RS49555B - Herbicidi koji sadrže N-[(4,6-dimetoksipiridin-2-il) aminokarbonil]-5-metilsulfonamidometil-2- alkoksikarbonilbenzensulfonamide - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja, naročito se tiče

herbicidnih sredstava sa N-[(4,6Kiimetoksipirimidn2-il)aminokarbonil]-5-

metilsulfonaraidoraetU-2-alkoksikarbonUberi2emulfonarnide i/ili njihove soli.

Iz WO 95/10507 (PCT/EP94/03369) poznate su fenilsulfonil uree opšte formule 1 i njihove soli,

pri čemu je opštom formulom 1 obuhvaćen veći broj mogućih pojedinačnih jedinjenja

obimnim i širokim definisanjem ostataka A, W, R\ R<2>, R<3>, R<4>, R\ R<*>i R<7>.

U tabeli 1 WO 95/10507 navedena su jedinjenja formule la,

pri čemu se primeri sa brojevima 105, 209, 217, ??, .i<y>9, 403, 407, 497 i 536 odnose na ona jedinjenja formule la, u kojima Z označava CH, X i Y označavaju metoksi, R<7>označava vodonik, R' označava alkoksikarbonil,R<A>vodonik, i R<5>označava ostatak koji

sadrži sulfonil grupu (S02CH3, SOjNHCH,, SO^CH,),, SOjCHjF, S02CF3,

SOjCjHj, S02-n-CjH7, SOjCH, odnosno S02CH3). U svakom slučaju tačka topljenja je

data u primerima 105 (R<1>= metoksikarbonil,R<5>= metilsulfonil) i 217(R<1>= rnetoksikarbonil, R<5>= S02N(CH3)2) kao i u primeru 536 (Na so jedinjenja 105).

Biološki priraeri za gore pojedinačno nabrojana jedinjenja u WO 95/10507 su navedeni utoliko, i dati paušalno, što jedinjenja iz primera 105, 217 i 536, pored celog niza drugih jedinjenja, dobro deluju protiv korova kao što suSinapis alba, SteUaria media, Chrysanthemum segetumiLolium multiflommU tretmanu pre i nakon nicanja uz utrošak od 0,3 kg do 0,005 kg aktivne supstance po hektaru. Tolerancija kultivisanih biljaka

prema jedinjenju sa formulom 1 nije podržana primerima u navedenoj međunarodnoj

objavi.

U nastavku se daje paušalna naznaka o mogućnosti da se jedinjenje sa formulom 1 može

koristiti sa drugim herbicidima. Ovoj naznaci sledi nabrajanje u obliku primera više od oko 250 različitih standardnih aktivnih supstanci, pri čemu se pojedinačno navode amidosulforon, bentazoni, bifenox, bromoksinil, kafentrazon (ICI-A0051), hlortoluron, hlorsulfuron, klodinapof i njegovi estar derivati (npr. klodinafop - propargil), dikamba, dihlorprop, diklofop i njegovi estri kao što su diklofop-metil, difenzokvat, diflufenikan, fenoksaprop, fenoksaprop-P, kao i njegovi estri, kao što su npr. fenoksaprop-P-etfl, fenoksaprop-etil, flamprop-metil, fluroglikofen-etil, fluroksipir, fiurtamoni, fomesafen, glufosinat, glifosati, imazametabenz-metfl, ioksinil, isoproturon, laktofen, MCPA, mekoprop, metabenztiazuron, metribuzin, metsulfuron-metil, pendimetalin, prosulfokarb, tifensulfuron-metil, tralkoksidim, triasulfuron i tribenuron-metil. Pored

pukog navođenja supstanci u WO 95/10507 date su i informacije u vezi sa posebnim

smislom i svrhom zajedničke primene, kao i motivacija za ciljani izbor i kombinaciju određenih aktivnih supstanci.

Fenilsulfonil uree prema formulama 1 i la, koje su poznate iz WO 95/10507 imaju

dobrim delom upotrebljivo do dobro delovanje protiv širokog spektra monokotiledonih i dikotiledonih korova, značajnih u poljoprivredi, i to i u specifičnim uslovima gajenja pirinča, kod njega uobičajeni korovi kao što su npr.Sagittaria, AUsma, Eleocharis, Scirpus, Cyperusitd. uništavaju se pomoću aktivnih supstanci opštih formula 1 i la, dok

za borbu protiv monokotiledonih i dikotiledonih korova, koji se javljaju u uobičajenoj poljoprivrednoj praksi, pre svega žitarica i kukuruza, obično nisu dovoljne pojedinačne aktivne supstance.

S obzirom na ovde dato i prodiskutovano stanje tehnike zadatak pronalaska je bio da se daju nove smeše sa herbicidnim dejstvom, da bi se praktičar stavio u položaj da pomoću primene jednog odnosno malog broja herbicida kontroliše spektar korova ili pojedinačne vrste korova, teške za uništavanje, koji se javljaju kod različitih kultivisanih biljaka, između ostalog i žitarica. Osim toga smeše od u osnovi poznatih herbicida treba da

?doprinesu i time što će se zatvoriti tai. „šupljine u delovanju" i istovremeno prema

mogućnosti smanjiti utrošak pojedinačnih aktivnih Supstanci, kao i povećati vremensku fleksibilnost.

Ovaj zadatak, kao i drugi, koji nisu pojedinačno navedeni rešen je herbicidom sa karakteristikama datim u prvom patentnom zahtevu. Time je predmet pronalaska herbicid koji sadrži: A) bar jednu herbicidnu aktivnu supstancu iz grupe supstituisanih fenilsulfonil urea

opšte formule 1 i njene u poljoprivredi prihvatljive ili primenljive soli

u kojoj je

R<1>(C.-CO-alkil, (C,-C4)-alkenil, (Q-C4)-alkinil, Oi (CrC4)-alkil, koji je jednom ili

više puta supstituisan ostacima iz grupe halogen i (C,-C2)-alkoksi,

i

B)bar jedno herbicidno aktivno jedinjenje iz grupe jedninjenja koja se sastoji od

sledećih jedinjenja

Ba) herbicida koji u žitaricama deluju selektivno protiv trava;

Bb) herbicida koji u žitaricama deluju selektivno na dikotiledone biljke;

Bc) herbicida koji u žitaricama deluju selektivno na trave i dikotiledone biljke;

Bd) herbicida koji ne deluju selektivno na nekultrvisanom zemljištu ili kod trajnih kultura (plantaže) i/ili selektivno deluju kod transgenih kultura protiv trava i korova.

Kombinacijom herbicidnih aktivnih materija tipa A i tipa B, prema pronalasku, posebno uspešno uspeva kontrola spektra korova od strane praktičara (poljoprivrednika), pri čemu se uništavaju i pojedinačne vrste protiv kojih se teško boriti. Pored toga kombinacijom prema pronalasku može se redukovati potrošnja količine aktivnih materija koje sadrže pojedinačne komponente u kombinaciji, što dopušta pravljenje ekonomičnijih rastvora od strane korisnika. Konačno moglo se postići pojačanje delovanja koje ni na kakav način nije bilo predvidljivo, koji prevazilazi očekivanu meni, pri čemu herbicidi prema pronalasku pokazuju sinergetsko delovanje u širokom rasponu.

Osim toga u okviru pronalaska se naročito iznenađujućim pokazalo, da su sulfonil uree opšte formule I, koje na 5 mestu fenil prstena imaju supstituent metilsulfonilamidometil, u kombinaciji sa drugim herbicidima su izrazito pogodni za kontrolu pojedinačnih vrsta korova protiv kojih se teško boriti. Naročito se javljaju neočekivani posebni efekti delovanja protiv rezistentih korovskih trava.

Ukupno je uopšteno posmatrano bolji i kvalitet utvrđenih delovanja kod kombinacije prema pronalasku nego kod uporedrvih kombinacija, koji sadrže sulfonil uree i predstavljaju najbliže stanje tehnike, kao što je npr. fenilsulfonil ureja prema opštoj formuli (2) koja na 4 mestu fenil prstena ima supstituent jod, a prema WO 92/13845, pri čemu su u opštoj formuli 2 ostaci prema stanju tehnike između ostalog Q=O, R=

metil, W=O,R<1>=H,R<2>=OCH„ R<3>=CH„ Z i Y su N.

U vezi sa specijalno supstituisanim fenilsulfonil urejama opšte formule I prema

pronalasku treba utvrditi da su oni u osnovi obuhvaćeni opštom formulom 1 iz WO

95/10507, ali njihova izrazita sposobnost da budu komponenta u kombinacijama sa

drugim herbicidima i da daju sinergističke smeše svakako nije obuhvaćena stanjem

tehnike. Naročito u dosada objavljenoj literaturi nema naznaka da jedna usko

ograničena i jasno odvojena grupa, koja je na raspolaganju u recimo obliku njenih soli

N-[(4,6-dimetoksipirimidn2-U)ammok^

karbonUbenzensulfon amida, ima jedno tako izuzetno mesto. Iz stanja tehnike takođe se

ne mogu saznati količine i odnosi za upotrebu pojedinačnih jedinjenja, koja se javljaju u

kombinaciji prema pronalasku. Konačno kombinacije prema pronalasku su bolje u

odnosu na ostale kombinacije herbicida sa sulfonil urejama slične vrste.

Od naročitog interesa za kombinacije prema pronalasku su jedinjenja za kombinacionu

komponentu A opšte formule I ili njene soli u kojima: R<1>označava metil, etil, n- ili

izopropil, n-, terc., 2-butil ili izobutil, n-pentil, izopentil, n-heksil, izoheksil, 1,3-

dimetilbutil, n-heptil, 1-metilheksil ili 1,4-dimetilpentil.

U naročito pogodnom izvođenju herbicidi prema pronalasku sadrže jedinjenje tipa A

opšte formule I ili njegove soli, kod kojih R<1>označava metil.

Jedinjenja tipa A (opšte formule I) mogu da grade soli kod kojih je vodonik iz grupe

-S02-NH-CO zamenjen nekim od katjona pogodnih za poljoprivredu. Te soli su primera

radi soli metala, naročito alkalnih metala (npr. Na ili K soli) ih soli zemnoalkalnih

metala, ili takođe amonijum soli ili soli sa organskim aminima. Građenje soli može se

izvesti i dovođenjem jake kiseline na heteroprsten jedinjenja opšte formule I. Za to su

pogodne npr. HC1, HNO„ trihlor sirćetne kiseline, sirćetne ili palmitinske kiseline.

Posebno pogodna jedinjenja tipa A su ona kod kojih se so herbicida formule (I) gradi

supstitucijom vodonika iz grupe -S02-NH-CO katjonom iz grupe alkalnih metala,

zemnoalkalnih metala, amonijuma, a naročito natrijuma.

Ukoliko jedinjenja formule I sadrže jedan ili više asimetrčnih C-atoma ili takođe

dvostruke veze, koje nisu posebno prikazane u opštoj formuli, ona ipak pripadaju

jedinjenjima prikazanim formulom I. Mogući stereoizomeri, definisani svojim

specifičnim prostornim oblikom, kao enantiomeri, diastereomeri, Z- i E-izomeri su

obuhvaćeni formulom I i mogu se dobiti uobičajenim metodama od smeša, koje sadrže

stereoizomere ili stereoselektivnim reakcijama u kombinaciji sa primenom čistih

stereohemijskih sirovina. Navedeni stereoizomeri u čistom obliku ili u smešama mogu se

na taj način primenjivati prema pronalasku.

Kombinacione komponente tipa B su po pravilu standardni herbicidi, koji se biraju

prema određenim kriterijumima. Radi se osim u slučaju dva izuzetka (podgrupa Bd) o

herbicidima koji u žitaricama selektivno deluju protiv neželjenih biljaka. U korove protiv

kojih se vodi borba prvenstvenoseubrajaju trave i/ili dikotiledone biljke. U trave

spadaju pre svega između ostalihAlopecurus myosuroides, Avenafatua, Apera špica venti,

LoJium ssp, Phalares ssp., Setaria ssp., Agropyron repens, Bromus ssp, Sorghum ssp. ;u

dikotiledone biljke protiv kojih su naročito efikasni spadaju između ostalih:Lamiumssp.,

Vervnica ssp, Vio/ a ssp., Stel/ aria medio, Matricaria ssp., Galium aparine, Sinapis album,

Raphanus raphanistrum, Afyosotes artensis, Pofy<g>onwn ssp., Chenppodium ssp., Rochia

ssp./ Cirsium, Galeopsis tetra., Capsetta bursapastoris, Paphaver rhotas, Physallis angulata,

Brassica napus, Descurainia richorasonii, OxaJis spp.\naročito pogodno deluju

kombinacije prema pronalasku između ostalog u borbi i kontroli naLolium multiflorum,

A vena fatua, Aivna špica venti, Ga/ um aparine, Oxalis spp, Phalaris minor, Descurainia

richardssomL Capsella bursa pastoris, Pofygonum convovulus, Chenapdium album,

Paphaivr rhoeas, Physalis angulata, Brassica napus, Lamiumpurpreum, Kochiascorp.itd.

S obzirom na efikasnost standardnih herbicida tipa B može se napraviti graduacija Di

podela prema težišnu biljku protiv koje se vodi borba. Tako je jedan deo hericida tipa B

efikasan skoro isključivo protiv trava, a drugi deo pretežno protiv dikotilednoih biljaka,

dok su herbicidi tipa B iz podgrupe Bc) primenljivi i protiv trava i protiv dikotilednoih

biljaka. U svakom slučaju dobija se za kombinacije prema pronalasku jedan optimizovan

spektar delovanja putem dopune i pojačanja herbicidnih osobina jedinjenja tipa A, koji i

sami za sebe imaju izuzetno povoljan spektar osobina u borbi protiv korova kod žitarica.

