RS57524B1 - Anti-alfa-v integrin antitelo za tretman kancera prostate - Google Patents

Description

Tehnička oblast pronalaska

Ovaj pronalazak je usmeren na tretman kancera prostate putem anti-av integrin antitela DI17E6, kako je specifikovano u zahtevima. Štaviše, otkriveno je davanje anti-alfa-v integrin (receptor) antitela paciijentima koji pate od kancera prostate, posebno od na kastraciju-rezistentnog kancera prostate (CRPC) bez ili nakon hemoterapije, opciono praćeno metastazama na limfnom čvoru i tkivu kosti (mCRPC).

Stanje tehnike

Kancer prostate je osim kancera kože tip kancera koji je najčešće pojavljuje u SAD, i drugi je najčešći uzrok smrti muškaraca od kancera.

Kancer prostate se klasifikuje u četiri faze: Kancer prostate u fazi I se pronalazi samo u prostati i ne može se osetiti tokom digitalnog rektalnog pregleda niti je vidljiv kada se snima. U fazi II kancera prostate, tumor izraste unutar prostate ali se ne pruža van nje, dok se u fazi III kancer širi van prostate, ali samo minimalno. Često će kancer prostate u fazi III imati širenje samo do susednih tkiva, kao što su semene vezikule. Konačno, u fazi IV kancer se širi van prostate na druga tkiva, kao što su limfni čvorovi, kosti i/ili pluća ili mozak.

Spektar kancera prostate koji napreduju uprkos nivoima testosterona karakterističnim za kastraciju uključuju tumore koji su pokazali različite stepene i trajanja odgovora na primarni hormonski tretman, i kliničke manifestacije koji su u rasponu od povećanja samo za prostatu-specifičnog antigena (PSA), povećanog PSA sa širenjem ka koštanom i/ili mekom tkivu, ili predominantnog visceralnog uzorka bolesti.

Trenutno odobreni tretman kancera prostate uključuje hiruršku kastraciju, hemijsku kastraciju ili kombinaciju hirurške i hemijske kastracije. Uklanjanje testisa, primarnog organa koji proizvodi testosteron, smanjuje nivoe cirkulišućih androgena, do manje od 5% od normalnih nivoa. Ovo smanjenje nivoa androgena inhibira rast tumora prostate. Iako su anti-tumorni efekti hirurške kastracije direktni, anti-tumorni efekti mogu biti privremeni. Hirurška kastracija često vodi do klonalne selekcije androgennezavisnih ćelija tumora prostate. Ovo rezultira u ponovnom rastu tumora prostate u obliku koji proliferiše bez testosterona ili DHT stimulicaije. Hemijska kastracija (takođe se naziva medicinska kastracija) se često zamenjuje hirurškom kastracijom kao inicijalnim tretmanom. Uprkos njegovoj visokoj prevalence, opcije tretmana za muškarce koji imaju kancer prostate ostaju relativno limitirane i tipično zavise od faze u kojoj se nalazi kancer.

Opcije tretmana uključuju hirurške tretmane kao što je radikalna prostatektomija, u kojoj se prostata u potpunosti uklanja i zračenje, koje se primenjuje kroz eksterni snop zraka koji usmerava dozu za prostatu od izvan tela ili putem radioaktivnih semena niske-doze koji se implantiraju u okviru prostate kako bi se ubile lokalno ćelije kancera. Anti-androgen hormonska terapija se takođe koristi u tretmanu kancera prostate, bilo sama ili u konjunkciji sa hirurgijom ili zračenjem. Hormonska terapija tipično cilja blokiranje hipofize kako ne bi proizvodila hormone koji stimulišu proizvodnju testosterona korišćenjem kastracije ili davanja analoga hormona i zahteva da se pacijentima ubrizgavaju ovi analozi hormona tokom produženih vremenskih perioda. Konačno, hemoterapeutski pristupi se koriste da se tretira uznapredovali kancer prostate, uobičajeno kao poslednje sredstvo kada su svi drugi pristupi propali. U poslednjih par godina, kombinacije docetaksela i prednisona je utvrđena kao novi standard nege za pacijente koji su uznapredovali do faze nedostatka androgena.

Nijedan od gore opisanih tretmana nije lekovit i kancer prostate, koji u početku biva zavistan od androgena, će često uznapredovati uprkos hirurškim ili na hormonima zasnovanim terapijama, i postaće rezistentan tokom vremena, dovodeći do tipa kancera koji se naziva „kancer otporan na hormon“ ili „kancer otporan na kastraciju“ (CRPC).

Kliničke manifestacije bolesti CRPC su uobičajeno povezane sa matastazama na kostima i mogu da uključe bol, patološke frakture, i kompresiju kičmene moždine, sa lokalnim recidivima koji mogu biti povezani sa karličnom nelagodom, renalnom disfunkcijom zbog ureteralne kompresije, opstrukcijom izlaza bešike, i seksualnom disfunkcijom. Dalje, dok je kancer kosti predominantni rezultat CRPC-a, pacijenti mogu da razviju metastaze na mekom tkivu (limfni čvor(ovi)) i visceralnu metastazu na jetri, plućima, mozgu i drugim organima. Pacijenti sa CRPC minimalno odgovaraju na hemoterapiju i većina pacijenata umire zbog progresivnog kancera prostate u okviru 20 meseci od trenutka početka tretmana. Bisfosfonati se uobičajeno koriste kod pacijenata sa kancerom prostate rezistentnim na kastraciju koji imaju metastaze na kostima.

Pokazano je da tumori prostate ostaju skriveni i klinički se ne mogu detektovati sve dok ne počnu da izlučuju angiogenske faktore i regulišu naniže ekspresiju angiogenskih inhibitora. Generalno, može se reći da je angiogeneza kritična za genezu tumora prostate. Prema tome, nije u potpunosti iznenađujuće da antioangiogenski agensi inhibiraju ćelijski rast kancera prostate.

Kod kancera prostate, ćelije tumora ekspresuju abnormalni integrin repertoar i okružene su sa primetno aberantnom ekstracelularnom matricom (ECM). Ove promene imaju duboke posledice, zbog sposobnosti svakog integrina da reguliše specifične ćelijske funkcije. Ekspresija β3 i β1 podjedinica aktivira specifične putanje signaliziranja i podržava posebne funkcije ćelija kancera. β3 se jedinstveno zahteva kod ćelija kancera radi povećanja cdc2 nivoa kao i cdc2 kinaza aktivnosti. Ovi efekti su specifični za β3 a nisu primećeni za β6. Opisana je regulacija naviše β3 i β6 integrin varijanti. Zheng et al. (Cancer Research 1999, 59, 1655-1664) koristi humane ćelije kancera prostate izolovane iz šesnaest hirurških uzoraka da prikaže da ove ćelije ekspresuju αvβ3, pri čemu normalne epitelne ćelije prostate to ne čine. Slično, za αvβ6 je pronađeno da se ekspresuje u adenokarcinomu (Li et al.; Molecular and Cellular Biology 2007; 27, 4444).

Korišćenje integrin inhibitora verovatno utiče kako na preživljavanje ćelija kancera i angiogenezu pošto se integrini ekspresuju od strane ćelija tumora kao i od strane endotelijalnih ćelija. Iako je teško izvršiti diskriminaciju između efekta na rast tumora i efekta na angiogenezu, maksimalni odgovor ovih inhibitora može biti predviđen kada se ciljani integrin ekspresuje od strane oba, tumora i endotelijalnih ćelija.

Kost je najčešći položaj metastaze kancera prostate. Bisanz et al. (Molecular Therapy 2005; 12, 634-643) ilustruje pozitivnu ulogu alfa-v integrina na preživljavanje tumora prostate u kosti. Analiza ksenografta kosti humanog kancera prostate pokazuje da intratumoralno davanje u lipozomu inkapsuliranih humanih alfa-v siRNKa značajno inhibira rast PC3 tumora u kosti i povećava apoptozu ćelija tumora prostate. Dalje studije (McCabe et al., Oncogene 2007; 26, 6238-6243) demonstriraju da je αvβ3 integrin aktivacija na ćelijama tumora esencijalna za prepoznavanje ključne specifične matrice proteina kosti. Ovi podaci sugerišu da αvβ3 integrin modulira rast kancera prostate u udaljenim metastazama.

Pošto integrini posreduju u interakcijama između ćelija tumora i mikrookruženja kosti i olakšavaju rast u kosti, potencijalna primena korišćenja integrin inhibitora je da spreči kancer prostate da napravi lezije na kosti. Ove lezije su osteoblastne i/ili osteolitične i često se detektuju kod pacijenata sa kancerom prostate (kod preko 80% pacijenata sa kancerom prostate je utvrđena metastaza na kosti prilikom autopsije).

Skorašnja studija prikazuje da αvβ3 integrin promoviše dobitak na kosti posredovan ćelijama kancera prostate koji metastazira na kosti i upućuje na αvβ3 kao potencijalni terapeutski cilj da se blokiraju osteoblastne lezije kancera prostate. Imunohistohemijska analiza demonstrira prisustvo αv integrina u velikoj proporciji uzoraka humanih tkiva sa kancerom prostate.

