RS56096B1 - Deuterisani derivati ivakaftora - Google Patents

Description

Opis

Stanje tehnike pronalaska

[0001] Mnogo lekova koji se trenutno koriste imaju loše osobine apsorpcije, distribucije, metabolizama i/ili ekskrecije (ADME) koje sprečavaju njihovu širu upotrebu ili ograničavaju njihovu upotrebu u izvesnim indikacijama. Loše ADME osobine su takođe glavni razlog za neuspeh kandidata za lekove u kliničkim ispitivanjima. Dok se formulacione tehnologije i strategije prolekova mogu koristiti u nekim slučajevima da bi se poboljšale izvesne ADME osobine, ovi prilazi često ne uspevaju da reše osnovne ADME probleme koji postoje za mnoge lekove i kandidate za lekove. Jedan takav problem je brz metabolizam koji izazva da brojni lekovi, koji bi inače bili visokoefikasni u lečenju bolesti, budu suviše brzo uklonjeni iz tela. Mogude rešenje za brzo uklanjanje leka je učestalo doziranje ili doziranje vede količine da bi se postigli dovoljno visoki nivoi leka u plazmi. Ovo, međutim, uvodi brojene potencijalne probleme pri lečenju kao što su slabo pacijentovo prihvatanje doznog režima, sporedni efekti postaju akutniji sa višim dozama i povedani troškovi lečenja. Lek koji se brzo metaboliše može takođe izložiti pacijetna neželjenim toksičnim ili reaktivnim metabolitima.

[0002] Druga ADME ograničenja koja utiču na monogo lekova je obrazovanje toksičnih ili biološki reaktivnih metabolita. Kao rezultat, neki pacijenti koji primaju lek mogu osetiti toksičnost, ili sigurno doziranje takvih lekova može biti ograničeno tako da pacijenti primaju podoptimalnu količnu aktivnog sredstva. U izvesnim slučajevima, intervali modifikovanja doziranja ili formulacioni prilazi mogu pomodi da se smanje klinička neželjena dejstva, ali često obrazovanje takvih neželjenih metabolita je unutrašnje za metabolizam jedinjenja.

[0003] U nekim izabranim slučajevima, metabolički inhbitor de biti davan zajedno sa lekom koji se suviše brzo uklanja. To je slučaj sa klasom lekova proteaznih inhibitora koji se koriste za lečenje HIV infekcije. FDA preporučije da se ovi lekovi daju sa ritonavirom, inhibitorom citohrom P450 enzima 3A4 (CYP3A4), enzima koje tipično odgovoran za njihov metabolizam (videti Kempf, D.J. et al., Antimicrobial agents and chemotherapy, 1997, 41(3): 654-60). Ritonavir, međutim, izaziva neželjene efekte i doprinosi opteredenju pilulama HIV pacijenta koji moraju ved uzeti kombinacije razlčitih lekova. Slično CYP2D6 inhibitor hinidina je dodat dekstromethorfanu u cilju redukcije brzog CYP2D6 metabolizma dekstrometorfana u lečenju pseudobulbarnog sindroma. Hinidin, neđutim, ima neželjena sporedna dejstva koja u vedoj meri ograničavaju njegovu upotrebu u potencijalnoj kombinovanoj terapiji (videti Wang, L et al., Clinical Pharmacology and Therapeutics, 1994, 56(6 Pt 1): 659-67; i FDA oznaku za hinidin na www.accessdata.fda.gov).

[0004] Generalno, kombinovani lekovi sa inhibitorima citohroma P450 nisu zadovoljavajuda strategija za smanjivanje klirensa leka. Inhibicija aktivnosti CYP enzima može uticati na metabolizam i uklanjanje lekda drugih lekova koji se metabolišu od tog istog enzima. CYP inhibicija može uzrokovati da se drugi lekovi akumuliraju u telu do toksičnih nivoa.

[0005] Potencijalno atraktivna strategija za poboljšavanje osobina metabolizma leka je modifikacija deuterijumom. U ovom prilazu, jedan od pokušaja da se uspori metabolizam leka u kome posreduje CYP ili da se smanji obrazoavanje neželjenih metabolita zamenom jednog ili više atoma vodonika sa atomima deuterijuma. Deuterijum je siguran, stabilan, nereaktivni izotop vodonika. U poređenju sa vodonikom, deuterijum obrazuje jače veze sa ugljenikom. U odabranim slučajevima, povedana jačina veze koju pruža deuterijum može pozitivno uticati na ADME osobine leka, stvarajudi potencijal za poboljšanu efikasnost leka, sigurnost i/ili tolerabilnost. U isto vreme, zbog toga što su veličina i obik deuterijuma suštinski identični onome vodonika, zamena vodonika deuterijumom ne bi se očekivalo da utiče na biološku efikasnost i selektivnost leka u poređenju sa originalnim hemijskim entitetom koji sadrži samo vodonik.

[0006] U toku prethodnih 35 godina, efekti supstitucije deuterijuma na brzinu metabolizma su zabeleženi u veoma malom procentu kod odobrenih lekova (videti npr., Blake, MI et al, J Pharm Sci, 1975, 64:367-91; Foster, AB, Adv Drug Res, 1985, 14:1-40 ("Foster"); Kushner, DJ et al, Can J Physiol Pharmacol, 1999, 79-88; Fisher, MB et al, Curr Opin Drug Discov Devel, 2006, 9:101-09 ("Fisher")). Rezultati su promenjivi i nepredvidivi. Za neka jedinjenja deuterizacija izaziva smanjeni metabolički klirans in vivo. Za druge, ne postoji promena u metabolizmu. Dok drugi pokazuju opet povedani metabolički klirens. Varjabilnost uticaja deuterijuma je uticala na eksperte da dovedu u pitanje ili odbace modifikacije sa deuterijumom kao mogudu strategiju planiranja za lekove radi inhibiranja neželjenih metabolizama (videti Foster at p.35 i Fisher na str.101).

[0007] Efekti modifikacije deuterijumom na osobine metabolizma leka nisu predvidive čak kada su atomi deuterijuma uključeni na poznata mesta u metabolizmu. Samo stvarnim pripremanjem i testiranjem deuterisanog leka može se odrediti da li i kako de se brzina metabolizma razlikovati od njenog nedeuterisnog oblika. Videti, na primer, Fukuto et al. (J. Med. Chem., 1991, 34, 2871-76). Mnogo lekova ima višestruka mesta na kojima je metabolizam mogud. Mesto(a) gde je(su) potrebna(e) supstitucija(e) deuterijumom i neophodan stepen deuterizacije da bi se uticao na metaboliziam, ukoliko se utiče, de biti različiti za svaki lek.

[0008] Ovaj pronalazak se odnosu na nove derivate ivakaftora, i njegove farmaceutski prihvatljive soli. Ovaj pronalazak takođe obezbeđuje kompozicije koje sadrže jedinjenje prema pronalasku kao što su kompozicije za upotrebu u postucpima lečenja bolesti i stanja koja se poželjno leče davanjem CFTR (regulator transmembranske provodljivosti cistične fibroze –’cystic fibrosis transmembrane conductance regulator’) potencijatora.

[0009] Ivakaftor, takođe poznat kao VX-770 i po svom hemijskom imenu, N-(2,4-di-terc-butil-5-hidroksifenil)-4-okso-l,4- 3-karboksamid, deluje kao CFTR potencijator. Rezultati iz faze III ispitivanja VX-770 kod pacijenata sa cističnom fibrozom koji nose bar jednu kopiju G551D-CFTR mutacije su pokazali značajne nivoe poboljšanja u funkciji pluda i drugih ključnih indikatora bolesti uključujudi nivoe hlorida u znoju, verovatnodu pludnih pogoršanja i telesne mase. VX-770 je takođe trenutno u fazi II kliničkih ispitivanja u kombinaciji sa VX-809 (CFTR korektor) za oralano lečenje pacijenta sa cističnom fibrzom koji imaju uobičajenije AF508-CFTR mutacije. VX-770 je prizant po brzom postupku za označavanje i kao označavanje leka ’siročida’ od strane FDA u 2006 i 2007, respektivno.