Pojačanje i dopuna spektra delovanja ne važi samo za jedinjenja tipa B iz podgrupe Bd,

koja obuhvataju herbicide protiv korovskih trava i korova sa neselektivnim delovanjem

na nekultivisanom zemljištu i kod trajnih kultura (plantaže) i/ili selektivnim delovanjem

kod transgenskih kultura.

U jednoj pogodnoj varijanti sredstvo prema pronalasku se odlikuje time što kao herbicid

ili herbicide iz grupe B sadrži jedan ili više herbicida koji selektivno deluju protiv trava u

žitaricama i koji obuhvataju 2-(4-ariloksifenoksi)propionsku kiselinu, njene estre, ureje,

cikloheksadionoksime, arilalanine, 2,6-dinitroaniline, imidazolinone i difenzokvat. Pored

navedenih pojedinačnih supstanci nalaze se u navedenim klasama supstanci čitavi nizovi

herbicida protiv trava, koji su pogodni kao kombinaciona komponenta za jedinjenja tipa

A.

Pogodna sredstva prema pronalasku sadrže kao herbicide tipa B jedan ili više u

žitaricama protiv trava selektivno delujući herbicid iz grupe, koja obuhvata:

BI) fenoksaprop, fenoksaprop-P

(±)-2-[4-(6-hlor-i,3berizoksazol-2-iloksi)fenoksi]propionska kiselina obuhvata između ostalog oblik za primenu kao fenoksaprop-etil,

(R)-2-[4-(6-hlor-l,3benzoksazol-2-iloksi)fenoksi]propionska kiselina, obuhvata između ostalog najčešći oblik za primenu fenoksaprop-P-etil, pri čemu su navedena jedinjenja BI) poznata iz Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str.439-441, str. 441-442,

B2) izoproturon

3-(4-izopropilfenil)-l,l-dimctil ureja Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str.611-612,

B3) diklofop

(RS)-2-[4-2,4-dihlorfenoksi)fenoksi] propionska kiselina obuhvata kao najznačajniji oblik za primenu metilestar, diklofop-metil, Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str.315-317;B4) klodinafop (R)-2-[4-(5-Wor-3-£luor-2-piirdiloksi)fen3ksi]propionska kiselina koja posebno obuhvata oblike za primenu kao što su klodinafop-propargil, Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str. 216-217; B5) Smeše od B4) i klokvintocet,

(S-hlorhinolin-8-iloksi) sirćetna kiselina, koje se takođe primenjuje kao klokvintocet-

raeksil i predstavlja jedan naročito pogodan antidot za B4, Pesticide Manual, 10, izd.

1994, str.226-227;

B6) hlortoluron

3-(hIor-p-tolil)-l,l-dimetil ureja, Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str.195-196,

B7) metabenztiazuron

l-(l,3-benzotiazol-2-il)-l,3-dimetil ureja, Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str.670-671,

B8) Imazametabenz

reakcioni produkt koji sadrži (±)-6-(4-izoprop0-4-metil-4-okso-2-irnidazolm-2-U)-m-toluilsk^ kiselinu i (±)-6-(4-izopropU^metil-4-okso-2-imidazolm^^ kiselinu, pri čemu se može primeniti i pod nazivom imazametabenz-metil, kao metilester Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str. 582-584, B9) tralkoksidin

2-[l-(etoksiimino)propil]-3-hidroksi-5-mezitilcikloheks-2-enon, Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str. 995-996,

BIO) difenzokvat

l,2-dimetfl-3,5-difenilpirazolium, npr.ikao difenzokvat metilsulfat, Pesticide Manual,

10, izd. 1994, str. 330-331,

Bll) flamprop, flamprop-M

N-benzoil-N-(3-hlor-4-lfuorofenil)-DI^alanin, N-benzoil-N-(3-hlor-4-fluorofenil)-D-alanin obuhvata između ostalog i flamprop-metil, flamprop-M-metil, flamprop-M-izopropil, Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str. 464-465 i 466-468 i

B12) pendimetalin

N-(l-etilpropil)-2,6-dinitro-3,4-ksilidin, Pesticide Manual, 10, izd. 1994, str. 779-780.

Kod jedinjenja od BI) do B12) radi se o herbicidima koji u žitaricama selektivno deluju

protiv trava, od navedenih jedinjenja poznatih iz datih izvora. Pored osnovne supstace

čija se formula po pravilu prilaže radi razjašnjenja, na uobičajen način se ukazuje na

odstupanja od osnovne supstance u primeni. Tako primera radi B4) (klodinafop)

uobičajeno primenjuje u obliku propargil estara i diklofop (B3)) u obliku metil estara itd. Ukoliko su optički aktivni oblici jedinjenja tipa B uobičajeni, onda oni imaju prednost (npr. fenoksaprop-etil i fenoksaprop-P-etil itd.)

Jedinjenja BI), B3) i B4) pripadaju hemijskim klasama supstanci 2-(4-ariloksifenoksi) propionskim kiselinama odnosno estarskim derivatima. B2), B6) i B7) su ureje, dok se kod B8 radi o predstavniku imidazolinona, kod B9) o predstavniku cikloheksadionoksima, kod Bll) o arilalaninu, a kod B12) o 2,6-dinitroanilinu. Mada

predstavnici ove grupe imaju uglavnom različite hemijske strukture, oni ipak formiraju

jednu zajedničku podgrupu na osnovu njihovog spektra delovanja i činjenice da predstavljaju jedinjenja koja sinergistički deluju u kombinaciji sa jedinjenjima formule I.

Naročito pogodne smeše u okviru pronalaska dobijaju se kada kombinacija prema pronalasku sadrži kao jedinjenje tipa B diklofop-metil, fenoksaprop-P-etil, izoproturon, smeše klodinafop-propagila sa klokvintocetmeksilom (poznato pod zaštićenim imenom Topik®) i/ili imazametabenzmetil u kombinaciji prema pronalasku.

Druga sredstva koja pripadaju pronalasku su ona koja sadrže herbicide tipaBiz podgrupe Bb). Ovde su naročito pogodni jedan ili više herbicida, koji u žitaricama selektivno deluju protiv dikotiledonih biljaka, iz grupe koja sadrži ariloksiakril ugljenu kiselinu, hidroksibenzonitrile, difenil etar, azole i pirazole, diflufenikan i bentazon.

Između mogućih ariloksialkil karbonskih kiselina široko su pogodni oni herbicidi, koji su izabrani iz grupe koja sadrži:

B13) mekoprop, mekoprop-P,

(RS)-2-(4-hlor-o-toliloksi) propionska kiselina,

(R)-2-(4-hlor-o-toliloksi) propionska kiselina.

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 646-647 i 647-648,

B14) MCPA

(4-hlor-2-metflfeTiotari)lirćetnakiselina

pretežno primenjivani oblici ni između ostalog: MCPA-butoril, MCPA-

dimetuamonijum, MCPA-izokti], MCPA-kalgum, MCTA-natrrjum,

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.<g>od, str. 638-640,

BIS) dihlorprop, dihlorprop-P,

(RS)-2-(2,4-<lihlorfenoksi) piopiotiska kiselina,

(R>2-(2,4-dihk)rierioksi ) propionska kiselina,

uobičajeni su između ostalihidihlorprop-butotil, djbJorprop-ctflamonrjurn, dihlorprop-

izo-oktil,dih lorprop-kal qum

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.gpcL, str. 309-311i311-312,

B16)2,4-D

(2,4-dibJorfienoksi) nićetna kiselina

uobičajno primenjivani oblici: 2,4-D-butotil, 2,4-D-butfl, 2,4-I>dimetilamonijurn, 2,4-D-diolamin, 2,4-D-izo-oktfl, 2,4-D-izopropfl, 2,4-D-trolamin,

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god, str. 271-273,

B17) dikamba

3,6-dihlor-o- anisna kiselina

primenjuje se između ostalog kao dikamba-dimerJlamonijum, dikamba-kalijum,

dikamba-natrijum, dikamba-trolamin,

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 298-300,

B18) fluroksipir

4-amino-3^-dihlor-6-£luor-2-piridiloksi sirćetna kiselina

ostali oblici za primenu: fluroksipir-meptil, kao i naročito pogodni: fluroksipir-butoksipropil estar

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 505-507.

Od posebnog interesa su takođe herbicidna sredstva sa hidroksibenzonitrilenom koji selektivno deluje u žitaricama protiv dikotiledonih. U njih prvenstveno spadaju:

B19) ioksinil

4-hidroksi-3^-di-jodobenzonitril

uobičajeni oblici za primenu: ioksinil-oktanoat, ioksinil-natrijum Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 598-600 i

B20) bromoksinil

3,5-dibromo-4-hidorksi-berizoiutriI

često se primenjuje kao bromoksinil-oktanoat, bromoksinil-kalijum,

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 121-123,

Ostala sredstav prema pronalasku karakteristična su po tome, što kao herbicid tipa B sadrže jedan ili više difenil etar, koji deluje selektivno protiv dikotiledonih biljaka u žitaricama.

B21)bifenoks

metil-5-(2,4-dihlorfenoksi)-2-nitrobenzoat, Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 94-96,B22) fluoroglikofen

-0-[5-(2-hlor-a,a,a-trifluor-p-toliloksi)-2-nitrobenzol] glikolna kiselina ostali oblici za primenu: fluroglikofen-etil

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 492-494,

B23)lakmlen

elilO-[5-< 2-hli»r-ot.a.j/-lriniioi-p-toliIoksi)-2-nilr»ibcnzcil]-DL-laktal Pesticide Miinual, 10 izdanje, l*W4.god..str. 623.

B24) fomesafcn

5-(2-hl^>r-l<.^^u-trifluor-[l■u>liloksi)-N-n^elilsulf^mil-2-nitrorJenzalnid primenjuje se i kan foinesaten-nalrijuni

Pesticide Manual. 10. izdanje. lW4.god.. str. 520-521,

H25)oksiilurofen

2-hlnr-it.u.a-triniiom-p-lulil-.»-ekiksi-4-nitrofcnilctar,

Pesticide Manual. 10. izdanje. ll«4.god..str. 7f>4-7h5.

Takođe su od posebni«!interesa herhiedna sredstava koja sadrže jedan ili vise azola i pirazola. kao jedinjenja tipa B. koji J.-iuju selektivno protiv dikotiledonili biljaka u žitaricama i koji su izabrani iz grupe ko,;i obuhvata herbicide:

B26) ET-751

2-hlor-5-(4-hlor-5-difluom Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 400,

B27) azole opšte formule II

u kojoj su:

R' (C,-C4)-alkil,

R<J>(CrC4)-alkU, (C,-C4)-alkiltio ili (CrC4)-alkoksi, kod kojih svaki ostatak

može biti supstituisan jednim ili više atomom halogena, ili

R<1>ili R<2>zajedno formiraju grupu ( CHj) m gde je m =3 ili 4,

R* vodonik ili halogen,

R<4>vodonik ili (C,-C4)-alkil,

R<5>vodonik, nitro, ciano ili jedna od grupa -COOR<7>, -C(=X)NR<7>R<K>ili

-C(=X)R,,<»>,

R<6>vodonik, halogen, ciano, (CrC4)-alkil, (C,-C4)-alkUtio, NR"R<12>,

R<7>i R" zajedno ili pojedinačno vodonik ili (C,-C4)-alkil, ili

R<7>i R" zajedno sa azotom, na koji su vezani, formiraju jedan zasićen petočlani ili

šestočlani karbociklični prsten,

R'° vodonik ih (C,-C4)-alkil, pri čemu drugi može biti supstituisan sa jedinim

ili više atoma halogena,

R11 i R<12>oba ili pojedinačno vodonik, (<VQ)-alkil, (Q-C4)-alkoksikarbonil,

R" i R<12>zajedno sa azotom na koji su vezani, mogu da formiraju jedan tročlani,

petočlani ili šestočlani karboc&dični ili aromatični prsten, u kome jedan C

atom može opciono da bude zamenjen atomom kiseonika;

pri čemu su azoli opšte formule dva između ostalog poznati i iz WO 94/08999; i

B28)F8426

2-hloro-3-[2-Moro-4-fluoro-5-(4-dffl^ triazol-l-ilfnil] propionska kiselina

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 421..

Pogodno jedinjenje tipa B je takođe

B29) diflufenikan

2', 4' -difluor-2-(a,a,a-trifluon>-m-tolUoksi)aikotinanilid

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 335-336.

Drugo pogodno izvođenje pronalaska je karakteristično po tome što kao herbicid tipa B sadrži:

B30) bentazon

3-izopropil-lH-2,l^-benzotiadiazin-4(3H)-on-2^-dioksid

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 90-91.

Od jedinjenja tipa B sa selektivnošću u žitaricama i delovanjem protiv dikotiledonih biljaka (podgrupa Bb) sa herbicidnim aktivnim supstancama od B13) do B30) kao i njihovim uobičajenim oblicima za primenu naročito su pogodni kao sastavni delovi herbicidnog sredstva prema pronalasku ona koja sadrže: MCPA, mekoprop, dikamba, fluroksipir, diflufenikan, toksini! i/ili fluoroglikofen.

