RS50892B - Ventilski sklop uređaja za točenje pića - Google Patents

Abstract

Ventilski sklop (1) za posudu (55) u kojoj je smeštena unutrašnja kesa (9) za držanje pića, a naročito pića koje sadrži ugljen dioksid kao što je pivo, u kome je predviđen ventil (6) za piće koji se sa prve strane koja je okrenuta prema unutrašnjoj kesi (9) nalazi u vezi sa unutrašnjosti te kese (9), a sa druge strane, suprotne pomenutoj prvoj strani, snabdeven je sa sredstvima (5) za aktiviranje ventila (6) za piće pomoću uređaja za točenje u kome se može smestiti posuda (55), naznačen time, što je ventil (6) za piće sa pomenute druge strane okružen sa prvim uspravnim prstenastim ispustom (42) koji je nepropusan za gas, dok je duž spoljašnje strane pomenutog prvog prstenastog ispusta (42) na rastojanju od njega smešten drugi prstenasti ispust (44) koji je takođe nepropusan za gas, pri čemu je između prvog prstenastog ispusta (42) i drugog prstenastog ispusta (44) smešten donji zid (48) sa najmanje jednim otvorom (54) za prolaz gasa koji se u toku upotrebe u vezi sa prostorom (80) koji se nalazi između unutrašnje kese (9) i posude (55) koja okružuje unutrašnju kesu (9), koji sklop je takav da se u toku upotrebe prsten (74) spojnog elementa (57) naslanja na drugi prstenasti ispust (44) nepropusno za gas i za tečnost, dok se element (66) za istakanje naslanja na prvi prstenasti ispust (42) nepropusno za gas i za tečnost, tako da je između dva prstenasta ispusta (42, 44) formirana komora (75) kroz koju se gas pod pritiskom može potiskivati kroz pomenuti najmanje jedan prolazni otvor (54) za gas, odvojeno od pića.Prijava sadrži još 1 zavisan i 15 nezavisnih patentnih zahteva.

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na ventilski sklop uređaja za istakanje pića. Takav ventilski sklop je poznat iz NL1009654.

Ovaj poznati ventilski sklop koji je posebno namenjen za upotrebu na posudama za piće sa unutrašnjom kesom, kao što su posude tipa sa kesom smeštenom u sanduku, sa kesom smeštenom u posudi ili sa kesom smeštenom u kesi, sastoji se od ventilskog tela koje istovremeno ima funkciju ventila za piće i funkciju ventila za gas. U tu svrhu ventilsko telo u suštini ima cilindričan oblik, u njegovoj unutrašnjosti je postavljeno stablo (vreteno) koje zajedno sa njim obrazuje ventil za piće, dok je sa njegove spoljašnje strane smešteno kućište koje zajedno sa njim obrazuje ventil za gas. Unutrašnja kesa je pričvršćena za vreteno sa njegove donje spoljašnje strane, tako da se piće iz unutrašnje kese može potiskivati samo kroz ventil za piće, dok gas može strujati kroz ventil za gas u prostor između unutrašnje kese i spoljašnje posude. U tu svrhu se ventilsko telo u toku upotrebe potiskuje nadole nasuprot dejstva sile opruge. Inače je ventilsko telo potisnuto u zatvoreni položaj.

Ovaj poznati ventilski sklop ima taj nedostatak što ima veoma složenu konstrukciju i što je sastavljen od relativno velikog broja sastavnih delova. Osim toga, posle odvajanja ventilskog tela, održava se pritisak obrazovan između unutrašnje kese i spoljašnje posude čak i onda kada je, na primer, unutrašnja kesa ispražnjena do željenog nivoa i kada pomenuta posuda treba da se ukloni. Ovo može dovesti do opasnih situacija.

Cilj predmetnog pronalaska je da se realizuje ventilski sklop onog tipa koji je opisan u uvodnom delu kod koga bi bili otklonjeni uočeni nedostaci, dok bi bile zadržane njegove prednosti.

Preciznije, cilj predmetnog pronalaska je da se realizuje ventilski sklop za posude sa unutrašnjom kesom, koji bi omogućavao direktno uklanjanje te posude, a koja osim toga posle upotrebe ne bi bila pod pritiskom.

Sledeći cilj pronalaska je da se realizuje takav ventilski sklop koji ima relativno jednostavnu konstrukciju.

Još jedan naredni cilj pronalaska je da se realizuje takav ventilski sklop koji omogućava da se unutrašnja kesa napuni relativno brzo kroz relativno veliki otvor, kao i da se ista isprazni kroz relativno mali otvor.

Ovaj i drugi ciljevi mogu se realizovati pojedinačno ili u kombinaciji ventilskim sklopom prema pronalasku.