[0010] Uprkos korisnim aktivnostima VX-770, postoji stalna potreba za novim jedinjenjima za lečenjem gore pomenutih bolesti i stanja.

Kratak opis nacrta

[0011] Slika 1 pokazuje procenat jedinjenja koji preostaje u toku vremena za jedinjenje 110 prema pronalasku i za ivakaftor u humanom citohrom P450-specifičnom SUPERSOMES™.

Definicije

[0012] Izraz "lečenje" označava opadanje, suzbijanje, ublažavanje, smanjivanje, zaustavljanje ili stabiliziranje razvitka ili napredovanja bolesti (npr., ovde obeleženih bolesti ili poremedaja), smanjuje ozbiljnost ili simptome u vezi sa bolešdu.

[0013] "Bolest" označvava bilo koje stanje ili poremedaj koji ošteduje ili utiče na normalno funkcionisanje delije, tkiva ili organa.

[0014] Podrazumeva se da neke varijacije prirodne izotopske rasprostranjenosti se javljaju u sitetisanim jedinjenjima u zavisnosti od porekla hemijskih materijala koji su korišdeni u sintezi. Prema tome, preparat VX-770 de u sebi sadržati male količine deuterisanih izotopologa. Koncentracija prirodno rasprostranjenih stabilnih izotopa vodonika i ugljenika, bez obzira na ove varijacije, je mala i nematerijalna u poređenju sa stepenom stabilne supstitucije izotopa jedinjenja prema pronalasku. Videti, na primer, Wada, E et al., Seikagaku, 1994, 66:15; Gannes, LZ et al., CompBiochem Physiol Mol Integr Physiol, 1998, 119:725.

[0015] U jedinjenjima prema pronalasku bilo koji atom koji nije specifično označen kao određeni izotop se smatra da predstavlja bilo koji stabilan izotop tog atoma. Ukoliko nije drugačije navedeno, kada je položaj obeležen specifično kao "H" ili "vodonik", smatra se da je u položaju vodonik u svom izotopskom sastavu koji se javlja u prirodi. Takođe ukoliko nije drugačije navedeno, kada je položaj označen specifično kao "D" ili "deuterijum", položaj se razume da ima deuterijum čija je zastupljenost bar 3500 puta veda od javljanja deuterijuma u prirodi, koja je 0,015% (tj., ugradnja deuterijuma bar 52,5%).

[0016] Izraz "faktor izotopskog obogadenja" kako je ovde korišden označava odnos između izotopske rasprostranjenosti i prirodne rasprostranjenosti specifičnog izotopa.

[0017] U drugim izvođenjima, jedinjenje prema pronalasku ima faktor izotopskog obogadenja za svaki označeni atom deuterijuma od bar 4000 (ugradnja deuterijuma 60% u svaki označeni deuterisani atom), bar 4500 (ugradnja deuterijuma 67,5%), bar 5000 (75% deuterijuma), bar 5500 (ugradnja deuterijuma82,5%), bar 6000 (ugradnja deuterijuma 90%), bar 6333,3 (ugradnja deuterijuma95%), bar 6466,7 (ugradnja deuterijuma97%), bar 6600 (ugradnja deuterijuma99%), ili bar 6633,3 (ugradnja deuterijuma 99,5%).

[0018] Izraz "izotopolog" se odnosi na vrstu u kojoj hemijska struktura se razlikuje od specifičnog jedinjenja prema pronalasku samo u njegovom izotopskom sastavu.

[0019] Izraz "jedinjenje," kada se odnosi na jedinjenje prema ovom pronalasku, odnosi se na skup molekula koji imaju identičnu hemijsku strukturu, osim da oni mogu biti izotopska varijacija između sastavnih atoma molekula. Prema tome, osobi iz stuke bide jasno da jedinjenja predstavljena određenom hemijskom strukturom koja sadrže navedene atome deuterijuma, de takođe sadržati manje količine izotpologa koji imaju atome vodonka na jednom ili više označenih mesta deuterijuma u toj strukturi. Relativna količina takvih izotopologa u jedinjenju prema pronalasku de zavisiti od broja faktora uključujudi izotopsku čistodu deuterisanih reagenasa korišdenih da se napravi jedinjenje i efikasnost inkorporacije deuterijuma u različitim koracima sinteze korišdenim da bi se dobilo jedinjenje. Međutim, kao što je gore navedeno relativna količina takvih izotopologa in toto de biti manja od 49,9% jedinjenjea. U drugim izvođenjima, relativna količina takvih izotopologa in toto de biti manja od 47,5%, manja od 40%, manja od 32,5%, manja od 25%, manja od 17,5%, manja od 10%, manja od 5%, manja od 3%, manja od 1%, ili manja od 0,5% jedinjenja.

[0020] Pronalazak takođe obezbeđuje soli jedinjenje prema pronalasku. So jedinjenja prema ovom pronalasku je obrazovana između kisele i bazne grupe jedinjenja, kao što je amino funkcionalna grupa, ili bazne ili kisele grupe jedinjenja kao što je karboksilna funkcionalna grupa. Prema još jednom izvođenju, jedinjenje je farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so.

[0021] Izraz "farmaceutski prihvatljiv," koji se ovde koristi, se odnosi na jedinjenje koje je, u okviru obima dobre medicinske prakse, pogodno za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudi i drugih sisara bez neželjene toksičnosti, iritacije, alergijskog odgovora i slično, i proporcionalni su sa realnim odnosom rikoristi/rizika. "Farmaceutsko prihvatljive soli" označavaju bilo koje toksične soli, koje posle davanja primaocu su u stanju da obezbede, ili direktno ili indirektno, jedinjenje prema ovom pronalasku. "Farmaceutski prihvatljivi suprotni jon" je jonski deo soli koji nije toksičan kada se oslobodi iz soli posle davanja primaocu.

[0022] Kiseline koje su uobičajeno korišdene za obrazovanje farmaceutski prihvatljivih soli obuhvataju neorganske soli kao što su hidrogen bisulfid, hlorovodonična kiseline, bromovodonična kiselina, jodovodonična kisleina, sumporna kiselina i fosforna kiselina, kao i organske kiseline kao što su paratoluensulfonska kiselina, salicilna kiseline, vinska kiselina, bitartarna kiselina, askorbinska kiselina, maleinska kiselina, benzen sulfonska kiselina, fumarna kiselina, glukonska kiselina, glukuronska kiselina, mravlja kiselina, glutaminska kiselina, metanesulfonska kiselina, etanesulfonska kiselina, benzensulfonska kiselina, mlečna kiselina, oksalna kiselina, para-bromofenilsulfonska kiselina, ugljena kiselina, dilibarna kiselina, limunska kiselina, benzoeva kiselina i sirdetna kiselina, kao i povezane neorganske i organske kiseline. Takve farmaceutski prihvatljive soli obuhvataju sulfate, pirosulfate, bisulfate, sulfite, bisulfite, fosfate, monohidrogenfosfate, dihidrogenfosfate, metafosfate, pirofosfate, hloride, bromide, jodide, acetate, propionate, dekanoate, kaprilate, akrilate, formijate, izobutirate, kaprate, heptanoate, propiolate, oksalate, malonate, sukcinate, suberate, sebakate, fumarate, maleate, butin-1,4-dioate, heksin-1,6-dioate, benzoate, hlorobenzoate, metilbenzoate, dinitrobenzoate, hidroksibenzoate, metoksibenzoate, ftalate, tereftalate, sulfonate, ksilen sulfonate, fenilacetate, fenilpropionate, fenilbutirate, citrate, laktate, β-hidroksibutirate, glikolate, maleate, tartrate, metansulfonate, propansulfonate, naftalen-1-sulfonate, naftalen-2-sulfonate, mandelate i druge soli. U jednom izvođenju, farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli obuhvataju one obrazovane sa mineralnim kiselinama kao što su hlorovodonična i bromovodonična kiselina, i naročito one obrazove sa organskim kiselinama kao što je maleinska ksielina.