Treća podgrupa jedinjenja čije mešanje sa jedinjenjima tipa A dopušta dobijanje herbicida sa izuzetnim svojstvima je podgrupa Bc), herbicidi koji selektivno deluju u žitaricama protiv trava i dikotiledonih biljaka. Supstance tipa B sa ovim profilom delovanja prvenstveno se nalaze u klasama supstanci triazin derivata, hloracetanilida i

sulfonil ureja, koje su različite od sulfonil ureja formule I. Ostale klase supstanci su

između ostalog triazoli, tiokarbamati i furanoni.

U prvenstvene predstavnike spadaju između ostalih triazin derivati sa herbicidnim dejstvom:

B31) metribuzin

4-ammo-6-terc.-butlf-4,5-dmidro-3-me^ Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 699-700,

Svrsishodni triazoli i tiokarbamati su između ostalih i:

B32) metosulam

2', 6' -dihloro-5,7-dimetoksi-3'-metil[l A4]triazolo[l^-a]pirimidm-2-sulfoanilid Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 696-697,

B32a) flupoksam

l-[4-hloro-3-(2,2^,33-pentalfuoropropoksimetil)fenfl]-5-fenfl-lH-l,2,4-t^ karboksamid

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 495-496, i/Mi

B33) prosulfokarb

S-benzil dipropiltiokarbamat

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 863-864,

U prvenstvene predstavnike spada osim toga i turano derivat sa herbicidnim dejstvom

(RS)-S-metUammo-2-fenil^(^o^a-tirfluoro-ra-tolU)furan-3(2H)-on

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 509.

Zatim, u pogodnom izvođenju herbicidi prema pronalasku sadrže kao komponentu tipa B jednu ili više sulfonil ureju, koja je delotvorna protiv trava i dikotiledonih biljaka, i koja je različita od jedinjenja tipa A. Naročito pogodne sulfonil ureje toga tipa su između ostalih:

B35) amidosulfuron

l-(4,rVdimetiloksipirimidin-2-il)-3-mezil(metil) sulfamoil ureja

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 34-35,

B36) metsulfuron

2-(4-metoksi-6-metil-l,3,5-triazin-2-il karbamoilsulfamoil) benzoeva kiselina uobičajeno se primenjuje kao metsulfuron metil,

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 701-702,

B37)tribenuron

2-[4-raetoksi-6-metil-13^-triazin-2-il (metil) karbamoilsulfamoil] benzoeva kiselina

uobičajeno se koristi kao tribenuron metil

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 1010-1011,

B38) tifensulfuron

3-(4-metoksi-6-metU-l,3,5-triazm-2-ilkarb^

uglavnom se primenjuje kao tifensulfuron metil

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 976-978,

B39) tiasulfuron

l-[2-(2-hloretoksi)fenikulfonit]-3-(4-^

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 1005-1006,

B40) hlorsulfuron

1 -(2-hlorfenilsulfonil)'3-(4-metoksi-6-metil-l,3^-tirazin-2-il) ureja

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994.god., str. 203-205,

B41) sulfonilureje opšte formule III

u kojoj

R<1>(C,-C4)-alkil, (Cj-C4)-alkenil, ili (Cj-C^alkinil, prvenstveno (C,-C4)-alkil,

alil ili propargil,

R<2>CO-R\COOR<6>, CO-NR<8>R<9>,CS-NR<10>R<n>,SO2R,\Ui SOjNR^R<1*>,

R<3>COR'7, COOR<w>, CONR,<v>R<20>ili CO-ON=CR22R<23>, prvenstveno COOR<1>", R<4>vodonik ili (C,-C4)-alkil, prvenstveno vodonik ili metil,

R<5>vodonik, (C,-C6)-alkil, koji je nesupstituisan ili supstituisan jednim ili više ostataka iz grupe halogen, (C,-C4)-alkoksi, (C,-C4)-alkiltio ili NR<31>R32ili supstituisani ili nesupstituisani fenil, supstituisani ili nesupstituisani benzil ili nesupstituisan ili supstituisan heteroaril, prvenstveno vodonik, (C,-Ct)-alkil, (C,-C4)-haloalkil, ciklopropil, ciklopentil, cikloheksil, fenil ili heteroaril, pri čemu su kod poslednjeg dva ostatka nesupstituisana ili supstituisana jednim ili više ostataka iz grupe (C,-C4)-alkil, (C,-C4)-alkoksi

i halogenom,

R<6>(C,-C6)-alkil, (Q-C6)-alkenil, (Q-C6)-allrinil, (CrQ)-haloalkil ili (0,-00-cikloalkil, prvenstveno (C,-C4)-alkil, (C,-C4)-haloalkil, alil, propargil ili (G,-CA)-cikloalkil,

R<7>(C,-C4)-alkil,

R" vodonik, (Cj-C.J-alkil, (C,-C4)-haloaIkil, (C,-C4)-alkoksi ili (C,-C4-alkoksi)karbonil,

R<9>vodonik, (C,-Q)-aM, koji je nesupstituisan ili supstituisan jednim ili više ostataka iz grupe halogen, (C,-C4)-alkoksi i NR^R<32>, ili CO-R33, CO-OR<34>

ili CO-NR^R3* ili

R" i R<9>zajedno jedan bivalentan ostatak formule -(CH^-, -(CHj), ili -CH2CH2-0-CH2CH2-,

R'° analogno R<H>,

R" analogno R<y>,

R12analognoR6,

R13 analogno Rft,

R<14>(C,-C6)-alkil, (CrQ)-haloaikil, prvenstveno(C,-C4)-alkil, (CrC4)-haloalldl,R", R<1*>nezavisno jedan od drugoga, oba ih pojedinačno vodonik ili (C,-C4)-alkil, R17 vodonik, (C,-C4)-alkU, (CrC4)-haloalkil, (C.-CjJ-cikloalkil, fenil ili heteroaril, pri čemu su poslednja dva ostatka supstituisana ili

nesupstuisana,

R<1>" vodonik, (C,-C4)-alkil, (Q-C6)-alkenil Oi (Q-Q)-alkinil, pri čemu su poslednja navedena tri ostatka nesupstituisana ih supstituisana jednim ili više ostataka iz grupe halogen, (C,-C4)-alkoksi, (C,-C4)-alkiltio i NR31Rn ili

(C,-C6)-cikloalkil ih (CrCO-cikloalka-(C,-Q)-alkil,

R<1>9 analogno R<18>,

R20analogno R<9>,

R22 iR<23>nezavisno jedan od drugoga, oba ili pojedinačno vodonik ili (C^-C^-alkil, R<i>V vodonik, hidroksi, amino, NHCH,, N(CH,)2, (C,-C4)-allđl ili (C,-C4)-alkoksi,

R30vodonik ili (C,-C4)-alkil,

R" i R<32>nezavisno jedan od drugoga, oba ih pojedinačno vodonik ih (C,-C4)-alkil, R" (C,-C4)-alkil, (CrC4)-haloalkil, (C,-C6)-cikloalldl Ui fenil, koji je nesupstituisan ili supstituisan jednim ili više ostataka iz grupe halogena,

(C,-C4)-alkiI ili (C,-C4)-alkoksi,

RM (C,-C4)-alkil, aril, propargil ih cikloalkU,

R<35>i R* nezavisno jedan od drugoga, oba Ui pojedinačno vodonik ili (C,-C4)-alkil, W kiseonik ili sumpor,

X (C,-C4)-alkil, (C,-C4)-alkoksi, (C,-C4)-haloalkil, halogen ili

mono ili di-(C,-Q-aMl)-amino, prvenstveno metil, etil, metoksi, etoksi,

metiltio, etiltio, hlor, NHCH3ili N(CH3)2,

Y (C,-C4)-alkil, (C,-C4)-alkoksi, (C,-C4)-haloalkil ili (C,-C4)-alkiltio,

prvenstveno metil, etil, metoksi, etoksi, i

Z CH ili N.

pri čemu su sulfonil ureje opšte formule III poznate izWO94/10154,

pri čemu su od posebnog interesa kao kombinaciona komponentiB)jedinjenja opšte formule III u kojima je

R<1>metil, etil, n-propil, i-propil ili alil

R<2>CO-R5, COOR6, CO-NRHRv, CS-NR,0Rn, S02RM, ili SOjNR^R16,

R<3>COR", COOR<18>, CONR'H20 Ui C»-ON=CR22R23,

R<4>vodonik fli (C,-C4)-alkil,

R<5>vodonik, (C,-C4)-alkil, (Cl-C2)-haloalkil, ciklopropil, fenU, benzU Ui heteroaril sa 5 Ui 6 atoma u prstenu, pri čemu su tri poslednje navedena

ostatka nesupstituisana Ui supstituisana jednim Ui više atoma halogena,

R<*>(C,-C4)-alkil, alil, propargU Ui ciklopropU,

R<8>vodonik, (C,-C4)-alkU, (C,-C4)-haloalkU ih (C,-C4-alkoksi)-karbonU

R<9->R'<1>nezavisno jedan od drugog, svi Ui svaki pojedinačno H Ui (C,-C4)-alkU,

R14 (C,-C4)-aM,

R<15>i R<1*>nezavisno jedan od drugog, oba Ui pojedinačno vodonik Ui (C,-C4)-alkU, R17 vodonik, (C,-C4)-alkU, (C,-C4)-haloalkU, (Q-Q)-đkloalkU, fenU Ui heteroaril, pri čemu su dva poslednja navedena ostatka nesupstituisana Ui

supstituisana,

R<18>vodonik, (C,-C4)-alkil, (CVC^-alkenil, (Q-Q)-alkinU, pri čemu su poslednja tri navedena ostatka nesupstituisana ili supstituisana jednim Ui više ostataka iz grupe halogen, (C,-C4)-alkoksi, i NR^R<32>,

Ui (Cj-C^-cikloalkU-CCrC.J-alkil,

R'<9>analogno R<8>,

R<2>" analogno R<9>,

K" i R23 nezavisno jedan od drugog, oba ili pojedinačno vodonik Ui (CpC^-alkU,

R" i R'2 nezavisno jedan od drugog, oba ili pojedinačno vodonik ili (C,-C4)-alkil, W laseonik ili sumpor,

X (CfO-alkoksi,, halogen ili

mono- ili di-(C,-C2-alkil)-amino,

Y (C,-C4)-alkil, (C,-C4)-alkoksi, (C,-C4)-haloalkil Ui (C,-C4)-aIkUtio, i

Z CHUiN,

pri čemu su od sasvim posebnog interesa kao komponenta B) u kombinaciji takođe i jedinjenja sa opštom formulom III u kojima predstavljaju:

R<1>metil, etil, n-propil, i-propil ili alil

R<2>CO-R<5>, COOR<*>, CO-NR<8>R", CS-NR<l0>R<n>, S02<R14,>ili S02NR,<5>R<lft>,

R<5>vodonik, (C,-C4)-alkil, ciklopropil, fenil, benzil, ili

heteroaril, sa pet ili šest atoma u prstenu, pri čemu su tri poslednja navedena ostatka nesupstituisana ili supstituisana jedinim ili više atoma

halogena,

R<*>(C,-C4)-alkil, alil, propargil ili ciklpropil,

R" vodonik, (C,-C4)-alkU, (C,-C4)-haloalkil, ih (C,-C4-alkoksi)-karbonil,

Rv - R" nezavisno jedan od drugog, svi ili pojedinačno H ili (C,-C4)-alkU,

R'4 (C,-C4)-alkil i

R<IS>i R<IA>nezavisno jedan od drugog, oba ili pojedinačno vodonik ili (C,-C4)-alkil,

pri čemu su izuzetno pogodne kombinacione komponente tipa B) jedinjenja opšte formule III kod kojih označava

R<5>H, CH„ C2H„ n Ui i- CjH,, n-, i-, t-, Ui 2-butU, n-pentil, CF„ CH2C1, CC13,

CH2Br, CH2CCl„ ciklopropil, fenil, tienU, furil Ui piridU, pri čemu četiri poslednja navedena ostatka mogu biti supstituisana 1 do 3 halogen atomom,

B42) sulfonil ureje cpšte formule IVinjihove poljoprivredno primenjive i prihvatljive

soli

u kojoj

R1 označava (Cr<^-alkU, (CyC4)-alkenil, (Q-C4)-alkinil ili (C,-C4)-alkil, koji jednom fli

više puta supstituisan ostacima iz grupe halogena i (Ci-C^-alkoksi,

pri čemu je kod herbicida formule (IV) ili njegovih soli naročito pogodan onaj gde R<1>

označava metil;

i pri čemu soli pokazuju naročito povoljno delovanje, i pri čemu se soli herbicida sa formulom (IV) grade supstitucijom vodonika iz grupe -S02-NH-CO- katjonom iz grupe

alkalnih metala, zemnoalkalnih metala i amonijum, prvenstveno natrijumom,

i gde su jedinjenja sa opštom formulom IV poznata iz npr. WO 92/13845,

B43) flupirsulfuron (DPX-KE459)

naročito kao natrijumova so,

predstavljen na Brighton Crop Protection Conference Weeds 1995,

B44)MON 48500

prvenstveno kao natrijumova so,

predstavljen na Brighton Crop Protection Conference Weeds 1995, i/ili

B45) sulfosulfuron (MON 37500)

predstavljen na Brighton Crop Protection Conference Weeds 1995.

Od jedinjenja tipa B sa selektivnim delovanjem u žitaricama protiv trava i dikotiledonih

biljaka (podgrupa Bc) sa herbicidnim aktivnim supstancama B31) do B 45) kao i

njihovim uobičajenim derivatima naročito su pogodni metsulfuron-metil, tribenuron-metil, sulfonil ureje opšte formule IV (B42)) i/ili amidosulfuron kao komponente

herbicidnog sredstva prema pronalasku.

