ME00754B - Postupak protiv falsifikovanja - Google Patents

Abstract

Uređaj i postupak za skrivanje sekundarne slike ili lika i generisanje visokokvalitetne čvrste kopije jedinstvene elementarne slike na raznovrsnim medijima. Postupak obuhvata faze rasterizacije prve slike ili lika na prvu elementarnu sliku ili lik i rasterizaciju sekundarne slike ili lika, kompenzovanog sa sopstvenom obrnutom slikom ili likom, u sekundarnu elementarnu sliku ili lik. Prva elementarna slika ili lik i druga elementarna slika ili lik se spajaju u jedinstvenu elementarnu sliku zasnovanu na prethodno određenom dekodiranju i principu kompenzovanja, što rezultuje stvaranjem druge elementarne slike ili lika koji je skriven unutar prve elementarne slike. Slika ili lik na izlazu se stvara na osnovu jedinstvene elementarne slike ili lika, gde su prva slika ili lik vidljivi golom oku, dok je druga slika ili lik skriven golom oku. Uređaj i postupak za skrivanje sekundarne slike ili lika i generisanje visokokvalitetne čvrste kopije jedinstvene elementarne slike na raznovrsnim medijima. Postupak obuhvata faze rasterizacije prve slike ili lika na prvu elementarnu sliku ili lik i rasterizaciju sekundarne slike ili lika, kompenzovanog sa sopstvenom obrnutom slikom ili likom, u sekundarnu elementarnu sliku ili lik. Prva elementarna slika ili lik i druga elementarna slika ili lik se spajaju u jedinstvenu elementarnu sliku zasnovanu na prethodno određenom dekodiranju i principu kompenzovanja, što rezultuje stvaranjem druge elementarne slike ili lika koji je skriven unutar prve elementarne slike. Slika ili lik na izlazu se stvara na osnovu jedinstvene elementarne slike ili lika, gde su prva slika ili lik vidljivi golom oku, dok je druga slika ili lik skriven golom oku.

Description

OBLAST TEHNIKE

Postupak protiv falsifikovanja korišćenjem digitalne zaštite, pripada oblasti elektrotehnike i to prenosu ili reprodukciji slika ili likova koji se ne menjaju po vremenu i to strujnim kolima ili uređajima za upravljanje ili kontrolu između predajnika i prijemnika i to sistemima za tajni prenos slika, kao i napravama ili postupcima kodiranja koji obuhvataju skrivanje ili deformaciju grafičkih podataka kao što su crteži, pisane ili štampane poruke. Ovaj pronalazak se uopšte odnosi na postupak za pravljenje skrivenih oznaka za odvraćanje od falsifikovanja, tipično na štampanim ili neštampanim (elektronskim) oblicima, a još tačnije na postupak digitalne zaštite korišenjem kodirane digitalne rasterske mreže unešene softverskim programom u kompjuterski sistem. Ovaj postupak je sposoban da kombinuje primarnu sliku ili lik sa sekundarnom slikom ili likom tako da sekundarna slika , ili lik budu vidljivi samo kada se originalni dokument gleda kroz posebni uređaj za dekodiranje.

(lnt.Cl.6:H 04 N 1/32, H 04 N 1/44, G 09 C 5/00)

TEHNIČKI PROBLEM

Da bi se sprečilo nedozvoljeno umnožavanje ili menjanje dokumenata, najčešće se stavljaju specijalne oznake ili šare po površini dokumenata koji su u listovima. U odnosu na nedostatke poznatih rešenja iz stanja tehnike, pronalazak ima za cilj da obezbedi poboljšanu sigurnost i oteža mogućnost falsifikovanja različitih medija, takvih kao ulaznice, pasoši, dozvole, novčanice, poštanske vrednosnice, itd. tako što će sakriti sekundarnu sliku ili lik unutar primarne slike ili lika tako, da sekundarna slika ili lik bude vidljiva posmatraču samo kada se koristi poseban dekoder.

Otuda, cilj predmetnog pronalaska je i da se obezbede postupak za odvraćanje od falsifikovanja i uređaj, dopunjen softverskim programom za kompjuterski sistem, za pravljenje skrivenih slika ili likova kao tajnih oznaka, tipično u štampanim oblicima. Skrivena slika ili lik može tada da bude dekodiran i viđen preko posebnog dekodera koji je odgovarajući parametrima računarskog softvera za postupak kodiranja.

Dalji cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi postupak za odvraćanje od falsifikovanja i uređaj, dopunjen softverskim programom za kompjuterski sistem, pri kojem će primarna slika ili lik biti rasterizovana, a sekundarna slika ili lik će biti razložen u odgovarajuće elementne celine. a zatim će rasterizovana primarna slika ili lik biti rekonstruirani prema uzorku skrivene sekundarne slike ili lika.

Pored toga, cilj predmetnog pronalaska je i da obezbedi postupak za odvraćanje od falsifikovanja i uređaj, dopunjen softverskim programom za kompjuterski sistem, pri kojem će primarna slika ili lik biti konvertovani u sliku ili lik sa nijansama sivog za utiskivanje u sekundarnu sliku ili lik.

Još jedan cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi postupak za odvraćanje od falsifikovanja i uređaj, dopunjen softverskim programom za kompjuterski sistem, pri kojem će primarna slika ili lik sa nijansama sivog biti dalje izdvojena u svoje obojene sastavne delove u pojedinim komponentnim bojama za smeštanje sekundarne slike ili lika u svaku pojedinačnu kolor komponentu, sa delovima koji će zatim biti ponovo ukombinovani da oblikuju konačnu kodiranu jedinstvenu sliku

Dalji cilj predmetnog pronalaska je da obezbedi postupak za odvraćanje od falsifikovanja i uređaj, dopunjen softverskim programom za kompjuterski sistem, pri kojem će skrivena slika ili lik biti čitljiv samo digitalno primetiom softverski zasnovanih filtera. U ovom slučaju sekundama informacija može biti kodirana softverom, a i uređaj za očitavanje može takođe biti zasnovan na softveru. Dodatno, softver za kodiranje i dekodiranje može biti programabilan od strane korisnika.

STANJE TEHNIKE

Da bi se sprečilo neovlašćeno kopiranje ili izmena dokumenata, najčešće se javljaju specijalne oznake ili se na podlogu nanosi posebna šara ili uzorak na materijale koji su u listovima, takvi kao ulaznice, priznanice, etikete, čekovi, novčanice i si. Oznake ili posebne šare ili uzorci na podlozi su stavljene na materijal u listovima obično nekim tipom štamparskog procesa takvog kao ofset štampanje, litografijom, presovanjem slova ili sličnim mehaničkim sistemima, različitim fotografskim postupcima, fotokopiranjem, ili mnoštvom drugih postupaka. Šare ili oznake mogu biti izrađene običnim štamparskim bojama, ili specijalnim štamparskim bojama koje mogu biti magnetske, fluorescentne ili si., iz prahova koji mogu biti naneseni na podlogu pa zatim pečenjem pričvršćeni, iz svetlosno osetljivih materijala takvih kao što su soli srebra ili azo boje, i si. Mnoge od ovih šara ili uzoraka na materijalima koji su u listovima zavise od složenosti i rezolucije da bi sprečili vesto kopiranje. Zato, oni izazivaju povećanje troškova izrade materijala u listovima pri obezbeđivanju željene zaštite od neovlašćenog kopiranja ili izmene dokumenta, ali bez potpune efikasnosti u mnogim slučajevima.

Bili su preporučeni različiti postupci za strategije odvraćanja od falsifikovanja uključujući primenu nanošenja Moarovih linijskih struktura, uzoraka od tačkica različitih veličina, sekundarnih slika ili likova, providnih oznaka, linijskih kodova, holograma zasnovanih na prelamanjima svetlosti i drugo. Međutim, nijedan od ovih postupaka ne koristi pouzdanu, čitljivu sekundarnu sliku ili lik u primarnoj slici ili liku bez uticaja sekundarne slike ili lika na kvalitet primame slike ili lika, i odredbe dodatne sigurnosti zavise od odredbi izvedenih iz toga.

Konvencionalni sistemi za kodiranje ili dekodiranje oznaka na štampanom materijalu proizvode paralaksnu panoramagram sliku ili lik ili izokrenutu (skremblovanu) sliku ili lik. Takav konvencionalni sistem je opisan u Američkom patentnom spisu US 3,937,565 autora A. Alasia objavljenom 10. februara 1976, a koji patent je sada prestao da važi. Oznake su napravljene fotografski primenom rastera oblika sočiva (t.j. lentikulamog rastera) sa poznatom prostornom gustinom sočiva (na pr. oko 27 linija po cm).

Fotografsko, ili analogno pravljenje slika ili likova sa kodiranim oznakama ima kao nedostatak to što zahteva specijalizovane kamere. Isto tako, analogne slike ili likovi su ograničeni u prilagodljivosti jer je oblast sa oznakama za odvraćanje od falsifikovanja najčešće vidljiva kada je okružena deloin (sekundarne) slike ili lika. Isto tako, teško je kombinovati nekoliko sekundarnih slika ili likova, sa potencijalno različitim parametrima, zbog nemogućnosti efikasnog ponovnog izlaganja segmenata filma pri stvaranju oznake za odvraćanje od falsifikata, fotografske slike ili lika.

Različite tehnologije za reprodukovanje, kao što su štampane ili neštampane (elektronske) tehnologije, korišćene za distribuciju vizuelnih informacija, zasnovane su na rasterizaciji slike. U ovim tehnologijama se slika deli na komplete sistematskih koordiniranih elementarnih tačaka, piksela, itd (tzv. raster), čija je veličina manja od moći rezolucije ljudskog oka. Uz poziv na Slike 1A do 1F, prikazani su primeri različitih rasterskih površina iz stanja tehnike koji se mogu koristiti za proizvodnju slike 1 00 sa različitim zasenčenjem. Na Slici 1A, deo 102 lika 100 je uveličan da pokaže efekt različitih tehnika rastera slike kao što je to prikazano na Slikama 1B (kontinualni ton), 1C (okrugli raster), 1D (stohastički raster) 1E (linijski raster) i 1F (eliptički raster). Ovi rast eri čine mogućom reprodukciju, ali u isto vrerne smanjuju kvalitet reprodukcije slike kada se poredi sa originalnom slikom, prikazujući reprodukovanu sliku "nejasnom".

Dalje, nesavršenost različitih sistema i medija koji se koriste za reprodukovanje, takvih kao boja, štamparski mediji (napr. papir, plastika, itd.), elektronski mlaz, raster ekrana (pikseli). itd., ne dozvoljavaju ni stvaranje ni grupisanje elementarnih nosilaca informacije, takvih kao što su tačke, pikseli, itd. u potpunom skladu sa jasnim teoretskim zahtevima, nego samo sa manjim ili većim izobličenjem. Ovo dalje povećava "nejasnost" u rezultujućoj slici ili liku.