[0023] Izraz "stabilna jedinjenja," koji je ovde korišden, se odnosi na jedinjenja koja poseduju dovoljnu stabilnost da omogude njihovu proizvodnju i koje zadržavaju integritet jedinjenja u dovoljno dugom vremenskom periodu da su korisni za ovde opisanu svrhu (npr. formulisanje u terapeutske proizvode, intermedijeri za korišdenje u proizvodnji terapeutskih jedinjenja, intermedijerna jedinjenja koja se mogu izolovati i skladištiti, lečenje bolesti ili stanja koje reaguje na terapeutska sredstva).

[0024] "D" i "d" se oba odnose na deuterijum. "Stereoizomer" se odnosi na oba enantiomera i diastereoizomere. "Terc" i "t-" svaki se odnosi na tercijarni. "US" se odnosi na Sjedinjenje Američke države.

[0025] "Supstituisni sa deuterijumom" se odnose na zamenu jednog ili više atoma vodonika sa odgovarajudim brojem atoma deuterijuma.

[0026] U ovom opisu, promenjive mogu biti opšte (npr., "svaki R") ili mogu biti specifične (npr., R<1>, R<2>, R<3>, itd.). Ukoliko nije drugačije navedeno, kada su promenjive opšte, smatra se da obuhvataju sva specifična izvođenja određene promenjive.

Terapeutska jedinjenja

[0027] Prikazani pronalazak obezbeđuje jedinjenje formule I:

ili njihove farmaceutski prihvatljive soli, gde

svaki od X<1>, X<2>, X<3>, X<4>, X<5>, X<6>, i X<7>je nezavisno vodonik ili deuterijum;

Y<1>, Y<2>, i Y<3>su CD<3>;

svaki od Y<4>, Y<5>, i Y<6>je nezavisno CH3ili CD3; gde je izotopsko obogadenje za svaki obeleženi atom deuterijuma od bar 3500; i gde bilo koji atom koji nije obeležen kao deuterijum je prisutan u svojoj prirodnoj izotopskoj zastupljenosti, uz uslov da jedinjenje formule Formula I nije jedinjenje 100 kako je prikazano u priloženom zahtevu 1.

[0028] U jednom izvođenju, X<1>, X<2>, X<3>, i X<4>su isti. U jednom aspektu izvođenja, X<6>i X<7>su isti.

<[0029] U jednom izvođenju, svaki od Y4, Y5, i Y6 je isti. U jednom primeru ovog aspekta, X6 i X7 su isti.>

[0030] U jednom izvođenju, Y<4>, Y<5>, i Y<6>su CH3. U još jednom izvođenju, Y<4>, Y<5>, i Y<6>su CD3.

[0031] U jednom izvođenju, svaki od Y<4>, Y<5>, i Y<6>je isti. U jednom aspektu izvođenja, X<6>i X<7>su isti.

[0032] U jednom primeru bilo kom od gore navedenih izvođenja, aspekata ili primera, X<5>je vodonik. U još jednom primeru, X<5>je deuterijum.

[0033] U jednom izvođenju, jedinjenje formule I je bilo koje jedinjenje iz tabele 1,

Tabela 1

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, gde bilo koji atom koji nije obeležen kao deuterijum je prisutan u svojoj prirodnoj izotopskoj zastupnjenosti.

[0034] Sinteza jedinjenja formule I može se lako postidi od strane prosečno obučenih sintetskih hemičara pozivanjem na primere sinteze i primere koji su ovde dati. Relevantni analogni postupci koji bi bili korišdeni za dobijanje jedinjenja formule I i njihovi intermedijeri su opisani, na primer u WO 2007075946, WO 2011019413, WO 2010019239, WO 2007134279, WO 2007079139 i WO 2006002421, čiji je sadržaj ovde obuhvaden referencom.

[0035] Takvi postupci mogu biti izvedeni korišdenjem odgovarajudih deuterisanih i opciono, drugug reagenasa koji sadrže izotop i/ili intermedijera za sintezu ovde opisanih jedinjenja, ili pozivanjem na standardne sintetičke postupke poznate u ovoj oblasti za uvođenje atoma izotopa u hemijsku strukturu.

Primeri sinteze

[0035] Pogodan postupak za sintezu jedinjenja formule I je prikazan na šemi 1.

Šema 1:

[0037] Jedinjenja Formula I mogu biti pripremljena koa što je prikazano na šemi 1 pomodu kuplovanja A i B korišdenjem HATU (N,N,N;N’-tetrametil-O-(7-azabenzotriazol-1-il)uronijum heksafluorofosfata) u prisustvu DIEA (N,N’- diizopropiletilamina).

[0038] Deuterisani intermedijeri tipa A (šema 1) mogu biti pripremljeni kao što je istaknuto n šemi 2, analogno sa Singh, A.; Van Goor, F.; Worley, F. J. III; Knapp, T. Compounds Useful in CFTR Assays and Methods Therewith WO 2007075946 A1 July 5, 2007, celokupni opis je uključen ovde kao referenca.

Šema 2:

[0039] Kao što je prikazano na šemi 2, zagrevanje smeše anilina 1 u prisustvu derivata malonata 2 daje odgovarajude deuterisane ((feniamino)metilen)malonate, čije naknadno izlaganje polifosfornoj kiselinu u prisustvu POCl3pradeno hidrolizom estra daje karboksilnu kiselinu A. Na šemi 2, X je vodonik ili deuterijum. U jednom izvođenju, X, X<1>, X<2>, X<3>i X<4>su isti.

[0040] Primeri jedinjenja za upotrebu u šemi 2 obuhvataju izvođenje jedinjenja (1) gde su X, X<1>, X<2>, X<3>i X<4>svaki deuterijum komercijalno dostupan od Aldrich-a; i izvođenje jedinjenja (2) gde je X<5>deuterijum, pripremljen analogno sa ovde opisanim postupkom na šemi 2b (Parham, W. E.; Reed, L. J. Org. Syn., 1948, 28, 60, čiji sadržaj je ovde obuhvaden referencom) za slučaj kada je X<5>vodonik korišdenjem izvođenja 3 gde je X<5>deuterijum (dostupan u CDN Isotopes). Kao što je prikazano na šemi 2b, odgovarajude deuterisani (etoksimetilen)malonat tipa 2 može biti pripremljen reakcijom dietilmalonata sa odgovarajudim deuterisanim trietilortoformijatom tipa 3 u prisustvu acetanhidrida olakšanom sa ZnCl2.

[0041] Deuterisani intermedijeri tipa B (Šema 1) mogu biti pripremljeni kao što je navedeno u šemi 3, analogno sa Singh, A. et al., supra.

Šema 3:

[0042] Kao što je prikazano na šemi 3, zaštita ditercbutilfenola tipa 4 sa metil hloroformijatom a zatim izlaganje azotnoj kiselini dovodi do obrazovanja nitro-metilkarbonatnog intermedijera. Naknadna hidroliza karbonatima pradena redukcijom nitro grupe katalizovanom paladijumom daje na kraju aminofenole tipa B. Na šemi 3, X’ je vodonik ili deuterijum. U jednom izvođenju, X’, X<6>i X<7>su isti.

[0043] Deuterisani intermedijeri tipa 4 (šema 3) može biti pripremljen kao što je navedeno na šemama 4a-4d, analogno a Sun, Y.; Tang, N. Huaxue Shiji 2004, 26, 266-268, čiji sadržaj je uključen ovde kao referenca.