Kod ventilskog sklopa prema pronalasku, koristi se ventil za piće koji ima jednostavnu konstrukciju i koji je jednostavan za upotrebu. Ovaj ventilski sklop ne mora sadržati ventil za gas. U toku upotrebe postoji direktna veza između kanala za dovod gasa i unutrašnjeg prostora između unutrašnje kese i posude koja je okružuje, pri čemu posuda može biti relativno kruta posuda, spoljašnja kesa, sanduk ili slično. Kao iznenađujuće se pokazalo da takav ventilski sklop omogućava zadovoljavajuće zaptivanje unutrašnje kese, bar u toku relativno dugog vremenskog perioda, pri čemu se zapremina unutrašnje kese povećava posle smanjenja pritiska u prostoru koji je okružuje. Ovo znači da se posle privremene promene tog pritiska može sprečiti kontakt vazduha sa pićem u unutrašnjoj kesi ili, na primer, pojava nepoželjnog izdvajanja ugljen dioksida iz pića.

Kod ventilskog sklopa prema pronalasku, prvenstveno se koriste prstenasti ispusti koji su nepropusni za gas ili tečnost, a koji ga bar zaptivaju, tako da obrazuju komoru odvojenu od ventila za piće u koju se može dovoditi gas pod pritiskom, tako da prolazi u prostor između unutrašnje kese i posude. Položaj dovoda za gas u pomenutoj komori može se proizvoljno izabrati, a naročito asimetrično u odnosu na ventil za piće, to jest u gornjoj horizontalnoj ravni pored njega, što dalje pojednostavljuje njegovo priključivanje.

Dodatna prednost ventilskog sklopa prema pronalasku je ta što se stavljanje unutrašnje kese pod pritisak uvođenjem gasa i otvaranje ventila za piće mogu vršiti vremenski odvojeno. Na taj način se, na primer, gas može dovoditi pre otvaranja ventila za piće. Na taj način se u toku dužeg vremenskog perioda može obezbediti zaptivanje unutrašnje kese nepropusno za vazduh, a time i pića, što povoljno utiče na kvalitet pića. Ovo je posebno poželjno u slučaju pića koja sadrže ugljen dioksid i/ili mogu oksidisati, a bar pića kao što je pivo ili slično. Osim toga, moguće je izvršiti punjenje unutrašnje kese na jednostavniji način, pošto se pritiscima u unutrašnjoj kesi i oko nje može jednostavno i nezavisno upravljati.

Ventilsko telo ventila za piće je prvenstveno dimenzionisano tako da ima čeonu površinu koja je veća od poprečnog preseka otvora kroz koji se piće istače, tako da se ventilsko telo može pomerati sa donje strane, to jest sa strane koja je udaljenija od prstenastih ispusta i može se potisnuti na ventilsko sedište koje je obrazovano oko pomenutog otvora, na primer, pomoću opruge. Na taj način se lako dobija ventil koji je inače potisnut u zatvoreni položaj, a koji je osim toga jednostavno sastaviti, Ventilsko telo može se jednostavno fiksirati, na primer, sa uronjenom cevi ili sličnim.

Kod ventilskog sklopa prema pronalasku prvenstveno je oko drugog prstenastog ispusta izveden treći prstenasti ispust koji je sa svoje spoljašnje strane snabdeven sa prvim spojnim sredstvom za sadejstvo sa komplementarnim sredstvom na posudi, dok je za spajanje sa spojnim elementom predviđeno drugo spojno sredstvo. Prvo spojno sredstvo je prvenstveno navojni spoj, bajonetni spoj ili slično. Kod takvog primera izvođenja ventilsko telo se može jednostavno pričvrstiti na posudi, na primer, u njenom grlu, dok se spojni element takođe može jednostavno montirati. Ventilski sklop se može montirati pre punjenja posude, a spojni element posle toga. Zajedno sa spojnim elementom, može se montirati i element za istakanje.

Pronalazak se dalje odnosi na sklop ventilskog sklopa prema pronalasku i spojnog elementa za spajanje sa njim koji je karakterisan sa odlikama prema zahtevu 9.

Takav sklop pruža tu prednost što posuda može da se postavi na posebno jednostavan način, a posebno posuda tipa kese smeštene u posudi, dozvoljavajući montiranje ventilskog sklopa, a prvenstveno zajedno sa unutrašnjom kesom, kao i jednostavno punjenje unutrašnje kese posle čega se može postaviti spojni element, koji sadrži element za istakanje. Spojni element, a naročito element za istakanje, onda u montiranom položaju omogućavaju aktiviranje ventila za piće, dok se pomenuta komora obrazuje posle postavljanja spojnog elementa. Spojni element se naslanja na prstenasti ispust bar nepropusno za tečnost, a naročito na njegovu unutrašnju stranu i to prvenstveno zahvaljujući blago deformabilnoj ivici. Na taj način se lako realizuje pokretna zaptivka između elementa za istakanje i prstenastog ispusta. Prolazni kanal elementa za istakanje onda može imati relativno male dimenzije, tako da će se piće istakati sa manjim protokom, a bar kroz manji otvor od otvora kroz koji se puni unutrašnja kesa. Na taj način se jednostavno obezbeđuje posebno poželjno ponašanje pri točenju.

Pronalazak se dalje odnosi na posudu koja ima unutrašnju kesu za držanje pića, a naročito pića koje sadrži ugljen dioksid, kao što je pivo, koja je karakterisana sa odlikama prema zahtevu 15.