I u slučaju reprodukcije u boji pomoću četiri boje, bilo elektronske ili štampane, dolazi takođe do smanjenja kvaliteta slike zbog miliona nijansi boja originalne slike koje moraju biti reprodukovane korišćenjem samo tri boje. koje predstavljaju optički nesavršene boje.

Kao što je to pokazano na Slikama 2A i 2B, gornji faktori, i mnoštvo drugih faktora, stvaraju rezultat da nijedna od kompjuterski generisanih elementarnih tačaka 202 do 210 nema teoretski savršen geomatrijski oblik, položaj i veličinu nakon štampanja kao što je to prikazano štampanim tačkama 202A do 210A. Tačke 202 do 210 i 202A do 210A su prikazane sa uveličanjem od 100 : 1 zbog jasnoće.

Rasterizacija slike i pitanje boja su presudne tačke višebojne tehnologije reprodukovanja. Da bi se rešili problemi boja, ustanovljena su dva međunarodna standarda. To su RGB standarad -Crveno-Zeleno-Plavo (Red-Green-Blue) i tzv. CMYK standard Cijan (plavozelena)-Magenta (izrazito crveno-purpuma boja)-Zuto-Cmo (Cyan-Magenta-Yellow-Black), a koji se standardi univerzalno koriste. U ograničenim primenama se koristi reprodukcija sa šest boja.

Primenom konvencionalnog štamparskog rastera od 80 redova/cm, četiri različite obojene tačke mogu biti odštampane na površini od 0.125 rnm x 0.125 mm (0.005 inča x 0.005 inča) u tačnoj veličini, geometrijskom obliku, položaju i debljini sloja boje. Ovo povećanje rezolucije pogoršava problem, jer smanjenja veličine elementarnih tačaka ili piksela (tj. povećavanje rezolucije ekrana) smanjuje "nejasnost" slike ili likova, ali neželjeni uticaji rastu zbog nesavršenosti primenjenih materijala i postupaka, što je rezolucija ekrana bliža rezoluciji postupka reprodukovanja (tj. do granica mogućnosti štampanja), to više tehnološka nesavršenost neželjeno utiče na proizvedenu sliku.

U cilju smanjenja neželjenih posledica ovih nesavršenosti, one se moraju uzeti u obzir unapred tokom postupka reprodukovanja.

Iz tih razloga, originalna slika se može digitalizovati ili razlagati (skenirati), i podeliti na elementarne piksele u kontinuainoin tonskom modu, primenom odgovarajućih rastera. Veličina svih piksela je ista, iako gustina piksela može biti različita, prema stvarnoj slici.

Kada se teoretska gustina odgovarajuće izmeui, pikseli mogu biti konvertovani iz kontinualnog moda u bit-map mode. U bit-map modu, veličine tačaka su različite ali sveukupne gustine tačaka su jednake. Ovo je poželjnije, jer prilikom štampanja (sa izuzetkom štampanja gravura), debljina sloja boje ili gustina štamparske boje koja je pogodna za štampanje je svuda ista. Kao rezultat, na primer, kontinualni tonski pikseli od maksimalne površine od 0.125 x 0.125 mm, (0.005 inča x 0.005 inča, koristeći raster sa 80 linija po cm), i gustine 25%, su zamenjem tačkama rastera sa optičkom ekvivalencijom, koje pokrivaju samo 25% iste površine, ali koje imaju ekvivalentnu maksimalnu gustinu.

Neki konvencionalni postupci i uređaji za reprodukovanje koriste piksele kontinualnog tona, takvi kao ecovana bakro štampa, elektronski ekrani, i neki digitalni štampači. Drugi postupci reprodukovanja koriste rasterske tačkice, kao ofset štampanje, i većina digitalnih štamparskih postupaka. Dalji postupci koriste kombinaciju oba, kontinualni ton i rasterske tačkice, na primer, takvi kao, duboka štampa i gravirana bakroštampa.

Postupak pretvaranja kontinualnog tonskog moda u bit-map mode je kompleksna procedura i ima prvenstvenu važnost u tehnologiji razlaganja slike. Ovo je zbog teoretske gustine kontinualnih tonskih elementarnih piksđa, primljenih nakon razlaganja (skeniranja) i koji su izmenjeni u skladu sa tehnološkim nesavršenostima daljih postupaka

reprodukovanja.

Na primer, pri reprodukciji ofset tehnikom tehnološke nesavršenosti mogu da uključe:

1. Deformacije u obliku i veličini konvertovanih tačaka tokom daljih postupaka reprodukovanja, takvih kao:

- konvertovanje kontinualnih tonskih piksela u rasterske tačkice

- stvaranje tačaka u kompletima slike ili lika u kojima se mogu pojaviti moarovi efekti

- ekspozicija filma i obrada

- kopiranje na štamparsku ploču, i

- postupak štampanja.

2. Optičke nesavršenosti primenjenih štamparskih boja.

Najčešće nesavršenosti elementarnih rasterskih tačkica se javljaju u postupku štampanja. Kao rezultat se mogu javiti nepredvidljivi efekti, takvi kao:

- nehomogenosti površine papira, gumene obloge i štamparske boje, - izobličenja koja se javljaju zbog sile otiskivanja u zoni štampanja,

- mehaničke netačnosti u aparatu za štampanje, i

- deformacije u papiru za štampanje.

Različite tehnologije štampanja imaju različite nesavršenosti, karakteristične za svaki pojedinačni postupak štampanja. Zbog toga, da bi se uravnotežile ove različite nesavršenosti, razvijene su različite tehnologije razlaganja slike i rasteri.

Za digitalno štampanje razlaganje slike ima čak i veću važnost. Postoje različite verzije digitalnih tehnologija za štampanje, takvih kao lasersko, sa mlaznicama, sublimacijom boja, magnetografsko, elektrostatičko, itd. Zato, pošto se ovi postupci još uvek menjaju, oni imaju znatno više nesavršenosti nego tradicionalni postupci štampanja.

Ispravljanje tehnoloških nesavršenosti je čak mnogo složenije pri sigurnosnom štampanju. Sto je manji ili tanji element koji se štampa, veća je relativna izobličenost u štamparskom postupku, i teže su ispravke tih izobličenja.

Nedostaci poznatih rešenja iz stanja tehnike su otklonjeni predmetnim pronalaskom postupka protiv falsifikovanja i uređaja koji koristi digitalnu zaštitu, kojim se na dokumentima koji treba da budu zaštićeni, kao napr. ulaznicama, priznanicama, etiketama, pasošima, dozvolama, novčanicama, vrednosnim papirima itd., štampa sekundama slika ili lik unutar primame slike ili lika tako da je sekundarna slika ili lik vidljiva posmatraču samo kada se koristi dekoder.

OPIS PRONALASKA

Postupak protiv falsifikovanja i uređaj koji koristi digitalnu zaštitu, prema pronalasku, obuhvata faze rasterizacije prve slike ili lika u prvu elementarnu sliku ili lik i rasterizacija druge slike ili lika, koja je kompenzovana slikom inverznom njoj, u drugu elementarnu sliku. Prva elementarna slika ili lik i druga elementarna slika ili lik se zatim spajaju u jedinstvenu elementarnu sliku ili lik zasnovanu na prethodno određenom principu dekodiranja i kompenzovanja, koji kao rezultat imaju da je druga elementarna slika ili lik skrivena unutar prve elementarne slike ili lika. Slika na izlazu je stvorena kao jedinstvena elementarna slika, gde je primarna slika ili lik vidljiva golom oku, dok je druga slika ili lik skrivena od golog oka.

Predmetni pronalazak se dalje odnosi na uređaj za izvršenje postupka za skrivanje sekundarne slike unutar primarne slike i generisanje visokokvalitetne kopije (bilo na čvrstom nosaču papiru, plastici i si., ili kopiji na ekranu računara) jedinstvene elementarne slike ili lika na mnoštvu medija.

Predmetni pronalazak se dalje odnosi i na softverski postupak i uređaj za digitalno utiskivanje sekundarne slike ili lika u primarnu sliku ili lik. Sekundarna slika ili lik - u digitalizovanom obliku - mogu biti odmereni za dekodiranje^ mnoštvom optičkih ili elektronskih dekodera odabranih od korisnika. Različiti stepeni sakrivenosti mogu takode biti odabrani, pri čemu je sekundarna slika ili lik zaokrenuta ili raspoređena u slojeve u odnosu na druge sekundarne slike.

Primarna slika je tada rasterizovana, ili razdeljena u nizove elemenata. Uopšteno, kada se odštampa čvrsta kopija slike ili lika, slika ili lik su napravljeni od niza "štamparskih tačkica" koje imaju različite gustine u zavisnosti od boja nađenih u različitim sastavnim delovima slike ili lika. Softverski postupak i uređaj prema predmetnom pronalasku čine mogućim da se dobije rasterizovana primarna slika ili lik, gde su elementi ili slika ili lik (na primer, tačkice, pikseli, itd. modifikovani sa ciljem da bi sadržavali elemente sekundarne slike ili lika i, istovremeno, izobličeni u cilju kompenzovanja i izvršenih modifikacija i očekivanih nesavršenosti upotrebi) ene tehnologije za reprodukovanje. rezultujuća kombinovana slika ili lik se prikazuje golom oku kao originalna primarna slika ili lik.Međutim, pošto su sastavni rasterizovam elementi oblikovani tako da liči na kodiranu šaru sekundarne slike ili lika, dekoder će otkriti sekundarnu sliku ili lik skrivenu ispod primarne. Zbog visoke rezolucije koja se zahteva za štampanje takvih kompleksnih linija, pokušaji da se kopira štampana slika ili lik elektromehaničkim sredstvima, ili na drugi način, su najčešće neuspešni u reprodukovanju skrivene sekundarne slike.

Kao rezultat.' ovakvom digitalnom pristupu, može biti ukombinovano nekoliko različitih sekundarnih slika ili likova u sveukupnoj sekundarnoj slici ili liku, koja tada može biti preoblikovana u rasterizovanu primarnu sliku ili lik. Svaka pojedinačna sekundarna slika ili lik mogu biti zakrenuti pod bilo kojim uglom i skriveni u različitom stepenu. Alternativno, nivo sive boje primarne slike ili lika može biti raspodeljen unutar primarnih komponenti štamparskih boja (napr. cijan, magenta. žute ili crne - CMYK; crvene, zelene plave -RGlft ili unutar bilo kojeg drugog sistema razdvajanja boja). Pojedinačni kolor formati za bitmap rasterske mreže se takode mogu koristiti u pojedinim primenama. Jedna ili više sekundarnih slika ili likova tada mogu biti pojedinačno prepravljeni u svakoj komponenti boje. Nakon uklapanja boja da bi se dobila konačna primarna slika ili lik, dekoder će otkriti različite sekundarne slike ili likove skrivene u različitim segmentima boja. Takode je moguće sakriti jednu sekundarnu sliku ili lik unutar jednog ili više odvojenih boja. U ovom slučaju, sekundama slika ili lik će biti čitljiva preko dekodera samo nakon ponovnog kombinovanja svih segmenata boja u kojima je sekundama informacija bila skrivena.

