RS58880B1 - Antitelo na adrenomedulln (adm) ili fragment antitela na adm ili struktura antitela na adm bez ig za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u pacijentu koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje - Google Patents

Antitelo na adrenomedulln (adm) ili fragment antitela na adm ili struktura antitela na adm bez ig za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u pacijentu koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje

Info

Publication number
RS58880B1
RS58880B1 RS20190738A RSP20190738A RS58880B1 RS 58880 B1 RS58880 B1 RS 58880B1 RS 20190738 A RS20190738 A RS 20190738A RS P20190738 A RSP20190738 A RS P20190738A RS 58880 B1 RS58880 B1 RS 58880B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
antibody
adm
adrenomedullin
fragment
acute
Prior art date
Application number
RS20190738A
Other languages
English (en)
Inventor
Andreas Bergmann
Original Assignee
Adrenomed Ag
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Adrenomed Ag filed Critical Adrenomed Ag
Publication of RS58880B1 publication Critical patent/RS58880B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/26—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against hormones ; against hormone releasing or inhibiting factors
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/13—Amines
    • A61K31/135—Amines having aromatic rings, e.g. ketamine, nortriptyline
    • A61K31/137—Arylalkylamines, e.g. amphetamine, epinephrine, salbutamol, ephedrine or methadone
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A61K38/17—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • A61K38/22—Hormones
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/0005—Vertebrate antigens
    • A61K39/0011—Cancer antigens
    • A61K39/001144—Hormones, e.g. calcitonin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A61P1/16—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system for liver or gallbladder disorders, e.g. hepatoprotective agents, cholagogues, litholytics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P13/00—Drugs for disorders of the urinary system
    • A61P13/12—Drugs for disorders of the urinary system of the kidneys
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P17/00—Drugs for dermatological disorders
    • A61P17/02—Drugs for dermatological disorders for treating wounds, ulcers, burns, scars, keloids, or the like
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A61P3/10—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis for hyperglycaemia, e.g. antidiabetics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P31/00—Antiinfectives, i.e. antibiotics, antiseptics, chemotherapeutics
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P31/00—Antiinfectives, i.e. antibiotics, antiseptics, chemotherapeutics
    • A61P31/04—Antibacterial agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/02—Non-specific cardiovascular stimulants, e.g. drugs for syncope, antihypotensives
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/04—Inotropic agents, i.e. stimulants of cardiac contraction; Drugs for heart failure
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P9/00—Drugs for disorders of the cardiovascular system
    • A61P9/10—Drugs for disorders of the cardiovascular system for treating ischaemic or atherosclerotic diseases, e.g. antianginal drugs, coronary vasodilators, drugs for myocardial infarction, retinopathy, cerebrovascula insufficiency, renal arteriosclerosis
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/68—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving proteins, peptides or amino acids
    • G01N33/6893—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving proteins, peptides or amino acids related to diseases not provided for elsewhere
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/21—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin from primates, e.g. man
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/34—Identification of a linear epitope shorter than 20 amino acid residues or of a conformational epitope defined by amino acid residues
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/51—Complete heavy chain or Fd fragment, i.e. VH + CH1
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/515—Complete light chain, i.e. VL + CL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/54—F(ab')2
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/55—Fab or Fab'
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/60—Immunoglobulins specific features characterized by non-natural combinations of immunoglobulin fragments
    • C07K2317/62—Immunoglobulins specific features characterized by non-natural combinations of immunoglobulin fragments comprising only variable region components
    • C07K2317/622—Single chain antibody (scFv)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/76—Antagonist effect on antigen, e.g. neutralization or inhibition of binding
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/94—Stability, e.g. half-life, pH, temperature or enzyme-resistance
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2800/00—Detection or diagnosis of diseases
    • G01N2800/52—Predicting or monitoring the response to treatment, e.g. for selection of therapy based on assay results in personalised medicine; Prognosis
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2800/00—Detection or diagnosis of diseases
    • G01N2800/70—Mechanisms involved in disease identification
    • G01N2800/7095—Inflammation

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • Cardiology (AREA)
  • Heart & Thoracic Surgery (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Emergency Medicine (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Communicable Diseases (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Pathology (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)