Ovi i drugi rezultati sugerišu da anti-integrin agensi mogu da imaju oba, direktnu i indirektnu, antitumornu aktivnost. Ipak postoji samo nekoliko kliničkih proba koje izveštavaju da su peptidni ili ne-peptidni integrin inhibitori efektivni agensi u terapiji kancera prostate.

Studijske informacije u vezi sa Studijom NCT00958477 na ClinicalTrials.gov (od 20. decembra 2010. god.) opisuje dizajn Faze I, Studije otvorenog tipa kako bi se ispitala bezbednost, tolerantnost, PK i PD od EMD 525797 nakon pojedinačnog i ponovljenog doziranja pri različitim nivoima doze kod subjekata sa hormonrezistentnim kancerom prostate sa metastazama na kostima i progresivnom bolešću nakon prethodnog CTX. Navedeni različiti nivoi doze su: 250 mg IV u nedelji 1, nedelji 3 i nedelji 5; 500 mg IV u nedelji 1, nedelji 3 i nedelji 5; 1000 mg IV u nedelji 1, nedelji 3 i nedelji 5; i 1500 mg IV u nedelji 1, nedelji 3 i nedelji 5.

Prema tome, postoji potreba da se obezbedi moćni anti-integrin agens za korišćenje u terapiji kancera prostate, posebno na kastraciju rezistentnog kancera prostate koji razvija metastaze na kosti.

SUŠTINA PRONALASKA

Otkriveno je da poznato monoklonalno anti-alfa v antitelo DI-17E6 (označeno takođe kao EMR62242 ili EMD 525797) može biti krajnje efektivno kod (i) monoterapije zasnovane na kliničkom podešavanju i (ii) u kombinatornom kliničkom podešavanju zajedno sa hormonskim agensima i/ili hemoterapeutskim agensima i/ili tirozin kinaza inhibitorima ili drugim inhibitorima angiogeneze u tretamanu kancera prostate.

U prvom aspektu, pokazano je u kliničkim probama da se poznato specifično projektovano hibridno monoklonalno anti-alfa-v antitelo DI17E6 dobro toleriše od strane pacijenata sa tumorom prostate bez značajnih sporednih efekata pri dozama od bar 500 mg mAb svake dve nedelje dato infuzijom tokom perioda tretmana od bar četiri meseca (Slika 3, Tabela 3).

U drugom aspektu, pokazano je da je davanje DI17E6 u dozama od bar 500 mg svake dve nedelje efektivno u tretmanu kancera prostate, poželjno za na kastracijurezistentnog kancera prostate (CRPC). Kao rezultat, broj cirkulišućih ćelija tumora (CTC) izvedenih iz prostate koje se nalaze u krvi ovih pacijenata može biti značajno smanjen u okviru perioda tretmana, iznad svega ako je taj broj originalno (na početku tretmana) vrlo visok (Slika 1).

U trećem aspektu, pokazano je da vrednost za prostatu specifičnog antigena (PSA) može biti značajno smanjen kod CRPC pacijenata. Efekt zavisi od dužine tretmana i statusa bolesti pacijenta. Generalno nakon pet ili više meseci tretmana PSA vrednost može biti dobijena, ona koja korespondira sa manje progresivnih slučajeva u odnosu na PSA vrednosti kod zdravih muškaraca, u drugim ozbiljnijim slučajevima, gde je PSA vrednost dramatično visoka na početku tretmana sa antitelom, PSA vrednost nakon tretmana može biti smanjena više od 10-puta (Slike 4,5).

U četvrtom aspektu, može se demonstrirati da davanjem DI17E6 u dozi od bar 500 mg svake dve nedelje može biti značajno smanjena metastatička pogođenost kosti i limfnih čvorova.

U daljem aspektu, može se pokazati da DI17E6 otkriva od doze zavisni odgovor kod pacijenata sa kancerom prostate, poželjno pacijenata sa na kastraciju-rezistentnim kancerom prostate (CRPC), sa povećanom efikasnošću pri višim dozama, pri čemu je doza od oko 500 mg i više svake dve nedelje efektivna, a gde doza od oko 250 mg DI17E6 ili manje nije efektivna kod kancera prostate, poželjno kod CRPC pacijenata (Slike 3, 5).

Tako je trenutni pronalazak usmeren na anti-av integrin antitelo DI17E6 za korišćenje u tretmanu pacijenata sa tumorom prostate koji pate od na kastraciju-rezistentnog kancera prostate (CRPC), pri čemu se tretman sastoji od odavanje bar 500 mg DI17E6 svake dve nedelje infuzijom tokom perioda tretmana od bar četiri meseca.

Poželjno prema ovom pronalasku je anti-av integrin antitelo za korišćenje u tretmanu pacijenata sa tumorom prostate koji pate od na kastraciju-rezistentnog kancdera prostate (CRPC) kako je u gornjem tekstu opisano, koje se sastoji od davanja anti-av integrin antitela DI17E6 u dozi od 500 – 1000 mg svake dve nedelje.

Poželjno prema ovom pronalasku je anti-av integrin antitelo DI17E6 za korišćenje u tretmanu pacijenata sa tumorom prostate koji pate od na kastraciju-rezistentnog kancera prostate (CRPC), gde se tretman sastoji od davanja bar 500 mg DI17E6 svake dve nedelje infuzijom tokom perioda tretmana od bar četiri meseca, i pri čemu vrednost za prostatu specifičnog antigena (PSA) može biti značajno smanjen nakon pet meseci navedenog tretmana. Poželjno, anti-av integrin antitelo DI17E6 se daje u dozi od 500 - 1000 mg svake dve nedelje.

Poželjno prema ovom pronalasku je anti-av integrin antitelo za korišćenje u tretmanu pacijenata sa tumorom prostate koji pate od na kastraciju-rezistentnog kancdera prostate (CRPC) kako je u gornjem tekstu opisano, pri čemu vrednost za prostatu specifičnog antigena (PSA) može biti značajno smanjena nakon više od pet meseci navedenog tretmana. Poželjno, smanjenje PSA vrednosti se postiže nakon 6 meseci tretmana. Poželjno anti-av integrin antitelo DI17E6 se daje u dozi od 500 – 1000 mg svake dve nedelje.

Dalji je poželjno anti-av integrin antitelo DI17E6 za korišćenje u tretmanu pacijenata sa tumorom prostate koji pate od na kastraciju-rezistentnog kancdera prostate (CRPC), pri čemu se tratman sastoji od davanja bar 500 mg DI17E6 svake dve nedelje infuzijom tokom perioda tretmana od bar četiri meseca, i pri čemu je smanjenje za prostatu specifičnog antigena (PSA) postignuto kod navedenih pacijenata u roku od 4-8 meseci tretmana. Poželjno, smanjenje PSA vrednosti se postiže nakon 6 meseci tretmana. Poželjno, anti-av integrin antigelo DI17E6 se daje u dozi od 500 – 1000 mg svake dve nedelje.

Treba primetiti da je DI17E6 efektivan poželjno u postavci monoterapije, pri čemu se ne daje dalji citotoksični lek (kao što su cabazitaksel, docetaksel, doksorubicin, irinotekan itd.). Ovo je prvi put, gde je projektovano monoklonalno antitelo efektivno u terapeutskom pristupu tumoru bez neophodnosti davanje hemoterapeutskog agensa.

Dalje je primećeno da prema prvim razultatima u navedenim kliničkim probama DI17E6 izgleda efektivniji što je bolest progresivnija. Tako, DI17E6 izaziva snažnije dejstvo na PSA vrednosti, cirkulišuće ćelije i metastaze tumora kod pacijenata nakon neefikasne hormonske- i/ili hemoterapije i čak nakon uticaja hiruškog zahvata kao što je prostatektomija upoređeno sa pacijentima sa manje progresivnim stanjem bolesti bez takvog hirurškog zahvata ili čak bez prethodnog tretmana sa hemoterapeutskim sredstvima i/ili hormonima. Sumarno, DI17E6 je vrlo obećavajući tretman CRPC-a iznad svega kod pacijenata sa progresivnim ili statusom krajnje faze bolesti nakon tretmana hemoterapijom.

Dalji rezultat je da je DI17E6 sposoban da izazove smanjenje tumora i lezije tumora (Slika 6), posebno kod čvrstih tumora prostate ili metastaza tumora izvedenih iz njih, koji su rezistentni na hemoterapiju i/ili radioterapiju.

Dalje, postoji evidencija da tretman sa DI17E6 (u monoterapiji) smanjuje bol, koji se uobičajeno pojavljuje kod kancera prostate. Tako, lek prezentuje koristi u pogledu bola i rezultata interferencije bola (Slike 4B, 5B). Može se primetiti da je smanjenje bola tokom tretmana u korelaciji sa smanjenjem PSA nivoa kod navedenih pacijenata.

DI17E6 se dobro toleriše bez prethodne medikacije, i ne prikazuje klinički relevantne dozno povezane promene u procenjivanim parametrima bezbednosti, kao što su pojavni škodljivi događaji povezani sa tretmanom lekom (TEAE) (Tabela 3).