Takva posuda je posebno prilagođena za upotrebu sa ventilskim sklopom prema pronalasku ili sa sklopom prema pronalasku.

Pronalazak se dodatno odnosi na postupak za primenu posude sa sklopom prema pronalasku koji je karakterisan sa odlikama prema zahtevu 16.

Ovaj postupak pruža tu prednost što se unutrašnja kesa može napuniti relativno brzo i jednostavno preko ventila za piće, dok se vladajući pritisak u prostoru između unutrašnje kese i posude koja je okružuje može jednostavno kontrolisati, pa se posle toga može Iako postaviti spojni element da bi se omogućilo da posuda bude odmah spremna za upotrebu u uređaju za točenje.

Naredni prvenstveni primeri izvođenja ventilskog sklopa, posude i postupka prema pronalasku će u nastavku biti detaljnije objašnjeni sa pozivom na priloženi nacrt. Na nacrtu

Fig. 1 prikazuje u poprečnom preseku bočni izgled ventilskog sklopa prema pronalasku sa unutrašnjom kesom koja je delimično uvučena unutra; Fig. 2 prikazuje ventilski sklop za točenje u horizontalnoj projekciji; Fig. 3 prikazuje bočni izgled ventilskog sklopa za točenje u poprečnom preseku duž linije IH-III sa Fig. 1; Fig. 4 prikazuje ventilski sklop za točenje prema pronalasku pričvršćen na posudi, sa pripadajućim spojnim elementom; Fig. 5 prikazuje u poprečnom preseku bočni izgled varijantnog primera izvođenja ventilskog sklopa prema pronalasku pričvršćenog na posudi; Fig. 6 prikazuje u većoj razmeri ventil za gas ventilskog sklopa prema pronalasku;

Fig. 7 prikazuje ventilsko telo izrađeno 2K- livenjem brizganjem; i

Fig. 8 prikazuje detalj đela ventilskog kućišta sa otvorom.

U ovom opisu isti ili odgovarajući delovi su označeni sa istim ili odgovarajućim pozivnim oznakama.

U ovom opisu će biti opisani primeri izvođenja koji se koriste za pića koja sadrže ugljen dioksid, a naročito pivo.

Međutim, jasno je da se takav sklop takođe može koristiti i za druge tečnosti. Kod izloženih primera izvođenja prikazana je posuda tipa kese smeštene u posudi, to jest sa relativno krutom spoljašnjom posudom i fleksibilnom unutrašnjom kesom. Međutim, jasno je da pod pojmom "posuda" u ovoj prijavi treba takođe podrazumevati takođe i posude tipa kese smeštene u sanduku ili kese smeštene u kesi. Sklop prema pronalasku može se koristiti, na primer, u uređaju za točenje koji je opisan u prijavi patenta NL 1019064 koja još uvek nije objavljena. Međutim, takav sklop se takođe može koristiti i u drugim uređajima za točenje ukoliko su isti izvedeni sa podesnim spojnim elementima za gas pod pritiskom i za crevo za istakanje pića.

Ventilski sklop prema Fig. 1 sadrži kućište 2 koje ima u suštini ciindričan oblik i u kome je smešteno šuplje cilindrično ventilsko telo 4 koje ima zadnji zid 5. Zadnji zid 5 obrazuje površinu za zatvaranje ventila 6 za piće. Kućište 2 ima prsten 7 na kome je izvedena prirubnica 8, na kojoj prirubnici 8 je pričvršćena unutrašnja kesa 9 posude tipa kese smeštene u posudi (u nastavku se naziva posudom). Na Fig. 1 se sa donje strane prstena 7 pruža prvi cevasti deo 10 u kome je smešteno ventilsko telo 4. Sa one njegove strane koja je udaljenija od prstena 7 na cevastom delu 10 je pričvršćeno telo 12 za zatvaranje sa ispustima 16 koji zahvataju u udubljenja 14, a koji su izvedeni na telu 12 za zatvaranje na onoj njegovoj strani koja je okrenuta prema ventilskom telu 4, kao i sa nosećim elementom 18 koji ima centralni deo 20 i više paoka 22 između kojih se nalaze prolazni otvori 24. Podizač (uronjena cev) 26 je umetnut u telo 12 za zatvaranje i tokom upotrebe se pruža sve do tačke u blizini dna 28 unutrašnje kese 9. Na donjoj strani uronjene cevi 26 su izvedeni lučni otvori 30, tako da ne može doći do njihovog zatvaranja unutrašnjom kesom 9. Na nosećem elementu 18, a bar na paocima 22, oslanja se opruga 32, šematski prikazana isprekidanom linijom, koja se pruža u ventilskom telu 4 i potiskuje ventilsko telo 4 na ventilsko sedište 34 koje je formirano u prstenu 7, a koje je zakošeno i sadejstvuje sa kosim delom 36 površine 5 za zatvaranje. U prstenu 7 je izveden prolazni otvor 38 koji je manji od čeone površine ventilskog tela 4.

