SI8411356A8 - Postopek za pridobivanje imidazolidinonov in imidazolidintionov - Google Patents

Description

AMERICAN CYANAMID COMPANY

POSTUPAK ZA DOBIJANJE IMIDAZOLIDINONA I IMIDAZOLIDINTIONA

Oblast tehnike u koju spada pronalazak

Ovaj pronalazak spada u oblast organske hemije, a bliže rečeno se odnosi na postupak za dobijanje imidazolidinonai imidazolidintiona.

Prema Medjunarodnoj klasifikaciji patenata, ovaj pronalazak nosi oznaku:

Tehnički problem

Ovim pronalaskom se rešava problem dobijanja imidazolidinona i imidazolidintiona redukcijom Na-cijanoborhidridom u prisustvu rastvarača.

v

Stanje tehnike

Ovim postupkom su dobijena nova jedinjenja jedinstvena po svojoj strukturi kao i po svom selektivnom dejstvu na različite neželjene bil jne vrste pri tom ispoljavajuči snažne herbicidne osobine.

- 2 Opis tehničkog problema

Sadašnji pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje imidazolidinono i imidazolidintiona formule (I):

%

X

Y -AA-COOR (I) gde je R vodonik; palkil opciono supstituisan sa jednom od sledečih grupa: alkoksi, halogen, hidroksi, cikloalkil, benziloksi, furil, fenil, halofenil, C-^-C^ alkilfenil, Cj-C^ alkoksifenil, nitrofenil, karboksi, alkoksiknrbm - ··, cijano ili grupom tri(C|-Cj)alkilamonijum; alkeni 1 npr ono supstituisan sa jednom od sledečih grupa: C^-C^ alkoksi, fenil, halogen, ili Cj-C^ alkoksikarbonil ili sa dve C^-C^ alkoksi i ropa ili dva halogen atoma; C,-C^ cikloalkil opciono supstitu»«;··, sa jednom ili dve Cj-C^ alkil grupo; ^σ3“°10 alkinil; ili, km,jon, kao na primer alkalni metali, zemnoalkalni metali, man bakar, gvoždje, cink, kobalt, olovo, srebro, nikl, amonijum . « » organski amonijum;

Rji R₂ svaki predstavlja alkil ili ciklopropil, pod ush-voi· da zbir broja ugljenikovih atoma u R^ i R₂ jo 2 do 5; i kod,-»

R^ i Rg uzmu zajedno sa ugljennikom za koji su vezani, obrazuju cikloalkil prsten opciono supstituisan sa metil grupom;

A je azot ili -CR^;

W je kiseonik ili sumpor;

X je vodonik, halogen ili metil;

-2-3Opis rešenja tehničkog problema

Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje imidazolidinona i imidazolidintiona formule:

CH₂-C(C1)=CH₂, C_gH_l3, CH(CH₃)CH=CH-CH₃, CH₂CH=(CH₃)₂, CH₂=CCH₂OH,

C(CH₃)C2=CH, CH₂CH₂N®(CH₃)₃I® -C(CH₃)₃, ’ ?18^H37’ ^9’

H_. CH~CH„OCH,C^,

CH_—CH=CH—CH, -C 2 7 15

1225' —₂'-₂™2''65’ ~2

-CH₂-C3C_?H₁₅,

CH_—C=CH_, R. i R_ svaki pred^Z CH,

CH₂CH₂OCH₃,

CH,CH=CH_n, -CH-CH=CH,, CH,ČH.

stavljaju CH₃, CHiCH^, C^H,., -Δ , CH₂Žh(CH₃)₂, CHCHCCH^, ili zajedno čine -j^H-iCH^J - , -(CH₂)- ili -(CH^, A je azot ili CR₃ gde je R₃ vodonik, X je H, CH₃, Cl, Y i 7. su svaki vodonik, metil, ocf₃, ch₂f, sch₃, ch₂«ch-ch₂o, c₂h₅, cf₃, c₄H_g, -^^-ci i ^Br» hQ-CH och₃, c₃h_?, ci, c₆h₅, cf₃, och₂-, ch=ch₂, oc₆h₅, n(ch₃)₂, -och₂ch=ch₂, v

