RS50489B - Kombinacija herbicida sa aciliranim amino-fenil-sulfonil-karbamidima - Google Patents

Description

Kombinacija herbicida sa aciliranim aminofenilsulfonil-karbamidima

Pronalazak se odnosi na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja, koja se

mogu koristiti protiv štetnih biljaka na pr. u biljnim kulturama i koja kao aktivnu materiju sadrže kombinaciju sačinjenu od najmanje dva herbicida.

Iz objave VVO 95/29899 poznati; su acilirani aminofenilsulfonil-karbamidi i

njihove soli kao i njihova jedinjenja, kao herbicidi i / ili regulatori rasta biljaka.

Među jedinjenjima ove strukturne klase, posebno su interesantna jedinjenja formule (I) i njihove soli

gde su

R<1>vodonik ili (Ct - C4) alki!, odnosno metil ili etil, a posebno metil,

R<2>vodonik ili (d -■ C4) alki!, odnosno metil ili etil, a posebno metil,

R3 vodonik, (Ci - C4) alkil, (Ci- C4) aikoksi, (CrC4) alkenoksi, (C2- G4) alkinoksi, (03-Ge) CikloalkiJ.Pn' če™ je svaki od 5 poslednjih navedenih ostataka nesupstituisano ili je supstituisano sa jednim ili više ostataka iz grupe halogeha, Ciano, (Ct- C4) aikoksi i (d -t4) alkilsulfonil,odnosno vodonik, metil, trifluormetil, etil, n-propil, izopropil, ciklopropil, metoksi ili etoksi, odnosno vodonik, metil ili metoksi, posebno vodonik, jednim od ostataka X i Y halogena {Ci- C4) alkil, (Ci- C4J alko ksi, ( C, - C4) alkiltio, pri čemu je svaki od tri poslednja navedena ostatka nesupstituisan ili je supštituisan sa jednim od više ostataka iz grupe halogena, (Ci- C4) aikoksi i (d - C4) alki Itio,

i drugi od ostataka X i Y je (Ci- C4) alkil, (Ct- C4) aikoksi ili (d - C4) alkiltio pri čemu je svaki od tri postednje navedena ostatka nesupstituisan ili je supštituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, (d - d) aikoksi i (d - d) alkiltio >

naročito X i Y znače uvek metoksi, i

Z CH ili N, posebno GH.

Efikasnost ovih herbicida protiv štetnih biljaka u biljnim kulturama je na visokom nivou, ali uglavnom zavisi od količine utroška, od oblika u kojem se priprema, od štetnih biljaka protiv kojih se primenjuje ili od spektra štetnih biljaka, od klimatskih uslova i odnosa u zemljištu i si.

Sledeći kriterijum jeste trajanje dejstva odn. brzina razlaganja herbicida. Treba uzeti u obzir, u dafim okolnostima, i prdmene u pogledu osetljivosti štetnih biljaka, koja, posle duže primene herbicida ili gegografski, može da bude ograničena. Slabljenje dejstva kod pojedinih štetnih biljaka može se samo uslovno nadoknaditi povećanjem količina herbicida, na pr. zato što se na taj način često pogoršava selektivnost herbicida ili što ni sa većim količinama ne dolazi do poboljšanja efekata.

Delimično se selektivnost poboljšava u kulturama ako se dodaju safeneri. Generalno uzev, ipak postoji potreba da se iznađe metoda za postizanje dejstva herbicida sa manjim količinama aktivnih materija. Manja količina ne smanjuje samo količinu aktivne materije koja je potrebna za aplikaciju, nego po pravilu smanjuje i količinu potrebnih pomoćnih sredstava za formulaciju. Oboje smanjuju ekonomsko ulaganje i povećavaju ekološke efekte kod obrade herbicidima.

Jedna mogućnost za poboljšanje profila upotrebe nekog herbicida može biti u kombinaciji aktivne materije sa jednom ili više drugih aktivnih materija. U svakom slučaju, kod kombinovane upotrebe više aktivnih materija neretko dolazi do fenomena fizičkog i biološkog neslaganja, na pr. nedovoljna stabilnost u koformulaciji, razlaganje aktivne materije odn. antagonizam aktivnih materija. Medjutim, poželjna je kombinacija aktivnih materija sa povoljnim profilom delovanja, visokom stabilnošću i sa što je moguće jačim sinergitičkim delovanjem, koja dopušta redukciju količine utroška u poređenju sa pojedinačnim aplikacijama aktivnih materija koje treba da se kombinuju.

Sada je , na iznenađenje, otkriveno, da aktivne materije iz grupe navedenih herbicida formule (I) ili njihovih soli u kombinaciji sa određenim strukturalno različitim herbicidima na posebno povoljan način deluju zajedno, na pr. ako se one upotrebe u biljnim kulturama, koje su podesne za selektivnu primenu herbicida, u datom slučaju sa dodatkom safenera.

Predmet ovog pronalaska su, prema tome, kombinacije herbicida sa efikasnim sadržajem komponenata (A) i (B), pri čemu

(A) znači jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja formule (I) ili njihovih soli,

R<1>vodonik ili (Ci- C4) alkil, pre svega metil ili etil, posebno metil,

R2 vodonik ili (Ci - C4) alkil, pre svega metil ili etil, posebno metil,

R3 vodonik, (d - C4) alkil. (Ci- C4) aikoksi, (C2 - C4) alkenoksi, (C2 - C4)

alkinoksi,(C3- C6) cikloalkil , pri čemu je svaki od 5 poslednje navedenih ostataka nesupstituisan ili je supštituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, cyano, (d - C4) aikoksi i (Ci - C4) alkilsulfonil,

prevashodno vodonik, metil, triflu<p>rmetil, etil, n-propil, izopropil, ciklopropil.metoksi ili etoksi, pre svega vodonik, metil ili metoksi, posebno vodonik,

jedan od ostataka halogena X i Y, (Ci- C4) alkil, (Ci- C4) aikoksi, (Ci- Ć4)

alkiltio, pri čemu je svaki od tri poslednja navedena ostatka nesupstituisan ili je supštituisan sa više ostataka iz grupe halogena (Ci- C4) aikoksi, i (Ci - C4) alkiltio, 5 a drugi od ostataka X i Y je (Ci - C4) alkil, (d - C4) aikoksi, ili (Ci - C4) alkiltio, pri čemu je svaki od tri poslednja navedena ostatka nesupstituisan ili je supštituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, (Ci- C4) aikoksi i (d- G4) alkiltio,

posebno X i Y uvek znače metoksi a

10 Z znače CH ili N, naročito CH.

a

(B) znaci jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja, koja se sastoje od (podaci sa "ćdmmon name" i referentnog mesta iz "The Pesticide

Manuar Ed., Britišh Crop Protection Council 1997,

15 skraćeno "PM")

(B1) herbicidi koji selektivno deluju u nekim dikotilnim kulturama protiv monokotilnih i dikotilnih Štetnih biljaka, odabrani iz grupe koja se sastoji od:

(B1.1) etofumesata (PM, str. 484-486), tj, metansulfonska kiselina-(2-etoksi -2,3 dihiđro -S.S-dimetilbenzofuran-S-iO-estar, (količina : 10 - 3000 g AS/ha, prevashodno 20-1500 g AS/ha; odnos pri korišćenju A:B = 1 : 1000 -12 :1, odnosno 1 : 300 - 4 : 1); (B1.2) hloridazon (PM, str. 215-216), tj, 5-amino-4~hlor-2- fenil-piridazin-3(2H)-on, (Količina: 50 - 3000 g AS/ha, odnosno 80 - 2000g AS/ha- odnos pri . korištenju A: B = 1 : 3000 -1:1, odnosno 1 :700 - 1:3); (Bi.3) triflusulfuron ! njegovi estri, kao metilestar (PM, str. 1250-1252), tj. 2-[4-dimetilamino)-6-(2,2,2-trifluoretoksi)-1,3,5-triazin-2-yl]-karbamoilsulfamoilJ-6- metil -benzoeve kiseline odn. - metilestar, (količina: 1 - 50 g AS / ha), odnosno 2 -40 g AS / ha; odnos pri korišćenju A: B - 1 : 50 -1:2, odnosno 1:15-1: 3); (B31.4) metamitron (PM, str, 799 - 801), tj. 4-amino-4,5- dihidro-3-metiI-6-fenil-1,2,4-triazin-5-on, (količina: 50 - 5000 g AS / ha, odnosno 80 - 4000 AS / ha; odnos kod korišćenja A: B = 1: 5000 -1:1, odnosno 1:1300 -1: 2) (B1.5) metazahlor (PM, str. 801-803), % 2-hlor-N (2,6- dimetilfenil)-N-(1 H-pirazol-1 -ylmetil)acetanilid, (količina: 100 : 3000 g AS/ha, odnosno 200 - 2500g AS / ha; odnos pri korišćenju A : B = 1 :3000 - 2 : 1, odnosno 1:800-1:1);

(BI.6) napropamidi (PM, str. 866 - 868), tj. (R,S)-N,N-dietil-2-(1-naftifoksi)-propanamid, (količina: 200 - 3000 g AS/ha, odnosnoo 300 - 2500 g AS/ha;

odnos pri korišćenju A: B = 1 : 3000 -4:1, odnosno 1 : 800 - 2 : 1);

(B1.7) karbetamidi (PM, str. 184-185), tj. (R) -karbanilinska kiselina-1-(etilkarbamoil)-etilestar, (količina: 500-5000g AS/ha, odnosno 800 - 4000 g AS/ha;

Odnos kod korišćenja A: B = 1 ; 5000 -10:1, odnosno 1 : 3000 -5:1);

(B1.8) dimefuron (PM, str. 403-404), tj. 3-[4-(5-terc.-butil-2,3-dihidro-2-okso-1,3,4-oksadiazol-3- i|)-3-hlorfenil]-N,N-dimetilkarbamid; (količina: 200-4000 g AS/ha, odnosno 300 - 3000 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1:4000 - 3 :1, odnosno 1:1000 - 2:1);

(B1.9) dimetahlor (PM, str. 406-407), 2-hlor-N-(216-dimetilfenil)-N-(2-metoksietil)-aceto-2<f>, 6'-ksililid, (količina: 30 - 4000 g AS/ha, odnosno 200 - 3000 g AS/ha;

odnos pri koršćenju A: 6 = 1 :4000 -2:1,

odnosno 1 :1000-1:1;

(B1.10) norflurazon (PM, str. 868-888), tj. 4-hlor-5-(metifarnino)-2-[3-(trifluormetil)-fenil]-3-(2H)-pfridazinon (količina: 500-6000 g AS/ha, odnosno 400 - 5000 g AS/ha;

odnos pri korišćenju A : 6 = 1 :6000 - 4 :1, odnosno 1 :2000 -3:1;