Po potrebi, primarna slika ili lik mogu se jednostavno sastojati od postojane štamparske boje ili od pozadine sa teksturom koja će sadržavati skrivene sekundarne slike kada se posmatraju kroz odgovarajući dekoder. Takve, postojane, obojene oblasti mogu često biti nađene na čekovima, novčanicama, ulaznicama, priznanicama, etiketama itd. Druge korisne primene mogu uključiti kodiranje ličnih podataka neke osobe (napr. potpisa, krvne grupe, podataka o lečenju, itd.) unutar primame slike ili lika koji se sastoji od fotografije te osobe. Takva tehnika će napraviti da bude virtuelno nemoguće da se napravi lažna lična karta ili vozačka dozvola primenom opštih tehnika ili zamenom postojeće fotografije lažnom. Druge važne informacije pored podataka o osobi (napr. visina, težina, jedinstveni matični broj građana, itd.) mogu takođe biti uključeni u sekundarnu sliku ili lik za kodiranje u primarnu sliku ili lik.

Pri svemu tom mogu biti uključene i druge korisne primene, na primer, sledeće: kreditne kartice, pasoši, lične i identifikacione kartice sa fotografijom, novčanice, ulaznice za posebne događaje, vrednosni papiri, kao akcije, obveznice, bankarski i putnički čekovi, sigurnosne etikete koje je nemoguće falsifikovati (napr. za posebno dizajniranu odeću, lekove, alkoholna pića, video trake, audio kompakt diskove, kozmetiku, delove mašina i farmaceutske preparate) poreske, sudske i poštanske marke, krštenice, saobraćajne isprave vozila, imovinske isprave (posedovni listovi, tapije i si.) i vize.

Napred navedeni ciljevi i prednosti ovog pronalaska biće jasniji na osnovu opisa pronalaska koji sledi i koji treba razmatrati uz priložene nacrte, a koji su izloženi samo kao ilustracija i primer za izvesna ostvarenja ovog pronalaska. Nacrti čine deo ovog opisa i uključuju ostvarenja data kao primeri ostvarenja predmetnog pronalaska i ilustruju njegove različite primene i karakteristike.

Pronalazak će se najlakše razumeti iz sledećeg detaljnog opisa pronalaska koji treba pratiti uz priložene nacrte. Treba naglasiti da prema uobičajenoj praksi, različiti nacrti ne predstavljaju ostvarenja u razmeri. Upravo suprotno, dimenzije različitih ostvarenja su proizvoljno uvećane ili smanjene da bi bile jasnije. Na nacrtima su predstavljene sledeće slike:

Slike 1A do 1F prikazuju uobičajeno korišćene štamparske načine za predstavljenje slika ili likova različitih nijansi ili boja u postupku štampanja;

Slike 2A i 2B prikazuju izobličenja elementarnih delova slike tokom postupka štampanja.

Slika 3 pokazuje definicije elemenata slike ili lika prema predmetnom pronalasku.

Slike 4A do 4D prikazuju načine kako mogu biti predstavljene različite nijanse menjanjem procenta gustine tačaka ekrana u odnosu na oblast ćelije ekrana;

Slika 5 prikazuje primer skrivanja informacija kompenzacijom unutar slike ili lika;

Slika 6 prikazuje kako skrivena informacija može da bude dodata u sliku ili lik modifikacijom gustine osnovne nijanse piksela, bez modifikovanja prosečne gustine superćelije;

Slike 7A do 8B pokazuju način kako skrivena informacija može da bude dodata u sliku ili lik modifikacijom tačaka ekrana bez modifikovanja procenta tačaka u oblasti ili procenta tačaka superćelija u oblasti;

Slike 9A i 9B pokazuju način kako skrivena informacija može da bude dodata u sliku ili lik modifikacijom ugla tačaka ekrana, bez modifikovanja procenta tačaka u oblasti:

Slike 10A i 10B pokazuju način kako skrivena informacija može da bude dodata u sliku ili lik modifikacijom položaja tačaka ekrana, bez modifikovanja procenta tačaka superćelija u oblasti.

Slike 11A i 11B pokazuju način kako skrivena informacija može da bude dodata u sliku ili lik modifikacijom veličine tačaka ekrana, bez modifikovanja procenta tačaka superćelija u oblasti;

Slike 12A i 12B pokazuju način kako skrivena informacija može da bude dodata u sliku ili lik modifikacijom učestanosti tačaka ekrana, bez modifikovanja procenta tačaka superćelija u oblasti;

Slike 13, 14A i 14B su dijagrami toka postupaka za generisanje slika ili likova koji sadrže skrivene informacije;

Slika 15 je primer skrivanja informacije unutar razdvojenih slojeva boja primarne slike;

Slika 16 je dijagram toka koji opisuje stvaranja slike ili lika sa Slike 15;

Slika 17 je prvi primer konfiguracije opreme prema predmetnom pronalasku;

Slika 18 je drugi primer konfiguracije opreme prema predmetnom pronalasku;

Slike 19A - 19J prikazuju različite tehnike za aktiviranje dekodera prema ovom pronalasku; Slika 20 prikazuje postupak iz stanja tehnike za razlaganje neke slike ili lika na segmente;

Slika 21 prikazuje premeštanje segmenata slike ili lika sa Slike 20 da bi se stvorila jednofazna ispremeštana (skremblovana) slika ili lik;

Slike 22 i 23 prikazuju višefaznu primenu postupka izmeštanja (skremblovanja) iz stanja tehnike prikazanog na Slici 21;

Slika 24 je primer skremblovane slike ili lika sa Slike 21 u kombinaciji sa ostvarenjem predmetnog pronalaska; i Slika 25 je drugi primer skremblovane slike ili lika u kombinaciji sa skrivenom slikom ili likom prema predmetnom pronalasku.

Postupak stvaranja skrivene slike uključuje rasterizaciju, ili razdvajanje na elemente, takve kao tačke, linije ili pikseli (elementarni nosači podataka), primarne ili vidljive slike ili lika. Digitalnim postupkom kompenzacije, mi poboljšavamo, iskrivljujemo, menjamo, itd ove elemente u cilju ostvarenja sekundarne informacije, pravljenjem sekundarne slike ili lika nevidljivog golom oku u odnosu na primarnu sliku ili lik.

Za dekodiranje ostvarene informacije

neophodan je odgovarajući dekoderski uređaj, koji je sposoban da izdvoji sekundarnu informaciju.

Kompenzacija promena se javlja pri

implementaciji sekundarne slike, kada je veličina izobličenosti prouzrokovana tehnološkim nesavršenostima manja od

veličine promena. koje se zahtevaju za kompenzaciju.

U ovom slučaju moguće je modifikovaii tačkice prve slike ili lika u cilju ostvarenja sekundarne slike ili lika i uklopiti ih u nj i h u cilju da se sekundarna slika napravi nevidljivom unutar iste ćelije sa tačkicama. NTa primer, primenom tradicionalnog rastera od 80 linija/cm, ovo je teorijski kvadrat 0.125 x 0.125 mm (0.005 inča x 0.005 inča), koji se zove "jedinična ćelija" Ovo znači, da modifikacija i kompenzacija mogu biti napravljene unutar jedne same ćelije, na samo jednoj i istoj rasterskoj tačkici. Pošto su veličine neželjenih izobličenja pri štampanju zanemarljive u poređenju sa veličinom svesnog modifikovanja i kompenzovanja dela rasterske tačkice, efekt skrivene slike ili lika će biti dominantan. Ovo je moguće korišćenjem postupaka reprodukovanja sa velikom rezolucijom.

Pozivajući se na Sliku 4A, kao dodatni primer je pokazano kako može da bude senčenje slike ili lika. Na Slici 4A tačkica 402 je prikazana unutar ćelije 404. Oblast ćelije 404 je predstavljena kao proizvod širine "X" 406 i visine "y" 408. Odnos površine tačkice 402 "A" prema površini (xy) ćelije 404 je predstavljen sledećom jednačinom:

Jednačina (l)Z=A/(xy) %, gde je Z u opsegu od Odo 100%.

Slike 4B do 4D pokazuju različite odnose tačkice 402 prema ćeliji 404. Kao što je prikazano, na Slici 4B Z=75%, na Slici 4C Z=50%, i na Slici 4D Z=25%. Iako je ćelija 404 prikazana u pravougaonom obliku na Slici 4A, ćelija 404 može biti bilo kog željenog oblika, takvog kao kvadrat, krug, elipsa, trapezoid, itd.

Pozivajući se na Sliku 5 na kojoj je prikazan jedan primer na kojem je unutar oblasti rasterske tačkice 504 dodata sekundarna informacija 506 i koja je kompenzovana svojom inverzijom ispod oblasti vidljivosti ljudskog oka. Da bi se sakrila sekundarna informacija 506 u rastersku tačkicu (element) 504 (koja se sadrži unutar ćelije (element) tačke 502), potrebno je dodati inverziju sekundarne informacije. Na primer. u crno-beloj slici komplement sekundarne informacije 506 je njen negativ, a u slici u boji komplement sekundarne informacije 506 je njena komplementarna boja.

Kada je veličina neželjenih izobličenja pri štampanju blizu veličine delova modifikacije i kompenzacije rasterskih tačkica, dejstvo skrivanja se smanjuje, a dejstvo neželjenih izobličenja pri štampanju raste. U cilju očuvanja dejstva skrivanja mora se više rasterskih tačaka uzeti za kompenzovanje iz susednih jediničnih ćelija. Grupe signalnih ćelija, uzetih za kompenzovanje jedne izmenjene rasterske tačkice se naziva "superćelija" (videti Sliku 3).

Pozivajući se na Sliku 3 prikazan je primer superćelije. Na Slici 3, superćeliju 306 na primer predstavlja devet ćelija 310. Procent ispunjenosti tačkama oblasti superćelije 306 je određen primenom sleđeće jednačine:

Jednačina (2) Ev=Z(Zi ...,Zn)/n %,

gde je "n" broj ćelija u superćeliji 306. Superćelija nije potrebno da bude kvadratna, ona može biti različitog oblika, takvih kao krug, elipsa, pravougaonik, itd. Funkcionalno odabrana okolina ispitivane tačkice (element rastera) koja sadrži okruženje od celih ili parcijalnih tačkica, je unutar granica superćelije.

U ostvarenju predmetnog pronalaska koje je prikazano kao primer, reprodukovanje slika je optimizirano preko, na primer:

- izmene elementarnih tačkica unapred, prema svim izobličenjima i deformacijama, koje se javljaju u daljem postupku reprodukovanja slike ili lika.

- izračunavanje, stvaranje i primena optimalnog oblika elementarnih tačkica, takvih kao eliptične, romboidne, ovalne, proizvoljne, itd. prema postupku reprodukovanja koji se stvarno koristi.