-OCH₂C=CH, -OCHF₂, OCH₃ ili zajedno čine -(CH^- ili -(CH^-, i

- -3Υ i Z su svaki vodonik, halogen, Cj-Cg alkil, C-^-C^ hidroksialkil, C^-Cg ^a^koksi, θΐ“θ4 alkiltio, fenoksi, C^-C^ haloalkil, OCF₂CHF₂, OCFj, 0CHF₂, nitro, cijano, NR^R^, C^-Cg normalnog niza ili račvast alkeniloksi opciono supstituisana sa jednim do tri halogena, C^-Cg normalnog niza ili račvast alkiniloksi opciono supstituisan sa jednim do tri halogena, ili fenil opciono supstituisan sa jednom C^-C^ ^alkili C^-C^ alkoksi grupom ili halogenom;

R^ je vodonik, halogen, C-j-C^ alkil, C^-C^ alkoksi, CF^, N0₂, OCF₅,OCHF₂ ili OCF₂CHF₂;

^R4 ΰ’θ vodonik ili C^-C^ alkil;

R^ je alkil;

i, kada se uzmu zajedno, Ϊ i Z obrazuju prsten u kome YZ je predstavljeno sa (1) strukturira: -(CH₂)_n-, gde je ne ceo broj odabran od 2, 3 i 4, pod uslovom da kada A je -CR^, tada je X vodonik;

ili (2) sa strukturom: -C-C-<3«C- gde, kada je A CRj, L, M, R?

L M R_?Rg i Rg svake predstavlja članove odabrane od vodonika, halogena, Cj-C^ alkil i C^-C^ alkoksi grupe, i X je vodonik; i kada je A azot, L, M, R? i Rg svako predstavlja članove odabrane od vodonika, halogena, alkil, C^-C^ alkoksi, C^-C^ alkiltio, C-^-C^ alkilsulfonil, C^-C^ haloalki, NO₂, CN, fenil, fenoksi, amino, OCF^, OCHF₂, 0CF₂0HF₂, Cj-C^ alkilamino, dialkil(C^-C^)amino, hlor fenil, metilfenil, C^-Cg normalnog niza ili račvast alkeniloksi opciono supstituisan sa jednim do tri halogena, C^-Cg normalnog niza ili račvast alkiniloksi- opciono supstituisan sa jednim do tri halogena, ili fenoksi supstituisan sa jednim CI, CF^, NO₂ ili CH^ grupom, pod uslovom što samo jedan od L, M, R? ili Rg može biti supstituent koji se razlikuje od vodonika, halogena, θ1*θ4 ^a-*-kil ili Cj-C^ alkoksi grupe; ili •4W je O ili S· Novina ovog postupka je u torne što se vrši redukcija jedinjenja formule;

pomoču natrijum cijanoborhidrida, u metanolu, na sobnoj temperaturi

Posebno pogodna jedinjenja prema ovom pronalasku su detaljnije ilustrovana formulama II, III, IV, V, VI, VII i VIII prikazana dalje.

Estri 2-(2-imidazolidinil)benzoeve kiseline kao i soli prema sadašnjem pronalasku su prikazani donjom formulom II:

(Π)

- 4a gde su R, R , R_, R_ X i W kao što je definisano u referenci za gornju formulu 1, 1 & o izuzev što kada je R katjon, isti je katjon alkalnih metala, zemnoalkalnih metala, mangana, bakra, gvoždja, cinka, kobalta, olova, srebra, nikla, amonijum ili organski amonijum» Y i Z svaki, nezavisno, predstavlja članove odabrane od vodonika, halogena, C^-C alkil, Cj-C alkoksi, C^-C^ alkiltio, nitro, C -C haloalkil, OCF CHF , OCF OCHF , CN, -NR R ,

X x i» 6* O t: □

C -C normalnog ili račvastog niza alkeniloksi opciono supstituisan sa jednim O o v

-5do tri halogena, Oy-Cg normalnog niza ili račvast alkiniloksi opcinon supstituisan sa jednim do tri halogena, ili fenil opciono supstituisana sa jednom 0-^-0^ alkil, C-^-C^ alkoksi grupom ili helogenom; R^ je vodonik ili C^-C^ alkil; R^ je Cj-C^. alkil; · i kada zajedno uzeti, Y i Z mogu obrazovati prsten u kome YZ su predstavljeni strukturom: -(CH₂)_n-, gde je ne ceo broj odabran od 2, 3 i 4, i X je vodonik;, ili strukturom: L M RrjRg » gde M»

-C»C-C«CRp, i Rg svaki predstavlja članove odabrane od vodonika, halogena, C^-O^ alkil i Oj-Gj alkoksi grupe; i kada R^ i R₂ nisu isti, optičke i cis- i trans- izomere istih i izuzev kada je R katjon, njihove adicione soli sa kiselinama.