Šema 4a:

Šema 4b:

Šema 4c:

Šema 4d:

[0044] Kao što je prikazano na šemama 4a-4d, ditercbutilfenoli tipa 4 mogu biti pripremljeni pomodu Friedel-Krafts-ove alkilacije odgovarajudeg deuterisanog fenola (fenol, 4-terc-butil fenol ili 2-terc butilfenol) sa d9-terc butilhloridom. Izvođenja jedinjenja (4) koja mogu biti dobijena kao što je prikazano na šemi 4 su primeri jedinjenja za upotrebu u šemi 3. U izvođenjima 4a, 4b, 4c, i 4d na šemi 4, bilo koji atom koji nije obeležen ko deuterijum je prisutan u svojoj prirodnoj izotopskoj zastupljenosti. Na šemi 4, oba jedinjenje 5 i jedinjenje 6 su komercijalno dostupani (CDN Isotopes).

[0045] Specifični primeri i jedinjenja koja su gore pomenuta nemaju nameru da su ograničavaju. Hemijske strukture na šemama ovde prikazuju promenjive koje su ovde definisane u skladu sa definicijama hemijskih grupa (delovi grupe, atomi, itd.) odgovrajudih položaja u ovoj formuli jedinjenja, bilo da su identifikovani istim imenom promenjive (tj., R<1>, R<2>, R<3>, itd.) ili ne. Pogodnost hemijskih grupa u strukturi jedinjenja za upotrebu u sintezi drugog jedinjenje je u okviru znanja osobe iz struke.

[0046] Dodatni postupci sinteze jedinjenje formule I i njihovih sintetičih prekursora, uključujudi one u okviru puteva koji nisu eksplicitno prikazani ovde na šemama, su u oklviru znanja hemičara iz ove oblasti. Sintetske hemijske transformacije i metodologije zaštitnih grupa (zaštita i skidanje zaštite) korisnih u sintezi primenjivanih jedinjenja su poznati u ovoj oblasti i uključuju, na primer, one opisane u Larock R, Comprehensive Organic Transformations, VCH Publishers (1989); Greene, TW et al., Protective Groups in Organic Synthesis, 3rd Ed., John Wiley and Sons (1999); Fieser, L et al., Fieser and Fieser’s Reagents for Organic Synthesis, John Wiley and Sons (1994); i Paquette, L, ed., Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis, John Wiley and Sons (1995) i njihova kasnija izdanja.

[0047] Kombinacije supstituenata i promenjivih predviđenih ovih pronalaskom su samo one koje su rezultat obrazovanja stabilnih jedinjenja.

Kompozicije

[0048] Pronalazak takođe obezbeđuje farmaceutske kompozicije koje sadrže efikasnu količinu jedinjenjenja formule I (npr., uključujudi bilo koje ove formule), ili farmaceutski prihvatljivu so pomenutog jedinjenja; i farmaceutski prihvatljiv nosač. Nosač(i) su "prihvatljivi" u smislu da su kompatibilni sa drugim sastojcima formulacije i u slučaju farmaceutski prihvatljivog nosača, koji nije štetan za primaoca u količini korišdenoj u leku.

[0049] Farmaceutski prihvatljivi nosači, pomodna sredstva i nosači koji mogu biti korišdeni u farmaceutskim kompozicijama prema pronalasku obuhvataju, ali bez ograničenja, jonoizmenjivače, aluminijum oksid, aluminijum stearat, lecitin, proteine seruma, kao što je albumin iz seruma, supstance za puferovanje kao što su fosfati, glicin, sorbinska kiselina, kalijum sorbat, smeše parcijalnih glicerida zasidenih biljnih masnih kiselina, vode, soli ili elektrolite, kao što je protamin sulfat, dinatrijum hidrogen fosfat, kalijum hidrogen fosfat, natrijum hlorid, cinkove soli, koloidni silicijum dioksid, magnezijum trisilikat, polivinil pirolidon, supstance zasnovane na celulozi, polietilen glikol, natrijum karboksimetilceluloza, poliakrilati, voskovi, polietilen-polioksipropilen-blok polimeri, polietilen glikol i masnoda iz vune.

[0050] Ukoliko je potrebno, rastvorljivost i biodostupnost jedinjenja prema prikazanom pronalasku u farmaceutskim kompozicijama mogu biti poboljšani postupcima dobro poznatim u ovoj oblasti. Jedan postupak obuhvata upotrebu lipidnog ekscipijenta u fomrulaciji. Videti "Oral Lipid-Based Formulations: Enhancing the Bioavailability of Poorly Water-Soluble Drugs (Drugs and the Pharmaceutical Sciences)," David J. Hauss, ed. Informa Healthcare, 2007; i "Role of Lipid Excipients in Modifying Oral and Parenteral Drug Delivery: Basic Principles and Biological Examples," Kishor M. Wasan, ed. Wiley-Interscience, 2006.

[0051] Još jedan postupak poboljšanja biodostupnosti je upotreba amorfnog oblika jedinjenja prema pronalasku opciono formulisanog sa poloksamerom, kao što su LUTROLT™ i PLURONIC™ (BASF Corporation), ili blok kopolimerom etilen oksida i propilen oksida. Videti US patent 7,014,866; i objave US patenta 20060094744 i 20060079502.

1

[0052] Farmaceutske kompozicije prema pronalasku obuhvataju one pogodne za oralno, rektalno, nazalno, lokalno (uključujudi bukalno i sublingvalno), vaginalno ili parenteralno (uključujudi subkutanozno, intramuskularno, intravensko i intradermalno) davanje. U izvesnim izvođenjima, jedinjenje ove formule je davano trasdermalno (npr., pomodu transdermalnog flastera ili jontoforetskih tehnika). Druge formulacije mogu konvencijalno biti prisutne u jediničnom doznom obliku, npr. tablete, kapsule sa odloženim oslobađanjem, i u lipozomima, i mogu biti pripremljeni bilo kojim postupkom dobro poznatim u oblasti farmacije. Videti, na primer Remington: The Science and Practice of Pharmacy, Lippincott Williams & Wilkins, Baltimore, MD (20th ed.2000).

[0053] Takvi preparativni postupci obuhvataju korak stvaranja agregata molekula koji se daje sa sastojcima kao što su nosači koji predstavljaju jedan ili više dodatnih sastojaka. Generalno, kompozicije su pripremljene jednoobrazno i dovođenjem u blizak kontakt aktivnih sastojaka i tečnih nosača, lipozoma ili fino izdeljenih čvrstih nosača, ili oba i zatim ukoliko je neophodno, oblikovanjem proizvoda.

[0054] U izvesnim izvođenjima, jedinjenje je davano oralno. Kompozicije prema prikazanom pronalasku pogodne za oralno davanje mogu biti prisutne kao diskretne jedinice kao što su kapsule, kesice ili tablete od kojih svaka sadrži prethodno određenu količinu aktivne mterije; praha ili granula; rastvora ili supsenzije u vodenoj tečnosti ili nevodenoj tečnosti; tečna emulzija ulje u vodi; tečna emulzija voda u ulju; spakovani u lipozomima; ili bolusu itd. Mekane želatinske kapsule mogu biti korisne za takve suspenzije, koje mogu korisno povedati brzinu apsorpcije jedinjenja.

[0055] U slučaju tableta za oralnu upotrebu, nosači koji su uobičajeno korišdeni obuhvataju laktozu i kukuruzni skrob. Lubrikanti, kao što je magnezijum stearat, uglavnom se dodaju. Za oralno davanje u obliku kapsule, korisni razblaživači obuhvataju laktozu i suvi kukuruzni skorb. Kada se vodene suspenzije daju oralno, aktivni sastojak je kombinovan sa sredstvom za emulgovanje i suspendovanje. Ukoliko je poželjno, izvesni zaslađivači i/ili sredstva za korekciju ukusa i/ili boje mogu biti dodati.

