materije u organskom sredstvu za rastvaranje, kao što je butanol, cikloheksanon, dimetilformamid, ksilol i ugljovodonici sa visokom tačkom ključanja kao što su aromati, zasićeni ili nezasićeni alifati ili alcikleni, ili mešavine organskih sredstava za rastvaranje uz dodatak jednog ili više tensida jonske i/ili nejonske vrste (emulgatori). Kao emulgatori se mogu koristiti: (C6-Ci8)-alkilarilsulfonska kiselina kalcijumove soli, ako Ca-dodecilbenzolsulfonat, ili nejonski emulgatori, kao što su poliglikol esteri masnih kiselina (C2-Ci8)-poliglikol eter alkilarila, poliglikoleter masnog alkohola, produkti kondenzacije propilenoksid-etilenoksida, alkilpolieter, sorbitanester kao ester sorbitanske masne kiseline ili sorbitan ester polioksetilena, kao ester polioksietilen-sorbitanske masne kiseline.

Sredstva u prahu se dobijaju uglavnom mlevenjem aktivne materije sa fino podeljenim čvrstim materijama, na pr. talk, prirodne gline kao kaolin, bentonit i pirofilit ili dijatomejske zemlja.

Koncentrati za suspenzije mogu biti na bazi vode ili ulja. Oni se mogu praviti na primer mokrim mlevenjem pomoću mlinova koji su uobičajeni na tržištu i u datom slučaju uz dodataak tensida, kao što je to već učinjeno na primer kod drugih tipova formulacija.

Emulzije, na primer ulje u vodi (EW), mogu se praviti pomoću mešalica, koloidnih mlinova i/ili statičkih mešalica uz primenu vodenih organskih sredstava za rastvaranje u datom slučaju tensida, kao što je na primer već učinjeno kod drugih tipova formulacija.

Granulati se mogu praviti prskanjem aktivne materije iz dizni na adsorpciono sposoban granulirani inertni materijal ili nanošenjem koncentrata aktivne materije pomoću lepkova, na primer polivinilalkohol, poliakril kiseli natrijum ili i mineralna ulja, na površinu nosećih materija kao što su pesak, kaoliniti ili granulirani inertni materijal. Takodje se mogu podobne aktivne materije granulirati na način koji je uobičajen za proizvodnju granulata za djubriva - ako se želi u mešavini sa djubrivom. Granulati koji se mogu dispergovati u vodi, po pravilu se prave po uobičajenom postupku, kao što je sušenje prskanjem, granulacija sa vrtloženjem, tanjirasta granulacija, mešavina sa mešalicama sa velikim brzinama i ekstruzijom bez čvrstog inertnog materijala. Za pravljenje granulata pomoću tanjira, ekstrudera tečne podloge i rasprskavanja treba videti na pr. "Spray-Drying Handbook" 3. izdanje 1979., G. Goodvvin Ltd., London; J.E. Brovvning, "Agglomeration", Chemical and Engineering 1967, strane 147 ff; "Perrv's Chemical Engineer's Handbook", 5. izdanje, McGraw-Hill, New York 1973, strana 8-57.

Za druge detalje o formulacijama sredstava za zaštitu bilja treba videti na pr. G.C. Klingman, "Weed Contro as a Science", John Wiley and Sons, Inc., New York, 1961, strane 81-96 i J.D. Frever, S.A. Evans, "VVeed Control Handbook", 5. izdanje Blackvvell Scientific Publications, Oxford 1968, strane 101-103.

Agrohemijske formulacije sadrže po pravilu 0,1 do 99 težinskih % posebno 0,1 do 95 težinskih % aktivnih materija po formuli (II) ili smeše aktivne materije herbicida i antidota (I) i (II) i 1 do 99,9 težinskih % naročito 5 do 99,8 težinskih % čvrste ili tečne dodatne materije i 0 do 25 težinskih %, naročito 0,1 do 25 težinskih % tensida.