U daljem aspektu, može se pokazati da postoji snažna korelacija između biomarkera metabolizma kosti, uključujući STC-1, ADAMTS-1, M30, M65, IL6 i IL8, i nivoa doze (Slika 7). Pri visokim dozama > 1500 mg može se primetiti značajan pad u osteopontinu kod najvećeg broja CRCP pacijenata.

Farmakokinetički profil DI17E6 je zavistan od doze nakon jedne ili više doza sa poluživotom od otprilike 250h pri nivou doze od 1500 mg.

Bezbednosni rezultati faze 1, otvorene studije, pokazuju da se ponovljene infuzije jednog agensa DI17E6 (EMD 525797) pri svakom od četiri nivoa doze generalno dobro tolerišu i izgleda da su pezbedne kod pacijenata sa mCRPC i progresivnom bolešću poželjno nakon prethodne hemoterapije. Ne postoje dozno-ograničavajuće toksičnosti (DLT) i ne postoje reakcije na infuziju. U pogledu doze, nisu primećeni trendovi u distribuciji TEAE-ova, stepena NCI-CTCAE (verzija 3.0) ili odnosu spram leka. Dodatno tome, ne postoji evidencija o akumulaciji bilo kog specifičnog događaja u okviru pojedinačnih kohorti (grupa). Jedanaest pacijenata je doživelo TEAE-ove koji se smatraju povezanim sa lekom. U ovom pogledu, simptomi na koži kao što su pruritus, eritema i osip, za koje je izvešteno kod ukupno četiri pacijenta, su predvidivi škodljivi događaji povezani sa DI17E6 (EMD 525797) imajući u vidu da su integrini odgovorni za održavanje epitelijalnog fenotipa. Simptomi mukozne inflamacije i otečenog jezika mogu takođe biti karakteristika mehanizma dejstva EMD 525797, ali zajedno sa malaksalošću, mogu takođe biti znaci osnovne bolesti. Hematološka i biohemijska pomeranja toksičnosti primećena kod osam pacijenata mogu takođe da budu objašnjena osnovnom bolešću, kao i istovremeno datim drugim lekovima.

PK procena nakon jedne ili više doza proučavanog leka sugeriše da se DI17E6 (EMD 525797) ponaša u skladu sa receptorom-posredovanim modelom čišćenja kako je to opisano za druga antitela koja ciljaju sa membranom-povezane receptore. Konzistentno sa nalazima ranije studije sa zdravim dobrovoljcima, PK-ovi DI17E6 (EMD 525797) kod mCRPC pacijenata su zavisni od doze sa čišćenjem određenim predominantno od strane dostupnosti nevezanih receptora. Pri dozama koje se koriste u sadašnjoj studiji, može se pretpostaviti da su pri dozama od 1000 mg ili više gotovo svi receptori zasićeni i imaju minoran doprinos na čišćenje leka. Imunološki pokrenuta antitala usmerena spram DI17E6 mogu biti detektovana kod nekih (16%) pacijenata; ipak, ne može se pronaći uticaj na PK-ove ili bezbednost.

1

Kod pacijenata sa na kastraciju-rezistentnim kancerom prostate sa metastazama na kosti nakon prethodne hemoterapije, srednje (prosečno) vreme opstanka bez progresije se očekuje da bude između 8 i 10 nedelja. Procene antitumorne aktivnosti pokazuje da DI17E6 (EMD 525797), kao terapije sa jedinim agensom, postiže objektivni parcijalni odgovor tumora kod jednog pacijenta u kohorti (grupi) od 500 mg. Kod 9 od 18 pacijenata (50%) koji primaju DI17E6 (EMD 525797) pri doze od 500 mg ili višoj ne može se primetiti radiografska progresija bolesti tokom 16 nedelja ili duže. Kod dva pacijenta, dugotrajni tretman sa DI17E6 (EMD 525797) pri dozi od 500 mg je povezan sa značajnim smanjenjem PSA nivoa i kliničkim benefitom u pogledu interferencije bola. Bar jedan pacijent je takođe pokazao smanjenje primarnog tumora i normalizaciju veličine ciljanog limfnog čvora. Tako za DI17E6 (EMD 525797) izgleda da pokazuje aktivnost jedinog agensa bar kod nekih pacijenata sa kasnom fazom mCRPC.

Kao zaključak, za jedini agens EMD 525797 dat kao jedna ili više doza je pokazano da se dobro toleriše od strane pacijenata sa mCRPC sa metastazama kosti i progresivnom bolešću nakon prethodne hemoterapije bez spontanih remisija. Ne može se identifikovati bezbednosni rizik i postoje preliminarni dokazi kliničkog benefita kod brojnih pacijenata. Zbog njegovog cilja i bezbednosnog profila, DI17E6 (EMD 525797) je obećavajući agens u kombinacionoj terapiji.

Sumarno, poželjni aspekti ovog pronalaska kako su opisani u patentnim zahtevima su usmereni na sledeće:

• Korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6 za tretman pacijenata, ili za proizvodnju medikamenta za tretman pacijenata, pri čemu navedeni pacijenti pate od kancera prostate, poželjno na kastraciju-otpornog kancera prostate (CRPC), poželjno gde je navedeni CRPC praćen visokim nivoima seruma PSA u rasponu od 25 – 10.000 ng/mL, specifičnije u nivoima od više od 25 ng/mL, ili više od 50 ng/mL, ili više od 100 ng/mL, ili više od 250 ng/mL, ili više od 500 ng/mL, ili više od 1000 ng/mL, ili više od 2500 ng/mL ili više od 5000 ng/mL, ili više od 7500 ng/mL.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde kancer metastazira, poželjno na tkiva kosti i/ili limfnog čvora.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde je vrednost za prostatu-specifičnog antigena (PSA) smanjena više od 5 puta, 10 puta, 20 puta, poželjno 10 puta tokom tretmana upoređeno sa vrednošću pre započinjanja tretmana sa antitelom.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde je smanjenje PSA vrednosti postignuto u roku od 4-8 meseci tretmana, poželjno nakon 4 meseca, još poželjnije nakon 6 meseci.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde je broj cirkulišućih ćelija tumora (CTC) smanjen tokom tretmana sa antitelom.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6 kod CRPC pacijenta čija je prostata uklonjena, ili alternativno, bila tretirana zračenjem.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6 za smanjenje bola koji se pojavljuje kod kancera prostate, poželjno kod CRPC poželjno praćeno metastazom na kosti.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde je pacijenta prethodno tretiran sa hemoterapeutskim i/ili hormonskim agensima, poželjno kada je kancer progresivan nakon tretmana sa hemoterapeutskim i/ili hormonskim agensom.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde je efektivna doza antitela 500 mg – 1500 mg na dve nedelje, poželjno 500 – 1000 mg na dve nedelje. Alternativno, otkrivena je doza od 1000 – 2000 mesečno.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde se efektivna doza od 500 – 1000 mg daje putem jedne infuzije.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde se antitelo daje u postavci monoterapije bez dodatnih hemoterapeutskih agenasa.

Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde se antitelo daje sekvencijalno ili simultano u kombinatornoj postavci sa citotoksičnim/citostatičkim ili hormonskim agensom.

• Odgovarajuće korišćenje anti-av integrin antitela DI17E6, gde je navedena kombinatorna postavka citostatičkog ili citotoksičnog agensa odabrana od grupe koja se sastojii od: hemoterapeutskog agensa, zračenja, inhibitora tirozin kinaze, i inhibitora angiogeneze; gde je navedeni inhibitor tirozin kinaze anti-ErbB antitelo odabrano od grupe koja se sastoji od anti-EGFR antitela, anti-Her2 antitela i anti-Her3 antitela, a navedeni inhibitor angiogeneze je alfa-v integrin inhibitor, poželjno RGD peptid, kao što cilengitid.

Dodatno, dalje otkriće iz prijave se odnosi na:

• Korišćenje biološki aktivne varijante ili modifikacije DI17E6 koje se sastoje od CDR regiona i varijabilnog (promenjljivog) regiona teškog i lakog lanca, koje su 80% - 95% identične u sekvenci amino kiselina upoređeno sa varijabilnim regionima DI17E6.

• Korišćenje biološki aktivne varijante ili modifikacije DI17E6 koje se sastoje od konstantnog regiona, koji je bar 80% - 98% identičan sa sekvencom amino kiseline upoređenom sa konstantnim regionom DI17E6.

• Takođe je otkriveno korišćenje DI17E6 antitela, koje sadrži jednu ili više modifikacija u okvirnim regionima teškog lanca

FR1: QVQLQQSGAELAEPGASVKMSCKASGYTFS (SEQ ID No.16)

FR2: WVKQRPGQGLEWIG (SEQ ID No.17)

FR3: KATMTADTSSSTAYMQLSGLTSEDSAVYYCAS (SEQ ID No.18)

FR4: WGQGTSVTVSS (SEQ ID No.19),

pri čemu jedna ili više od podebljanih i podvučenih pozicija mutira i različite su upoređeno sa originalnom odgovarajućom sekvencom.

• Takođe je otkriveno korišćenje modifikovanog DI17E6 antitela koje sadrži humani IgG1 konstantni region umesto humanog IgG2, ili humani IgG2 vezujući region umesto humanog IgG1 vezujućeg.