Description

Opis
Oblast pronalaska
[0001] Predmetni pronalazak spada u oblast antitela na adrenomedulin (ADM) ili fragmenta antitela na adrenomedulin ili strukture antitela na adrenomedulin bez Ig za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa.
[0002] Predmet ovog pronalaska je antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment anti-ADM antitela koji vezuje adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja vezuje adrenomedulin za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili sprečavanje insuficijencije organa u navedenom pacijentu, gde se navedeno antitelo ili fragment antitela ili struktura bez Ig vezuje za region od bar 4 aminokiseline unutar sekvence od aa 1-21 zrelog humanog ADM; YRQSMNNFQGLRSFGCRFGTC (SEQ ID NO: 23), i gde je navedeni organ izabran iz grupe koja obuhvata srce, bubreg, jetru, pluća, pankreas, tanko crevo i slezinu i gde je navedena hronična ili akutna bolest ili akutno stanje, respektivno, izabrana iz grupe koja obuhvata teške infekcije, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsu, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što su npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok kao što su npr. septički šok i disfunkcija organa, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume, trovanje, oštećenja hemoterapijom.
Pozadina pronalaska
[0003] Peptid adrenomedulin (ADM) je prvi put opisan 1993. (Kitamura, K., et al., "Adrenomedullin: A Novel Hypotensive Peptide Isolated From Human Pheochromocytoma", Biochemical and Biophysical Research Communications, Vol. 192 (2), str. 553-560 (1993)) kao novi hipotenzivni peptid koji sadrži 52 aminokiseline i koji je izolovan iz humanog feohromocitoma; SEQ ID No.: 21. Iste godine, opisana je i cDNA koja kodira prekursorski peptid koji sadrži 185 aminokiselina i kompletna aminokiselinska sekvenca ovog prekursorskog peptida. O prekursorskom peptidu, koji sadrži, između ostalog, signalnu sekvencu od 21 aminokiseline na N kraju, se govori kao o "preproadrenomedulinu" (preproADM). U predmetnom opisu, sve specifikovane pozicije aminokiselina se obično odnose na pre-proADM koji sadrži 185 aminokiselina. Peptid adrenomedulin (ADM) je peptid koji sadrži 52 aminokiseline (SEQ ID NO: 21) i koji sadrži aminokiseline 95 do 146 pre-proADM-a, iz kojih je formiran proteolitičkim cepanjem. Do danas, suštinski samo nekoliko peptidnih fragmenata formiranih cepanjem pre-proADM je tačnije okarakterisano, konkretno, fiziološki aktivni peptidi adrenomedulin (ADM) i "PAMP", peptid koji sadrži 20 aminokiselina (22-41) koje slede iza 21 aminokiseline signalnog peptida u pre-proADM. Otkriće i karakterizacija ADM u 1993-oj su trigerovali intenzivnu istraživačku aktivnost, čiji su rezultati sumirani u raznim preglednim člancima, u kontekstu predmetnog opisa, naročito sa referencom na članke koji se mogu naći u broju "Peptides" posebno posvećenom ADM (Editorial, Takahashi, K., "Adrenomedullin: from a pheochromocytoma to the eyes", Peptides, Vol. 22, str. 1691 (2001)) i (Eto, T., "A review of the biological properties and clinical implications of adrenomedullin and proadrenomedullin N-terminal 20 peptide (PAMP), hypotensive and vasodilating peptides", Peptides, Vol. 22, str. 1693-1711 (2001)). Još jedan pregledni rad je (Hinson, et al., "Adrenomedulin, a Multifunctional Regulatory Peptide", Endocrine Reviews, Vol. 21(2), str.138-167 (2000)). U naučnim ispitivnjima do danas, nađeno je, između ostalog, da se ADM može smatrati poifunkcionalnim regulatornim peptidom. On se pušta u cirkulaciju u neaktivnom obliku koji je produžen za glicin (Kitamura, K., et al., "The intermediate form of glycine-extended adrenomedullin is the major circulating molecular form in human plasma", Biochem. Biophys. Res. Commun., Vol. 244(2), str. 551-555 (1998). Samo apstrakt). Postoji i vezujući protein (Pio, R., et al., "Complement Factor H is a Serum-binding Protein for adrenomedulin, and the Resulting Complex Modulates the Bioactivities of Both Partners", The Journal of Biological Chemistry, Vol. 276(15), str. 12292-12300 (2001)) koji je specifičan za ADM i verovatno takođe moduliše efekat ADM-a. Ti fiziološki efekti ADM, kao i PAMP, koji su od primarne važnosti u ispitivanjima do danas, su efekti koji utiču na krvni pritisak.
[0004] Prema tome, ADM je efektivan vazodilatator i na taj način je moguće pridružiti hipotenzivan efekat određenim peptidnim segmentima na C kraju ADM. Dalje je nađeno da gorepomenuti fiziološki aktivan peptid, PAMP formiran iz pre-proADM, takođe ispoljava hipotenzivan efekat, čak iako izgleda da ima mehanizam dejstva različit od onoga koji ima ADM (uporediti, kao dodatak gorepomenutim preglednim člancima (Eto, T., "A review of the biological properties and clinical implications of adrenomedullin and proadrenomedullin N-terminal 20 peptide (PAMP), hypotensive and vasodilating peptides", Peptides, Vol. 22, str.
1693-1711 (2001)) i (Hinson, et al., "Adrenomedullin, a Multifunctional Regulatory Peptide", Endocrine Reviews, Vol.21(2), str.138-167 (2000)) i (Kuwasako, K., et al., "Purification and characterization of PAMP-12 (PAMP-20) in porcine adrenal medulla as a major endogenous biologically active peptide", FEBS Lett, Vol. 414(1), str. 105-110 (1997). Samo apstrakt), (Kuwasaki, K., et al., "Increased plasma proadrenomedullin N-terminal 20 peptide in patients with essential hypertension", Ann. Clin. Biochem., Vol.36 (Pt.5), str. 622-628 (1999). Samo apstrakt) ili (Tsuruda, T., et al., "Secretion of proadrenomedullin N-terminal 20 peptide from cultured neonatal rat cardiac cells", Life Sci., Vol.69(2), str.239-245 (2001). Samo apstrakt) i EP-A2 0 622 458). Pored toga je nađeno da su koncentracije ADM, koje se mogu meriti u cirkulaciji i drugim biološkim tečnostima, u nizu patoloških stanja, značajno iznad koncentracija koje se nalaze kod zdravih kontrolnih osoba. Prema tome, nivo ADM kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, infarktom miyokarda, bolestima bubrega, hipertenzivnim poremećajima, dijabetesom melitusom, u akutnoj fazi šoka i u sepsi i septičkom šoku je značajno povećan, iako u različitoj meri. Koncentracije PAMP su takođe povećane u nekim od navedenih patoloških stanja, ali su nivoi u plazmi niži u odnosu na ADM ((Eto, T., "A review of the biological properties and clinical implications of adrenomedullin and proadrenomedullin N-terminal 20 peptide (PAMP), hypotensive and vasodilating peptides", Peptides, Vol.22, str.1693-1711 (2001)); strana 1702). Štaviše, zna se da se neobično visoke koncentracije ADM vide u sepsi, a najviše koncentracije septičkom šoku (cf. (Eto, T., "A review of the biological properties and clinical implications of adrenomedullin and proadrenomedullin N-terminal 20 peptide (PAMP), hypotensive and levels of circulating adrenomedullin in severe illness: Correlation with C-reactive protein and evidence against the adrenal medulla as site of origin", Exp Clin Endocrinol Diabetes, Vol.
105, str.156-162 (1997)), (Tomoda, Y., et al., " Regulation of adrenomedullin secretion from cultured cells ", Peptides, Vol.22, str.1783-1794 (2001)), (Ueda, S., et al., "Increased Plasma Levels of Adrenomedullin in Patients with Systemic Inflammatory Response Syndrome", Am. J. Respir. Crit. Care Med., Vol. 160, str. 132-136 (1999)) and (Wang, P., "Adrenomedullin and cardiovascular responses in sepsis", Peptides, Vol.22, str.1835-1840 (2001))).
[0005] U struci je dalje poznat metod za identifikovanje adrenomedulinske imunoreaktivnosti u biološkim tečnostima u dijagnostičke svrhe, a naročito u okviru dijagnoze sepse, kardiološke dijagnoze i dijagnoze kancera. Prema ovom pronalasku, parcijalni peptid u srednjem regionu proadrenomedulina, koji sadrži aminokiseline 45-92 celog preproadrenomedulina, je konkretno meren pomoću imunoeseja koji radi sa bar jednim obeleženim antitelom koje specifično prepoznaje sekvencu mid-proADM ( WO2004/090546).
[0006] WO-A1 2004/097423 opisuje upotrebu antitela na adrenomedulin za dijagnozu, prognozu i tretman kardiovaskularnih poremećaja. Objavljen je tretman glioblastoma u modelu tumorskog ksenografta pomoću antitela podignutog na adrenomedulin (L'Houcine, O., "Neutralization adrenomedulina inhibits the growth of human glioblastoma cell lines in vitro and suppresses tumor xenograft growth in vivo", American Journal of Pathology; Vol.
160, No.4, pp. 1279-1292 (2002)). Štaviše, objavljen je tretman dijabetičnih gojaznih pacova monoklonskim anti-adrenomedulinskim antitelom MoAb-G6 (Martinez, A., "Is Adrenomedullin a Causal Agent in Some Cases of Type 2 Diabetes?", Peptides, Vol. 20, No.
12, str.1471-1478 (1999)). Tretmani oboljenja blokiranjem ADM receptora su takođe opisani u struci (npr. WO-A12006/027147, WO-A1 2007/062676), gde navedene bolesti mogu biti sepsa, septički šok, kardiovaskularne bolesti, infekcije, dermatološke bolesti, endokrinološke bolesti, metaboličke bolesti, gastroenterološke bolesti, kancer, inflamacija, hematološke bolesti, respiratorne bolesti, mišićno-skeletne bolesti, neurološke bolesti, urološke bolesti.
[0007] Objavljeno je za ranu fazu sepse da ADM poboljšava srčanu funkciju i snabdevanje krvlju jetre, slezine, bubrega i tankog creva. Antitela koja neutrališu ADM, neutrališu ranije pomenute efekte tokom rane faze sepse (Wang, P., "Adrenomedullin and cardiovascular responses in sepsis", Peptides, Vol. 22, str. 1835-1840 (2001) Wang, P., "The Pivotal role of adrenomedullin in producing hyperdynamic circulation during early stage of sepsis", Archives of Surgery, Vol.133, str. 1298-1304 (1998).
[0008] U kasnijoj fazi sepse, hipodinamičkoj fazi sepse, ADM nosi faktor rizika koji je čvrsto povezan sa mortalitetom pacijenata u septičkom šoku. (Schütz et al., "Circulating Precursor levels of endothelin-1 and adrenomedullin, two endothelium-derived, counteracting substances, in sepsis", Endothelium, 14:345-351, (2007)). Metodi za dijagnozu i tretman kritično bolesnih pacijenata, npr. u vrlo kasnim fazama sepse, i upotreba endotelina i agonista endotelina sa vazokonstriktornim dejstvom za dobijanje lekova za tretman kritično bolesnih pacijenata su opisani u WO-A12007/062676. Dalje je opisano u WO-A1 2007/062676 da se koriste, umesto endotelina i/ili agonista endotelina, ili u kombinaciji sa njima, antagonisti adrenomedulina, tj. molekuli koji sprečavaju ili ublažavaju vazodilatirajuće dejstvo adrenomedulina, npr. blokiranjem njegovih relevantnih receptora, ili supstance koje sprečavaju vezivanje adrenomedulina za njegov receptor (npr. specifična veziva, kao što su, npr., antitela koja se vezuju za adrenomedulin i koja blokiraju njegova mesta vezivanja za receptor; "imunološka neutralizacija"). Takva upotreba, ili kombinovana upotreba, uključujući sledeću ili prethodnu odvojenu upotrebu, je opisana u određenim slučajevima kao željena, na primer, za poboljšanje terapijske uspešnosti, ili da bi se izbegao neželjen fiziološki stres ili bočni efekti. Prema tome, objavljeno je da antitela koja neutrališu ADM mogu da se koriste za lečenje sepse u kasnom stadijumu.
[0009] Administracija ADM u kombinaciji sa proteinom-1 vezivanja ADM je opisana u stanju tehnike za lečenje sepse i septičkog šoka. Smatra se da lečenje životija sa sepsom pomoću ADM i proteina-1 vezivanja ADM sprečava prelaz u kasnu fazu sepse. Mora se napomenuti da je u živom organizmu protein vezivanja ADM (faktor komplementa H) prisutan u cirkulaciji navedenog organizma u visokim koncentracijama (Pio et al.: Identification, characterization, and physiological actions of complement factor H as an Adrenomedullin binding Protein present in Human Plasma; Microscopy Res. and Technique, 55:23-27 (2002) i Martinez et al.; Mapping of the Adrenomedullin-Binding domains in Human Complement factor H; Hypertens Res Vol.26, Suppl (2003), S56-59).
[0010] U skladu sa ovim pronalaskom, o proteinu-1 vezivanja ADM se može govoriti i kao o proteinu-1 vezivanja ADM (faktor komplementa H).
[0011] Sprečavanje ili smanjenje disfunkcije ili insuficijencije organa je vrlo važno kad se tretira pacijent koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, naročito bolesti ili stanja koja ugrožavaju život.
Opis pronalaska
[0012] Predmet pronalaska je antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje ili smanjivnje disfunkcije ili za sprečavanje insuficijencije organa u navedenom pacijentu, gde se navedeno antitelo ili fragment antitela ili struktura bez Ig vezuje za region od bar 4 aminokiseline unutar sekvence od aa 1-21 zrelog humanog ADM: YRQSMNNFQGLRSFGCRFGTC (SEQ ID NO: 23), i gde je navedeni organ izabran iz grupe koja obuhvata srce, bubreg, jetru, pluća, pankreas, tanko crevo i slezinu i gde je navedena hronična ili akutna bolest ili akutno stanje, respektivno, izabrana iz grupe koja obuhvata jake infekcije, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsu, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što su npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok kao što su npr. septički šok i disfunkcija organa, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume, trovanje, oštećenja indukovana hemoterapijom. U jednom poželjnom rešenju, predmet pronalaska se odnosi na sprečavanje ili smanjivnje disfunkcije bubrega ili insuficijencije bubrega ili disfunkcije jetre ili insuficijencije jetre. Anti-ADM fragment antiadrenomedulinskog antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig mogu da se daju u bilo kom momentu pre pojave disfunkcije ili insuficijencije ili posle pojave disfunkcije ili insuficijencije.
[0013] "Disfunkcija organa" označava stanje zdravlja u kom organ ne vrši svoju očekivanu funkciju. "Insuficijencija (otkazivanje) organa" označava disfunkciju organa do takvog stepena da normalna homeostaza ne može da se održava bez spoljne kliničke intervencije.
[0014] Nasuprot tome, disfunkcija organa predstavlja očekivanu funkciju odgovarajućeg organa unutar fizioških opsega. Stručnjak je svestan odgovarajuće funkcije organa tokom medicinskog ispitivanja. Prema tome, u nastavku su pružene samo osnovne informacije u pogledu određenih organa u okviru opsega pronalaska:
srce je mišićni organ sa komorama koji pumpa krv dobijenu iz vena u arterije. Prema tome, srce održava protok krvi kroz sistem cirkulacije samo da bi telo snabdelo kiseonikom.
[0015] Bubrezi su parni organi koji funkcionišu da bi se održavala adekvatna ravnozeža vode i elektrolita, oni regulišu koncentraciju kiseline-baze i još filtriraju metabolički otpad iz krvi, koji se posle izlučuje kao urin.
[0016] Jetra je veliki organ koji sekretuje žuč i aktivna je u formiranju određenih krvnih proteina i u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina.
[0017] Pluća funkcionišu da izbacuju ugljen dioksid iz krvi i da je snabdeju kiseonikom.
[0018] Pankreas sekretuje pankreasnu tečnost u duodenum i insulin, glukagon i somatostatin u krvotok.
[0019] Tanko crevo je deo digestivnog trakta, u kom se proces vrarenja praktično završava. Ono je usko i izuvijano i sastoji se od tri dela, duodenuma, jejunuma i ileuma.
[0020] Slezina igra važne uloge u vezi eritrocita – crvenih krvnih zrnaca - i imunog sistema. Konkretno, slezina uklanja stara crvena krvna zrnca i čuva zalihu krvi za slučaj hemoragičnog šola, dok istovremeno reciklira gvožđe. Dalje, ona metaboliše hemoglobin uklonjen iz senescentnih eritrocita. Globinski deo hemoglobina se razgrađuje na svoje konstitutivne aminokiseline, a hemo deo se metaboliše do bilirubina, koji se zatim sprovodi do jetre da bi se uklonio. Pored toga, slezina sintetiše antitela u svojoj beloj pulpi i uklanja bakterije obložene antitelom zajedno sa krvnim ćelijama obloženim antitelom putem cirkulacije krvi i limfe.
[0021] Treba naglasiti da su obezbeđeno anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo i fragment anti-adrenomedulinskog antitela i struktura anti-ADM antitela bez Ig namenjeni predmetnim pronalaskom za primenu u cilju sprečavanja ili smanjenja disfunkcije organa ili insuficijencije organa, i time nisu nužno namenjeni za bilo koje metode primarnog tretmana ili prve linije tretmana same hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, koji se, prema tome, mogu nazvati osnovnom bolešću (-tima). To znači da predmetni pronalazak ne obezbeđuje terapiju iceljenja/lečenja, npr. infekcija, kancera ili tumora, lociranih u odgovarajućem organu, nego obnavljanja fiziološke funkcije odgovarajućeg organa. U skladu s tim, upotreba antiadrenomedulinskog (ADM) antitela ili fragmenta anti-adrenomedulinskog antitela ili strukture anti-ADM antitela bez Ig u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja u okviru opsega pronalaska je vezana za bilo kakvu vrstu insuficiencije organa ili slabu funkciju organa kao akutnog događaja.
[0022] Konkretno, u skladu sa pronalaskom, treba da se podrazumeva da u slučaju bilo kakve disfunkcije organa ili insuficijencije organa pankreasa koje je nastalo npr. zbog dijabetesa melitusa, ovde obezbeđeno anti-ADM antitelo, fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, nije namenjeno za prvu liniju lečenja dijabetesa, nego za obnavljanje fiziološke funkcije pancreasa.
[0023] Konkretno, u skladu sa pronalaskom, treba da se podrazumeva da u slučaju bilo kakve disfunkcije organa ili insuficijencije organa, npr. pankreasa, pluća, jetre, bubrega, slezine, tankog creva, srca koje je nastalo zbog kancerskih tumora ili kancera, ovde obezbeđeno anti-ADM antitelo, fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, nije namenjeno za prvu liniju lečenja kancerskih tumora ili kancera u odgovarajućem organu, nego za obnavljanje fiziološke funkcije odgovarajućeg organa.
[0024] Grupa(-e) pacijenata kojima se obraća ovaj pronalazak se može definisati kao skup dat niže.
[0025] U nastavku, dati su klinički kriterijumi za odgovarajuće organe koji su skloni disfunkciji ili otkazivanju, i time su predstavljene grupe pacijenata koji pate od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja u skladu sa pronalaskom.
Kriterijumi su zasnovani na kliničkom SOFA skoru.
[0026] SOFA sistem je kreiran na konsenzus sastanku Evropskog društva za medicinu intenzivne nege, 1994., a dalje je revidiran 1996.
[0027] SOFA je skor za disfunkciju/insuficijenciju šest organa, kojim se meri dnevna višestruka insuficijencija organa. Svaki organ se ocenjuje od 0 (normalan) do 4 (najnenormaliji), što daje dnevni skor od 0 do 24 poena. Cilj SOFA-e je da se kreira jednostavan, pouzdan i kontinuirani skor za kliničko osoblje.
[0028] Uzastopno procenjivanje disfunkcije organa tokom prvih nekoliko dana u jedinici za intenzivnu negu (ICU) ili po prijemu u bolnicu je dobar indikator prognoze. I srednja vrednost i najviši SOFA skorovi su naročito korisni prediktori ishoda.
Reference za SOFA skor
[0029]
1. Jones AE, Trzeciak S, Kline JA. The Sequential Organ Failure Assessment score for predicting outcome in patients with severe sepsis and evidence of hypoperfusion at the time of emergency department presentation. Crit Care Med.2009 May;37(5):1649-54. 2. Ferreira FL, Bota DP, Bross A, Mélot C, Vincent JL. Serial evaluation of the SOFA score to predict outcome in critically ill patients. JAMA.2001 Oct 10;286(14): 1754-8. 3. Vincent JL, Moreno R, Takala J, Willatts S, De Mendonça A, Bruining H, Reinhart CK, Suter PM, Thijs LG. The SOFA (Sepsis-related Organ Failure Assessment) score to describe organ dysfunction/failure. On behalf of the Working Group on Sepsis-Related Problems of the European Society of Intensive Care Medicine. Intensive Care Med. 1996 Jul;22(7):707-10.
[0030] U jednom specifičnom rešenju, grupa pacijenata vezanih za pronalazak ima niži prag na bar jednom SOFA skoru, gde to može da bude 1 za jedan od kliničkih kriterijuma za respiraciju, ili jetru, ili koagulaciju, ili kardiovaskularne, ili CNS, ili renalne na dan prijema u bolnicu ili u jedinicu za intenzivnu negu (ICU). Dakle, navedenoj grupi pacijenata je potrebna terapijska intervencija prema pronalasku, i time im je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa.
[0031] U jednom drugom specifičnom rešenju, grupa pacijenata vezanih za pronalazak ima niži prag na bar dva SOFA skora, gde to može da bude po 1 za bilo koji klinički kriterijum za respiraciju, ili jetru, ili koagulaciju, ili kardiovaskularne, ili CNS, ili renalne na dan prijema u bolnicu ili u jedinicu za intenzivnu negu (ICU). Dakle, navedenoj grupi pacijenata je potrebna terapijska intervencija prema pronalasku, i time im je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa.
[0032] U jednom drugom specifičnom rešenju, grupa pacijenata vezanih za pronalazak ima niži prag na bar tri SOFA skora, gde to može da bude po 1 za bilo koji klinički kriterijum za respiraciju, ili jetru, ili koagulaciju, ili kardiovaskularne, ili CNS, ili renalne na dan prijema u bolnicu ili u jedinicu za intenzivnu negu (ICU). Dakle, navedenoj grupi pacijenata je potrebna terapijska intervencija prema pronalasku, i time im je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa.
[0033] U jednom drugom specifičnom rešenju, grupa pacijenata vezanih za pronalazak ima niži prag na bar četiri SOFA skora, gde to može da bude po 1 za bilo koji klinički kriterijum za respiraciju, ili jetru, ili koagulaciju, ili kardiovaskularne, ili CNS, ili renalne na dan prijema u bolnicu ili u jedinicu za intenzivnu negu (ICU). Dakle, navedenoj grupi pacijenata je potrebna terapijska intervencija prema pronalasku, i time im je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa.
[0034] U jednom drugom specifičnom rešenju, grupa pacijenata, kojoj je potrebno sprečavanje ili smanjenje renalne disfunkcije organa ili renalne insuficijencije organa, shodno pronalasku, ima renalni SOFA skor od bar 1 ili 2, ili 3, ili 4.
[0035] U jednom drugom specifičnom rešenju, grupa pacijenata, kojoj je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije jetre ili insuficijencije jetre, shodno pronalasku, ima SOFA skor za jetru od bar 1 ili 2, ili 3, ili 4.
[0036] U jednom drugom specifičnom rešenju, grupa pacijenata, kojoj je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije srca ili insuficijencije srca, shodno pronalasku, ima SOFA skor za srce od bar 1 ili 2, ili 3, ili 4.
[0037] U jednom drugom specifičnom rešenju, grupa pacijenata, kojoj je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije pluća ili insuficijencije pluća, shodno pronalasku, ima SOFA skor za pluća od bar 1 ili 2, ili 3, ili 4.
[0038] Nezavisno od početnog skora, uopšteno, povećanje SOFA skora tokom prvih 48 sati u ICU ili u bolnici predviđa mortalitet bar 50%.
[0039] Prema tome, u jednom drugom specifičnom rešenju, grupa pacijenata kojoj je potrebna terapijska intervencija za disfunkciju / insuficijenciju organa, u skladu sa pronalaskom, se odlikuje time što ima bar jedan SOFA skor povećan unutar prvih 48 sati posle prijema u bolnicu ili ICU.
Grupa pacijenata - disfunkcija / insuficijencijae bubrega
[0040] U nastavku, navedeni klinički kriterijumi označavaju grupu(-e) pacijenata sa disfunkcijom / insuficijencijom bubrega:
• Pacijentu u riziku od disfunkcije / insuficijencije bubrega: smanjenje GFR > 25%, serumski kreatinin povećan 1,5 puta ili proizvodnja urina < 0,5 ml/kg/hr tokom 6 sati • Pacijenti sa povredom bubrega: smanjenje GFR > 50%, udvostručavanje kreatinina ili proizvodnja urina < 0,5 ml/kg/hr tokom 12 sati
• Pacijenti sa insuficijencijom bubrega: smanjenje GFR > 75%, utrostručavanje kreatinina ili kreatinin > 355 µmol/l (sa porastom > 44) (> 4 mg/dl) ili izlaz urina ispod 0,3 ml/kg/hr tokom 24 sata
• Pacijenti sa gubitkom funkcije bubrega: uporna akutna povreda bubrega (AKI) ili potpuni gubitak funkcije bubrega tokom više od 4 nedelje
• krajnja faza renalnog oboljenja: potpuni gubitak funkcije bubrega tokom više od 3 meseca.
Grupa pacijenata - disfunkcija / insuficijencija jetre
[0041] Grupa pacijenata sa disfunkcijom / insuficijencijom jetre se odlikuje nižim pragom bilirubina > 1,2 mg/dL, poželjno > 1,9 mg/dL, još poželjnije > 5,9 mg/dL.
Deplecija kiseonika
[0042] Stručnjak je svestan da je sepsa povezana sa disfunkcijom mitohondrija, koja neizbežno dovodi do poremećenog trošenja kiseonika i na kraju do višestruke insuficijencije organa indukovanog sepsom.
[0043] Ovo naročito važi za povišen pritisak kiseonika u tkivu u septičkim pacijentima, sugerišući smanjenu sosobnost organa da koriste kiseonik. Pošto proizvodnja ATP oksidativnom fosforilacijom mitohondrija odgovara za više od 90% ukupne potrošnje kiseonika, disfunkcija mitohondrija može direkno da dovede do insuficijencije organa, moguće zbog azot monoksida, za koji se zna da inhibira respiraciju mitohondrija in vitro i koji se proizvodi u višku u sepsi.
[0044] Prema tome, u jednom vrlo specifičnom rešenju pronalaska, anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig su naročito namenjeni za upotrebu u methodima sprečavanja disfunkcije i insuficijencije organa u pacijentima sa SIRS, sepsom, teškom sepsom, u šoku i septičkom šoku.
[0045] Deplecija kiseonika može takođe biti izazvana ishemijskim događajima, kao što je npr. bajpas operacija.
[0046] Anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig se može davati i preventivno pre nego što pacijent ispolji bilo kakve znake disfunkcije ili insuficijencije organa. To može da bude slučaj kad pacijent pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, gde se mogu očekivati problemi disfunkcije ili insuficijencije, npr. koji obuhvataju teške infekcije kao što su npr. meningitis, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsis; druge bolesti, kao što su dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti, kao što su npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok, kao što je, npr. septički šok i disfunkcija organa, kao što su npr. disfunkcija bubrega, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume, trovanje. Anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig može se davati i preventivno ili terapijski pre, tokom ili posle hemoterapije. Isto važi i za operacije kad se pojave ishemijska oštećenja određenih organa, koja mogu da dovedu do disfunkcije ili insuficijencije organa. "Preventivno" znači pre pojave oštećenja organa, a "terapijski" znači da se oštećenje organa već pojavilo. Naročito je korisno antitelo ili fragment ili struktura u skladu sa predmetnim pronalaskom za smanjenje rizika od disfunkcije ili insuficijencijea organa tokom sepse i septičkog šoka, tj. u kasnim fazama sepse.
[0047] Hronična ili akutna bolest ili akutna stanja, respektivno, su izabrani iz grupe koja obuhvata teške infekcije kao što su npr. meningitis, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsis; druge bolesti, kao što su dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti, kao što su npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok, kao što je, npr. septički šok i disfunkcija organa, kao što su npr. disfunkcija bubrega, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume, trovanje, oštećenja izazvana hemoterapijom. Naročito je korisno antitelo ili fragment ili struktura u skladu sa predmetnim pronalaskom za smanjenje rizika od smrtnosti tokom sepse i septičkog šoka, tj. u kasnim fazama sepse.
[0048] U kliničkim kriterijumima za SIRS, sepsu, tešku sepsu, biće definisan septički šok.
1) Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), okarakterisan pomoću bar dva od sledećih simptoma
[0049]
• pacijenti ispoljavaju hipotenziju (srednji arterijski pritisak je < 65 mm Hg)
• povišen serumski nivo laktata na > 4 mmol/L
• glukoza u krvi > 7,7 mmol/L (u odsustvu dijabetesa)
• centralni venski pritisak nije u opsegu od 8-12 mm Hg
• izlučen urin je < 0,5 mL po kg na sat
• centralna venska (gornja šuplja vena) saturacija kiseonika je < 70% ili mešana venska < 65%
• srčani puls je > 90 udara/min
• temperatura < 36°C ili > 38°C
• respiratorna brzina > 20/min
• broj belih krvnih zrnaca < 4 ili > 12 x 10<9>/L (leukocita); > 10% nezrelih neutrofila
2) Sepsa
[0050] Posle bar dva od simptoma pomenutih pod 1) i dodatne kliničke sumnje na novu infekciju, koja može biti:
• kašalj/sputum/bol u grudima
• bol u abdomenu /distenzija/dijareja
• infekcija preko linije
1
• endokarditis
• disurija
• glavobolja sa ukočenošću vrata
• celulitis/rana/infekcija zgloba
• pozitivna mikrobiologija na bilo koju infekciju
3) Teška sepsa
[0051] Uz uslov da je sepsa manifestovana u pacijentu i da postoji dodatna klinička sumnja na bilo kakvu disfunkciju organa, koja može biti:
• sistolni krvni pritisak < 90/srednji; < 65mmHG
• laktat > 2 mmol/L
• bilirubin > 34µmol/L
• izlučen urin < 0,5 mL/kg/h za 2h
• kreatinin > 177 µmol/L
• pločice < 100x10<9>/L
• SpO2> 90% ako nije dat O2
4) Septički šok
[0052] Bar jedan znak disfunkcije organa kao što je pomenuto pod 3) je manifestovan. Septički šok je indikovan, ako postoji refraktorna hipotenzija koja ne odgovara na tretman i ako samo sistemska intravenozna administracija tečnosti nije dovoljna da se održi pacijentov krvni pritisak od spuštanja u hipotenziju, takođe se obezbeđuje davanje antitela na ADM ili fragmenta antitela na ADM ili anti-ADM strukture bez Ig u skladu sa predmetnim pronalaskom.
[0053] Prema tome, hronične ili akutne bolesti ili akutna stanja su izabrana iz grupe, respektivno, koja sadrži teške infekcije, kao što su npr. meningitis, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), ili sepsa; druge bolesti, kao što su dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti, kao što su npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok, kao što je, npr. septički šok i disfunkcija organa, kao što su npr. disfunkcija bubrega, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume, trovanje, oštećenja indukovana hemoterapijom. Naročito je korisno antitelo ili fragment ili struktura u skladu sa predmetnim pronalaskom za smanjenje rizika od mortaliteta tokom sepse i septičkog šoka, tj. kasnih faza sepse.
[0054] U jednom rešenju predmetnog pronalaska, pacijent ne pati od SIRS, teške infekcije, sepse, šoka, kao što je npr. septički šok. Navedena teška infekcija se odnosi na, npr. meningitis, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsu, tešku sepsu i šok, kao što je, npr., septički šok. U tom smislu, teška sepsa se odlikuje time što se sepsa manifestuje kod navedenog pacijenta i dodatno je prisutna klinička sumnja na bilo kakvu disfunkciju organa, koja može biti:
• krvni pritisak sistolni < 90/srednji; < 65mmHG
• laktat > 2 mmol/L
• bilirubin > 34µmol/L
• izlučen urin < 0,5 mL/kg/h za 2h
• kreatinin > 177 µmol/L
• pločice < 100x10<9>/L
• SpO2> 90% ako nije dat O2
[0055] U jednom drugom specifičnom rešenju, navedene hronične ili akutne bolesti ili akutna stanja nisu sepsa, teška sepsa, ili nije SIRS, ili nije šok, ili nije septički šok.
[0056] U jednom drugom rešenju, navedene hronične ili akutne bolesti ili akutna stanja nisu sepsa.
[0057] U još jednom rešenju, navedene hronične ili akutne bolesti ili akutna stanja, respektivno, su odabrana iz grupe koja sadrži meningitis, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti, kao što su npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok, kao što su npr. septički šok i disfunkcija organa, kao što su npr. disfunkcija bubrega, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume, trovanje, oštećenja indukovana hemoterapijom.
[0058] Treba istaći da ovde obezbeđeno anti-ADM antitelo, fragment anti-ADM antitela ili ili struktura anti-ADM antitela bez Ig nije namenjena za metode prve linije lečenja bolesti vezanih za organe kao što su kamen u bubregu, renalni kancer, nefritis, ciroza jetre, masna jetra, hepatički kancer, ili npr. hepatitis. Anti-ADM antitelo, ili fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, u skladu sa pronalaskom, je namenjeno za upotrebu u sprečavanju ili bavljenju lošim funkcionisanjem fizioloških funkcija odgovarajućih organa.
[0059] Efekat zaštite organa pomoću anti-ADM antitela ili fragmenta anti-ADM antitela ili strukture anti-ADM antitela bez Ig je, prema tome, dopuna metodima primarne terapije navedene hronične ili akutne bolesit ili akutnog stanja. U slučaju hronične ili akutne bolesit ili akutnog stanja kao što su teške infekcije kao što su SIRS, sepsa i slično, primarna terapija bi bila, npr., administracija antibiotika. Anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig bi zaštitila organ pomogla da se spreči pogoršanje kritičnog stanja navedenog pacijenta dok npr. administracija antibiotika ne počne da deluje. Kao što je ranije pomenuto, anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili strukture anti-ADM antitela bez Ig može da se daje na preventivan način ili na terapijski način, što znači da bi se sprečili problemi disfunkcije ili insuficijencije ili da bi se smanjila disfunkcija organa kad su problemi disfunkcije prisutni u navedenom pacijentu.
[0060] U jednom drugom specifičnom rešenju pronalaska, izraz "anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig može da se daje na preventivan način ili na terapijski način" označava upotrebu sistemske administracije pacijentu.
[0061] U jednom rešenju pronalaska, anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili strukturu anti-ADM antitela bez Ig treba koristiti u kombinaciji sa vazopresorima, npr. kateholaminom, gde navedena kombinacija služi za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za zaštitu organa navedenog pacijenta.
[0062] Predmet pronalaska u jednom specifičnom rešenju je, dakle, anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig za upotrebu u terapiji pacijenta kome je potrebna administracija vazopresora, npr. administracija kateholamia.
[0063] Štaviše, u jednom rešenju pronalaska, anti-adrenomedulin (ADM) antitelo ili antifragment anti-adrenomedulinskog antitela ili strukturu anti-ADM antitela bez Ig treba koristiti u kombinaciji sa tečnostima koje se daju intravenozno, gde je navedena kombinacija za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, da bi se zaštitili organi navedenog pacijenta. Treba naglasiti da navedene tečnosti koje treba davati intravenozno se daju sistemski.
[0064] U jednom rešenju pronalaska, navedeni pacijent koji pati od hronične ili akutne bolesti ili stanja kome je potrebna zaštita organa se odlikuje potrebom navedenog pacijenta da dobije intravenozne tečnosti.
[0065] Treba pomenuti da, u skladu sa pronalaskom, administracija tečnosti znači sistemsku administraciju tečnosti.
[0066] Predmet pronalaska u jednom specifičnom rešenju je, dakle, antiadrenomedulinsko(ADM) antitelo ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig za upotrebu u terapiji pacijenta kome su potrebne intravenozne tečnosti. Čak i kad se obnovi adekvatan krvni pritisak i normalan ili supranormalan srčani izlaz, znaci tkivne hipoperfuzije mogu da istraju. Ovo se često zove "distributivni šok" i može da bude vezano za lošu distribsuciju i protok krvi na regionalnom ili mikrovaskularnom nivou i/ili za nesposobnost ćelija da koriste kiseonik uprkos adekvatnom dovodu kiseonika. Klinički je važno da se tkivna hipoperfuzija prepozna, uprkos tome što može da izgleda kao da je krvni pritisak "normalan" i da se uradi blagovremena intervencija. U skladu sa predmetnom pronalaskom, takva intervencija je administracija anti-adrenomedulinskog (ADM) antitela ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela ili anti-ADM struktura bez Ig za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za zaštitu ili smanjenje disfunkcije organa.