(B1.11) fluormeturon (j<h>meturon", PM, str. 578-579), tj. N,N-dimetil-N'-[3-(trifiuormetil)-fenil]-karbamid (količina: 100 - 3000 g AS/ha, odnosno 200 - 2500 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 : 3000 -2:1, odnosno 1 : 800 -1 :1);

(B 1.1.2) metilarsonska kiselina formule CH;}As(=0) (OH)2 i njene soli kao DSMA - dinatriumova so ili MSMA - monoatriumova so metilarsonske kiseline (PM, str. 821-823) (količina: 500 - 7000 g AS/ha, odnosno 600 - 6000 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1: 7000 -7:1, odnosno 1 :2000 -5:1);

(B1.13) diuron (PM, str. 443-445), tj. 3-(3l4^dihlorfenil)-1,1-dimeti!-karbamid (količina 100 - 5000 g AS/ha, odnosno 200 - 4000 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 : 5000 -2:1, odnosno 1 : 3000 -1 :1,

(61.14) prometrin (Prometirin) (PM, str. 1011 -1013), tj, N,N'-Bis(1-metiletil)

-8-metiltio)-2,4-d iamino-1,5-triazin

(količina: 50 - 5000 g AS/ha, odnosno 80-4000 g AS/ha; odnos pri korišćenju A : B = 1; 5000 -1:1, odnosno 1 :1300 - 1:2),

(B1.15) trrfluralin (PM, str. 1248-1250), tj. a.a.a-trifluoro-a.e-dinitro-N.N-dipropil-p-toluol, (količina: 250 - 5000 g AS/ha, odnosno 400 - 4000 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1: 5000 -1:1, odnosno 1:1200

- 4:1); (81.16) suffentrazon (PM, str. 1126-1127), tj. 2',4'-dihIoro-5'-(4-il)rnetansulfonanilid( (količina: 50 - 2000 g AS/ha, odnosno 70 -1500 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 :2000 -3:1, odnosno 1: 500-1:1);

(B1.17) etalfluralin (PM, str. 473-474), tj, N-etiI-a,a,a-trifluoro-N-(2-metila1li1h 2,6-dinitro-p-toluol, (količina: 250 - 5000 g AS/ha, odnosno 500 - 4000 g AS/ha;

odnos pri korišćenju A: B = 1: 5000 - 2:1, odnosno 1 :1300 -1:5);

(B1.18) veraoM (PM, str. 1264-1266), tj. S-propil dipropiltiokarbamat,

(količina: 250 - 5000 g AS/a, odnosno 500 - 4000 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1: 5000 -2:1, odnosno 1 : 3000 - 1: 5);

(B1.19) fIumioxazin (PM, str. 576-577), tj. N-(7-fluoro-3,4-dihidro-3-okso -4-prop-2- ini1-2H-1,4-benzoksazin-6-: il)cikloheks-1-en -1,2-dikarboksamid, (kličina: 10 - 500 g AS/ha, odnosno 20-^00 g AS/ha;

odnos pri korišćenju A: B = 1: 500 -12:1, odnosno 1: 300 - 5 :1);

(B2) herbicidi koji deluju selektivno u nekim dikotilnim kulturama pretežno protiv dikotilnih štetnih biljaka , odabrani iz grupe koja se sastoji od

(B2.1) desmedifam (PM, str. 349 - 350), tj. N-[3-(etoksikarboniiamino)fenil)

fenil-estar, (količina: 10 - 5000 g AS / ha, odnosno 50 - 4000 g AS / ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 :5000 -1: 2, odnosno 1 :1300 - 1: 3);

(B2.2) fenmedifam (PM, str. 948 -949): tj. N-[3-(metoksikarbonilamino)fenil]karbaminska kiserrna-3-metilfenil-estar,

(količina: 10 - 5000 g AS / ha, odnosno 50 - 4000 g AS V ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 : 5000 -1:2, odnosno 1 :1300 -1 - 3);

(B2.3) Quinmerac (PMrstr. 1080 -1082), tj. 7-hlor-3-metil-hinolin-8-karbonska kiselina, (količina: 10-1000 g AS / ha, odnosno 20 - 800 g AS / ha; odnos pri korišćenju A: B = 1:1000 - 1:4, odnosno 1:260 - 1:5);

(B2.4) Clopyralid (PM, str. 260 -263), tj. 3,6-dihlorpiridin-2-karbonska kiselina i njene soli, (količina: 20 - 1000 g ASVha, odnosno 30 - 800. g AS/ha;

odnos pri koršćenju A: B = 1:1000 -7:1,

odnosno 1 : 260 - 3 :1);