- definisanje tačnog ugla i položaja tačkica u cilju izbegavanja moarovog efekta i postizanja najvišeg kvaliteta uz minimum "nejasnosti" u slici ili liku.

U cilju stvaranja različitih sigurnosnih odlika za sigurnosno štampanje utvrđeno je, da primenom digitalnih tehnologija rasterizacije, ne samo da su tehnološke nesavršenosti ili različiti postupci reprodukovanja bili kompenzovani, nego i namerna izobličenja i modifikacije mogu biti uključeni unutar rezultantne slike ili lika.

U ostvarenju predmetnog pronalaska da'tog samo kao primer, elementarne tačkice primarne slike ili lika su identifikovane kao nosači digitalnih informacija u koje se mogu dodati dodatne informacije kodirane da sakriju sekundarnu sliku ili lik unutar primarne slike ili lika. Upravljanje postupkom odgovarajućom tehnikom rasterizacije, izobličenja, koja se javljaju zbog ostvarivanja sekundarne slike ili lika, mogu biti kompenzovana i napravljena da budu nevidljiva golom ljudskom oku, iako su ipak vidljiva preko odgovarajućeg uređaja za dekodiranje. Uređaj za dekodiranje može biti, naprimer, neki optički filter, ili neki elektronski dekoder. Dekoder takođe može da kompenzuje jedan ili više efekata kodiranja pripisanih slici ili liku, takvih kao uveličavanje, smanjenje, obrtanje, i prizmatične efekte. Dekoder može takođe optički da filtrira sliku ili lik upotrebom periodičnih i/ili slučajnih filterskih uzoraka zasnovanih na postupku kodiranja upotrebljenim za kodiranje slike ili lika. Optičko filtriranje slike ili lika može takođe biti zasnovano na jednom ili više različitih geometrijskih oblika, takvih kao krugovi, polukrugovi, kvadrati, trouglovi, itd.

Elektronski dekoder može biti ugrađen u hardver, softver ili ostvaren kao njihova kombinacija dalje obezbeđujući mogućnosti programiranja. Elektronski dekoder može takođe uključivati elektronsko prepoznavanje da bi se protumačila skrivena informacija, takva kao linijski kodovi (bar-kodovi) i digitalni podaci.

Ostvarenje dato kao primer je postupak i uređaj za digitalnu rasterizaciju da se stvorio kodirani digitalni raster, u kojem elementi rastera, takvi kao pikseli ili tačkice, čine deo slike ili lika. U ostvarenju pronalaska datom kao primer, ovi pikseli ili tačkice mogu biti korišćeni kao digitalni nosači informacija. Upotrebom takvih digitalno kodiranih rastera, može biti moguće proizvesti sakrivene slike ili likove koji su zaštićeni od kopiranja, za sigurnosno štampanje, na primer, gdc kopiranje slika ili likova koji su zaštićeni od kopiranja rezultira ne-reprodukovanjem skrivenih slika ili likova. Ovaj postupak nije ograničen na jedan poseban kodirani raster da bi resio pojedinačne tehnološke nesavršenosti, ali se može koristiti da bi se obezbedilo rešenje za sve napred pomenute tehnološke probleme.

U cilju reprodukovanja samo primarne slike ili lika, elementarni nosači digitalnih informacija (tačkice, pikseli, itd.) mogu biti stvoreni i grupisani prema ograničenjima akruelne tehnologije reprodukovanja. U ovom slučaju, samo primarna slika ili lik je reprodukovana. Izobličavanjem, modifikovanjem. itd. ovih elementarnih nosača podataka, sekundarna slika ili lik može biti utisnula u primarnu siđu ili lik. Na ovaj način, "nejasnost" primarne slike ili lika je povećana i sekundarna slika se takođe pojavljuje unutar vidljivog oblika. U cilju ponovnog smanjenja "nejasnosti" primarne slike ili lika, sve modifikacije i izobličenja moraju da budu kompenzovana na osnovi element po element (tačkica po tačkica. piksel po piksel) unutar prethodno određene oblasti, koja je manja od moći razdvajanja (rezolucije) ljudskog oka. Na taj način, sekundarna slika ili lik ponovo postaju skriveni, a kvalitet primarne slike poboljšan.

Korišćenjem elementarnih tačkica ili piksela, na primer, kao nosača digitalnih informacija dati su sledeći parametri, kao primer, mogu da posluže za modifikovanje ili izobličavanje slike ili lika:

- gustina (videti Sliku 6.)

- izgled i oblik (videti Slike 7 A do 8B)

- ugao (videti Slike 9A i 9B)

- položaj (videti Slike 10A i lOB) veličina (videti Slike 11A i 11B) frekvenciju (videti Slike 12A i 12B)

Napred navedeni parametri mogu biti korišćeni unutar jednog ili više slojeva boje, primarne slike, kao i između slojeva boje primarne slike ili lika, kao i između slojeva boje primarne slike, ili lika.

Kao rezultat obrade podataka upotrebom algoritma sukcesivne aproksimacije, na primer, dva dela svake pojedinačne elementarne tačkice, piksela itd. su unutar oblasti gde je skrivena sekundama slika. Ova dva dela su:

- deo nosača podataka elementarne tačkice, piksela, itd. gde je primarna slika izobličena ili modifikovana prema sekundarnoj slici ili liku, i

- kompenzacioni deo elementarne tačkice, piksela, itd. koji kompenzira za izobličenja, modifikacije dela nosača podataka.

Kao rezultat, u suštini sve tačke ili pikseli će biti izobličeni ili modifikovani u poredenju samo sa reprodukovanom primarnom slikom ili likom.

Pozivajući se na Sliku 6, prikazan je primer kako su informacije skrivene, kada je nosač informacija zasnovan na gustini informacija. Na Slici 6, ćelije 602, 604, 606 su označene kao ćelije u koje informacije treba da su skrivene. Gustina ćelija 602, 604, 606 se menja i rezultira kao ćelije 608, 610, i 612, respektivno. Na Slici 6, D11; DI2, Dl3,D2i;D22, i D23 su gustine ćelija 602, 604, 606, 608, 610 i 612 respektivno. Gustina ćelija nije neophodno da bude jednaka (D1i^D22, DG^D22,

D13^D23) . Informacija je skrivena kada je prosečna gustina superćelija 614 i 616 izjednačena.

Posmatrajući sada Slike 7A i 7B, gde je prikazan primer kako je informacija skrivena i kompenzacija unutar ćelije, koja je zasnovana na izjednačavanju procenta oblasti ćelijske tačke. Slika 7A je nemodifikovan ili normalan raster a Slika 7B je raster nosača informacija. Na Slici 7A, ćelija 702 je upotrebljena kao ćelija nosača informacija. Nosač informacija tačkica 704 zamenjuje tačkicu 706. Nosač informacija tačkica 704 će biti skrivena kada se oblast nosača informacija tačkice 704 izjednači sa oblašću tačkice 706. Drugim rečima, kada je zadovoljena sledeća jednačina: Jednačina (3) Za^Zb

gde je Za procent oblasti tačke tačkice 706. a

Zb je procent oblasti tačke nosioca informacije tačkice 704.

Pozivajući se na Slike 8A i 8B, pokazan je primer kako je informacija skrivena i pokazana je kompenzacija zasnovana na izjednačavanju procenta tačaka superćelije i procenta oblasti. Slika 8A je nemodifikovan ili normalan raster, a Slika 8B je raster nosioca informacija. Ma Slici 8A, superćelija 802 je korišćena kao superćelija nosača informacija. Na Slici 8B. informacija 808 zamenjuje tačkicu 806 unutar superćelije 802 da stvori superćeliju 804. Informacija 808 će biti skrivena kada prosečni procent tačkica u oblasti superćelije bude jednak prosečnom procentu tačkica u oblasti superćelije 802. Drugim recima, kada je zadovoljena sledeća jednačina:

Jednačina (4) ZΣ1=Z Σ2 i Z Σ A=Z Σ B

gde je Z Σ1 prosečni procenat tačkica po oblasti

superćelije 802 i

Z12 je prosečni procent tačkica po oblasti superćelije 804.

Obraćajući se ponovo na Slike 9A i OB, prikazan je primer kako je skrivena informacija unutar ćelije gde je nosač skrivene informacije ugao. Slika 9A je nemodifikovan ili normalan raster, a Slika 9B je raster nosača informacija. Na Slici 9A, ćelija 902 je upotrebljena Jao ćelija nosača informacija. Na Slici 9B, informacija 904 zamenjuje element 99^5. Informacija 904 će biti skrivena kada su zadovoljene ili jednačina (3) ili jednačina (4) gore. Kao što je prikazano na Slici ?B, informacija 904 može biti zakrenuta za ugao a. Ugao a može biti bilo koji ugao od 0° do 359°.

Pozivajući se sada na Slike 10A i 10B, prikazan je primer kako se može sakriti informacija unutar ćelije gde je nosilac informacije položaj. Slika 10A je nemodifikovan ili normalan raster, a Slika 10B je raster nosača ionformacije. Na Slici 10A, superćelije 1002 i tačkica 1004 su prikazani na nepromenjenom rasteru. Kao što je prikazano na Slici 10B, nosač informacija je premeštanje položaja tačkice 1004 u tačkicu 1008. Informacija može biti skrivena u rezultantnoj superćeliji 1006. Informacija će biti skrivena kada je jednačina (4) gore, zadovoljena između superćelija 1002 i 1006.Pozicija će se menjati u zavisnosti od željenog stepena skrivenosti.

Pozivajući se sada na Slike 11A i 11B, prikazanje primer kako je informacija skrivena kad je nosač informacija zasnovan na veličini tačkice. Slika 11A je nemodifikovani ili normalni raster, a Slika 11B je raster nosača informacija. Tačnije, tačkica 1108 zamenjuje tačkicu 1106. Informacija će biti skrivena kada je ukupna oblast tačkice superćelije 1104 jednaka ukupnoj oblasti tačkica superćelije 1102 tada kada bude zadovoljena jednačina (4).

S pozivom sada na Slike 12A i 12B, prikazan je primer kako je skrivena informacija kada je nosač informacije zasnovan na frekvenciji tačkice. Slika 12A je nemodifikovani ili normalni raster a Slika 12B je raster nosača informacija. Na Slici 12A, svaka tačkica 1206 do 1210 je zamenjena sa rasterskom tačkicom 1212 više frekvencije prikazanom na Slici 12B. Pronalazak nije ograničen time, međutim, i pojedinačna tačkica, takva kao 1206, može biti zamenjena sa više od jedne rasterske tačkice 1212. Rasterske tačkice 1212 biće skrivene kada je zadovoljena bilo jednačina (3) ili jednačina (4).

