SI8711732A8 - Postopek za izdelavo pokovinjenega osnovnega materiala za prevodne plošče - Google Patents

Description

Oblast tehnike u koja spada pronalazak

Pronalasak spada u oblast obrade 1 prerade, bliže u oblast izrade prevodnih ploda.

Tehnički problem

Tehnički problem je kako dobiti metalo» obložen osnovni materijal sa prevodne ploče kontinuirani» prečešem proizvodnje de

Stanje tehnike

Metalom obloženi osnovni materijall sa prevodne ploče se opite uzev isradjuju diskontlnuirano u etažni» prešama presevanje» iskrojenib tkanina od slojevitih materijala koje su snabdevene ternoreaktlvno» smolo» 1 metalnih folija. Takav postupak je skup i daje osnovne materijale ea kvaliteto» koji se menja unutar pojedinačne ploče. Stoga je več odavno poštojala želja sa kontinuiranim postupkom.

Korak u pravcu kontinuiranosti prikazuje britanska Patentna prijava br. 21 08 427. Ona opisuje postupak kod koga se u preši koja ima dve grejne ploče diskontlnuirano vrti presovanje tako, žto u presu uvedena traka tkanine i bakarne folije u toku procesa presevanja uvek nlruju 1 proizvod presovanja se isbacuje prema taktu. Proizvod ovog postupka se stoga sastoji is pojedinačnih otsečaka, čije su dimenzije ograničene dimenzijo» grejnih ploča i medjusobno su povezani nepresovanim tj. neupotrebijivim otsečcima. Takodje ovde dolazi do menjanja kvaliteta unutar pojedinačne ploče, ito, kada potrošač Seli homogeni kvalitet, vodi do velikih količina otpada.

Opis režanja tehničkog problema sa primerima Izvodjenja

Ovom pronalasku je u osnovi zadatak da pruŠl kontinuirani postupak za Izradu osnovnog materijala za provodne ploče.

Da je predgrevanje bez pritiska trake slojevite materije sa sistemom teraoaktivne smole koje omogučava koriščenje podesne preše sa duplom trakom 1 time kontinuiranu izradu kvalitativno besprekorno metalom obloženih traka osnovnog materijala, izvanrdedno lznenadjujuče, pogotovo kada se razmisli, da je očvrsla, tj. ixreagovana smola Inertna i ne ulazi vite u vezlvanje 1 da se predgrevanjem traka slojevite materije reakcija očvrščavanja ubrzanog, več prethodno očvrslog sistema smole odvija dalje. lznenadjujuče efekat za stručnjake naročito jasno se pokazuje u svetlu gore navedene britanske prijave, jer ova preporučuje za ubrsavanje nebeljene prethodne reakcije, da se smola posle nanošenja, a pre presevanja, hladi tj. da se rezerviše oeo reakcioni kapacitet smole za vezlvanje izmedju pojedinačnih slojeva u toku procesa presovanja. Ako se ima u vidu da se ova preporuka daje za smolu koja normalno očvrščava, tj. koja nije ubrzana, 1 koja nije prethodno očvrščavana, izgleda mera prema pronalasku pšedgrevanja smole kao čista besmisllca, koja je prethodnim očrvščavanjem več izgubila deo svog reakcionog kapaciteta i čiji se reakcioni kapacitet zbog ubrzanje pri zagrevanju ubrsano smanjuje. Ali, ova preporupK stanja tehnike dijametralno suprotna mera predgrevanja, upravo omogučava kontinuiranu izradu metalom oblošenog osnovnog materijala za provodne ploče. Očlgledno se prethodnom reakcije» prouzrokovanom pomoču predgrevanja ubrzane i očvrsle smole vrši aktiviranje smole za sledeču reakoiju pod pritiskom, tako da se u samoj preši dogadja spajanje koje nastaje.

Postupkom prema pronalasku se kod diskontlnuiranog 111 kod gore opisanog taktnog postupka odstranjuju zapatene razlike izmedju manje vrednih iviČnih područja 1 vlsokovrednih srednjih delova pojedinačnih ploča, tako da dobijeni osnovni materijal ima ravnomeran visok kvalitet 1 mote da ae iseče u ploče hoaogenog kvaliteta.

Način rada preše sa duplom trakom je na pr« poznat lz izrade dekorativnih laminata. Svakako da ae prešama sa duplom trakom postavijaju vifii zahtevi za postupak prema pronalasku. Isto vati i za dimenzionalnu stabilnost i kvalitet povrfiine proizvoda koji naputtaju preeu. Preše sa duplom trakom podesne vrste su na pr. opisane u EP-prijavaaa 0026396 i oo264ol.