(B2.5) Piridati (PM, str, 1064 -1066), tj. 0-(6-hlor-3-fenilpiridazin-4* il>S-oktil-tiokarbonat, (količina: 100 - 5000 g AS / ha, odnosno 200 - 3000 g AS/ha;Odnos pri korišćenju A: B - 1: 5000 -1,5:1, odnosno 1 : 1000 -1 : 1); ;(B2.6) ethametsuffuron-metil (PM, str. 475 - 476), tj. 2-{N-[N-(4-etoksi-6-matilamino-I.S.S-triazin^-iO-aminokarbonilj-aminosulfonill-rnetilester benzoeve kiseline; (količina: 1 - 500 g AS/ ha, odnosno 2 - 300 gAS/ha; ;odnos pri korišćenju A: B = 1 : 500 -150:1, odnosno 1 :100 - 90:1); ;(B2.7) pyrithiobac i njegove soli, na pr. natrijUmova so, (PM, str. 1073 -1075), ;tj. 2-hlor-6-(4,6-dimetoksipirimid!n-2-iltio)-natrijumava so-benzoeve kiseline (količina: 5 - 300 g AS/ha, odnosno 10 - 200 g AS/ha; ;odnos pri korišćenju A: B = 1 : 300-1 : 9, odnosno i : 200 -1:15); ;(B2.8) oksifluorfen (PM, str. 919 - 921), tj. 2-hloro- a,a,a-irifluoro-p-toli|. 3. etoksi-4-nitrofenil etar, (količina: 40 - 800 g AS7 ha, odnosno"60 - 600 ;g AS / ha; ;odnos pri korišćenju A: B = i : 800 - 4 : 1. odnosno 1 : 200 -1:1 ); ;(B2.9) Fomesafen PM, str, 616-618), tj. 5-(hloro-a,(x,a-trifluoro-p-toiiloksil)-N-rnetilsulfonil-2-nitrobenzamid, (količina: 250 - 5000 g AS / ha, odnosno 500 - 4000 g AS / ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 : 5000 -2:1, odnosno 1 : 1300- 6 :1); ;(B2.10) Flumiclorac (PM, str. 575 - 576). tj. [2-hIoro-5-(cikloheks-1-ene-1,2-dikarboksirnido)-4-fluor<p>fenoksi]sirćetne kiseline, I njegovi estri kao pentilestar (količina: 10 - 400 g AS / ha, odnosno 20 - 300 g AS / ha; ;odnos kod korišćenja A: B = 1.: 400 - 12:1, odnosno 1 : 100 - 6 :1); ;(B2.11) 2.4-DB (PM, str. 337-339), tj. 4-(2,4- dihlorfenoksi)buterne kiseline, i njegovi estri i soli (količina: 250 - 5000 g AS / ha, odnosno 500 - ;4000 g AS / ha; odnos pri korišćenju A : B = 1 : 5000 -1,: 2, odnosno 1 : 1300 - 1 : 5); ;(82.12) diklosulam (up. AG CHEM New Compound Rewiew, vol. 17, (1999) ;str. 37, triazolopirimidin-šulfonanilid-herDicid) ; (količina: 5 -150 g AS/ha, odnosno 10 -120 g AS / ha; odnos pri korišćenju A: B = 1:150 - 30 :1, odnosno 1 :40 - 9:1); (B2.13) oksasulfuron (PM, str. 911-912), tj. oksetan-3- il 2-[(4,6-dimetilpirimidin-2-yl)-karbamoilsulfamoil]benz0at (količina: 10 - 300 g AS/ha, odnosno 20 - 200 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1: 100-3:1, odnosno 1:40-5:1); ;(B3) herbicidi koji su efikasni selektivno u nekim dikotilnim kulturama pretežno protiv monokotilnih štetnih biljaka, odabrani iz grupe koja se sastoji od ;(B3.1) profuazola (AGROVV, Nr. 338 oktobar 15., 1999. str. 26, PJB ;Publications Ltd. 1999, WO 97/15576), tj. 1-hloro-N-[2-hloro-4-fluoro-5- [(6S, 7aR)-6-fluorotetrahidro-1,3-diokso-1H-pirolo [1,2-c]imidazol-2(3H)-il]-metansulfonamid, (količina: 5 -1000 g AS ;/ha , odnosnoo 5 - 800 g AS / ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 ;: 350 - 25 :1, odnosno 1 :160 -10:1); ;(B3.2) amikarbazoni (AGROVV, Nr. 338, oktobar 15., 1999, str. 26, PJB ;Publications Ltd, 1999, DE 3839206), tj. 4-amino-N-(1,1-dirT)etiietil)^,5-dihidrb-3-(1-nfietiletil)-5-okso -1H-1,24-triazoM-karboksamid), (količina: 5 -1000 g AS / ha, odnosno 5 - 800 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 : 350 - 25; 1, odnosno 1: 160-10:1); ;(B3.3) Pyriftalid (AGROVV, Nr. 338 oktobar 15., 1999, str. 26, PJB ;Publications Ltd. 1999, WO 91/05781), tj. 7-[(4,6-dimetoksi-2-pirimidinil)tio]-3-metil-1(3H)-izobenzofuranon, (količina: 5-1000 ;g AS/ha, odnosno 5 - 800 g AS/ha; odnos pri korišćenju A: B ;= 1 ; 350 - 25 :1, odnosno 1:160 -10:1); ;(B3.4) Trifloksisulfuron i njegove soli, na pr. natrijumova so, (AGROVV, Nr. 338 oktobar 15., 1999, str. 26, PJB -Publications Ltd. 1999, WO 92 / ;116522), tj:N-[[(4,6^dirnetoksi-2-pirimidini0amino]karboni0-3-(2,2,2-trifluoroetoksi)-2-piridinsulfonamid, (količina 5 -1000g AS/ha, odnosno 5 - 800 g AS/ ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 : 350 - 25 : 1,. odnosno 1 :160-10: t); ;B3.5) Epochleone (AGROVV, Nr. 338, oktobar 15., 1999, str. 26, PJB ;Publications Ltd. 1999. WO 94/28011), tj. 1-[(1S)-1-[(2R, 3R)-3-{(1S)-1 -etil-2-metilpropil]oksiranilletil]heksadeca-hidro-1 Oa, 12a-dimetil-8,9-do (1-oksopropoksi)-(1R, 3aS, 3bS, 6aS, 8S, 9R, 10aR, 10bS, 12aS)-6H-benz[c]indeno[5,4H2]oksepih-6-one, (količina: 5 - 1000 g AS /ha, odnosno 5 - 800 g AS / ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 : 350 - 25: 1. odnosno 1 :160-10:1); ;B3.6) Tepraloksidim (DE 4222261), tj, 2^1-[[[(2E)-3-hIoro-2-propenil]oksilimino]propil]-3-hidroksi-5-(tetrahidro-2H-piran--4-il)-2-cikloheksan-1-on, (količina: 5 -1000 g AS /ha, odnosno 5 - 800 g AS /ha; odnos pri korišćenju A: B = 1 : 350 -25 :1, odnosno 1 :160 -10 :1); ;Kombinacije herbicida prema ovom pronalasku imaju herbicidno efikasan sadržaj komponenata A i B i mogu sadržati i druge komponente, na pr. agrohemijske aktivne materije druge vrste I / ili dodatne materije koje su uobičajene kod sredstava za zaštitu bljai Iili pomoćna sredstva za pravljenje formulacija, ili se mogu koristiti skupa s njima. ;Kombinacije herbicida prema ovom pronalasku imaju sinergisticke efekte . Sinergistički efekti se beleže kod zajedničkog nanošenja aktivnih materija (A) i (B), ali često mogu da se konstatuju i kod vremenski odložene primene (Splitting). ;Moguća je takođe i primena pojedinih herbicida ili kombinacija herbicida u više porcija (primena u sekvencama), na pr. posle korišćenja u periodu pre nicanja prati se sa aplikacijama u periodu posle nicanja ili posle tretmana odmah po nicanju aplikacijama u srednjim ili kasnim periodu posle nicanja. ;Prednost se daje pri tome zajedničkoj ili učestaloj primeni aktivnih materija iz kombinacija herbicida prema ovom pronalasku. ;Sinergistički efekti dopuštaju redukciju korišćenih količina pojedinih aktivnih matrija, veću snagu delovanja uz istu potrošnju, kontrolu praznina koje do sada nisu bile obuhvaćene, produženje vremena primene i / ili redukciju broja potrebnih pojedinačnih tretmana i - kao rezultat za korisnika - ekonomične ekološki podobne sisteme za porbu protiv korova. ;Na primer, pomoću kombinacija prema ovom pronalasku moguća su povećanja sinergističkog delovanja (A) + (B), koja daleko i na neočekivani način prevazilaze dejstva, koja se postižu sa pojedinačnim aktivnim materijama (A) i (B). ;Herbicidni kombinatorski partneri iz grupe (B1) deluju protiv mono - i dikotilnih štetnih biljaka. Herbicidni kombinatorski partneri iz grupe (B2) deluju pretežno protiv dikotilnih štetnih biljaka, ali delimice mogu da budu efikasni i protiv monokolitnih štetnih biljaka. ;Herbicidni kombinatorski partneri iz grupe (B3) deluju pretežno protiv monokotilnih štetnih biljaka, ali delimice mogu biti efikasni i protiv dikotilnih štetnih biljaka. ;Navedena formula (1) obuhvata sve eteresisomere i njihove smeše, posebno i rahemijske smeše, i - ukoliko su mogući enantiomeri - uvek biološki efikasne enantiomere. ;Jedinjenja formule (!) i njihova proizvodnja opisani su na pr. u VVO 95/ 29899. ;Primeri za aktivne materije po formuli (I) su jedinjenja formule (A1) i njihove soli ; ;gde je definisano R<3>kao u formuli (I) a Me = metil, odnosno jedinjenja (A1.1) do(A1.6) ;(A1.1) N - [N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(formilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A1) sa R<3>- vodonik, i njegove soli, tj. foramsulfuron (AGROVV Br. 338, oktobar 15., 1999, str. 26, PJB Publications Ltd. 1999); ;(A1.2) N - [N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(acettilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A1) sa R<3>= metil, i njegove soli; ;(A1.3) N - [N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(propionilamino)-benzolsulfonamid, tj. formula (A1) saR<3>= etil, i nje<g>ove soli; ;(A1.4) N -[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil] -2-(dimetii-aminokarbonil)-5-(izopropilkarbonilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A1) sa R<3>= izopropil, i njegove soli; ;(A1.5) N-[N - (4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(metoksikarbonilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A1) sa R3 = metoksi, i njegove soli, ;(A1.6) N-[N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonilj-2-(dimetii- ;aminokarbonil)-5-(etoksikarbonilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A1) sa R<3>= etoksi, i njegove soli; ;gde je R<3>definisan kao u formuli (I) a Me = metil i Et = etil, odnosno jedinjenja (A2.2) do (A2.6). ;(A2.1) N-[N-(4,6-dimetioksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarboni[)-5-(formilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A2) sa R<3>= vodonik, i njegove soli; ;(A2.2) N- [N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(acetilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A2) sa R<3>= metil, i njegove soli;- ;(A2.3) N- [N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(propionilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A2) saR<3>= etil, i njegove soli; ;(A2.4) N- [N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(izopropilkarbonilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A2) sa R<3>= izopropil, i njegove soli; ;(A2.5) N- [N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(metoksikarbonilamino)-benzosulfonamid, tj. formula (A2) sa R<3>= metoksi, i njegove soli; ;(A2.6) N- [N-(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(etoksikarbonilamino)-benzosulfonamid, ;tj. formula (A2) sa R<3>= etoksi, i njegove soli: ;gde su definisaniR<1>,R2iR<3>kao u formuli (I) a Me = metil i R4 je = metoksi, hlor ili metil, odnosno jedinjenja (A3.1) do (A3.6). ;(A3.1) N - [N-4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(formilamino)-benzolsulfonamid, tj. formula (A3) sa R3 = vodonik a R<1>= R2 = metil, i njegove soli; ;(A3.3) N - [N-4-metoksi-6-metii-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dimetil-aminokarbonil)-5-(metoksikarbonil)-benzolsulfonamid, tj. formula (A3) sa R<3>= metoksi a R<1>= R<2>= metil, i njegove soli; ;(A3.4) N - [N-4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(formilamino)-benzolsulfonamid, tj. formula (A3) saR<3>= vodonikaR1=R<2>= etil, i njegove soli; ;(A3.4) N - [N-4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(acetilamino) - benzolsulfonamid, ;tj. formula (A3) sa R<3>= metilaR1=R<2>= etil, i njegove soli; ;(A3.5) N - [N-4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-il)-aminokarbonil]-2-(dietil-aminokarbonil)-5-(matoksikarbonil)-benzolsulfonamid, tj. formula (A3) sa R<3>= metoksi iR1=R<2>= etil, i njegove soli. ;Navedeni herbicidi formule (I) i njihove soli sprečavaju enzim sinteze acetolaktata (ALS) i tako i sintezu proteina u biljkama. Količina potrošnje herbicida po formuli (I) može varirati u širokom području, na primer između 0,001 i 0,5 kg AS / ha (AS / ha znači "aktivne supstance po hektaru" = u odnosu na 100%nu aktivnu materiju). Kod primene sa količinama od 0,01 do 0,1 kg AS / ha herbicida po formuli (I), odnosno formulama (A1), (A2) ili (A3), naročito (A1), savladava se tretmanom pre i posle nicanja relativno širok spektar jednogodišnjih i višegodišnjih korova, trava kao i cvperacea. Sa kombinacijama po ovom pronalasku količine za tretman su po pravilu niže, na pr. u području od 0,5 do 120 g AS / ha, odnosno 2 do 80 g AS / ha. ;Aktivne materije po pravilu se mogu formulisati kao prašak za prskanje koji se topi u vodi (WP), granulat koji se disperguje u vodi (WDG), granulat koji se emulgira u vodi (WEG), suspoemulzija (SE) ili koncentrat za uljnu suspenziju ;(SC). ;Odnosi kod korišćenja koji se uglavnom primenjuju A : B su navedeni napred i označavaju međusobni težinski odnos obeju komponenti A i B. ;Za primenu aktivnih materija po formuli (I) ili njihovih soli u biljnim kulturama može biti - u zavisnosti od biljne kulture - dobro, da se od određenih količina aplicira jedan safener, kako bi se na biljnim kulturama smanjile ili izbegle štete. Primeri za odgovarajuće safenere, koji u kombinaciji sa sulfonilkarbamidnim herbicidima, odnosno, fenilsulfonilkarbamidima razvijaju dejstvo safenera. ;Odgovarajući safeneri poznati su iz VVO-A-96/14747 i iz tamo citirane litarature. ;Sledeće grupe jedinjenja su na primer podobne kao safeneri za gore pomenute herbicidne aktivne materije (A): a) jedinjenja tipa dihlorfenilpirazolin-3-karbonske kiseline (S1), odnosno jedinjenja kao 1-(2,4-dihlorfenil)-5-(etoksikarbonil)-5-metil-2-pirazolin-3-etilester-karbonske kiseline (S1-1, mefenpir-dietil), i korišćena jedinjenja, kako je opisano u WO 91/07874, b) derivati dihlorfenilpirazol-karbonske kiseline, odnosno jedinjenja kao 1-(2,4-dihlorfenil)-5-metil-pirazol-3-etilester karbonske kiseline (S1-2), 1-(2,4-dihlorfenil)-5-izopropil-pirazol-3-etilester karbonske kiseline (S1-3), 1-(2,4-dihlorfenil)-5-(1,1-dimetil-etil)pirazol-3-etilester karbonske kiseline (S1-4), 1-(2,4-dihlorfenil)-5-fenil-pirazol-3-etilester karbonske kiseline (S1-5) i primenjena jedinjenja, kako su opisana u EP-A-333 131 i EP-A-269 806. c) Jedinjenja tipa triazol-karbonske kiseline (S1), odnosno jedinjenja kao fenhlorazol, tj. 1-(2,4-dihlorfenil)-5-trihlormetil-(1H)-1,2,4-triazol-3-etilester karbonske kiseline (S1-6), i primenjena jedinjenja (vidi EP-A-174 562 i EP-A-346 629); d) jedinjenja tipa 5-benzoil-ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-karbonske kiseline, ili 5,5-difenil-2-izoksazolin-3-karbonske kiseline odnosno jedinjenja kao 5-(2,4-dihlorbenzil)-2-izoksazolin-3-etilester karbonske kiseline (S1-7) ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-etilester karbonske kiseline (S1-8) i primenjena jedinjenja, kako su opisana u WO 91/08202, odn. 5,5-difenil-2-izoksazolin-etilester karbonske kiseline (S1-9), izoksadifen-etil) ili -n-propilester (S1-10) ili 5-(4-fiuorfenil)-5-fenil-2-izoksazolin-3-eti!ester karbonske kiseline (S1-11), kako su opisani u patentnoj prijavi (VVO-A-95/07897). e) jedinjenja tipa 8-chinolinoksi sirćetne kiseline (S2), odnosno (5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetne kise!ine-(t-metil- heks -1- il)-estar (S2-1), ;(5-hlor-8-'hinolinoksi)-sirćetne kiseljne-(1,3-dfme'til-bUt-l-fl)-estar (S2-2), ;(5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetne kiseline-4-alil-oksi-butilestar (S2-3), ;(5-hlor-8-hinolinoksi)- sirćetne kiseline-1-aliloksi-prop-2-ilestar (S2-4), ;(5-hlor-8-hinolinoksi) - etilestar sirćetne kiseline (S2-5), ;(5-hlor-8-hinolinoksi) - metilestar sirćetne kiseline (S2-6), ;(5-hlor-8-hinolinoksi) - alilestar sirćetne kiseline (S2-7), ;(5-hlor-8-hinolinoksi) - sirćetna kiselina-1-(2-propiliden-iminoksi)-1-etilestar (S2-8), ;(5-hlor-8-hinolinoksi) - sirćetne kišeline-2-okso-prop-1-ilestar(S2-9), ;i primenjena jedinjenja, kako su opisana u EP-A-86 750, EP-A-94 349 i EP-A-191 736 ili EP-A-0 492 366. f) Jedinjenja tipa (5-hlor-8-hinoinoksi)- malonske kiseline, odnosno kao (5-hlor-8-hinoinoksi)- malonske kiseline-dietilest ri, (5-blor-8-hinoinoksi)-dialilesteri malonske kiseline, (5-hIor-8-hinoinoksi)-metil-etilestar malonske kiseline i primenjena jedinjenja, kako su opisana u EP-A-0 582 198. g) Aktivne materije tipa derivata fenoksi- sirćetne odn. propionske kiseline odn. aromatičnih karbonskih kiselina, kao na priifier 2,4- (estri) dihlorfenoksi-octene kiseline (2,4-D), 4-hlor-2-estri metil-fenoksi-propion (Mecoprop), MCPA ili 3,6-đihlor-2-(estar) metoksi-benzoeve kiseline (Dicamna). ;Za aktivne materije grupe (B) takođe su višestruko podesni napred navedeni safeneri, Osim toga za kombinacije herbicida po ovom pronalasku podobni su sledeći safeneri: h) aktivne materije tipa pirimidina, kao "Fenclorim" (PM, str. 512-511) (=4,6-dihlor-2-fenilpirimidin), ;i) aktivne materije tipa dihloracetamida, koji se često koriste kao safeneri za delovanje na zemljište kaoha pr,: "Dichlormld" (PM, str. 363-364) (= N, N-dialil-2,2-dlhloracetamid), AR-29148" (*3-dihloracetil-2,2,5-trimetil-1,3-oksazolidon firme Stauffer),.