Da bi se napravilo da sekundama slika ili lik budu vidljivi, potreban je fizički ili elektronski postupak za dekodiranje i neki odgovarajući uređaj. Dekoder prvenstveno bira delove "nosača podataka" tačkica, piksela itd. koristeći statistički metod za semplovanje (tj. uzimanje uzoraka), na primer, da aktivira dekoder i napravi skrivenu oznaku vidljivu korisniku.

Komponente postupka mogu biti povezane preko nekog odgovarajućeg međusk'topa (interfejsa) i postupak optimizovan u cilju da se dostigne odgovarajući kvalitet primarne slike ili lika i pouzdana čitljivost skrivene informacije kodirane u sekundarnu sliku ili lik.

U drugom ostvarenju predmetnog pronalaska navedenom kao primer, postupak uzima u obzir različite komponente postupka reprodukcije i od strane korisnika definisane parametre ili prioritete, da bi proizveo vidljivu primarnu sliku ili lik visokog kvaliteta sa minimalnom "nejasnošću" i maksimalnom čitljivo.šću skrivene informacije kodirane u nevidljivoj sekundarnoj slici ili liku.

U trećem ostvarenju predmetnog pronalaska navedenom kao primer. skrivena slika ili lik može biti zasnovan na promenljivim parametrima, radije nego na utvrđenim parametrima. U ovom ostvarenju za primer. sledeći promenljivi parametri mogu biti uzeti u obzir:

1. karakteristike vidljive primame slike ili lika, takve kao:

- jedna boja ili više boja

- tačka u nijansi sivog ili u boji

- priroda primarne slike ili lika, takva kao što je pozadina, šara, uzorak, slika, tekst, itd.

2. karakteristike skrivene sekundarne slike ili lika, takve kao;

- jedna boja ili više boja

- tekst, slika, šara, uzorak ili drugo

- optički prepoznatljiva slika ili lik ili direktni digitalni podaci, itd.

3. karakteristike postupka reprodukovanja i odgovarajuća tehnologija zaštite, takva kao:

- rezolucija u postupku reprodukovanja

- minimalna veličina i oblik primenjenih tačkica ili minimalna širina najtanje primenljive linije

primenljivi minimalni prostor između elementarnih tačkica ili linija

- veličina i oblik poželjnih rastera relevantnih za aktuelni postupak reprodukovanja (kontinualan ton, tačkice, linije itd.)

elektronsko reprodukovanje (za ekran monitora) ili "čvrsta kopija" za štampane medije.

- tradicionalno štampanje (ofset, duboka štampa, rtd.) ili digitalno štampanje (kompjuterski printeri, takvi kao laserski štampači, štampači sa mlaznicama, štampači sa sublimacijom boja itd.) ili digitalne štamparske mašine (Xeiko, Indigo itd.).

4. karakteristike uređaja za dekodiranje, takve kao

- jednostavni optički dekoderi za čitanje optičkih kodova napravljenih na principu jednostavnog optičkog filtera sa različitim geometrijskim oblicima koji koristi periodične ili slučajne filtrirajuće šare, uzorke.

- kompleksni optički dekoderi za čitanje optičkih kodova sa različitim optičkim efektima (povećavanje, obrtanje, prizmatično smanjivanje itd.).

-jednostavni elektronski dekoderi za očitavanje optičkih kodova sa softverom za simulaciju rada optičkih dekodera bez elektronskog prepoznavanja.

- poboljšani elektronski dekoderi za čitanje optičkih kodova sa softverskom simulacijom rada optičkih dekodera sa elektronskim prepoznavanjem.

kompleksni elektronski dekoderi, programabilni od strane korisnika, za čitanje direktnih digitalnih kodova koji su takode programabilni od strane korisnika.

5. nivo sigurnosti (zaštita od kopiranja, reproduktibilnost, itd.) takvi kao

- slika ili lik moraju biti zaštićeni protiv kopiranja

- slika ili lik moraju biti zaštićeni protiv menjanja ili zamenjivanja

- kodirani podaci moraju da budu zaštićeni

- zaštita da primarna slika ili lik, sekundarna slika ili lik ili informacije ne budu naglašeni jedno preko drugog.

U četvrtom ostvarenju datom kao primer, skrivena slika ili lik može biti zasnovana na parametrima ili prioritetima defmisanim od strane korisnika. U ovom ostvarenju datom kao primer, parametri izabrani od strane korisnika mogu da uključuju:

- kvalitet primarne slike ili lika

- oštrinu i čitljivost sekundarne slike

- prirodu sekundarne slike (takva kao, alfanumerička (od slova i brojeva), slika, binarni kod, itd.)

- postupak dekodiranja (fizički, elektronski, softver, itd.)

- aktuelna tehnologija reprodukovanja koja se koristi (takva kao, elektronska digitalna, štamparska, tradicionalno štamparstvo, itd.)

- sigurnost (takva kao, zaštita podataka i zaštita protiv reprodukovanja)

Pozivajući se na Sliku 18, prikazanje primer ostvarenja sadašnjeg sistema za pravljenje ličnih dokumenata. Na Slici 18, digitalna kamera 1802 se koristi da snimi primarnu sliku -fotografiju (nije prikazana), da bi napravila digitalno predstavljanje ove slike ili lika 1804. Ulazni uređaj 1806. takav kao tastatura, može hiti upotrebljen za unošenje ličnih podataka 1822 za utiskivanje u primarnu sliku ili lik. Slika ili lik 1804 i lični podaci 1822 su pripremljeni za radnu stanicu 1808, takvu kao personalni računar (PC), koji sadrži softver 1810 baze podataka. Personalni podaci 1822 i slika 1804 se obrađuju u koderu 1812 da bi stvorili datoteku (fajl) 1813 skrivene slike. [Datoteka 1813 skrivene slike se tada prosledi dio softvera 1810 koji radi na slici 1804 i sakriva podatke 1822 unutar slike 1804 da bi sitvorio sjedinjenu datoteku 1814. Sjedinjena datoteka 1814 je izlaz na štampač 1816. Štampač 1816 tada štampa lični dokument 1820 zasnovan na sjedinjenoj datoteci 1814. Radna stanica 1808 može biti povezana na matični (host) kompjuter 1818 ukoliko je potrebno da kontroliše i/ili nabavlja dopunske podatke za radnu stanicu 1808. Ovo ostvarenje za primer je korisno za slučajeve gde se ne zahteva visoka rezolucija. Format napred pomenutih datoteka može biti u "DLL" formatu za slučajeve upotrebe sa sistemima zasnovanim rta primeni personalnih računara (PC), iako se može koristiti svaki format datoteka u zavisnosti od cilja sistema i/ili zahteva korisnika.

Ostvarenje dato kao primer predmetnog pronalaska za generisanje slika visoke rezolucije je prikazano na Slici 17. Na Slici 17, razne datoteke sa slikama (nisu prikazane) su poslate SILIKON GRAPHICS INC. (SGI) radnoj stranici 1716 koja izvršava softver koji proizvodi skrivene elemente. Dok softver rnože da radi na svakom kompjuteru sposobnom da obrađuje grafiku visoke rezolucije, SGI mašina je korišćena zbog njene superiorne brzine i grafičkih sposobnosti. Skener 1712 je korišćen za skeniranje primarne slike 1700. Skenirane informacije se dovode do kompjutera 1714 koji može da razdvoji sliku 1700 na slojeve 1702 u bojama. U ovom ostvarenju, datom kao primer. kompjuter 1714 je Macintosh kompjuter'i on se koristi za implementaciju projektovanog programa, iako može biti korišćen svaki kompjuter sa sličnim mogućnostima. Datoteke se otvaraju softverom i skrivene oznake, vrste, vrednosti i parametri se biraju od strane korisnika. Algoritmi za kodiranje se izvršavaju softverom u SGI radnoj stanici 1716 da spoje sekundarnu sliku 1704 sa vidljivom slikom iz kompjutera 1714, da bi stvorili novu spojenu datoteku 1708 koristeći postupak 1706 za skrivanje slike. Nova spojena datoteka može biti, na primer, u "DLL" formatu za datoteke, iako svaki format datoteke može da bude upotrebljen u zavisnosti od cilja sistema. Kompletirani izgled se tada dovodi do izlaznog uređaja 1718, takvog kao specijalni visokokvalitetni pođešavač slike visoke rezolucije, koji je sposoban da štampa konačnu sliku kao film 1720 sa rezolucijom potrebnom da održi i otkrije skrivene sekundarne slike nakon dekodiranja. Poželjni izlazni uređaj je proizveden od strane SCITEX DOLVE, iako se može koristiti svaki visoko-kvalitetni uređaj za obradu slika visoke rezolucije. Po želji, uređaj za proveravanje 1724 može biti korišćen da ispita konačni proizvod 1722 i da osigura usaglašavanje sa zahtevima izabranim od strane korisnika.

Kao postupak za primer uzet je postupak zasnovan na kompenzovanju, korisnik može da sakrije više od jedne sekundarne slike ili lika unutar samo jedne primarne slike. Shodno tome, postupak će omogućiti korisniku da ukaže odgovarajuće primarne datoteke ma kojima će se vršiti postupak i ukazuje na jednu, dve, ili više sekundarnih datoteka koje će sakriti unutar slike ili lika predstavljenih primarnom datotekom. Druge operacije koje se mogu odabrati za izračunavanje, uključiće postupak "senčenja", postupak "skremblovanja (premeštanja delova unutar jedne celine)". postupak "više nivoa" i postupak "rasterizacije". Alternativno, korisnik može da odabere da napusti program, ili da ponovo odabere postupak odabiranja - selektiranja.

Nakon prelaska celog postupka odabiranja, postupak proverava različite ulazne selekcije odabrane od strane korisnika. Postupak detektuje greške koje se odnose na svaku selekciju, i prikazuje na ekranu odgovarajuće poruke o greškama. U zavisnosti od selektovane ulazne podešenosti, vršiće se različite operacije, tj. sakriće se jedna sekundarna slika ili lik i sačuvati rezultati za izlaznu datoteku; sakriće se dve sekundarne slike ili dva lika i sačuvati rezultati za izlaznu datoteku; sakriće se više od dve sekundarne slike ili lika i sačuvati rezultati za izlaznu datoteku; sakriće se postupkom senčenja i sačuvaće se rezultati postupka senčenja za

izlaznu datoteku; sakriće se postupkom

skremblovanja i skremblovan o/sakriveni

rezultati će se sačuvati za izlaznu datoteku; sakriće se postupkom više nivoa, a rezultati postupka više nivoa sačuvaće se za izlaznu datoteku; ili će se sakriti postupkom

rasterizacije i sačuvati rasterski rezultati u nekoj izlaznoj datoteci. Rezultati bilo kog od ovih postupaka mogu tada biti prikazani i pogledam (ukoliko se to želi) preko prozora za prikazivanje rezultata skrivanja (nije prikazan). Tonski zvučni indikatori (nisu prikazani) mogu takođe pokazati progres softvera ukoliko ih izaberemo.