[0056] Kompozicije pogodne za oralno davanje obuhvataju lozenge koje sadrže sastojak u bazi koja je aromatizovana, uglavnom sa šederom i akacijom ili tragankatom; i pastile koje sadrže aktivni sastojak u inertnoj bazi kao što je želatin i glicerin, ili saharoza i akacija.

[0057] Kompozicije pogodne za parenteralno davanje obuhvataju vodene i nevodene sterilne injekcione rastvore koji mogu sadržati anti-oksidanse, pufere, bakteriostatičko sredstvo i rastvore koji čine formulacije izotoničnim sa krvlju nameravanog primaoca; i vodene i nevodene sterilne suspenzije koje mogu uključivati sredstvo za suspendovanje i sredstva za zgušnjavanje. Formulacije mogu biti prisutne u jediničnoj dozi ili višedoznim kontejnerima, na primer, zatopljenim ampulama i fiolama, i mogu biti skladišene u uslovima hlađena smrzavanjem (liofilizovane) zahtevajudi samo dodavanje sterilnog tečnog nosača, na primer vode za injekcije, neposredno pre upotrebe. Nepripremljeni injekcioni rastvori i suspenzije mogu biti pripremljeni iz sterilnih prahova, granula i tableta.

[0058] Takvi injekcioni rastvori mogu biti u obliku, na primer, sterilnih injektibilnih vodenih ili uljanih suspenzija. Ova suspenzija može biti formulisana prema tehnikama dobro poznatim u ovoj oblasti pomodu pogodnih sredstava za dispergovanje ili kvašenje (kao što je na primer, Tween 80) i sredstava za suspendovanje. Sterilni injektibilni preparati mogu takođe biti sterilni injekcioni rastvori ili suspenzije u netoksičnim parenteralno prihvatljivim razblaživačima ili rastvaračima, na primer kao rastvori u 1,3-butandiolu. Među prihvatljivim nosačima i rastvaračima koji mogu biti korišdeni su manitol, voda, Ringer-ov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Pored toga, sterilna, fiksna ulja se konvencionalno koriste kao rastvarači ili medijum za suspendovanje. Za ovu svrhu, bilo koja smeša fiksnih ulja može biti korišdena uključujudi sintetičke mono- ili digliceride. Masne kiseline, kao što su oleinska kiselina i njeni derivati glicerida su korisni u dobijanju injektibilnih oblika, jer su prirodna farmaceutski prihvatljiva ulja, kao što je maslinovo ulje ili ricinusovo ulje, naročito u njihovoj polioksietilovanoj verziji. Ovi uljani rastvori ili suspenzije mogu takođe sadržati dugolančani alkoholni razblaživač ili disperzant.

[0059] Farmaceutske kompozicije prema pronalasku mogu biti davane u obliku supozitorija za rektalno davanje. Ove kompozicije mogu biti pripremljene mešanjem jedinjenja prema ovom pronalasku sa pogodnim neiritirajudim ekscipijentom koji je čvrsta supstanca na sobnoj temperaturi ali tečna na rektalnoj temperaturi i prema tome otopide se u rekturmu da oslobodi aktivne komponente. Takvi materijali obuhvataju, ali bez ograničenja, kakao buter, pčelinji vosak i polietilen glikole.

[0060] Farmaceutske kompozicije prema pronalasku mogu biti davane nazalnim aerosolom ili inhalacijom. Takve kompozicije su pripremljene prema dobro poznatim tehnikama u ovoj oblasti farmaceutskog formulisanja i mogu biti pripremljene kao rastvori u rastvoru soli uz pomod benzil alkohola ili drugih pogodnih konzervanasa, pospešivača apsorpcije da bi se poboljšala biodostupnost, fluorougljenika, i/ili drugih sredstva za poboljšanje rastvaranja ili dispergovanje poznatih u ovoj oblasti. Videti, npr.: Rabinowitz JD and Zaffaroni AC, US Patent 6,803,031, u ime Alexza Molecular Delivery Corporation.

[0061] Lokalno davanje farmaceutskih kompozicija prema pronalasku je naročito korisno kada željeni tretmani obuhvataju oblast ili organe lako dostupne lokalnom davanju. Za lokalno davanje preko kože, farmaceutska kompozicija treba da je formulisana sa pogodnim mastima koje sadrže aktivne komponente suspendovane ili rastvorene u nosaču. Nosači za lokalno davanje jedinjenja prema ovom pronalasku obuhvataju, ali bez ograničenja samo na njih, mineralna ulje, tečni petroleum, beli petroleum, propilen glikol, jedinjenje polioksietilen polioksipropilena, vosak za emulgovanje, i vodu. Alternativno, farmaceutska kompozicija može biti formulisana sa pogodnim losionom ili kremom koji sadrže aktivno jedinjenje suspendovano ili rastvoreno u nosaču. Pogodni nosači obuhvataju, ali bez ograničenja, mineralna ulja, sorbitan monostearat, polisorbat 60, voskove cetil estera, cetaril alkohol, 2-oktildodekanol, benzil alkohol, i vodu. Farmaceutska kompozicija prema pronalasku može takođe biti lokalno naneta preko donjeg intestinalnog trakta formulacijom rektalne supozitorije ili u pogodnim formulacijama eneme. Lokalni transdermalni flasteri i jontoforetsko davanje su takođe obuhvadeni ovim pronalaskom.

[0062] Primerna predmetnih lekova može biti lokalana, tako da može biti davana na mesto od interesa. Različite tehnike mogu biti korišdene za obezbeđivanje kompozicija subjektima na mesto od interesa, kao što je injekcija, upotreba katetera, trokara, projektila, pluronskog gela, polimera sa odloženim oslobađanje leka ili drugih uređaja koji obezbeđuju unutrašnji pristup.

[0063] U još jednom izvođenju, kompozicija prema ovom pronalasku dalje obuhvata drugo terapeutsko sredstvo. Drugo terapeutsko sredstvo može biti izabrano iz bilo kog jedinjenja ili teraputski poznatog sredstva za koje se zna da ima ili da pokazuje poželjne karakteristike kad se daje sa jedinjenjem koje ima isti mehanizam dejstva kao VX-770.

[0064] Poželjno, drugo terapeutsko sredstvo je sredstvo koje je korisno u lečenju različitih stanja, uključujudi cističnu fibrozu, nasledni emfizem, naslednu hemohromatozu, nedostatke koagulacije i fibrinolize, kao što su nedostatak proteina C, nasledni angioedem tipa 1, nedostaci prerade lipida, kao što su familijarna hiperholesterolemija, hilomikronemija tipa 1, abetalipoproteinemia, lizosomske bolesti nakupljanja, kao što su bolest I-delija/Pseudo- Hurler, mukopolisaharidoze, Sandhof/Tay-Sachs, Crigler-Najjar tipa II, poliendokrinopatija/hiperinsulemija, šederna bolest, Laron-ov patuljasti rast, mijeloperoksidazna deficijencija, primarni hipoparatiroidizam, melanoma, glikanoza CDG tipa 1, nasledni emfizem, kongenitalni hipertiroidizam, bolest krhkih kostiju, nasledna hipofibrinogenemia, ACT deficijncija, Diabetes insipidus (DI), neurofizijalni DI, neprogeni DI, Charcot-Marie Tooth sindrom, Perlizaeus- Merzbacher bolest, neurodegenerativne bolesti kao što su Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest, amiotrofna lateralna skleroza, progresivna supranuklearna paraliza, Pikova bolest, više poliglutaminskih neuroloških poremedaja kao što su Huntington, spinocerebularna ataksija tipa I, spinalna i bulbarna mišidna atrofija, dentatorubalna palidoluiuzijalna, i miotonična distrofija, kao i spongiformne encefalopatije, kao što su nasledna Creutzfeldt-Jakob-ova bolest, Fabrijeva boleste, Straussler- Scheinker-ov sindrom, COPD, bolest suvih očiju, i Sjogren-ova bolest.