Četvrta podgrupa jedinjenja čije mešanje sa jedinjenjem tipa A dovodi do herbicidnih

sredstava sa delovanjem boljim od zbira delovanja komponenata, je podgrupa Bd) koja

je na nekultivisanom zemljištu neselektivnog delovanja i/ili ima selektivno delovanje kod

transgenskih kultura protiv korovskih trava i korova. Supstance tipa B koje odgovaraju

ovom opisu su između ostalog i

B46) glufosinat, glufosinat-P

4-[hidroksi(metil)fosfinoil]-DL-homoalanin,

4-[hidroksi(metil)fosfinoil]-L-homoalanin,

koji se prvenstveno primenjuju u obliku glufosinat-amonijuma ili glufosinata-P-amonijuma,

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994, str. 541-542 i/ili

B47) glifosati

N-(fosfonometil)glicin

koji se prvenstveno primenjuje kao glifosat-izopropilamonijum,

glifosat-seskvinatrijum, glifosat-trimezijum

Pesticide Manual, 10. izdanje, 1994, str. 542-544.

Kombinacije od aktivnih supstanci A + B pokazuju efekte koji prevazilaze prosti zbir

pojedinačnih efekata (nadaditivna svojstva), tj. prilikom kontrolisanja štetnih biljaka

sredstvima prema pronalasku moguće je, da se smanje količine utroška, a da se pojedine

vrste kontrolišu i/ili povećanje sigurnosne marže pre svega kod žitarica. I jedno i drugo

ima ekonomski i ekološki smisao. Izbor količina za primenu komponenata A + B, odnos

komponenata A: B i vremenski raspored tretmana je takođe kao i kombinacija za izbor

zavisna od čitavog niza faktora. U vezi sa tim nisu nevažni između ostalog vrsta

komponente u smeši, stadijum razvoja korova i korovskih trava, spektar korova protiv

koga se bori, faktori okoline, klimatski uslovi, zemljište itd.

U sasvim pogodnom obliku izvođenja pronalaska herbicidi prema pronalasku su

karakteristični po tome, što imaju sinergetski sastav-kombinaciju jedinjenja sa

formulom I ili njegovih soli (jedinjenje tipa A) sa jedinjenjem tipa B. Pri tome treba pre

svega istaći, da u kombinacijama utroška i težinskog odnosa A:B, da se sinergija ne

javlja bezuslovno u svakom slučaju, bilo što se pojedinačna jedinjenja obično u

kombinacijama u veoma različitim odnosima utrošaka primenjuju, ili zato što je kontrola

štetnih biljaka dobra već upotrebom jednog jedinjenja-ipak herbicidima prema

pronalasku je po pravilu inherentno sinergetsko delovanje.

Utrošak herbicida A u opštem slučaju se nalazi u opsegu od 0,1 do 100 g ai/ha (ai=

active ingredients, tj. utrošak sveden na aktivnu supstancu), prvenstveno između 2 i 40 g

ai/ha. Utrošak jedinjenja tipa B po pravilu iznosi

U kombinacijama prema pronalasku utrošci jedinjenja tipa A + jedinjenja tipa B po pravilu iznose:

Težinski odnosi A : B kombinovanih herbicida, kao i njihovi utrošci, mogu kao što je napomenuto da osciluju u širokom opsegu. U okviru pronalaska prvenstvo imaju sredstva koja sadrže jedinjenje prema formuli I ili njegove soli (jedinjenje tipa A) ijedinjenja tipa B u težinskom odnosu od 1:2500 do 20 :1 .Prvenstveno se primenjuju

sledeći težinski odnosi:

Kombinacije aktivnih supstanci prema pronalasku mogu biti formulacije za smešu komponenata, koje se zatim na uobičajen način sa vodom rastvaraju za upotrebu, ili kao takozvane tank smeše proizvedene zajedničkim razblaživanjem komponenata sa vodom.

Aktivne supstance tipa A i tipa B mogu biti fonnulisane na različite načine, već prema tome koji biološki ili hemijsko fizički faktori su unapred zadati. Kao mogućnosti formulisanja u obzir dolaze primera radi: Prasci za prskanje (WP), koncentrati koji se mogu emulgovati (EC), prašci rastvorljivi u vodi (SP), koncentrati rastvorljivi u vodi (SL), koncentrovane emulzije (BW), emulzije ulje u vodi i voda u ulju, raspršrvi rastvori ih emulzije, kapsulaste suspenzije (CS), disperzije na bazi ulja ili vode (SC), suspoemulzije, suspenzioni koncentrati, sredstva u prahu (DP) rastvori koji se mogu mešati sa uljima (OL), bajcevi, granulati (GR) u obliku mikro,granulata za prskanje,nanošenje i adsorpcionih granulata, granulata za primenu na tlu i razbacivanjem, granulata rastvorljivih u vodi (SG), granulata za dispergovanje u vodi (WG), ULV formulacija, mikrokapsula i voskova.

Od njih su pogodni praškovi rastvoriljivi u vodi za raspršivanje (WP), granulati koji mogu dispergovati u vodi (WG), granulati koji se mogu emulgovati u vodi (EC), suspoemulzije (SE) i uljni suspenzioni koncentrati (SQ.

Ovi pojedinačni tipovi formulacija su u principu poznati i primera radi opisani su u : Winnacker-Kuchler: Chemische Technologje, tom 7, C. Hauser Verlag, Minhen, 4. izdanje, 1986. god; Wade van Valkenburg: Pesticide Formulations, Marcel Dekker N. Y., 1973. god. K. Martens, Spray Drving Handbook, treće izdanje, 1979. god. G. Goodvvin Ltd. London.

Neophodna pomoćna sredstva za formulacije kao što su inertni materijali, tenzidi, rastvarači, i drugi dodatni materijali su u svakom slučaju poznati i primera radi opisani u: VVatkins: Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers, 2. izdanje, Darland Books, Caldwell, N. J.; H. v. Olphen: Introduction to CIay Colloid Chemistry, 2. izdanje, J. Eiley et Sons, N. Y.; Marsden: Solvents Guide, 2. izdanje, Interscience, N. Y. 1963. god.; McCutcheons: Detergents and Emulsifiers Annual, MC Publ. Corp., Ridgevvood

N. J.; Sisley and Wood: Encvclopedia of Surface Active Agenta, Chem. Pub. Co. Inc. N.

Y. 1964. god.; Schonfeldt: Grenzflachenaktive Athylenoxidaddukte, Wiss

Verlagsgesellschaft, Stuttgart, 1976. god.; Winnacker-Kuchler: Chemische

Technologie, tom 7, C. Hauser Verlag Munchen 4. izdanje, 1986. god.

Na osnovu ovih formulacija mogu se proizvesti kombinacije sa drugim pesticidno

aktivnim supstancama, herbicidima, insekticidima, fungicidima, kao i antidotima,

đubrivima i/ili regulatorima rasta, npr. u obliku gotovih formulacija ih kao tank

mešavinu.

Naročito povoljno se proizvode kombinacije herbicida, kada se jedinjenje formule I i

njegove soli (jedinjenje tipa A) sa jednim ih više jedinjenja tipa B formuliše analogno

sredstvima za zaštitu bilja iz grupe koja obuhvata: praškove rastvorljive u vodi za

prskanje (WP), granulate koji se mogu dispergovati u vodi (WDG), granulate za

emulgovanje u vddi (WEG), suspoemulzije (SE) i uljne suspenzione koncentrate (SC).

Praškovi za raspršivanje su istovremeno i preparati koji mogu dispergovati u vodi, koji

pored aktivne supstance i osim razblaživača i inertne supstance sadrže i tenzide jonskog

ili nejoaskog tipa (mrežne, sredstva za dispergovanje), npr. polioksietflne alkilfenole,

polioksietilne alifatične alkohole i alifatične amine, pohgligkoletersulfate alifatičnih

alkohola, alkansulfonate ili alkilarilsulfonate, ligninsulfonldseli natrijum,2£'-

dinaftilmetan-6,6'-disulfonkiseli natrijum, dibutimaftalinsulfonkiseli natrijum Ui takođe i

oleilmetUtaurinkiseli natrijum.

Koncentrati koji se mogu emulgovati se dobijaju rastvaranjem aktivne supstance Ui

aktivnih supstanci u jednom od organskih rastvarača, npr. butanolu, cUdoheksanonu,

dimetUformamidu, ksilolu Ui aromatima sa visokom tačkom ključanja Ui ugljovodnicima

uz dodatak jednog Ui više tenzida jonskog Ui nejonskog tipa (emulgatori). Kao

emulgatori mogu se primera radi primenjivati: alkUarilsulfonska kiselina, kalcijumove

soli, kao što su Ca-dodeciklobenzolsulfonat Ui nejonski emulgatori kao što su poliglikol

etar masne kiseline, alkUarUpoliglikoletar, poliglikol etar alifatičnog alkohola,

kondenzacioni produkti propuenoksid-etuenoksida (npr. blokkopolimeri), alkUpoUetar,

sorbitestar masne kiseline, polioksietilensorbit estar masne kiseline i drugi

polioksietilensorbit estri.

Praškasto sredstvo se dobija mlevenjem aktivne supstance ili aktivnih supstanci sa

materijalima finih cestica npr. talkom, prirodnim glinama, kao što su kaolin, bentonit, i

pirofilit ili diatomske zemlje.

Granulati se mogu proizvoditi bilo putem raspršrivanja aktivne supstance ili kao aktivne

supstance na adsorpcionom, inertnom materijalu, ili nanošenjem koncentrata aktivne

supstance lepkovima, npr. polivinilalkoholom, poliakrilkiselim natrijumom ili

mineralnim uljima na površine nosača kao što su pesak, kaoliniti ili granulovani inertan

materijal. Granulati koji mogu dispergovati u vodi proizvode se po pravilu na uobičajen

način kao što je sušenje mlazom, granulacija u turbulentnom sloju, granulacija tanjirima,

mešanjem u mešalicama visoke brzine i ekstruzijom bez čvrstih inertnih materijala.

Pogodne aktivne supstance se mogu granulirati na uobičajen način za granulovana

đubriva, po želji mešanjem sa đubrivima.

Agrohemijski proizvodi prema pronalasku po pravilu sadrže 0,1 do 99 tež.%,naročito

od 2 do 95 tež.%aktivne supstance tipa A i B, pored uobičajenih pomoćnih sredstava za

formulaciju.

Koncentracije aktivnih supstanci A + B u formulaciji mogu biti različite. U praškovima

za prskanje koncentracija aktivnih supstanci iznosi npr. oko 10 do 95 tež.%,ostatak do

100%sastavljen je od uobičajenih sastavnih delova formulacije. Kod koncetrata za

emulgovanje koncentracija aktivnih supstanci iznosi od oko 1 do 85 tež%,prvenstveno

od 5 do 80 tež%.Praškaste formulacije sadrže od oko 1 do 25 tež.%,najčešće 5 do 20 tež.%aktivne supstance, rastvrori za raspršivanje sadrže oko 0,2 do 25 tež.%,

prvenstveno 2 do 20 tež.%aktivne supstance. Kod granulata i granulata za

dispergovanjc udeo aktivne supstance delimično zavisi od toga da li je aktivno jedinjenje

u tečnom ili čvrstom stanju i koje pomoćne supstance i punioci se koriste za granulaciju.

Po pravilu kod granulata koji disperguju u vodi ovaj iznos je između 10 i 90 tež.%.

Poredtoga navedene formulacije aktivne supstance sadrže i eventualno i uobičajena

adheziona sredstva, sredstva za fonniranje mreže, sredstva za dispergovanje,

emulgovanje, penetraciju, konzervaciju, zaštitu od mraza i rastvaranje, punioce, boje i

nosače, sredsva za sprečavanje stvaranja pene, sredstva za sprečavanje isparavanja i

sredsva koja utiču na pH faktor i viskoznost.

Usled relativno malih utrošaka kombinacije prema pronalasku njihova podnošljivost je

po pravilu veoma dobra. Naročito je kombinacijama prema pronalasku postignuto

smanjenje apsolutnog utroška u poređenju sa pojedinačnom primenom jedne herbicidne

aktivne supstance. Da bi se podnošljivost i/ili selektivnost kombinacija herbicida prema

pronalasku po želji još povećala u svakom slučaju je pogodno da se oni primene u smeši

ili vremenski podeljeno jedan za drugim sa antidotima. Kao antidoti dolaze u obzir za

kombinacije prema pronalasku jedinjenja koja su poznata iz npr. EP-A-333 131 (ZA-89/1960), EP-A-269 806 US-A4, 891, 057), EP-A-346 620 (AU-A-89/34951) i

međunarodnih prijava patenata PCT/EP 90/01966 (WO-91/08202) i PCT/EP 90/02020

(WO91/078474) i tamo citirane hterature i koji se mogu proizvesti na tamo opisani način.

Ostali pogodni antidoti su poznati iz EP-A-94 349 (US-A-4,902304), EP-A-191 736 (US-

A-4,881,966) i EP-A-0 492 366 i tamo citirane hterature.