Primarna slika ili lik može da bude sivo nijansirana slika ili lik, koja može da sadrži jednu ili više sekundarnih slika ili likova kao skrivene slike ili likove. Sivo nijansirana slika ili lik mogu biti izraženi u svojim komponentama boje u kojima se mogu sakriti jedna ili više sekundarnih slika ili likova, bilo u jednoj boji ili svim komponentama boja. Primarna slika ili lik mogu takođe biti slika ili lik u boji u kojima mogu biti skrivene jedna ili više sekundarnih slika ili likova. Kada se krije više od jedne sekundarne slike ih likova u primarnoj slici ili liku. svaka sekundarna slika ili lik mogu biti zakrenuti jedna u odnosu na drugu, tako što bi se zakrenule, naprimer, pod uglom između 0° - 359°. Zakretanje

sekundarne slike ili lika je primenljivo i u slučajevima sivo tonirane slike ili lika, kao i u slučaju primarnih slika ili likova u boji i može se nalaziti unutar jednog sloja jedne od komponenti boja ili unutar više slojeva boja koje čine komponente slike u boji.

Kompjuterski program koji je u vezi sa ovim. koristi mnoštvo raznih rastera koji

omogućavaju korisniku da odabere koji će se postupak izvršavati i pod kojim parametarskim uslovima. Različiti izgledi rastera u tipično "vvindovv" okruženju se prikazuju korisniku da bi mu olakšali da izvrši selekciju nekog od različitih kriterijuma prikazanih napred u glavnim crtama. Okruženje je slično

uobičajenim grafičkim korisničkim

međusklopovima (GUl-Graphica! User

Interfaces) koji se koriste sa različitim korisničkim uređajima za unos i izbor opcija i. kao takvima, nije predviđeno da budu detaljno opisani.

Tipični korisnički ekrani interfejsa mogu da predvide, na primer, Meni datotake (File meau) sa ponudama da se izabere (napr. About o programu, Load Settings - podešavanje ulaznih parametara, Save Settings - podešavanje

memorisanja, Sound - zvuk, i Quit - prekid rada), ponuda za izbor direktorij uma, ponuda za traženje datoteka, ponuda za memorisanje datoteka, ponuda za izbor vrsti datoteka, ponuda za izbor zvučnih efekata, ponuda za izbor filtera, itd. Dalji izgledi ekrana unatar hijerarhije programa mogu predvideti, napr. Ponudu za izbor dekodera, izbor faza (jedna faza, dve faze, itd.), izbor gustine (svetlijs do tamnijeg ili pozitiv do negativa). Različite ponude mogu biti predviđene za podešavanje preko ručice konvencionalnog klizača ili preko digitalne predstave analognog upravljačkog uređaja, kao što je napr. dugme.

I oznaka za primarnu datoteku i oznaka za odredišnu datoteku imaju konvencionalne mogućnosti pretraživanja (brovvse) da bi se olakšalo korišćenje i da korisnik ne mora da pamti na kojoj lokaciji ili u kom direktorijumu je smeštena pojedinačna datoteka unutar sistema ili mreže.

Ponuda "filter". omogućava korisniku da odabere datoteku određenog imena i da je program potraži za njega. Ponuda "rezolucija" omogućava korisniku da odabere željenu rezoluciju krajnje slike ili lika na izlazu. Poželjno je, da se ova mogućnost odredi za odredišni uređaj za štampanje. Mogu se koristiti i uobičajene tehnike za komprimovanje tokom operacije memorisanja datoteke (file save) da bi se memorisala ukupna veličina datoteke zgusnutije i sačuvao memorijski prostor na disku.

Slični korisnički rasteri se predviđaju i kada se želi rad sa dve ili tri sekundarne slike ili lika. Međutim, ovi rasteri predviđaju dodatne ponude za izbor dodatnih sekundarnih slika ili likova koje bi bile utkane u višefaznu sekundarnu sliku ili lik. U višefaznom postupku, korisnik isto tako može da izabere različitu gustinu rasterizacije za svaku sekundarnu sliku ili lik. Ovo je posebno korisno kada korisnik želi da stvori pripremu na navlaci štamparskog cilindra različitih kompleta tekstova koji će biti posmatrani zajedno, dok će biti vidljivi kao pojedinačne reci kada se dekodiraju.

Dodatni korisnički ekrani interfejsa su predviđeni za izvršenje operacije "bojenje oznaka". Drugačije od skrivene slike ili lika, boja oznake će proticati što je moguće ravnomermje kroz sliku ili lik, ignorišući kolebanje tonova boje.

Jedna od najkorisnijih primena za napred opisani postupak je, na primer, kad je primarna slika ili lik fotografija, a sekundarna slika ili lik je potpis koji objašnjava predmet na fotografiji. Koristeći ovaj postupak, primarna slika može biti rasterizovana, a zatim se potpis može utisnuti u osnovnu šaru rastera primarne slike. Rezultujuća kodirana slika ili lik će biti vidljiva slika ili lik osobe na fotografiji, koja će kada se dekoduje otkriti i potpis ove osobe. Sekundama slika ili lik može takođe uključiti i druge bitne podatke kao, visina, težina, itd. Ova visoko sigurnosno kodirana slika ili lik će biti dokazano veoma korisna na takvim dokumentima kao što su pasoši, dozvole, fotografije u ličnim kartama, itd.

Sigurnost skrivenih oznaka mogla bi biti dalje poboljšana pravljenjem 3 separata u bojama cijan, magenta i žuta, slike ili lika nakon stoje izvršen postupak skrivanja slike ili lika. Ove boje će se tada tako podesiti jedna u odnosu na drugu da se dobije prirodno siva nai odštampanom listu kada su boje ponovo ukombinovane. Otuda, dok se odštampana slika ili lik čini sivim golom oku, dekodirana slika i li lik će se pojavljivati u boji. Prilagođenj e separata da se održi neutralno siva postaje još jedan dodatni faktor koji treba proveravati kada se koriste različite kombinacije boja, papira i štampe. Održavanje ovih kombinacija dodaje još jedan sigurnosni nivo vrednosnirm dokumentima u opticaju.

Pozivajući se sada na Slike 13 i 14A prikazani su dijagrami toka jednog ostvarenja predmetnog pronalaska datog kao primer.

Pozivajući se na Slike 13 i 14A, pri koralcu 1400, sekundarna slika ili lik 1300 (koja se sastoji od jedne ili više slika ili likova, teksta, podataka, itd.) je ulazni podatak. Pri koralcu 1405, u ulazni registar se unosi prethodilo odabrana ili od strane korisnika određena šema 1302 kodiranja. Pri koraku 1410, sekundarna slika ili lik 1300 se kodira na osnovu šeme 1302 kodiranja da bi se stvorila kodirana slika ili lik 1304. Pri koraku 1420 je izabran osnovni raster (nije prikazan) na osnovu željenog postupka reprodukcije uključujući očekivane tehnološke nesavršenosti ovog postupka. Osnovni raster je poželjno odabran iz baze podataka 3306 i optimiziran na osnovu željenog postupka reprodukcije. Pri koraku 1425, unose se prioriteti 1308 odabrani od strane korisnika da bi se uzeli u obzir u postupku skrivanja oznaka. Pri koraku 1430, generiše se kodirani raster 1312 na osnovu neke aproksimacije nosioca 1310 informacije koja se sadrži unutar kodirane sekundarne slike ili lika. Pri koraku 1435, primarna slika 1314 je ulazni podatak. Pri koraku 1440, primarna slika ili lik 1314 se rasterizuje korišćenjem kodiranog rastera 1312 da bi se dobila integrisana slika ili raster 1316. Pri koraku 1450, integrisana slika ili lik 1316 mogu po želji biti dekodirani bilo dekoderom 1318A, 1318B da bi se otkrila sekundarna slika ili lik 1320A, 1320B (identični slici ili liku 1300). Drugo ostvarenje predmetnog pronalaska dato kao primer je prikazano na Slici 14B. Na Slici 14B, pri koraku 1470, ulazni podatak je primarna slika ili lik 1314. Pri koraku 1475. primarna slika ili lik 1314 je rasterizovana na osnovu rasterske mrežice određene od strane korisnika. Pri koraku 1480 ulazni podatak je sekundarna slika ili lik 1300. Pri koraku 1485 prva rasterska mrežica je modifikovana i kompenzovana na osnovu informacija o sekundarnoj slici ili liku. Pri koraku 1490 stvorena je integrisana slika ili lik 1316. Pri koraku 1495, integrisana slika ili lik 1316 mogu biti dekodirani, po izboru, bilo dekoderom 1318A ili 1318B da bi se otkrila sekundarna slika ili lik 1320A ili 1320B (identična slici ili liku 1300).

Pozivajući se sada na Sliku 15, prikazan je jedan primer stvaranja skrivene slike u separatima boja. U ovom primeru, reprodukovana je fotografija 1502, takva kao što je RGB ili CMYK slika u boji pri čemu postupak ugrađuje dve različite sekundarne slike ili lika 1506 ili 1508, orijentisane pod uglom od 90° jedna u odnosu na drugu, u dve različite osnovne boje vidljive primarne slike ili lika. Vidljiva primarna slika ili lik 1502 -onako kako se sastoji od svojih originalnih RGB boja - je skenirana, kao digitalna slika visoke rezolucije, primenom bilo kojeg tipa softvera za retuširanje. Slika je tada podeljena u svoje "ploče" sastavnih boja u ipak drugom uobičajeno korišćenom fomiatu boja CMYK. gde su prikazane sastavne slike ili likovi u cijan 1502C, magenta 1502M, žutoj 1502Y i crnoj 1502K boji. Višestranost ovog postupka dozvoljava da se dobije laka kombinacija sekundarne slike ili lika sa bilo kojom sastavnom bojom vidljive slike ili lika. U ovom slučaju, sekundarna nevidljiva slika ili lik 1506 sa ponavljanim simbolom JURA 1506. na primer, je spojena sa cijan kolor pločom 1502C. Rezultujuća cijan kolor ploča I510C -kao što je opisano napred - će pokazati golom oku originalnu vidljivu sliku ili lik u rasterizovanoj šari, ali će sekundama nevidljiva slika ili lik biti kodirana u rasterizovanoj šari. Druga sekundarna nevidljiva slika ili lik 1508 sa ponavljenom oznakom JSP, na primer. je spojena sa magenta kolor pločom 1502M da proizvede kodiranu magenta sliku ili lik 1510M. Konačna vidljiva slika ili lik 1512 (slična 1502) biće tada ponovo složena primenom originalnih ploča, žute 1502Y i crne 1502K, zajedno sa kodiranim pločama cijan 1510C i magenta 1510M. Sekundarna informacija 1506 može biti očitana kao -informacija 1518 sa štampane slike ili ii ka 1512 primenom dekodera 1514. Sekundarna informacija 1504 može biti očitana kao informacija 1520 sa odštampane slike ili ii ka 1512 primenom dekodera 1516.