• Takođe je otkriven postupak tretiranja na kastraciju-rezistentnog kancera prostate (CRPC) kod pacijenta, poželjno praćenog metastazama na kostima, koji se sastoji od davanja anti-av integrin antitela DI17E6 ili biološki aktivne varijante, ili njegove

1

modifikacije u dozi od 500 – 1000 mg svake dve nedelje, poželjno tokom perioda od bar tri meseca.

• Takođe je otkriven postupak smanjenje više od 5 puta patološki povećanog nivoa PSA seruma pacijenta koji pati od kancera prostate, poželjno na kastracijurezistentnog kancera prostate (CRPC), poželjno više od 10 puta davanjem navedenom pacijentu hibridnog monoklonalnog antitela DI17 u efektivnoj dozi od bar 500 mg svake dve nedelje, ili bar 1000 mg mesečno, pri čemu je patološki povećani nivo PSA seruma pre započinjanja tretmana sa antitelom bar 25 ng/mL, poželjno bar 50 ng/mL.

• Takođe je otkriven odgovarajući postupak, gde je kancer metastazirao na tkivo kosti i/ili limfnog čvora.

KRATAK OPIS SLIKA

Slika 1: prikazuje tabelu koja daje sumarno rezultate merenja cirkulišućih ćelija tumora (CTC) kod šest odabranih CRPC pacijenata sa nivoom doze (1) 250 mg, (2) 500 mg i (3) 1000 mg. X-osa naznačava dane tretmana. Y-osa naznačava cirkulišuće ćelije tumora (CTC).

Slika 2: prikazuje od doze-zavisni farmakokinetički profil DI17E6 (EMD 525797) za 250 mg, 500 mg, 1000 mg i 1500 mg Ab dato svake 4 nedelje. X-osa naznačava vreme nakon prve infuzije (h); Y-osa naznačava koncentraciju seruma ( μg/mL).

Slika 3: prikazuje dužinu trajanja tretmana kohorti CRPC pacijenata nakon tretmana sa DI17E6; X-osa: broj nedelja tretmana; Y-osa: Nivoi doze (nivo doze 1: 250 mg, nivo doze 2: 500 mg, nivo doze 3: 1000 mg, nivo doze 4: 1500 mg).

Slika 4: (A) prikazuje promenu PSA nivoa (ng/mL serum) kod specifičnog CRPC pacijenta (2001) bez prostatektomije koji pokazuje metastazu na kosti tokom tretmana sa DI17E6 (započet tretman 24.08.2009.godine). (A). X-osa naznačava trajanje tretmana (dani); Y-osa naznačava PSA nivo (ng/mL) (B) prikazuje prosečan rezultat interferencije bola kako je niže definisano istog pacijenta iz (A). X-osa naznačava trajanje tretmana (dani); Y-osa naznačava prosečan rezultat interferencije bola.

Slika 5: (A) prikazuje PSA tok drugog CRPC pacijenta sa progresivnom bolešću nakon hemoterapije koji pokazuje metastaze na kostima i prostatektomiju tokom tretmana sa DI17E6 (tretman započet 01.09.2009.godine). (A). X-osa naznačava trajanje tretmana (dani); Y-osa naznačava PSA nivo (ng/mL) (B) prikazuje prosečan rezultat interferencije bola kako je niže definisano istog pacijenta iz (A). X-osa naznačava trajanje tretmana (dani); Y-osa naznačava prosečan rezultat interferencije bola.

Slika 6: prikazuje CT sken pacijenta iz kohorte od 500 mg koji pokazuje značajno smanjenje primarnih tkiva tumora: (a) pre tretmana sa DI-17E6, (b) nakon 17-og tretmana sa DI-17E6 (nakon 4 meseca).

Slika 7: prikazuje pojavljivanje markera kosti/cirkulišućih markera kosti nakon tretmana sa DI17E6.1 = nivo doze 1; 2 = nivo doze 2.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

DI17E6 projektovano specifično skrojeno IgG2 hibridno monoklonalno antitelo usmereno na alfa-v integrin (receptor). Terapija kancera putem ovog antitela smanjuje sporedne efekte povezane sa ovim tipom terapije, iznad svega imune reakcije, čime se smanjuje imunogeničnost. Antitelo je detaljno opisano u WO 2009/10290.

Njegovi hipervarijabilni regioni (CDR-ovi) su izvedeni iz mišjeg modela mAb 17E6 (EMD 73034). Ovo matično mišje IgG1 antitelo je opisano, na primer od strane Mitjans et al. (1995; J.Cell Sci. 108, 2825) i patenata US 5,985,278 i EP 719859. Mišji mAb 17E6 je proizveden putem hibridoma ćelijske linije 272-17E6 i deponovan pod pristupnim brojem DSM ACC2160.

1

Njegovi domeni lakog lanca su izvedeni iz humanizovanog monoklonalnog anti-EGFR antitela 425 (matuzumab). Ovo antitelo je detaljno opisano na pirmer u EP 0531 472B1, i izvedeno iz njegovog mišjeg duplikata 425 (mišji MAb 425, ATCC HB9629). Antitelo se podiže spram humane A431 ćelijske linije karcinoma i pronađeno je da se vezuje za polipeptid epitop na eksternom domenu humanog epidermalnog receptora faktora rasta (EGFR). Matuzumab je pokazao u kliničkim probama visoku efikasnost.

Generalno DI17E6 kako je otkriven se sastoji od:

(i) CDR regiona lakog i teškog lanca izvedenog iz mišjeg monoklonalnog anti-av integrin antitela 17E6,

(ii) Okvirnog regiona lakog lanca koji je uzet iz humanizovanog monoklonalnog anti-EGFR antitela 425,

(iii) Okvirnog regiona teškog lanca koji je izveden iz mišjeg monoklonalnog anti-av integrin antitela 17E6, koji opciono sadrži jednu ili više mutacija amino kiselina na specifičnim pozicijama, i

(iv) Konstantnog regiona teškog lanca koji je izveden iz humanog IgG2 i humanog konstantnog kapa regiona lakog lanca, pri čemu je u navednomi IgG2 domenu IgG2 vezujući region zamenjen sa humanim IgG1 vezujućim domenom, i; pri čemu je opciono obavljena jedna ili više mutacija u okviru IgG2.

Specifično, DI17E6 (označen kao „DI-17E6y2h(N297Q)“ ili „EMD 525797“) kako se koristi za tretman kako je dato u patentnim zahtevima i u kliničkim probama kako je opisano u gornjem i donjem tekstu, ima sledeće sekvence amino kiseline:

1

(i) Varijabilne i konstantne sekvence lakog lanca (SEQ ID No.1):

(ii) Varijabilne i konstantne sekvence teškog lanca (SEQ ID No.2):

gde podvučene sekvence predstavljaju varijabilne regione sa CDR-ovima (podebljane, identične sa matičnim mišjim antitelom). Modifikovani IgG1 vezujući region je predstavljen sa EPKSSDKTHTCPPCP (SEQ ID No. 3), a AQ je supstitucija u okviru IgG2 domena.

Ipak, kako je pokazano u WO 2009/10290, takođe su otkrivene varijante DI17E6 koje mogu biti korišćene prema ovom otkriću. Tako, otkrivene su varijante DI17E6 koje sadrže jednu ili više modifikacija u okviru okvirnih regiona teškog lanca

pri čemu su jedna ili više od podebljanih i podvučenih pozicija mutirale, i otkrivene su kako bi bile korišćene u tretmanu pacijenata sa kancerom prostate kako je opisano. Detaljnije, sledeća pozicija okvirnog regiona teškog lanca je mutirala na jednoj, više ili

1

svim od sledećih pozicija na kojima može mutirati: A9, E13, M20, K38, R40, A72, S76, Q82, G85, T87, S91 i S113. Za ove varijante je pokazano da prikazuju istu ili vrlo sličnu biološku aktivnost i efikasnost upoređeno sa DI17E6 definisanim njegovim gornjim sekvencama.

Generalno, trenutno otkriće takođe opisuje modifikacije i varijante DI17E6 antitela koje su funkcionalno i/ili farmaceutski identične ili slične nemodifikovanom DI17E6, i pri čemu su CDR regioni i varijabilni regioni teškog i lakog lanca bar 80%, ili bar 85%, ili bar 90%, ili bar 95% identični u njihovoj sekvenci amino kiseline upoređeno sa odgovarajućim varijabilnim regionima DI17E6. Dodatno tome, trenutno otkriće takođe opisuje modifikacije i varijante DI17E6 antitela koje su funkcionalno i/ili farmaceutski identične ili slične nemodifikovanom DI17E6, i pri čemu su konstantni regioni bar 80%, ili bar 85%, ili bar 90%, ili bar 98% identični u njihovoj sekvenci amino kiseline upoređeno sa odgovarajućim konstantnim regionima DI17E6. Promene u konstantnim regionima IgG lanaca antitela mogu poboljšati specifične osobine kao što je imunogeničnost, ADCC, i tako dalje.