"Benoxacor" (PM, str. 102-103) (= 4-dihloracetil-3,4-dihidro-3-metil-2H-1,4-benzoksazin).

APPG-1292" (=N-alil-N[(1,3-diksoian-2-il)-metil]dihloracetamid firme PPG Industries),

ADK-24" (= N-alif-N-[(alilaminokarboniI)-metil]-dihloracetamid firme Sagro-Chern,

AAD-67" ili AMON 4660" (=3-dihloracetiM-oksa-spiro[4,5]decan firme Nitrokemia odn. Monsanto),

"Diclonon" ili ABAS145138" ili ALAB145138" (= 3-dihloracetil-2,5,5-trimetil-1,3-diazabiclico [4.3.0]nonan firme BASF) i

"Furilazol" ili AMON 13900" (vidi PM, 637-638) (=RS)-3-dihloracetil-5-(2-furil) -2,2-dimetiloksazolidoh)

j) Aktivne materije tipa derivata dihloracetona, ako na pr.

AMG 191" (CAS-Reg.br. 96420-72-3) (= 2-dihlormetil-2-metil-1,3-dioksolan firme Nitrokemia),

k) Aktivne materije tipa oksiimino - jedinjenja, koja su poznata kao sredstvo za bajcovanje semena, kao na pr.

"Oxabetrinil<n>(PM, štr. 902-903) (=(Z)-1.3-dioksolan-2-ilmetoksiimino(fenil)aceotnitril), koji je poznat kao safener za bajcovanje semena protiv štete od metolahlora,

"Fluxofenim" (PM, str. 613-614) (= 1-(4-hlorfenil)-2,2,2-trifluor-1-etanon-0-(1,3-dioksolan-2-ilmetil)-oksim, koji je poznat kao safener za bajcovanje semena protiv šteta od metolachlora, i "Cyometrinii" ili A-CGA-43089" (PM, str. 1304) (=(Z)-Cianometoksiimino (fenil)acetonitril), koji je poznat kao safener za bajcovanje semena protiv šteta od metolahlora,

I) Aktivne materije tipa testera ftazbl-karbonske kiseline, koje su poznate kao sredstvo za bajcovanje semena, kao na pr.

Tlurazol" (PM, str. 590-591) (= 2-hlor-4-trifluormetil-1,3-tjazol-5-benzilester karbonske kiseline), koji je poznat kao sredstvo za bajcovanje semena protiv štete od alahlora i metolahlora, m) Aktivne materije tipa derivata naftalin-dikarbonatne kiseline, koje su poznate kao sredstva sa bajcovanje semena, kao na pr.: "naphtalic anhvdrid" (PM, str. 1342) (= 1,8- anhidrid naftalin-dikarbone kiseline), koji je poznat kao safener za bajcovanje za kukuruz protiv štetočina od tiokarbamat-herbicida.

n) Aktivne materije tipa derivata hroman-octene kiseline, kao na pr. ACL

304415" (CAS-Reg. br. 31541-57-8) (= 2-84-karboksi-hroman-4-il)-octene kiseline firme American Cvanamid),

o) Aktivne materije, koje pored herbicidnog dejstva protiv štetnih biljaka imaju i safenersko dejstvo na biljne kulture, kao na pr.

"Dimepiperati" ili AMY-93" (PM, str. 404-405) (= piperidin-1-tiokarbonska kiselina-S 1 -metil-1 -fenilester),

"Daimuron" ili ASK 23" (PM, str. 330) (= 1-metil-1-peniletil)-3-p-tolil-karbamid),

"Cumvluron" = AJC-940" (2-hlorfenilmetil)-1(-metil-1-fenil-etil)-karbamid, vidi JP-A-60087254),

"Metoksifenon" ili ANK 049" (=3,3'-dimetil-4-metoksi-benzofenon),

"CSB" (= 1-brom-4-(hlormetilsulfonil)-benzol) (CAS-Reg. br. 54091-06-4 firme Kumiai).

Aktivne materije (A) su, pod određenim okolnostima u prisustvu safenera podesne za borbu protiv štetnih biljaka u biljnim kulturama, na primer u ekonomski značajnim kulturama kao što su žitarice (na pr. pšenica, ječam, raž, zob, riža, kukuruz, proso), šećerna repa, šećerna trska, repica, pamuk i soja. Od posebnog interesa je pri tome primena u dikotilnim kulturama kao što su šećerna repa, repica, pamuk i soja. Ove kulture takođe imaju prednost i kod kombinacija (A) + (B).

Kao kombinatorski partneri (B) dofaze u obzir sledeća jedinjenja podgrupa (B1) do (B3) (oznaka herbicida sledi sa "common name", ukoliko je moguće prema referentnom mestu 'The Pesticide Manuaf 11. izd., British Crop Protection Council 1997, skraćeno "PM"j: (B1) Selektivni herbicidi efikasni u nekim dikotilnim kulturama protiv monokotilnih i dikotilnih štetnih biljaka, odabrani iz grupe koja se sastoji od a) u šećernoj repi selektivni herbicidi, odabrani iz grupe koja se sastoji od (B1.1) Ethofumezata (PM, str. 484-486), tj. metansulfonska kiselina-(2-etoksi-2,3 dihidro-3,3-dimetilbenzofuran-5-il)-estar; (B1.2) Chloridazon (PM, str. 215-216), tj. 5-amino-4-bIor-2- fenil-piridazin-3(2H)-on; (B1.3) Triflusulfuron i njegovii estri, kao metilestar, (PM, str. 1250-1252), tj. 2-[4-(dimetilamino)-6{2,2,2-trifluoretoksi)-1,3,5-triazin-2-il]-karbamoilsulfamoil]-6-metiI-benzoeve kiseline odn. metilestar; (B1.4) Metamitron (PM, str. 799r801), tj, 4-Amino-4,5-dihiđro- 3-metil-6-fenil-1,2,4-triazin-5-on; b) u repici selektivni herbicidi, odabrani iz grupe koja se sastoji od (B1.5) Metazahlor (PM, str. 801-803), tj. 2-hlor-N-(2,6- dimetilfenil)-N-1H-pirazoI-1-ilmetil)-acetanilid; (B1.6) Napropamidi (PM, str. 866-868), tj. (R,S)-N,N-dietil-2-(1- naftiloksi)-propanamid; (B1.7) Karbatamidi (PM, str. 184-185), tj. (R)-karbanilinska kisel ina-1 -(etilkarbamoi l)-etilestar; (B1.8) Dimefuron (PM, str. 403-404), tj. 3-[4-(5 terc-butil-2,3- dihidro-2-okso-1,3,4-oksadiazol-3-il)-3-hlorfenil]-N,N-dimetil-karbamid: (B1.9) Dimetahlor (PM, str. 406-407), 1-hlor-N-(2,6- dimetilfenil)-N-(2-m8toksietil)-aceto-2\6'-ksiliiid; c) u pamuku selektivni herbicidi odabrani iz grupe koja se sastoji od: (B1.10) Norflurazon (PM, str. 886-888), tj. 4-hlor-5- (metilamino)-2-[3-(trifluormetil)-fenilV3-(2H)-piriđazinon; (B1.11) Ruometuron (takođe "Meturon", PM, str. 578-579), tj. N, N-dimetil-N<r->[3-(trifluormetil)-fenil]-karbamid; (B1.12) Metilarsonska kiselina po formuli CH3As(=0)(OH)2i njene soli kao DSMA = dinatrijumova so ili MSMA - mononatrijumova so metilarsohske kiseline (PM, str. 821-823); (B1.13) Diuron (PM, str. 443^45), tj. 3-(3,4-dihlorfenil)-1,1- dimetil-karbamid; (B1.14) Prometrin (prometirin) (PM, str. 1011-1013), tj. N, N'- Bis(1-metiIetil)-6-metiltio)-2l4-diamino-1I3l5-tria2in; d) u soji selektivni herbicidi odabrani iz grupe koja se sastoji od (B1.15) Trifluralin (PM, str. 1248-1250), tj. a,aIa-trifluoro-2.6- dinitro-N,N-dipropil-p-toluol;