Pozivajući se sada na Sliku 16, prikazanje Lao primer dijagram toka koraka koje izvršava softver sa Slike 15. Primarna slika ili lik i> 02 je prvo digitalizovana pri koraku 1600, a zatim izdeljena na svoje sastavne CMYK boje 1502C, 1502M, 1502Y i 1502K u koraku 1605. Svaka kolor ploča može biti nezavisno upotrebljena bilo kojim od postupaka koji se izvršavaju koracima 1610, 1615, 1620 i 1625, respektivno. U ovom slučaju je primenjena tehnika skrivene slike ili lika (ili rasterizacija u samo jednoj boji). Dalje, postupak skrivene slike ili lika je primenjen na prvu sekundarnu sliku ili lik 1506 na koraku 1630, a na drugu sekundarnu sliku ili lik 1508 pri koraku 1635. Konačna izlazna slika ili lik 1512 je stvorena ponovnim spajanjem kodiranih cijan i magenta kolor ploča sa neizmenjenim žutom i crnom kolor pločama 1510 pri koraku 1640. U ovom primeru, samo su cijan i magenta boje bile kodirane. Drugi primeri mogu odabrati kodiranje jedne boje, tri boje, ili sve četiri boje.

Pridruženi softver program koristi mnoštvo korisničkih interfejs ekrana koji olakšavaju odabiranje tipa postupka koji će biti izvršavan, i pod kojim parametarskim uslovima. Različiti ekrani, tipično ""Windoow" tipa okruženja, su ponuđeni korisniku da mu olakšaju biranje različitih kriterijuma. Okruženje je slično konvencionalnim grafičkim korisničkim interfejsima GUI (Graphical User Interface) koji koriste mnoštvo polaznih podataka i uređaj za unos od strane korisnika, i kao takvima, detaljnije objašnjavanje nije predviđeno.

Tipični korisnički ekrani interfejsa mogu da predvide, na primer, Meni datoteke (File menu) sa ponudama da se izabere (napr. About - o programu, Load Settings - podešavanje ulaznih parametara, Save Settings - podešavanje memorisanja, Sound - zvuk, i Quit - prekid rada), ponuda za izbor direktorijuma, ponuda za traženje datoteka, ponuda za memorisanje datoteka, ponuda za izbor vrsti datoteka, ponuda za izbor zvučnih efekata, ponuda za izbor filtera, itd. Dalji izgledi ekrana unutar hijerarhije programa mogu predvideti, napr. ponudu za izbor dekodera. Različite ponude mogu biti predviđene za podešavanje preko ručice konvencionalnog klizača ili preko digitalne predstave analognog upravljačkog uređaja, kao stoje napr. dugme.

I oznaka za primarnu datoteku i oznaka za odredišnu datoteku imaju konvencionalne mogućnosti pretraživanja (browse) da bi se olakšalo korišćenje i da korisnik ne mora da pamti na kojoj lokaciji ili u kom direktorijumu je smeštena pojedinačna datoteka unutar sistema ili mreže.

Ponuda "filter" omogućava korisniku da odabere datoteku određenog imena i da je program potraži za njega. Ponuda "rezolucija" omogućava korisniku da odabere željenu rezoluciju krajnje slike ili lika na izlazu. Prvenstveno je ova mogućnost prilagođena za rezoluciju odredišnog uređaja na izlazu. Mogu se koristiti i uobičajene tehnike za komprimovanjc tokom operacije memorisanja datoteke (file save) da bi se memorisala ukupna veličina datoteke zgusnutije i sačuvao prostor za memorisanje na disku.

Jedna od najkorisnijih primena za nar red opisani postupak je kad je primarna slika ih kk fotografija, a sekundarna slika ii i lik, na prh .cr. je potpis koji objašnjava predmet na fotograuji. Koristeći ovaj postupak, primarna slika može biti rasterizovana, a zatim se potpis može utisnuti u osnovnu šaru rastera primarne slike ili lika. Rezultujuća kodirana slika ili lik će biti vidljiva slika ili lik osobe na fotografiji, koja će, kada se dekoduje, otkriti i podatke o njoj i potpis ove osobe. Sekundarna slika ili lik može takode uključiti i druge bitne podatke kao. visina, težina, i td. Ova visoko sigurnosno kodirana slika ili lik će biti dokazano veoma korisna na takvim dokumentima kao pasoši, dozvole, fotografije u ličnim kartama, itd. (Slika 18).

Sigurnost skrivenih oznaka mogla bi biti dalje poboljšana pravljenjem 3 posebne slike ili lika u bojama cijan, magenta i žuta nakon što je izvršen postupak skrivanja slike ili lika. Ove boje će se tada tako podesiti jedna u odnosu na drugu, da se dobije prirodno siva na odštampanom listu kada su boje ponovo ukombinovane. Otuda, dok se odštampana slika ili lik čini sivim golom oku, dekodirana slika ili lik će se pojavljivati u boji. Prilagođenje posebnih slika ili likova da se održi neutralno siva, postaje još jedan dodatni faktor koji treba proveravati kada se koriste različite kombinacije boja, papira i štampe. Održavanje ovih kombinacija dodaje još jedan sigurnosni nivo vrednosnim dokumentima u opticaju.

Još jedna moguća upotreba programa bila bi stvaranje interferencije, ili poništavanje boje, ili njihovih kombinacija na štampanom materijalu. Ova tehnika će prikrivati neke reci, kao "poništeno" ili "ne važi" na materijalima kao što su na primer ulaznice za koncerte, i si. Ako se karta fotokopira, naglašena reč "poništeno" će se pojaviti na kopiji i na taj način izraziti je nevažećom preglcdaču karata. Softver će obezbediti efikasnu i jeftinu alternativu za pravljenje takvih šara sa poništavanjem boje.

Postupak prema predmetnom pronalasku, prikazan kao primer, može takode biti prilagođen da pravi šare tipa vodenog žiga koje se tipično uvode na papir preko unošenja ulja ili lakova. Dalje, postupak može biti primenljiv za pravljenje holograma preko postupka sa difrakcionirn linijama, na primer. Ponovo će program dokazati daje efikasniji i jeftiniji za proizvodnju takvih rezultata.

Druga korisna primena može uključiti kodiranje sekundarne slike ili lika koja se skriva i razdvaja na tri ili više različitih kolor separacija koje zahtevaju ekstremno visoku tačnost pri registrovanju. Nakon ponovnog spajanja boja pri štampanju, sekundarna slika ili lik će biti čitljive preko uređaja za dekodiranje. Ukoliko je registrovanje koje se vrši po zahtevu ispod zahtevane tačnosti, biće obe, i primarna i sekundama slika ili lik, znatno oštećene.

Još jedna druga korisna primena bi mogla uključiti stvaranje i optimizaciju digitalnih rastera koji se sastoje od elementarnih tačaka određenih od strane korisnika, na primer: slova, šara, crteža ili bilo čega drugog, iako rasteri određeni od strane korisnika mogu biti primenljivi kao karakteristike sigurnosti visoke vrednosti ujedno ili višebojnim postupcima, čak i bez skrivanja sekundarne slike ili lika unutar primarne slike ili lika, a jedno od poboljšanja postupka moglo bi biti skrivanje sekundarne slike ili lika.

Pozivajući se sada na Slike 19A do 19.1. prikazane su različite tehnike za aktiviranje dekodera koje mogu biti korišćene za kodiranje slika ili likova u vidljive primarne slike ili likove. Pridružen svakoj slici je krug u kojem je prikazan uveličan deo slike ili lika. Tipovi primera uključuju: Slika 19A, modulaciju debljine duple linije; Slika 19B, modulaciju debljine linije II; Slika 19C, rasterizaciju utiskivanjem linije; Slika 19Đ. reljef; Slika 19E, dvostruki reljef; Slika 19F, utisnuti okrugli raster; Slika 19G ukršteni raster; Slika 19H, neprimetan okrugli raster; Slika 191, ovalni raster; i Slika 19.1, ukršteni linijski raster. Druga tehnika, ukršteno utisnuta rasterizacija, može koristiti jednu frekvenciju za gustinu sočiva na vertikalnoj ravni i sasvim drugu frekvenciju u horizontalnoj ravni. Korisnik će tada proveravati svaku sekundarnu sliku ili lik rotiranjem sočiva. Sem toga druge tehnike mogu uključiti sočiva koja su promenljive frekvencije i/'ili refraktivnih karakteristika preko lica jednog sočiva. Odatle različiti delovi štampanih stvari mogu biti kodirani na različitim frekvencijama i još mek pogodno čitljivi dekodiranjem pomoću jednog sočiva. Nesumnjivo postoje i mnogi drugi tipovi rasterizacije koje su lako prilagodljive tehnikama kodiranja.

Bez obzira na tip upotrebljene rasterizacije, može se vršiti mnoštvo drugih sigurnosnih mera upotrebom programa i primila obihvaćenih njime. Na primer, sistsm nanošenja brojeva po redosledu, koji se može naći na ulaznicama ili novcu, može biti sakriven, da bi se osigurala dalja sigurnost protiv kopiranja. Program takode može digitalno da stvara skriveni linijski kod.

Sem toga, druge opšte tehnike sigurnosnog štampanja uključuju upotrebu zamršenih štampanih linija, ivica, gijoširanja i/ili gravura koje su teške za falsifikovanje ili reprodukciju elektronskim putem. Program može da umetne šare koje će slediti izvesne linije na štampanoj stvari.

Pozivajući se sada na Sliku 20, jedna skremblovana slika ili lik je utisnuta u vidljivu sliku ili lik. Ovaj postupak je uopšteno označen kao "jednofazna" operacije kodiranja. U bilo kojoj operaciji kodiranja, izlazna slika ili lik su funkcija gustine dekoderskih sočiva. Prikazana je izlazna slika 200 koja je podeljena na elementarne kriške 202, ili segmente, širine h. Svaka kriška širine h je funkcija nekoliko faktora takvih kao gustina i osnovni kod. Slika 21 ilustruje skremblovanu sliku ili lik gde su segmenti 2100 slike ili lika pomereni u odnosu jedan prema drugom, a rezultat je pomereni segment 10.

Pozivajući se sada na Sliku 21, prikazani su izvesni detalji, kao primer nekog postupka skremblovanja iz poznatog stanja tehnike. U ovom primeru, ovaj postupak je uopšteno označen kao "jednofazna" operacija kodiranja, koja je usečena u elementarne kriške ili segmente širine h. Elementarna kriška je prikazana na Slici 22. Svaka kriška širine h je funkcija nekoliko faktora takvih kao gustina, preklapanje, ogledanje, zamenjivanje, zumiranje i osnovnog koda.

Pozivajući se sada na Sliku 22, prikazan je "dvofazni" skremblovani postupak kodiranja, a koji je postupak sličan onom u "jednofaznom" postupku. U ovom slučaju, međutim, svaka kriška širine h je dalje izdeljena na prvu 2200 podkrišku i drugu podkrišku 2202.