Pogodni estri 2-(2-imidazolidinil)nikotinske kiseline kao i soli prema ovom pronalasku su dati donjom formulom XII:

gde su R, R-p R₂, W I X kao što je definisano u referenci za formulu I gore, izuzimajuci to Što kada je R katjon, isti je katjon alkalnih metala, zemnoalkalnih metala, mangana, bakra, gvoždja, cinka, kobalta, olova, srebra, nikla, amonijum ili organski amonijum katjon, Y i Z svaki, nezavisno, predstavljaju članove odabrani iz grupe koju čine vodonik, halogen, Ο-ρ-Οθ alkil, Ο^-Οθ alkoksi, ON, N0₂, 0C?₅, OCHP₂, 9CF₂OHF₂, fenoksi, 0_χ-0₄ haloalkil, alkiltio, G^-C^ hidroksialkil, NR^R^, C^-Og normalnog niza ili račvast alkeniloksi opciono supstituisan sa jednim do tri halogena, C₅ -Οθ normalnog niza ili račvast alkiniloksi opcinon supstituisan sa jednim do tri halogena, ili fenil opcinono supstitui-6san sa jednom C^-C^ alkil» C^-C^ alkoksi grupom ili halogenom;

R^ je vodonik ili alkil; R^ je alkil; i kada se uzmu zajedno Y i Z mogu obrazovati prsten u kome YZ predstavijaju se strkturom: —(CH₂)_n-, gde je n ceo broj odabran od 2, 5 i 4·} i kada R^iR₂ nisu isti» optičke i cis- i trans-izomere istih , izuzev kada R je katjon, njihove adicione soli sa kiselinama.

Estri i soli 2-(2-imidazolidinil)hinolin-3-karbonskih kiselina prema ovom pronalasku su dati dnnjom formulom IV:

•8

gde su R, Rp R₂ W i X kao što je definisano gore u referenci za formulu I, izuzev što kada je R kat j on, isti je katjon alkalnih metala, zemnoalkalnih metala, mangana, bakra, gvoždja, cinka, kobalta, olova, srebra, nikla, katjon amonijum ili organskog amonijuma, i L, M, R? i Rg predstavijaju članove odabrane iz grupe koju sačinjavaju vodonik, halogen, alkil, 0^-04 alkoksi, 0^-04 alkiltio, C^-C^ alkilsulfonil, 0-0 haloalkil, NOg,·-CN., fenil, ₂, CJ-C4 alkilamino, dialkil· fenoksi, amino, CP^, 0CHP₂, 0CP₂CHP amino, hlorfenil, metilfenil, CyCg normalnog niza ili račvast alkeniloksi opeiono supstituisan sa jednim do tri halogena, C₅-C₈ normalnog niza ili račvast alkiniloksi opeiono supstituisan sa jednim do tri halogena, ili fenoksi supstituisan sa jednim Cl, CP^, N0₂ ili CH^ grupom, pod uslovom što samo jedan od L, M, R? i Rg, može predstavljati supstituent različit od vodonika, halogena, C^-C^ alkil ili C^-C^ alkoksi grupe; i kada R^ i R₂ nisu

7isti, njihove optičke i cis- i trans-izomere, izuzev kada je R katjon, njihove adicione soli sa kiselinama.

Estri i soli 2-(2-imidazolidinil)tieno- i furoC3,2-b]piridin-6-karbonskih kiselina i estri i soli 2-(2-imidazolidinil)-2,3 dihidrotieno- i furo[3i2-bJpiridin-6-karbonskih kiselina prema sadašhjem pronalasku su predstavljeni formulama V i VI koje su dalje date:

gde su R, R^, R₂, W i B kao što je definisano gore u referenci za formulu I, izuzev što kada je R katjon, isti je katjon alkalnih metala, zemnoalkalnih metala, mangana, kobalta, gvoždja, cinka, kobalta, olova, srebra, nikla, amonijum katjon ili organski amonijum katjon; R^ i R^ svaki predstavlja član odabran iz grupe koju sačinjavaju vodonik, halogen, C-j-C^ alkil i fenil; i R_lx i R₁₂ svaki predstavlja vodonik, C-j-C^ alkil ili fenil; i kada R^ i R₂ nisu isti, optičke i cis- i trans-izomere istih i izuzev kada je R katjon, njihove adicione soli sa kiselinama.