(B1.16) Sulfentrazone (PM, str. 1126 - 1127), tj. 2',4'- dihloro-5<f->(4-difluorometif-4,5-dihidro-3-rnetil-5-okso-1 H-1,2,4-triazol-1-il)metansuifonanilid;

(B1.17) etalfluralin (PM, str. 473-374), tj. N-etil-a,a.a-trifluoro-N-(2-metilalil)-2,6-dinitro-p-toluol;

(B1.18) Vemolati (PM, str. 1264-1266), tj. S-propil

dipropiltiokarbamat;

(B1.19) Flumioksazin (PM, str. 576-577), tj, N-(7-fluoro-3,4-

dihidro-3-okso-4-prop-2-iniI-2H-1,4-benzoksazin-6-il)cikloheks -1-en-1,2-dikarboksamid;

(B2) Selektivno efikasni herbicidi u nekim dikotilnim kulturama pretežno protiv štetnih biljaka, odabrani iz grupe koja se sastoji od:

a) u šećernoj repi selektivni herbicidi odabrani iz grupe koja se sastoji od (B2.1) Desmedifam (PM, str. 349-350), tj. N-[3- (etoksikarbonilamino)fenil]-fenil-estar karbaminske kiseline; (B2.2) Fenmedifam (PM, str. 948-949), tj. N-[3- (metoksikarbonilamino)fenil]-3- metilfenil-estri karbaminske kiseline; (82.3) Quinmerac (PM, str. 1080-1082), tj. 7-h!or-3-metil-hinolin-8-karbonske kiseline; b) u repici selektivni herbicidi odabrani iz grupe koja se sastoji od (B2.4) Clopiralid (PM, str. 260-263), tj. 3,6-dihlorpiridin-2-karbonske kiseline i njne soli; (B2.5) Piridati (PM, str. 1064-1066), tj. 0-6-hlor-3-fenilpiridazin^- il)S-oktil-tiokarbonat; (B2.6) Etametsulfuron-metil (PM, str. 475-476), tj. 2-{N-[N-(4- etoksi-e-metilamino-liS.S-triazin^-iO-aminokarbonil]-aminosulfonil}-metilestar benzoeve kiseline; c) u pamuku selektivni herbicidi odabrani iz grupe koja se sastoji od (B2.7) Piritiobak i njegove soli. na pr. natrijumova so, (PM, str. 1073-1075), tjf 2-h!or-6-(4,6-dimetoksipirimidin-1-iltio)-natrijumova so benzoeve kiseline; d) u soji selektivni herbicidi odabrani iz grupe koja se sastoji od (B2.8) Oksifluorfen (PM, str. 919-921), tj. 2-hloro-a,a,a-trifluoro-p-tolil 3-etoksi-4-nitrofenil eter; (B2.9) Fomesafen (PM, str. 616-618), tj. 5-(2-hloro-a,a,a-trifluoro-p- toliloksil-N-metilsulfonil-2-nitrobenzamid: (B2.10) Flumiklorak (PM, str. 575-576), tj. [2-hloro-5-(cikloheks-1- ene-1,2-dikarboksimido)-4-fluorofenoksi]octene kiseline, i njegovi esteri kao pentilester; (B2.11) 2,4-DB (PM, str. 337-339), tj. 4-(2,4- dihlorofenoksi)butrna kiselina, i njeni esteri i soli; (B2.12) Diklosulam (up. AG CHEM New Compound Revievv, Vol. 17, (1999) str, 37, triazolopirimidin-sulfonanilid-herbicid);

(B2.13) Oksasulfuron (PM, str. 911-912), tj. oksetan-3-il 2-[(4,6-dimetilpirimidin-1-il)-karbamilsulfamoil]benzoat;

(B3) Herbicidi aktivni selektivno u nekim dikotilnim kulturama protiv monokotilnih štetnih biljaka, odabrani iz grupe koja se sastoji od

(B3.1) Profluazol (AGROVV, br. 338 oktobar 15., 1999. str. 26, PJB

Publications Ltd 1999, VVO 97/15576), tj. 1-hloro-N-[2-hIoro-4-fluoro-5-[(6S, 7aR)-6-fluorotetrahidro-1,3-diokso-1 H-pirolo [1,2-c]imidazol-2(3H)-il]fenil]-metansulfonamid;

(B3.2) Amikarbazone (AGROVV, Nr. 338, oktobar 15. 1999, str. 26,

PJB Publications Ud. 1999, DE 3839206), tj. 4-amino-N-(1,1-dimetileti l)-4,5-dihidro-3-( 1 -metiletil)-5-okso- 1H-1,2,4-triazol-1 - karboksamid);

B3.3) Piriftalid (AGROVV, Nr. 338 oktobar 15. 1999, str. 26 PJB,

Publications Ltd. 1999, WO 91/05781), tj. 7-[(4.6-dimetoksi-2-pirimidiniI)tioJ-3-metil-1(3H)-izobenzofuranon;

B.3.4 Triloksisulfuron r njegove soli, na pr. natrijumova so, (AGROVV,

Nr. 338. oktobar 15. 1999, str. 26, PJB, Publications Ltd. 1999, VVO, 92/16522), t. N-[[(4,6-dimetoksi-2-pirimidinil)amino3karbonil]-3-(2,2,2-trifluoroetokši)-2-piridinsulfonamid;

B3.5) Epocholeone (AGROVV, Br. 338. oktobar 15., 1999, str. 26,

PJB Publications Ltd. 1999, VVO 94/28011), tj. 1-[(1S)-1-[(2R, 3R)-3-[(1S)-1-etil-2-metilpropil]oksiranil]etiljheksadeca-hidrolOa, 12a-dimetil-8,9-do(1-oksopropoksi)-(1Rl3aSt3bS, 6aS, 8S. 9R, 10aR, 10bS, 12aS)-6H-nebz[c]indeno[5,4-e]oksepin-6-one;

B3.6 Tepraioxidim (ĐE 4222261), tj. 2-[1 -[[[(2E)-3-hloro-2-propeniljoksijirninojpropilj-S-hidroksi-SKtetrahidro^H-piran^-/ il)-2-cikloheksan-1-on;

Ako se koristi skraćenica "Common name", onda se na taj način obuhvataju svi postojeći derivati, kao Što su estri i soli, i izomeri, posebno optički izomeri, naročito forme koje se nalaze obično na tržištu. Navedeni hemijski nazivi jedinjenja označavaju barem jedno jedinjenje koje je obuhvaćeno "common name", često je to primarno jedinjenje. Kod sulfonil-karbamida sa solima su obuhvaćene one, koje nastaju zamenom jednog atoma vodonika na sulfonamidnoj grupi uz pomoć katjona.

Prednost imaju kombinacije herbicida iz jednog ili više jedinjenja (A) sa jednim ili više jedinjenja grupe (B1) ili (B2) ili (B3).

Dalje, imaju prednost kombinacije jedinjenja (A) sa jednim ili više jedinjenja

(B) po šemi: Pri tome, u ovaj pronalazak obuhvata i one kombinacije kojima se dodaje još jedna ili više drugih agrohemijskih aktivnih materija drugačije strukture [aktivne materije ( C )] kao

Za kombinacije posfednje navedene vrste sa tri ili više aktivnih meterija važe niže navedeni uslovi koji su prevashodno objašnjeni za dvojne kombinacije po ovom pronalasku, a posebno, ako su u njima sadržane dvojne kombinacije po ovom pronalasku i u vezi sa odnosnom dvojnom kombinacijom.

Od posebnog interesa je primena herbicidnih sredstava sa sadržajem sledećih jedinjenja (A)<+>(B):

Pri tome uvek imaju prednost gore navedena područja primene i količinski odnosi kod primene.

U pojedinim slučajevima može biti dobro, da se jedno ili više, pre svega jedno od jedinjenja (A) kombinuje sa više jedinjenja (B) iz klasa (B1), (B2) i (B3).

Osim toga mogu se koristiti kombinacije po ovom pronalasku skupa sa drugim agrohemijskim aktivnim materijama na primer iz grupe safenera, fungicida, insekticida i regulatora rasta biljaka ili dodatnim materijama koje su uobičajene kod zaštite biljaka kao i sa pomoćnim sredstvima za formulacije.

Dodatne materije su na primer djubriva i boje.

Kombinacije po ovom pronalasku (= herbicidna sredstva) imaju odlično herbicidno dejstvo prema širokom spektru ekonomski važnijih mono - i dikotilnih štetnih biljaka, i višegodišnji korovi, koji se teško savladavaju, koji rastu iz rizoma, korenovog stabla ili drugih trajnih organa, dobro se tretiraju aktivnim materijama.Pri tome je svejedno, da li se supstance nanose pre sejanja, pre nicanja ili posle nicanja.. Prednost se daje postupku posle nicanja ili odmah posle sejanja - nicanja.

U pojedinostima se na primerima daju neki predstavnici mono- i dikotilnih korova, koji se mogu kontrolisati jedinjenjima po ovom pronalasku, a da se njihovim navodjenjem ne mora ići na ograničavanje određenih vrsta.

Od monokotilnih vrsta korova se na pr. dobro pokrivaju Avena spp., Alopecurus spp., Brachiaria spp., Digitaria spp., Lolium spp., Echinocloa spp., Panicum spp., Phalaris spp., Poa spp., Setria spp., kao i vrste Cvperuss iz jednogodišnje grupe kao i kod višegodišnjih specija Agropiron, Cvnodon, imperata kao i Sorghum i izdržljive vrste ciperusa.

Kod dikotilnih korova proteže se spektar delovanja na vrste kao na pr. Abutilon spp., Amaranthus spp., Chenopodium spp., Chrvsanthemum spp., Galium spp., ipomoea spp., Kochia spp., Lamium spp., Matricaria spp., Pharbitis spp., Polvgonum spp., Sida spp., Sinapis spp., Solanum spp., Stellaria spp., Veronica spp., i Viola spp., Xanthium spp., na jednogodišnjoj strani kao i Convolvulus, Cirsium, Rumex i Artemisia kod višegodišnjih korova.

Ukoliko se jedinjenja po ovom pronalasku apliciraju pre klijanja po površini zemlje, onda se potpuno sprečava rast klica korova ili korovi rastu do stadijuma klijanja do jednog lista, a zatim njov rast prestaje i oni potpuno izumiru , po isteku tri do četiri ndelje..