Pojedinačne slojevite materije kojima dodatjf aiete» termoaktivne smole, prvenstvene-se zajedno vode ispred zone predgrevanja preše sa duplom trakom. -Sistem £mole je več ovde, opite uzev unapred očvrsnut^do stanja B. Pri tom se prvenstveno teti stanju B koje je več uznapredovalo, tj. sa manj im točenjem smole, nego kod očvrSčavanja za etatnu preeu. ViSeelojna tvorevina od slojevitih materija se u zoni predgrevanja koja je postavljena ispred zone dejstv^noe-pritisk« opSte uzev ravnomerno zagreva. SniSavanjem viskoziteta, kod koga smola postaje meka i plastična, dogadja se izjednačavanje vec ovde eventualno postoječih neravnina. Temperatura predgrevanja je zavlsna od sistema smole; prvenstveno ona iznosi pribl. 8o° do loo°C. Iz zone predgrevanja dospeva vlSeslojna tvorevina od slojevitih materija aa priblitno loo°C u zonu dejstvujneg pritiska, pri čemu se neposredno prethodno spaja sa jednom 111 dve, prvenstveno predgrejane metalne folije i naj pada oni je se presuje sa 25 do 8o bara pri rastučoj temperaturi na pr. na 15o°C do 21o°c. Sada se iz vite slojeva nagradjeni osnovni materijal zatim, prvenstveno pod pritiskom, naročito uz odrfiavanje pritiska sabljanja, najpodesnije ispod tačke staklastog prelaza smole, ohladi, u datom slu jača ju dalje obradjuje i seče. Hladjenje pod pritiskom, tj. u preši sluti za stabillzevanje visokog kvaliteta osnovnog materijala postlgnutog kontinuiranim postupkom, naročito za izbegavanje deformacija.

Kao ubrzani, termoaktivni sistem smola uglavnom dolaze u obzir epoksld-smola, poliester-smola, fenol-smola, triacin i dr. najpodesnije se primenjuje sistem epoksid-očvriččvač-katalizator, kao ubrzivaČi su Izmedju ostalih podesna sledeča jedinjenja piridina:

2- benzollpiridin

3- benzoilpiridin

4- bensoilpiridln

2- benzilpiridln

3- benzilpiridin

4- benzilplrldin

2-benzilamlnoplrldin

4-dlmetllamlnoplrldln

2- metoksipiridin

4-terc.-butilpiridin

3- cijanpiridin

2-hidroksiplridln

6-amino-2-piridin

2- aminopirldin

3- etilpiridin

3-etil-4-metilpiridin

2- fenllplrldln

2.4- diamiplr idir.

3- metilpiridin

2-(amina» til)-piridin

2-amino-4-oetilpiridin

2.4- dlmetllpirldic

Druga grupa podesnih ubrzivača su po sebi poznata supstituisana jedinjenja imidazola uključujučl sam imidazol, i to:

H-netlllmldazol

2-metilimldazol

2-fenilimidazol

4-fenllimldasol

4-metilijflidazol

2-netilbenzimidazol

5,6-dimetilbenzimidazol

1- metll-2-£enilbenzi&idasol

1,2-dinetilladLdazol

4,5-di<enillmidazol

2- etil-4-metili»idazol karbonildilaidazol lnidazol

2-undecillnidazol

1- cijanoetil-2-fenilimidazol

2- fenllbenziaidaeol·

Naročito ee dobri rezultati postižu sa kombinacljoa dicijandianlda odn. benzildlmetilamina sa gore navedeni» plrldinima odn. imidazollma. Pri ton se prema pronalaeku opite uzev teti jačera ubrzanju nego kod poznatih sistema mth, pre svega da bi se u preši postigla ekonomična prolazna brzina.

Kod dalje bitne prednosti postupka prema pronalasku treba srna- * trati:

- optimalno iskorlšcenje pri izradi komada, pošto kontinuirana traka moše proizvoljno da se seče;

- ušteda materijala, pošto je potrebno oivičavanje samo sa dve strane;

- ušteda energije, pošto otpada proces hladjenja 1 time uništavanje energije kod postupka sa e ta tarna;

- kvalitativno poboljšanje laminata, naročito dimenzionalne stabilnosti;

- smanjenje otpada čistijom površinom bakarne folije koja treba da se dr ti.

Claims (1)

1. - 6 Nasuprot diskontinuiranim postupcima izrade u takozvanim etažnim prešama dobija se bitna uŽteda radnih faza, i to poprečno seČenje prethodno imregnisanog materijala od staklenih vlakana na dužinu formata, poprečno sečenje metalne folije na dužinu formata, prethodno postavljanje paketa prethodno impregnisanog materijala od staklenih vlakana, sestavljanje paketa laminata, komadanje paketa laminata, otpadanje skupih limova za presevanje i otpadanje jastucne hartije koja može da se upotrebi samo jednom

   Na jpodeanije se radi sa takvi» vremenom zadrževanja u području grej an ja, koje odgovara brzini kretanja napred od pribl. 3 m/ nin. unutar preše sa duplom trakom. Vreme zadrževanja odn. brzina pomeranja napred su zavisni od temperature očvrščavanja i brzine reakcije primenjenog sistema smola-očvržčivač-ubr zivač.