[0067] An antitelo prema predmetnom pronalasku je protein koji uključuje jedan ili više polipeptida, koje suštinski kodiraju imunoglobulinski geni, koji se specifično vezuju za antigen. Prepoznati imunoglobulinski geni uključuju gene za konstantne regione kapa, lambda, alfa (IgA), gama (IgG1, IgG2, IgG3, IgG4), delta (IgD), epsilon (IgE) i mi (IgM), kao i bezbroj gena za imunoglobulinske varijabilne regione. Laki lanci imunoglobulina pune dužine su uopšteno dugi oko 25 Kd ili 214 aminokiselina. Teški lanci imunoglobulina pune dužine su uopšteno dugi oko 50 Kd ili 446 aminokiselina. Lake lance kodiraju geni za varijabilne regione na NH2-terminusu (dugi oko 110 aminokiselina), a kapa ili lambda geni za konstantne regione na COOH-terminusu. Slično, teške lance kodiraju geni za varijabilne regione (dugi oko 116 aminokiselina) i jedan od ostalih gena za konstantan region.
[0068] Osnovna strukturna jedinica antitela je generalno tetramer koji se sastoji od two identičnih parova imunoglobulinskih lanaca, gde svaki par ima po jedan lak i jedan težak lanac. U svakom paru, varijabilni regioni lakog i teškog lanca se vezuju za antigen, a konstantni regioni posreduju u efektorskim funkcijama. Imunoglobulini postoje i u nizu drugih oblika, uključujući, na primer, Fv, Fab i (Fab')2, kao i bifunkcionalna hibridna antitela i pojedinačne lance (npr., Lanzavecchia et al., Eur. J. Immunol. 17:105,1987; Huston et al., Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A., 85:5879-5883, 1988; Bird et al., Science 242:423-426, 1988; Hood et al., Immunology, Benjamin, N.Y., 2nd ed., 1984; Hunkapiller and Hood, Nature 323:15-16,1986). Varijabilni region lakog ili teškog lanca imunoglobulina light ili heavy chain variable region uključuje okvirni region isprekidan pomoću tri hipervarijabilna regiona, koji se zovu i regioni koji određuju komplementarnost (CDR) (videti, Sequences of Proteins
1
of Immunological Interest, E. Kabat et al., U.S. Department of Health and Human Services, 1983). Kao što je gore primećeno, CDR-ovi su prvenstveno odgovorni za vezivanje za epitop antigena. Imuni kompleks je antitelo, kao što je monoklonsko antitelo, himerno antitelo, humanizovano antitelo ili humano antitelo, ili funkcionalni fragment antitela, specifično vezan za antigen.
[0069] Himerna antitela su antitela čiji su geni za lak i težak lanac konstruisani, tipično genetičkim inženjeringom, iz imunoglobulinskih gena za varijabilne i konstantne regione koji pripadaju različitim vrstama. Na primer, varijabilni segmenti gena iz mišjeg monoklonskog antitela može da se spoji sa humanim konstantnim segmentima, kao što su kapa i gama 1 ili gama 3. U jednom primeru, terapijsko himerno antitelo je, dakle, hibridni protein sastavljen od varijabilnog ili antigen-vezujućeg domena iz mišjeg antitela i konstantnog ili efektorskog domena iz humanog antitela, iako se mogu koristiti i druge sisarske vrste, ili se varijabilni region može napraviti molekulskim tehnikama. Metodi pravljenja himernih antitela su dobro poznati u struci, npr., videti U.S. Patent No. 5,807,715. "Humanizovani" imunoglobulin je imunoglobulin koji uključuje humani okvirni region i jedan ili više CDR-ova iz ne-humanog imunoglobulina (kao što je mišji, pacovski ili sintetički). Imunoglobulin koji nije humani i koji obezbeđuje CDR-ove se naziva "donor", a humani imunoglobulin koji obezbeđuje okvir se naziva "akceptor." U jednom rešenju, svi CDR-ovi su iz donorskog imunoglobulina u humanizovanom imunoglobulinu. Konstantni regioni ne moraju da budu prisutni, ali ako jesu, oni moraju biti suštinski identični sa humanim imunoglobulinskim konstantnim regionima, tj., bar oko 85-90%, kao što je oko 95% ili više identični. Odatle, svi delovi humanizovanog imunoglobulina, osim možda CDR-ova, su suštinski identični sa odgovarajućim delovima prirodnih humanih imunoglobulinskih sekvenci. "Humanizovano antitelo" je antitelo koje sadrži imunoglobulinski humanizovan lak lanac i humanizovan težak lanac. Humanizovano antitelo vezuje isti antigen kao donorsko antitelo koje obezbeđuje CDR-ove. Akceptorski okvir humanizovanog imunoglobulina ili antitela može da ima ograničen broj supstitucija aminokiselinama uzetim iz donorskog okvira. Humanizovana ili druga monoklonska antitela mogu da imaju dodatne konzervativne supstitucije aminokiselina koje suštinski nemaju nikakav efekat na vezivanje antigena ili na druge funkcije imunoglobulina. Primeri konzervativnih supstitucija su one kao što je gly, ala; val, ile, leu; asp, glu; asn, gln; ser, thr; lys, arg i phe, tyr. Humanizovani imunoglobulini se mogu konstruisati sredstvima genetičkog inženjerstva (npr., videti U.S. Patent No. 5,585,089). Humano antitelo je antitelo u kom su geni za lak i težak lanac humanog porekla. Humana antitela se mogu praviti korišćenjem metoda poznatih u struci. Humana antitela se mogu proizvoditi imortalizovanjem humane B ćelije koja sekretuje antitelo od interesa. Imortalizacija se može postići, na primer, EBV infekcijom ili fuzionisanjem humane B ćelije sa ćelijom mijeloma ili hibridoma da se napravi ćelija trioma. Humana antitela se mogu proizvoditi i metodima eksponiranja na fazima (phage display) (videti, npr., Dower et al., PCT Publikacija br. WO91/17271; McCafferty et al., PCT Publikacija br. WO92/001047; i Winter, PCT Publikacija br. WO92/20791), ili se mogu izabrati iz kombinovane biblioteke humanih monoklonskih antitela (videti vebsajt Morphosys). Humana antitela se mogu dobijati korišćenjem transgenih životinja koje nose gen za humani imunoglobulin (na primer, videti Lonberg et al., PCT Publikacija br. WO93/12227; i Kucherlapati, PCT Publikacija br. WO91/10741).
[0070] Prema tome, anti-ADM antitelo ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela može da ima formate poznate u struci. Primeri su humana antitela, monoklonska antitela, humanizovana antitela, himerna antitela, antitela sa nakalemljenim CDR. U jednom poželjnom rešenju, antitela prema predmetnom pronalasku su rekombinantno proizvedena antitela, kao što je, npr., IgG, tipičan imunoglobulin pune dužine, ili fragmenti antitela koji sadrže bar F-varijabilni domen teškog i/ili lakog lanca kao što su, npr., hemijski kuplovana antitela (vezivanje antigena fragmentom) uključujući, ali bez ograničenja, Fab-fragmente, uključujući Fab minitela, jednolančano Fab antitelo, monovalentno Fab antitelo sa epitopskim oznakama, npr. Fab-V5Sx2; bivalentno Fab (mini-antitelo) dimerizovano sa CH3 domenom; bivalentno Fab ili multivalentno Fab, npr. formirano multimerizacijom uz pomoć heterolognog domena, npr. putem dimerizacije dHLX domena, npr. Fab-dHLX-FSx2; F(ab')2-fragmenata, scFv-fragmenata, multimerizovani multivalentni ili/i multispecifični scFv-fragmenti, bivalentna i/ili bispecifična dijatela, BITE® (bispecifičan T-ćelijski "angažer" (engager)), trifunkcionalna antitela, polivalentna antitela, npr. iz različite klase od G; jednodomenska antitela, npr. nanotela izvedena iz kamiljih ili ribljih imunoglobulina i mnoga druga.
[0071] Štaviše, u jednom rešenju pronalaska, anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig je monospecifično. Monospecifično antitelo na adrenomedulin (ADM), ili monospecifičfragment antitela na adrenomedulin ili monospecifična anti-ADM struktura bez Ig, znači da se navedeno antitelo, ili fragment antitela ili struktura bez Ig, vezuje za jedan specifičan region koji obuhvata bar 5 aminokiselina unutar ciljnog ADM.
[0072] Monospecifično antitelo na adrenomedulin (ADM), ili monospecifičfragment antitela na adrenomedulin ili monospecifična anti-ADM struktura bez Ig, su antitela na adrenomedulin (ADM), ili fragmenti antitela na adrenomedulin ili anti-ADM strukture bez Ig, koja sva imaju afinititet za isti antigen.
[0073] U jednom drugom poželjnom rešenju pronalaska, anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig je monospecifično.
[0074] Monospecifično anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo, ili monospecifičfragment antitela na adrenomedulin ili monospecifična anti-ADM struktura bez Ig, znači da se navedeno antitelo, ili fragment antitela ili struktura bez Ig, vezuje za jedan specifičan region koji obuhvata bar 4 aminokiseline unutar ciljnog ADM.
[0075] U jednom drugom posebnom rešenju, anti-ADM antitelo ili fragment antitela koji se vezuje za ADM je monospecifično antitelo. "Monospecifično" znači da se navedeno antitelo ili fragment antitela vezuje za jedan specifičan region koji obuhvata bar 5 aminokiselina unutar ciljnog ADM.
[0076] U jednom drugom posebnom i poželjnom rešenju, anti-ADM antitelo ili fragment antitela koji se vezuje za ADM je monospecifično antitelo. Monospecifično znači da se navedeno antitelo ili fragment antitela vezuje za jedan specifičan region koji obuhvata bar 4 aminokiseline unutar ciljnog ADM.
[0077] Monospecifična antitela ili fragmenti su antitela ili fragmenti koji svi imaju afinititet za isti antigen. Monoklonska antitela su monospecifična, ali monospecifična antitela mogu da budu proizvedena i na druge načine osim iz zajedničke embrionske ćelije.
[0078] Pored anti-ADM antitela, i druge biopolimerne strukture ("skele") su dobro poznate u struci za kompleksiranje ciljnog molekula i korišćene su za generisanje biopolimera visoko
1
specifičnih za određene ciljeve. Primeri su aptameri, spigelmeri, antikalini i konotoksini. Za ilustraciju formata antitela, molimo da vidite Sl.1a, 1b i 1c.
[0079] U jednom poželjnom rešenju, format antitela na ADM je odabran iz grupe koja obuhvata Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2fragment i scFv-Fc fuzioni protein. U jednom drugom poželjnom rešenju, format antitela je odabran iz grupe koja sadrži scFab fragment, Fab fragment, scFv fragment i njihove konjugate optimizovane na biodostupnost, kao što su PEGilovani fragmenti. Jedan od najpoželjnijih formata je scFab format.
[0080] Strukture bez Ig mogu biti proteinske "skele" i mogu se koristiti kao mimici antitela, jer su sposobne da se vežu za ligande ili antigene. Strukture bez Ig mogu biti odabrane iz grupe koja sadrži strukture bez Ig na bazi tetranektina (npr., opisane u US 2010/0028995), fibronektinske skele (npr., opisane u EP 1266 025;skele na bazi lipokalina (npr., opisane u WO 2011/154420); ubikvitinske skele (npr. opisane u WO 2011/073214), prenosne skele (npr. opisane u US 2004/0023334), skele od proteina A (npr. opisane u EP 2231860), skele na bazi ankirinskih ponovaka (npr. opisane u WO 2010/060748), mikroproteinske skele (poželjno od mikroproteina koji formiraju cistinski "čvor") (npr. opisane u EP 2314308), skele na bazi Fyn SH3 domena (npr. opisane u WO 2011/023685) skele na bazi EGFR-A-domena (npr. opisane u WO 2005/040229) i skele na bazi Kunitz domena (npr. opisane u EP 1941867).
[0081] U jednom rešenju pronalaska, anti-ADM antitela prema predmetnom pronalasku se mogu proizvoditi na sledeći način:
Balb/c miš je imunizovan pomoću 100µg konjugata ADM-peptid (antigen)-BSA, nultog i 14. dana (emulzifikovanog u 100 µl kompletnog Freund-ovog adjuvanta) i 50 µg 21. i 28. dana (u 100 µl nekompletnog Freund-ovog adjuvanta). Tri dana pre nego što je izveden eksperiment sa fuzijom, životinja je primila 50 µg konjugata rastvorenog u 100 µl slanog rastvora, datog u vidu jedne intraperitonealne i jedne intravenske injekcije.
[0082] Splenociti iz imunizovanog miša i ćelije iz mijelomske ćelijske linije SP2/0 su fuzionisani pomoću 1 ml 50% polietileni glikola 30s na 37°C. Posle pranja, ćelije su zasejane u ploče za kulturu sa 96 udubljenja. Hibridni klonovi su odabrani gajenjem u HAT medijumu [RPMI 1640 medijum za kulture, obogaćen 20%-nim fetalnim telećim serumom i HAT-suplementom]. Posle dve nedelje, HAT medijum je zamenjen HT medijumom za tri pasaže, posle čega je vraćen normalan medijum za ćelijsku kulturu.
[0083] Supernatanti ćelijskih kultura su primarno skrinovani na IgG antitela specifična za antigen tri nedelje posle fuzije. Mikrokulture koje su bile pozitivne na testu su prebačene na ploče sa 24 udubljenja za propagaciju. Posle ponovnog testiranja, izabrane kulture su klonirane i ponovo klonirane primenom tehnike ograničenog razblaživanja i određeni su izotipovi (videti i Lane, R.D. (1985). A short-duration polyethylene glycol fusion technique for increasing production of monoclonal antibody-secreting hybridomas. J. Immunol. Meth.
81: 223-228; Ziegler, B. et al. (1996). Glutamate decarboxylase (GAD) is not detectable on the surface of rat islet cells examined by cytofluorometry and complement-dependent antibody-mediated cytotoxicity of monoclonal GAD antibodies, Horm. Metab. Res. 28: 11-15).
[0084] Antitela se mogu proizvoditi pomoću eksponiranja na fazima u skladu sa sledećom procedurom:
1
biblioteke gena za humana naivna antitela HAL7/8 su korišćene za izolovanje rekombinantnih jednolančanih F-varijabilnih domena (scFv) protiv adrenomedulinskog peptida. Biblioteke gena za antitela su pretražene strategijom ispiranja koja obuhvata upotrebu peptida koji sadrže biotin vezan preko dva različita spejsera za sekvencu adrenomedulinskog peptida. Mešavina tura ispiranja uz upotrebu nespecifično vezanog antigena i antigena vezanog za streptavidin je korišćena da se minimizira fon od nespecifičnog vezivanja. Eluirani fazi iz treće runde ispiranja su korišćeni za generisanje E.coli sojeva koji eksprimiraju monoklonske scFv. Supernatant iz kultivacije ovih klonskih sojeva je direktno korišćen za ELISA testiranje antigena (videti i Hust, M., Meyer, T., Voedisch, B., Rülker, T., Thie, H., El-Ghezal, A., Kirsch, M.I., Schütte, M., Helmsing, S., Meier, D., Schirrmann, T., Dübel, S., 2011. A human scFv antibody generation pipeline for proteome research. Journal of Biotechnology 152, 159-170; Schütte, M., Thullier, P., Pelat, T., Wezler, X., Rosenstock, P., Hinz, D., Kirsch, M.I.,Hasenberg, M., Frank, R., Schirrmann, T., Gunzer, M., Hust, M., Dübel, S., 2009. Identification of a putative Crf splice variant and generation of recombinant antibodies for the specific detection of Aspergillus fumigatus. PLoS One 4, e6625).
[0085] Humanizacija mišjih antitela se može sprovoditi prema sledećoj proceduri:
za humanizaciju antitela mišjeg porekla, sekvenca antitela se analizira na strukturnu interakciju okvirnih regiona (FR) sa regionima koji određuju komplementarnost (CDR) i antigenom. Na osnovu strukturnog modelovanja, izabere se odgovarajući FR humanog porekla i mišje CDR sekvence se presade u humani FR. Varijacije u aminokiselinskoj sekvenci CDR ili FR se mogu uvesti da bi se obnovile strukturne interakcije, koje su prekinute zamenom FR sekvenci iz različitih vrsta. Ovaj oporavak strukturnih interakcija se može postići nasumičnim pristupom pomoću biblioteka eksponiranih na fazima ili direktnim pristupom vođenim molekulskim modelovanjem (Almagro JC, Fransson J., 2008. Humanization of antibodies. Front Biosci.2008 Jan 1;13:1619-33).
[0086] U jednom poželjnom rešenju, format antitela na ADM se bira iz grupe koja sadrži Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, F(ab)2fragment i scFv-Fc fuzioni protein. U jednom drugom poželjnom rešenju, format antitela se bira iz grupe koja sadrži scFab fragment, Fab fragment, scFv fragment i njihove konjugate optimizovane na biodostupnost, kao što su PEGilovani fragmenti. Jedan od najpoželjnijih formata je scFab format.
[0087] U jednom drugom poželjnom rešenju, antitelo na ADM, fragment antitela na ADM, ili anti-ADM struktura bez Ig, je antitelo pune dužine, fragment antitela, ili struktura bez Ig.
[0088] U jednom poželjnom rešenju, anti-ADM antitelo ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela, ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, se usmerava na i može da se veže za epitop od bar 5 aminokiselina u dužini koji je sadržan u ADM.
[0089] U jednom još poželjnijem rešenju, anti-ADM antitelo ili fragment antiadrenomedulinskog antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig se usmerava na i može da se veže za epitop od bar 4 aminokiseline u dužini koji je sadržan u ADM.
[0090] U jednom poželjnom rešenju predmetnog pronalaska, navedeno antiadrenomedulinsko antitelo ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig se vezuje za region ADM tkoji je lociran u N-terminusnom delu (aa 1-21) adrenomedulina, (videti Sl.2).
1
[0091] U jednom drugom poželjnom rešenju, navedeno antitelo ili fragment antiadrenomedulinskog antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig prepoznaje i vezuje se za N-terminus (aa 1) adrenomedulina. N-terminus znači da je aminokiselina 1, koja je "Y" u SEQ ID No. 21 ili 23, obaveznoj za vezivanje. Antitelo, ili fragment ili struktura, se ne bi vezalo ni za adrenomedulin koji je produžen na N-terminusu, ni koji je modifikovan na N-terminusu, ni za adrenomedulin koji je degradiran na N-terminusu.
[0092] Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo, ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, prema pronalasku, je obezbeđeno za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, respektivno, i vezuje se za region od bar 4 ili od bar 5 aminokiselina unutar sekvence aa 1-21 zrelog humanog ADM:
SEQ ID No: 23
YRQSMNNFQGLRSFGCRFGTC.
[0093] U jednom drugom specifičnom rešenju prema pronalasku, ovde obezbeđeno antitelo na ADM, ili fragment antitela na ADM ili anti-ADM struktura bez Ig, se ne vezuje za C-terminalni deo ADM, tj. aa 43 - 52 ADM-a (SEQ ID NO: 25)
PRSKISPQGY-NH2
(SEQ ID NO: 25).
[0094] U jednom specifičnom rešenju, poželjno je da se koristi antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, u skladu sa predmetnim pronalaskom, gde je navedeno antitelo na adrenomedulin, ili navedeni fragment antitela na adrenomedulin ili struktura bez Ig, je antitelo koje stabilizuje ADM, ili fragment antitela koji stabilizuje ADM, ili struktura bez Ig koja stabilizuje ADM, koje povećava poluživot (t1/2; pola retencionog vremena) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi za bar 10 %, poželjno za bar 50 %, još poželjnije za >50 %, najpoželjnije za >100%.
[0095] Poluživot (pola retencionog vremena) ADM može da se odredi u humanoj plazmi u odsustvu i u prisustvu antitela koje stabilizuje ADM, ili fragmenta antitela koji stabilizuje adrenomedulin ili strukture bez Ig koja stabilizuje adrenomedulin, respektivno, primenom imunoeseja za kvantifikaciju ADM.
[0096] Mogu se sprovoditi sledeći koraci:
- ADM se može razblažiti u humanoj citratnoj plazmi u odsustvu i u prisustvu antitela koje stabilizuje ADM, ili fragmenta antitela koji stabilizuje adrenomedulin ili strukture bez Ig koja stabilizuje adrenomedulin, respektivno, i može se inkubirati na 24 °C
- alikvoti se uzimaju u odabranim vremenskim tačkama (npr. u okviru 24 sata) i može se zaustaviti degradacija ADM u navedenim alikvotima zamrzavanjem na -20 °C
- količina ADM se može odrediti pomoću hADM imunoeseja direktno, ako na izabrani esej ne utiče stabilišuće antitelo. Alternativno, alikvot se može tretirati sredstvima za denaturaciju (kao HCl) i, posle izbistravanja uzorka (npr. centrifugiranjem), pH se može neutralisati i kvantifikovati ADM pomoću ADM imunoeseja. Alternativno, tehnologije različite od imunoeseja (npr. RPHPLC) se mogu koristiti za kvantifikaciju ADM
- poluživot ADM se računa za ADM inkubiran u odsustvu i u prisustvu antitela koje stabilizuje ADM, ili fragmenta antitela koji stabilizuje adrenomedulin ili strukture bez Ig koja stabilizuje adrenomedulin, respektivno
1
- povećanje poluživota se računa za stabilisan ADM u poređenju sa ADM koji je inkubiran u odsustvu antitela koje stabilizuje ADM, ili fragmenta antitela koji stabilizuje adrenomedulin ili strukture bez Ig koja stabilizuje adrenomedulin.
[0097] Dvostruko povećanje poluživota ADM je povećanje poluživota za 100%.
[0098] Poluživot (pola retencionog vremena) se definiše kao period tokom kog koncentracija specifikovane hemikalije ili leka padne na pola svoje početne koncentracije u specifikovanoj tečnosti ili krvi.
[0099] Esej koji se može koristiti za određivanje poluživota (pola retencionog vremena) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi, je opisan u Primeru 3.
[0100] Za neke bolesti, blokiranje ADM može da bude pogodno do određene mere. Međutim, to može biti i štetno ako se ADM potpuno neutrališe, jer određena količina ADM može biti potrebna za nekoliko fizioloških funkcija. U mnogim izveštajima je naglašeno da administracija ADM može biti blagotvorna u određenim bolestima. Nasuprot tome, u drugim izveštajima objavljeno je da ADM ugrožava život kad se daje u određenim stanjima.
[0101] U jednom poželjnom rešenju, navedeno antitelo na ADM, fragment antitela na ADM ili anti-ADM struktura bez Ig, je antitelo, fragment ili struktura, koje ne neutrališe. Antitelo na ADM, fragment antitela na ADM ili anti-ADM struktura bez Ig, koje neutrališe bi blokiralo bioaktivnost ADM skoro 100%, bar više od 90%, poželjno bar više od 95%.
[0102] Nasuprot tome, antitelo na ADM, ili fragment antitela na ADM ili anti-ADM struktura bez Ig, koje ne neutrališe, blokira bioaktivnost ADM manje od 100%, poželjno manje od 95%, poželjno manje od 90%, poželjnije manje od 80 %, a čak još poželjnije manje od 50 %. To znači da bi zaostala bioaktivnost ADM vezanog za antitelo na ADM, ili fragment antitela na ADM ili anti-ADM strukturu bez Ig, koje ne neutrališe, bila viša od 0%, poželjno viša od 5 %, poželjno viša od 10 %, poželjnije viša od 20 %, još poželjnije viša od 50 %.
[0103] U ovom kontekstu molekul, bilo da je to antitelo, ili fragment antitela ili struktura bez Ig, sa "ne-neutrališućom anti-ADM aktivnošću", kolektivno ovde nazvani zbog jednostavnosti "ne-neutrališuće" antitelo na ADM, fragment antitela, ili struktura bez Ig, koji, npr., blokira bioaktivnost ADM manje od 80 %, se definiše kao
- molekul ili molekuli koji se vezuju za ADM, koji, po dodavanju u kulturu eukariotske ćelijske linije, koja eksprimira funkcionalni humani rekombinantni ADM receptor sastavljen od CRLR (receptor nalik kalcitoninskom receptoru) i RAMP3 (protein 3 koji modifikuje aktivnost receptora), smanjuje količinu cAMP koju je proizvela ćelijska linija kroz dejstvo paralelno dodatog humanog sintetičkog ADM peptida, gde navedeni dodati humani sintetički ADM je dodat u količini koja, u odsustvu ne-neutrališućeg antitela koje treba analizirati, dovodi do polovine maksimalne stimulacije sinteze cAMP, gde se smanjenje cAMP pomoću navedenih molekula koji vezuju ADM dešava u meri, koja nije veća od 80%, čak i kad se ne-neutrališući molekul koji vezuje
- ADM koji treba analizirati doda u količini, koja je 10 puta veća od količine, koja je potrebna da se dobije maksimalno smanjenje sinteze cAMP koje se može dobiti uz neneutrališuće antitelo koje se analizira.
[0104] Ista definicija važi i za druge opsege; 95%, 90%, 50% itd.
1
[0105] U jednom specifičnom rešenju prema predmetnom pronalasku, koristi se antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50%, (od početnih vrednosti). To znači da antitelo, fragment antitela ili struktura bez Ig, koje odgovara pronalasku, blokira bioaktivnost ADM do ne više od 80% ili ne više od 50%, respektivno. Kao implikacija, to znači da je bar 20 % zaostale bioaktivnosti ADM ili bar 50 % zaostale bioaktivnosti ADM prisutno kad se koristi antitelo, fragment antitela ili struktura bez Ig u skladu sa pronalaskom. Podrazumeva se da se navedeno ograničeno blokiranje bioaktivnosti ADM javlja čak i u višku koncentracije antitela, fragmenta ili strukture, što znači višak antitela, fragmenta ili strukture u odnosu na ADM. Navedeno ograničeno blokiranje je intrinsična osobina samog ADM veziva. To znači da navedeno antitelo, fragment ili struktura, ima maksimalnu inhibiciju od 80% ili 50%, respektivno. U jednom poželjnom rešenju, navedeno antitelo na ADM, fragment antitela na ADM ili anti-ADM struktura bez Ig, bi blokiralo bioaktivnost ADM do bar 5 %.
Kao implikacija, to znači da je prisutno približno 95 % zaostale bioaktivnosti ADM.
[0106] Bioaktivnost se definiše kao efekat koji supstanca ima na živi organizam ili tkivo ili organ ili funkcionalnu jedinicu in vivo ili in vitro (npr. u eseju) posle njihove interakctije. U slučaju bioaktivnosti ADM, to može da bude efekat ADM u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP. Prema tome, u skladu sa predmetnim pronalaskom, bioaktivnost se definiše preko funkcionalnog eseja na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP. Mogu se izvesti sledeći koraci da bi se odredila bioaktivnost ADM u takvom eseju:
- Konstruišu se krive doza – odgovor sa ADM u navedenom funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP.
- Može se izračunati koncentracija ADM na polovini maksimalne stimulacije cAMP.
- Pri konstantnoj polovini maksimalne stimulacije cAMP, konstruišu se krive doza – odgovor koncentracije ADM (i do konačne koncentracije 100µg/ml) pomoću antitela koje stabilizuje ADM ili fragmenta antitela koji stabilizuje adrenomedulin ili strukture bez Ig koja stabilizuje adrenomedulin, respektivno.
[0107] Maksimalna inhibicija u navedenom bioeseju sa ADM od 50% znači da navedeno antitelo na ADM ili navedeni fragment antitela na adrenomedulin ili navedeni antiadrenomedulinska struktura bez Ig, respektivno, blokira bioaktivnost do 50% od početnih vrednosti. Maksimalna inhibicija u navedenom bioeseju sa ADM od 80% znači da navedeno antitelo na ADM ili navedeni fragment antitela na adrenomedulin ili navedena antiadrenomedulinska struktura bez Ig, respektivno, blokira bioaktivnost ADM do 80%. Ovo je u smislu da blokiranje bioaktivnosti ADM ne bude više od 80%. To znači da približno 20% zaostale bioaktivnosti ADM ostaje prisutno.
[0108] Međutim, u predmetnom opisu i u gornjem kontekstu, izraz "blokira bioaktivnost ADM" u odnosu na ovde opisana anti-ADM antitela, fragmente antitela na ADM i anti-ADM strukture bez Ig, bi trebalo razumeti kao čisto smanjenje bioaktivnosti ADM sa 100% na najviše 20% zaostale bioaktivnosti ADM, poželjno smanjenje bioaktivnosti od 100% do 50% zaostale bioaktivnosti ADM; ali, u svakom slučaju, postoji zaostala bioaktivnost ADM koja se može odrediti kako što je gore dato detaljno.
[0109] Bioaktivnost ADM se može odrediti u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP (adrenomedulinski bioesej) prema Primeru 2.
2
[0110] U jednom poželjnom rešenju, modulatorsko anti-ADM antitelo, ili modulatorski fragment anti-adrenomedulinskog antitela se koristi u lečenju sepse. Modulatorsko anti-ADM antitelo, ili modulatorski fragment anti-ADM antitela povećava bioaktivnost ADM u ranoj fazi sepse i smanjuje štetne efekte ADM u kasnoj fazi sepse. "Modulatorsko" antitelo ili modulatorski fragment anti-adrenomedulinskog antitela je antitelo koje povećava poluživot (t1/2pola retencionog vremena) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi za bar 10 %, poželjno bar 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100% i blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50 %.
[0111] U jednom poželjnom rešenju, modulatorsko anti-ADM antitelo ili modulatorski fragment anti-adrenomedulinskog antitela ili modulatorska anti-adrenomedulinska struktura bez Ig se koristi u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja za stabilizovanje cirkulacije, konkretno, za stabilizovanje sistemske cirkulacije.
[0112] Takvo modulatorsko antitelo ili modulatorski fragment anti-adrenomedulinskog antitela ili modulatorska anti-adrenomedulinska struktura bez Ig, može da bude naročito korisno u lečenju sepse. Modulatorsko antitelo ili modulatorski fragment antiadrenomedulinskog antitela ili modulatorska anti-adrenomedulinska struktura bez Ig povećava bioaktivnost ADM i smanjuje štetne efekte ADM u kasnoj fazi sepse.
[0113] U jednom poželjnom rešenju, modulatorsko antitelo ili modulatorski fragment antiadrenomedulinskog antitela ili modulatorska anti-adrenomedulinska struktura bez Ig se usmerava na i može da veže epitop dužine od bar 5 aminokiselina koji je sadržan u ADM, poželjno u humanom ADM.
[0114] U jednom još poželjnijem rešenju, anti-adrenomedulinsko antitelo ili fragment antiadrenomedulinskog antitela ili modulatorska anti-adrenomedulinska struktura bez Ig se usmerava na i može da veže epitop dužine od bar 4 aminokiseline koji je sadržan u ADM, poželjno u humanom ADM.
[0115] "Modulatorsko" anti-ADM antitelo ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela ili modulatorska anti-adrenomedulinska struktura bez Ig je antitelo ili fragment antiadrenomedulinskog antitela ili modulatorska anti-adrenomedulinska struktura bez Ig, koje povećava poluživot (t1/2pola retencionog vremena) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi za bar 10 %, poželjno bar 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100% i blokira bioaktivnost ADM do ispod 80 %, poželjno ispod 50 % i gde bi navedeno anti-ADM antitelo, fragment anti-ADM antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, blokirao bioaktivnost ADM do bar 5 %. Ove vrednosti vezane za poluživot i blokiranje bioaktivnosti treba da se razumeju u vezi sa ranije pomenutim testovima da bi se odredile ove vrednosti. Ovo je smislu da da blokiranje ADM ne bude više od 80% ili da ne bude više od 50%, respektivno.
[0116] Takvo modulatorsko anti-adrenomedulinsko antitelo ili modulatorski fragment anti-ADM antitela ili modulatorska anti-adrenomedulinska struktura bez Ig, pruža prednost da olakšava doziranje administracije. Kombinacija delimičnog blokiranja ili delimičnog smanjenja bioaktivnosti adrenomedulina i povećanje in vivo poluživota (povećanje bioaktivnosti adrenomedulina) dovodi do pogodnog pojednostavljenja doziranja antiadrenomedulinskog antitela, ili fragmenta antitela na adrenomedulin ili antiadrenomedulinske strukture bez Ig. U situaciji viška endogenog adrenomedulina (maksimalna stimulacija, kasna faza sepse, šok, hipodinamična faza), efekat snižavanja aktivnosti je glavni impakt antitela, ili fragmenta ili strukture, koji ograničava (negativan) efekat adrenomedulina. U slučaju niskih ili normalnih koncentracija endogenog adrenomedulina, biološki efekat antiadrenomedulinskog antitela, ili fragmenta antitela na adrenomedulin ili anti-ADM strukture bez Ig, je kombinacija snižavanja (delimičnim blokiranjem) i povećavanja povećanjem poluživota adrenomedulina. Ako je efekat poluživota jači od efekta blokiranja, biološka aktivnost endogenog adrenomedulina je povoljno povećana u ranim fazama sepse (nizak adrenomedulin, hiperdinamična faza). Prema tome, ne-neutrališuće i modulatorsko antitelo na adrenomedulin, ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-adrenomedulinska struktura bez Ig, deluje kao pufer bioaktivnosti ADM, da bi održavalo bioaktivnost ADM u okviru određenog fiziološkog opsega.
[0117] Prema tome, doziranje antitela/fragmenta/strukture u, npr., sepsi, može da se odabere od koncentracije u višku, zato što obe faze sepse (rana i kasna) imaju korist od lečenja viškom anti-ADM antitela, ili fragmenta anti-ADM antitela na adrenomedulin ili anti-ADM strukture bez Ig, u slučaju efekta modulacije. Višak znači: koncentracija antitela na adrenomedulin, ili fragmenta antitela na adrenomedulin ili anti-ADM strukture bez Ig, je veća od one endogenog adrenomedulina tokom kasne faze (šok) npr. sepse. To znači, u slučaju modulatorskog antitela, ili modulatorskog fragmenta ili modulatorske strukture, doziranje u sepsi može da bude sledeće:
višak znači bar dvostruka (srednja) koncentracija adrenomedulina u septičkom šoku, bar > 3µg antitela na adrenomedulin, ili fragmenta antitela na adrenomedulin ili anti-ADM strukture bez Ig na kg telesne težine, poželjno bar 6,4µg antitela na adrenomedulin, ili fragmenta antitela na adrenomedulin ili anti-ADM strukture bez Ig, na kg telesne težine. Poželjno > 10µg / kg, poželjnije >20µg/kg, najpoželjnije >100µg antitela na adrenomedulin, ili fragmenta antitela na adrenomedulin ili anti-ADM strukture bez Ig na kg telesne težine.
[0118] Ovo se može primeniti i na druga teška i akutna stanja pored septičkog šoka.
[0119] U jednom specifičnom rešenju pronalaska, antitelo je monoklonsko antitelo ili fragment antitela na ADM. U jednom rešenju pronalaska, antitelo na ADM ili fragment anti-ADM antitela, je humano ili humanizovano antitelo ili je iz njega izvedeno. U jednom specifičnom rešenju, jedan ili više (mišjih) CDR je "nakalemljen" na humano antitelo ili fragment antitela.
[0120] Predmet ovog pronalaska u jednom aspektu je humano antitelo sa nakalemljenim CDR ili fragment tog antitela koji se vezuje za ADM, gde humano antitelo sa nakalemljenim CDR ili fragment tog antitela sadrži težak lanac (H lanac) antitela koji obuhvata
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW
SEQ ID NO: 2
ILPGSGST
i/ili
SEQ ID NO: 3
TEGYEYDGFDY
i/ili još sadrži lak lanac (L lanac) antitela koji obuhvata:
SEQ ID NO: 4
QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5
RVS
i/ili
SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
[0121] U jednom specifičnom rešenju pronalaska, sadržaj predmetnog pronalaska je humano monoklonsko antitelo koje se vezuje za ADM ili fragment tog antitela gde težak lanac obuhvata bar jedan CDR izabran iz grupe koja obuhvata:
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW SEQ ID NO: 2
ILPGSGST SEQ ID NO: 3
TEGYEYDGFDY
i gde lak lanac obuhvata bar jedan CDR odabran iz grupe koja obuhvata:
SEQ ID No: 4
QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5
RVS SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
[0122] U jednom specifičnijem rešenju pronalaska, sadržaj pronalaska je humano monoklonsko antitelo koje se vezuje za ADM ili fragment takvog antitela gde težak lanac obuhvata sekvence
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW SEQ ID NO: 2
ILPGSGST SEQ ID NO: 3
TEGYEYDGFDY
i gde lak lanac obuhvata sekvence
2
SEQ ID NO: 4
QSIVYSNGNTY
SEQ ID NO: 5
RVS
SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
[0123] U jednom vrlo specifičnom rešenju, anti-ADM antitelo ima sekvencu odabranu iz grupe koja obuhvata: SEQ ID NO 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13 i 14.
[0124] Anti-ADM antitelo, ili fragment anti-ADM antitela ili anti-ADM struktura bez Ig, prema predmetnom pronalasku, ispoljava afinitet prema humanom ADM na takav način da je konstanta afiniteta veća od 10<-7>M, poželjno 10<-8>M, poželjno je afinitet veći od 10<-9>M, najpoželjnije veći od 10<-10>M. Stručnjak zna da se može smatrati da se niži afinitet kompenzuje primenom veće doze jedinjenja i ta mera ne bi dovela do ispadanja iz opsega pronalaska. Konstante afiniteta se mogu određivati prema metodu koji je opisan u Primeru 1.
[0125] U jednom poželjnom rešenju, antitelo na ADM, ili fragment antitela na ADM ili anti-ADM struktura bez Ig, se koristi za smanjenje rizika od smrtnosti tokom navedene hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta.
[0126] Hronična ili akutna bolest ili akutno stanje prema predmetnom pronalasku je bolest ili stanje odabrano iz grupe koja sadrži teške infekcije, kao što su, npr., meningitis, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsa; druge bolesti kao što su dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti, kao što su, npr., srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, arterioskleroza; šok, kao što su, npr., septički šok i disfunkcija organa, kao što je, npr., disfunkcija bubrega, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, traume, trovanje, oštećenja izazvana hemoterapijom. Naročito je korisno antitelo ili fragment ili struktura, prema predmetnom pronalasku, za smanjenje rizika od smrtnosti tokom sepse i septičkog šoka, tj. kasnih faza sepse.