U pogodnom slučaju herbicidne smeše ih kombinacije za primenu prema pronalasku

karakteristične su po tome što dodatno sadrže i

C) jedno ili više jedinjenja formule Cl i C2,

u kojima predstavljaju

X vodonik, halogen, (C,-C4)-alkil, (CrC4)-alkoksi, nitro ih (C,-C4)-halogenalkil,

Z OR<1>, SR<1>, NR'R, gde je R vodonik, (C,-Q)-alldl, (CVCO-alkoksi fli eventualno supstituisani fenil; ih jedan zasićeni ili nezasićeni tro do

sedmočlani heteroprsten, sa bar jednim N atomom i sa do tri

heteroatoma, koji su preko N atoma povezani sa karbonil grupom i

nesupstituisani ili supstituisani ostacima iz grupe (C,-C4)-alkil, (C,-C4)-alkoksi ili eventualno supstituisanim fenilom, prvenstveno ostatkom formule OR<1>, NHR' ili N(CH3)2, a naročito OR<1>,

R<*>jedan (C,-Cy-alkilenski lanac, (=(C,-C2)-alkandil lanac), koji može biti

supstituisan sa još jednim ili dva (C1-C4)-alkil ostatka fli [(C^CjJ-alkoksi] karbonil, prvenstveno -CH2-,

R<1>vodonik, (CrC18)-alkil, (G,-C12)-cikloalkil, (Q-Q)-alkenil ih (Cj-C,,)-alkinil, pri čemu gore navedeni ostaci koji sadrže ugljenik mogu biti nesupstituisani ih supstituisani jednom ili više puta, prvenstveno do 3 puta istim ili različitim ostacima iz grupe koja sadrži halogen, Jiidroksi,, (C,-Q)-alkoksi, (CrC^-alkiltio, (Q-Q)-alkeniltio, (Q-Q)-alkiniltio, (Cj-C,,)-alkeniloksi, (Cj-Ch)- alkiniloksi, (Q-Q)-cikloalkil, (C3-C7)-cikloalkoksi, cijano, mono- i di-(C,-Q)-alkflamino, karboksi, (C,-C)l)-alkoksikarbonil, (Q-Q)-alkeniloksi-karbonil, (C,-Cll)-alkiltio-karbonil, (C2-C8)-alkeniloksi-karbonfl, (CrQ)-alkil-karbonil, (Q-Q)-alkeiilf-karbonil, (Cj-C^-alkinil-karbonil, l-(hidroksiimino)- (G,-C6)-alkil, l-[(C,-C4>-alkilimino]-(CrC4)-alkil, l-KCj-CJ-alkoksiiminoHC^O-alkil, (CrQ)-alkil-karbonilamino, (Q-Q)-alkenU-karrx)nUamino, (Q-Q)-alkmfl-karbonilamino,

aminokarbonil, (C,- Q)-alkil-aminokarbonil, di-(C,-Q)-alkil-aminokarbonil, (C2-C6)-alkenU-arninokarbonil, (C2-CA)-alkinil-aminokarbonil, (Cl-CH)-alkoksi-karbonilamino, (C,-Q)-alkil-amino-karbonilamino, (C,-C6)-a]kil-karboniloksi, koji može biti nesupstituLsan ili

supstituisan halogenom, NOj, (C,-C4)-alkoksi,ilieventualno

supstituisanim fenilom, (Q-Q)-alkenfl-karboniloksL (Q-CJ-alkinil-

karboniloksi, (C,-Q)-alklf-sulfonil, fenil, fenil-(C,-C6)-alkoksi,fenil-(C,-Q)-alkoksi-karbonil, fenoksi, fenoksi-(C,-C6)-alkoksi, fenoksi-(C,-Q)-alkoksi-karbonil,fenil-karboniloksi, fenilkarbonflamino, fenfl-(C,-C()-alkfl-karbonflarnino, pri čemu poslednijih devet ostataka mogu biti

jednomili višeputa nesupstituisani ili supstituisani u fenilnom prstenu,prvenstveno do triputaistimili različitim ostacima iz grupe halogen, (C,-C4)-alkoksi, (C,-C4)-halogenalkil, (C,-C4)-halogenalkoksiinitro,iostacima formule SiR'„ -O-SiR'3, R'3Si-(CrQ)-alkoksi, -CO-O-NR'j, -0-N=CR'2,

-N= CR'2, -0-NCH(OR'2),iO-fCH^-CHCOR'^ gde R' u navednim

formulama nezavisno jedan od drugog može da bude vodonik,(C,-C4)-alkil, fenil, koji je nesupstituisan ih jednomfliviše puta supstituisan, prvenstvenodotri puta istimflirazličitim ostacima iz grupe halogen,(C,-C4)-alkil, (C,-C4)-alkoksi, (C,-C4)-halogenalkil, (C,-C4)-halogenalkoksi i

nitro, ili u paru(Q-C6)-alkflenskim lancemim=0 do 6, i ostatak formule

R"0-CHR'"(OR")-(C,-C6)-alkoksi, gde su ostaci R" nezavisno jedan od

drugogasupstituisani(C,-C4)-alkilom flisvi(CrC6)-alkilenskim ostatkomi

R'" predstavlja vodonik ili (CrC4)-alkil;

R vodonik, (C,-Cft)-alkil,(C,-C6)-alkoksi flieventualno supstituisan fenil,

n ceobrojodjedan do pet, prvenstveno od jedan dotri,

W divalentan heterociklični ostataksapet atoma u prstenu formula od Wl do

W4

u kojima označavaju

R<2>vodonik, (Q-Q)-alkil, (CrQ)-halogenalkil, (Q-C12)-cikloalkil Ui

eventualno supstituisan fenil,

R<3>vodonik, (CrQ-alkil, (C,-Q)-halogenalkil, (C-C^alkoksi-CC.-CO-alkil, (CrQ)-hidroksiahal, ili tri-( (C,-C4)-alkil)-silil,

ili označavaju soli navednih jedinjenja.

Ukoliko nije drugačije definisano, za ostatke navedene u ovom opisu važe sledeće

definicije.

Alkil, alkenil i alkinil su nerazgranati ili razgranati lanci i imaju do 8 prvenstveno 4

atoma ugljenika; analogno važi za alifatični deo supstituisanog alkil-, alkenil- i alkinil

ostatka ili iz njih izvedenih ostataka kao što je haloalkil (=halogen alkil), hidroksialkil,

alkoksikarbonil, alkoksi, alkanoil, halogenalkoksi itd.

Alkil znači npr. metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, i-butil, t-butil i 2-butil, pentil,

naročito n-pentil i neo-pentil, heksil, kao npr. n-heksiL i-heksil i 1,3-dimetilbutil, heptil,

kao što su n-heptil, 1-metilheksil i 1,4-dimetilpentil; alkenil označava primera radi i

između ostalog alil, l-metilprop-2-n-l-il, but-2-n-l-il, but-3-n-l-il, l-metil-but-3-n i 1-

metil-but-2-n; alkinil između ostalog označava propargil but-2-in-l-il, but-3-in-l-il, 1-

metil-but-3-in.

Cikloalkil ima prvenstveno 3 do 8 C atoma i predstavlja npr. ciklobutil, ciklopentil, cikloheksil ili cikloheptil. Cikloalkil može u datom slučaju kao supstituente da nosi do dva (CrC4)-alkil ostatka.

Halogen označava fluor, hlor, brom ili jod, prvenstveno fluor hlor ili brom, a naročito fluor ili hlor; halogenalkil (=haloalkil) -alkenil i -alkinil označavaju halogenom mono ili di- ili polisupstituisani alkil, alkenil, odnosno alkinil, npr. kao što su CF3, CHFZ, CH2F, CF,CF2, CH2FCHC1, CC13, CHC12, CH2CH2C1; Halogenalkoksi (=haloalkoksi) je npr. između ostalog OCF3, OCHF2, OCH2F, CF,CF20, CF3CH20;

Aril sadrži primera radi 6 do 12 C atoma i predstavlja primera radi fenil, naftil ili bifenil, prvenstveno fenil.

Analogno važi i za odatle izvedene ostatke kao što su: ariloksi, aroil Ui aroilalkil.

U datom slučaju supstituisan fenU označava primera radi fenil, koji je nesupstituisan ili jednom ili vise puta supstituisan prvenstveno jednom, dva ili tri puta istim Ui različitim ostacima iz grupe halogen, (C,-C4)-alkil, (C,-C4)-aIkoksi, (C,-C4)-halogenalkU, (C,-C4)-halogenalkoksi, (C,-C4)-alkiltio, (C2-C5)-alkoksikarbonil, (C2-Q)-alkUkarbonUoksi, karbonamid, (C2-C5)-alkilkarbonUamino, di-[(Q-C4)-alkil jamino karbonU i nitro, npr. o-m- i p-tolil, dimetilfenili, 2-, 3- i 4- hlorfenU, 2-, 3- i 4-trifluor i -trihlorfenU, 2,4-, 3,5-, 2,5-i 2,3-dihlorfenil ili o-, m- i p-metoksifenil. Analagno važi i za u datom slučaju supstituisan aril.

Od posebnog značaja su herbicidi prema pronalasku, pri čemu u jedinjenjima formule Cl, C2 označavaju

R<1>vodonik, (C,-C8)-alkil, (Cj-C^-cikloalikl, (C2-Q)-alkena Ui (C2-Q)-alkinU,

gde su prethodno navedeni ostaci koji sadrže ugljenik nesupstituisani ili jednom ili više puta supstituisani halogenom, Ui jednom Ui više puta supstitutisani prvenstvno ostacima iz grupe hidroksi, (C^-C^-alkoksi, (Ct-C4)-alkiltio, (C2-C4)-alkeniloksi, (C2-C6)-alkiniloksi, mono- i di-^C,-^)-

alkil)-amino, (C,-C4)-alkoksi-karbonil, (Cj-C^-alkeniloksi-karbonil, (C2-Q)-alkiniloksi-karbonil, (C ,-C4)-alkil-karbonil, (Cj-CO-alkenil-karbonil, (Q-C4)-alldnil-karbonil, (C ,-C4)-alkil-sulfonil, fenil, fenil-(C,-C4)-alkoksikarbonil, fenoksi, fenoksi-(C,-C4)-alkoksi, fenoksi-(C,-C4)-alkoksi-karbonil, pri čemu poslednji navedni imaju šest ostataka u fenilnom prstenu koji su nesupstituisani ili jednom ili više puta supstituisani ostacima iz grupe halogen, (CrC2)-alkil, (C,-C2)-alkoksi, (C,-C2)-halogenalkil, (C,-C2)-halogenalkoksi i nitro; i oslacima formule SiR'„ -0-N=CR'2, -N=CR'2, - O-N R'2-CH(OR'2), gde R' u navedenim formulama nezavisno jedan od drugog može da bude vodonik, (C1-C2)-alkil, fenil, koji je nesupstituisan ili jednom ili više puta supstituisan, ostacima iz grupe halogen, (C,-C2)-alkil, (C1-C2)-alkoksi, (C,-C2)-halogenalkil, (CrC2)-halogenalkoksi i nitro, ili u paru (C4-C5)-alkandil lancem,

R<2>vodonik, (C,4^)-alkil, (CrC6)-haloalkil, (C,-C7)-cikloalkil ili fenil i

R' vodonik, (C,-Cg)-alkil, (C,-Cy-haloalkil, ((CrC4)-alkoksi)- (C,-C4)-alkil,

(C,-C6)-hidroksialkil, (C,-C:7)-cikloalkil ili tri-((CrC4)-alkil)-silil.

Od posebnog interesa su herbicidi prema pronalasku, pri čemu u jedinjenjima sa formulama Cl i C2 označava: X vodonik, halogen, metil, etil, metoksi, etoksi, (C,-C2)-halogenalkil,

prvenstveno vodonik, halogen ili (C,-C2)-halogenalkil.

Pogodni su herbicidi prema pronalasku u kojima u jedinjenjima formule Cl označavaju X vodonik, halogen, nitro ili (CrC4)-halogenalkil,

Z ostatak formule OR<1>,

n ceo broj od 1 do 3,

R' vodnik, (C,-C„)-alkil, (C,-C 7)-cikloalkil,

gde su prethodno navedeni ostaci koji sadrže kiseonik nesupstituisani ili

jednom i ili vise puta supstituisani ostacima iz grupe halogen, ili jednom ili dva puta nesupstituisani ili jednom supstituisani ostacima iz grupe hidroksi, (C,-C4)-alkoksi, (■ CrC4)-alkoksi)-karbonil, ((C2-C6)-alkeniloksi)-karbonil, ((C2-Q)-alkinilol st)-karbonil, i ostacima formule SiR',, -O-N=CR'2, -N=CR'2, -0-NR'2, gde ostaci R' u navednim formulama nezavisno jedna od drugog predstavljaju vodonik ili (C,-C4)-alkil ili u paru (C4-C,)-alkilenski lanac,

R<2>vodonik, (C,-Q)-alkil, (C,-C^-halooalkil, (C,-C7)-cikloaIkil ili fenil i

R<3>vodonik, (C,-C,«)-alkil, (Cr C,)-haloalkil, ((CrC4)-alkoksi)-(C,-C4)-alkil,

(C,-Q)-hidroksialkil, (C^C^-ciktoalkil ili tri-((C,-C4)-alkil)-silil

Pogodni su hebicidi prema pronalasku, g le u jedinjenjima formule C2 označavaju

X vodonik, halogen ili (CrC4]-halogenalkil,

n ceo broj od jedan do tri,

prvenstveno (X)„=5-C1,

Z ostatak formule OR<1>,

R<*>CH2i

R' vodonik, (CrCx)-alkil, (C,-C;)-haloalkil, ((CrC4)-alkoksi)- (C,-C4)-alkil, ili

((C,-C4)-aIkeniloksi)- (C,-(;)-alkil, prvenstveno (C,-C8)-alkil.