U praškovima za rasprašivanje iznosi koncentracija aktivne materije na primer oko 10 do 90 težinskih %, ostatak do 100 težinskih % sadrži koncentraciju aktivne materije otprilike 1 do 80 težinskih %. Praškaste formulacije sadrže oko 1 do 20 težinskih % aktivne materije, rasprskavajući rastvori oko 0,2 do 20 težinskih % aktivnih materija.

Kod granulata, kao što su granulati koji se disperguju u vodi, zavisi sadržaj aktivne materije delimice od toga, da li je aktivno jedinjenje tečno ili u čvrstom stanju. Po pravilu se sadržaj kod granulata koji se mogu dispergovati u vodi kreće izmedju 10 i 90 težinskih %.

Pored toga sadrže navedene formulacije aktivne materije u datom slučaju uvek uobičajena sredstva za prijanjanje, kvašenje, dispergovanje, emulgiranje, penetraciju, konzerviranje, zaštitu od mraza i rastvarače, sredstva za punjenje, nosioce i boje, sredstva za sprečavanje pene, sprečavanje isparenja i sredstva koja utiču na pH-vrednost i viskozitet.

Kao partner za kombinacije kod mešavina po ovom pronalasku u formulacijama mešavina ili u mešavinama iz rezervoara mogu se koristiti na primer poznate aktivne materije kako je opisano na primer u Weed research 26, 441-445

(1986), ili "The Pesticide Manual" 12 izdanje, The British Crop Protection Council, 2000, i tamo citiranoj literaturi. Kao herbicidi koji su poznati u literaturi, koji se mogu kombinovati sa mešavinama po ovom pronalasku, treba navesti na primer sledeće aktivne materije (Napomena: Jedinjenja su označena sa "common name" prema Medjunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) ili hemijskim nazivima, u datom slučaju skupa sa uobi8čajenim kodnim brojem).

acetohlor; acefluorfen; aclonifen; AKH 7088, tj. [[[ l-[5-[2-hloro-4-(trifluorometil)-fenoksi]-2-nitrofenil]-2-metoksietiliden]-amino]oksi]- sirćetne kiseline i metilestera sirćetne kiseline; alahlor; alloksidim; ametrin; aminosulfuron; amitrol; AMS, tj. amonijumsulfamat; anilofos; asulam; atrazin; azafenidin (DPX-R6447), azimsulfurone (DPX-A8947); aziprotrin; barban; BAS 516 H, tj. 5-fluor-2-fenil-4H-3,l-benzoksazin—4-on; benazolin; benfuresati; bensulfuron-metil; bensulidi; bentazoni; benzofluor; benzoilprop-etil; benztiazuron; bialafos; bifenoks; bispiribac-natrijum (KIH-2023), bromacil; bromobutide; bromofenoksim; bromoksinil; bromuron; buminafos; busoksinone; butahlor; butamifos; butenahlor; butidazoli; butalin; butroksidin (ICI-0500), butilati; cafenstroli (CH-900); karbetamidi; cafentrazoni; CDAA, tj. 2-hlor-N,N-di-2-propenilacetamid, CDEC, tj. dietilditiokarbaminska kiselina -2-hlorallilester; hlormetoksifen; hloramben; hloransulam-metil (XDE-565), hlorazifop-butil,

hlorbromuron,hlorbufam; hlorfenac; hlorfturecol-metil; hloridazon; hlorimuron etil;

hlornitrofen; hlorotoluron; hloroksuron; hloroprofam; hlorsulfuron; hlorthal-dimetil;

hlortiamid, cinidon-etil, cinmetilin; cinosulfuron; clethodim; clodinafop i njegovi ester-derivati (na pr. clodinafop-propargil), clomazone; clomeprop; cloproksidim;

clopiralid; cumiluron (JC 940); cianazine, cikloati; ciklosulfamuron (AC 014);

cikloksidim; cikluron; cihalofop i njegovi ester-derivati (na pr. butil-ester, DEH-112); ciperquat; ciprazine, ciprazole; 2,4-DB; dalaon; desmedipham; desmetrin; di-allati; dicamba; cihlobenil;dihlorprop; diklofop i njegovi esteri kao dikiofop-metil;