[0127] U jednom poželjnom rešenju, antitelo ili fragment antitela se koristi za smanjenje rizika od smrtnosti tokom navedene hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta, gde je navedena bolest izabrana iz grupe koja obuhvata sepsu, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što je npr. srčana insuficijencija, šok, kao što su npr. septički šok i disfunkcija organa, kao što je npr., disfunkcija bubrega. Naročito je korisno antitelo ili fragment u skladu sa predmetnim pronalaskom za smanjenje rizika od smrtnosti tokom sepse i septičkog šoka, tj. u kasnim fazama sepse.
[0128] U jednom poželjnom rešenju, modulatorsko antitelo ili modulatorski fragment antiadrenomedulinskog antitela se koristi za lečenje sepse. Modulatorsko antitelo poveća bioaktivnosti ADM u ranoj fazi sepse i smanjuje štetne efekte ADM u kasnoj fazi sepse. "Modulatorsko" antitelo ili fragment anti-adrenomedulinskog antitela je antitelo koje povećava poluživot t1/2adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi za bar 10 %, poželjno bar 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100% i blokira bioaktivnost ADM do ispod 80 %, poželjno ispod 50 %.
[0129] U jednom rešenju, anti-ADM antitelo, ili fragment anti- adrenomedulinskog antitela ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, se koristi u terapiji hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta prema predmetnom pronalasku, gde je navedeni pacijent pacijent u jedinici za intenzivnu negu. U jednom drugom rešenju, anti-ADM antitelo, ili fragment antitela na adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, se koristi u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti prema predmetnom pronalasku, gde je navedeni pacijent kritično bolestan. "Kritično bolestan" znači da pacijent ima bolest ili stanje u kom je smrt moguća ili predstoji.
[0130] Predmet ovog pronalaska je dalje antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta prema predmetnom pronalasku, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura treba da se koristi u kombinaciji sa proteinom koji vezuje ADM. Protein koji vezuje ADM je prirodno prisutan i u cirkulaciji navedenog pacijenta.
[0131] Treba naglasiti da termin protein koji vezuje ADM označava i protein-1 vezivanja ADM (faktor komplementa H), koji, međutim, nije ne-neutrališuće i modulatorsko antitelo na ADM, ni fragment antitela na ADM, ni anti-ADM struktura bez Ig, što je u skladu sa pronalaskom.
[0132] Predmet ovog pronalaska je dalje antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta prema predmetnom pronalasku, gde je navedeno antitelo, ili fragment ili struktura, namenjeno za upotrebu u kombinaciji sa drugim aktivnim sastojcima.
[0133] Predmet ovog pronalaska je i antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, namenjeno za upotrebu u kombinaciji sa primarnim lekom, gde je navedena kombinacija namenjena za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa navedenog pacijenta.
[0134] "Primarni lek" znači lek koji deluje na primarni uzrok navedene bolesti ili stanja. Navedeni primarni lek može da bude antibiotik u slučaju infekcija.
[0135] U jednom specifičnom rešenju ranije pomenutih kombinacija, navedene kombinacije su namenjene za upotrebu u kombinaciji sa vazopresorima, npr., kateholaminom, gde je navedena dalja kombinacija namenjena za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa navedenog pacijenta.
[0136] U jednom rešenju pronalaska, navedeni pacijent koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili hronično stanje, kome je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa, se odlikuje potrebom pacijenta da dobije administraciju vazopresora, npr., administraciju kateholamina.
[0137] Predmet ovog pronalaska u jednom specifičnom rešenju je, dakle, antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, koje treba koristiti u kombinaciji sa proteinom koji vezuje ADM i/ili sa drugim aktivnim
2
sastojcima, za upotrebu u terapiji pacijenta kome je potrebno lečenje vazopresorima, npr., lečenje kateholaminom.
[0138] U jednom specifičnom rešenju gorepomenutih kombinacija, navedene kombinacije treba koristiti u kombinaciji sa tečnostima administriranim intravenozno, gde je navedena kombinacija za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa navedenog pacijenta.
[0139] U jednom rešenju pronalaska, navedeni pacijent koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje, kome je potrebno sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa, se odlikuje potrebom pacijenta da dobije tečnosti intravenozno.
[0140] Predmet ovog pronalaska u jednom specifičnom rešenju je, dakle, antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig u kombinaciji sa proteinom koji vezuje ADM i/ili sa drugim aktivnim sastojcima, za upotrebu u terapiji pacijenta kome su potrebne tečnosti intravenozno.
[0141] U skladu sa pronalaskom, protein-1 vezivanja ADM može se nazivati i ADM-vezujući protein-1 (faktor komplementa H).
[0142] U jednom specifičnom rešenju pronalaska, anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, je obezbeđeno za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura nije protein-1 vezivanja ADM (faktor komplementa H).
[0143] Treba naglasiti da termin "protein koji vezuje ADM" označava i protein-1 vezivanja ADM (faktor komplementa H), koji, međutim, nije ne-neutrališuće i modulatorsko antitelo na ADM, fragment antitela na ADM, ili anti-ADM struktura bez Ig, što je u skladu sa pronalaskom.
[0144] Navedeno antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig, ili njihove kombinacije sa proteinom koji vezuje ADM i/ili sa drugim aktivnim sastojcima, se može koristiti u kombinaciji sa vazopresorima, npr., kateholaminom i/ili sa tečnostima administriranim intravenozno, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u navedenom pacijentu.
[0145] Predmet ovog pronalaska je i antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig prema predmetnom pronalasku, za upotrebu u kombinaciji sa antitelima na TNF-alfa. Antitela na TNF-alfa su komercijalno dostupna za lečenje pacijenata.
[0146] Predmet ovog pronalaska je i farmaceutska formulacija koji sadrži antitelo ili fragment ili strukturu prema predmetnom pronalasku.
[0147] Navedena farmaceutska formulacija se može davati intramuskularno. Navedena farmaceutska formulacija se može davati intravaskularno. Navedena farmaceutska formulacija se može davati preko infuzije. U jednom drugom rešenju predmetnog pronalaska je i
2
farmaceutska formulacija prema predmetnom pronalasku gde je navedena farmaceutska formulacija u suvom stanju, koju treba rekonstituisati pre upotrebe.
[0148] U jednom drugom rešenju, predmet ovog pronalaska je dalje farmaceutska formulacija prema predmetnom pronalasku, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
[0149] U jednom drugom rešenju, predmet ovog pronalaska je dalje farmaceutska formulacija prema predmetnom pronalasku, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
[0150] U jednom drugom rešenju, predmet ovog pronalaska je dalje farmaceutska formulacija prema predmetnom pronalasku, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
[0151] U jednom drugom rešenju, predmet ovog pronalaska je dalje farmaceutska formulacija prema predmetnom pronalasku, gde se navedena farmaceutska formulacija daje preko infuzije.
[0152] Treba naglasiti da farmaceutska formulacija u skladu sa pronalaskom koja se može davati intramuskularno, intravaskularno, ili putem infuzije, se poželjno sistemski daje pacijentu, za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u pacijentu koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja. Prema tome, u jednom drugom rešenju predmetnog pronalaska, farmaceutska formulacija u skladu sa predmetnim pronalaskom, treba da se daje sistemski pacijentu za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u pacijentu koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja.
[0153] U jednom drugom specifičnom i poželjnom rešenju predmetnog pronalaska, farmaceutska formulacija u skladu sa predmetnim pronalaskom treba da se daje sistemski preko infuzije pacijentu za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u pacijentu koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja.
[0154] Ovde su opisani i dalji aspekti pronalaska kao što su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta za regulaciju ravnoteže tečnosti.
2. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin prema zahtevu 1, gde je format antitela izabran iz grupe koja sadrži Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2 fragment i scFv-Fc fuzioni protein.
3. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin prema zahtevu 1 ili 2, gde se navedeno antitelo ili fragment vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
4. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde navedeno antitelo ili fragment prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo (aa1) adrenomedulina.
2
5. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde je navedeno antitelo ili fragment antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment antitela koji stabilizuje ADM koji povećava t1/2 poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100 %.
6. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili fragment blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50%.
7. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde je navedena bolest izabrana iz grupe koja sadrži sepsu, dijabetes, kancer, srčanu insuficijenciju, šok i disfunkciju bubrega.
8. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde je navedeni pacijent pacijent u jedinici za intenzivnu negu.
9. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 7 gde je navedeno antitelo ili fragment modulatorsko antitelo ili fragment koji povećava t1/2poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100 % i koji blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50%.
10. Farmaceutska formulacija koji sadrži antitelo ili fragment prema bilo kom od zahteva 1 do 9.
11. Farmaceutska formulacija, prema zahtevu 10, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
12. Farmaceutska formulacija, prema zahtevu 10, gde navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
13. Farmaceutska formulacija, prema bilo kom od zahteva 10 do 11, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
14. Farmaceutska formulacija, prema bilo kom od zahteva 10 do 11, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
15. Farmaceutska formulacija, prema zahtevu 14, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije.
[0155] Ovde su opisani i dalji aspekti pronalaska kao što su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta, za regulaciju ravnoteže tečnosti.
2
2. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema zahtevu 1, gde je navedeno antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin, ili anti-ADM struktura bez Ig, ne-neutrališuće antitelo na ADM ili neneutrališući fragment antitela na adrenomedulin ili ne-neutrališuća anti-ADM struktura bez Ig.
3. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema zahtevu 1 ili 2, za sprečavanje ili smanjivanje edema kod navedenog pacijenta.
4. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde je format antitela izabran iz grupe koja obuhvata Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2 fragment i scFv-Fc fuzioni protein.
5. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde se navedeno antitelo ili fragment ili struktura vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
6. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
7. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde je navedeno antitelo ili fragment ili struktura antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment antitela koji stabilizuje ADM ili struktura bez Ig koja stabilizuje ADM, koje povećava poluživot (t1/2; pola retencionog vremena) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi za bar 10 %, poželjno za bar 50 %, još poželjnije za >50 %, najpoželjnije za >100%.
8. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde navedeno antitelo ili fragment blokira bioaktivnost ADM do ispod 80 %, poželjno do ispod 50%.
9. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde je navedena bolest izabrana iz grupe koja obuhvata SIRS, sepsu, dijabetes, kancer, srčanu insuficijenciju, šok i disfunkciju bubrega.
10. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je navedeno antitelo ili fragment humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili za fragment njegovog antitela, gde težak lanac sadrži sekvence
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW
SEQ ID NO: 2
ILPGSGST
SEQ ID NO: 3
2
TEGYEYDGFDY
i gde lak lanac sadrži sekvence
SEQ ID NO:4
QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5
RVS SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
11. Humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment njegovog antitela prema zahtevu 10, gde navedeno antitelo ili fragment obuhvata sekvencu izabranu iz grupe koja obuhvata:
1
12. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je navedeni pacijent pacijent na intenzivnoj nezi.
13. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 12, gde je navedeno antitelo, ili fragment ili struktura, modulatorsko antitelo ili fragment ili struktura koje povećava poluživot (t1/2; pola retencionog vremena) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi za bar 10 %, poželjno za bar 50 %, još poželjnije za >50 %, najpoželjnije za >100% i koje blokira bioaktivnost ADM do ispod 80 %, poželjno ispod 50 %:.
14. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 13, za upotrebu u kombinaciji sa kateholaminom i/ili tečnostima datim intravenski.
15. ADM antitelo ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 13, ili kombinacija prema zahtevu 12, za upotrebu u kombinaciji sa proteinom koji vezuje ADM i/ili sa drugim aktivnim sastojcima.
16. Farmaceutska formulacija koja obuhvata antitelo ili fragment ili strukturu, prema bilo kom od zahteva 1 do 15.
17. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 16, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
18. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 16, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
19. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 16 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
20. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 16 to 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
21. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 20, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije.
[0156] Ovde su opisani i dalji aspekti pronalaska kao što su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta za stabilizovanje cirkulacije.
2. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin prema zahtevu 1, gde navedeno antitelo ili fragment smanjuje potrebu navedenog pacijenta za kateholaminom.
3. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin prema zahtevu 1 ili 2, gde je format antitela izabran iz grupe koja obuhvata Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2 fragment i scFv-Fc fuzioni protein.
2
4. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde se navedeno antitelo ili fragment vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
5. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde navedeno antitelo ili fragment prepoznaje i vezuje se za N-kraj (aa1) adrenomedulina.
6. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili fragment is antitelo koje stabilizuje ADM koje povećava poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi za bar 10 %, poželjno za bar 50 %, još poželjnije za >50 %, najpoželjnije za >100%.
7. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde navedeno antitelo ili fragment blokira bioaktivnost ADM do ispod 80 %, poželjno ispod 50 %.
8. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde je navedeno antitelo ili fragment modulatorsko Antitelo na ADM ili modulatorski fragment antitela na adrenomedulin, koje povećava poluživot (t1/2poluvreme retencije) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije > 50 %, najpoželjnije >100 % i koje blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50 %.
9. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde je navedena bolest odabrana iz grupe koja sadrži sepsu, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što je, npr., srčana insuficijencija, šok kao što su, npr., septički šok i disfunkcija organa kao što je, npr., disfunkcija bubrega.
10. Farmaceutska formulacija koja obuhvata an antitelo prema bilo kom od zahteva 1 do 9.
11. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 10, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
12. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 10, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
13. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 10 do 11, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
14. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 10 do 11, gde se navedena farmaceutska formulacija se daje intravaskularno.
15. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 14, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije.
[0157] Ovde su opisani i dalji aspekti pronalaska kao što su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti ili stanja pacijenta, za stabilizovanje cirkulacije.
2. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema zahtevu 1, gde navedeno, antitelo ili fragment ili struktura, smanjuje potrebu za vazopresorom, npr., potrebu za kateholaminom, navedenog pacijenta.
3. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema zahtevu 1 ili 2, gde navedeno antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, je neneutrališuće anti-Antitelo na ADM ili ne-neutrališući fragment antitela na adrenomedulin ili ne-neutrališuća anti-ADM struktura bez Ig.
4. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde je format antitela odabran iz grupe koja sadrži Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2 fragment i scFv-Fc fuzioni protein.
5. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde se navedeno antitelo ili fragment ili struktura vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
6. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo (aa1) adrenomedulina.
7. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura je antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment ili struktura, koje povećava poluživot (t1/2poluvreme retencije) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije > 50 %, najpoželjnije >100 %.
8. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50 %.
9. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde je navedeno antitelo ili fragment ili struktura modulatorsko antitelo na ADM ili modulatorski fragment antitela na adrenomedulin ili struktura, koje povećava poluživot (t1/2poluvreme retencije) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije > 50 %, najpoželjnije >100 % i koje blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50 %:
10. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je navedeno antitelo ili fragment humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment antitela, gde težak lanac sadrži sekvence
4
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW SEQ ID NO: 2
ILPGSGST SEQ ID NO: 3
TEGYEYDGFDY
i gde lak lanac obuhvata sekvence
SEQ ID NO: 4
QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5
RVS SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
11. Humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment antitela prema zahtevu 10, gde navedeno antitelo ili fragment sadrži sekvencu odabranu iz grupe koja obuhvata:
SEQ ID NO: 7 (AM-VH-C)
SEQ ID NO: 9 (AM-VH2-E40)
SEQ ID NO: 14 (AM-VL2-E40)
12. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 11, gde je navedena bolest odabrana iz grupe koja sadrži SIRS, sepsu, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što su, npr., srčana insuficijencija, šok, kao što je, npr., septički šok i disfunkcija organa, kao što je, npr., disfunkcija bubrega.
13. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 12, za upotrebu u kombinaciji sa kateholaminom i/ ili tečnostima administriranim intravenozno.
14. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta prema bilo kom od zahteva 1 do 13 ili kombinacija prema zahtevu 10, za upotrebu u kombinaciji sa proteinom koji vezuje ADM i/ili drugim aktivnim sastojcima.
15. Farmaceutska formulacija koja sadrži antitelo ili fragment ili strukturu bez Ig prema bilo kom od zahteva 1 do 14.
16. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 15, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
17. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 15, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
18. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 15 do 16, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
19. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 14 do 16, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
20. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 16, gde se navedena farmaceutska formulacija dajem putem infuzije.
[0158] Ovde su opisani i dalji aspekti pronalaska kao što su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, gde je navedeno antitelo ili navedeni fragment antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment koje povećava t1/2poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije 100 % i/ili gde navedeno antitelo blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno do manje od 50 %.
2. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, gde je navedeno antitelo ili navedeni fragment modulatorsko antitelo na ADM ili fragment koji povećava t1/2poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije 100 % i koji blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno do manje od 50 %.
3. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti prema zahtevu 1 ili 2, gde se navedeno antitelo ili fragment vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
4. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, gde se navedeno antitelo ili navedeni fragment prema zahtevu 3 vezuje za N-terminalni deo adrenomedulina.
5. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde je navedeno antitelo ili navedeni fragment antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment koji povećava t1/2poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije 100 %.
6. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili navedeni fragment blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno do manje od 50 %.
7. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 6, za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, gde je navedena bolest odabrana iz grupe koja sadrži SIRS, sepsu, septički šok, dijabetes, kancer, srčanu insuficijenciju, šok, insuficijenciju organa, disfunkciju bubrega, akutnu neravnotežu tečnosti i nizak krvni pritisak.
8. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 7 za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, gde je navedena bolest septički šok ili sepsa.
9. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde navedeno antitelo ili fragment reguliše ravnotežu tečnosti navedenog pacijenta.
10. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde se navedeno antitelo ili fragment koristi za prevenciju disfunkcije organa ili insuficijencije organa.
11. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti, prema zahtevu 10, gde se navedeno antitelo ili fragment koristi za prevenciju disfunkcije bubrega ili insuficijencije bubrega.
12. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti u pacijentu prema zahtevima 1 do 11, gde se navedeno antitelo ili fragment koristi za stabilizovanje cirkulacije.
13. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti u pacijentu prema zahtevu 12, gde navedeno antitelo ili fragment smanjuje potrebu za kateholaminom kod navedenog pacijenta.
14. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti u pacijentu prema bilo kom od zahteva 1 do 13, za smanjenje rizika od smrtnosti navedenog pacijenta.
15. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti u pacijentu prema bilo kom od zahteva 1 do 14, gde se navedeno antitelo ili fragment može davati u dozi od bar 3 µg / kg telesne težine.
16. Farmaceutski sastav koji sadrži antitelo ili fragment prema bilo kom od zahteva 1 do 15.
[0159] Ovde su opisani i dalji aspekti pronalaska kao što su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, gde je navedeno antitelo ili navedeni fragment ili struktura neneutrališuće antitelo.
2. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, gde je navedeno antitelo, ili navedeni fragment ili struktura antitelo ili fragment ili struktura, koje stabilizuje ADM, koje povećava poluživot (t1/2poluvreme retencije) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije 100 % i/ili gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno do manje od 50 %.
3. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig gde navedeno antitelo ili navedeni fragment je modulatorsko antitelo na ADM, ili fragment ili struktura, koje povećava poluživot (t1/2poluvreme retencije) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije 100 % i koje blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno do manje od 50 %.
4. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema zahtevu 1 ili 2, gde se navedeno antitelo ili fragment ili struktura vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
5. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, gde se navedeno antitelo ili navedeni fragment ili struktura prema zahtevu 3 vezuje za N-terminalni deo adrenomedulina.
6. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde je navedeno antitelo ili navedeni fragment ili navedena struktura antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment koji povećava poluživot (t1/2poluvreme retencije) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije 100 %.
7. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, zaupotrebu kao aktivna farmaceutska supstanca.
8. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 7, za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, gde je navedena bolest ili stanje odabrano iz grupe koja sadrži teške infekcije, kao što su, npr., meningitis, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsa; druge bolesti kao što su dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti, kao što su, npr., srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok, kao što je, npr., septički šok i disfunkcija organa, kao što su, npr., disfunkcija bubrega, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume.
9. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, gde je navedena bolest septički šok ili sepsa.
10. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je navedeno antitelo ili fragment humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment antitela, gde težak lanac sadrži bar jednu od sekvenci:
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW SEQ ID NO: 2
ILPGSGST SEQ ID NO: 3
TEGYEYDGFDY
i/ili gde lak lanac sadrži bar jednu od sekvenci
SEQ ID NO: 4
QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5
RVS SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
11. Humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment antitela prema zahtevu 10, gde navedeno antitelo ili fragment sadrži sekvencu odabranu iz grupe koja sadrži:
4
SEQ ID NO: 7 (AM-VH-C)
SEQ ID NO: 12 (AM-VL-C)
12. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 11, za regulisanje ravnoteže tečnosti u pacijentu koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje.
13. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 11, za sprečavanje ili smanjivanje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u pacijentu koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje.
14. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema zahtevu 10, gde je organ bubreg ili jetra.
15. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema zahtevima 1 do 14, za stabilizovanje cirkulacije u pacijentu koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje.
16. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti kod pacijenta prema zahtevu 15, gde navedeno antitelo ili fragment smanjuje potrebu za kateholaminom kod navedenog pacijenta.
17. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 16, za upotrebu u kombinaciji sa vazopresorima, npr. kateholaminom.
18. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 17, za upotrebu u kombinaciji sa intravenoznom administracijom tečnosti.
19. Antitelo na adrenomedulin ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 18, za upotrebu u kombinaciji sa antitelom na TNF-alfa.
20. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 19, za upotrebu u lečenju pacijenta kome je to potrebno, gde se navedeno antitelo ili fragment može davati u dozi od bar 3 µg / kg telesne težine.
21. Farmaceutski sastav koji sadrži antitelo ili fragment ili strukturu prema bilo kom od zahteva 1 do 20.
22. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 20, za upotrebu u lečenju hronične ili akutne bolesti ili hroničnog stanja.
23. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili struktura bez Ig, prema zahtevu 22, gde je navedena bolest sepsa.
[0160] Ovde su opisani i dalji aspekti pronalaska kao što su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji teške hronične ili akutne bolesti pacijenta, za smanjivanje rizika od smrtnosti navedenog pacijenta.
2. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin, prema zahtevu 1, gde je format antitela odabran iz grupe koja sadrži Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2 fragment i scFv-Fc fuzioni protein.
3. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin prema zahtevu 1 ili 2, gde se navedeno antitelo ili fragment vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
4. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde navedeno antitelo ili fragment prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo (aa1) adrenomedulina.
5. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde je navedeno antitelo ili fragment antitelo koje stabilizuje
4
ADM ili fragment koji povećava t1/2poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije > 50 %, najpoželjnije > 100 %.
6. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili fragment blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50%.
7. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde je navedena bolest odabrana iz grupe koja sadrži sepsu, dijabetes, kancer, srčanu insuficijenciju, šok i disfunkciju bubrega.
8. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde je navedeni pacijent pacijent u jedinici za intenzivnu negu.
9. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde je rizik od smrtnosti smanjen sprečavanjem neželjenog događaja, gde je ovaj drugi odabran iz grupe koja sadrži SIRS, sepsu, septički šok, insuficijenciju organa, insuficijenciju bubrega, neravnotežu tečnosti i nizak krvni pritisak.
10. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde se navedeno antitelo ili fragment koristi u kombinaciji proteina koji vezuje ADM.
11. Farmaceutska formulacija koji sadrži antitelo ili fragment prema bilo kom od zahteva 1 do 10.
12. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 11, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
13. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 11, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
14. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 11 do 12, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
15. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 11 do 12, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
16. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 15, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije.
[0161] Ovde su opisani i dalji aspekti pronalaska kao što su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji teške hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta, za smanjenje rizika od smrtnosti za navedenog pacijenta, gde je navedeno antitelo, ili fragment ili struktura, ne-neutrališuće antitelo na ADM ili ne-neutrališući fragment antitela na adrenomedulin ili ne-neutrališuća anti-ADM struktura bez Ig.
2. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin, prema zahtevu 1, gde je format antitela odabran iz grupe koja sadrži Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2 fragment i scFv-Fc fuzioni protein.
3. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig prema zahtevu 1 ili 2, gde se navedeno antitelo ili fragment ili struktura vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
4. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo (aa1) adrenomedulina.
5. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde je navedeno antitelo ili fragment ili struktura antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment ili struktura fragment koji povećava t1/2poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije > 50 %, najpoželjnije > 100 %.
6. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50%.
7. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde je navedena bolest odabrana iz grupe koja sadrži teške infekcije, kao što su, npr., meningitis, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS,) sepsa; druge bolesti, kao što su dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što su, npr., srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok kao što je, npr., septički šok i disfunkcija organa kao što su, npr., disfunkcija bubrega, disfunkcija jetre; opekotine, operacija, fizičke traume.
8. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde je navedena bolest odabrana iz grupe koja sadrži SIRS, tešku infekciju, sepsu, šok, npr., septički šok.
9. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde je navedeni pacijent pacijent u jedinici za intenzivnu negu. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili an anti-ADM struktura bez Ig za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je smanjen rizik od smrtnosti sprečavanjem neželjenog događaja, gde je ovaj drugi odabran iz grupe koja sadrži SIRS, sepsu, šok kao što je, npr., septički šok, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što su, npr., akutna srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar;
4
insuficijencije organa kao što su, npr., insuficijencija bubrega, insuficijencija jetre, neravnotežu tečnosti i nizak krvni pritisak.
10. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je navedeno antitelo ili fragment humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment antitela, gde težak lanac sadrži sekvence
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW SEQ ID NO: 2
ILPGSGST SEQ ID NO: 3
TEGYEYDGFDY
i gde lak lanac obuhvata sekvence
SEQ ID NO:4
QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5
RVS SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
12. Humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment antitela, prema zahtevu 10, gde navedeno antitelo ili fragment sadrži sekvencu izabranu iz grupe koja obuhvata:
SEQ ID NO: 7 (AM-VH-C)
SEQ ID NO: 8 (AM-VH1)
4
SEQ ID NO: 13 (AM-VL1)
4
13. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 12, za upotrebu u kombinaciji sa vazopresorima, npr., kateholaminom i/ ili tečnostima administriranim intravenozno.
14. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji hronične ili akutne bolesti pacijenta, prema bilo kom od zahteva 1 do 13, ili kombinacija prema zahtevu 10, za upotrebu u kombinaciji sa proteinom koji vezuje ADM i/ili drugim aktivnim sastojcima.
15. Farmaceutska formulacija koja sadrži antitelo ili fragment ili strukturu prema bilo kom od zahteva 1 do 14.
16. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 15, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
17. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 15, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
18. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 15 do 16, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
19. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 15 do 16, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
20. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 19, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije.
21. Antitelo na adrenomedulin (ADM), ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, gde se navedeno antitelo ili fragment ili struktura vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina, poželjno humanog ADM.
4
22. Antitelo ili fragment ili struktura prema zahtevu 2, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo (aa 1) adrenomedulina.
[0162] Dalji aspekti pronalaska su dati niže:
1. Adrenomedulin (ADM) antitelo ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje disfunkcije organa ili insuficijencije organa.
2. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti prema zahtevu 1, gde je navedeni organ bubreg.
3. Antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin, prema zahtevu 1, gde je format antitela izabran iz grupe koja sadrži Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2 fragment i scFv-Fc fuzioni protein.
4. Antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde se navedeno antitelo ili fragment vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina
5. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde navedeno antitelo ili fragment prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo (aa1) adrenomedulina.
6. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde je navedeno antitelo ili navedeni fragment antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment koji povećava t1/2poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100%.
7. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde navedeno antitelo blokira bioaktivnost ADM do ispod 80 %, poželjno ispod 50 %.
8. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti, prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde je navedena bolest izabrana iz grupe koja sadrži sepsu, dijabetes, kancer, srčanu insuficijenciju i šok.
9. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde je navedeni pacijent pacijent na intenzivnoj nezi.
10. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti, prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde navedeno antitelo ili fragment modulatorsko antitelo ili fragment koje povećava poluvreme retencije adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100% i koje blokira bioaktivnost ADM do ispod 80 %, poželjno ispod 50 %.
4
11. Farmaceutska formulacija koji sadrži antitelo ili fragment prema bilo kom od zahteva 1 do 10.
12. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 11, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
13. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 11 gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
14. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 11 do 12, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
15. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 11 do 12, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
16. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 15, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije.
[0163] Dalji aspekti pronalaska su dati niže:
1. Antitelo na adrenomedulin (ADM) ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje ili smanjivanje disfunkcije organa ili sprečavanje insuficijencije organa kod navedenog pacijenta.
2. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema zahtevu 1, gde je navedeni organ bubreg ili jetra.
3. Antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema zahtevu 1 ili 2, gde je navedeno antitelo na ADM, ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, ne-neutrališuće antitelo na ADM ili neneutrališući fragment antitela na adrenomedulin ili ne-neutrališuća anti-ADM struktura bez Ig.
4. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 ili 3, gde je format antitela odabran iz grupe koja sadrži Fv fragment, scFv fragment, Fab fragment, scFab fragment, (Fab)2 fragment i scFv-Fc fuzioni protein.
5. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde se navedeno antitelo ili fragment ili struktura vezuje za N-terminalni deo (aa 1-21) adrenomedulina.
6. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo (aa1) adrenomedulina.
7. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde je navedeno antitelo ili navedeni fragment ili struktura antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment ili struktura koja povećava poluživot (t1/2poluvreme retencije) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100%.
8. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig prema bilo kom od zahteva 1 do 7, prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura blokira bioaktivnost ADM do manje od 80 %, poželjno manje od 50%.
9. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde je navedena bolest odabrana iz grupe koja sadrži sepsu, dijabetes, kancer, srčana insuficijenciju i šok.
10. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je navedeno antitelo ili fragment humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment antitela, gde težak lanac sadrži sekvence
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW SEQ ID NO: 2
ILPGSGST SEQ ID NO: 3
TEGYEYDGFDY
i gde lak lanac obuhvata sekvence
SEQ ID NO: 4
QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5
RVS SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
11. Humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili fragment antitela prema zahtevu 10, gde navedeno antitelo ili fragment sadrži sekvencu izabranu iz grupe koja obuhvata:
SEQ ID NO: 7 (AM-VH-C)
1
SEQ ID NO: 12 (AM-VL-C)
2
12. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig za upotrebu u terapiji koji pati od hronične ili akutne bolesti, prema bilo kom od zahteva 1 do 11, gde je navedeno antitelo ili fragment ili struktura modulatorsko antitelo, ili fragment ili struktura, koje povećava poluživot (t1/2poluvreme retencije) adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100% i koje blokira bioaktivnost ADM do ispod 80 %, poželjno ispod 50 %.
13. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 12, za upotrebu u kombinaciji sa vazopresorima, npr. kateholaminom i/ ili tečnostima administriranim intravenozno.
14. Antitelo na ADM ili fragment antitela na adrenomedulin ili anti-ADM struktura bez Ig za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 13, ili kombinacija prema zahtevu 13, za upotrebu u kombinaciji sa proteinom koji vezuje ADM i/ili sa drugim aktivnim sastojcima.
15. Farmaceutska formulacija koja obuhvata antitelo ili fragment prema bilo kom od zahteva 1 do 13.
16. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 14, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
17. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 14, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
18. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 14 to 15, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
19. Farmaceutska formulacija prema bilo kom od zahteva 14 to 15, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
20. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 18, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije.
[0164] Specifično poželjna rešenja unutar opsega predmetnog pronalaska su predstavljena niže:
1. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje ili smanjivanje disfunkcije organa ili sprečavanje insuficijencije organa kod navedenog pacijenta, gde se navedeno antitelo ili fragment antitela ili struktura bez Ig vezuje za region od bar 4 aminokiseline unutar sekvence 1-21 zrelog humanog ADM: YRQSMNNFQGLRSFGCRFGTC (SEQ ID NO: 23),
i gde je navedeni organ izabran iz grupe koja obuhvata srce, bubreg, jetru, pluća, pankreas, tanko crevo i slezinu,
i gde je navedena hronična ili akutna bolest ili akutno stanje, respektivno, izabrana iz grupe koja obuhvata teške infekcije, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsu, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što su npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok kao što su npr. septički šok i disfunkcija organa, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume, trovanje, oštećenja hemoterapijom.
2. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja prema zahtevu 1, gde je navedeno antitelo, ili fragment antitela ili struktura bez Ig, monospecifično.
3. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja prema bilo kom od zahteva 1 ili 2, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura ispoljava afinitet vezivanja za ADM od bar 10<-7>M, gde je navedeni afinitet vezivanja određen prema Primeru 1.
4. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin,
4
za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura nije protein-1 vezivanja ADM, faktor komplementa H.
5. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo, aa 1, zrelog adrenomedulina.
6. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo ili naveden fragment ili navedena struktura is antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment ili struktura koja povećava poluživot, t1/2poluvreme retencije, adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije >100%.
7. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura blokira bioaktivnost ADM do ne iznad 80 %, poželjno ne iznad 50 %, kad se određuje bioaktivnost ADM u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP prema Primeru 2.
8. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde navedeni pacijent pati od bolesti koja je izabrana iz grupe koja obuhvata sepsu, dijabetes, kancer, sepsu, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što su npr. srčana insuficijencija i šok.
9. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde navedena bolest nije SIRS, sepsa ili septički šok.
10. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je navedeno antitelo ili fragment human monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili njegov fragment, gde težak lanac obuhvata sekvence
SEQ ID NO: 1
GYTFSRYW
SEQ ID NO: 2
ILPGSGST
SEQ ID NO: 3
TEGYEYDGFDY
i gde lak lanac obuhvata sekvence
SEQ ID NO: 4
QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5
RVS SEQ ID NO: 6
FQGSHIPYT.
11. Humano monospecifično anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja prema zahtevu 10, gde navedeno antitelo ili fragment obuhvata sekvencu izabranu iz grupe koja obuhvata:
SEQ ID NO: 7 (AM-VH-C)
SEQ ID NO: 9 (AM-VH2-E40)
SEQ ID NO: 10 (AM-VH3-T26-E55)
12. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 11, gde je navedeno antitelo ili fragment ili struktura modulatorsko antitelo ili fragment ili struktura koja povećava poluživot, t1/2poluvreme retencije, adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije > 100 % i koja blokira bioaktivnost ADM do ne više od 80 %, poželjno ne više od 50 %, kad se određuje bioaktivnost ADM u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP prema Primeru 2.
13. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 12, za upotrebu u kombinaciji sa vazopresorima, npr. kateholaminom, i/ili tečnostima datim intravenski.
14. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 13, za upotrebu u kombinaciji sa protein koji vezuje ADM i/ili sa drugim aktivnim sastojcima.
15. Farmaceutska formulacija koja obuhvata anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela ili strukturu anti-ADM antitela bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 14, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja, kao što je definisano u bilo kom od zahteva 1 do 14.
16. Farmaceutska formulacija za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja prema zahtevu 15, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu.
17. Farmaceutska formulacija za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja prema zahtevu 16, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju.
18. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno.
19. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno.
20. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema zahtevima 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije.
21. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema zahtevima 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje sistemski pacijentu za sprečavanje ili smanjivanje disfunkcije organa ili insuficijencije organa kod navedenog pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja.
22. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema zahtevima 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje sistemski, putem infuzije, pacijentu za sprečavanje ili smanjivanje disfunkcije organa ili insuficijencije organa kod navedenog pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja.
PRIMERI
[0165] Treba naglasiti da se antitela, fragmenti antitela i strukture bez Ig, iz dela sa primerima prema pronalasku, vezuju za ADM i time bi ih trebalo smatrati za anti-ADM antitela/ fragmente antitela /strukture bez Ig.
Primer 1
Pravljenje antitela i određivanje njihovih konstanti afiniteta
[0166] Proizvedeno je nekoliko humanih i mišjih antitela i određene su njihove konstante afiniteta (videti tabele 1 i 2).
Peptidi/ konjugati za imunizaciju:
[0167] Peptidi za imunizaciju su sintetisani, videti Tabela 1, (JPT Technologies, Berlin, Germany) sa dodatnim N-terminalnim cisteinskim ostatkom (ako cistein nije prisutan unutar izabrane ADM-sekvence) za konjugaciju peptida sa goveđim serumskim albuminom (BSA). Peptidi su kovalentno vezani sa BSA pomoću gela Sulfolink Coupling (Perbio-science, Bonn, Germany). Procedura kuplovanja je izvedena prema priručniku Perbio.
[0168] Mišja antitela su napravljena prema sledećem metodu:
Balb/c miš je imunizovan pomoću 100 µg peptid-BSA-konjugata nultog i 14. dana (emulzifikovan u 100 µl kompletnog Freund-ovog adjuvanta) i 50 µg 21. i 28. dana (u 100 µl nekompletnog Freund-ovog adjuvanta). Tri dana pre nego što je izveden eksperiment sa fuzijom, životinja je primila 50 µg konjugata rastvorenog u 100 µl slanog rastvora, datog u vidu jedne intraperitonealne i jedne intravenske injekcije.
[0169] Splenociti iz imunizovanog miša i ćelije iz mijelomske ćelijske linije SP2/0 su fuzionisani sa 1 ml 50% polietileni glikola 30s na 37°C. Posle pranja, ćelije su zasejane na ploče za kulturu sa 96 udubljenja. Hibridni klonovi su odabrani gajenjem u HAT medijumu [RPMI 1640 medijum za kulture, obogaćen 20%-nim fetalnim telećim serumom i HAT-suplementom]. Posle dve nedelje, HAT medijum je zamenjen HT medijumom za tri pasaže, posle čega je vraćen normalan medijum za ćelijsku kulturu.
[0170] Supernatanti ćelijskih kultura su prvo pregledani na IgG antitela specifična za antigen tri nedelje posle fuzije. Mikrokulture koje su bile pozitivne na testu su prebačene na ploče sa 24 udubljenja za propagaciju. Posle ponovnog testiranja, izabrane kulture su klonirane i ponovo klonirane primenom tehnike ograničenog razblaživanja i određeni su izotipovi (videti i Lane, R.D. "A short-duration polyethylene glycol fusion technique for increasing production of monoclonal antibody-secreting hybridomas", J. Immunol. Meth. 81: 223-228; (1985), Ziegler, B. et al. "Glutamate decarboxylase (GAD) is not detectable on the surface of rat islet cells examined by cytofluorometry and complement-dependent antibody-mediated cytotoxicity of monoclonal GAD antibodies", Horm. Metab. Res.28: 11-15, (1996)).
Proizvodnja mišjih monoklonskih antitela:
[0171] Antitela su napravljena standardnim metodima za proizvodnju antitela (Marx et al, Monoclonal Antibody Production, ATLA 25, 121, 1997) i prečišćena pomoću Proteina A. Čistoće antitela su bile > 95% na osnovu analize SDS gel elektroforezom.
Humana antitela
[0172] Humana antitela su napravljena pomoću eksponiranja na fazima u skladu sa sledećom procedurom:
Biblioteke gena za humana naivna antitela HAL7/8 su korišćene za izolovanje rekombinantnih jednolančanih F-varijabilnih domena (scFv) protiv adrenomedulinskog peptida. Biblioteke gena za antitela su pretražene sa strategijom ispiranja koja obuhvata upotrebu peptida koji sadrže biotinsku oznaku vezanu preko dva različita spejsera za sekvencu adrenomedulinskog peptida. Mešavina tura ispiranja uz upotrebu nespecifično vezanog antigena i antigena vezanog za streptavidin je korišćena da se minimizira fon od nespecifičnih vezivanja. Eluirani fazi iz treće runde ispiranja su korišćeni za generisanje E.coli sojeva koji eksprimiraju monoklonske scFv. Supernatant iz kultivacije ovih klonskih sojeva je direktno korišćen za ELISA testiranje antigena (videti i Hust, M., Meyer, T., Voedisch, B., Rülker, T., Thie, H., El-Ghezal, A., Kirsch, M.I., Schütte, M., Helmsing, S., Meier, D., Schirrmann, T., Dübel, S., 2011. A human scFv antibody generation pipeline for proteome research. Journal of Biotechnology 152, 159-170; Schütte, M., Thullier, P., Pelat, T., Wezler, X., Rosenstock, P., Hinz, D., Kirsch, M.I.,Hasenberg, M., Frank, R., Schirrmann, T., Gunzer, M., Hust, M., Dübel, S., 2009. Identification of a putative Crf splice variant and generation of recombinant antibodies for the specific detection of Aspergillus fumigatus. PLoS One 4, e6625).
[0173] Pozitivni klonovi su izabrani na osnovu pozitivnog ELISA signala za antigen i negativnog za mikrotitatrske ploče obložene streptavidinom. Za dalje karakterizacije, otvoreni okvir čitanja scFv je kloniran u ekspresioni plazmid pOPE107 (Hust et al., J. Biotechn.2011), uhvaćen iz supernatanta kulture afinitetnom hromatografijom sa imobilisanim jonom metala (IMAC) i prečišćen hromatografijom razdvajanja po veličini (SEC).
Konstante afiniteta
[0174] Da bi se odredio afinitet antitela za adrenomedulin, kinetika vezivanja adrenomedulina za imobilisano antitelo je određena pomoću površinske plazmonske rezonance bez obeleživača korišćenjem Biacore 2000 sistema (GE Healthcare Europe GmbH, Freiburg, Germany). Reverzibilna imobilizacija antitela je izvedena korišćenjem anti-mišjeg Fc antitela kovalentno kuplovanog, pri velikoj gustini, sa površinom CM5 senzora prema uputstvima proizvođača (komplet za hvatanje mišjeg antitela; GE Healthcare). (Lorenz et al.,"Functional Antibodies Targeting IsaA of Staphylococcus aureus Augment Host Immune Response and Open New Perspectives for Antibacterial Therapy"; Antimicrob Agents Chemother. 2011 January; 55(1): 165-173.)
[0175] Monoklonska antitela su podignuta na regione ADM humanog i mišjeg ADM, respektivno, pokazane niže. Sledeća tabela prikazuje izbor dobijenih antitela koja su dalje korišćena u eksperimentima. Izbor je zasnovan na ciljnom regionu:
Tabela 1:
[0176] Sledi lista dalje dobijenih monoklonskih antitela: lista anti-ADM-antitela Tabela 2:
1
Pravljenje fragmenata antitela enzimskom digestijom:
[0177] Pravljenje Fab i F(ab)2fragmenata je urađeno enzimskom digestijom pune dužine mišjeg antitela NT-M. Antitelo NT-M je digestirano pomoću a) Kompleta za dobijanje F(ab)2na bazi pepsina (Pierce 44988) i b) Kompleta za dobijanje Fab na bazi papaina (Pierce 44985). Procedure fragmentacije su izvedene prema uputstvima koja je obezbedio snabdevač. Digestija je izvođena u slučaju F(ab)2-fragmentacije 8h na 37°C. Digestija Fab- fragmentacije je izvođena 16h.
Procedura za dobijanje i prečišćavanje Fab:
[0178] Imobilisan papain je uravnotežen pranjem smole pomoću 0,5 ml digestionog pufera i centrifugiranjem kolone na 5000 x g 1 minut. Pufer je posle toga bačen. Kolona za ekstrakciju soli je dobijena uklanjanjem rastvora u kom je čuvana i pranjem digestionim puferom, a zatim centrifugiranjem svaki put na 1000 x g 2 minuta.0,5ml pripremljenog uzorka IgG je dodato u epruvetu sa centrifugiranom kolonom koja sadrži uravnotežen imobilisan papain. Inkubacija reakcije digestije je urađena za 16h na stonoj mućkalici na 37°C. Kolona je centrifugirana na 5000 × g 1 minut da bi se odvojio proizvod digestije od imobilisanog papaina. Posle toga je smola oprana pomoću 0,5ml PBS i centrifugirana na 5000 × g 1 minut. Frakcija pranja je dodata u digestirano antitelo tako da zapremina celog uzorka bude 1,0 ml. NAb Protein A kolona je uravnotežena PBS-om i IgG puferom za eluiranje na sobnoj temperaturi. Kolona je centrifugirana 1 minut da se ukloni rastvor u kom je čuvana (sadrži 0,02% natrijum azida) i uravnotežena dodavanjem 2ml PBS, centrifugirana ponovo 1 minut i odbačen je proboj kolone. Uzorak je stavljen na kolonu i ponovo suspendovan inverzijom. Inkubacija je urađena na sobnoj temperaturi uz rotaciono mešanje od 10 minuta. Kolona je centrifugirana 1 minut i sačuvan je proboj kolone sa Fab fragmentima.
2
[0179] (Reference: Coulter, A. i Harris, R. (1983). J. Immunol. Meth.59, 199-203.; Lindner I. et al. (2010) {alpha}2-Macroglobulin inhibits the malignant properties of astrocytoma cells by impeding {beta}-catenin signaling. Cancer Res. 70, 277-87.; Kaufmann B. et al. (2010) Neutralization of West Nile virus by cross-linking of its surface proteins with Fab fragments of the human monoclonal antibody CR4354. PNAS. 107, 18950-5.; Chen X. et al. (2010) Requirement of open headpiece conformation for activation of leukocyte integrin αxβ2. PNAS. 107, 14727-32.; Uysal H. et al. (2009) Structure and pathogenicity of antibodies specific for citrullinated collagen type II in experimental arthritis. J. Exp. Med.206, 449-62.; Thomas G. M. et al. (2009) Cancer cell-derived microparticles bearing P-selectin glycoprotein ligand 1 accelerate thrombus formation in vivo. J. Exp. Med. 206, 1913-27.; Kong F. et al. (2009) Demonstration of catch bonds between an integrin and its ligand. J. Cell Biol. 185, 1275-84.)
Procedura za dobijanje i prečišćavanje F(ab')2fragmenata:
[0180] Imobilisan pepsin je uravnotežen pranjem smole pomoću 0,5 ml digestionog pufera i centrifugiranjem kolone na 5000 x g 1 minut. Pufer je posle toga bačen. Kolona za ekstrakciju soli je dobijena uklanjanjem rastvora u kom je čuvana i pranjem digestionim puferom, a zatim centrifugiranjem svaki put na 1000 x g 2 minuta. 0,5ml pripremljenog uzorka IgG je dodato u u epruvetu sa centrifugiranom kolonom koja sadrži uravnotežen imobilisan papain. Inkubacija reakcije digestije je urađena za 16h na stonoj mućkalici na 37°C. Kolona je centrifugirana na 5000 × g 1 minut da bi se odvojio proizvod digestije od imobilisanog papaina. Posle toga je smola oprana pomoću 0,5ml PBS i centrifugirana na 5000 × g 1 minut. Frakcija pranja je dodata digestiranom antitelu tako da zapremina celog uzorka bude 1,0 ml. NAb Protein A kolona je uravnotežena PBS-om i IgG puferom za eluiranje na sobnoj temperaturi. Kolona je centrifugirana 1 minut da se ukloni rastvor u kom je čuvana (sadrži 0,02% natrijum azida) i uravnotežena dodavanjem 2ml PBS, centrifugirana ponovo 1 minut i odbačen je proboj kolone. Uzorak je stavljen na kolonu i ponovo suspendovan inverzijom. Inkubacija je urađena na sobnoj temperaturi uz rotaciono mešanje 10 minuta. Kolona je centrifugirana 1 minut i sačuvan je proboj kolone sa Fab fragmentima.
[0181] (Reference: Mariani, M., et al. (1991). A new enzymatic method to obtain high-yield F(ab')2 suitable for clinical use from mouse IgG1. Mol.Immunol. 28: 69-77.;Beale, D. (1987). Molecular fragmentation: Some applications in immunology. Exp Comp Immunol 11:287-96.; Ellerson, J.R., et al. (1972). A fragment corresponding to the CH2 region of immunoglobulin G (IgG) with complement fixing activity. FEBS Letters 24(3):318-22.; Kerbel, R.S. and Elliot, B.E. (1983). Detection of Fc receptors. Meth Enzymol 93:113-147.; Kulkarni, P.N., et al. (1985). Conjugation of methotrexate to IgG antibodies and their F(ab')2 fragments and the effect of conjugated methotrexate on tumor growth in vivo. Cancer Immunol Immunotherapy 19:211-4.; Lamovi, E. (1986). Preparation of F(ab')2 Fragments from mouse IgG of various subclasses. Meth Enzymol 121:652-663.; Parham, P., et al. (1982). Monoclonal antibodies: purification, fragmentation and application to structural and functional studies of class I MHC antigens. J Immunol Meth 53:133-73.; Raychaudhuri, G., et al. (1985). Human IgG1 and its Fc fragment bind with different affinities to the Fc receptors on the human U937, HL-60 and ML-1 cell lines. Mol Immunol 22(9):1009-19.; Rousseaux, J., et al. (1980). The differential enzyme sensitivity of rat immunoglobulin G subclasses to papain an pepsin. Mol Immunol 17:469-82.; Rousseaux, J., et al. (1983). Optimal condition for the preparation of Fab and F(ab')2 fragments from monoclonal IgG of different rat IgG subclasses. J Immunol Meth 64:141-6.; Wilson, K.M., et al. (1991). Rapid whole blood assay for HIV-1 seropositivity using an Fab-peptide conjugate. J Immunol Meth 138:111-9.) Humanizacija NT-H-fragmenta antitela
[0182] Fragment antitela je humanizovan metodom kalemljenja CDR (Jones, P. T., Dear, P. H., Foote, J., Neuberger, M. S., and Winter, G. (1986) Replacing the complementaritydetermining regions in a human antibody with those from a mouse. Nature 321, 522-525).
Učinjeni su sledeći koraci da bi se dobila humanizovana sekvenca:
[0183] Ekstrakcija cele RNK: Cela RNK je ekstrahovana iz NT-H hibridoma pomoću kompleta Qiagen.
[0184] Prva runda RT-PCR: korišćen je komplet QIAGEN® OneStep RT-PCR (Cat No.
210210). RT-PCR je izvedena uz setove prajmera specifičnih za teške i lake lance. Za svaki uzorak RNK, 12 RT-PCR reakcija sa pojedinačnim teškim lancima i 11 sa lakim lancima je urađeno korišćenjem smesa degenerisanih prajmera za kodirajući lanac koje pokrivaju čeone sekvence varijabilnih regiona. Reverzni prajmeri su locirani u konstantnim regionima teških i lakih lanaca. Restrikciona mesta nisu inženjerisana u prajmere.
[0185] Postavka reakcije: 5x QIAGEN® OneStep RT-PCR pufer 5,0 µl, mešavina dNTP (koja sadrži po 10 mM svakog dNTP) 0,8 µl, set prajmera 0,5 µl, QIAGEN® OneStep RT-PCR mešavina enzima 0,8 µl, RNK-matrica 2,0 µl, voda bez RNaze do 20,0 µl, ukupna zapremina 20,0 µl.
Uslovi za PCR: Reverzna transkripcija: 50°C, 30 min; početna PCR aktivacija: 95°C, 15 min
[0186] Ciklusi: 20 ciklusa na 94°C, 25 sec; 54°C, 30 sec; 72°C, 30 sec; konačno produženje: 72°C, 10 min
[0187] Druga runda "poluugnježđen" (semi-nested) PCR: Proizvodi RT-PCR iz reakcija prve runde su dalje amplifikovani u drugoj rundi PCR. 12 RT-PCR reakcija sa pojedinačnim teškim lancima i 11 sa lakim lancima je postavljeno korišćenjem "poluugnježđen" setova prajmera specifičnih za varijabilne regione antitela.
[0188] Postavka reakcije: 2x PCR smesa 10 µl; set prajmera 2 µl; proizvod PCR prve runde 8 µl; Ukupna zapremina 20 µl; izveštaj kloniranja hibridomskog antitela
Uslovi za PCR: početno denaturisanje od 5 min na 95°C; 25 ciklusa na 95°C 25 sec, na 57°C 30 sec, na 68°C 30 sec; konačno produženje je 10 min na 68°C.
[0189] Pošto je PCR završena, razdvojiti uzorke PCR reakcije na agaroznom gelu da bi se vizualizovali umnoženi fragmenti DNK. Posle sekvenciranja više od 15 kloniranih fragmenata DNK umnoženih pomoću ugnježđen RT-PCR, nekoliko teških i lakih lanaca mišjeg antitela je klonirano i izgledaju korektno. Poravnanje proteinskih sekvenci i CDR analiza identifikuju jedan težak lanac i jedan lak lanac. Posle poravnanja sa homolognim humanim okvirnim sekvencama, dobijena humanizovana sekvenca za varijabilni težak lanac je sledeća: videti sliku 6 (pošto su aminokiseline na pozicijama 26, 40 i 55 u varijabilnom teškom lancu i aminokiselina na poziciji 40 u varijabilnom lakom lancu kritične za osobine vezivanja, one se mogu vratiti u mišji original. Dobijeni kandidati su predstavljeni niže) (Padlan, E. A. (1991) A possible procedure for reducing the immunogenicity of antibody variable domains while preserving their ligand-binding properties. Mol. Immunol. 28, 489-498.; Harris, L. and
4
Bajorath, J. (1995) Profiles for the analysis of immunoglobulin sequences: Comparison of V gene subgroups. Protein Sci.4, 306-310.).
[0190] Anotacija za sekvence fragmenta antitela (SEQ ID NO: 7-14): bold i podvučeni su CDR 1, 2, 3 u hronološkom redu; italikom su dati konstantni regioni; zglobni regioni su dati masnim slovima (bold) i histidinski obeleživač bold i italik slovima; okvirne tačkaste mutacije imaju sivu pozadinu slova.
SEQ ID NO: 7 (AM-VH-C)
SEQ ID NO: 12 (AM-VL-C)
Primer 2
Efekat izabranih anti-ADM-antitela na anti-ADM-bioaktivnost
[0191] Efekat izabranih ADM-antitela na ADM-bioaktivnost je testirana funkcionalnim esejem na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor (adrenomedulinski bioesej) pomoću cAMP.
Testiranje antitela koja ciljaju humani ili mišji adrenomedulin u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor (adrenomedulinski bioesej) pomoću cAMP
Materijali:
[0192] Ćelijska linija: CHO-K1
Receptor: adrenomedulin (CRLR RAMP3)
Ćelijska linija sa receptorskim pristupnim brojem: CRLR: U17473; RAMP3: AJ001016
[0193] CHO-K1 ćelije, koje eksprimiraju humani rekombinantni adrenomedulinski receptor (FAST-027C) su gajene pre testiranja u medijumu bez antibiotika, su odlepljene blagim ispiranjem pomoću PBS-EDTA (5 mM EDTA), sakupljene centrifugiranjem i ponovo suspendovane u puferu za esej (KRH: 5 mM KCl, 1,25 mM MgSO4, 124 mM NaCl, 25 mM HEPES, 13,3 mM glukoza, 1,25 mM KH2PO4, 1,45 mM CaC12, 0,5 g/l BSA).
[0194] Krive doza - odgovor su konstruisane paralelno sa referentnim agonistima (hADM ili mADM).
Test antagonista (96 udubljenja):
[0195] Za testiranje antagonista, 6 µl referentnog agonista (humani (5,63nM) ili mišji (0,67nM) adrenomedulin) je pomešan sa 6 µl testiranih uzoraka pri različitim razblaženjima antagonista; ili sa 6 µl pufera. Posle inkubacije od 60 min na sobnoj temperaturi, dodato je 12 µl ćelija (2,500 ćelije/udubljenje). Ploče su inkubirane 30 min na sobnoj temperaturi. Posle dodavanja pufera za lizu, proceniće se procenat DeltaF, prema specifikaciji proizvođača, gde je komplet HTRF od Cis-Bio International (kat br. 62AM2 PEB). hADM 22-52 je korišćen kao referentni antagonist.
Esej sa cAMP-HTRF za testiranje antitela
[0196] Anti-h-ADM antitela (NT-H, MR-H, CT-H) su testirana na aktivnost antagonista u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP (FAST-027C) u prisustvu 5,63 nM humanog ADM 1-52, pri sledećim konačnim koncentracijama antitela: 100 µg/ml, 20 µg/ml, 4 µg/ml, 0,8 µg/ml, 0,16 µg/ml.
[0197] Anti-m-ADM antitela (NT-M, MR-M, CT-M) su testirana na aktivnost antagonista u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP (FAST-027C) u prisustvu 0,67nM mišjeg ADM 1-50, pri sledećim konačnim koncentracijama antitela: 100 µg/ml, 20 µg/ml, 4 µ/ml, 0,8 µg/ml, 0,16 µg/ml. Podaci su prikazani grafički kao relativna inhibicija prema koncentraciji antagonista (videti sl. 3a do 3l). Maksimalna inhibicija pojedinačnim antitelima je data u tabeli 3.
Tabela 3:
Primer 3
Podaci za stabilizaciju hADM pomoću antitela na ADM
[0198] Stabilišući efekat humanog ADM humanim antitelom na ADM je testiran korišćenjem hADM imunoeseja.
Imunoesej za kvantifikaciju humanog adrenomedulina
[0199] Tehnologija koja je primenjena je sendvič luminiscentni imunoesej na osnovu obeležavanja akridinijum estrom.
[0200] Obeleženo jedinjenje (obeleživač): 100 µg (100 ul) CT-H (1mg/ml u PBS, pH 7,4, AdrenoMed AG Germany) je pomešan sa 10 µl akridinijum NHS-estra (1mg/ ml u acetonitrilu, InVent GmbH, Germany) (EP 0353971) i inkubiran 20 min na sobnoj temperaturi. Obeležen CT-H je prečišćen gel-filtracionom HPLC na Bio-Sil® SEC 400-5 (Bio-Rad Laboratories, Inc., USA) Prečišćen CT-H je razblažen u (300 mmol/L kalijum fosfat, 100 mmol/L NaCl, 10 mmol/L Na-EDTA, 5 g/L goveđi serumski albumin, pH 7,0). Konačna koncentracija je bila pribl. 800000 relativnih svetlosnih jedinica (RLU) obeleženog jedinjenja (pribl. 20 ng obeleženog antitela) na 200 µL. Hemiluminiscencija sa akridinijum estrom je merena pomoću AutoLumat LB 953 (Berthold Technologies GmbH & Co. KG).
[0201] Čvrsta faza: Polistirenske epruvete (Greiner Bio-One International AG, Austria) su obložene (18h na sobnoj temperaturi) pomoću MR-H (AdrenoMed AG, Germany) (1,5 µg MR-H/0,3 mL 100 mmol/L NaCl, 50 mmol/L TRIS/HCl, pH 7,8). Posle blokiranja pomoću 5% goveđeg serumskog albumina, epruvete su oprane PBS-om, pH 7,4 i osušene na vakuumu.
Kalibracija:
[0202] Test je kalibrisan korišćenjem razblaživanja hADM (BACHEM AG, Switzerland) u 250 mmol/L NaCl, 2 g/L Triton X-100, 50 g/L goveđi serumski albumin, 20 tabs/L koktela inhibitora proteaze (Protease Inhibitor Cocktail, Roche Diagnostics AG, Switzerland))
hADM imunoesej:
[0203] 50 µl uzorka (ili kalibratora) je pipetirano u obložene epruvete, posle dodavanja obeleženog CT-H (200µl), epruvete su inkubirane 4h na 4°C. Nevezan obeleživač je uklonjen pranjem 5 puta (po 1 ml) rastvorom za pranje (20 mM PBS, pH 7,4, 0,1 % Triton X-100).
Hemiluminiscencija vezana za epruvete je merena pomoću LB 953
[0204] Slika 4 pokazuje tipičnu krivu doza hADM / signal i krivu doza hADM / signal u prisustvu 100 µg/mL antitela NT-H.
NT-H nije uticao na opisan hADM imunoesej.
Stabilnost humanog adrenomedulina:
[0205] Humani ADM je razblažen u humanoj citratnoj plazmi (konačna koncentracija 10 nM) i inkubiran na 24 °C. U izabranim vremenskim tačkama, raspad hADM je zaustavljen zamrzavanjem na -20 °C. Inkubacija je rađena u odsustvu i prisustvu NT-H (100 µg/ml). Preostali hADM je kvantifikovan pomoću hADM imunoeseja opisanog gore.
[0184] Slika 5 prikazuje stabilnost hADM u humanoj plazmi (citratnoj) u odsustvu i u prisustvu NT-H antitela. Poluživot samog hADM je bio 7,8 h i u pridsustvu NT-H, poluživot je bio 18,3 h (2,3 puta veća stabilnost).
Primer 4
Smrtnost od sepse (rano lečenje)
Životinjski model
[0207] Mužjaci C57B1/6 miša (Charles River Laboratories, Germany) stari 12-15 nedelja su korišćeni za studiju. Peritonitis je hirurški indukovan u slaboj izofluranskoj anesteziji. Incizije su napravljene u levom gornjem kvadrantu peritonealne šupljine (normalna lokacija cekuma). Cekum je izložen i čvrsta ligatura je postavljena oko cekuma sa suturama distalno od insercije tankog creva. Jedna ubodna rana je napravljena iglom 24 u cekum i male količine cekalnog sadržaja su izražene kroz ranu. Cekum je vraćen u peritonealnu šupljinu i laparotomsko mesto je zatvoreno. Konačno, životinje su vraćene u svoje kaveze sa slobodnim pristupom hrani i vodi. 500 µl slanog rastvora je dato s.c. kao zamena za tečnost.
Primena i doziranje jedinjenja (NT-M, MR-M, CT-M)