U daljem aspektu je otkriveno da DI17E6 antitelo kako je ovde opisano može biti spojeno za citotoksični agens, poželjno citokin, kao što su IL2, IL8, IFNb, IFNa, TNFa, GM-CSF, G-CSF, ili kako je specifikovano niže u tekstu. Citokini mogu biti spojeni putem njegovog N-terminala na C-terminal teških lanaca antitela, ili putem njegovog C-terminala na N-terminal teškog i lakog lanca.antitela.

Prema trenutnom otkriću, DI17E6 je krajnje efektivan kod pacijenata koji pate od kancera prostate, pre svega kod pacijenata čiji je tumor progresivan nakon hemoterapije i/ili hormonske terapije i/ili operacije prostate kakva je prostatektomija.

Kako bi se pojačala i produžila efikasnost DI17E6 ili njegovih opisanih modifikacija otkrivena je kombinaciona terapija zajedno sa citotoksičnim ili citostatičkim agensima. Citostatički ili citotoksični agens može biti dat u sekvencijalnim koracima sa antitelom ili simultano u dozama koje su vrlo uobičajene i pogodne u kliničkom tretmanu kancera. Poželjni citotoksični/citostatički agensi prema ovom pronalasku su anti-

1

angiogenski agensi kako su niže u tekstu opisani detaljnije, anti-EGFR ili –Her3 agensi uključujući odgovarajuća antitela, kao što su Herceptin® (trastuzumab). Erbitux® (cetuximab) ili panitumumab. U poželjnoj realizaciji kombinaciona terapija DI17E6 zajedno sa cetuximab-om je efektivna u kanceru prostate, posebno u CRPC prema ovom pronalasku.

U istu svrhu za DI17E6 je otkriveno da se daje zajedno (sekvencijalno ili simultano) sa hormonskim agensima prema poznatom režimu.

Pojam „kastrat-rezistentan“ ili „na kastraciju-rezistentan“ kako se ovde koristi upućuje na status u kanceru prostate gde bolest napreduje sa kontrolisanim serumom testosterona ispod kastrat nivoa, koji je uobičajeno < 50 ng/100 mL. Ovaj pojam se koristi kao sinonim sa „hormon-rezistentan“ ili „hormon-otporan“ ili „androgen-nezavisan“.

Pojam „(ukupan) rezultat interferencije bola“ znači rezultat bola kao rezultat bolesti koja se pojavljuje tokom davanje efektivnog leka. Interferencija bola se procenjuje korišćenjem Brief Pain Inventory (BPI) (Inventar trenutnog bola). BPI se koristi da proceni interferencija bola putem sledećih parametara: (a) generalna aktivnost, (b) raspoloženje, (c) mogućnost hodanja, (d) normalan rad (e) odnosi sa drugim ljudima, (f) san i (g) uživanje u životu. Ukupan rezultat interferencije bola se izračunava kao: (Srednji rezultat ne-nedostajućih pitanja) x (7/broj ne-nedostajućih pitanja). Ukoliko nedostaje četiri ili više pitanja, ukupan rezultat interferencije bola je postavljen na nema ga.

Pojam „citotoksični agens“ kako se ovde koristi upućuje na supstancu koja inhibira ili sprečava funkciju ćelija izazivajući destrukciju ćelija. Pojam ima nameru da uključi radioaktivne izotope, hemoterapeutske agense, i toksine kao što su enzimski aktivni toksini bakterijskog, glivičnog, biljnog ili životinjskog porekla, ili njihovi fragmenti. Pojam može takođe da uključi članove citokin familije, poželjno IFNγ kao i antineoplastične agense koji takođe imaju citotoksičnu aktivnost.

1

Pojam „citostatički agens“ kako se ovde koristi upućuje na supstancu koja inhibira ili potiskuje ćelijski rast i multiplikaciju bez uništavanja ćelija.

Pojam „citokin“ je generički pojam za proteine oslobođene od strane jedne ćelijske populacije koji dejstvuju na drugu ćeliju kao intercelularni medijatori. Primeri takvih citokina su limfokini, monokini, i tradicionalni polipeptidni hormoni. Među citokine su uključeni hormoni rasta kao što su humani hormon rasta, N-metionil humani hormon rasta, i hormon rasta govečeta; paratiroidni hormon; tiroksin; insulin; proinsulin; relaksin; prorelaksin; glikoprotein hormoni kao što su stimulišući hormon folikule (FSH), tiroidni stimulišući hormon (TSH), i luteinizirajući hormon (LH); hepatički faktor rasta; fibroblast faktor rasta; prolaktin; placentni laktogen; mišji sa gonadotropinompovezani peptid; inhibin; aktivin; vaskularni endotelijalni faktor rasta (VEGF); integrin; trombopoietin (TPO); nervni faktori rasta kao što je NGFβ; faktor rasta trombocita; transformišući faktori rasta (TGF-ovi) kao što su TGFα i TGFβ; eritropoietin (EPO); interferoni kao što su IFNα, IFNβ, IFNγ; stimulišući faktori kolonije kao što su M-CSF, GM-CSF i G-CSF; interleukini kao što su IL-1, IL-1a, IL-2, IL-3, IL-4, IL-5,

IL-6, IL-7, IL-8, IL-9, IL-10, IL-11, IL-12; i TNFα ili TNFβ. Poželjni citokini prema trenutnom otkriću su interferoni i TNFa.

„Anti-angiogenski agens“ upućuje na prirodno ili sintetičko jedinjenje koje blokira, ili je umešano do nekog stepena, u razvoj krvnih sudova. Anti-angiogenski molekul može, na primer, biti biološki molekul koji se vezuje za i blokira angiogenski faktor rasta ili receptor faktora rasta. Ovde poželjni anti-angiogenski molekul se vezuje za receptor, poželjno za integrin receptor ili za VEGF receptor. Pojam takođe uključuje prema trenutnom otkriću integrin (receptor) inhibitore.

Pojam „integrin inhibitori“ ili „integrin receptor inhibitori“ upućuje na prirodni ili sintetički molekul koji blokira ili inhibira integrin receptor. U nekim slučajevima, pojam uključuje antagoniste usmerene na ligande navedenih integrin receptora (kao što su za αvβ3: vitronektin, fibrin, fibrinogen, von Willebrand-ov faktor, trombospondin, laminin; za αvβ5: vitronektin; za αvβ1: fibronektin i vitronektin; za αvβ6: fibronektin). Poželjni su prema ovom pronalasku antagonisti usmereni na integrin receptore.

2

Integrin (receptor) antagonisti mogu biti prirodni ili sintetički peptidi, ne-peptidi, peptidomimetici, imunoglobulini, kao što su antitela njihovih funkcionalnih fragmenata, ili imuno konjugati (fuzioni proteini). Poželjni integrin inhibitori ovog pronalaska su usmereni na receptor αv integrina (npr. αvβ3, αvβ5, αvβ6 i pod-klase). Poželjni integrin inhibitori su αv antagonisti, a posebno αvβ3 antagonisti. Poželjni αv antagonisti prema ovom pronalasku su RGD peptidi, peptidomimetik (ne-peptid) antagonisti i anti-integrin receptor antitela kao što su antitela koja blokiraju αv receptore. Primarno, ne-imunološki αvβ3 antagonisti su opisani u onome što nas uče US 5,753,230 i US 5,766,591. Poželjni antagonisti su linearni i ciklični peptidi koji sadrže RGD. Ciklični peptidi su, po pravilu, stabilniji i izazivaju povećan polu-život seruma. Najpoželjniji integrin antagonist ovog pronalaska je, ipak, ciklo-(Arg-Gly-Asp-DPhe-NMeVal) (EMD 121974, Cilengitide®, Merck KgaA, Nemačka; EP 0770 622) koji je efikasan u blokiranju integrin receptora αvβ3, αvβ1, αvβ6, αvβ8, αIIbβ3. Efektivna je prema ovom pronalasku kombinaciona terapija DI17E6 zajedno sa Cilengitide-om kod kancera prostate i poželjno CRPC pacijenata.