[0065] U jednom izvođenju, drugo terapeutsko sredstvo je korisno u lečenju cistične fibroze.

[0066] U jednom izvođenju, drugo terapeutsko sredstvo je VX-809.

[0067] U još jednom izvođenju, pronalazak obezbeđuje odvojene dozne oblike jedinjenja prema pronalasku i jedno ili više bilo kog od gore opisanih drugih terapeutskih sredstava, gde jedinjenje i drugo terapeutsko sredstvo su povezani jedan sa drugim. Izraz "povezani jedan sa drugim" koji je ovde korišden označava da odvojeni dozni oblici su spakovani zajedno ili na drugi način povezani jedan sa drugim tako da je očigledno da odvojeni dozni oblici treba da se prodaju ili daju zajedno (u toku manje od 24 sata jedan od drugog, konsekutivno ili simultano).

[0068] U farmaceutskim kompozicijama prema pronalasku, jedinjenje prema prikazanom pronalasku je prisutno u efikasnoj količini. Ovde korišden izraz, "efikasna količina" odnosi se na količinu koja, kada se daje u ispravnom doznom režimu, je dovoljna za tretiranje ciljanog poremedaja.

[0069] Međusobni odnos doza za životinje i ljude (zasnovan na miligramima po kvadratnom metru površine tela) je opisan u Freireich et al., Cancer Chemother. Rep, 1966, 50: 219. Površina tela može biti približno određena iz visine i težine subjekta. Videti, npr., Scientific Tables, Geigy Pharmaceuticals, Ardsley, N.Y., 1970, 537.

[0070] U jednom izvođenju, efikasna količina jedinjenja prmea pronalasku može biti u opsegu od oko 0,02 do 2500 mg po tretmanu. U specifičnijim izveđenjima opseg je od oko 0,2 do 1250 mg ili od oko 0,4 do 500 mg ili specifičnije od 2 do 250 mg po tretmanu. Tretman se tipično daje jednom do dva puta dnevno.

[0071] Efikasna doza de takođe varirati, što de stručnjaci iz ove oblasti prepoznati, u zavisnosti od bolesti koja se leči, ozbiljnosti bolesti, načina davanja, pola, godina i opšteg zdravstvenog stanja subjekta, korišdenih pomodnih sredstava, mogudnosti korišdena istovremeno drugih terapeutskih tretmana kao što je upotreba drugih sredstava i mišljenja lekara koji prepisuje terapiju.

[0072] Za farmaceutske kompozicije koje sadrže drugo terapeutsko sredstvo, efikasna količina drugog terapeutskog sredstva je između oko 20% i 100% doze normalno krišdene u monoterapijskom režimu

1

kada se koristi to sredstvo. Poželjno, efikasna količina je između oko 70% i 100% normalne monoterapeutske doze. Normalne monoterapeutske doze drugih terapeutskih sredstava su dobro poznate u ovoj oblasti. Videti, npr., Wells et al., eds., Pharmacotherapy Handbook, 2nd Edition,Appleton and Lange, Stamford, Conn. (2000); PDR Pharmacopoeia, Tarascon Pocket Pharmacopoeia 2000, Deluxe Edition, Tarascon Publishing, Loma Linda, Calif. (2000), od kojih je svaju obuhvaden ovde referencom u svojoj celovitosti.

[0073] Očekuje se da neka od drugih terapeutskigh sredstava koja su gore pomenuta de delovati sinergijski sa jedinjenjima prema pronalasku. Kada se to desti, omogudava da efikasna doza drugog terapeutskog sredstva i/ili jedinjenja prema ovom pronalasku bude smanjena u odnosu na onu potrebnu u monoterapiji. Ovo ima prednosti u minimizirnja toksičnih sporednih efekata ili drugog terapeutskog sredstva jedinjenja prema pronalasku, sinergijsko poboljšanje efikasnosti, poboljšanu lakodu davanja ili upotrebe i/ili smanjenje celokupnih troškova preparata jedinjenja ili formulacije.

Postupci lečenja

[0074] U još jednom izvođenju, opis obezbeđuje postupak potenciranja aktivnosti CFTR u inficiranoj deliji, koji obuhvata dovođenje u kontakt takve delije sa jedinjenje ove formule I, ili njene farmaceutski prihvatljive soli.

[0075] Prema još jednom izvođenju, opis obezbeđuje postupak lečenja bolesti koja se pogodno leči sa VX-770 i kod subjekta kome je to potrebno, koji obuhvata korak davanja subjektu efikasne količine jedinjenja ili kompozicije prema pronalasku. U jednom izvođenju subjekat je pacijent kome je potrebno lečenje. Takve bolesti obuhvataju cističnu fibrozu, nasledni emfizem, naslednu hemohromatozu, nedostatke koagulacije i fibrinolize, kao što su nedostatak proteina C, nasledni angioedem tipa 1, nedostaci prerade lipida, kao što su familijarna hiperholesterolemija, hilomikronemija tipa 1, abetalipoproteinemia, lizosomske bolesti nakupljanja, kao što su bolest I-delija/Pseudo- Hurler, mukopolisaharidoze, Sandhof/Tay-Sachs, Crigler-Najjar tipa II, poliendokrinopatija/hiperinsulemija, šederna bolest, Laron-ov patuljasti rast, mijeloperoksidazna deficijencija, primarni hipoparatiroidizam, melanoma, glikanoza CDG tipa 1, nasledni emfizem, kongenitalni hipertiroidizam, bolest krhkih kostiju, nasledna hipofibrinogenemia, ACT deficijncija, Diabetes insipidus (DI), neurofizijalni DI, neprogeni DI, Charcot-Marie Tooth sindrom, Perlizaeus-Merzbacher bolest, neurodegenerativne bolesti kao što su Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest, amiotrofna lateralna skleroza, progresivna supranuklearna paraliza, Pikova bolest, više poliglutaminskih neuroloških poremedaja kao što su Huntington, spinocerebularna ataksija tipa I, spinalna i bulbarna mišidna atrofija, dentatorubalna palidoluiuzijalna, i miotonična distrofija, kao i spongiformne encefalopatije, kao što su nasledna Creutzfeldt-Jakob-ova bolest, Fabrijeva boleste, Straussler- Scheinker-ov sindrom, COPD, bolest suvih očiju, i Sjogren-ova bolest..

[0076] U jednom izvođenju, postupak prema ovom opisu je korišden za lečenje cistične fibroze kod subjekta kao što je pacijent kome je to potrebno .

[0077] U još jednom izvođenju, bilo koji od postupaka lečenja obuhvata dalje korake zajedničkog davanja subjektu kome je potrebno jednog ili više terapeutskih sredstava. Izbor drugog terapeutskog sredstva može biti učinjen od bilo kog drugog terapeutskog sredstva poznatog da je korisan za zajedničko davanje sa VX-770. Izbor drugog terapeutskog sredstva je takođe zavisno od određene bolesti ili stanja koje se leči. Primeri drugog terapeutskog sredstva koji mogu biti korišdeni u postupku prema opisu su oni izneti gore u kombinovanim kompozicijama jedinjenja prema pronalasku i drugim terapeutskim sredstvom.