Elementarne linije prve i druge sekundarne slike ili lika će biti memorisane pomoću softverskog programa u 'primarnu jedan” i 'primarnu dva1 datoteku. U rezultujućoj izlaznoj slici ili liku, parne kriške 14 su složene od elementarnih linija iz 'primarne jedan' datoteke, a neparne kriške 16 su iz 'primarne dva' datoteke. Nakon dekodiranja, prva i druga sekundarna slika ili lik će se pojaviti nezavisno prepoznatljive.

Pozivajući se sada na Sliku 23, prikazanje "trofazni" skremblovani postupak kodiranja, koji je postupak sličan onom u jedno- i dvofaznom postupku kodiranja. U ovom slučaju, širina h je podeljena na tri dela. Prva, druga i treća sekundarna slika ili lik su memorisane u tri kompjuterske primarne datoteke. U rezultujućoj izlaznoj slici ili liku, svaka treća kriška 2300, 2302, i 2304 dolazi iz iste, respektivno, prve, druge, ili treće primarne datoteke. Opet, nakon dekodiranja, piva, druga i treća sekundama slika ili lik će se pojaviti nezavisno prepoznatljive. Kriške 2300, 2302. 2304 mogu takode biti rotirane, u odnosu jedna od druge preko niza uglova koji se kreću, npr. od 1° do 359°

Pozivajući se sada na Sliku 24, prikazana je još jedna korisna primena ovog pronalaska da primeni skrivene karakteristike na postupak skremblovanja iz stanja tehnike. Izvesni detalji primera prikazanih kao postupak kombinovanog skremblovanja i prikrivanja, datog kao primer, gde skriveni deo kompenzuje na drugi način vidljivi znak postupka skremblovanja, skrivanjem skremblovanih segmentnih elemenata (pod rezolucijom golog oka) njegovim koinplementom po veoma tačnom digitalnom postupku.

Pozivajući se sada na Sliku 25, prikazan je primer skrivenog skremblovanog postupka. U ovom primeru, stvorena je poštanska marka, pri čemu postupak uključuje dve različite sekundarne slike ili lika, orijentisane pod 90° jedna u odnosu na drugu, u dve različite osnovne boje vidljive primarne slike ili lika. Vidljiva primarna slika ili lik — kako se sastoji od svojih originalnih RGB boja - je skenirana kao digitalna slika visoke rezolucije u programu takvom kao ADOBE PHOTOSHOP. Slika se tada podeli na svoje komponentne slike, prikazane su cijan 2502, magenta 2504, žuta 2506, i crna 2508. Mnogostranost postupka dozvoljava lako kombinovanje sekundarne slike ili lika 2510 sa bilo kojom komponentom boje vidljive slike ili lika. U ovom slučaju, sekundarna nevidljiva slika ili lik 2510 sa ponavljanim simbolom, na primer USPS, je spojena sa cijan kolor pločom 2502. Rezultujuća cijan kolor ploča 2512 -kao što je to napred opisano-pokazaće golom oku originalnu vidljivu sliku ili lik u rasterizovanoj šari, ali sekundarna nevidljiva slika će biti kodirana u rasterizovanu šaru. Druga sekundarna nevidljiva slika ili lik 2516 sa ponavljanom oznakom HIDDEN INDICIA (skrivena oznaka) je spojena sa magenta kolor pločom 2504, da bi proizvela kodiranu magenta sliku ili lik 2518. Konačna vidljiva slika (slična 2500) će tada biti ponovo sastavljena upotrebom originalnih ploča žute 2506 i crne 2508 zajedno sa kodiranim cijan i magenta pločama.

Iako je pronalazak ovde ilustrovan i opisan, pronalazak nema nameni da bude ograničen prikazanim detaljima. Naprotiv, različite modifikacije mogu biti napravljene u detaljima unutar područja i obima ekvivalenata iz zahteva, a da budu obuhvaćeni pronalaskom.

Claims (28)

1.Postupak protiv falsifikovanja za kodiranje primarne slike ili lika sa sekundarnom slikom ili likom, naznačen time, što obuhvata faze: (a) rasterizacija primarne slike ili lika u prvu elementarnu sliku ili lik; (b) rasterizacija sekundarne slike ili lika u drugu elementarnu sliku ili lik; (c) spajanje prve elementarne slike ili lika i druge elementarne slike ili lika u spojenu elementarnu sliku ili lik zasnovanu na prethodno određenom principu dekodiranja, gde su druga elementarna slika ili lik skriveni unutar prve elementarne slike ili lika: i (d) pravljenje izlazne slike zasnovane na spojenoj elementarnoj slici ili liku. gde su primarna slika ili lik vidljivi golom oku i gde su sekundarna slika ili lik skriveni od golog oka.

2. Postupak,    prema    patentnom    zahtevu    1. naznačen time, što dalje obuhvata fazu (e) posmatranje sekundarne slike ili lika skrivene unutar izlazne slike ili lika aktiviranjem uređaja za dekodiranje.

3.    Postupak,    prema    patentnom    zahtevu    2, naznačen time, što je uređaj za dekodiranje optičko sočivo koje odgovara prethodno određenom principu dekodiranja.

4.    Postupak za kompjuterizovanu digitalnu tehnologiju rasterizacije za stvaranje kodiranih rastera za ugrađivanje sekundarnih slika ili likova kao sigurnosnih odlika protiv falsifikovanja u vidljivu primarnu sliku ili lik, naznačen time, što postupak obuhvata faze: (a) kodiranje sekundarne slike ili lika u uređaju za dekodiranje odabranom od strane korisnika za pravljenje kodirane izlazne slike ili lika: (b) spajanje kodirane izlazne slike ili lika i od korisnika izabranog rastera za stvaranje kodiranog rastera kao izlaza sekundarne slike ili lika kao skrivene sekundarne slike ili lika; (c) integrisanje vidljive primarne i skrivene sekundarne slike ili lika u izlazni podatak, kompjuterizovanom rasterizacijom primarne slike ili lika, primenom kodiranog rastera koji sadrži skrivenu sekundarnu sliku ili lik, i (d) reprodukovanje integrisanih izlaznih slila ili likova u skladu sa tehnologijom reprodukovanja koja odgovara od korisnika izabranom uređaju za dekodiranje korišćenom za kodiranje sekundarne slike ili lika.

5. Postupak, prema patentnom zahteva 4, naznačen time, što je kodirana izlazna šlica ili lik optimalno kodiran na osnovu karakteristika uređaja za dekodiranje.

6.    Postupak,    prema    patentnom    zahtevu    4, naznačen time, što je osnovni raster izabran prema tehnologiji za reprodukovanje korišćenoj za reprodukovanje slike ili lika.

7.    Postupak,    prema    patentnom    zahtevu    4, naznačen time, što je kodirana    slika ili    lik kodirana primenom sukcesivne aproksimacije, gde je sukcesivna aproksimacija primenjena u softverskom modulu smeštenom u kompjuteru opšte namene.

8.    Postupak,    prema    patentnom    zahtevu    7, naznačen time, što je pomenuta sukcesivna aproksimacija zasnovana na najmanje jednom od mnoštva parametara postupka za reprodukovanje korišćenog za reprodukovanje slike ili lika, gde su pomenuti parametri definisani od strane korisnika.

9.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je pomenuta faza reprodukovanja najmanje jedan od postupaka: i) štampanja na medijumu; ii) prikaza na ekranu monitora, i iii) mernorisanje na mediju za mernorisanje.

10.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je kodiranje zasnovano na izobličenju elementarnih tačaka primarne slike ili lika, a sekundama slika ili lik su napravljeni nevidljivim kompenzovanjem izobličenja pomenutih elementarnih tačaka.

11.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je sekundarna slika ili lik čitljiva samo preko uređaja za dekodiranje koji odgovara postupku kodiranja.

12.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je sekundarna .slika ili lik razdvojena na piksel elemente.

13. Postupak, prema patentnom zahtevu 12, naznačen time, što se piksel elementi koriste kao digitalni nosači informacija.

14.    Postupak, prema patentnom zahtevu 13, naznačen time, što je parametar digitalnog nosača informacija modifikovan na osnovu najmanje jedne od grupa koje čine: i) oblik piksel elementa, ii) veličina piksel elementa, iii) ugao piksel elementa, iv) položaj piksel elementa, v) frekvencija piksel elementa, i vi) gustina piksel eiementa.

15.    Postupak, prema patentnom zahtevu 14, naznačen time, što je modifikovani parametar digitalnog nosača informacija sadržan unutar samo jednog kolor sloja slike ili lika.

16.    Postupak, prema patentnom zahtevu 14, naznačen time, što je modifikovani parametar digitalnog nosača informacija sadržan unutar mnoštva kolor slojeva slike ili lika.

17.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4. naznačen time, što je sekundarna informacija najmanje iz jedne grupe koju čine slika ili lik, podaci, štampane stvari i linijski kod.

18.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je raster izabran od strane korisnika jedan od grupa koje se sastoje od: i) okruglog rastera, ii) linijskog rastera, u i) eliptičnog rastera, iv) rastera bakroštampc, v) stohastičkog rastera, vi) geometrijskog rastera, vii) rastera kontinualnog tona, i viii) programabilnog rastera.

19.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je uređaj za dekodiranje najmanje jedan od optičkih dekodera ili digitalni dekoder koji se može programirati od strane korisnika.

20.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je slika ili lik kodirana primenom softverske implementacije uređaja za dekodiranje.

21. Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je uređaj za dekodiranje optički dekoder za očitavanje optičkih kodova koji koriste optički filter sa najmanje jednim od mnoštva geometrijskih oblika.

22.    Postupak, prema patentnom zahtevu 21, naznačen time, što pomenuti uređaj za dekodiranje koristi najmanje jedan od periodičnih i. slučajnih filterskih šara ili uzoraka.

23.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je uređaj za dekodiranje kompleksni optički dekoder sa različitim optičkim efektima za očitavanje optičkih kodova.

24. Postupak, prema zahtevu 4, naznačen time, što različita optička dejstva uključuju najmanje jedno iz grupe koja se sastoji od: i) povećavajućih, ii) preokretajućih, iii) prizmatičnih dejstava, i iv) smanjujućih dejstava.

25.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je uređaj za dekodiranje elektronski dekoder za očitavanje optičkih kodova primenom softverske simulacije funkcija optičkog dekodera.

26.    Postupak, prema patentnom zahtevu 25, naznačen time, što elektronski dekoder uključuje elektronsko prepoznavanje.

27.    Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što je uređaj za dekodiranje elektronski dekoder programabilan od strane korisnika za očitavanje direktnih digitalnih kodova ugrađenih unutar slike ili lika.

28. Postupak, prema patentnom zahtevu 4, naznačen time, što dalje obuhvata fazu izračunavanja registracije visoke tačnosti između različitih kolor slojeva slike ili lika za primenu u uređajima za štampanje novčanica.