Pojam „hemoterapeutski agens“ ili „anti-neoplastični agens“ se smatra prema razumevanju ovog pronalaska članom klase „citotoksičnih agenasa“, kako su u gornjem tekstu specifikovani, i uključuje hemijske agense koji vrše anti-neoplastična dejstva, odnosno, sprečavaju razvoj, zrenje ili širenje neoplastičnih ćelija, direktno na ćeliji tumora, a ne indirektno kroz mehanizme kao što su modifikacija biološkog odgovora. Odgovarajući hemoterapeutski agensi prema ovom pronalasku su poželjno prirodna ili sintetička hemijska jedinjenja, ali biološki molekuli, kao što su proteini, polipeptidi itd. i nisu izričito isključeni. Postoji veliki broj anti-neoplastičnih agenasa dostupnih u komercijalnoj upotrebi, u kliničkom procenjivanju i u pred-kliničkom razvoju, koji mogu biti uključeni u sadašnji pronalazak za tretman tumora/neoplazije kombinacionom terapijom sa TNFα i anti-angiogenskim agensima kako su u gornjem tekstu navedeni. Treba naglasiti da hemoterapeutski agensi mogu biti dati opciono zajedno sa gore navedenim antitelo lekom. Primeri hemoterapeutika ili agenasa uključuju sredstva za alkilovanje, na primer, senfove azota, etilenimin jedinjenja, alkil sulfonata i druga jedinjenja sa dejstvom alkilovanja kao što su nitrozouree, cisplatin i dakarbazin; antimetabolite, na primer, folnu kiselinu, purin ili pirimidin antagoniste; mitotičke inhibitore, na primer, vinca alkaloide i derivate podofilotoksina; citotoksične antibiotike i kamptotecin derivate. Poželjni hemoterapeutski agensi ili hemoterapija uključuju amifostin (etiol), kabazitaksel, cisplatin, dakarbazin (DTIC), daktinomicin, docetaksel, mehloretamin, streptozocin, ciklofosfamid, karmustin (BCNU), lomustin (CCNU), doksorubicin (adriamicin), doksorubin lipo (doksil), gemcitabin (gemzar), daunorubicin, daunorubicin lipo (daunoksom), prokarbazin, ketokanazol, mitomicin, citarabin, etopozid, metotreksat, 5-fluorouracil (5-FU), vinblastin, vinkristin, bleomicin, paklitaksel (taksol), docetaksel (taksoter), aldesleukin, asparaginaza, bisulfan, karboplatin, kladribin, kamptotecin, CPT-11, 10-hidroksi-7-etil-kamptotecin (SN38), dakarbazin, floksuridin, fudarabin, hidroksiurea, ifosfamid, idarubicin, mesna, interferon alfa, interferon beta, irinotekan, mitoksantron, topotekan, leuprolid, megestrol, melfalan, merkaptopurin, plikamicin, mitotan, pegaspargaza, pentostatin, pipobroman, plikamicin, streptozocin, tamoksifen, tenipozid, testolakton, tiogvanin, tiotepa, uracil senf, vinorelbin, hlorambucil i njihove kombinacije. Najpoželjniji hemoterapeutski agensi prema ovom pronalasku u kombinaciji sa DI17E6 su kabazitaksel, cisplatin, docetaksel, gemcitabin, doksorubicin, paklitaksel (taksol), irinotekan i bleomicin.

DI17E6 se uobičajeno daje intravenoznim ubrizgavanjem, ali su ipak primenjivi i drugi oblici davanja pogodni u nauci za antitelo/protein lekove. Primenjivi su svi standardni rastvori i formulacije infuzije, kao što su oni opisani u WO 2005/077414 ili WO 2003/053465, uključujući lipozomske formulacije. Dodatno je povoljno da se obezbede nanočestice humanog seruma albumina napunjene sa DI17E6 i opciono (da se poveća citotoksičnost) hemoterapeutskim lekovima (Biomaterials 2010, 8, 2388-98; Wagner et al.).

Sledeći primeri opisuju detaljnije pronalazak ali ne ograničavaju pronalazak i njegov obim kako je zatražena zaštita.

Primeri

Primer 1: Dizajn studije

Proba Faze I se inicirala kako bi se utvrdila bezbednost, farmakokinetika, i antitumorna aktivnost CRPC pacijenata tretiranih sa DI17E6 uključujući efekte na za prostatu-specifični antigen, cirkulišuće ćelije tumora (CTC) i metastaze na mekim tkivima i kosti. Svi pacijenti su patili od progresivne bolesti nakon hemoterapije. Pacijenti su tretirani sa iv-infuzijama od 250, 500, 1000 ili 1500 mg DI17E6 datim tokom jednog sata.

Pacijenti koji ispunjavaju uslove su starosti 18 godina ili stariji i imaju histološki ili citološki dokazan kancer prostate sa dokazanim metastazama na kosti nakon prethodne hemoterapije.

Pacijenti su ili podvrgnuti bilateralnoj orhiektomiji ili primaju kontinuiranu terapiju lišavanja androgena sa gonadotropinom koji oslobađa hormon agonist ili antagonist i prekinuli su anti-androgen terapiju bar 4 nedelje pre ulaska u probu. Od pacijenata se zahteva bilo da budu na stabilnoj (odnosno bar tromesečnoj) bifosfonat terapiji koja je u toku ili bez bilo kakve bifosfonat terapije, sa ukupnim nivoom seruma testosterona manjim od 50 ng/dL. Svi pacijenti imaju u evidenciji progresivnu bolest, definisanu kao bar dve vrednosti za prostatu-specifičnog antigena (PSA) iznad indivudualnog najnižeg nivoa sa minimalnim povećanjem od 10% svaka utvrđena bar dve nedelje pre skrininga; nodalna ili visceralna progresija je dovoljna za inkluziju nezavisno od PSA. Dodatno tome, pacijenti moraju da imaju rezultat 0 do 2 Istočne kooperativne onkološke grupe (ECOG) (Eastern Cooperative Oncology Group), očekivano trajanje života od bar 3 meseca, i adekvatnu hematološku, renalnu i hepatičku funkciju. Institucionalizovani revizioni odbor u svakom centru studije odobrava protokol studije, i svi pacijenti su dali pismenim putem svoju saglasnost za tretman.

U ovoj fazi I, multicentarskoj, potpuno otvorenoj, dozno-eskalirajućoj studiji, mCRPC pacijentima se daju tri intravenozne infuzije EMD 525797 pri dozama od 250, 500,

2

1000 ili 1500 mg dato tokom jednog sata svake dve nedelje pre procene odgovora na terapiju na kraju 6-te nedelje. Pacijenti bez evidencije o progresivnoj bolesti ispunjavaju uslove da prime dalje dvonedeljne doze sve do progresije bolesti ili neprihvatljive toksičnosti. Dozno-ograničavajuće toksičnosti (DLT-ovi) se procenjuju tokom prvih 6 nedelja a pacijenti se prate radi bezbednosti sve do isteka četiri nedelje nakon poslednjeg davanja EMD 525797. Pacijenti se regrutuju u četiri sekvencijalne dozne kohorte; nakon što poslednjih šest pacijenata u okviru dozne kohorte dođu do kraja 6-te nedelje, Komitet za praćenje bezbednosti (Safety Monitoring Committee) utvrđuje potonju eskalaciju doze.

Dvadeset šest muških pacijenata starosti između 43 i 80 godina (prosečna starost, 66 godina) su uključena i primaju bar jednu intravenoznu infuziju EMD 525797, čineći bezbednosnu populaciju. Svi pacijenti su bele rase. Generalno, demografske karakteristike su uporedive kroz četiri dozne kohorte (Tabela 1a), sa prosečnim vremenom od ustanovljene prve dijagnoze od 5,2 godine (raspon, 2-18 godina) i prosečnim vremenom od dijagnoze do prve metastazne bolesti od 0,1 godina (raspon, 0-16 godina). Dva pacijenta su se povukla iz studije pre kraja DLT perioda i potom su zamenjeni, sa 24 pacijenta koji primaju tri doze EMD 525797 sve do tretmana 6-te nedelje.

Tabela 1a. Osnovna demografija pacijenata (bezbednost populacije)

BMI, indeks telesne mase; TNM, tumor, čvor, metastaza.

Sumarno (Tabela 1b):

Klinički rezutati iz ove kliničke probe Faza I su dati na 3 sajta u Nemačkoj i na jednom sajtu u Belgiji i pokazuju terapiju jednim agensom i biološku aktivnost kod subjekata

2

sa na kastraciju-rezistentnim kancerom prostate sa metastazama na kostima i

progresivnom bolešću nakon hemoterapije.

Primer 2: Trajanje tretmana

24 pacijenata (43-80 godina starosti) primaLO JE 3 doze (nedelje 1, 3 i 5) pre procene odgovora na dozu na kraju 6-te nedelje. Pacijenti bez progresivne bolesti su mogli da primaju dalje doze svake dve nedelje. Dozno-ograničavajuće toksičnosti (DLT-ovi) su se procenjujivale tokom prvih 6 nedelja a pacijenti su se pratili radi bezbednosti sve do 4 nedelje nakon poslednjeg davanja DI17E6.

Tabela 2 daje sumarno izlaganje leku po pacijentu u svakoj od kohorti. Pacijenti su imali srednje vreme izlaganja EMD 525797 u trajanju od 117,5 dana (srednje, 74,5 dana; raspon, 14-534 dana). Trinaest od 24 pacijenata je imalo duže vreme izlaganja od očekivanog (>84 dana), sa dva pacijenta u kohorti od 500 mg koja je ostala na tretmanu tokom 297 i 534 dana, a jedan pacijent u kohorti od 1000 mg je primao tretman 310 dana. Nije izvešteno o DLT-ovima u okviru DLT perioda od 6 nedelja. Svi pacijenti su prošli kroz bar jedan TEAE i nije primećen od doze-zavistan odnos u TEAE-ovima.

Tabela 2a: DI17E6 izlaganje po pacijentu u svakoj od doznih kohorti

= tretman i dalje traje; *napušteno bodovanje (samo 1 i 2 infuzije)

Protokol studije navodi da će subjekti primiti svake druge nedelje bar 3 doze (250,

500, 100 mg / svake dve nedelje) DI17E6 i da će subjekti bez evidencije o

progresivnoj bolesti primiti dalje doze tretmana svake druge nedelje.