   Ako se Izradjuje samo jednostrano obloženi osnovni materijal, može umesto metalne folije da se nalazi na toploti postojana folija za odvajanje namotana na odgovarajuče vreteno i da ulazi u presu sa duplom trakom. Kao folija za odvajanje može da se prirneni na pr. silikonlzirana ili sa politetrafluoetilenon» obložena aluminijumska folija. Folija za odvajanje može posle izlaženja lz preše da duplom trakom da se sklne ea gotove trake osnovnog materijala i ponova da se prlmeni.

   Mada je postupak prema pronalasku prikazan na osnovu 6-slojnog osnovnog materijala, rogu saevim razumljivo da se izradjuju i takvi sa drugim brojem slojeva.

   Opisani uslovi rada u prvom redu su zavisni od primenjenog sistema smole i kocu odgovarajuče da se menjaju.

   Postupak prema pronalasku može da se primeni za oblaganje bakro® ili i sa drugim metalnim folijama. Naročito su podesni za oblaganje sa kombinacijam folija, na pr. Cu/Al, kako se one upotrebljava ju za najfinije provodne ploče (takozvan^etchible/etripable ploče).

   Pronalazak ce sledečim primerima biti bliže ilustrovan.

   Primer 1

   S tak lena tkanina u zavržnom izvod jen ju, kako se ona uobičajeno primenjuje kod bakrom, obloženih laminata steklena vlakna-epoksidna smola za provodne plcfe, sa težinom od 2oo g/rn^ natopi se rasfcvorom smole, koje se sastoji od loo delova polimemog, delimično bromovanog bisfenol-A-glicidil etra sa udelom epoksidovanog novolaka od 1 do 15%, prvenstveno od 5 do 12%, 3,2 dela dicijandiamida, o,28 dela 3-metilpirldina i 8o delova metllglikola. Tako natopljeni i na 165°C suženi prepreg lmao je sadržaj smole 42% i tečen je smole lo%. Sedam ovih prepregsa je posle predgrevanja na 8o°C pri rastučoj temperaturi od 15o°C na 195°C podpritiskom od 45 bara presovano kontinuirano prolazeči kroz uredjaj preaa pronalasku sa slojen bakarne folije debele 35 ^ua na obe strane u 1,5 mm debeo laminat. Tspltlvanje laminata delo je neočeklvano pozitivne rezultate koji su bili iznad proseka u dlmenmionoj stabilnosti inače osobina jednake vrednosti sa uobičajenim trgovačklm laminatima.

   Dobljeni laminat ima toleranciju debljine t 3/loo. Poredjenja

   4.

   radi za krute laminate norme predvidjaju toleranciju - 13/loo, koju proizvodi iz etažnih preša postpuno iskoriste.

   Primer 2

   Staklena tkanina, kako je navedeno u primeru 1, natopljena je rastvorom smole koji se sastoji Iz loo delova polimemog, delimično bromovanog bisfeno-A-glicidil etra sa udelom epoksidovanog Novolaka od 1 do 15%, prvenstveno od 5 do 12%, 3,4 dela dicijandiamida, o,33 dela 4-dimetilamlnopiridlna 1 8o delova »etil glikola. Tako natopljeni 1 na 17o°C suleni prepreg lmao je sadržaj smole 44% 1 tečen je smole 8%. Vid ovih prepregsa su protoČno kontinuirane presovani posle predgrevanja na 85°C sa obostranira oblaganjem 35 ,um bakarne folije pri rastučoj temperaturi od 155 do 2oo C po pritiskom od 5o bara na uredjaju prema pronalasku

   -8π laminat debeo 1,5 nan. Ispitivanje laminata dalo je takodje i u ovom izvodjenju vrednosti koje su se nalazile iznad norme u dimenzionalno} stabilnosti pri inače uporedljlvim svojstvima laminata prema uobičajenim trgovačkim proizvodi®«.