diklosulam (XDE-564), diethatil; difenoksiuron; difenzoquat; diflufenican;

diflufenzopir-natrium (SAN-835H), dimefuron; dimetahlor; dimetametrin;

dimetenamid (SAN-582H); dimetazone, 5-(4,6-dimetilpirimidin-2-il-carbamilsulfamoil)-l-(2-piridil)-pirazol-4-metilester karbonske kiseline (NC-330);

triaziflam (IDH-1105), clomazon; dimethipin; dimetrasulfuron,dinitramine; dinoseb;

dinoterb; difenamid; dipropetrin; diquat; ditiopir; diuron; DNOC; eglinazine-etil; EL

177, tj. 5-ciano-l-(l,l-dimetiletil)-N-metil-lH-pirazoli-4-karboksamid; endotal;

epoprodan (MK-243), RPTC; esprocarb; etalfluralin; etametsulfuron-metil;

etidimuron; etiozin; etofumesate; F5231, tj. N-[2-hlor-4-fluor-5-[4-(3-fluorpropil)~

4,5-dihidro-5-okso-lH-tetratzol-l-il]-fenil]-etansulfonamid; etoksifeni njegovi esteri (na pr. etilester, HN-252); etoksisulfuron (iz EP 342569) etobenzanid (HW 52); 3-(4-etoksi-6-etil-l,3,5-triazin-2-il)-l-(2,3-dihidro-l,l-diokso-2-metilbenzo[b]tiofen-7-sulfonil) karbamid (EP-A 079 683); 3-(4-etill-6-metoksil,3,5-triazin-2-il)-l-(2,3-dihidro-l,l-diokso-2-metilbenzo[b]tiofen-7-sulfonil)karbamid (EP-A 079 683);

fenoprop; fenoksan, fenoksaprop i fenoksaprop-P kao i njegovi esteri, na pr.

fenoksaprop-P-etil i fenoksaprop-etil; fenoksidim; fenuron; flamprop-metil;flazasuluron; flufonacet (BAY-FOE-5043), fluazifop i fluazifop-P, florasulam (DE-570) i njegovi esteri, na pr. fluazifop-butil i fluazifop-P-butil; fluhloralin;

flumetsulam; flumeturon; flumiclorac i njegovi esteri (na pr. pentilester, S- 23031);

flumioksazin (S-482); flumipropin; flupoksam (KNVV-739); flurodifen;

fluoroglicofen-etil; flupropacil (UBIC-4243); flupirsulfuron-metil netrium (DPX-KE59), fluridone; flurohloridone; fluroksipir; flurtamone; fluthiacetmetil (KIH-9201),

fomesfen; fosamine; furiloksifen; glufosinati; glifosati;

halosafen; halosulfuron i njegovi esteri (na pr. Metilester, NC-319); haloksifop i njegovi esteri; haloksifop-P (=R-haloksifop) i njegovi esteri; heksazinoni;

imazametabenz-metil; imazamoks (AC-299263), imazapir; imazaquin i soli kao što su amonijumova so; imazosulfuron; imazetametapir; imazetapir; iodosulfuron (rnetil-4-jod-2-[3-(4-metoksi-6-metil-l,3/5-triazin-2-il)ureidosulfonil]-benzoat/

natrijumova so, WO 92/13845); ioksinil; isocarbamid; isopropalin; isoproturon;

isouron; isoksaben; isoksapirifop; karbutilati; lactofen; lenacil; linuron; MCPA;

mecoprop; mefenacet; rmefluidid; metamitron; metazahlor; metabenztiazuron;

metam; metazoli; metoksifenoni; metildimron; metabenzuron, metobenzuron;

metil—2-[3-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)ureidosulfonil]-4-metansulfonamidometilbenzoat (WO 95/10507); metobromuron; metalahlor; S-metolahlor; S-metplahlor, metosulam (XRD 511); metoksiuron; metribuzin;

metsulfuron-metil; MH; molinati; monalidi; monokarbamidi dihidrogensulfati;