2

Trajanje tretmana u sve četiri kohorte (stanje: avgust 2010. godine). Kohorta 2 sa 500 mg/svake dve nedelje, dva pacijenta (2001 i 2002) u kasnoj fazi (procenjen mOS < 12 meseci) su više od 10 meseci sa neočekivanim odgovorom tumora na tretman.

Tabela 2b: Ova tabela prikazuje vrednosti dužine trajanja tretmana (stanje: avgust 2010. godine). Nivo 1 doze: 250 mg DI17E6; Nivo 2 doze: 500 mg DI17E6; Nivo 3 doze: 1000 mg DI17E6 i Nivo 4 doze: 1500 mg DI17E6.

Primer 3: Bezbednost / Sporedni efekti

Tabela 3 daje sumarno sa lekom-povezane TEAE-ove. Jedanaest pacijenata (42,3%) doživljavalo je sa lekom-povezane TEAE-ove, o kojima se najuobičajenije izveštavalo u klasifikaciji sistemskih organa „Poremećaji na koži i potkožnom tkivu“ (ukupno 4 pacijenta; generalizovan pruritus, površinsko eritema, osip), „Generalni poremećaji i uslovi na položaju davanja“ (ukupno 3 pacijenta; malaksalost (zamor), mukozna inflamacija, periferni edem); „Gastrointestinalni poremećaji“ (ukupno 2 pacijenta; suva usta, otečen jezik, gornje gastrointestinalno krvarenje (hemoragija), i „Infekcije i infestacije“ (ukupno 2 pacijenta: rinitis, septicemija). Samo dva pacijenta (7,7%) su imala sa lekom-povezani stepen 3 ili 4 TEAE: Jedan pacijent u kohorti od 500 mg doživeo je povećanje gama-glutamiltransferaze (GGT) stepena 3 a jedan pacijent u kohorti od 1000 mg doživeo je septicemiju stepena 3.

Dva pacijenta su doživela ozbiljne TEAE-ove koji se smatraju povezanim sa tretmanom. To su bili gornje gastrointestinalno krvarenje stepena 1 kod pacijenta u kohorti od 250 mg, i septicemija stepena 3 kod jednog pacijenta u kohorti od 1000 mg. Pri skrinovanju, potonji pacijent je imao dijagnozu infekcije urinarnog trakta koja je trajala i povratne događaje septicemije od kojih se bar jedan događaj smatrao povezanim sa DI17E6 (EMD 525797). Četiri pacijenta su umrla i istraživači su procenili da se sve te smrti ne mogu razumno povezati sa EMD 525797.

2

Šest pacijenata (23,1%) su trajno prekinuli tretman zbog TEAE-ova, uključujući 4 pacijenta u kohorti od 250 mg (gornje gastrointestinalno krvarenje 12-og dana, mišićna slabost 53-eg dana, paraplegija 46-og dana, i ureterna opstrukcija 30-og dana), a po 1-og pacijenta u kohortama od 500 mg (na dan 534-ti povećanje do stepena 3 GGT) i 1500 mg (metastaze na centralnom nervnom sistemu 85-og dana). Nije izvešteno o reakcijama kože na položaju davanja. Nakon urađenih osnovnih vrednosti hematologije i biohemije pomeranja toksičnosti do stepena 3 ili 4 su se dogodila kod 8 pacijenata. Ipak, ne postoje očigledni trendovi u laboratorijskim nalazima, vitalnim znacima ili beleženjima ECG-a. Sve ukupno, 65,4% pacijenata su imali isti najgori ECOG status performansi na tretman upoređeno sa osnovnim vrednostima.

Tabela 3. Sa lekom-povezani pojavni škodljivi događaji tokom tretmana (TEAE-ovi).

2

MedDRA Klasifikacija primarnih sistemskih organa. MedDRA Poželjna verzija 13.0<†>Stepen 3 se pojavio nakon prvih 6 nedelja (dozno ograničavajući period toksičnosti).

Primeri primećenih sporednih efekata:

(i) Muškarac, 62 godine starosti, doživeo je gornje gastrointestinalno krvarenje 1-og stepena 13 dana nakon prve i jedine infuzije DI17E6 (250 mg). Subjekt je predstavljen sa ne-ozbiljnom hematemezom (povraćanje krvi) i hospitalizovan je. Gastroskopija je pokazala leziju u distalnom jednjaku. Aktivno krvarenje je bilo isključeno, subjekt je tretiran sa omeprazolom i događaj je rešen.

(ii) Pacijent, 79 godina starosti, razvio je septicemiju (stepen 2) zbog e.faecalis 1 dan nakon najskorije i 9 nedelja nakon prve infuzije DI17E6 (EMD 525797) (1000 mg). Pacijent je hospitalizovan i otpušten oporavljen. Mesec dana kasnije, pacijent razvija drugu epizodu septicemije (stepen 3) ponovo usled e.faecalis 4 dana nakon najskorije a 2,5 meseca nakon prve infuzije. Pacijent je hospitalizovan i otpušten oporavljen. Još mesec dana kasnije, pacijent razvija treću epizodu septicemije (stepen 3) 4 dana nakon najskorije a 3,5 meseci nakon prve infuzije, što se pripisuje EMD 525797.

Sumarno:

• Akumulirajući podaci o bezbednosti su pregledani na sva 4 SMC-a

2

• Sve ukupno nisu primećeni DLT-ovi: DLT je definisan kao bilo koji stepen 3 ili 4 hematološke ili ne-hematološke toksičnosti koja se pojavljuje do kraja 6-te nedelje a za koju se sumnja da je razumno povezana za proizvod koji se istražuje od strane Istraživača i/ili Sponzora osim za alergijske/hipersenzitivne reakcije i bilo koje van-raspona laboratorijske vrednosti bez kliničkog korelata koje se vraćaju u roku od 7 dana.

• Do sada nije postignut MTD

• Ukupno je samo za 2 SAE-a primećeno da su povezani za lek koji se proučava

Primer 4: Farmakokinetika i farmakodinamika

Nakon jedne ili višestrukih doza, EMD 525797 pokazuje dozno-zavistan, ne-linearan PK profil (Slika 2). Nakon prve 1-satne intravenozne infuzije, Cmax od DI17E6 (EMD 525797) se generalno postiže u roku od 1-2 sata nakon započetog doziranja. Eliminacija polu-života se povećava sa dozom kao konsekvenca EMD 525797 čišćenja koje se povećava sa dozom, dok srednja vrednost zapremine distribucije ostaje konstantna preko celog doznog raspona (Tabela 4).

Kako je opisano na Slici 2 (tabela 4), davanjem kohorte 2 CRPC pacijentima sa 500 mg/ svake 2 nedelje dostigli su se nivoi seruma sa IC95, pri čemu su pacijenti iz kohorte 1 sa 250 mg / svake dve nedelje propuštali da to dostignu. Serum kroz koncentraciju EMD 525797 u kohorti 2, 500 mg / svake 2 nedelje, je iznad IC95 i dostiže IC99 ne-linearne CL putanje (250 mg / svake dve nedelje propušta da to dostigne).

Tabela 4:

AUCT, oblast pod krivom koncentracija-vreme u okviru potpunog interval doziranja; Cmax maksimalna koncentracija seruma, Cmin koncentracija prolaznog seruma; Odnos_AUC, relativna oblast pod krivom [AUCT(Dozni period 3)/ AUCT(Dozni period 1)]; Odnos_Cmax, relativna maksimalna koncentracija seruma [Cmax(Dozni period 3)/Cmax (Dozni period 1)]; Tmax’ vreme da se postigne Cmax; Vss.vidljiva zapremina distribucije u stabilnoj fazi.

Nakon višestrukih doza, DI17E6 (EMD 525797) maksimalne koncentracije seruma i akumulirano dozno-zavisno izlaganje do maksimalne vrednosti (period doziranja 3/period doziranja 1) od 1,33 i 1,70, odvojeno, pri 1500 mg.

Kod najvećeg broja pacijenata, CTC koncentracije su ostale stabilne oko osnovnih vrednosti (podaci nisu prikazani). Kod dva pacijenta primećena su značajna smanjenja u CTC koncentracijama na oko 14 i 42 dana nakon početka tretmana, za svakog posebno.

Anti-EMD 525797 antitela su detektovana kod 4 od 25 (16%) pacijenata koji se mogu procenjivati. Sva četiri pacijenta su u kohorti od 250 mg; dva pacijenta su se vratila do seronegativnog statusa nakon dve nedelje, jedan pacijent nije imao praćenje a jedan pacijent je ostao seropozitivan tokom celokupnog perioda studije.

Primer 5: Cirkulišuće ćelije tumora (CTC)

Utvrđivanje cirkulišućih ćelija tumora (CTC) korišćenjem CellSearch-a je odobreno od strane Food and Drug Administration (Uprava za hranu i lekove) kao prognostički faktor za pacijente sa metastatičnim kancerom prostate. Nekoliko grupa je pokazalo da su CTC detektovani sa visokom frekvencijom kod CRPC i da su u korelaciji sa

1

kliničkim ishodima (de Bono et al. 2008, Clin Cancer Res, Scher et al. The Lancet 2009).

Na Slici 1 opisan je efekat DI17E6 na cirkulišuće ćelije tumora (CTC). Pacijent br.