Na obodu ventilskog tela 4 izvedeno je više rebara 40 koja se pružaju radijalno i koja vode ventilsko telo 4 u unutrašnjosti prvog cevastog dela 10 i osim toga ostavljaju slobodan prostor između unutrašnje strane cevastog dela 10 i ventilskog tela 4, tako da kada je ventil 6 za piće otvoren, onda se na taj način formira prostor između površine 5 za zatvaranje i ventilskog sedišta 34, zahvaljujući čemu piće može da struji iz uronjene cevi 26 duž ventilskog tela 4 kroz prolazni otvor 38. Kod prikazanog primera izvođenja predviđena su četiri rebra 40, koja se pružaju paralelno sa uzdužnim smerom cevastog dela 10.

Na onoj strani prstena 7 koja je udaljenija od prvog cevastog dela 10 izvedeni su prvi prstenasti ispust 42, drugi prstenasti ispust 44 i treći prstenasti ispust 46. Ovi prstenasti ispusti 42,44,46 se pružaju koncentrično jedan u odnosu na drugi i u odnosu na prolazni otvor 38 i na ventilsko telo 4. Prvi prstenasti ispust 42 okružuje prolazni otvor 38 i ventilsko telo 4. Prvi prstenasti ispust 42 okružuje prolazni otvor 38 na relativno malom rastojanju i relativno je visok, a viši je bar i od drugog i od trećeg prstenastog ispusta 44,46. Uzdužna ivica 47 koja je udaljenija od prstena 7 je zakošena i prema unutra u smeru prolazniog otvora 38 i prema spolja u smeru drugog prstenastog ispusta 44.

Drugi prstenasti ispust 44 je relativno nizak, a niži je bar od trećeg prstenastog ispusta 46 i okružuje prvi prstenasti ispust 42 na rastojanju od njega. Između prvog i drugog prstenastog ispusta 42,44 je izveden donji zid 48. Duž gornje ivice trećeg prstenastog ispusta 46 je izvedena prirubnica 49 koja se pruža prema spolja, a osim toga na njegovoj spoljašnjoj strani je izveden i navoj 50, Na unutrašnjoj strani trećeg prstenastog ispusta 46 nalaze se zahvatna rebra 52 za alatke kojima se ventilski sklop 1 može uvrnuti ili odvrnuti iz grla posude. Jasno je da za tu svrhu mogu biti predviđena i neka drugačija sredstva.

Sa donjeg zida 48 se kroz prsten 7 pružaju otvori 54 koji se završavaju iznad prirubnice 8, a bar iznad unutrašnje kese 9. U horizontalnoj projekciji prikazanoj na Fig. 2 predviđeno je 9 takvih otvora, odnosno prolaza, ali je jasno da može biti primenjen bilo koji podesan broj otvora, na primer samo jedan jedini.

Na Fig. 1 je ventilski sklop 1 prikazan u zatvorenom položaju. Iz ovog zatvorenog stanja ventil 6 za piće se može otvoriti potiskivanjem ventilskog tela 4 nadole suprotno smeru dejstva opruge 32, čime se ono pomera sa prolaznog otvora 38, tako da piće može prolaziti duž ventilskog tela 4. U toku punjenja unutrašnje kese 9 ventilsko telo 4 može da se pomeri relativno daleko od ventilskog sedišta 34 da bi se tako obezbedio veći prolaz. U toku istakanja pića ventilsko telo 4 treba potisnuti naniže samo malo. U tu svrhu dovoljna je relativno mala sila.

Na Fig. 4 prikazanje u delimičnom poprečnom preseku bočni izgled ventilskog sklopa sa Fig. 1 smeštenog u posudi 55, izrađenoj na primer od plastike iK metala. Ventilski sklop se uvrće pomoću spoljašnjeg navoja 50 u odgovarajući navoj u grlu 56 posude 55, tako da se prirubnica 49 pruža van grla 56. Spojni element 57 se pričvršćuje za prirubnicu 49 pomoću iskočnih ispusta 58 ili sličnog steznog sredstva. Eventualno mogu biti predviđeni i dodatni uskočni elementi 59 za dodatno pričvršćivanje spojnog elementa 57 za posudu 55, a naročito na prstenu 60 koji je je montiran na njoj.

Spojni element 57 sadrži dno 61 i uspravni uzdužni zid 62 u kome može da se fiksira crevo 63 za istakanje koje ima deo 64 za točenje u suštini kolenastog oblika. Crevo 63 je u suštini prvenstveno fleksibilno i ima takvu dužinu da element 64 može da se pomeri izvan spojnog elementa 57, na primer radi sadejstva sa slavinom podesnog uređaja za točenje.

U dnu 61 je izveden prvi otvor 65 kroz koji se pruža element 66 za istakanje koji u suštini ima kolenast oblik, dok je crevo 63 pričvršćeno u njegovom prvom kraku 67. Drugi krak 68 se pruža približno vertikalno i na svom slobodnom kraju ima više krakova 68 sa prolaznim otvorima 69 između njih, tako da kada se krakovi 68 oslone na površinu

5 za zatvaranje ventilskog tela 4 i kada se ventilsko telo 4 sa elementom 66 za istakanje pomeri malo naniže iz položaja prikazanog na Fig. 4, onda piće može da teče kroz uronjenu cev 26 duž ventilskog tela 4 kroz otvore 69 u kanal 70 elementa 66 za istakanje, kao što je prikazano sa isprekidanim strelicama Pi na Fig, 4. Onda se piće iz kanala 70 može istakati kroz crevo 63 i element 64 drugog kraka 68.