   Primer 3

   Sa smeŠoro smole, koja se sastoji iz loo delova polimernog, delimično bromovanog bisfenol-A-glicidil etra sa udelom epoksldovanog Novolaka od 1 do 15%, prvenstveno od 5 do 12% sa epoksidnom ekvivaletnosa te£ino» izmedju 35o do 52o, 3,o dela dicijasdiamida, o,4o delova 2-amlno-4-metllpirldina i 8o delova metilglikola na2 topljena je loo g/m teška staklena tkanina ea istom svrhom prircene kao Sto je lzloženo u Primeru 1, i sušena na 165°C. Sadržaj smole je iznosio 44% i tečenje smole lo%. Dva od ovih preproga su posle predgrevanja na 8o°€ kontinuirano presovana ea jednostranom 35 ,um debelem» oblogom bakarne ploče folije pri rastočo j * o o temperaturi od 15o do 19o C pod pritiskom od 5o bara na uredjaju prema pronalasku u o,2 nar« debeo laminat. Ispitivanje je pokazalo isto dobre rezultate kao u Primeru 2.

   Primeri 4 do 13

   Recepture, odn. radni uslovi Primera 4 do 13 su sestavljeni u sledečoj tabeli.

   * ><λ rH O S\ o O \ UA * O O Q H fO 00 H Φ KA <0 H 4 O CP CM 9 O 9 * ¹ 4- H HO CM H O JR CM O \ O*Q O g H KA 00 KA 4 H « O O IP 4 O UA O UA O & O UA CM 4 1 O VO UA CP 4 * H H H O rH H O CM O \ UA * Q O Q KA CO H Φ KA S 4 O CM CM 4 O • IP H 4 O UA CO UA o CO UA UA O ^N 1 4 (0 ift (Τ' 4 * H H O o H O | H O \ O*Q H g rl KA CD KA (A rH 4 O <0 H O «0 CM O O Q CO O UA Q »fr 4» O Φ 4 H <P UA * H H H O θ' O rt 0 4 4- o X 0*0 H g r-l KA CO KA O CM • O rH CM 4 O IS rH 4 O (S O O <P H O UA rl 41 O ČS 4 H CP 4 * H H HO <0 O rl 0 4 O O \ O*Q H g rl KA CO KA H CM O rH CM 4 O IP CM • O O UA KA <p O O O 4 1 O 4 (P UA * CM H H H IS O _ O O UA o O \ - UA * O HO KA CO S s O 3 4 O rH 4 O O UA4OUAOCM 4I O M) 4 H <P UA * CM H H H Φ o O lA KA O \ UA * O HO KA CO 3 IP H • O <0 CM • O VO rH 4 O S &3 ^ω · * CM H H H UA 8 O UA KA O \ UA * o H g KA CO KA IS CM 4 O CM 4 O O Q KA CP O UA UA 4 1 O Φ 4 CP 4 * CM rl H H 4” 8 O UA KA O \ UA * o H g KA 00 KA S 4 O o H O CM CM 4 O O QKACOUAQU> t®iK O Φ 4 CP 4 * CM H rl rl R « 5 A «J •3 H 4 ® O > P 4 fl VX 5 4 fl«rl t» 4H «rl f» · t» · fl «d 44 «d « H ® ® «H fl H rl 4 «ra 4 · 4 4 44 · «H 44 fl fl · fl «d «H »d fl H «rl 4 « · 4 4 4 fl 0 «r» rl • 44«rl · M «rl «rl Φ ·Μ) ® · d 43 «d A® «d «rl · pw -p o d q s< fl •H g H «rl P C •d H «rl 4 fl « «4 H • 4 4 •d •K «rl •d H «H fl • 1 H O 4 i a H «rl P « 1 H • 4 4 •d Tj α «P « a 1 CM H 4 4 4 1 4 5 α P • a 1 CM H S «d 1 H fl • M 1 CM H 4 4 4 5 5 H «rl «P • a 1 ί H «rl P « 1 CM d «rl «d •rl tl i-l fl H •rl P • a 1 t • fl a 1 CM fl •H «rl A «rl fl 4 fl «H P • a J £1 «rl •d «rl tl «rl fl H «H P S • o tl -P 4 c «rl •d •rl tl «rl fl H «rl 4 C « -?0 5] « c...... ..... ® ti «d ® «d 4 e fl 4 ,α i-a 4 fl \ tl CM 4 · fl 4 P « a «h h g « « *-> \ 4 4 g « a to«d a «*» ® 4 4 \ fl 4 «O 4 44 4 P «d 4 fl 4 > 4 UA J> •rl 4 «ra 4 fl KA 4 «d fl «ra « « fl 4 i-l 4 4 4 fl H H 4 ® 8 ® 4 44 4 · · j* fl 4 «ra· fl P fl a a 4 fl, rl fl 4 «rl 4 4 4 4 4 4 ,M 4 ® 44 4 60« H fl 4 tO «ra ® fl (J fl 4 fl ®H® 4 Ό Q« 4 «rl H 4 4 r| « fl H3 fl · r) n 4) p n 44 A P« fl « A P H · P «rl 4 fl ® «d fl «H fl 4 H P®fl4®®fl®d · o3Hfl,inei£ifli«o *

   - lo -