[0208] Miševi su tretirani odmah posle CLP (rani tretman). CLP je skraćenica za cekalna ligacija i punkcija (CLP).
Studijske grupe
[0209] Tri jedinjenja su testirana u odnosu na: tretman nosačem i tretman kontrolnim jedinjenju. Svaka grupa je sadržala 5 miševa za uzimanje krvi posle 1 dana za određivanje BUN (test na azot iz uree u serumu krvi). Još deset miševa po svakoj grupi je praćeno tokom perioda od 4 dana. Doza za grupni tretman (10µl/ g telesne težine) / praćenje:
1 NT-M, 0,2 mg/ml, preživljavanje tokom 4 dana
2 MR-M, 0,2 mg/ml, preživljavanje tokom 4 dana
3 CT-M, 0,2 mg/ml, preživljavanje tokom 4 dana
4 nespecifičan mišji IgG, 0,2 mg/ml, preživljavanje tokom 4 dana
5 kontrola - PBS 10 µl/g telesne težine, preživljavanje tokom 4 dana
Klinička hemija
[0210] Koncentracije azota iz uree krvi (BUN) za renalnu funkciju su merene osnovne i 1. dana posle CLP. Uzorci krvi su dobijeni iz kavernoznog sinusa kapilarom u slaboj etarskoj anesteziji. Merenja su rađena pomoću AU 400 Olympus Multianalyser-a. Smrtnost tokom 4 dana je data u tabeli 4. Prosečne koncentracije BUN su date u tabeli 5.
Tabela 4:
Tabela 5:
[0211] Iz Tabele 4 se može videti da je NT-M antitelo znatno smanjilo smrtnost. Posle 4 dana 70 % miševa je preživelo kad je tretirano NT-M antitelom. Kad je tretirano MR-M antitelom, 30 % životinja je preživelo, a kad je tretirano CT-M antitelom, 10 % životinja je preživelo posle 4 dana. Nasuprot tome, svi miševi su bili mrtvi posle 4 dana kad su tretirani nespecifičnim mišjim IgG. Isti rezultat je dobijen u kontrolnoj grupi gde je PBS (fosfatno puferisan slani rastvor) dat miševima.
[0212] Azot iz uree krvi ili BUN test je korišćen za procenu funkcije bubrega, da se pomogne dijagnozi bubrežnih bolesti i za praćenje pacijenata sa akutnom ili hroničnom disfunkcijom ili insuficijencijom bubrega. Rezultati S-BUN testa su otkrili da je NT-M antitelo najefektivnije u zaštiti bubrega.
Smrtnost od sepse (rano lečenje)
Životinjski model
[0213] Mužjaci C57B1/6 miša (Charles River Laboratories, Germany) stari 12-15 nedelja su korišćeni za studiju. Peritonitis je hirurški indukovan u slaboj izofluranskoj anesteziji. Incizije su napravljene u levom gornjem kvadrantu peritonealne šupljine (normalna lokacija cekuma). Cekum je izložen i čvrsta ligatura je postavljena oko cekuma sa suturama distalno od insercije tankog creva. Jedna ubodna rana je napravljena iglom 24 u cekum i male količine cekalnog sadržaja su izražene kroz ranu. Cekum je vraćen u peritonealnu šupljinu i laparotomsko mesto je zatvoreno. Konačno, životinje su vraćene u svoje kaveze sa slobodnim pristupom hrani i vodi. 500 µl slanog rastvora je dato s.c. kao zamena za tečnost.
Primena i doziranje jedinjenja (NT-M FAB2)
[0214] NT-M FAB2 je testiran u odnosu na: tretman nosačem prema kontrolnim jedinjenju. Tretman je rađen posle punog razvoja sepse, 6 sati posle CLP (kasni tretman). Svaka grupa je sadržala 4 miša i praćeni su tokom perioda od 4 dana. Doza za grupni tretman (10µl/ g telesne težine) / praćenje:
Studijske grupe
[0215]
1 NT-M, FAB2 0,2 mg/ml, preživljavanje tokom 4 dana
2 kontrola: nespecifičan mišji IgG, 0,2 mg/ml, preživljavanje tokom 4 dana
3 nosač: - PBS 10 µl/g telesne težine, preživljavanje tokom 4 dana
Tabela 6:
[0216] Iz Tabele 6 se može videti da je NT-M FAB 2 antitelo znatno smanjilo smrtnost. Posle 4 dana, 75 % miševa je preživelo kad je tretirano NT-M FAB 2 antitelom. Kad je tretirano MR-M antitelom, 30 % životinja je preživelo, a kad je tretirano CT-M antitelom, 10 % životinja je preživelo posle 4 dana. Nasuprot tome, svi miševi su bili mrtvi posle 4 dana kad su tretirani nespecifičnim mišjim IgG. Isti rezultat je dobijen u kontrolnoj grupi gde je PBS (fosfatno puferisan slani rastvor) dat miševima.
Primer 5
Rastući efekat antitela na ADM u životinjama kojima je rađen CLP pored antibiotskog tretmana i stabilizacija cirkulacije putem kateholamina, kao i regulacija ravnoteže tečnosti.
Životinjski model
[0217] U ovoj studiji su korišćeni mužjaci C57B1/6 miševa (8-12 nedelja, 22-30 g). Polimikrobna sepsa indukovana cekalnom ligacijom i punkcijom (CLP) je korišćena kao model za proučavanje septičkog šoka ((Albuszies G, et al: Effect of increased cardiac output on hepatic and intestinal microcirculatory blood flow, oxygenation, and metabolism in hyperdynamic murine septic shock. Crit Care Med 2005;33:2332-8), (Albuszies G, et al: The effect of iNOS deletion on hepatic gluconeogenesis in hyperdynamic murine septic shock. Intensive Care Med 2007;33:1094-101), (Barth E, et al: Role of iNOS in the reduced responsiveness of the myocardium to catecholamines in a hyperdynamic, murine model of septic shock. Crit Care Med 2006;34:307-13), (Baumgart K, et al: Effect of SOD-1 overexpression on myocardial function during resuscitated murine septic shock. Intensive Care Med 2009;35:344-9), (Baumgart K, et al: Cardiac and metabolic effects of hypothermia and inhaled H2S in anesthetized and ventilated mice. Crit Care Med 2010;38:588-95), (Simkova V, et al: The effect of SOD-1 over-expression on hepatic gluconeogenesis and whole-body glucose oxidation during resuscitated, normotensive murine septic shock. Shock 2008;30:578-84), (Wagner F, et al.: Inflammatory effects of hypothermia and inhaled H2S during resuscitated, hyperdynamic murine septic shock. Shock, im Druck), (Wagner F, et al: Cardiopulmonary, histologic, and inflammatory effects of intravenous Na2S after blunt chest trauma-induced lung contusion in mice. J Trauma.2011; 71(6):1659-67)).
[0218] Posle merenja težine, miševi su anestezirani intraperitonealnom injekcijom od 120 µg/g ketamina, 1,25 µg/g midazolama i 0,25 µg/g fentanila. Tokom hirurške procedure, telesna temperatura je držana na 37-38°C. Urađen je rez od 1cm na sredini abdomena da bi se pristupilo cekumu. Cekum je zatim ligiran pomoću svilenog konca 3-0 blizu dna i urađena je jedna punkcija iglom 18. Cekum je vraćen i incizija je ponovo zatvorena (konac 4-0). Za nadoknađivanje perioperativnog gubitka tečnosti, 0,5 ml laktatnog Ringerovog rastvora sa 1 µg/g Buprenorfina kao analgetika je ubrizgano subkutano u dorsalni dermis. Za antibiozu, miševi su primili Ceftriaxon 30µg/g i Clindamycin 30µg/g subkutano u donje ekstremitete.
1
[0219] Posle CLP operacije, životinja je držana u adekvatno zagrejanom okruženju sa vodom i hranom ad libitum.
[0220] Pokrivenost potrebe za tečnošću je osigurana dorsalnim subkutanim injekcijama sa 0,5 ml laktatnog Ringerovog rastvora sa 4 µg/g glukoze 1 µg/g buprenorfina, koje su davane u 8-satnom ciklusu, posle kratkotrajne anestezije izofluranom. Pored toga, antibioza je održavana subkutanim injekcijama Ceftriaxon-a 30µg/g i Clindamycin-a 30µg/g u donje ekstremitete.
Doziranje testiranih supstanci
Rani tretman
[0221] Odmah posle operacija i zatvaranja incizije, antitelo NT-M sa testiranom supstancom je dato u koncentraciji od 500 µg/ml u fosfatno puferisanom slanom rastvoru (PBS) putem injekcije u penisnu venu za dozu od 2mg po kg telesne težine (zapremina doze 88-120 µl) (5 životinja).
Kasni tretman
[0222] Posle punog razvoja sepse, 15,5 sati posle CLP operacije, životinje su anestezirane kao što je opisano gore i NT-M je dato u koncentraciji od 500 µg/ml u fosfatno puferisanom slanom rastvoru (PBS) putem injekcije u penisnu venu za dozu od 2mg po kg telesne težine (zapremina doze 88-120 µl) (3 životinje).
[0223] Kontrolna grupa (6 životinja) su primile odgovarajuću količinu PBS rastvora kao nosača, bez antitela (4µl/g, 88-120 µl) odmah posle CLP operacije.
Studijske grupe i eksperimentalna postavka
Model mišjeg septičkog šoka pod praćenjem na intenzivnoj nezi:
[0224] Praćene su tri grupe sa 3, 5 i 6 životinja. Grupa 1 (5 životinja) je primila antitelo NT-M 15,5 sati posle CLP, grupa 2 je primila antitelo NT-M odmah posle CLP operacije i grupa 3 je primila uporedljivu količinu PBS (4µl/g).16 sati inkubacije posle CLP (da bi se dozvolilo polimikrobnoj sepsi da uznapreduje), eksperiment je nastavljen uz praćenje i intervencije uporedljive sa režimom intenzivne medicinske nege. Prema tome, posle merenja težine životinje su anestezirane kao što je opisano u delu sa CLP operacijom (osim životinja na kasnom tretmanu, koje su anestezirane pre tretmana). Telesna temperatura je držana na 37-38°C do kraja eksperimenta. Posle traheotomije i intubacije, respiracija je praćena i podržavana laboratorijskim plućnim ventilatorom za životinje Flexivent®, (Emka Technologies, FiO2 0,5, PEEP 10 H2O, VT 8 (µl/g, I:E 1:1,5, AF 70-140 u zavisnosti od temperature).
[0225] Anestezija je održavana kroz ceo eksperiment kroz kanulisanu venu jugularis externa dextra sa kontinualnom infuzijom ketamina 30 µg/gxh i fentanila 0,3 µg/gxh. Štaviše, desna zajednička karotidna arterija je kanulisana zbog kontinualnog praćenja srčanog pulsa i srednjeg arterijskog pritiska (MAP). Srednji arterijski pritisak je održavan na MAP > 65 mmHg putem intravenske (V. jugularis) infuzije koloida (80 µL/gxh, Hextend®) i, po potrebi, noradrenalina rastvorenog u koloidima kao vazopresor. Uzorci krvi (120 µl) su uzimani preko kanulisane A. carotis 0. i 4. sata za određivanje kreatinina. Bešika je punktirana i urin je
2
sakupljan kateterom iz bešike. Eksperiment je završen ili posle 6 sati ili pre ovoga, ako MAP > 65 mmHg (V. jugularis) nije mogao da se održi doziranjem vazopresora.
Mereni parametri
[0226] Sledeći parametri su mereni i analizirani: ukupno trošenje noradrenalina (µg NA/g), brzina trošenja noradrenalina (µg NA/g/h), ukupna zapremina urina sakupljenog tokom eksperimenta, koncentracija kreatinina (µg/mL) na kraju eksperimenta i srednji klirens kreatinina (µL/min).
Tabela 7:
[0227] Potreba za kateholaminom je merena posle administracije ili nespecifičnog mišjeg IgG u svih 6 miševa u kontrolnoj grupi, NT-mišjeg antitela grupi od 5 miševa odmah posle CLP (rani tretman) ili NT- mišjeg antitela grupi od 3 miša 15,5 sati posle CLP (kasni tretman).
[0228] Smanjenje potrebe za kateholaminom je mera stabilizacije cirkulacija. Prema tome, podaci pokazuju da antitelo na ADM, naročito NT-M antitelo, dovodi do znatne stabilizacije cirkulacije i do znatnog smanjenja potrebe za kateholaminom. Efekat stabilizacije cirkulacije je dat u ranom tretmanu (odmah posle CLP) i tretmanu posle punog razvoja sepse (kasni tretman) (videti sl.7).
Regulacija ravnoteže tečnosti
[0229] Pozitivnija ravnoteža tečnosti i rano u resuscitaciji i kumulativno tokom 4 dana je povezana sa povećanim rizikom od smrtnosti u septičkom šoku. Kontrola ravnoteže tečnosti je od najveće važnosti za tok bolesti pacijenata koji imaju sepsu. (v. Boyd et al, 2011). Kontrolisanje ravnoteže tečnosti kod kritički bolesnih pacijenata ostaje suštinski izazov u medicini intenzivne nege. Kao što se može videti u tabeli 8, tretman miševa posle CLP (za eksperimentalne procedure videti "Životinjski model") pomoću NT-M antitela dovodi do povećanja ukupne zapremine izlučenog urina. izlučenog urin je bio pribl. tri puta veći kod životinja tretiranih NT-M u poređenju sa netretiranim miševima. Pozitivan efekat tretmana je dat u ranom i u kasnom tretmanu. Ravnoteža tečnosti je poboljšana za oko 20-30%, i u ranom i u kasnom tretmanu. Prema tome, podaci pokazuju da je upotreba antitela na ADM, pogotovo upotreba NT antitela na ADM, povoljna za regulisanje ravnoteže tečnosti kod pacijenata, (videti tabelu 8 i slike 8 i 9).
Tabela 8
Poboljšanje bubrežne funkcije
[0212] Kombinacija akutne renalne insuficijencije i sepse je povezana sa 70 % smrtnošću, u poređenju sa 45 % smrtnosti među pacijentima sa samom akutnom renalnom insuficijencijom. (Schrier i Wang, "Mechanisms of Disease Acute Renal Failure and Sepsis"; The New England Journal of Medicine; 351:159-69; 2004). Koncentracija kreatinina i klirens kreatinina su standardni laboratorijski parametri za praćenje bubrežne (dis)funkcije (Jacob, "Acute Renal Failure", Indian J. Anaesth.; 47 (5): 367-372; 2003). Podaci o kreatininu i klirensu kreatinina iz gore opisanog eksperimenta na životinjama (rani tretman) su dati u Tabeli 9.
Tabela 9
[0231] U poređenju sa kontrolnim životinjama sa sepsom, koncentracija kreatinina je snižena za 42% i klirens kreatinina je poboljšan za više od 100% kao rezultat NT-M tretmana (Tabela 9). Podaci pokazuju da administracija antitela na ADM, pogotovo NT-M, dovodi do poboljšanja bubrežne funkcije.
Poboljšanje statusa inflamacije jetre
[0232] Tkivo jetre kontrolnih i rano tretiranih životinja je homogenizovano i lizirano u puferu za lizu. Za pripremu ćelijskog ekstrakta, ćelije su ponovo suspendovane, lizirane na ledu i centrifugirane. Supernatant (proteinski ekstrakt) je ostavljen na -80 °C. Aktivacija pojačivača za gen za jedarni faktor kapa lakog lanca u B ćelijama (NF-κB) je određen kao pto je prethodno opisano, primenom testa promenjene elektroforetske pokretljivosti (EMSA)1,2. Ćelijski ekstrakti (10 µg) su inkubirani na ledu sa poli-dezoksi-inozinski-dezoksi-citidinskom kiselinom (poli-dI-dC) i dvolančanim oligonukleotidom obeleženim pomoću 32P (Biomers, Ulm, Germany) koji sadrži NF-κB (HIV κBsite) (5'-GGATCCTCAACAGAGGGGACTTTCCGAGGCCA-3'). Kompleksi su razdvojeni na nativnim poliakrilamidnim gelovima, osušeni i izloženi filmovima sa X-zracima.
4
Fosforimidžer i softver za analizu slike (AIDA Image Analyzer; Raytest) su korišćeni za kvantifikaciju radioaktivno obeleženog NF-κB denzitometrijom. Za poređenje pojedinačnih gelova, intenzitet svake trake je vezan za onaj istovremeno nanetih životinja koje nisu prošle hiruršku intervenciju i CLP. Prema tome, podaci sa EMSA-e su izraženi kao koliko puta je povećano u odnosu na kontrolne vrednosti. Statistika: Svi podaci su predstavljeni kao medijane (opseg) ako nije rečeno drukčije; razlike između dve grupe su analizirane Mann-Whitney testom sume rangova za nesparene uzorke. Rezultati: životinje tretirane NT-M-om su imale značajno smanjenu aktvaciju NF-κB u tkivu jetre (2,27 (1,97-2,53)) u poređenju sa životinjama na nosaču (2,92 (2,50-3,81)) (p<0,001) (videti sliku 10).
Reference:
[0233]
1. Wagner F, Wagner K, Weber S, Stahl B, Knöferl MW, Huber-Lang M, Seitz DH, Asfar P, Calzia E, Senftleben U, Gebhard F, Georgieff M, Radermacher P, Hysa V: Inflammatory effects of hypothermia and inhaled H2S during resuscitated, hyperdynamic murine septic shock. Shock 2011;35(4):396-402.
2. Wagner F, Scheuerle A, Weber S, Stahl B, McCook O, Knöferl MW, Huber-Lang M, Seitz DH, Thomas J, Asfar P, Szabó C, Möller P, Gebhard F, Georgieff M, Calzia E, Radermacher P, Wagner K: Cardiopulmonary, histologic, and inflammatory effects of intravenous Na2S after blunt chest trauma-induced lung contusion in mice. J Trauma 2011;71(6):1659-67.
Primer 6
Određivanje in vivo bočnih efekata antitela NT-M
[0234] Mužjaci C57B1/6 miša (Charles River Laboratories, Germany) stari 12-15 nedelja su korišćeni za studiju. 6 miševa je tretirano (10 µl/ g telesne težine) dozom NT-M od 0,2 mg/ml.
Kao kontrola, 6 miševa je tretirano with (10 µl/g telesne težine) PBS. Preživljavanje i fizičko stanje su praćeni 14 dana. Smrtnost je bila 0 u obe grupe, nije bilo razlika u fizičkom stanju između NT-M i kontrolne grupe.
Primer 7
Nefrotoksičnost indukovana gentamicinom
[0235] Ustanovljen je model neseptične akutne povrede bubrega, koji koristi nefrotoksičnost indukovanu gentamicinom (Chiu PJS. Models used to assess renal functions. Drug Develop Res 32:247-255, 1994.). Ovaj model je korišćen za procenu da li tretman antitelom na adrenomedulin može da poboljša funkciju bubrega.
[0236] Eksperiment je izveden na sledeći način:
[0237] Korišćene su grupe od po 8 mužjaka Sprague-Dawley pacova, teških po 250 ± 20 g. Životinje su izazivane gentamicinom pri 120 mg/kg i.m. sedam uzastponih dana (Grupe 1 i 2). Testirano jedinjenje (antitelo na adrenomedulin NT-M) i nosač (fosfatno puferisan slani rastvor) su injektirani intravenski 5 min pre gentamicina 0. dana, praćeni injekcijama 2., 4. i 6. dana. Telesne težine i klinički znaci su praćeni svaki dan. Dvadesetčetvoročasovna (24) skupljanja urina na ledu su urađena 0., 2. i 6. dana. Uzorci urina su testirani na koncentracije Na+ i K+ i kreatinina. Uzorci krvi za kliničku hemiju su uzeti 1. (pre gentamicina), 3. (pre gentamicina) i 7. dana. Serumski elektroliti (Na+ i K+), kreatinin i BUN su bili primarni analiti koji su praćeni za procenu renalne funkcije. Uzorci plazme su skupljani u epruvete sa EDTA (1. i 3. dana: 100 µl; 7.:120 µl). Klirens kreatinina je izračunat. Zapremina urina, urinararni elektroliti i kreatinin su izraženi kao izlučena količina na 100 g telesne težine životinje. Sve životinje su žrtvovane 7. dana. Merena je težina bubrega.
[0238] Skupljanje urina. Životinje su stavljene u pojedinačne kaveze gde je skupljan urin 24 h 0., 2. i 6. dana. Zapremina urina, urinarni Na+, K+ i kreatinin su mereni.
[0239] Endogeni klirens kreatinina je računat na sledeći način:
[0240] 24-hr urinarno lučenje natrijuma (Na+) je izračunat na sledeći način:
[0241] 24-hr urinarno lučenje NAG i NGAL je računato na sličan način.
[0242] Frakciono lučenje Na<+>(FENa), ili procenat profiltriranog natrijuma koji je izlučen u konačni urin, je mera Na<+>reapsorptivne funkcije tubula. Izračunat je na sledeći način:
Tretman antitelom na adrenomedulin je 7. dana poboljšalo nekoliko mera bubrežne funkcije u poređenju sa nosačem: serumski kreatinin 1,01 mg/dL (NT-M) prema 1,55 mg/dL (nosač) (Sl.
11), BUN 32,08 mg/dL(NT-M) vs. 52,41 mg/dL (nosač) (Sl.12), endogeni klirens kreatinina 934,43 mL/24 h (NT-M) vs.613,34 mL/24 h (nosač) (Sl.13), fractional secretion of Na<+>0,98 % (NT-M) vs.1,75 % (nosač) (Sl.14).
Primer 8
[0244] Ispitan je CLP model u miševima opisan gore, efekat tretmana antitelom na adrenomedulin NT-M na nekoliko parametara bubrežne funkcije.
[0245] NT-M je izazvao tri i dva puta veću diurezu i klirens kreatinina, respektivno, konačno dovevši do nižih koncentracija kreatinina, uree i NGAL u krvi na kraju eksperimenta (videti Tabelu 10). Štaviše, koncentracije hemokina (KC) izvedenih iz keratinocita u bubregu su bile značajno snižene tretmanom NT-M (Sl.15).
Tabela 10: Parametri bubrežne funkcije u životinjama tretiranim nosačem (n=11) i NT-M-om (n=9). Koncentracije u krvi su merene u uzorcima na kraju eksperimenta. NGAL = lipokalin vezan za neutrofilnu želatinazu. Svi podaci su medijane (kvartili).
[0246] Eksperimenti su izvedeni na sledeći način:
Kreatinin, urea i lipokalin vezan za neutrofilnu želatinazu (NGAL)
[0247] Koncentracije NGAL u krvi su merene kommercijalnom ELISA-om (mišji NGAL, RUO 042, BioPorto Diagnostics A/S, Denmark, Gentofte). Koncentracije uree i kreatinina su merene pomoću sistema za gasnu hromatografiju/masenu spektrometriju (Agilent 5890/5970, Böblingen, Germany) sa kapilarnom kolonom (Optima-5MS, Macherey-Nagel, Düren, Germany) uz<2>H3-kreatinin (CDN isotopes, Pointe-Claire, QU, Canada) i metil-ureu (FlukaChemikalien, Buchs, Switzerland) kao interne standarde. Posle deproteinizacije acetonitrilom, centrifugiranja i uparavanja do suva, supernatant je rekonstituisan u mravljoj kiselini i ekstrahovan na anjonoizmenjivačkoj koloni sa slabim anjonom (WCX, Phenomenex, Aschaffenburg, Germany). Acetonitril plus N,O-Bis(trimetilsilil)trifluoroacetamid i N-(tercbutildimetilsilil)-N-metiltrifluoroacetamid su dozvolili formiranje derivata terc-butildimetilsilil i kreatinin trimetilsilil uree, respektivno. Joni m/z 231 i 245 i m/z 329 i 332 su praćeni za analite uree i kreatinina i internane standarde, respektivno. Iz izlaza urina i koncentracija kreatinina u plazmi i urinu, izračunat je klirens kreatinina pomoću standardne formule.
Priprema uzoraka
[0248] Bubreg, koji je čuvan na -80°C, je usitnjen u homogenizatoru u PBS i liziran pomoću 2 puta koncentrovanog pufera za lizate celih ćelija (100 mM Tris pH 7,6; 500 mM NaCl; 6 mM EDTA; 6 mM EGTA; 1 % Triton-X-100; 0,5 % NP 40; 10 % glicerol; inhibitori proteaze (β-glicerolfosfat 2 mM; DTT 4 mM; leupeptin 20 µM; natrijumortovanadat 0,2 mM)), a zatim centrifugiran. Lizat celih ćelija je dobijen iz supernatanta; talog, koji se sastojao od ostataka ćelija je odbačen. Količina proteina je određena fotometrijski pomoću komercijalno dostupnog testa za proteine (Bio-Rad, Hercules, CA) i uzorci su prilagođeni tako da konačna koncentracija proteina bude 4 µg/µl. Uzorci za Multiplex- i EMSA analize su razblaženi 1:1 EMSA puferom (10 mM Hepes; 50 mM KCl; 10 % glicerol; 0,1 mM EDTA; 1 mM DTT), uzorci za imuno blotove 1:12 puta puferom za uzorke (2 % SDS; 125 mM Tris-HCL (pH 6,8 at 25°C); 10 % glicerol; 50 mM DTT; 0,01 % bromofenol plavo).
[0228] Nivoi koncentracija hemokina izvedenih iz keratinocita (KC) su određeni pomoću multipleks kompleta za mišji citokin (Bio-Plex Pro Cytokine Assay, Bio-Rad, Hercules, CA), test je izveden korišćenjem Bio-plex suspension array sistema prema uputstvima proizvođača (videti i Wagner F, Wagner K, Weber S, Stahl B, Knöferl MW, Huber-Lang M, Seitz DH, Asfar P, Calzia E, Senftleben U, Gebhard F, Georgieff M, Radermacher P, Hysa V. Inflammatory effects of hypothermia and inhaled H2S during resuscitated, hyperdynamic murine septic shock. Shock 2011;35:396-402; i Wagner F, Scheuerle A, Weber S, Stahl B, McCook O, Knöferl MW, Huber-Lang M, Seitz DH, Thomas J, Asfar P, Szabó C, Möller P, Gebhard F, Georgieff M, Calzia E, Radermacher P, Wagner K. Cardiopulmonary, histologic, and inflammatory effects of intravenous Na2S after blunt chest trauma-induced lung contusion in mice. J Trauma 2011;71:1659-1667). Ukratko, odgovarajući standardi za citokine i uzorci su dodati na filter ploču. Uzorci su inkubirani sa antitelima hemijski pričvršćenim za fluorescentno obeležene mikro kuglice. Posle toga, prethodno promešana antitela za detekciju su dodata u svako udubljenje, a zatim je dodat streptavidin-fikoeritrin. Kuglice su zatim ponovo suspendovane i reakctiona smesa citokina je kvantifikovana pomoću Bio-Plex protein array čitača. Podaci su automatski obrađeni i analizirani softverom Bio-Plex Manager Software 4.1, uz upotrebu standardne krive napravljene na standardima za rekombinantni citokin. Nivoi ispod granice detekcije testa su podešeni na nulu u statističke svrhe.
Primer 9
[0250] U mišjem modelu sa CLP opisanom gore, ispitivan je efekat tretmana antitelom NT-M na adrenomedulin na jetru.
[0251] NT-M je izazvao značajno smanjenje koncentracija hemokina izvedenih iz keratinocita (KC) u jetri (Sl.16).
[0252] Merenje hemokina izvedenog iz keratinocita (KC) je rađeno analogno onom iz primera 8 (bubreg).
Primer 10
[0253] U mišjem modelu sa CLP opisanom gore, ispitivan je efekat tretmana antitelom NT-M na adrenomedulin na nekoliko citokina i hemokinezin u cirkulaciji krvi (plazme).
Koncentracije citokina i hemokina
[0254] Nivoi koncentracija faktora nekroze tumora (TNF)-α, interleukina (IL)-6, monocitnog hemotaksičnog proteina 1 (MCP)-1 i hemokina izvedenog iz keratinocita (KC) u plazmi su određeni korišćenjem multipleks kompleta za mišji citokin (Bio-Plex Pro Cytokine Assay, Bio-Rad, Hercules, CA), test je izveden pomoću Bio-plex suspension array sistema prema uputstvima proizvođača (videti i Wagner F, Wagner K, Weber S, Stahl B, Knöferl MW, Huber-Lang M, Seitz DH, Asfar P, Calzia E, Senftleben U, Gebhard F, Georgieff M, Radermacher P, Hysa V. Inflammatory effects of hypothermia and inhaled H2S during resuscitated, hyperdynamic murine septic shock. Shock 2011;35:396-402; i Wagner F, Scheuerle A, Weber S, Stahl B, McCook O, Knöferl MW, Huber-Lang M, Seitz DH, Thomas J, Asfar P, Szabó C, Möller P, Gebhard F, Georgieff M, Calzia E, Radermacher P, Wagner K. Cardiopulmonary, histologic, and inflammatory effects of intravenous Na2S after blunt chest trauma-induced lung contusion in mice. J Trauma 2011;71:1659-1667).
[0255] Ukratko, odgovarajući standardi za citokine i uzorci su dodati na filter ploču. Uzorci su inkubirani sa antitelima hemijski pričvršćenim za fluorescentno obeležene mikro kuglice. Posle toga, prethodno promešana antitela za detekciju su dodata u svako udubljenje, a zatim je dodat streptavidin-fikoeritrin. Kuglice su zatim ponovo suspendovane i reakciona smesa citokina je kvantifikovana pomoću Bio-Plex protein array čitača. Podaci su automatski obrađeni i analizirani softverom Bio-Plex Manager Software 4.1, uz upotrebu standardne krive napravljene na standardima za rekombinantni citokin. Nivoi ispod granice detekcije testa su podešeni na nulu u statističke svrhe.
[0256] Nivoi koncentracija faktora nekroze tumora (TNF)-α, interleukina (IL)-6 i IL-10, monocitnog hemotaksičnog proteina 1 (MCP)-1 u plazmi tkivu bubrega, i hemokina izvedenog iz keratinocita (KC) su određeni komercijalno dostupnim "Multiplex Cytokine Kit" (Bio-Plex Pro Precision Pro Cytokine Assay, Bio-Rad, Hercules, CA), koji omogućava da se sakupi nekoliko parametara iz samo jednog uzorka. Pojedinačni radni koraci testa su izvedeni prema uputstvima proizvođača (videti i Wagner F, Wagner K, Weber S, Stahl B, Knöferl MW, Huber-Lang M, Seitz DH, Asfar P, Calzia E, Senftleben U, Gebhard F, Georgieff M, Radermacher P, Hysa V. Inflammatory effects of hypothermia and inhaled H2S during resuscitated, hyperdynamic murine septic shock. Shock 2011;35:396-402; i Wagner F, Scheuerle A, Weber S, Stahl B, McCook O, Knöferl MW, Huber-Lang M, Seitz DH, Thomas J, Asfar P, Szabó C, Möller P, Gebhard F, Georgieff M, Calzia E, Radermacher P, Wagner K. Cardiopulmonary, histologic, and inflammatory effects of intravenous Na2S after blunt chest trauma-induced lung contusion in mice. J Trauma 2011;71:1659-1667).
[0257] Ukratko, fluorescentno obeležene mikrosfere ("perle") su dodate na ploču sa 96 udubljenja, usledila su dva koraka pranja, dodavanje internnih standarda i dodavanje uzoraka homogenata plazme i bubrega. Tokom naredne inkubacije, pojedinačni citokini se vezuju za antitela spojena sa polistirenskim perlama. Posle dodavanja antitela specifičnih za citokine i obeleženih biotinom, koja služe za detekciju pojedinačnih citokina i dodatnog inkubacionog vremena, dodat je streptavidin obeležen fikoeritrinom. Posle dodatnog inkubacionog vremena, perle su ponovo suspendovane i ploče su mogle da se mere specifičnim protočnim citometrom (Bio-Plex suspension array system, Bio-Rad, Hercules, CA). Podaci su automatski obrađeni i analizirani softverom Bio-Plex Manager Software 4.1, uz upotrebu standardne krive napravljene na standardima za rekombinantni citokin. Za nivoe u plazmi, koncentracija je data u pg * mL<-1>, koncentracije bubrežnih homogenata su pretvorene u odgovarajuće koncentracije proteina i date u pg * mg<-1>proteina.
[0258] NT-M je izazvao značajno smanjenje koncentracija u plazmiu IL-6 (Sl.17), IL-10 (Sl.
18), hemokina izvedenog iz keratinocita (KC) (Sl.19), monocitnog hemotaksičnog proteina-1 (MCP-1) (Sl.20), TNF-alfa (Sl.21).
Primer 11
Akutna povreda bubrega indukovana ishemijom/reperfuzijom
[0259] Ustanovljen je još jedan model neseptičke akutne povrede bubrega, gde je akutna povreda bubrega indukovana ishemijom/reperfuzijom (Nakamoto M, Shapiro JI, Shanley PF, Chan L, and Schrier RW. In vitro and in vivo protective effect of atriopeptin III on ischemic acute renal failure. J Clin Invest 80:698-705, 1987., Chintala MS, Bernardino V, and Chiu PJS. Cyclic GMP but not cyclic AMP prevents renal platelet accumulation following ischemia-reperfusion in anesthetized rats. J Pharmacol Exp Ther 271:1203-1208, 1994). Ovaj model je korišćen za procenu da li tretman antitelom na adrenomedulin može da poboljša bubrežnu funkciju.
[0260] Eksperiment je izveden na sledeći način:
Efekat NT-M na akutnu povredu bubrega indukovanu ishemijom/reperfuzijom u pacovima
[0261]
Dizajn studije:
Grupa Testirani artikl Put Konc. mg/ml Doza ml/kg mg/kg Pacovi (mužjaci) 1 I-R nosač<a>IV 5 NA x 3 8
2 I-R NT-M IV 5 x 3<b>8
<a>nosač; injektiran intravenski (i.v.) 5 min pre reperfuzije 0. dana, a zatim injekcije 1. i 2. dana.<b>NT-M u dozi od 4 mg/kg je injektiran intravenski (i.v.) 5 min pre reperfuzije 0. dana, a zatim 2 mg/kg i.v. svakog od 1. i 2. dana.
<c>Skupljanje urina -1., 0., 1. i 2. dana, sa hemijom krvi i analizom urina 0., 1., 2. i 3. dana, respektivno. Uzorci plazme su sakupljeni u epruvete sa EDTA (dana 0 (neposredno pre operacije), 1 i 2: 100 µl, pre nosača ili TA; dana 3:120 µl.
[0262] Klinička posmatranja: svaki dan pre operacije, posle operacije i tokom celog tretmana.
[0263] Korišćene su grupe od po 8 mužjaka Sprague-Dawley pacova, težine 250 do 280 g. Životinje su držane u 12-časovnom ciklusu svetlost/tama i na standardnoj dijeti sa destilovanom ledenom vodom ad libitum. Životinje su dobijale tečne suplemente (0,9% NaCl i 5% dekstrozu/1:1, 10 ml/kg p.o.) 30 min pre operacije (0. dana). Pacovi su anestezirani pentobarbitalom (50 mg/kg, i.p.). Abdominalna šupljina je izložena putem reza na sredini, za čim je usledila intravenozna administracija heparina (100 U/kg, i.v.) i obe renalne arterije su okludovane 45 min pomoću vaskularnih klema. Odmah posle uklanjanja renalnih štipaljki, bubrezi su posmatrani još 1 min da bi se osigurala promena boje koja ukazuje na reperfuziju krvi. Testirano jedinjenje (NT-M) i nosač (fosfatno puferisan slani rastvor) su injektirani intravenozno 5 min pre reperfuzije, za čim je usledila dnevna injekcija 1. i 2. dana.
[0264] Skupljanje urina. 24-časovno skupljanje urina na ledu je započeto 24h pre ishemije/reperfuzije -1. dana (-24h do 0h) i 0. dana (0-24h), 1. dana (24-48h) i 2. dana (48-72h) posle reperfuzije.
[0265] Skupljanje krvi: 0,4 ml krvi je uzeto iz repne vene u tail vein epruvete sa EDTA ut 0h (pre I RI operacije), 24h (pre nosača ili TA), 48h (pre nosača ili TA) i 72h za određivanje plazmatskog kreatinina/Na+/K+ i BUN; 2 ml krvi je uzeto iz velike šuplje vene terminalno.
[0266] Životinje su stavljene u pojedinačne kaveze gde im je skupljan urin 24 h -1. dana (-24h-0h), 0. dana (0-24h), 1. dana (24-48h) i 2. dana (48-72h) posle reperfuzije 0. dana. Zapremina urina, urinarni Na+, K+ i kreatinin su izmereni.
[0267] Klirens kreatinina (CCr) je izračunat na sledeći način:
[0268] 24-časovno urinarno izlučivanje natrijuma (Na+) je izračunato na sledeći način:
[0269] Frakciona ekskrecija Na+ (FENa), ili procenat profiltriranog natrijuma koji je izlučen u konačni urin, je mera Na<+>-reapsorptivne funkcije tubula. Izračunata je na sledeći način:
[0270] Tretman antitelom na adrenomedulin je popravio nekoliko mera bubrežne funkcije: azot iz uree u krvi (BUN) je pokazao veliki rast u grupi sa nosačem (0 h: 17,49 mg/dL, 24 h: 98,85 mg/dL, 48 h: 109,84 mg/dL, 72 h: 91,88 mg/dL), koji je bio manje izražen u NT-M tretmanu (0 h: 16,33 mg/dL, 24 h: 84,2 mg/dL, 48 h: 82,61 mg/dL, 72 h: 64,54 mg/dL) (Sl. 22).
[0271] Serumski kreatinin se slično razvijao: grupa sa nosačem (0 h: 0,61 mg/dL, 24 h: 3,3 mg/dL, 48 h: 3,16 mg/dL, 72 h: 2,31 mg/dL), NT-M grupa: (0 h: 0,59 mg/dL, 24 h: 2,96 mg/dL, 48 h: 2,31 mg/dL, 72 h: 1,8 mg/dL) (Sl.23).
[0272] Klirens endogenog kreatinina je izrazito pao 1. dana i od tad se više popravljao u NT-M grupi nego u grupi sa nosačem. Grupa sa nosačem: (0 h: 65,17 mL/h, 24 h: 3,5 mL/h, 48 h: 12,61 mL/h, 72 h: 20,88 mL/h), NT-M grupa:(0 h: 70,11 mL/h, 24 h: 5,84 mL/h, 48 h: 21,23 mL/h, 72 h: 26,61 mL/h) (Sl.24).
OPIS SLIKA
[0273]
Sl. 1a:
Ilustracija formata antitela - Fv i scFv-varijante
1
Sl 1b:
Ilustracija formata antitela – heterologne fuzije i bifunkcionalna antitela
Sl 1c:
Ilustracija formata antitela - bivalentna antitela i bispecifična antitela
Sl. 2:
hADM 1-52 (SEQ ID No.21)
mADM 1-50 (SEQ ID No.22)
aa 1-21 humanog ADM (SEQ ID No.23)
aa 1-42 humanog ADM (SEQ ID No.24)
aa 43-52 humanog ADM (SEQ ID No.25)
aa 1-14 humanog ADM (SEQ ID NO: 26)
aa 1-10 humanog ADM (SEQ ID NO: 27)
aa 1-6 humanog ADM (SEQ ID NO: 28)
aa 1-32 zrelog humanog ADM (SEQ ID NO: 29)
aa 1-40 zrelog mišjeg ADM (SEQ ID NO: 30)
aa 1-31 zrelog mišjeg ADM (SEQ ID NO: 31)
Sl. 3:
a: Kriva doza/odgovor humanog ADM. Maksimalna stimulacija cAMP-om je podešena na 100%-nu aktivaciju
b: Kriva doza/ inhibicija humanog ADM 22-52 (antagonist ADM-receptora) u prisustvu 5,63 nM hADM.
c: Kriva doza/ inhibicija CT-H u prisustvu 5,63 nM hADM.
d: Kriva doza/ inhibicija MR-H u prisustvu 5,63 nM hADM.
e: Kriva doza/ inhibicija NT-H u prisustvu 5,63 nM hADM.
f: Kriva doza/odgovor mišjeg ADM. Maksimalna stimulacija cAMP-om je podešena na 100%-nu aktivaciju
g: Kriva doza/inhibicija humanog ADM 22-52 (antagonist ADM-receptora) u prisustvu 0,67 nM mADM.
h: Kriva doza/ inhibicija CT-M u prisustvu 0,67 nM mADM.
i: Kriva doza/ inhibicija MR-M u prisustvu 0,67 nM mADM.
j: Kriva doza/ inhibicija NT-M u prisustvu 0,67 nM mADM.
k: pokazuje inhibiciju ADM pomoću F(ab)2 NT-M i pomoću Fab NT-M
l: pokazuje inhibiciju ADM pomoću F(ab)2 NT-M i pomoću Fab NT-M
Sl. 4:
Ova slika prikazuje tipičnu krivu doza/ signal hADM i krivu doza/ signal hADM u prisustvu 100 µg/mL antitela NT-H.
Sl. 5:
Ova slika prikazuje stabilnost hADM u humanoj plazmi (citratnoj) u odsustvu i u prisustvu NT-H antitela.
Sl. 6:
Poravnanje Fab sa homologim humanim okvirnim sekvencama
Sl. 7:
2
Ova slika prikazuje potrebe za noradrenalinom u ranom i kasnom tretmanu pomoću NT-M
Sl. 8:
Ova slika prikazuje stvaranje urina posle ranog i kasnog tretmana pomoću NT-M
Sl. 9:
Ova slika prikazuje ravnotežu tečnosti posle ranog i kasnog tretmana pomoću NT-M Sl. 10:
Aktivacija pojačivača za gen za jedarni faktor kapa lakog lanca u B ćelijama (NF-κB) tkiva jetre, analiziran testom promenjene elektroforetske pokretljivosti (EMSA). # označava p<0,001 u odnosu na nosač.
Sl. 11:
Razvoj serumskog kreatinina u vremenu. Prikazane su srednje vrednosti /- SEM.
Sl. 12:
Razvoj azota iz uree u krvi (BUN) u vremenu. Prikazane su srednje vrednosti /- SEM.
Sl. 13:
Razvoj endogenog klirensa kreatinina u vremenu. Prikazane su srednje vrednosti /-SEM.
Sl. 14:
Razvoj frakcione ekskrecije Na<+>u vremenu. Prikazane su srednje vrednosti /- SEM. Sl. 15:
Nivoi hemokina izvedenog iz keratinocita (KC) određeni u odnosu na ukupan protein ekstrahovan iz bubrega. Beli "boks plot" prikazuje rezultate dobijene sa nosačem, sivi "boks plot" prikazuje rezultate dobijene posle tretmana NT-M-om.
Sl. 16:
Nivoi hemokina izvedenog iz keratinocita (KC) određeni u odnosu na ukupan protein ekstrahovan iz jetre. Beli "boks plot" prikazuje rezultate dobijene sa nosačem, sivi "boks plot" prikazuje rezultate dobijene posle tretmana NT-M-om.
Sl. 17:
Nivoi IL-6 u plazmi. Beli "boks plot" prikazuje rezultate dobijene sa nosačem, sivi "boks plot" prikazuje rezultate dobijene posle tretmana NT-M-om.
Sl. 18:
Nivoi IL-10 u plazmi. Beli "boks plot" prikazuje rezultate dobijene sa nosačem, sivi "boks plot" prikazuje rezultate dobijene posle tretmana NT-M-om.
Sl. 19:
Nivoi hemokina izvedenog iz keratinocita (KC) u plazmi. Beli "boks plot" prikazuje rezultate dobijene sa nosačem, sivi "boks plot" prikazuje rezultate dobijene posle tretmana NT-M-om.
Sl. 20:
Nivoi monocitnog hemotaksičnog proteina-1 (MCP-1) u plazmi. Beli "boks plot" prikazuje rezultate dobijene sa nosačem, sivi "boks plot" prikazuje rezultate dobijene posle tretmana NT-M-om.
Sl. 21:
Nivoi TNF-alfa u plazmi. Beli "boks plot" prikazuje rezultate dobijene sa nosačem, sivi "boks plot" prikazuje rezultate dobijene posle tretmana NT-M-om.
Sl. 22:
Razvoj azota iz uree u krvi (BUN) u vremenu. Prikazane su srednje vrednosti /- SEM.
Sl. 23:
Razvoj serumskog kreatinina u vremenu. Prikazane su srednje vrednosti /- SEM. Sl. 24:
Razvoj endogenog klirensa kreatinina u vremenu. Prikazane su srednje vrednosti /-SEM.
4