monolinuron; monuron; naproanalidi; MT 128, tj. 6-hlor-N-(3-hlor-2-propenil)5-metil-N-fenil-3-piridazinamin; MT 5959, tj. N-[3-hlor-4-(l-metiletil)-fenil]-2-metilpentanamid; N,N-dimetil-2-[3-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)ureidosulfonil]-4-formilamino-benzamid (WO 95/01344); napropamidi; naptalam; NC 310, tj. 4-(2,4-dihlorbenzoil)-l-netil-5-benziloksipirazol; neburon; nicosulfuron; nipiraciofen;

nitralin; nitrofen; nitrofluorfen; norflurazon; orencarb; orizalin; oksadiargil (RP-020630); oksadiazon; oksaziclomefone (MY-100), oksifluorfen; oksasulfuron (CGA-277476), paraquat; pebulati; pendimetalin; pentoksazoni (KPP-314), perfluidoni;

fenisofam; fenmedifam; picloram; piperofos; piributicarb; pirifenop-butil;

pretilahlor; primisulfuron-metil; prociazini;prodiamini; profluralin; proglinazini-etil;

prometon; prometrin; propahlor; propanil; propaquizafop i njegovi esteri, propazini;

profam; propisohlor; propizamidi; prosulfalin; prosulfocarb; prosulfuron (CGA-152005); prinahlor; piraflufen-etihl (ET-751), pirazon; pirazosulfuron-etil;

pirazoksifen; pirienzoksim, piridati, piriminobac-metil (KIH-6127), piritiobac (KIH-2031); piroksofop i njegovi esteri (na pr. propargilester), quinclorac; quinmerac;

quinofop i njegovi derivati estera, quizalofop i quizalofop-Pi njegovi derivati estera na pr. quizalofop-etil; quizalofop-P-tefuril i - etik; renriduron; rimsulfuron (DPX-E

9636); S 275, tj. 2-[4-hlor-2-fluor-5-(2-propiniloksi-fenil]-4,5„,6,7-

tetrahidro-2H-indazol; secbumeton;setoksidim; siduron; simazine; simetrin; SN

106279, t. 2-[[7-]2-hlor-4-trifluor-metil)fenoksi]-2-naftalenil]-oksi]-propanske kiseline i metilestera; sulfentrazon (FMC-97285, F-6285); sulfazuron;

sulfometuron-metil; sulfosati (ICIA00224); sulfosulfuron (MON-37500), TCA;

tebutam (GCP-5544); tebutiuron; tepraloksidim (BAS-620H), terbacil; terbucarb;

terbuhlor; terbumeton; terbutilazini, terbutrin; TFH 450; tj. N,N-dietil--3-[2-rtil-6-metilfenil)-sulfonil]-lH-l,2/4-triazol--l-karboksamid; tenilhlor (NSK-850);

tiazafluron; tiazopir (Mon-13200), tidiazimin (SN-124085); tifensulfuron-metil;

tiobencarb; tiokarbazil; tralkoksidim; triallati; triasulfuron; triazofenamidi;

tribenuron-metil; triclopir; tridifani; trietazini, trifluralin; triflusulfuron i esteri (na pr.

metilester, DPX-66037); trimeturon; tsitodef; vemolati; WL 110547, tj. 5-fenoksi-l-[3-(trifluormetil)-fenil]-lH-tetrazol; ub UBH-509; D-489; LS 82-556; KPP-300;

KPP-421, MT-146, NC-324; KH-218; DPX-N8189; DOWCO-535; DK-8910; V-53482; PP-600;MBH-001.

Za primenu se formulacije koje se nalaze u uobičajenom obliku na tržištu, udatom slučaju na uobičajen način razredjuju s vodom na primer kod praškova za rasprskavanje, koncentrata koji se mogu emulgovati, disperzija i granulata koji se mogu dispergovati u vodi. Praškasti pripravci, granulati za tlo odnosno za posipanje kao i rastvori koji se mogu rasprašivati, više se ne razredjuju pre upotrebe obično s drugim inertnim materijalima.