Naročito su pogodni herbicidi prema pronalasku u kojima u jedinjenjima sa formulom Cl označavaju:

W Wl

X vodonik, halogen ili (CrC2i-halogenalkil i n = l - 3,

naročito (X)„ = 2,4 - Cl2,

Z ostatak formule OR<1>,

R<1>vodonik, (CrCJ-alkil, (C,-C4)-haloalkil, (CrC4)-hidroksialkil, (C,-C7)-cikloalkil, ((C,-C4)-alkoksi) (CrC4)-alkil, tri((Cl-C2)-alkU)-silil, prvenstveno (CrC4)-alkil,

R<2>vodonik, (CrCx)-aikil, (C,-C4)-haloa!kil, (CrC7)-cikloalkil, prvenstveno

vodonik ili (C,-C4)-alkil,

R<1>vodonik, (CVCO-alkil, (C,- C4)-haloalkil, (CrC4)-hidroksialkil, (C,-C7)-cikloalkil, ((CrC^-alkoksiHC.-C^-alkil, tri((CrC2)-alkil)-silil, prvenstveno H ili (C,-C4)-aikil.

Naročito su pogodni herbicidi prema pronalasku sa jedinjenjima formule Cl u kojoj označavaju:

W W2

X vodonik, halogen ili (C,-C2 t-halogenalkil i n = 1 - 3,

naročito (X)n= 2,4 - Cl2,

Z ostatak formule OR',

R<1>vodonik, (C.-CJ-alkil, (CrC4)-haloalkil, (C,-C4)-hidroksialkil, (C(-C7)-cikloalkil, ((C,-C4)-alkoksi) -(C,-C4)-alkil, tri((CrC2)-aikil)-silil, prvenstveno (C,"C4)-alkil: R<2>vodonik, (CrC«)-alkil, (C,-C4)-haloalkil, (CrC7)-cikIoalkil ili fenil,

prvenstveno vodonik ili (C,-C4)-alkil.

Naročito su pogodni herbicidi prema pronalasku sa jedinjenjima prema fomuli Cl u kojoj označavaju:

VV W3

X vodonik, halogen ili (C,-CjS-halogenalkiI i n = 1-3,

naročito (X)„ = 2,4 - Cl,,

Z ostatak formule OR<!>,

R' vodonik, (CrCN)-alkil, (CrC4)-haloalkil, (C,-C4)-hidroksialkil, (C,-C7)-cikloalkil, ((C,-C4)-alkoksi] -(C,-C4)-alkil, tri((C,-C,)-alkil)-silil, prvenstveno (C,-C4)-alkil.

R<2>(CpC^-alkil, (C,-C4)-haloalkil, prvenstveno C,-haloalkil.

Naročito su pogodni herbickli prema p ronalasku sa jedinjenjima prema fomuli Cl u kojoj označavaju:

VV W4

X vodonik, halogen, nitro, (C -C,,)-alkil, (C,-C4)-alkoksi ili (C,-C,)-halogenalkil i n = 1 - 3, prvenstveno CF, ili (C,-C4)-alkoksi,

Z ostatak formule OR1, w

R<1>vodonik, (C,-C4)-alkil, ((Cl-C1)-alkoksi)-karbonil-(Cl-C4)-alkil,

prvenstveno ((C,-C4)-alkoksi)-CO-CH2-, ((CrC4)-alkoksi)-CO-C(CH,)H-, HO-CO-CH ,-ili HO-CO-C (CH,)H-.

Jedinjenja formule Cl su poznata iz EP- A- 0 333 131, EP-A-0 269 806, EP-A-0 346 620, međunarodno prijave p;itenta PCT/EP 9 V01966 i međunarodne prijave patenta PCT/EP 90/02020 i tamo citirane literature ili se mogu dobiti prema tamo opisanim postupcima ili analogno njima. Jedinjenja formule C" su poznata iz EP-A-0 086 750, EP-A-0 094 349 i EP- A-0 191 736 i tamo citirane literat ire ili se mogu dobiti prema ili analogno tamo opisanim metodama. Dati su i u DE-A-4 ) 41 121.4.

Naročito pogodni antidoti ili grupa jedinjenja antidota za gore opisanu kombinaciju proizvoda prema pronalasku su između c stalih: a) jedinjenja tipa dihiorfenilpirazolin-3-.karbonska kiselina (tj. jedinjenje formule Cl, gde je W = Wl i (X)„ - 2, 4 - Cl,), prvenstveno jedinjenja kao što su l-(2,4-dihlorfenil)-5-(etoksikarbonil)-5-metil-2-pirazolin-3-etil estar karbonske kiseline (jedinjenje Cl-1) i srodna jedinjenj:> kao što su opisana u međunarodnoj prijavi patenta VVO 91/07874 (PCT/EP 90/02020); b) derivati dihlorfenilpirazol karbonske ciselinc (tj. jedinjenje formule Cl u kojoj W = W2) i (X)„ = 2, 4 - Cl,), prvenstveno jedinjenja kao što su l-(2,4-dihlorfenil)-5-metil-pirazol-3- etil estar karbonske kiseline (jedinjenje Cl - 2), l-(2,4-dihlorfenil)-5-izopropil-pirazol-3-etil estar karbonske kiseline, (jedinjenje Cl - 3), l-(2,4-dihlorfenil)-5-(l,l-đirnetil-etil)-pirazo -3-etil estar karbonske kiseline (jedinjenje Cl - 4), I-(2.4-dihlorfenil)-5-fenil-pirazol-3 -etil estar karbonske kiseline (jedinjenje Cl - 5) i srodna jedinjenja, kao što su opisana u F.P-A-0 333 131 i EP-A-0 269 806; c) jedinjenja tipa triazol karbonskih kiselina (tj. jedinjenje formule Cl u kojoj W - W3) i (X)n= 2. 4 - Cl;), prvenstveno jedinjenja kao što su l-(2,4-dihlorfenil)-5-trihlormetil-(lH)-l,2,4-triazol-3-etilestar karbonske kiseline (jedinjenje Cl- 6 fenhlorazol) i srodna jedinjenja (videti EP-A-0 174i 62i EP-A-0 346 620); d) jedinjenja tipa dihlor-benzil-2-izoksaz)lin-?-karbonska kiselina (tj. jedinjenje formule Cl u kojoj W = W4) i (X), = 2, 4 - CL,), jedinjenja tipa 5-benzil ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-karbonska kiselina, prvenstveno jedinjenja kao 5-(2,4-dihlorbenzil)-2-izoksazolin-3-etilestar karbonske kiseline (jedinjenje Cl - 7) ili 5-fenil-2-izoksazolin-3-etilestar karbonske kiseline (jedinjerje Cl - 8) i srodna jedinjenja kao što je opisano u međunarodnoj prijavi palenta WO 91,08202 (PCT/EP 90/01966); e) jedinjenja tipa 8-hinolinoksi sirćetne kiseline (tj. jedinjenja formule C2 u kojima (X)n

-- 5 - Cl, vodonik, Z = OR', R<*>- CF,), prvenstvno jedinjenja kao

(5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetna kis •lina-(l-metil-heks-l-il)-estar (C2 - 1);

(5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetna kiselina-(l,3 dimetil-but-l-il)-estar (C2 - 2), (5-lilor-8-hinolinoksi)-sirćetna kiselina-4-alil-oksi-butilestar (C2 - 3), (5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetna kiselina-l-alil-oksi-prop-2-ilestar (C2 - 4), (5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetna kiselina-etil estar (C2 - 5), (5-hlor-8-liinolinoksi)-sirćetna kisolina-metil estar (C2 - 6), (5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetna kis :lina-alil estar (C2 - 7), (5-lilor-8-hinolinoksi)-sirćetna kis :lina-2-(2-propiiiden-iminoksi)-l-etilestar (C2- 8),

(5-hlor-8-hinolinoksi)-sirćetna kis- :lina-2-okso-prop-l-il estar (C2 - 9),

i srodna jedinjenja kao što je opisano u EP-A-0 086 750, EP-A-0 094 349 i EP- A-0 191 736 ili EP-A-0 492 366: f) jedinjenja tipa (5-hlor-8-hinolinoksi) malonska kiselina tj. jedinjenja formule C2 u kojima (X)„ - 5 - Cl, vodonik, Z = OR<1>, R<*>= -CH(COO-alkil)-, prvenstveno jedinjenja kao što su (5-hlor-8-hinoli ioksi)-malonska kiselina dietil estar, (5-hlor-8-hinolinoksi)-malonska kiselina diali (.star, (5-hlor-8- hinolinoksi)-malonska kiselina metiletil estar i srodna jedinjenja kao što je opisano i predloženo u nemačkoj patentnoj prijavi P 40 41 121.4;

g) kao i aktivne supstance tipa fenoksi kiseline - odnosno - derivati propionske kiseline, odnosno aromatičnih karbonskih kise ina, kao npr. 2,4-dihlorfenoksi sirćetna kiselina

(estar) (2.4-D), 4-hlor-2-nietil-fenok;i-<p>ro<p>ion estar (mezoprop), MCPA ili 3,6-đihlor-2-metoksi-benzojeva kiselina (estar) (dikamba).

Navedena jedinjenja su osim toga bar delimično opisana u EP-A-0 640 587, na šta se ovde vrši pozivanje u smislu stanja tehnike.

Antidoti iz gornjih grupa a) do g) (naročito jedinjenja formula Cl i C2) smanjuju ili sprečavaju fitotoksične efekte, koji «ljiogu javiti prilikom primene kombinacije proizvoda prema pronalasku kod koiisnšh kultura, a da ne utiču na delotvornost herbicida protiv štetočina. Ovim se može značajno proširiti oblast primene smeša prema pronalasku i naročito je primenom antidota moguća primena kombinacija, koja je do sada bila ograničena ili gde se nisu nogli primenjivati sa dovoljnim uspehom, tj. kombinacija koje su bez antidota u niskim dozama sa malom širinom delovanja vodile do nedovoljne kontrole štetnih biljaka.

Herbicidne smeše prema pronalasku i ravedeni antidoti mogu se primenjivati zajedno (kao gotove formulacije ili po postu )ku tank-mix) ili odvojeno po proizvoljnom redosledu jedan iza drugoj!. Težinski odnos antidot : herbicid (grupa A, tj. jedinjenja formule I) mogu da variraju u širokim gr micama i prvenstveno su u opsegu od 1 : 10 do 10 : I, naročito 1 : 10 do 5 : 1. Konkretne optimalne količine herbicida (jedinjenja tipa A i tipa B) i antidota zavise od tipa primenienog herbicida i/ili primenjenog antidota, kao i od vrste tretirane biljke i mogu se od slučaja do slučaja unapred odrediti odgovarajućim probama.

Antidoti tipa C) mogu se prema svojin osobinama primeniti za prethodni tretman semena (bajcovanje semena) kultiviranih biljaka ili naneti u brazde za sejanje pre semena ili se zajedno sa mešavinom herbicida mogu primeniti pre nicanja ili posle nicanja biljaka. Tretman pre nicanja obuhvata i tretman tla pre setve kao i tretman zasejanog tla, ali sa još neizraslim biljkama. Prvenstvena primena je sa smešom herbicida. Tu se mogu primenjivati tank smeše ili gotove formulacije.

Potreban utrošak antidota može u zavisnosti od indikacije i primenjenog herbicida da osciluje u širokim granicama i po pravilu je u opsegu od 0,001 kg do 1 kg, prvenstveno od 0,005 do 0,2 kg aktivne supstance po hektaru.

Za primenu se oblici formulacija uobičajeni u prodaji u datom slučaju na uobičajen način razblažuju, npr. vodom kod praškova za prskanje, koncentrata za emulgovanje, disperzija i granulata koji disperguju u vodi. Praškasti preparati, granulati za tlo i posipanje, kao i rastvori za rasprskavanje se obično pre upotrebe dalje ne razblažuju inertnim supstancama.

Predmet pronalaska je i postupak ::a borbu protiv neželjenih biljaka, koji je karakterističan po tome što se na njih i i na pripremljeno zemljište aplicira herbicidno delotvorna količina kombinacije aktivnih supstanci A + B. Aktivne supstance se mogu . nanositi na biljke, delove biljaka, serne ili na površinu na kojoj se gaje biljke. U pogodnoj varijanti postupka nanose se jedinjenja sa formulom (I) ili njihove soli (jedinjenja tipa A) u količinama od 0,1 do 100 g ai/ha, prvenstveno 2 do 40 g ai/ha, dok količine za upotrebu jedinjenja tipa B iznose od 1 do 5000 g ai/ha. Pogodno je nanošenje aktivnih supstanci tipa A i B istovremeno ili u različito vreme u težinskom odnosu 1 : 2500 do 20 : 1. Naročito je pogodno zajedno nanošenje smeša u obliku tanksmeša, pri čemu su optimalno formulisane koncentracije formulacija pojedinačnih aktivnih supstanci i zajedno pomešane u tanku sa vodom i nanosi se dobijen rastvor za prskanje.

Tolerancija kombinacija prema prona asku uz istovrmeno visoku kontrolu biljaka štetočina je izrazito dobra, i može se smatrati selektivnom. U pogodnoj varijaciji postupka koriste se stoga kombinacije aktivnih supstanci prema pronalasku za selektivnu borbu protiv neželjenih biljaka.

Postupak je posebno pogodan u obliku selektivne borbe protiv štetnih biljaka pri primeni kombinacionih komponenata tipa B iz podgrupa Ba) do Bc), kada se herbicidi prema pronalasku primenjuju u kulturama korisnih žitarica, plantažnim kulturama, na ozelenjenom zemljištu ili pašnjaku. Primena na kukuruzu ili ostalim poljoprivrednim kulturama, kao stoje pirinač nije unapred isključena.