Kod aplikacija aktivnih materija na zelenim delovima biljke posle nicanja nastupa takođe veoma brzo posle tretmana drastično zaustavljanja rasta a korov ostaje u stadijumu fsta u kojem se našao prilikom aplikacija ili izumire sasvim posle izvesnog vremena, tako da se na ovaj način veoma rano odstranjuje korovska konkurencija, koja je štetna po biljku.

Herbicidna sredstva po ovom pronalasku odlikuju se brzom primenom i dugoročnim trajnim herbicidnim delovanjem. Otpornost na kišu kod aktivnih materija u kombinacijama po ovom pronalasku je po pravilu povoljna.

Posebna prednost se odnosi na težinu, naime da se efikasne doze jedinjenja

(A) i (B) kojer se koriste u kombinacijama, mogu podešavati u takvim količinama, da njihovo delovanje na zemljište bude optimalno nisko. Na taj

način se omogućava njihova primena ne samo kod osetljivih kultura, nego se praktično izbegava kontaminacija podzemnih voda. Kombinacijom aktivnih materija po ovom pronalasku , omogućava se znatno smanjenje potrebnih količina kod primene aktivnih materija.

Kod zajdničke primene herbicida tipa (A) + (B) dolazi do prekoaditivnih (=sinergističkih) efekata. Pri tome je delovanje u kombinacijama jače od očekivane sume delovanja korišćenih pojedinačnih herbicida. Sinergistički efekti dopuštaju redukciju količine koja se primenjuje, savladavanje šireg spektra korova i trava, brže korišćenje herbicidnih efekata, duže trajanje dejstva, bolju kontrolu štetnih biljaka sa samo jednom odn. manje aplikacija kao i proširenje mogućih vremenskih perioda primene.

Delimice se smanjuje kroz korišćenje sredstava i količina štetnih materija, kao što su azot ili oleinske kiseline i njihovo unošenje u tlo.

Navedene osobine i prednosti su zahtevane u praktičnoj borbi protiv korova, da bi se poljoprivrdne kulture oslobodile neželjenih konkurentskih biljaka i da bi se na taj način kvalitativno i kvantitativno obezbedio i/ili povećao prinos.

Tehnički standard se jasno prevazilazi ovim novim kombinacijama u pogledu opisanih osobina.

Mada kombinacije po ovom pronalasku imaju odličnu herbicidnu aktivnost prema mono - i dikotilnim štetnim biljkama, biljne kulture se samo neznatno ili se čak upšte ne oštećuju.

Osim toga, sredstva po ovom pronalasku imaju delimice izvanredne osobine za regulaciju rasta biljnih kultura. One regulišu razmenu materija samih biljaka i na taj način mogu da se koriste za ciljani uticaj na materije koje su sadržane u biljkama i za olakšavanje žetve kao na pr. isključenje desikacije i presovanje rastinja. Osim toga one su podobne za generalno upravljanje i sprečavanje neželjenog vegetativnog rasta, a da se pri tome ne uništavaju biljke.

Sprečavanje vgetativnog rasta igra važnu ulogu kod mnogih mono - i dikotilnih kultura, pošto se na taj način smanjuju gubici kod žrtve prilikom skladištenja ili se mogu potpuno isključiti.

Na osnovu njihovih herbicidnih i osobina koje regulišu rast biljaka, mogu se sredstva po ovom pronalasku koristiti za borbu protiv štetnih biljaka u gensko-tehnički izmenjenim ili u biljnim kulturama koje su dobijene mutacionim selekcijama. Ove biljne kulture odlikuju se po pravilu posebno dobrim osobinama, kao što su rezistencije prema herbicidnim sredstvima ili rezistencije prema biljnim bolestima ili izazivačima biljnih bolesti kao što su određeni insekti ili mikroorganizmi kao glivice, bakterije ili virusi.

Druge posebne osobine odnose se na pr. na ubrana dobra u pogledu količine, kvaliteta, sposobnosti skladištenja, sastava i specijalnih materija. Tako su na primer poznate transgene biljke sa povećanim sadržajem škroba ili izmenjeni kvalitet škroba, ili one sa drugačijim sastavom masnih kiselina u ubranom prinosu.

Dosadašnji načini za proizvodnju novih biljaka, koje u poređenju sa dosadašnjim biljkama imaju modifikovane osobine, sastoje se, na primer, u klasičnim postupcima uzgoja i proizvodnji mutanata (vidi na pr. US 5, 162, 602; US 4, 761, 373; US 4, 443, 971). Alternativno se nove biljke proizvode sa izmenjenim osobinama uz pomoć gensko-tehničkih metoda (vidi na pr. EP-A-0221044, EP-A-0131624). Opisani su na primer u više slučajeva: - gensko - tehničke izmene biljnih kultura u svrhu modifikacije sintetičkih škrobova koji su sintetizovani u biljkama (na pr. VVO 92 /11376, VVO 92/ 14827, VVO 91 /19806), - transgenske biljne kulture, koje imaju rezistenciju prema drugim herbicidima, na primer prema sulfonil-karbamidima (EP-A-0257993, US-A-5013659), - transgenske biljne kulture, sa sposobnošću, da proizvode Bacillus thuringiensis-toksine (Bt-toksini), koji izazivaju kod biljaka rezistenciju prema određenim štetočinama (EP-A-0142924, EP-A-0193259). - transgenske biljne kulture sa modifikovanim sastavom masnih kiselina (VVO 91/ 13972)

Mnogobrojne molekularno-biološke tehnike, kojima se mogu proizvoditi nove transgene biljke sa izmenjenim osobinama, u principu su poznate; vidi na pr.: Sambrook et.al., 1989, Molecular Cloning, A Laboratorv Manuel, 2. izd. Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor, NY; ili VVinacker "Geni i klonovi", VCH VVeinheim 2 izd. 1996 ili Christou, "Trendovi in Plant Science" 1

(1996) 423-431).

Za takve gensko-tehničke manipulacije mogu se u plazmide uneti molekule nukleinske kiseline, koje dopuštaju mutagenezu ili izmenu sekvenci pomoću rekombinovanja DNA-sekvenci. Pomoću napred navedenih standardnih metoda mogu se na pr. preduzeti zamene baza, mogu se odstraniti deiimične sekvence ili se mogu pridodati prirodne ili sintetičke sekvence. Za jedinjenja DNA-fragmenata mogu se na fragmente staviti adapteri ili linkeri.

Proizvodnja biljnih ćelija sa smanjenom aktivnoću genskog produkta može se postići na primer pomoću ekspresije najmenje jednog odgovarajućeg antisens-RNA, jednog sens RNA radi postizanja ko-supresivnog efekta ili ekspresije najmanje jednog odgovarajuće konstruianog ribozima, koji razdvaja specifični transkript napred navedenog genskog produkta.

Pri tome se s jedne strane koriste DNA-molekule, koje obuhvataju čitavu sekvencu genskog produkta koja treba da se kodira, uključujući eventualno postojeće zakriljene sekvence, kao i DNA - molekule, koje obuhvataju samo delove sekvenci koje treba da se kodiraju, pri čemu ovi delovi moraju da budu dovoljno dugački, da bi u ćelijama uticali na anti-sens efekat. Moguća je takođe i primena DNA-sekvenci, koje imaju visok stepen homologije u odnosu na sekvence genskog produkta koje treba da se kodiraju , ali nisu potpuno identične.

Kod ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama, može se sintetizovani protein lokalizovati u bilo kome delu biljne ćelije. Da bi se, međutim, lokalizacija postigla u određenom delu, moguće je na primer povezati region koji treba da se kodira sa sekvencama DNA, koje garantuju lokalizaciju u određenom delu. Takve sekvence su poznate stručnjacima (vidi na primer Braun et. al., EMBO J, 11 (1992), 3219-3227; VVolter et. al., Proc. Natl. Acad, Sci, USA 85 (1988), 846-850; Sonnevvald et al., Plant J. 1 (1991), 95-106).

Transgene biljne ćelije mogu se regenerisati prema poznatim tehnikama u čitave biljke. Kod transgenih biljaka može biti u principu reč o biljkama bilo koje biljne vrste, tj. može se raditi o monokotilnim kao i o dikotilnim biljkama. Tako se na primer mogu dobiti transgene biljke, koje imaju izmenjene osobine usled prekomerne ekspresije, supresije ili inhibacije homolognih gena (=prirodnih) ili sekvenci gena ili ekspresije heterolognih (= tuđih) dena ili sekvenci gena.

Predmet ovog pronalaska je osim toga i postupak za borbu protiv rasta neželjenih biljaka, pre svega u biljnim kulturama kao što su žitarice (na pr. pšenica, ječam, zob, riža, kukuruz, proso) , šećerna repa, šećerna trska, repica pamuk i soja, posebno u dikotilnim kulturama kao što su šećerna repa, repica, pamuk i soja, koji je karakterističan po tome, što se jedan ili više herbicida tipa (A) apliciraju sa jednim ili više herbicida tipa (B) na štetne biljke, delove biljke, biljno seme ili površinu na kojoj biljke rastu, na primer na površinu za sadnju.

Biljne kulture se mogu gensko-tehnički menjati ili proizvoditi pomoću mutacione selekcije i prevashodno su tolerantne u odnosu na sintezu inhibitora acetolaktata (ALS).

Predmet ovog pronalaska je takođe i primena novih kombinacija jedinjenja (A) + (B) za borbu protiv štetnih biljaka, pre svega u biljnim kulturama.

Kombinacije aktivnih materija po ovom pronalasku mogu da postoje kao

mešane formulacije dveju komponenata (A) i (B), u datom slučaju sa drugim agrohemijskim aktivnim materijama, dodatnim materijama i / ili uobičajenim pomoćnim sredstvima za formulacije, koje se onda na uobičajen način primenjuju razređene s vodom, ili se prave kao takozvane mešavine u rezervoarima zajedničkim razređivanjem odvojeno formulisanih ili parcijalno odvojeno formulisanih komponenata sa vodom.

Jedinjenja (A) i (B) ili njihove kombinacije mogu se formulisati na razne načine, zavisno od toga koji su zadati biološki i/ili hemijsko-fizikalni parametri. Kao opšte mogućnosti formulacija dolaze u obzir: praškovi za rasprašivanje (WP), koncentrati koji se tope u vodi, koncentrati za emulzije (EC), vodeni rastvori (SL), emulzije kao što su ulje u vodi i voda u ulju, disperzije na bazi ulja ili vode, suspoemulzije, sredstva za rasprašivanje (DP), sredstva za bajcovanje, granulati za aplikacije na zemljište ili za rasipanje ili granulati za dispergovanje u vodi (WG), ULV-formulacije, mikro-kapsule ili voskovi. Pojedini tipovi formulacija su u principu poznati i opisani su na primer u: VVinnacker-Kuechler:, "Hemijska tehnologija", sveska 7, C. Hauser Verlag Munchen, 4. izdanje 1986; van Valkenburg, " Formulacije pesticida", Marcel Dekker N.Y., 1937; K. Martens, "Spray Drving Handbook", 3. izdanje 1979, G. Goodvvin Ltd. London.