Sa spoljnim uslovima kao što su temperatura, vlaga, vrsta primenjenih herbicida,

izmedju ostalog varira potrebna količina pri primeni herbicida po formuli (I). Ona može varirati u širokim granicama, na primer izmedju 0,005 i 5 kg/ha.

Sledeći primeri služe za objašnjenje pronalaska:

A. Primeri formulacija

a) Praškasto sredstvo se dobija, ako se 10 težinskih delova nekog jedinjenja po formuli (II) ili smeše aktivne materije od neke herbicidne aktivne

materije po formuli (I) i safenera po formuli (II) i 90 težinskih delova talka kao inertnog materijala pomeša i samelje u mlinu.

b) Prašak koji se može kvasiti i koji se lako disperguje u vodi, dobija se, ako se 25 težinskih delova nekog jedinjenja po formuli (II) ili neke smeše

aktivne materije od herbicidne aktivne materije po formuli (I) i safenera po formuli (II), 64 težinska dela kvarca u kome ima kaolina, kao inertna materija, 10 težinskih delova kalijuma lignin-sulfonske kiseline i 1 težinski deo natrijuma oleoilmetil-taurinske kiseline kao sredstvo za kvašenje i despergovanje pomešaju i samelju u mlinu.

c) Koncentrat koji se lako može dispergovati u vodi ili suspendirati, dobija se tako što se 20 težinskih delova nekog jedinjenja po formuli (II) ili smeše

aktivne materije od herbicidno aktivne materije po formuli (I) i safenera po formuli (II), 6 težinskih delova alkil-fenolpoliglikol-etera ® Triton X 207), 3 težinska dela izotridecanol-poliglikol-eter (8 EO) i 71 težinskih delova parafinskog mineralnog ulja (područje kljulanja na primer ca. 255 do preko 277° C) pomešaju i samelju u mlinu sa kuglicom na finoću od ispod 5 mikrona.

d) Koncentrat koji se može emulgovati, dobija se od 15 težinskih delova nekog jedinjenja po formuli (II) ili smeše aktivne materije od herbicidne

aktivne materije po formuli (I) i safenera po formuli (II), 75 težinskih delova cikloheksanona kao rastvarača i 10 težinskih delova oxethyliranog nonylfenola kao emulgatora.

e) Granulat koji se može dispergovati u vodi dobija se tako, što se 75 težinskih delova nekog jedinjenja po formuli (II) ili smeše aktivne materije od

herbicidno aktivne materije po formuli (I) i safenera po formuli (II)

10 težinskih delova kalcijuma lignin-sulfonske kiseline,

5 težinskih delova natrijum-lauri-sulfata,

3 težinska dela polivinil-alkohola i

7 težinskih delova kaolina

pomešaju, samelju na mlinu i prašak se u vrtložnom sloju prskanjem vode granulira kao granulaciona tečnost.

f) Granulat koji se može dispergovati u vodi dobija se i tako, što se 25 težinskih delova nekog jedinjenja po formuli (II) ili smeše aktivne materije od

herbicidne aktivne materije po formuli (I) i safenera po formuli (II)

5 težinskih delova 2,2'-dinaphthylmethan-6,6'-natrijuma disulfonske kiseline

2 težinska dela natrijuma oleoilmetil-taurinske kiseline,

1 težinski deo polivinil alkohola,

17 težinskih delova kalcijum karbonata i

50 težinskih delova vode

homogenizuju na koloidnom mlinu i prethodno usitne, posle toga se samelju na mlinu i tako dobijena suspenzija se rasprskava u kuli za rasprskavanje pomoću dizne i zatim se suši.

B. Biološki primeri

B.1 Pre nicanja, staklenik

Seme korisnih biljaka se poseje u lonce prečnika 9 do 13 cm u peskovitu zemlju i pokrije se zemljom. Herbicidi i safeneri koji se formulišu kao koncentrati ili praškovi koji se mogu emulgovati u obliku vodenih disperzija ili suspenzija odn. emulzija se sa količinom utrošene vode sa proračunatih 300 do 800 l/ha aplicira u raznim dozama na površinu pokrivne zemlje.