Već kombinaciona komponenta tipa A sama primenjena u metodi pre klijanja ili posle klijanja u žitaricama, nekultivisanom zemljištu i na plantažama uništava širok spektar jednogodišnjih i višegodišnjih korova, štetnih trava iCyperacee.

Spektar delovanja jedinjenja tipa A se kombinacijom sa u pronalasku zvanom kombinacionom komponentom tipa B jos više poboljšava.

Tako jedinjenja tipa BI) do BI2) poboljšavaju između ostalog delovanje prilikom borbe protiv korovskih trava u žitaricama i de imično i delovanje protiv korova u žitaricama, kako u metodi pre klijanja tako i u metodi posle klijanja.

Herbicidi koji deluju na rast iz podgrupa Bb (jedinjenja BI3) do B16)), tj. naročito derivati dihlorfenoksi sirćetne kisel<i>ne, dihlorfenoksi propionske kiseline, hlormctilfenoksi sirćetne kiseline i hlormetilfenoksi propionske kiseline, kao i analog dikamaba (Bi7)) i fluroksipur (B18)) služe u smislu pronalaska pre svega za efikasno uništavanje jednogodišnjih i višegodišnjih korova u žitaricama, pre evega metodom posle klijanja.

Jedinjenja BI9) i B20) (HBN ili tzv. bipiridilijum derivati) su herbicidne aktivne supstance, koji naročito poboljšavaju efikasnost uništavanja korova u žitaricama. Oni se uglavnom primenjuju u postupku posle klijanja.

Nitrodifenil etri B21) do B25) primenjuju se u postupku pre klijanja, kao i posle klijanja. Oni siužc za poboljšanje efikasnosti u žitaricama.

Azoli i pirazoli iz podgrupe Bb) (npr. B26) do B2H)) mogu se naročito pogodno sa relativno niskim utrošcima primenjivati u postupku posle klijanja za uništavanje dikotiledonih korova u žitaricama.

B29) poboljšava spektar delovanja kombinacija prema pronalasku u postupcima pre i posle klijanja u uništavanju korova u žitaricama i drugim kulturama, dok je B30) herbicidna aktivna supstanca, koja se koristi kod velikog broja poljoprivrednih kultura u postupku posle klijanja za uništavanje korova.

Triazini, triazoli, (tio)karbaniati i furanoni iz podgrupe Bc) (npr. B31) do B34)) su široko rasprostranjene aktivne supstance, koje e mogu primenjivati u postupku pre klijanja i posle klijanja za povećanje efikasnosti jedinjenja tipa A prilikom uništavanja korovskih trava, korova u žitaricama, na nekultivisanom zemljištu ili kod plantažnih kultura.

Jedinjenja B35) do B45) (podgrupa 3c)) sfuže, kako je pogodno prema pronalasku, za uništavanje korova, delimično korovskih trava, u žitaricama, kao i kod krompira, na ozelenjenim površinama, nekultivisanom zemljištu, delimično u plantažama ili kod trajnih kultura, u postupku posle klijanja ali i pre klijanja.

Prema prirodi kombinacione komponente B mogu se herbicidne kombinacije prema pronalasku pogodno primenjivati za uništavanje neželjenih biljaka takođe na nekultivisanom zemljištu i/ili transgenim kulturama, kao što su između ostalog kukuruz, pirinač, soja. žitarica. Za to su naročito pogodne komponente iz grupe Bd) (jedinjenja B46) i B47)).

Pri tome izraz nekultivisano zemljište ne obuhvata samo puteve, površine, industrijsko zemljište, koloseke, koji uobičajeno moriju biti čisti od korova, on u okviru pronalaska obuhvata i, naročito kada to nije posebno navedeno, plantažne kulture. Prema tome kombinacije prema pronalasku (pre sveg i sa kombinacionom komponentom iz podgrupe Bd)) mogu obuhvatiti široki spektar korova, koji obuhvata jednogodišnje i višegodišnje korove kao što su npr. odAgropyron'-a, Pa. spalum-%, Cynodon- z, Imperata- e.prekoPemii\ etutn-*, Convomu/ us- KiCirsium-\pa sve doPumex- z,zatim se primenjuju za selektivno uništavanje štetočina u plai tažnim kulturama kao što su uljane palme, kokosove palme, gumovac( Hevea brus' lieitsis),limun, ananas, pamuk, kafa, kakao i između ostalog u voćnjacima i vinograd ma. Takođe se kombinacije prema pronalasku mogu primenjivati na oranicama takozvanim „no tili" i „zero tili" postupcima. Oni se takođe mogu kao što je već napomet uto primenjivati na posebnim nekultivisanim zemljištima kao što su putcvi, površine itd., da bi se ove površine sačuvale od rasta neželjenih biljaka. Po sebi neselektivne kombinacione komponente iz grupe Bd) postaju selektivne, ne samo uz određenu otporne st biljaka prema selektivnim herbicidima, nego i pri primeni u takozvanim transgenim kulturama. Transgene kulture su one, kod kojih su biljke genetičkom manipulacijom ili selekcijom postale rezistentne na po sebi neselektivne herbicide. Na taj način izrrlenjene kultivisane biljke, kao što su npr. kukuruz, žitarice ili soja dopuštaju selektivnu primenu kombinacija sa B46) i/Hi B47).

Sažeto se može reći da prilikom zajetibvčke primene N-[(4,6-dimetoksipirimidin-2-il)aminokarbonil]-5-metilsulfonamidometii-2-alkoksikarbonilbenzensulfonamida i/ili njihovih soli sa jednom ili više aktivnih supstanci iz grupe B, opciono i naročito pogodno sa jednim ili više antidota iz. grupe C, 6/olazi do sinergističkih efekata. Pri tome je delovanje jače nego ono koje nastipa pri pojedinačanoj primeni pojedinačnih produkata. Ovi efekti dopuštaju:

• redukciju utroška,

• unišravanja šireg spektra korova i korovskih trava,

• brže i sigurnije delovanje,

• duže trajanje delovanja,

• kompletnu kontrolu štetočinskih biljaka sa samo jednom ili malo aplikacija, i

• produženje delovanja aktivnih supstanci u kombinaciji.

Navedene karakteristike se traže u praktičnoj borbi protiv korova, da bi se poljoprivredne kulture sačuvale od neželjenih konkurentnih biljaka, i tirr>-°kvalitativno i kvantitativno osigurali i/ili povećali prinosi. Tehnički standard se kombinacijama prema pronalasku u vezi sa opisanim karakteristikama jasno premašuje.

Sledeći primeri služe za pojašnjenje pronalaska:

1. Primeri formulacija

a) Praškasto sredsvo se dobija, kada se 10 težinskih delova neke kombinacije prema pronalasku i 90 težinskih delova talka, kao inertnog materijala, meša i usitnjava u

udarnoj mašini za mlevenje.

b) prašak koji lako disperguje u vodi se lobija kada se 25 tež. delova aktivnih supstanci A + B, 64 težinska dela kvarca koji sadrži kaolin, 10 težinskih delova ligninsulfon kiselog kalijuma i 1 tež. deo oleoilmetiltaurinkiselog natrijuma kao sredstva za formiranje mreže i dispergovanje meša i melje u mlinu sa osovinicom.

c) Disperzioni koncentrat koji lako đispsrguje u vodi dobija se kada se 20 tež. delova aktivnih supstanci A + B sa 6 tež. debva alkilfenolpoliglikoletra (®Triton X 207), tri

težinska dela izotridekanopoliglikolet a (8 EO) i 71 tež. deo parafinskog mineralnog ulja (oblast ključanja npr. oko 255 do 277 °C) meša i melje mlinom sa tarnom kuglom na finoću od manje od 5 mikrona. d) Emulgacioni koncentrat se dobija oc<>>15 težinskih delova cikloheksanona kao rastvarača i 10 tež. delova oksetilovanog nonilfenola kao emulgatora.

e) Granulat koji disperguje u vodi dobija se kada se mešaju:

75 tež. delova aktivnih supstanci A 4- B,

10 tež. delova ligninsulfon kiselog kalcijuma

5 tež. delova natrijumlaurilsulfata.

3 tež. dela polivinilalkohola,

7 tež. delova kaolina

1 melju na mlinu sa osovinicom a prašak se granulira u turbulentnom sloju raspršivanjem vode kao granulacione t ečnosti.

f) Gnmulat koji disperguje u vodi dobija se

25 tež. delova aktivnih supstanci A + B,

5 tež. delova 2,2'-dinaftilmetan-A,(>'-disulfon kiselog natrijuma,

2 tež. dela oleoilmetiltaurin kiselog natrijuma,

1 tež. deo polivinilalkohola,

17 tež. delova kalcijumkarbonata i

50 tež. delova vode

homogenizuje na koloidnom mlinu i prethodno usitnjeno melje se na mlinu sa kuglicama i tako dobijena suspenziji!se raspršuje i suši na koloni za raspršivanje pomoću mlaznice.

g) Ekstrudovani granulat se dobija kada se pomešaju 20 tež. delova aktivnih supstanci A 4- B, 3 težinska dela ligninsulfon kiselog natrijuma, 1 težinski deo karboksimetil celuloze i 76 tež. delova kaolina, zatim samelju i navlaže vodom. Ova smeša se ekstruduje i zatim suši u vazdušnoj sin iji.

2. Biološki primeri

U nastavku navedeni primeri urađeni su i staklenoj bašti i delimično na poljima.

Ogledi na poljima

U žitaricama se nakon prirodnog nicanja korova mašinama za prskanje po parcelama apliciraju herbicidi, odnosno kombinacije prema pronalasku. Nakon primene određuju se vizuclnom ocenom efekti kao što je šteta na kultivisanim biljkama i delovanje na korove/korovske trave. Delovanje herbicida se kvalitativno i kvantitativno ocenjuje (0 - 100 %) putem uporedivanja sa netretiranim parcelama, odnosno uticaj na rast biljaka i hlorotićki i nekrotički efekat, do totalnog uništenja korova. Primena se odvija u fazi rasta 2-4 lista na kultivisanoj biljci i korovu. Ocena usleđuje oko 4 nedelje nakon primene.

Ogledi u staklenoj bašti

U ogledima u staklenoj bašti kultivisane biljke i korovi/korovske trave se gaje u loncima veličine 13 i tretiraju u stadijumu rasla 2 do 4 lista. Lonci se postavljaju na mesto u staklenoj bašti sa dobrim uslovima za rasi (temperatura, vlažnost vazduha, zalivanje).

Ocena se odvija analogno oceni u ogledima u polju, tj. vizuelna ocena tretiranih biljaka u poređenju sa netretiranim kontrolnim varijantama. Ova ocena se sprovodi 3 nedelje nakon aplikacije probnih preparata i njihovih kombinacija. Ogledi se dva puta ponavljaju.

Ocena efekata kombinacije u primerima

Prilikom ocenc efekata kombinacije sabija se efekat pojedinih komponenata i upoređuje sa efikasnošću smeše iste doze. Često se pokazalo da kombinacije imaju veću efikasnost od sume pojedinačnog delovanja.

U slučajevima sa manje uočljivim efektima prema COLBY formuli se izračunava očekivana vrednost i upoređuje sa empirijskim rezultatima. Izračunati, teorijski očekivani stepen delovanja kombinacije lobijen je prema formuli prema S. R. Colby-ju: Calculaticm of synergistic and antagonistic responses of herbicide combinations, Weeds 15 (1%7) str. 20 do 22.

Za kombinacije od dve komponente formula glasi:

i analogno za kombinacije od tri herbick ne aktivne supstance:

X =°' roštećenje izazvano herbicidomApri utrošku od x kg ai/ha,

Y =(/ foštećenje izazvano herbicidiom B pri utrošku od y kg ai/ha,

Z -c/ <oštećenje izazvano herbicidiom C pri utrošku od z kg ai/ha,

E - očekivana vrednost, tj . očekivano oštećenje herbicidima A + B (ili A + B + C) pri utrošku x + y (x + y + z) kg ai/ha.

Pri tome se mogu proizaći sinergistički efekti kada je empirijska vrednost veća od očekivane vrednosti. Kod kombinacija sa istim pojedinačnim aktivnim supstancama mogu se poređenja izvesti i pomoću formule sabiranja.

U većini slučajeva je sinergističko povećanje delovnja tako visoko da nije potreban krile riju m prema Colby-ju, delovanje -combinacije jasno prevazilazi formalnu sumu delovanja pojedinačnih komponenata.

Neka bude posebno ukazano na to, da ocena sinergije ovde primenjenih aktivnih supstanci mora uzeti u ob-ir veoma ra::ličite utroške pojedinčanih aktivnih supstanci. Stoga nema smisla uporedivanje delovan e kombinacije aktivnih supstanci i pojedinačnih aktivnih supstanci pri istim utrošcima Količine aktivnih supstanci prema pronalasku, kojima se štedi na utrošku, su prepoznatljive samo kroz sinergijsko pojačanje delovanja kod primene kombinovanih količina (utrošaka) ili smanjenjem količina obe pojedinačne aktivne supstance u kombinaciji u odnosu na pojedinačne aktivne supstance pri istom učinku.

Calculation of svnergistic and antagotusi ic responses of herbicide combinations, Weeds 15 (1%7) str. 20 do 22.

Za kombinacije od dve komponente formula glasi: i analogno za kombinacije od tri herbick ne aktivne supstance:

X = 9,; oštećenje izazvano herbicidom A pri utrošku od x kg ai/ha,

Y~°/(oštećenje izazvano herbicidiom B pri utrošku od y kg ai/ha,

Z ==<c>/(oštećenje izazvano herbicidiom C pri utrošku od z kg ai/ha,

E~očekivana vrednost, tj . očekivano oštećenje herbicidima A -I- B (ili A + B + C) pri utrošku x 4- y (x + y + z) kg ai/ha.