Element 66 za istakanje na svom drugom kraku 68 ima fleksibilni prsten 71 koji se pruža prema spolja zakošen nadole u određenoj meri, a koji se uz malu plastičnu deformaciju oslanja na unutrašnju stranu 72 prvog prstenastog ispusta 42. Kao rezultat toga ostvareno je zaptivanje nepropusno i za gas i za tečnost između drugog kraka 68 i prvog prstenastog ispusta 42. Ovaj prsten 71, a bar zaptivanje mogu naravno biti realizovani i na neki drugačiji način, na primer pomoću 0 prstena.

Na dnu 61 oko prvog otvora 65 je izveden prvi prsten 73 koji se pruža nadole i koji se u toku upotrebe naslanja na spoljašnju stranu prvog prstenastog ispusta 42, kao i drugi prsten 74 koji se naslanja na unutrašnju stranu drugog prstenastog ispusta 44. Na taj način je formirana komora 75 nepropusna za gas između prvog prstenastog ispusta 42, drugog prstenastog ispusta 44, prvog prstena 73, drugog prstena 74 i donjeg zida 48 i dna 61, respektivno, koja komora 75 je u direktnoj vezi sa prolaznim kanalima 54. Na dnu 61 je pored prvog otvora 65 izveden i drugi otvor 76 kroz koji se pruža levkasti kanal 77 za gas koji se sa donje strane završava u komori 75. U toku upotrebe preko levkastog dela 78 kanala 77 za gas može biti priključen vod za dovod gasa, tako da se gas pod pritiskom preko levkastog kanala 77 za gas, komore 75 i prolaznih kanala 54 može uvoditi u prostor između posude 55 i unutrašnje kese 9, kao što je šematski prikazano sa isprekidanim strelicama P2na Fig. 4, Levkasti deo 78 je prvenstveno izveden kao fleksibilan, tako da je obezbeđeno jednostavno priključivanje.

Sklop prema pronalasku može se koristiti kao što sledi.

Unutrašnja kesa 9 se omotava oko cevastog dela 10 i uronjene cevi 26, posle Čega se ventilski sklop, sa unutrašnjom kesom napred, uvrće u grlo 56 posude 55 sve dotle dok se prirubnica 49 približno ne nasloni na grlo 56. Posle toga se pomoću glave za punjenje (nije prikazana) koja je za to prilagođena, preko ventila 6 za piće uvodi piće u unutrašnju kesu 9, zbog čega se unutrašnja kesa 9 širi prema spolja, pri čemu vazduh može da izlazi kroz prolazne kanale 54. Ventilsko telo 4 može se potisnuti nadole glavom za punjenje, ali ga takođe nasuprot dejstvu sile opruge može potisnuti nadole pritisak tečnosti. Ako prestane dejstvo pritiska na ventilsko telo 4, na primer kada se unutrašnja kesa 9 napuni, ventil 6 se automatski zatvara. Kao sledeće, spojni element 57 sa svojim uskočnim ispustima 58 se potiskuje preko prirubnice 49, tako da se dobija željeno zaptivanje između dva prstenasta ispusta 42,44 i prstenova 73,74. Tada je posuda spremna za upotrebu.

Pre upotrebe posuda se postavlja u podesan uređaj za točenje, zatim se element 64 za točenje polaže u slavinu ili se priključuje na nju i vod za dovod gasa se povezuje sa kanalom 77 za gas, posle čega se element 66 za istakanje radi istakanja pića potiskuje nadole. Usled porasta pritiska u prostoru 80 između unutrašnje kese 9 i posude 55, unutrašnja kesa 9 dolazi pod dejstvo pritiska, tako da kada se ventil 6 za piće otvori, onda se piće potiskuje preko uronjene cevi 26 duž ventila 6 za piće kroz crevo 63 tako da se može istakati. Eventualno u tu svrhu treba otvoriti slavinu uređaja za točenje.

U primeru izvođenja koji je ovde prikazan prvi prstenasti ispust 42 je relativno visok, dok je drugi prstenasti ispust 44 relativno nizak, tako da je omogućeno postavljanje spojnog elementa na relativno jednostavan način. Osim toga, time je obezbeđena relativno velika dužina duž koje se može formirati pokretna zaptivka u odnosu na ivicu 71. Ovo omogućava relativno veliki hod elementa 66 za istakanje.

Na Fig. 5 je prikazan varijantni primer izvođenja ventilskog sklopa 1 prema pronalasku, postavljenog u posudi 55. Ova slika odgovara Fig. 4. Isti elementi imaju iste pozivne oznake. Fig. 5 će ovde biti opisana samo u onoj meri u kojoj se razlikuje od primera izvođenja sa Fig. 4.