2002 iz kohorte sa dozom od 500 mg je na svake 2 nedelje pokazao smanjenje CTC. Drugi pacijenti su originalno imali nizak nivo CTC pa prema tome nema značajne promene nakon 3 infuzije u 7-oj nedelji. Ovaj efekat nije primećen u kohorti 1 sa 250 mg svake dve nedelje, gde nagao porast može biti primećen kod 5 od 7 pacijenata u 7-oj nedelji.

Primer 6: Markeri kosti

Resorpcija kosti je odgovorna za najveći morbiditet kod kancera prostate. Skeletni događaji su važni u progresiji kancera prostate. U ovoj studiji se utvrđuju markeri radi evaluacije resorpcije kosti i formaciji kosti. Obavlja se uporedna korelacija za sve markere po kohorti a primećen je potencijalni efekat doze za kohortu II.

Markeri kosti se zajedno skupljaju u klastere u kohorti II a ne u kohorti I. Biološko značenje nije kompletno, ali ovo može da ukazuje na efekat doze u odnosu na markere kosti u tretmanu kancera prostate sa DI-17E6. Može biti da DI-17E6 „normalizuje“ aktivnost kosti tako da su markeri resorpcije kosti i markeri formacije kosti regulisani na balansiraniji način bliži normalnom stanju nego stanju bolesti. Pokazano je da su često kod mCRPC markeri resorpcije kosti prekomerno ekspresovani. Izvanredni biomarkeri koji mogu biti primećeni u kontekstu davanja DI17E6 su ADAMTS-1, STC1, IL6 i IL8.

Kako je opisano na Slici 7, upoređuju se dva nivoa doze (250 mg i 500 mg). Doza od 500 mg prikazuje tri klastera (kućica koja se vidi desno za nivo doze 2=500 mg) iz uporedne korelacije.

Primer 7: Promena u PSA nivou i rezultati bola tretmanom sa DI17E6

Slike 4A i 5A prikazuje promenu nivoa seruma PSA kod dva pacijenta tokom tretmana sa 500 mg / svake dve nedelje DI17E6.

2

Nivo PSA je u odnosu sa rastom tumora i ima pozitivnu korelaciju sa tumornim opterećenjem. Smanjenje od više od 50% u nivou PSA upoređeno sa ghe osnovnom vrednošću je predloženo kao kriterijum (merilo) za biološki odgovor.

U kliničkoj praksi, PSA se meri precizno i lako. Najveći broj lekara zasnivaju svoju

odluku o nastavku tretmana prema generalnom utisku pacijentovog opšteg

zdravstvenog stanja i na njegovoj PSA kinetici.

Dva pacijenta (videti karte subjekata 2001 i 2002) iz kohorte sa dozom od 500 mg

pokazuju više od 8-puta smanjenje u vrednostima PSA tokom tretmana upoređeno sa

osnovnim vrednostima (Slika 4A, 5A).

pacijent skrining w1d1 w3d15 w5d29 w7d43

1002 104,4 130,5 169,7 195,3 222

1004 5,7 5,9 11,3 8,7 6,6

1005 34,3 44,7 44,6 47 48,5

1006 1914 1622 1572 1531 1448

1001 60,1 68,1 88,9 123,9 167,2

1008 472 609,5 821,5

2001 77,5 83,3 81,5 129,6 111,3

2002 4774 6699 6500 5943 7878

2005 91,1 94,3 135,6 137,9 148,66

2007 28,9 25 33,3 40,4

2003 150,4 171,1 212,1 259,1

2009 1723 1788 2194 2694 3155

3003 83,00 84,40 102,60 108,50 109,50

3004 152,40 156,90 206,30 208,50 279,60

3001 354,80 450,50 539,60 528,00

3005 173,00 167,50 195,70 182,10 241,00

3006 2273,00 2337,00 2848,00 3430,00 3492,00

3002 49,90 59,70 84,10 100,00 63,80

4002 346,00 426,00 432,00 555,00 547,00

4003 2182,00 2495,00 2320,00 2731,00 2668,00

4004 238,00 290,00 294,00 236,00 319,00

4005 114,10 150,30 216,00 353,50 568,10

4009 1589,00 1458,00 1342,00 1167,00 1084,00

4011 481,20 534,70 690,40 627,40

Tabela 5 PSA vrednosti od svih subjekta od skrininga do 7-me nedelje.

Interferencija bola se utvrđuje korišćenjem Brief Pain Inventory (BPI) (Inventar kratkog bola). BPI se koristi da se proceni interferencija bola sa sledećim parametrima: (a) generalnom aktivnošću, (b) raspoloženjem, (c) sposobnošću hodanja, (d) normalnim radom, (e) odnosima sa drugim ljudima, (f) snom i (g) uživanjem u životu. Ukupan razultat za interferenciju bola se računa kao: (Srednji rezultat ne-nedostajućih pitanja) x (7/broj ne-nedostajućih pitanja). Ukoliko četiri ili više pitanja nedostaju, ukupan rezultat interferencije bola se postavlja kao da ga nema.

Progresija rezultata bola tokom davanja je opisana na Slikama 4B, 5B. Može se videti upoređivanjem sa PSA progresijom (Slika 4A, 5A) da je tokom tretmana sa DI17E6 poboljšanje što se tiče bola u korelaciji sa smanjenjem PSA nivoa. Povećanje u rezultatu bola na Slici 4B između dana 276 i 296 je zbog događaja artralagije koji je nazavisan od efekta koji daje lek.

Primer 8: Smanjenje primarnog tumora i lezija mekih tumora (limfni čvorovi)

Skenovi kosti i skenovi kompjuterizovane tomografije (CT) se obavljaju da se detektuje stabilan/odgovor na bolest. Subjekti sa progresijom na kosti ili CT skenu korišćenjem PCWG2 i RECIST kriterijuma prekidaju tretman.

Neki pacijenti pokazuje klinički značajno smanjenje u primarnom tumoru (prostata) i ciljanim lezijama (limfni čvorovi). CT sken koji ilustruje smanjenje kako primarnih tako i ciljanih lezija je prikazan na Slici 6.

Tabela 6: Pacijent 2001, 500 mg/q2w, delimična remisija u primarnom tumoru i u merljivim lezijama utrvđeno na CT skenovima.

4

Odgovor se utvrđuje putem CT/MRI skena i dokumentuje prema Response Evaluation Criteria in Solid Tumors (Kriterijumi za evaluaciju odgovora kod čvrstih tumora) (RECIST) kriterijuma. Kao osnovna vrednost, lezije tumora se kategorišu kao merljive ili nemerljive na osnovu sposobnosti da se meri precizno lezija u bar jednoj dimenziji. Progresija bolesti se definiše kao bar 20% povećanje u zbiru najdužeg prečnika merljivih lezija upoređeno sa najnižom tačkom ili pojava novih lezija.

Mere sekundarne efikasnosti se utvrđuju prilikom skrininga i kroz studiju (PSA i ukupan rezultat interferencije bola) ili 6-te nedelje (utvrđivanje odgovora) i u intervalima od 4- ili 12-nedelja, odgovarajuće, nakon toga za pacijente koji nastavljaju tretman iza 6-te nedelje.

Claims (12)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu u tretmanu pacijenata sa tumorom prostate koji pate od na kastraciju-rezistentnog kancera prostate (CRPC), naznačeno time, što se tretman sastoji od davanja bar 500 mg DI17E6 svake dve nedelje tokom perioda trajanja tretmana od bar četiri meseca.

2. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema zahtevu 1, naznačeno time, što se sastoji od davanja anti-av integrin antitela DI17E6 u dozi od 500 – 1000 mg svake dve nedelje.

3. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema zahtevu 1, naznačeno time, što vrednost za prostatu specifičnog antigena (PSA) može biti značajno smanjena nakon pet meseci navedenog tretmana.

4. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema zahtevu 1, 2 ili 3, naznačeno time, što vrednost za prostatu specifičnog antigena (PSA) može biti značajno smanjena nakon više od pet meseci navedenog tretmana.

5. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema zahtevu 1, naznačeno time, što je redukcija vrednosti za prostatu specifičnog antigena (PSA) postignuta kod navedenih pacijenata u okviru 4 – 8 meseci tretmana.

6. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema zahtevu 4 ili 5, naznačeno time, što je redukcija vrednosti PSA postignuta nakon 6 meseci tretmana.

7. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema zahtevu 4, 5 i/ili 6, naznačeno time, što se anti-av integrin antitelo DI17E6 daje u dozi od 500 – 1000 mg svake dve nedelje.

8. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačeno time, što kancer metastazira.

9. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačeno time, što je kancer povezan sa metastazama na limfnim čvorovima.

10. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačeno time, što je kancer povezan sa metastazama na kosti.

11. Anti-av integrin antitelo DI17E6 za upotrebu prema bilo kom od zahteva 4 - 10, naznačeno time, što se vrednost za prostatu-specifičnog antigena (PSA) smanjuje više od 10 puta tokom tretmana upoređeno sa vrednošću pre započinjanja tretmana sa antitelom.

12. DI17E6 antitelo za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 - 11, naznačeno time, što se antitelo daje kao monoterapija.