Potrebna pomoćna sredstva za formulacije kao što su inertni materijali, tenzidi, sredstva za rastvaranje i druge dodatne materije su takođe poznate i opisane na primer u: VVatkins, "Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers", 2. izdanje, Darland Books, Caldvvell N.J.; H. v. Olphen, "Introduction to Clay Colloid Chemistry", 2. izdanje J. Willey & Sons, N.Y. Marsden, "Solvents Guide", 2. izdanje Interscience, N. Y, 1950; McCutcheon's, "Detergents and Emulsifiers Annual", MC Publ. Corp. Ridgevvood N.J.; Sisley and Wood, "Encyclopedia of Surface Active Agents", Chem. Publ. Co. Inc., N.Y. 1964; Schonfeldt, " Etilen-oksiadukti aktivni na graničnim površinama", Wiss. Verlagsgesellschaft, Stuttgart 1976, VVinnacker-Kuchler, "Hemijska tehnologija", sveska 7, C. Hauser Verlag Munchen, 4. izdanje 1986.

Na bazi ovih formulacija mogu se proizvoditi i kombinacije sa drugim agrohemijskim aktivnim materijama, kao sa drugim herbicidima, fungicidima, insekticidima kao i safenerima, sredstvima za đubrenje i / ili regulatorima rasta, na pr. u formi gotove formulacije ili kao mešavina iz rezervoara.

Praškovi za prskanje (praškovi za kvašenje) su preparati koji se ravnomerno disperguju u vodi, koji osim inertne materije i razređivača sadrže još i tenzide jonske ili nejonske vrste (sredstvo za umrežavanje, sredstvo za dispergovanje), na pr. polioksetilirane alkilfenole, polietoksilirane masne alkohole ili fetamine, alkansulfonate ili alkilbenzolsulfonate, ligninsulfon-kiseli natrijum, 2,2'-dinaftilmetan-6,6'-dislfon-kiseli natrijum, dibutilnaftalin-sulfon-kiseli natrijum ili i oleilmetiltaurin-kiseli natruijum.

Koncentrati koji se mogu emulgirati prave se rastvaranjem aktivne materije u organskom sredstvu za rastvaranje, na pr. butanolu, cikloheksanonu, dimetilformamidu, ksilolu ili aromatima sa visokom tačkom ključanja ili vodonicima sa dodatkom jednog ili više jonskih ili nejonskih tenzida (emulgatori). Kao emulgatori mogu se primenjivati na primer: alkilarilsulfonska kiselina kalcijumove soli kao Ca-dodecilbenzolsulfonat ili nejonski emulgatori kao što su poligiikol-ester masne kiseline, alkiaril-poliglikoleter, poliglikol-eter masnog alkohola, propilenoksid-etilenoksid-kondenzacionih produkata, alkilpolieter, ester sorbitan-masne kiseline, esteri polioksietilen-sorbitan-masne kiseline ili ester polioksietilensorbit.

Sredstva za rasprašivanje dobijaju se mlevenjem aktivnih materija sa fino podeljenim čvrstim materijama, na pr. talk, prirodne gline, kao što su koalon, bentonit i pirofilit, ili diatomejska zemlja.

Koncentrati za suspenzije (SC) mogu biti na bazi vode ili na bazi ulja. Oni mogu, na primer, da se proizvode mlevenjem mokrim postupkom pomoću običnih mlinova i u datom slučaju uz dodavanje drugih tenzida, kao što je već napred navedeno kod drugih tipova formulacija.

Emulzije, na primer emulzije voda u ulju (EW), mogu se proizvoditi pomoću mešalica, koloidnih mlinova i/ili statičkih mešalica uz primenu vodenih organskih rastvarača i u datom slučaju drugih tenzida, kako je navedeno na primer kod drugih tipova formulacija.

Granulati se mogu proizvoditi puštanjem aktivnih materija kroz dizne na granulirani inertni materijal koji ima sposobnost adsorpcije ili pomoću nanošenja koncentrata aktivne materije pomoću sredstava za lepljenje, na primer polivinil-alkohol, poliakril-kiseli natrijum ili i mineralna ulja, na površinu nosilaca kao što su pesak, koliniti ili na površinu granuliranog inertnog materijala. Takođe se mogu granulirati odgovarajuće aktivne materije na način koji je uobičajen za proizvodnju granulata serdstava za đubrenje - po želji u smeši sa djubrivom -.

Granulati koji su dispergovani u vodi, po pravilu se proizvode po uobičajenoj tehnologiji kao što je sušenje rasprašivanjem, granuliranje vrtloženjem, tanjirasto granuliranje, mešanje mešalicama sa velikim brzinama i ekstruzijom bez fiksnog inertnog materijala.

Za proizvodnju granulata koji se proizvoda napred navedenim postupcima vidi na primer postupak u "Spray-Dring Handbook" 3. izdanje 1979, G. Goodwin Ltd., London; J.E. Brovvning "Agglomeration", Chemical and Engineering 1967, strane 147 ff; "Perrv's Brovvning, "Agglomeration" Chemical and Engineering 1967, strane 147 ff; "Perry's Chemical Engineer's Handbook", 5. izdanje, McGraw-Hill, New York 1973, strane 857.

Za druge detalje u vezi s formulacijom sredstava za zaštitu bilja vidi na pr. G.C. Klingman, "Weed Control as a Science", John Wiley and Sons, Inc., New York, 1961, 1961, stranice 81-96 i J.D. Feyer, S.A. Evans, "Weed Control Handbook", 5. izdanje Blackvvell Scientific Publications Oxford, 1968, strane 101-103.

Agrohemijske formulacije sadrže po pravilu 0,1 do 99 težinskih procenata, posebno 2 do 95 težinskih procenata , aktivne materije tipa A i / ili B, pri čemu su u zavisnosti od vrste formulacije uobičajene sledeće koncentracije: U praškovima za prskanje iznosi koncentracija aktivne materije na pr. oko 10 do 95 težinskih procenata, ostatak do 100 težinskih % sastoji se od uobičajenih sastojaka formulacije. Kod emulgiranih koncentrata može koncentracija aktivnih materija na pr. da iznosi do 80 težinskih procenata.

Praškaste formulacije sadrže uglavnom 5 do 20 težinskih procenata aktivne materije, rastvori za rasprskavanje oko 0,2 do 25 težinskih procenata aktivne materije.

Kod granulata kao što su granulati koji se mogu dispergovati sadržaj aktivne materije zavisi delimično od toga, da li je delotvorno jedinjenje tečno ili čvrsto i koja se primenjuju pomoćna sredstva za granulaciju i koji punioci. Po pravilu je sadržaj granulata koji se mogu dispergovati u vodi,

između 10 i 9o težinskih procenata.

Osim toga sadrže navedene formulacije aktivnih materija u datim okolnostima uvek uobičajena sredstva za prijanjanje, umrežavanje, dispergovanje, emulgiranje, konzerviranje, zaštitu od mraza i rastvarače, sredstva za bojenje, punjenje i nosioce, sredstva za sprečavanje pene, za sprečavanje isparavanja i sredstva koja utiču na pH vrednost ili na viskozitet.

Na primer, poznato je, da se dejstvo herbicida može poboljšati supstancama koje su aktivne na površini, odnosno sredstvom za umrežavanje iz serije alkil-poliglikoleter-sulfata, koji sadrže na primer 10 do 18 atoma C i koji se koriste u formi njihovih alkali- ili amonijumskih soli, ali i kao magnezijumova so, kao što su Ci2/C14-masni alkohol-diglikoletersulfat-natrijum (Genapol® LRO, Hoechst); vidi EP-A-0476555, EP-A-0048436, EP-A-0336151 ili US-A-4,400,196 kao i Proc. EVVRS Symp. "Factors Affecting Herbicidal Activity and Selectivitv", 227-232 (1988). Osim toga poznato je, da su podobni alkil-poliglikol-etersulfati kao i penetracione pomoćne materije i sredstva za pojačavanje dejstva za niz drugih herbicida, između ostaloga i za herbicide iz serije imidazolinona; vidi na pr. EP-A-0502014.

Herbicidno dejstvo može se pojačati i primenom biljnih ulja. Pod pojmom biljna ulja podrazumevaju se ulja od biljaka koje daju ulja kao što su sojino ulje, repino ulje, ulje kukuruznih klica, suncokretovo ulje, ulje semena pamuka, laneno ulje, kokosovo ulje, palmino ulje, čičkovo ili ricinusovo ulje, posebno ulje repice, kao i njihovi preesterovani produkti, na pr. alkilester kao metilester repice ili etil ester repice.

Biljna ulja su prevashodno esteri masnih kiselina C10-C22, pre svega Ci2-C2o-Esteri masnih kiselina C10-C22su na primer esteri nezasićenih ili zasićenih masnih kiselina C10-C22, posebno sa parnim brojem atoma ugljenika, na pr. eruca-kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina a posebno masne kiseline C^kao što su stearinska kiselina., oleinska kiselina, linolna kiselina ili linolenska kiselina.

Primeri za estere masnih kiselina C10- C22su esteri, koji se dobijaju transformacijom glicerina ili glikola sa masnim kiselinama C10-C22, kao što se dobijaju na primer ulja iz uljarica, ili estera masnih kiselina CrC2o-alkil-C10C22, kao što se mogu dobiti preesterovanjem napred navedenih estera masnih kiselina glicerina ili glikola-Cio-Oa sa alkoholima C1-C20(na primer metanol, etanol, propanol ili butanol).

Preesterovanje se može sprovesti po poznatim metodama, kako je opisano na primer u Roempp Chemie Lexikon, 9. izdanje, sveska 2, strana 1343, Thieme Verlag Stuttgart.

Kao estri masnih kiselina Ci-Cjo-alkil-Ci0-C22prednost imaju metilestri, etilestri, propilestri, butilestri, 2-etil-heksilestri i dođeeilestri. Kao estri masnih kiselina glikola i glieerina-Cio-C22prednost imaju unificirani ili mešani estri glikola i glicerina masnihkiselina Ci<rC22, posebno onih masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika, na pr. eruca-kiselina, laurinska kiselina palmatinska kiselina a posebno masne kiseline C«, kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linoina kiselina ili linofenska kiselina.