U ovom primeru izvođenja fleksibilni prsten 71, kakav je prikazan na Fig. 4, zamenjen je sa 0 prstenom 71A, na primer sa gumenim 0 prstenom ili sEčnim, čime je ostvareno zaptivanje na prstenastom ispustu 42. U ovom primeru izvođenja kućište 2 je podeljeno na dva dela duž linije razdvajanja Q. Kao rezultat ovoga ventilsko kućište 2 ima suštini cilindrični deo Qikoji obuhvata cevasti deo 10, prsten 7 i unutrašnji prstenasti ispust 42 sa ventilskim sedištem 34. Drugi gornji deo Q2obuhvata otvore 54 u vidu kanala i dva spoljašnja prstenasta ispusta 44,46, kao i prirubnicu 49. Dva dela Qlf0.2 su pričvršćena jedan za drugi tako da obrazuju spoj nepropusan za gas, na primer lepljenjem, zavarivanjem ili sličnim, a naročito zavarivanjem trenjem.

Na Fig. 8 je šematski prikazan deo gornjeg dela Q2kućišta 2, u nešto većoj razmeri, skinut sa donjeg dela O4. Jasno se može videti otvor 90 kroz koji se može umetnuti prvi prstenasti ispust 42, tako da se donja strana 81 može nasloniti na gornju stranu prirubnice 7. Prikazan je samo jedan otvor 54 kroz koji može strujati gas u toku upotrebe, koji prolaz 54 ima horizontalni deo 54A Ovo ima tu prednost što je time praktično sprečena situacija da dođe do zatvaranja prolaza 54 sa kesom 9. Jasno je daje izvođenje kućišta 2 iz dva dela Qi, 0.2 poželjno sa stanovišta njegove izrade.

Kod primera izvođenja koji je prikazan na Fig. 5, prirubnica 8 je blago zarubljena u smeru prema spolja, što je prednosno sa termičkog stanovišta u slučaju kada se na nju pričvršćuje kesa 9, na primer zavarivanjem toplotom, lepljenjem toplotom ili sličnim.

Na Fig. 7 je prikazano ventilsko telo 4, koje na svom vrhu 5 ima relativno mek poklopac 5A, na primer od meke plastike ili gume. Ovo ventilsko telo 4 se prvenstveno izrađuje dvokomponentnim livenjem brizganjem (2K- livenjem brizganjem).

Relativno meki poklopac 5A obezbeđuje adekvatno zaptivanje ventilskog sedišta 36.

Na Fig. 5 je prikazan varijantni primer izvođenja drugog otvora 76, u kome je u ovom primeru izvođenja smešteno ventilsko telo 82. Na Fig. 6 je drugi otvor 76 sa ventilsMm telom 82 smeštenim u njemu prikazan u nešto većoj razmeri. Kod ovog primera izvođenja levkasti deo 78 postavljen u- otvor 76 kao umetak, kojim se zatvara

ventilsko telo 82. Levkasti deo 78 ima donji zid 78A sa centralnim otvorom 78b, koji otvor je manji od susednog kraja 83 ventilskog tela 82. Aksijalna dužina S ventilskog tela 82 je izabrana tako da se ono može neznatno pomerati između donjeg zida 78B i naspramnog kraja zida 84 otvora 76 u aksijalnom smeru. Ventilsko telo 82 je napravljeno tako da je relativno tanko i izvedeno je sa kosim ispustom 85 koji se pruža prema spolja i blago je zarubljen, dok je njegov širi deo je okrenut na suprotnu stranu od donjeg zida 78A. U zidu 86 koji okružuje otvor 76 na njegovoj unutrašnjoj strani izveden je obodni žljeb 87 koji se nalazi u blizini slobodne uzdužne ivice prstenastog ispusta 85 kada je ventilsko telo 82 u svom donjem položaju, kao što je prikazano na Fig. 6. PrečnikĐiprstenastog ispusta 82 je neznatno veći od unutrašnjeg prečnika zida 86, ali je neznatno manji od maksimalnog prečnika žljeba 87. Zbog toga kada se ventilsko telo 82 pomera naviše sve dok se kraj 83 ne nasloni na donji zid 78A, tada će ispust 85 doći u zaptivni zahvat sa unutrašnjom stranom zida 86, tako da gas ne može da struji nazad iz prostora 80, a bar iz komore 75, pored ventilskog tela 82, pošto ventilsko telo 82 onda u suštini zatvara otvor 78B. Upotreba takvog ventilskog tela 82 može imati tu prednost što se posle uklanjanja posude 55 iz uređaja za točenje ventilsko telo 82 zatvara, čime se sprečava isticanje gasa iz prostora 80, a time i značajniji pad pritiska u ovom prostoru. Na taj način se još bolje održava kvalitet pića u kesi 9.

U primeru izvođenja koji je prikazan na Fig. 5, kesa 9 može biti postavljena između dva dela Qlf0.2 pomoću svoje ivice, što može rezultirati boljim zaptivanjem. Međutim, kod prikazanog primera izvođenja kesa 9 je pričvršćena na prirabnici 8, van drugog dela Q2. Na taj način se takođe može obezbediti i održati adekvatno zaptivanje.