Posle toga se lonci drže radi daljeg kultivbisanja biljaka u stakleniku pod optimalnim uslovima. Optička ocena oštećenja na korisnim i štetnim biljkama vrši se 3-4 nedelje posle obrade.

Rezultati opita su navedeni u tabeli 3. Tamo je navedeno smanjenje fitotoksičnog delovanja u procentima u kombinacijama herbicida i safenera po ovom pronalasku u odnosu na primenu samih herbicida.

B.2 Posle nicanja, staklenik

Seme korisnih biljaka se poseje u lonce prečnika od 9 do 13 cm u peskovitu zemlju i pokrij e se zemljom. U stadijumu kada biljka ima tri listića, tj. oko tri nedelje posle početka nicanja se opitne biljke obradjuju sa herbicidima koji su formulisani kao koncentrati ili praškasti materijali koji se mogu emulgirati (količina primene 200 g aktivne supstance po hektaru) i safenerima (količina primene 100 g aktivne supstance po hektaru) u formi vodenih disperzija i suspenzija odn, emulzija i pri tome se prskaju sa količinom vode od preračunatih 300 do 800 l/ha po zelenim delovima biljke. Lonci se radi daljeg kultivisanja biljaka drž u stakleniku pod optimalnim uslovima. Optička ocena oštećenja na korisnim i štetnim biljkama sprovodi se 2-3 nedelje posle obrade.

Rezultati opita su navedeni u tabeli 4. Tamo je navedeno smanjenje fitotoksičnog delovanja u procentima u kombinacijama herbicida i safenera po ovom pronalasku u odnosu na primenu herbicida samog.

B.3 Pre nicanja, na otvorenom prostoru

Seme korisnih biljaka se poseje u peskovito tlo i prekrije zemljom. Herbicidi koji su formulisani kao koncentrati ili praškovi koji se mogu emulgirati i safeneri u formi vodenih disperzija ili suspenzija odn. emulzija apliciraju se sa količinom vode od preračunatih 300 do 800 l/ha u raznim dozama po površini pokrivene zemlje. Optička ocena oštećenja na korisnim biljkama sprovodi se 29 dana posle obrade.

Rezultati opita su navedeni u tabeli 5. Tamo je navedeno smanjenje fitotoksičnih efekata u procentima u kombinacijama herbicida i safenera po ovom pronalasku u odnosu na primenu samog herbicida.

B.4 Obrada semena, pre nicanja na otvorenom prostoru

Seme kukuruza se obradjuje safenerima u raznim količinama (bajcuje se) i posle toga se seje u peskovitu zemlju i pokrije zemljom. Herbicidi koji su formulisani kao koncentrati ili praškovi koji se mogu emulgovati, apliciraju se sa količinom vode od preračunatih 300 do 800 l/ha u raznim dozama po površini zemlje kojom je pokriveno seme. Optička ocena oštećenja na korisnim biljkama sprovodi se 41 dan (primeri u tabeli 6) odnosno 26 dana (primeri u tabeli 7) posle obrade.

Rezultati ispitivanja su navedeni u tabelama 6 i 7. Tamo je navedeno smanjenje fitotoksičnog delovanja u procentima u kombinacijama herbicida i safenera po ovom pronalasku, u odnosu na primenu herbicida samog.

U tabeli 2 su navedeni korišćeni herbicidi i safeneri.

Claims (16)