Biljna ulja se mogu nalaziti u herbićidnim sredstvima po ovom pronalasku na primer u formi komercijalnih uljnih dodatnih materija za formulacije, naročito onih na bazi ulja repice kao što su Hasten® (Victorian Chemical Company, Australija, u daljem tekstu Hasten, glavni sastojak: etii-estar repinog ulja), Actirob®B (Novance, Francuska, u daljem tekstu ActirobB. glavni sastojak: metil-ester ulja repice), Rako-Binol® (Bayer AG, Nemačka, u daljem tekstu Rako-Binol, glavni sastojak: ulje repice), Renol® (Stefes, Nemačka, u daljem tekstu Renol, sastojak biljnog ulja: metil-estar ulja repice) ili Stefes Mero®

(Stefes, Nemačka, u daljem tekstu Mero, glavni sastojak: metil-estar ulja repice).

Kod primene se formulacije koje se obično nalaze na tržištu u datira okolnostima razređuju na uobičajen način s vodom, na primer kod praškova za prskanje, koncentrata za emulgiranje, disperzija i granulata koji se disperguju u vodi.

Praškasti pripravci, granulati ža posipanje po zemlji kao i rastvori za rasprskavanje ne razređuju se više na uobičajen način sa drugim inertnim materijama.

Aktivne materije mogu se nanositi na biljke, delove biljaka, biljno seme ili na površinu za sejanje (njivu), odnosno na zelene biljke ili delove biljaka i u datim okolnostima dodatno na njivu. Mogućnost primene jeste zajedničko nanošenje aktivnih materija u formi mešavina koje su pripremljene u rezervoarima, pri čemu se optimalno formulisane koncentrisane formulacije pojedinih aktivnih materija skupa mešaju u rezervoarima i nanosi se tako dobijena čorba za prskanje.

Zajednička herbicidna formulacija u kombinaciji aktivnih materija (A) i (B) po ovom pronalasku ima prednost u lakoj primeni, jer količine komponenti su već podešene u pravilnom međusobnom odnosu. Osim toga mogu se i pomoćna sredstva u formulaciji međusobno optimalno podesiti, dok mešavina raznih formulacija u rezervoaru može dati i neželjene kombinacije pomoćnih materija.

A. Primeri formulacija opšte vrste

a) sredstvo za rasprašivanje se dobija, tako što se 10 težinskih procenata neke aktivne materije / mešavine aktivnih materija meša sa 90 težinskih

procenata talka kao inertne materije i usitnjava se u mlinu.

b) Prašak koji se lako disperguje u vodi dobija se tako što se 25 težinskih procenata aktivne materije/mešavine aktivnih materija meša sa 64

težinska dela smole koja sadrži koalin kao inertnu materiju, 10 težinskih delova ligninsulfn-kiselog kalijum i 1 težinskim delom olein-metiltaurin-kiselog natrijuma kao sredstva za umrežavanje i disperziju i samelje se u mlinu.

c) Koncentrat za disperziju koji se može lako dispergovati u vodi dobija se tako što se 20 težinskih delova aktivne materije / mešavine aktivnih

materija pomeša sa 6 težinskih delova alkilfenolpoliglikol-eterom (7Triton X 207), 3 težinska dela izotridekanol-poliglikoletera (8 EO) i 71 težinska dela

parafinskog mineralnog ulja (područje ključanja na pr. ca. 255 do 277EC) 1 samelje se u mlinu sa kuglicom na veličinu granula ispod 5 mikrona.

d) Koncentrat koji se može emulgirati dobija se od 15 težinskih delova aktivne materije / mešavine aktivnih materija, 75 težinskih delova

cikloheksanona kao rastvarača i 10 težinskih delova oksetiliranog nonil-fenola kao emulgatora.

e) Granulat koji se može dispergovati u vodi dobija se tako. što se meša

75 težinskih delova aktivne materije/mešavine aktivnih materija i

10 težinskih delova lignin-sulfonski kiselog kalcijuma

5 težinskih delova natrijum-laurilsulfata,

3 težinska dela polivinil-alkohola i

7 težinskih delova kaolina

zatim se melje mlinom i prašak se granulira u vrtloženjem sa prskanjem vodom kao tečnošću za granuliranje.

f) Granulat koji se može dispergovati u vodi dobija se i tako, što se

25 težinskih delova aktivne materije / smeše aktivnih materija, meša sa

5 težinskih delova 2,2'dinaftil-metan-6,6'disulfon kiselog natrijuma,

2 težinska dela oleoil-metiltaurin-kiselog natrijuma,

1 težinskim delom polivinil alkohola,

17 težinskih delova kalcijum karbonata i

50 težinskih delova vode,

zatim se u mlinu homogenizuje i usitni, posle toga se melje na mašini za mlevenje i tako dobijena suspenzija se pomoću dizne rasprskava i suši.

B. Biološki primeri

Herbicidno dejstvo (Opiti na polju)

Seme ili komadi rizoma tipičnih štetnih biljaka su posađeni i održavani pod prirodnim uslovima koji vladaju napolju. Tretman sa sredstvima po ovom pronalasku usledio je posle nicanja štetnih biljaka po pravilu u stadijumu kada su imai 2 do 8 listova. Tretman je obavljen sa različitim doziranjima i količinom utrošene vode od 100 do 400 l/ha.

Posle primene (ca. 4-6 nedelja posle aplikacije) vizuelno je ocenjena efikasnost aktivnih materija odn. smeša aktivnih materija na osnovu tretiranih parcena a u poređenju sa netretiranim kontrolnim parcelama. Pri tome su ocenjivani oštećenja i razvoj svih nadzemnih delova biljke. Ocenjivanje je usledilo prema procentnoj skali (100 % dejstvo = sve biljke su uništene; 50 % dejstvo = 50 % biljaka i zelenih delova biljaka je nestalo; 0 % dejstvo = nema vidljivih efekata = izgleda isto kao kontrolna parcela).

Vrednosti pri ocenjivanju su uvek uzimane sa 4 parcele.

Rezultati su navedeni u tabelama dalje u tekstu, pri čemu se u zagradama navodi efekat posle nezavisne primene aktivnih materija A i B.

Tretman u stadijumu sa 6-8 listova, ocenjivanje 27 dana posle aplikacije.

Tretman u stadijumu sa 6-8 listova, ocenjivanje 27 dana posle aplikacije.

Tretman u stadijumu sa dva lista, ocenjivanje 39 dana posle aplikacije.

Tretman u stadijumu sa 6-8 listova, ocenjivanje 27 dana posle aplikacije.

Claims (8)

1. Kombinacije herbicida sa efikasnim sadržajem komponenti (A) i (B), pri čemu (A) znači jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja po formuli (l) ili njihove soli, gde su R1 vodonik ili (CrC4)alkil R2 vodonik ili (d-C^alkil, R3 vodonik, (Ci-C4)alkil, (CrC4)alkoksi, (C2-C4)alkenoksi, (C2- C4)alkinoksi, (C3-C6)cikloalkil, pri čemu je svaki od 5 poslednje navedenih ostataka nesupstituisan ili je supštituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, cyano, (d-C4)alkoksi i (Ci-C4)alkilsulfonil, jedan od ostataka X i Y jehalogen, (CrC^alkil, (CrC4) aikoksi, (CrC4)aIkiltio, pri čemu je svaki od poslednja tri navedena ostatka nesupstituisan ili je supštituisan sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, (CrC4)alkoksi i (d-C4)alkiltio, a drugi od ostataka X i Y je (C1-C4)alkil, (CrC4)alkoksi ili (C-|-C4)alkiitio, pri čemu je svaki od tri poslednje navedena ostatka nesupstituiran ili je supstituiran sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, (C1-C4)alkoksii i (Ci-C4)alkiltio, a Z znači CH ili N. dok B) znači jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja koja se sastoji od (B1) herbicida koji su efikasni selektivno u nekim dikotilnim kulturama protiv monokotilnih i dikotilnih štetnih biljaka, odabrani iz grupe koja se sastoji od (B1.1) Etofumezata (B1.2) Hloridazona (B1.3) Trisulfurona (B1.4) Metamitrona (B1.5) Metazahlora (B1.6) Napropamida (B1.7) Karbetamida (B1.8) Dimefurana (B1.9) Dimetahlora (B1.10) Norflurazona (B1.11) Fluometurona (B1.12) Metilarsonske kiseline (B1.13) Diurona (B1.14) Prometrina (B1.15) Trifluralina (B1.16) Sulfentrazona (B1.17) Etalfluralina (B1.18) Vernolata (B1.19) Flumioksazina (B2) herbicida koji su efikasni selektivno u nekim dikotilnim kulturama pretežno protiv dikotilnih štetnih biljaka, odabrani iz grupe koja se sastoji od (B2.1) Desmedifama (B2.2) Fenmedifama (B2.3) Quinmeraca (B2.4) Klopiralida (B2.5) Piridata (B2.6) Etametsulfuron-metila (B2.7) Piritiobaka (B2.8) Oksifluorfena (B2.9) Fomesafena (B2.10) Flumikloraka (B2.11) 2,4-DB (B2.12) Diklosulama (62.13) Oksasulfurona (B3) herbicida koji su efikasni selektivno u nekim dikotilnim kulturama pretežno protiv monokotilnih štetnih biljaka, odabrani iz grupe koja se sastoji od (B3.1) Profluazola (B3.2) Amikarbazona (B3.3) Piritfalida (B3.4) Trifloksisulfurona (B3.5) Epoholeona (B3.6) Tepraloksidima

2. Kombinacija herbicida prema zahtevu 1, u kojoj se kao komponanta (A) sadrži jedno ili više jedinjenja po formuli (I) ili njihove soli gde R<3>ima značenje navedeno u formuli (!) a Me = metil.

3. Kombinacije herbicida prema zahtevu 1 ili 2, koje dodatno sadrže jednu ili više drugih komponenata iz grupe koja sadrži agrohemijske aktivne materije druge vrste, dodatne materije koje su uobičajene kod zaštite bilja i pomoćna sredstva za pravljenje formulacija.

4. Postupak za borbu protiv štetnih biljaka, kojim se neka kombinacija herbicida, definisana prema jednom ili više zahteva 1 - 3, aplicira zajedno ili odvojeno pre nicanja, posle nicanja ili pre i posle nicanja po biljkama, delovima biljke, biljnom semenu ili po površini na kojoj biljke rastu.

5. Postupak prema zahtevu 4 za selektivnu borbu protiv štetnih biljaka u biljnim kulturama.

6. Postupak prema zahtevu 5 za borbu protiv štetnih biljaka u dikotilnim biljnim kulturama.

7. Postupak prema zahtevu 5 ili 6, kojim se biljne kulture menjaju gensko tehnički ili se dobijaju mutacionom selekcijom.

8. Primena herbicidnih kombinacija koje su definisane prema zahtevima 1 do 3, za borbu protiv štetnih biljaka.