Jasno je da se ovde takođe podrazumevaju i kombinacije sastavnih delova iz različitih primera izvođenja koji su ovde prikazani i koje stoga ulaze u okvir koncepta predmetnog pronalaska.

Pronalazak nije ni na koji način ograničen na primere izvođenja opisane u opisu pronalaska i prikazane na nacrtu. Moguće su mnoge varijacije u okviru pronalaska definisanog sa patentnim zahtevima. Tako je, na primer, moguće da prolazni kanali budu izvedeni na drugačijim mestima, da ventilski sklop bude sastavljen od nekoliko sastavnih delova, da ventilsko telo bude potiskivano i izvedeno na različite načine, dok prstenasti ispusti mogu biti postavljeni na neki drugačiji način nego koncentrično. Zadnje pomenuto može biti prednosno, kada je potrebna neka specifična orijentacija ventilskog sklopa. Kod prikazanog primera izvođenja nije realizovana neka posebna orijentacija ventilskog sklopa u odnosu na spojni element, što dalje pojednostavljuje njegovo postavljanje. Spojni element može naravno imati različite oblike i biti konstruisan od bilo kog željenog materijala. Kod prednosnog primera izvođenja ventilskog sklopa drugi i treći prstenasti ispust su uključeni u prvi deo kućišta sa centralnim otvorom pomoću koga se taj prvi deo kućišta pričvršćuje preko prvog ispusta na prsten 7, na primer zavarivanjem trenjem, zavarivanjem pritiskom, lepljenjem ili slično.

Podrazumeva se da ove i mnoge druge odgovarajuće varijacije spadaju u okvir pronalaska definisanog sa patentnim zahtevima.

Claims (17)

1. Ventilski sklop (1) za posudu (55) u kojoj je smeštena unutrašnja kesa (9) za držanje pića, a naročito pića koje sadrži ugljen dioksid kao što je pivo, u kome je predviđen ventil (6) za piće koji se sa prve strane koja je okrenuta prema unutrašnjoj kesi (9) nalazi u vezi sa unutrašnjosti te kese (9), a sa druge strane, suprotne pomenutoj prvoj strani, snabdeven je sa sredstvima (5) za aktiviranje ventila (6) za piće pomoću uređaja za točenje u kome se može smestiti posuda (55), naznačen time, što je ventil (6) za piće sa pomenute druge strane okružen sa prvim uspravnim prstenastim ispustom (42) koji je nepropusan za gas, dok je duž spoljašnje strane pomenutog prvog prstenastog ispusta (42) na rastojanju od njega smešten drugi prstenasti ispust (44) koji je takođe nepropusan za gas, pri čemu je između prvog prstenastog ispusta (42) i drugog prstenastog ispusta (44) smešten donji zid (48) sa najmanje jeclnim otvorom (54) za prolaz gasa koji se u toku upotrebe u vezi sa prostorom (80) koji se nalazi između unutrašnje kese (9) i posude (55) koja okružuje unutrašnju kesu (9), koji sklop je takav da se u toku upotrebe prsten (74) spojnog elementa (57) naslanja na drugi prstenasti ispust (44) nepropusno za gas i za tečnost, dok se element (66) za istakanje naslanja na prvi prstenasti ispust (42) nepropusno za gas i za tečnost, tako da je između dva prstenasta ispusta (42,44) formirana komora (75) kroz koju se gas pod pritiskom može potiskivati kroz pomenuti najmanje jedan prolazni otvor (54) za gas, odvojeno od pića.

2. Ventilski sklop prema zahtevu 1, naznačen time, što je prvi prstenasti ispust (42) viši od drugog prstenastog ispusta (44).

3. Ventilski sklop prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su prvi prstenasti ispust (42) i drugi prstenasti ispust (44) smešteni koncentrično u odnosu na ventil (6) za piće.

4. Ventilski sklop prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što ventil (6) za piće sadrži ventilsko telo (4) koje ima čeonu površinu (5) okrenutu prema prvom prstenastom ispustu (42), koja je veća od površine poprečnog preseka kanala (38) okruženog prvim prstenastim ispustom (42), i pri čemu kraj (34) prvog prstenastog ispusta (42) koji je okrenut prema ventilskom telu (4) definiše ventilsko sedište za ventilsko telo (4).

5. Ventilski sklop prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što ventil (6) za piće ima ventilsko telo (4) koje je potisnuto u smeru ventilskog sedišta (34) definisanog bližim nižim krajem prvog prstenastog ispusta (42) u cevastom telu (10) koje okružuje ventilsko telo (4) i povezuje ga sa pomenutim prvim prstenastim ispustom (42), a bar sa donjim zidom (48), pri čemu ventilsko telo (4) sadrži odstojnik (40) za obrazovanje prolaznih otvora između ventilskog tela (4) i pomenutog cevastog tela (10), a bar kada je ventil (6) za piće otvoren.

6. Ventilski sklop prema zahtevu 5, naznačen time, što je pomenuto ventilsko telo (4) potisnuto pomoću opruge (32) koja je oslonjena na element (12) za zatvaranje koji je postavljen u cevastom telu (10) na kraju smeštenom nasuprot prvog prstenastog ispusta (42) i pričvršćen je u njemu.