[0078] Naročito, kombinovane terapije prema ovom opisu obuhvataju zajedničko davanje jedinjenja formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i drugog terapeutskog sredstva, subjektu kome je to potrebno radi lečenja slededih stanja (sa određenim drugim terapeutskim sredstvom navedenim u zagradi posle indikacije):

[0079] Izraz "zajedničko davanje" koji je ovde korišden označava da drugo terepautsko sredstvo može biti davano zajedno sa jedinjenjem prema pronalasku kao deo pojedinačnog doznog oblika (kao što je kompozicija prema pronalasku koja sadrži jedinjenje prema pronalasku i drugo terapeutsko sredstvo kako je gore opisano) ili odvojeno, višestrukim doznim oblicima. Alternativno, dodatno sredstvo može biti davano pre, jedno za drugim ili posle davanja jedinjenja prema ovom pronalasku. U takvoj kombinovanoj terapiji, oba jedinjenja prema pronalasku i drugo terapeutsko sredstvo(a) su davani konvencionalnim postupcima. Davanje kompozicije prema pronalaksu, koja obuhvata i jedinjenje prema pronalasku i drugo terapeutsko sredstvo, subjektu koji ne isključuje odvojeno davanje istog terapeutskog sredstva, i bilo kog drugog terapeutskog sredstva ili bilo kog jedinjenja prema ovom pronalasku pomenutom subjektu u drugo vreme u toku lečenja.

[0080] Efikasne količine ovih terapeutskih sredstava su dobro poznate osobama iz struke i smernice za doziranje mogu se nadi u patentima i objavljenim patentnim prijavama, kao i kod Wells et al., eds., Pharmacotherapy Handbook, 2nd Edition, Appleton and Lange, Stamford, Conn. (2000); PDR Pharmacopoeia, Tarascon Pocket Pharmacopoeia 2000, Deluxe Edition, Tarascon Publishing, Loma Linda, Calif. (2000), i drugim medicinskim testovima. Međutim, u okviru umešnosti osobe iz struke je da odredi optimalni efikasni dozni opseg drugog terapeutskog sredstva.

[0081] U jednom izvođenju, kada se drugo terapeutsko sredstvo daje subjektu, efikasna količina jedinjenja je manja od njegove efikasne količine kada se drugo terapeutsko sredstvo ne daje. U drugom izvođenju, efikasna količina drugog terapeutskog sredstva je manja nego što bi njegova efikasna količina bila kada se jedinjenje prema ovom pronalasku ne daje. U svakom slučaju, neželjeni sporedni efekti u vezi sa visokim dozama bilo kog sredstva mogu biti minimizirani. Druge potencijalne prednosti (uključujudi bez ograničenja poboljšane režime doziranja i/ili smanjenu cenu leka) de biti očigledne osobama iz struke.

[0082] U još jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje upotrebu jedinjenja formule I, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, same ili zajedno sa jednim ili više gore opisanih drugih terapeutskih sredstava u proizvodnji leka, ili kao pojedinačna kompozicija ili u odvojenim doznim oblicima, za lečenje ili prevenciju kod subjekta bolesti, ili poremedaja ili simptoma gore nevedenih. Još jedan aspekt pronalaska je jedinjenje formule I, ili njena farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju ili prevenciji kod subjekta bolesti, poremedaja ili simptoma koji su ovde navedeni.

Primeri

Primer 1. Sinteza N-(2,4-di-(terc-butil-d9)-3,6-d2-5-hidroksifenil)-4-okso-1,4-dihidroguinolin-3-karboksamid (Jedinjenje 110).

[0083] Jedinjenje 110 je pripremljeno kako je navedeno dole u šemi 5.

1

Šema 5. Dobijanje jedinjenja 110

Jedinjenje 10

[0084] Korak 1. 2,4-Di-(terc-butil-d9)-3,5,6- d3-fenol (4a). Intermedijer 4a je pripremljen prema postupku opisanom za sintezu 2,4-di-terc-butil-3,5-d2-fenola sa terc-butil hloridom-d9umesto tercbutilhlorida (Kurahashi, T.; Hada, M.; Fujii, H. J. Am. Chem. Soc. 2009, 131, 12394-12405): U rastvor fenola-d6 (459 mg, 4,59 mmol, 99 atoma %D, Sigma Aldrich) i terc-butil hlorida-d9(2,50 mL, 23,0 mmol, 98 % atoma D, Cambridge Isotope Laboratories, Inc.) u 1,2-dihloroetanu (10.0 mL) dodat je ReBr(CO)5(19,0 mg, 0,0459 mmol). Reakciona smeša je mešana na 85 °C u toku 15 sati za koje vreme su dodati dodatni terc-butil hlorid-d9(2,50 mL, 23,0 mmol, 98 atom%D, Cambridge Isotope Laboratories, Inc.) i ReBr(CO)5(19,0 mg, 0,0459 mmol). Mešanje je nastavljeno na 85 °C u toku 2 sata, smeša je ohlađena na sobnu temperaturu, koncentrovana in vacuo i prečišdena hromatografijom na koloni (SiO2, 30% CH2Cl2/heptani) da bi se dobio 4a (0,789 g, 76% prinos) kao svetlo žuto ulje. MS (ESI) 228,1 [(M+H)+].

[0085] Korak 2. 2,4-Di-(terc-butil-d9)-3,5,6-d3-fenil metil karbonat (20). U rastvor 4a (2,72 g, 12,0 mmol), trietilamina (3,33 mL, 23,9 mmol) i N,N-dimetilaminopiridina (73,0 mg, 0,598 mmol) u CH2Cl2(30,0 mL) na 0 °C je dodat metil hloroformijat (1,38 mL, 17.9 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 15 sati i zatim je razblažena sa 10% etil acetat/heptanima i proceđena preko sloja silika gela. Sloj silika gela je zatim ispran dodatno sa 10% etil acetat/heptani. Filtrat je spojen i koncentrovan in vacuo da se dobije 20 (2.40 g, 70% prinos) kao bledo žuto ulje koje je dalje korišdeno bez prečišdavanja.

1

[0086] Korak 3. 2,4-Di-(terc-butil-d9-)3,6-d2-5-nitrofenol (21). U rastvor 20 (2,40 g, 8.41 mmol) u supornoj kiselini (1,00 mL) na 0 °C dodata je smeša 1:1 sumporne kiseline i azotne kiseline (2,00 mL) u kapima. Reakciona smeša je zatim mešana na sobnoj temperaturi u toku 2 sata a zatim je polakao dodato ledena voda uz intenzivno mešanje. Dobijena suspenzija je ekstrahovana sa etil acetatom (3 x 100mL) i spojeni organski slojevi su osušeni (Na2SO4), proceđeni i koncentrovani da bi se dobilo dilibarno ulje koje sadrži smešu regioizomera. Sirovo ulje je zatim sakupljeno u MeOH (50 mL) i dodat je KOH (1,54 g, 27,5 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 2 sata i zatim je zakišeljena na pH = 2 sa koncentrovanom HCl. Dobijeni rastvor je ekstrahovan sa dietil etrom (3 x 100 mL), osušen (MgSO4) proceđen i koncentrovan. Ostatak je zatim prečišden pomodu hromatografije na koloni (SiO2, 0-5% etil acetat/heptani) da bi se dobilo 21 (526 mg, 23%) kao bela svetlo žuta čvrsta supstanca. MS (ESI) 270,3 [(M-H)-].

[0087] Korak 4. 5-Amino-2,4-di-(terc-butil-d9)-3,6-d2-fenol (22). Rastvor 21 (526 mg, 1,94 mmol) i amonijum formijat (489 mg, 7,75 mmol) u etanolu (25,0 mL) je zagrejan do tačke refluksa. U ovo vreme, dodat je 10% Pd/C (250 mg, 50% vlažan) u malim porcijama i reakciona smeša je mešana na refluksu u toku 2 sata. Smeša je zatim ohlađena na sobnoj temperaturi, razblažena sa THF, proceđena kroz Celite® i koncentrovana in vacuo da se dobije 22 (473 mg, 100%) kao tamna čvrsta supstanca. MS (ESI) 242.4 [(M+H)<+>].