Claims (1)

  1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, za sprečavanje ili smanjivanje disfunkcije organa ili sprečavanje insuficijencije organa kod navedenog pacijenta, gde se navedeno antitelo ili fragment antitela ili struktura bez Ig vezuje za region od bar 4 aminokiseline iz sekvence aa 1-21 zrelog humanog ADM: YRQSMNNFQGLRSFGCRFGTC (SEQ ID NO: 23), i gde je navedeni organ izabran iz grupe koja obuhvata srce, bubreg, jetru, pluća, pankreas, tanko crevo i slezinu i gde je navedena hronična ili akutna bolest ili akutno stanje, respektivno, izabrana iz grupe koja obuhvata teške infekcije, sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS), sepsu, dijabetes, kancer, akutne i hronične vaskularne bolesti kao što su npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, moždani udar, ateroskleroza; šok kao što su npr. septički šok i disfunkcija organa, disfunkcija jetre, opekotine, operacija, fizičke traume, trovanje, oštećenja hemoterapijom. 1. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema zahtevu 1, gde je navedeno antitelo, ili fragment antitela ili struktura bez Ig, monospecifično. 3. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 ili 2, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura ispoljava afinitet vezivanja za ADM od bar 10<-7>M, gde se navedeni afinitet vezivanja određuje prema Primeru 1. 4. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 3, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura nije protein-1 vezivanja ADM, faktor komplementa H. 5. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde navedeno antitelo ili fragment ili struktura prepoznaje i vezuje se za N-terminalni deo, aa 1, zrelog adrenomedulina. 6. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 5, gde navedeno antitelo, ili navedeni fragment ili navedena struktura, antitelo koje stabilizuje ADM ili fragment antitela ili struktura koja povećava poluživot, t1/2poluvreme retencije, adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije >50 %, najpoželjnije > 100 %. 7. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 6, gde navedeno antitelo, ili fragment ili struktura, blokira bioaktivnost ADM do ne iznad 80 %, poželjno do ne iznad 50 %, kad se određuje bioaktivnost ADM u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP prema Primeru 2. 8. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 7, gde navedeni pacijent pati od bolesti koja je izabrana iz grupe koja obuhvata sepsu, dijabetes, kancer, srčanu insuficijenciju i šok. 9. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 8, gde navedena bolest nije SIRS, sepsa ili septički šok. 10. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 9, gde je navedeno antitelo ili fragment humano monoklonsko antitelo ili fragment koji se vezuje za ADM ili njegov fragment, gde težak lanac obuhvata sekvencu izabranu iz grupe koja obuhvata: SEQ ID NO: 1 GYTFSRYW SEQ ID NO: 2 ILPGSGST SEQ ID NO: 3 TEGYEYDGFDY i gde lak lanac obuhvata sekvence SEQ ID NO: 4 QSIVYSNGNTY SEQ ID NO: 5 RVS SEQ ID NO: 6 FQGSHIPYT. 11. Humano monospecifično anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment antitela na ADM koji se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema zahtevu 10, gde navedeno antitelo ili fragment obuhvata sekvencu odabranu iz grupe koja sadrži: SEQ ID NO: 7 (AM-VH-C)
    SEQ ID NO: 11 (AM-VH4-T26-E40-E55)
    12. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 11, gde navedeno antitelo, ili fragment ili struktura, modulatorsko antitelo, ili modulatorski fragment ili modulatorska struktura, koje povećava poluživot, t1⁄2retenciono poluvreme, adrenomedulina u serumu, krvi, plazmi, bar za 10 %, poželjno bar za 50 %, poželjnije > 50 %, najpoželjnije > 100 % i koje blokira bioaktivnost ADM do ne iznad 80 %, poželjno do ne iznad 50 %, kad se bioaktivnost ADM određuje u funkcionalnom eseju na humani rekombinantni adrenomedulinski receptor pomoću cAMP prema Primeru 2. 13. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 12, za upotrebu u kombinaciji sa kateholaminom i/ili tečnostima administriranim intravenozno. 14. Anti-adrenomedulinsko (ADM) antitelo ili fragment anti-ADM antitela koji se vezuje za adrenomedulin ili struktura anti-ADM antitela bez Ig koja se vezuje za adrenomedulin, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema bilo kom od zahteva 1 do 13, za upotrebu u kombinaciji sa proteinom koji vezuje ADM i/ili drugim aktivnim sastojcima. 15. Farmaceutska formulacija koja obuhvata anti-ADM antitelo ili fragment anti-ADM antitela adrenomedulin ili anti-ADM strukturu bez Ig, prema bilo kom od zahteva 1 do 14, za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, kao što je definisano u bilo kom od zahteva 1 do 14. 16. Farmaceutska formulacija za upotrebu u terapiji pacijenta koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta prema zahtevu 15, gde je navedena farmaceutska formulacija rastvor, poželjno rastvor spreman za upotrebu. 17. Farmaceutska formulacija za upotrebu u terapiji akutne bolesti ili akutnog stanja pacijenta koji pati od hronične i/ili akutne bolesti ili akutnog stanja, prema zahtevu 16, gde je navedena farmaceutska formulacija u liofilizovanom stanju. 18. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intramuskularno. 19. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema bilo kom od zahteva 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje intravaskularno. 20. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema zahtevima 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje putem infuzije. 21. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema zahtevima 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje sistemski pacijentu za sprečavanje ili smanjivanje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u navedenom pacijentu koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja. 22. Farmaceutska formulacija za upotrebu prema zahtevima 15 do 17, gde se navedena farmaceutska formulacija daje sistemski putem infuzije pacijentu za sprečavanje ili smanjivanje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u navedenom pacijentu koji pati od hronične ili akutne bolesti ili akutnog stanja.
RS20190738A 2011-11-16 2012-11-16 Antitelo na adrenomedulln (adm) ili fragment antitela na adm ili struktura antitela na adm bez ig za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u pacijentu koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje RS58880B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP11189447 2011-11-16
EP12160014 2012-03-16
EP12784631.9A EP2780369B1 (en) 2011-11-16 2012-11-16 Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for prevention or reduction of organ dysfunction or organ failure in a patient having a chronic or acute disease or acute condition
PCT/EP2012/072930 WO2013072511A1 (en) 2011-11-16 2012-11-16 Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for prevention or reduction of organ dysfunction or organ failure in a patient having a chronic or acute disease or acute condition