7. Ventilski sklop prema zahtevu 6, naznačen time, što je element (12) za zatvaranje pričvršćen pomoću elastičnih ispusta (16) koji zahvataju u otvore (14).

8. Ventilski sklop prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je oko drugog prstenastog ispusta (44), na strani smeštenoj nasuprot prvog prstenastog ispusta (42) izveden treći ispust (46) koji na svojoj spoljašnjoj strani ima prvo spojno sredstvo (50) za sadejstvo sa odgovarajućim komplementarnim sredstvom (56) na posudi (55), a naročito za navojno ili bajonetno spajanje, kao i sa drugo spojno sredstvo (49) za spajanje sa spojnim elementom.

9. Sklop ventilskog sklopa (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva i spojnog elementa (57) za spajanje sa njim, naznačen time, što je na njegovoj prvoj strani predviđen spojni element (57) sa prstenom (74) koji se u toku upotrebe naslanja nepropusno za gas i za tečnost na drugi prstenasti ispust (44), dok je unutar ovog prstena (74) smešten element (66) za istakanje koji se pruža do druge strane spojnog elementa (57) i pomerljiv je u odnosu na prsten (74) u smeru ventila (6) za piće, koji element (66) za istakanje je u suštini šupalj i sa druge strane (67) je povezan sa crevom ili cevi (63) za istakanje, dok je na prvoj strani izveden sa spojnom ivicom (71,71a) koja može sadejstvovati nepropusno za gas i za tečnost sa prvim prstenastim ispustom (42), dok se kanal (77) za gas pruža od druge strane spojnog elementa (57), dosežući do komore (75) koja je u toku upotrebe formirana između prvog prstenastog ispusta (42), drugog prstenastog ispusta (44), donjeg zida (48) i spojnog elementa (57), tako da se duž ovog kanala (77) za gas može potiskivati gas pod pritiskom kroz najmanje jedan prolazni otvor (54) za gas, dok se pritiskanjem elementa (66) za istakanje naniže na ventil (6) za piće, taj ventil (6) za piće može otvoriti radi istakanja pića kroz element (66) za istakanje i crevo ili cev (63) za istakanje.

10. Sklop prema zahtevu 9, naznačen time, što se kanal (77) za gas na drugoj strani završava pored prolaznog otvora (38) kroz koji se pruža element (66) za istakanje.

11. Sklop prema zahtevu 9 ili 10, naznačen time, što je element (66) za istakanje na prvoj strani izveden sa blago savitljivom ivicom (71,71a) koja se zaptivno naslanja na unutrašnju stranu prvog prstenastog ispusta (44), koja ivica (71, 71a) se u izvesnoj meri prvenstveno pruža prema spolja

12. Sklop prema bilo kom od zahteva 9 -11, naznačen time, što spojni element (57) unutar prstena (74) ima drugi prsten (73) oko elementa (66) za istakanje, koji drugi prsten (73) zaptivno zahvata gornju uzdužnu ivicu i/ili spoljašnju stranu prvog prstenastog ispusta (42).

13. Sklop prema bilo kom od zahteva 9 -12, naznačen time, što spojni element (57) sadrži komoru (62) u kojoj se može smestiti crevo ili cev (63) za istakanje.

14. Sklop prema bilo kom od zahteva 9 -13, naznačen time, što je spojni element (57) snabdeven sa komplementarnim spojnim sredstvom (58) za spajanje sa drugim spojnim sredstvom (49) koje je smešteno na trećem prstenastom ispustu (46) ventilskog sklopa (1) radi pričvršćivanja spojnog elementa (57) na ventilski sklop (1).

15. Posuda (55) u kojoj je smeštena unutrašnja kesa (9) za držanje pića, a naročito pića koje sadrži ugljen dioksid kao što je pivo, koja je snabdevena sa ventilskim sklopom (1) prema bilo kom ođ zahteva 1 - 8 ili sa sklopom prema bilo kom od zahteva 9-14.

16. Postupak za primenu posude (55) prema zahtevu 15 koja je snabdevena sa ventilskim sklopom (1) prema bilo kom od zahteva 9 -14, pri čemu se u grlu (56) posude (55) fiksira ventilski sklop (1) sa unutrašnjom kesom (9) koja je pričvršćena za taj ventilski sklop (1), posle čega se unutrašnja kesa (9) puni kroz ventilski sklop (1) preko ventila (6) za piće, pri čemu je spojni element (57) uklonjen, posle čega se pomenuti spojni element (57) pričvršeuje na ventilski sklop (1) i/ili posudu (55), pri čemu je ventil (6) za piće zatvoren.

17. Postupak prema zahtevu 16, naznačen time, što se posle postavljanja spojnog elementa (57) posuda (55) postavlja u uređaj za točenje, pa se onda kroz najmanje jedan prolazni otvor (54) za gas između unutrašnje kese (9) i posude (55) koja je okružuje uvodi gas radi sabijanja unutrašnje kese (9), čime se posle otvaranja ventila (6) za piće potiskuje piće koje se nalazi u unutrašnjoj kesi (9).