1. Herbicidno aktivna sredstva,naznačena time,što sadrže smešu od A) jedne herbicidno aktivne količine na jednom ili više jedinjenja po formuli pri čemu simboli i indeksi imaju sledeće značenje: R je vodonik ili (Ci-C4)-alkilkoksikarbonil; R<1>je vodonik (Ci-C4)-alkil, (C2-C4)-alkenil, (C2-C4)-alkinil, (C3-C8)-cikloalkil; (C3-C8)-cikloalkenil, (Ci-C4)-alkil-(C3-C8)-cikloalkil, (C3-C7)-halocikloalkil, (Ci-C4)-alkiltio-(C3-C8)-cikloalkil, (Ci-C8)-haloalkil ili (C2-C8)-haloalkenil, odnosno (C3-C7)-cikloalkil, (Ci-C4)-alkil-(C3-C7)-cikloalkil; R<2>su isti ili različiti halogeni, nitro, ciano, (Ci-C4)-alkil, (C2-C4)-alkenil, (C2-C4)-alkinil, (Ci-C4)-haloalkil, (C2-C4)-Haloalkenil, (C2-C4)-haloalkinil, (Ci-C4)-alkoksi-(Ci-C4)-alkil, (Ci-C4)-alkiltio, (Ci-C4)-alkilsulfinil, (Ci-C4)-alkilsulfonil, (Ci-C4)-alkoksi-(Ci-C4)-alkoksi,(Ci-C4)-alkilkarbonil, (Ci-C4)-alkilsulfonilamino, (Ci-C4)-alkoksi, (Ci-C4)-alkoksikarbonil, (Ci-C4)-alkilaminosulfonil, (Ci-C4)-Dialkilaminosulfonil, (Ci-C4)-Dialkil-karnamoil, (Ci-C4)-Haloalkiltio, (Ci-C4)-alkilsulfoniloksi ili (Ci-C4)-haloalkoksi; q je 0, 1, 2, 3 ili 4; a B) antidotno aktivna količina na jednom ili više safenera iz grupe amida Acilsulfamoilbenzoeve kiseline po foruli (II), u datom slučaju i u formi soli, gde su X CH ili N, R<3>vodonik, (Ci-C6)-alkil, (C3-C6)-Cikloalkil, (C2-C6)-alkenil, (C2-C6)- alkinil, (C5-C6)-cikloalkenil, fenil ili 3- do 6-člani heterocikli sa do tri heteroatoma iz grupe azota, kiseonika i sumpora, pri čemu je sedam poslednje navedenih ostataka u datom slučaju supstituisano sa jednim ili više istih ili različitih supstituenata iz grupe halogena, (Ci-C6)-alkoksi, (Ci-C6)-haloalkoksi, (Ci-C2)-alkilsulfinil, (Ci-C2)-alkilsulfonil, (C3-C6)-Cikloalkil, (Ci-C4)-alkoksikarbonil, (Ci-C4)-alkilkarbonil i fenil i u slučaju cikličkih ostataka takodje (Ci-C4)-alkil i (Ci-C4)-haloalkil; R<4>vodonik, (Ci-C6)-alkil, (C2-C6)-alkenil, (C2-C6)-alkinil, pri čemu su tri poslednja navedena ostatka u datom slučaju supstituisana sa jednim ili više istih ili različitih supstituenata iz grupe halogena, hidroksi, (Ci-C4)-alkil, (Ci-C4)-alkoksi i (Ci-C4)-alkiltio, ili R<3>i R<4>čine zajedno sa atomom azota koji nose, ostatak pirolidinila ili piperidinila; R5 je isti ili različit halogen, (Ci-C4)—haloalkil, (Ci-C4)-haloalkoksi, nitro, (Ci-C4)-alkil, (Ci-C4)-alkoksi, (Ci-C4)-alkilsulfonil, (Ci-C4)-alkoksikarbonil ili (Ci-C4)-alkilkarbonil; R6 je vodonik, (Ci-C4)-alkil, (C2-C4)-alkenil ili (C2-C4)-alkinil; R<7>isti ili različiti halogen, nitro, (Ci-C4)-alkil, (Ci-C4)-haloalkil, (Ci-C4)- haloalkoksi, (Ci-C4)-cikloalkil, fenil, (Ci-C4)-alkoksi, ciano, (Ci-C4)-alkiltio, (Ci-C4)-alkilsulfinil, (Ci-C4)-alkilsulfonil, (Ci-C4)- alkoksikarbonil ili (Ci-C4)-alkilkarbonil; s 0, 1 ili 2 o 1 ili 2 skupa sa stereoizomerima i solima koje se koriste u poljoprivredi.