Pri tome se mogu proizaći sinergistički efekti kada je empirijska vrednost veća od očekivane viednosti. Kod kombinacija sa istim pojedinačnim aktivnim supstancama mogu se poređenja izvesti i pomoću formule sabiranja.

U većini slučajeva je sinergističko povećanje delovnja tako visoKo da nije potreban kriterijum prema Colby-ju, delovanje vombinacije jasno prevazilazi formalnu sumu delovanja pojedinačnih komponenata.

Neka bude posebno ukazano na to, da ocena sinergije ovde primenjenih aktivnih supstanci mora uzeti u ob-.ir veoma ra::ličite utroške pojedinčanih aktivnih supstanci. Stoga nema smisla uporedivanje delovan e kombinacije aktivnih supstanci i pojedinačnih aktivnih supstanci pri istim utrošcima Količine aktivnih supstanci prema pronalasku, kojima se štedi na utrošku, su prepozna! Ijive samo kroz sinergijsko pojačanje delovanja kod primene kombinovanih količina (utrošaka) ili smanjenjem količina obe pojedinačne aktivne supstance u kombinaciji u odnosu na pojedinačne aktivne supstance pri istom učinku.

Primci i pokazuju da se pojedini korovi n ogi: dobro uništavati pojedinačnim aktivnim supstancama samo u visokim dozama. Kcrnbinaciona komponenta aplikovana u malim dozama pokazuje po pravilu samo male, i praksi neprimenljivo delovanje. Samo zajedničkom pnmenom aktivnih supsiaiv i mogu se postići dobri efekti protiv ispitivanih korova. Pri tome se zbirno delovanje pojedinačnih komponenata jasno prevazilazi. tj. zahto'.ini nivo uništavanja se postiže kro jasno niže utroške. Ovim efektima je i spektar delovanja jasno širi. Takođe i populacije porova koje su razvile rezistenciju na pojedinačne herbicide, bolje se uništavaju kombinacijama prema pronalasku (uporedi tab. °).

Na podnošljivost od sirane kiiltivisanih biljaka, izmerenu u obliku šteta, nije se negativno uticalo, tj. kombinacije se mog i oceniti kao visoko selektivne.

Ostaie prednosti različitih oblika izvođen;a pronalaska proizilaze iz sledećih patentnih zahleva.

Claims (16)

1. Herbicidna sredstva koja sadrže A) najmanje jedno jedinjenje iz grupe supstituisanih fenilsulfonil karbamida po opštoj formuli I i njihove soli koje su prihvaćene u poljoprivredi, gde znači R<1>(CrCg)-alkil, (C3-C4)-alkenil, (C3-C4)-alkinil ili (C,-C4)-alkil, koji je jednom do četiri puta supstituisan ostacima iz grupe halogena i (CrC2)-alkoksi a B) najmanje jedno herbicidno aktivno jedinjenje iz grupe jedinjenja, koja se sastoje od Ba) selektivno aktivnih herbicida protiv korova u žitu, iz grupe koja se sastoji od BI) fenoksaprop, fenoksaprop-P B2) Izoproturon B3) diklofop B4) klodinafop B5) mešavine od B4) i klokvintoceta B6) hlorotolurona B7) Metabenztiazurona B8) imazametabenza B9) tralkoksidima BIO) difenzokvata BI 1) flampropa, flampropa-M a BI 2) pendimetalina Bb) selektivno aktivnih herbicida protiv dikotiledonih biljaka u žitu iz grupe koja se sastoji od BI3) mecopropa, Mekopropa-P B14)MCPA BI5) dihlorprop, dihlorprop-P B16)2,4-D B17)dikamba B18)fluroksipir B19) joksinil B20) bromoksinil B21)bifenoks metil-5-(2,4-dihlorfenoksi)-2-nitrobenzoat B22)fluoroglikofej*fc B23) laktofen B24) fomesafen B25) oksifluorfen B26)ET-751 B27) azolen po opštoj forrmuli II gde je R<1>(d-O-alkil, R<2>(CrC4)-alkil, (CrC4)-alkiltio ili (Ci-C4)-alkoksi, od kojih svaki ostatak može biti supstituisan sa jednim ili više atoma halogena, ili R<1>i R<2>zajedno čine grupu (CH2)mgde m=3 ili 4, R<3>je vodonik ili halogen R<4>je vodonik ili(Ci-C4)-alkil, R<5>je vodonik, nitro, ciano ili jedna od grupa -COOR<7>, -C(=X)NR<7>R<8>ili -C(=X) R<10>, R" je vodonik, halogen, ciano, (CrC4)-alkil, (C,-C4)-alkiltio ili -NR1 'R12 R<7>i R<8>su jednaki ili različiti, svaki je vodonik ili (Ci-C4)-alkil ili R<7>i R<s>zajedno sa azotom na koji su vezani čine jedan zasićeni 5- ili 6-člani karbociklični prsten, R<10>je vodonik ili (CrC4)-alkil, pri čemu poslednji može u datim okolnostima da bude supstituisan sa jednim ili više atoma halogena i R" i R<12>su isti ili različiti i svaki je vodonik, (C,-C4)-alkil ili (C|-C4)-alkoksikarbonil, pri čemu R<n>iR<12>zajedno sa azotom, na koji su vezani, mogu činiti jedan 3-, 5- ili 6-člani karbociklični ili aromatični prsten, u kome atom C (ugljenika) opciono može biti zamenjen atomom 0 (kiseonika); 28)F 8426 B29) diflufenikan B30) bcntazon Bc) herbicidi koji imaju selektivno delovanje protiv korova idikotiledonihbiljaka u žitaricama, koji su iz grupe koja se sastoji od B31) metribuzina B32) metosulama B32a) flupoksama B33) prosulfokarba B34) flurtamona B35) amidosulfurona B36) metsulfurona B37) tribenurona B38) tifensulfurona B39) triasulfurona B40) hlorsulfurona B41) sulfonil-karbamid po opštoj formuli III gde je, R<1>metil, etil, n-propil, izopropil ili alil, R<2>CO-R<5>, COOR<6>, CO-NR<8>R<9>, C S-NR<10>R<n>, S02R<14>ili S02NR<15>R<16>R<3>COR<17>, COOR<18>, CONR<19>R<20>ili CO-ONK^R23, R<4>je vodonik ili (CrC4)-alkil, R<5>je vodonik, (Ci-C4)-alkil, (Ci-C2)-haloalkil, ciklopropil, fenil, benzil ili heteroaril sa 5 ili 6 atoma u prstenu pri čemu su poslednja 3 ostatka nesupstituisana ili su supstituisana sa jednim ili više atoma halogena, R<6>(Ci-C4)-alkil, alil, propargil ili ciklopropil, R<8>je vodonik, (C,-C4)-alkil, (Ci-C4)-haloalkil ili (CrC4-alkoksi)-karbonil R<9->R'<1>su nezavisno jedan od drugoga isti ili različit H ili (Ci-C4)-alkil, R<14>je (C,-C4)-alkil, R15i R<1S>su nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti vodonik ili (Ci-C4)-alkil, R<17>je vodonik, (CrC4)-alkil, (CrC4)-Haloalkil, (C3-C6)-cikloalkil, fenil ili heteroaril, pri čemu su poslednja dva ostatka nesupstituisana ili supstituisana, R<18>je vodonik, (Ci-C4)-alkil, (C2-C6)-alkenil ili (C2-C6)-alkinil pri čemu su poslednja tri ostatka neuspstituisana ili su supstituisani sa jednim ili više ostataka iz grupe halogena, (CrC4)-alkoksi, (CrC4)-alkiltio i NR R<32>ili (C3-C6)-cikloalkil ili (C3-C6)-cikloalkil-(Ci-C3)-alkil, R19analognoR8 R20 analogno R<9> R22 i R<23>su nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti vodonik ili (Ci-C2)-alkil, R31i R<32>su nezavisno jedan od drugoga isti ili različiti vodonik ili (Ci-C4)-alkil W je kiseonik ili sumpor, X je (CrO-alkil, (CrC4)-alkoksi, (Ci-C4)-haloalkil, (C,-C4)-alkiltio, halogen ili mono- ili di-(Ci-C2-alkil)-amino, Y je (Ci-C4)-alkil, (CrC4)-alkoksi, (C,-C4)-haloalkil ili (C,-C4)-alkiltio, a Z je CH ili N B42) sulfonil karbamidi po opštoj formuli IV i njihove u poljoprivredi prihvatljive i podnošljive soli gde R' znači (Ci-Cg)-alkil, (C3-C4)-alkenil, (C3-C4)-alkinil ili (Ci-C4)-alkil, koji je jedan do četiri puta supstituisan sa ostacima iz grupe halogena i (Ci-C2)-alkoksi, Pri čemu u herbicidu po formuli (IV) ili njegovoj soli prevashodno R<1>jeste metil; i pri čemu i soli pokazuju posebno povoljnu efikasnost, pri čemu se stvara so herbicida po formuli (IV) zamenom vodonika grupe -SO2-NH-CO- pomoću katjona iz grupe alkalnih metala, zemnoalkalnih metala i amonijuma prevashodno natrijuma. B43) flupirsulfuron (DPX-KE459) B44) MON 48500 i B45) sulfosulfuron (MON37500) i Bd) Herbicidi sa delovanjem protiv korova i trava u zemlji bez kultura ili u trajnim kulturama (plantažama) neselektivnim i/ili transgenim kulturama, iz grupe koja se sastoji od B46) glufosinata, glufosinata-P i B47) Glvphosate pri čemu kompozicije sadrže u sinergistički efikasnim količinama jedinjenja formule I ili njihove soli (tip-A-Jedinjenja) i jedinjenja iz grupe B u težinskom odnosu 1:2500 do 20:1

2. Sredstvo prema zahtevu 1, karakterističnopotome, štou herbicidu po formuli (I) ili njegovim solima, R<1>je metil, etil, n- ili izopropil, n-, tert.-, 2-butil ili izobutil, n-pentil, izopentil, n-heksil, izoheksil, 1,3-di-metilbutil, n-heptil, 1-metilheksil ili 1,4-dimetilpentil.

3. Sredstvo prema zahtevu 1 ili 2, karakteristično po tome, što u herbicidu po formuli (I) ili njegovim solima R<1>znači metil,

4. Sredstvo prema jednom ili više napred navedenih zahteva, karakteristično po tome, što se so herbicida formule (I) stvara zamenom vodonika -S02-NH-CO-grupe sa katjonom iz grupe alkalnih metala, zemnoalkalnih metala i amonijuma, prevashodno natrijuma.

5. Sredstvo prema zahtevu 1, karakteristično po tome, štoono kao herbicid tipa B sadrži glufozinate-amonijum.

6. Sredstvo prema jednom ili više napred navedenih zahteva, karakteristična po tome, što ona sadrže 0,1 do 99 težinskih % aktivnih jedinjenja A i B pored uobičajenih pomoćnih sredstava za formulacije.

7. Postupak za proizvodnju sredstva prema jednom ili više napred navedenih zahteva,karakterističan po tome, što jedinjenja po formuli I ili njihove soli (tip-A-jedinjenja) formulišu sa jednim ili više jedinjenja tipa B i pod odredjenim okolnostima sa jednim ili više zaštitnih jedinjenja'Vialogno uobičajenoj formulaciji za zaštitu bilja iz grupe koja sadrži prašak za prskanje, koncentrate koji se mogu emulgovati, vodene rastvore, emulzije, rastvore za rasprskavanje (mešavine iz tanka), disperzije na bazi ulja ili vode, suspoemulzije, praškasta sredstva, sredstvo za bajcovanje, granulate za aplikaciju po zemlji ili za posipanje, granulate za dispergovanje u vodi, ULV-formulacije, mikrokapsule i voskove.

8. Postupak za suzbijanje neželjenih biljaka, karakterističan po tome, što se na biljke ili na površinu za sejanje aplicira herbicidno aktivna količina jedne ili više kombinacija aktivnih jedinjenja A+B koje su definisane zahtevima 1 do 6.

9. Postupak prema zahtevu 8, karakterističan po tome što količina za upotrebu za jedinjenja formule (I) ili njihove soli (tip jedinjenja A) iznosi od 0,1 do 100 g ai/ha, odnosno 2 do 40 g ai/ha, a količina primene za jedinjenje tipa B iznose od 1 do 5000 g ai/ha.

10. Postupak prema zahtevu 8 ili 9, karakterističan po tome, što se aktivna jedinjenja tipa A i B apliciraju istovremeno ili vremenski odvojeno u težinskom odnosu 1:2500 do 20:1.

11. Postupak prema jednom od zahteva 8 do 10, karakterističan po tome, što se koristi kombinacija za selektivno suzbijanje neželjenih biljaka.

12. Postupak prema zahtevu 11, karakterističan po tome, štose koriste kombinacije u transgenim kulturama.

13. Postupak prema zahtevu 12, karakterističan po tome, što,se koriste kombinacije u žitaricama, kukuruzu, riži, šećernoj repi, plantažnim kulturama, na zalenim površinama.

14. Postupak prema jednom od zahteva 8 do 10 karakterističan po tome, što se koriste kombinacije u kulturama korisnih biljaka.

15. Postupak prema jednom od zahteva 8 do 10,karakterističan po tome, štose koriste kombinacije na zemlji bez kultura.

16. Postupak prema zahtevu 8,karakterističan po tome, štose suzbijaju inače rezistentne štetne biljke.