[0088] Korak 5. N-(2,4-Di-(terc-butil-d9-)3,6-d2-5-hidroksifenil)-4-okso-1,4-dihidrohinolin-3-karboksamid (jedinjenje 110). U rastvor 22 (250 mg, 1,.04 mmol), 4-okso-1,4-dihidrohinolin-3-karboksilne kiseline (23, nabavljen u Matrix Scientific, 98.0 mg, 0.518 mmol) i N,N-diizopropiletilamina (181 mL, 1,04 mmol) u DMF-u (5.00 mL) je dodat HATU (197 mg, 0,518 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u toku 3 sata zatim je razblažena sa zasidenim NaHCO3i ekstrahovana sa etil acetatom (3 x 50 mL). Spojeni organski ekstrakti su isprani sa vodom (3 x 20 mL), osušeni (Na2SO4) proceđeni i koncentrovani in vacuo. Dobijeni ostatak je prečišden hromatografijom na koloni (SiO2, 0-70% etil acetat/heptani) da se dobije jedinjenje 110 (77,0 mg, 36% prinos) kao belačvrsta susptanca.<1>H NMR (d6-DMSO, 400 MHz): δ 12.87 (br s, 1H), 11.80 (s, 1H), 9.18 (s, 1H), 8.86 (s, 1H), 8.32 (d, J = 8.2 Hz, 1H), 7.81 (t, J = 7.9 Hz, 1H), 7.76 (t, J = 8.2 Hz, 1H), 7.51 (t, J = 7.4 Hz, 1H), 7.10 (s, 0.2H)*; MS (ESI) 413.5 [(M+H)<+>], *<1>H NMR signal na 7.10 ppm ukazuje na približno ugrađivanje 80% deuterijuma u jednom od dva deuterisana aril položaja. Nepostojanje signala na 7,20 ppm i 1,37 ppm ukazuje na visoke nivoe ugradnje (>95%) u preostalim deuterisanim položajima.

Primer 2. Procena metaboličke stabilnosti - Humani CYP3A4 supersomes™.

[0089] SUPERSOMES™ test.7,5 mM štok rastvora testiranih jedinejnja, jedinjenja 110 i ivakaftora, je pripremljeno u DMSO. 7,5 mM štok rastvora je razblaženo do 50 mM u acetonitrilu (ACN). Humani CYP3A4 supersomes ™ (1000 pmol/mL, nabavljeni kod BD Gentest™ Products and Services) su razblaženi do 62,5 pmol/mL u 0,1 M kalijum fosfatnom puferu, pH 7,4, koji sadrži 3 mM MgCl2. Razblaženi superzomi su dodati u bunarčide polipropilenske ploče sa 96-bunarčida u triplikatu. Alikvoti od 10 mL 50 mM testiranih jedinjenja su dodati u supersome i smeša je prethodno zagrejana u toku 10 minuta. Reakcije su inicirane dodavanjem prethodno zagrejanog NADPH rastvora. Krajnja reakciona zapremina je bila 0,5 mL i sadržala je 50 pmol/mL CYP3A4 supersomes™, 1,0 mM testiranog jedinjenja, i 2 mM NADPH u 0,1 M kalijum fosfatnom puferu, pH 7,4, i 3 mM MgCl2. Reakcione smeše su inkubirane na 37 °C, i alikvoti od 50 mL su uklonjeni u toku 0, 5, 10, 20, i 30

1

minuta i dodati na ploče sa 96-bunarčida koji sadrže 50 mL ledeno hladnog ACN sa unutrašnjim standardom da se zaustavi reakcija. Ploče su čuvane na 4 °C u toku 20 minuta posle čega je dodato 100 mL vode u bunarčide pre centrifugiranja u kuglice staloženih proteina. Supernatanti su premešteni u drugu ploču sa 96-bunarčida i analizirani na preostale količine polazne supstance sa LC-MS/MS uz pomod Applied Bio-systems API 4000 masenog spektrometra.

[0090] Podaci analize: In vitro poluživoti (t1/2vrednosti) za testirana jedinjenje su izračunati iz nagiba linearne regresije odnosa LN(% preostale polazne supstance) vs vremena inkubacije:

in vitro t1/2= 0,693/k, gde k = -[nagib linearne regresije % preostale polazne supstance (ln) vs inkubacionog vremena]

[0091] Slika 1 pokazuje dijagram procenta preostalog polaznog jedinjenja koje je preostalo u toku vremena za jedinjenje 110 i za ivakaftor u humanim citohrom P450-specifičnim SUPERSOMES™.Vrednosti t1/2, i procenat porasta (% Δ) u srednjoj vrednosti t1/2, je prikazan dole u tabeli 4.

Tabela 4. Rezultati in vitro humani citohrom P450-specifični SUPERSOMES<TM>

[0092] Tabela 4 pokazuje da jedinjenje 110 ima 55% duži poluživot u testu od ivakaftora.

[0093] Bez daljeg opisivanja, veruje se da osoba iz stuke može, koristiti prethodni opis i primere izvođenja, pripremiti i koristiti jedinjenja prema prikazanom pronalasku i primenjivati postupak za koji je zatražena zaštita. Razume se da gore navedena diskusija i primeri samo predstavljaju detaljni opis izvesnih poželjnih izvođenja.

1

Claims (1)

1. PATENTNI ZAHTEVI 1. Jedinjenje formule I:

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, gde svaki od X<1>, X<2>, X<3>, X<4>, X<5>, X<6>, i X<7>je nezavisno vodonik ili deuterijum; Y<1>, Y<2>, i Y<3>su CD3; svaki od Y<4>, Y<5>, i Y<6>je nezavisno CH3ili CD3; gde je faktor izotopskog obogadenja za svaki obeleženi atom deuterijuma bar 3500; i gde bilo koji atom koji nije obeležen kao deuterijum je prisutan u svojoj prirodnoj izotopskoj rasprostranjenosti, uz uslov da jedinjenje formule I nije jedinjenje 100:

   Jedinjenje 100 2. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde su X<1>, X<2>, X<3>i X<4>isti. 3. Jedinjenje prema zahtevu 2, gde su X<4>, X<5>i X<6>isti. 4. Jedinjenje prema zahtevu 2 ili zahtevu 3, gde su X<6>i X<7>isti. 5. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde je X<5>deuterijum. 6. Jedinjenje prema bilo kom od prethodnih zahteva, gde su X<4>, X<5>i X<6>CD3. 7. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde je X<5>vodonik. 8. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1 do 4, gde su X<4>, X<5>i X<6>CH3. 9. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je faktor izotopskog obogadenja za svaki obeleženi atom deuterijuma bar 6000. 10. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je faktor izotopskog obogadenja za svaki obeleženi atom deuterijuma bar 6333,3. 11. Jedinjenje prema zahtevu 1, gde je faktor izotopskog obogadenja za svaki obeleženi atom deuterijuma bar 6466,7. 12. Jedinjenje prema zahtevu 1 ili prema bilo kom od zahteva 9 do 11, gde je jedinjenje formule I bilo koje jedinjenje iz donje tabele,

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. 13. Jedinjenje prema zahtevu 1 ili prema bilo kom od zahteva 9 do 11, gde je jedinjenje formule I jedinjenje iz donje tabele,

   ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. 14. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema bilo kom od prethodnih zahteva ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so; i farmaceutski prihvatljiv nosač. 15. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-13 ili kompozicija prema zahtevu 14 za upotrebu u lečenju cistične fibroze. 16. Upotreba jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-13 ili kompozicije prema zahtevu 14 u proizvodnji leka za cističnu fibrozu. 17. Jedinjenje prema bilo kom od zahteva 1-13 ili kompozicije prema zahtevu 14 za upotrebu u lečenju hronične opstruktivne bolesti pluda (HOBP). 18. Upotreba jedinjenja prema bilo kom od zahteva 1-13, ili kompozicije prema zahtevu 14, u proizvodnju leka za hroničnu opstruktivnu bolest pluda (HOBP). SLIKA 1

   Vreme (min) Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5