2. Herbicidno aktivno sredstvo prema zahtevu 1,naznačeno time,što u jedinjenjima po formuli (I) simboli i indeksi imaju sledeća značenja: R je vodonik ili etoksi ka rbonil; R<1>je Ciklopropil, a R<2>su isti ili različiti halogeni, metil, etil, trifluormetil, metiltio, etiltio, metilsulfonil, etilsulfonil, metoksi, etoksi, halogenmetoksi ili halogenetoksi.

3. Herbicidno aktivna sredstva prema zahtevu 1 ili 2,naznačena time,što u jedinjenjima po formuli (I) simboli i indeksi imaju sledeća značenja: R<2>su isti ili različiti hlor, brom, flor, metil, etil, trifluormetil, metilsulfonil, etilsulfonil, metoksi ili etoksi; <q>je 2 ili 3.

4. Herbicidno aktivno sredstvo prema jednom od zahteva 1 do 3,naznačeno time,što u jedinjenjima formule (I) R<2>ima značenje 2-metilsulfonil, a dalja značenja R<2>su 4-trifluorometil, 4-hloro ili 4-bromo.

5. Herbicidno aktivno sredstvo prema jednom od zahteva 1 do 4,naznačeno time,što u jedinjenjima po formuli (II) simboli imaju sledeća značenja: X znači CH. R<3>je vodonik, (Ci-C6)-alkil, (C2-C6)-alkenil, (C5-C6)-cikloalkenil ili fenil; R<6>je vodonik R<7>je isti ili različit halogen, nitro (Ci-C4)-alkil, (Ci-C4)-haloalkil, (Ci-C4)-haloalkoksi, (C3-C6)-cikloalkil, (Ci-C4)-alkoksi, ciano, (Ci-C4)-alkiltio, (Ci-C4)-alkilsulfonil, (Ci-C4)-alkilsulfonil, (Ci-C4)-alkoksikarbonil ili (Ci-C4)-alkilkarbonil.

6. Herbicidno aktivna sredstva prema jednom od zahteva 1 do 5,naznačena time,što u jedinjenjima po formuli (II) simboli i indeksi imaju sledeća značenja: R<3>je (C2-C6)-alkinil ili R<3>iR<4>čine zajedno sa atomom azota koji nose, ostatak pirolidinila ili piperidinila, a R<6>je metil.

7. Herbicidno aktivno sredstvo prema jednom od zahteva 1 do 6,naznačeno time,što se u formuli (II) grupa "R<3>R<4>N-CO" nalazi u 4 poziciji na fenilnom prstenu.

8. Herbicidno aktivno sredstvo prema jednom ili više zahteva 1 do 7,naznačeno time,što u težinskom odnosu herbicid : safener iznosi 1:100 do 100:1.

9. Herbicidno aktivno sredstvo prema jednom ili više zahteva 1 do 8,naznačeno time,što sadrži dodatni herbicid.

10. Herbicidno aktivno sredstvo prema zahtevu 9,naznačeno time,što je dodatni herbicid sulfonil-karbamid.

11. Postupak za suzbijanje štetnih biljaka u korisnim biljnim kulturama,naznačen time,što se herbicidno aktivna količina nekog herbicidno aktivnog sredstva nanosi prema jednom ili više zahteva 1 do 9 na štetne biljke, korisne biljke, biljno seme ili na površinu na kojoj biljke rastu.

12. Postupak prema zahtevu 11,naznačen time,što se safeneri i herbicid ne nanose istovremeno.

13. Postupak prema zahtevima 11 ili 12,naznačen time,što se u jednoj fazi prethodnog tretmana seme bajcuje safenerom, a u sledećoj fazi se nanosi herbicid.

14. Postupak prema jednom ili više zahteva 11 do 13,naznačen time,što biljke potiču iz grupe kukuruza, pšenice, raži, ječma, zobi, pirinča, sorguma, pamuka i soje.

15. Postupak prema jednom ili više zahteva 11 do 14,naznačen time,što su biljke genetski modifikovane.

16. Primena herbicidno aktivnih sredstva prema jednom ili više zahteva 1 do 10, za suzbijanje štetnih biljaka u korisnim biljnim kulturama.