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS58880B1 true RS58880B1 (sr) 2019-08-30

Family

ID=48429015

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20190738A RS58880B1 (sr) 2011-11-16 2012-11-16 Antitelo na adrenomedulln (adm) ili fragment antitela na adm ili struktura antitela na adm bez ig za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa u pacijentu koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje
RS20230115A RS64060B1 (sr) 2011-11-16 2012-11-16 Antitelo na anti-adrenomedulin (adm) ili fragment antitela na adm ili struktura antitela na adm bez ig za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa kod pacijenta koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230115A RS64060B1 (sr) 2011-11-16 2012-11-16 Antitelo na anti-adrenomedulin (adm) ili fragment antitela na adm ili struktura antitela na adm bez ig za sprečavanje ili smanjenje disfunkcije organa ili insuficijencije organa kod pacijenta koji ima hroničnu ili akutnu bolest ili akutno stanje

Country Status (18)

Country Link
US (5) US20140328853A1 (sr)
EP (3) EP4086283A1 (sr)
JP (2) JP6193871B2 (sr)
AU (1) AU2012338731B2 (sr)
DK (2) DK2780369T3 (sr)
ES (2) ES2938653T3 (sr)
FI (1) FI3553084T3 (sr)
HR (2) HRP20191010T1 (sr)
HU (2) HUE061696T2 (sr)
LT (2) LT3553084T (sr)
NZ (1) NZ624873A (sr)
PL (2) PL2780369T3 (sr)
PT (2) PT3553084T (sr)
RS (2) RS58880B1 (sr)
SG (3) SG10201801919QA (sr)
SI (1) SI3553084T1 (sr)
WO (1) WO2013072511A1 (sr)
ZA (2) ZA201403552B (sr)

Families Citing this family (16)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP6673847B2 (ja) * 2013-12-20 2020-03-25 アンギオビオメト ゲゼルシャフト ミット ベシュレンクテル ハフツング 癌治療に使用するためのアドレノメデュリンバインダー
MX2019007107A (es) * 2016-12-16 2019-10-21 Adrenomed Ag Anticuerpo anti-adrenomedulina (adm) o fragmento de anticuerpo anti-adm o supercontigo sin ig anti-adm para su uso en intervencion y terapia de congestion en un paciente con necesidad del mismo.
EP3339324A1 (en) 2016-12-22 2018-06-27 sphingotec GmbH Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for use in intervention and therapy of congestion in a patient in need thereof
WO2019057992A2 (en) * 2017-09-25 2019-03-28 Adrenomed Ag ANTI-ADRENOMEDULIN (ADM) BINDER FOR USE IN TREATING OR PREVENTING THE SYMPTOMS OF A DISEASE
BR112020005682A2 (pt) 2017-10-18 2020-10-20 Adrenomed Ag monitoração de terapia sob tratamento com um aglutinante de antiadrenomedulina (adm)
EP3871689A1 (en) * 2020-02-26 2021-09-01 sphingotec GmbH Anti-adm-antibodies binding to the free n-terminus for accelerated transition of adm-gly to bio-adm in patients with adm-gly/ bio-adm ratio above a threshold and combination with vitamin c
CA3168978A1 (en) * 2020-02-27 2021-09-02 Andreas Bergmann Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for use in therapy or prevention of shock
AU2021228207A1 (en) 2020-02-27 2022-10-20 4TEEN4 Pharmaceuticals GmbH DPP3 for therapy guidance, monitoring and stratification of nt-ADM antibodies in patients with shock
WO2021170880A2 (en) 2020-02-27 2021-09-02 Adrenomed Ag Anti-adrenomedullin (adm) binder for use in therapy of patients in shock
EP4121772A1 (en) 2020-03-16 2023-01-25 sphingotec GmbH Pro-adrenomedullin or fragment thereof in patients infected with corona virus and treatments with binder against adrenomedullin
CN111627559B (zh) * 2020-06-17 2023-08-29 北京大学第三医院（北京大学第三临床医学院） 预测患者死亡风险的系统
CN119072492A (zh) 2022-03-15 2024-12-03 艾德里诺医药公司 抗肾上腺髓质素（adm）抗体或抗adm抗体片段的稳定水性制剂
IL318667A (en) 2022-07-29 2025-03-01 Adrenomed Ag Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for use in therapy or prevention of shock
EP4562430A1 (en) 2022-07-29 2025-06-04 4TEEN4 Pharmaceuticals GmbH Prediction of an increase of dpp3 in a patient with septic shock
WO2024233384A2 (en) * 2023-05-05 2024-11-14 Peroxitech Inc. Compositions and methods for treatment of septic shock
WO2026046978A1 (en) 2024-08-26 2026-03-05 Pam Theragnostics Gmbh Anti-adm antibodies, anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for therapy or prevention of immune effector cell therapy side effects

Family Cites Families (36)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US5807715A (en) 1984-08-27 1998-09-15 The Board Of Trustees Of The Leland Stanford Junior University Methods and transformed mammalian lymphocyte cells for producing functional antigen-binding protein including chimeric immunoglobulin
AU634716B2 (en) 1988-08-01 1993-03-04 Ciba Corning Diagnostics Corp. Method for detection of an analyte using acridinium esters and liposomes
US5530101A (en) 1988-12-28 1996-06-25 Protein Design Labs, Inc. Humanized immunoglobulins
ES2087997T3 (es) 1990-01-12 1996-08-01 Cell Genesys Inc Generacion de anticuerpos xenogenicos.
US5427908A (en) 1990-05-01 1995-06-27 Affymax Technologies N.V. Recombinant library screening methods
GB9015198D0 (en) 1990-07-10 1990-08-29 Brien Caroline J O Binding substance
JPH06508511A (ja) 1990-07-10 1994-09-29 ケンブリッジ　アンティボディー　テクノロジー　リミティド 特異的な結合ペアーの構成員の製造方法
EP0746609A4 (en) 1991-12-17 1997-12-17 Genpharm Int NON-HUMAN TRANSGENIC ANIMALS CAPABLE OF PRODUCING HETEROLOGOUS ANTIBODIES
JP2774769B2 (ja) 1993-04-26 1998-07-09 賢治 寒川 アドレノメデュリン
DE69602756T2 (de) 1995-08-18 2000-02-10 The Government Of The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Department Of Health And Human Services, Rockville Funktionelle rolle von adrenomedullin(am) und dem gen-verwandten produkt(pamp) in der menschlichen pathologie und physiologie
CA2242308A1 (en) 1997-12-08 1999-06-08 Smithkline Beecham Laboratoires Pharmaceutiques Novel compounds
DE19847690A1 (de) 1998-10-15 2000-04-20 Brahms Diagnostica Gmbh Verfahren und Substanzen für die Diagnose und Therapie von Sepsis und sepsisähnlichen systemischen Infektionen
US6818418B1 (en) 1998-12-10 2004-11-16 Compound Therapeutics, Inc. Protein scaffolds for antibody mimics and other binding proteins
DE60025008T2 (de) * 1999-09-10 2006-09-14 The Government Of The United States Of America, As Represented By The Secretary, Department Of Health And Human Services Bestimmung von adrenomedullin-bindenden proteinen
DE60233301D1 (de) 2001-05-04 2009-09-24 Biosite Inc Diagnostische marker für akute herzerkrankungen und verfahren des gebrauchs
JP2005508623A (ja) 2001-08-30 2005-04-07 バイオレクシス ファーマシューティカル コーポレイション 改変されたトランスフェリン融合タンパク質
US6864237B2 (en) 2002-05-17 2005-03-08 Ping Wang Treatment of shock using adrenomedullin and adrenomedullin binding protein-1
CA2488558C (en) 2002-06-07 2013-08-20 Dyax Corp. Prevention and reduction of blood loss
DE10316583A1 (de) 2003-04-10 2004-10-28 B.R.A.H.M.S Aktiengesellschaft Bestimmung eines midregionalen Proadrenomedullin-Teilpeptids in biologischen Flüssigkeiten zu diagnostischen Zwecken, sowie Immunoassays für die Durchführung einer solchen Bestimmung
JP2007523844A (ja) 2003-04-25 2007-08-23 ジェノバ・リミテッド 心臓血管障害において減少する分泌ポリペプチド種
US6884781B2 (en) 2003-05-16 2005-04-26 Ping Wang Treatment of shock using adrenomedullin binding protein-1
WO2005040229A2 (en) 2003-10-24 2005-05-06 Avidia, Inc. Ldl receptor class a and egf domain monomers and multimers
US20100028995A1 (en) 2004-02-23 2010-02-04 Anaphore, Inc. Tetranectin Trimerizing Polypeptides
EP1800131A2 (en) 2004-09-09 2007-06-27 Bayer HealthCare AG Diagnostics and therapeutics for diseases associated with adrenomedullin receptor (amdr)
WO2006032436A2 (en) 2004-09-21 2006-03-30 Nascacell Technologies Ag. Use of microproteins as tryptase inhibitors
US9829494B2 (en) 2005-12-01 2017-11-28 Adrenomed Ag Methods of treatment using ADM antibodies
US7825217B2 (en) 2006-09-15 2010-11-02 University Of Kansas Medical Center Polypeptides for bone mineralization
MX2010004374A (es) * 2007-10-31 2010-04-30 Medimmune Llc Armazones proteinicos.
ES2373832T3 (es) 2007-12-19 2012-02-09 Affibody Ab Polipéptido derivado de proteína a y capaz de unirse a pdgf.
EP2358746B1 (en) 2008-11-03 2020-09-16 Molecular Partners AG Binding proteins inhibiting the vegf-a receptor interaction
RU2550272C2 (ru) 2009-08-27 2015-05-10 Коваген Аг Новые il-17-связывающие соединения и их медицинское применение
RU2556820C2 (ru) 2009-12-14 2015-07-20 Сцил Протеинс Гмбх Модифицированные убиквитиновые белки со специфической связывающей активностью для экстрадомена "в" фибронектина
DE102010040035A1 (de) 2010-03-04 2011-09-08 Robert Bosch Gmbh Verbesserungen der Rückwärts-Analyse zur Bestimmung von Fehlermaskierungsfaktoren
US8986951B2 (en) 2010-06-08 2015-03-24 Pieris Ag Tear lipocalin in muteins binding IL-4 R alpha
FR2964103B1 (fr) 2010-08-30 2018-11-23 Universite D'aix-Marseille Anticorps se liant a l'adrenomedulline et aux recepteurs de l'adrenomedulline et leurs utilisations comme medicament
HRP20170427T1 (hr) 2011-11-16 2017-06-16 Sphingotec Gmbh Testovi na adrenomedulin i postupci određivanja zrelog adrenomedulina

Also Published As

Publication number Publication date
LT2780369T (lt) 2019-07-10
US10800842B2 (en) 2020-10-13
ZA201403552B (en) 2024-06-26
PT2780369T (pt) 2019-06-18
RS64060B1 (sr) 2023-04-28
JP2017155051A (ja) 2017-09-07
AU2012338731A1 (en) 2014-05-29
US12338281B2 (en) 2025-06-24
US20190010226A1 (en) 2019-01-10
US20190092857A1 (en) 2019-03-28
PL2780369T3 (pl) 2019-09-30
EP2780369A1 (en) 2014-09-24
LT3553084T (lt) 2023-03-10
US10221238B2 (en) 2019-03-05
SG11201402366PA (en) 2014-06-27
SG10201801919QA (en) 2018-04-27
HRP20230146T1 (hr) 2023-04-28
ES2729710T3 (es) 2019-11-05
DK3553084T3 (da) 2023-02-20
PT3553084T (pt) 2023-02-17
EP3553084A1 (en) 2019-10-16
DK2780369T3 (da) 2019-06-17
ZA201906427B (en) 2020-08-26
SI3553084T1 (sl) 2023-05-31
HRP20191010T1 (hr) 2019-08-23
US11673949B2 (en) 2023-06-13
ES2938653T3 (es) 2023-04-13
PL3553084T3 (pl) 2023-04-17
EP4086283A1 (en) 2022-11-09
AU2012338731B2 (en) 2017-07-06
JP6193871B2 (ja) 2017-09-06
HUE044383T2 (hu) 2019-10-28
JP2015501797A (ja) 2015-01-19
EP2780369B1 (en) 2019-03-13
HUE061696T2 (hu) 2023-08-28
US20240368268A1 (en) 2024-11-07
WO2013072511A1 (en) 2013-05-23
NZ624873A (en) 2016-07-29
FI3553084T3 (fi) 2023-03-03
US20140328853A1 (en) 2014-11-06
SG10202006318TA (en) 2020-08-28
US20160176960A1 (en) 2016-06-23
EP3553084B1 (en) 2022-11-16

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US12338281B2 (en) Anti-adrenomedullin antibodies and pharmaceutical compositions thereof
EP2594588B1 (en) Anti-Adrenomedullin (ADM) antibody or anti-ADM antibody fragment or an anti-ADM non-Ig protein scaffold for use in therapy
US9304127B2 (en) Anti-adrenomedullin (ADM) antibody or anti-ADM antibody fragment for use in therapy
EP2594587B1 (en) Anti-Adrenomedullin (ADM) antibody or anti-ADM antibody fragment or anti-ADM non-Ig protein scaffold for reducing the risk of mortality in a patient having a chronic or acute disease or acute condition
EP2780370B1 (en) Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for use in therapy of an acute disease or acute condition of a patient for stabilizing the circulation
EP2780371B1 (en) Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for regulating the fluid balance in a patient having a chronic or acute disease
HK40082763A (en) Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for prevention or reduction of organ dysfunction or organ failure in a patient having a chronic or acute disease or acute condition
CA2856154A1 (en) Anti-adrenomedullin (adm) antibody or anti-adm antibody fragment or anti-adm non-ig scaffold for prevention or reduction of organ dysfunction or organ failure in a patient having a chronic or acute disease or acute condition