Estri i soli 2-(2-imidazolidinil)tieno- i furo[2,3-b]piridin5-karbonskih'dtiselina i estri i soli 2-(2-imidazolidinil)-2,3dihidrotieno- i furo[2,3-b]piridin-5-karbonskih kiselina prema ovom pronalasku su dati formulama VII i VIII niže ilustrovane:

-δ-

ίνη) (VIII) gde su R, Rp R^ W i B kao što je gore definisano u referenci za formulu I, izuzev što kada je R katjon, isti je katjon alkalnih metala, zemnoalkalnih metala, mangana, bakra, gvoždja, cinka, kobalta, olova,srebra, nikla, amonijum i organskog amonijuma, Rg i

R^svaki predstavlja član odabran iz grupe koju sačinjavaju vodonik, halogen, 0-^-C^ alkil i fenil; Rp i R₁₂ svaki predstavlja član odabran iz grupe koju sačinjavaju vodonik, C^-C^ alkil i fenil; i kada R^ i R₂ nisu isti, njihove optičke iz·»ere i izuzev kada je R katjon, njihove adicione soli sa kiselinama.

U ovoj specifikaciji i Zahtevima, u alkalne metale su uključeni: natrijum, kalijum i litijum, mada je u principu natrijum najpogodniji. Takodje, u ovoj specifikaciji i Zahtevima, ukoliko drugačije nije naznačeno, izraz organski amonijum je definisan kao grupa koja sadrži pozitivno nabijen azotov atoma povezan radi obrazovanja do četiri alifaticnih grupa, svaka sadrži od jed nog do 20 ugljenikova atoma., Od organskih amonijumovih grupa koje su ilustrativne za pripremanje alifaticnih amonijumovih soli imidazolidinil kiselina formula I do VIII su: monoalkilamonijum, dialkilamonijum, trialkilamonijum, tetraalkilamonijum, monoalkenilamonijum, dialkilenamonijum, trialkenilamonijum, monoalkinilM* amonijum, dialkinilamonijum, trialkinilamonijum, monoalkanolamonijum, dialkanolamonijum, trialkanolamonijum, C^-Οθ cikloalkilamonijum, piperinium, porfolinium, pirolidinium, benzilamonijum i njihovi ekvivalenti.

-9Kao Što je gore navedeno, sadašnji pronalazak se odnosi na imidazolidinon i imidazolidintion jedinjenja predstavljena formulom I, postupak i intermedijere za dobijanje istih i metodu za suzbijanje širokog broja i vrsta neželjenih monokotiledonih i dikotiledonih biljnih vrsta. Ova formula I koja predstavlja jedinjenja prema ovom pronalasku, predstavlja jedinjenja koja su jedinstvena kako po svojo hemijskoj strukturi tako i po herbicidnoj aktivnosti koju ona poseduju. Mada su estri i soli imidazolinil benzoevih kiselina opisani kao herbicidna sredstva u U.S. Patentu br. 4.188.487. od. 20 februara 1980.godine, a imidazolinil piridini i hinolini su opisani kao herbicidna sredstva u evropskoj patentoj prijavi br. 81103638.3, pomenute publikacije jasno ne izražavaju da jedinjenja niti imaju imidazolidinil funkciju, niti daju postupak po kome bi se jedinjenja mogla dobiti. Šta više, sa sigurnošcu je nadjeno da jedinjenja formule I prema ovom prohalasku su visoko selektivna i/ili imaju različite efikasnosti u pogledu aktivnosti kao herbicidi bez uticaja štetnog na useve na kojima se primenjuju, sve u odnosu na pomenute imidazolinil jedinjenja.

Mnoga supstituisana i nesupstituisana aromatična i heteroaromatična imidazolidinon i imidazolidintiona jediinjenja predstavljena formulom I se mogu dobiti redukcijom odgovarajučih imidazolinon ili imidazolintiona sa, na primer, najmanje oko ekvimolarne količine natrijum cijanoborhidridom u prisustvu rastvarača kao što je alifatični alkohol, vodena alkoholna smesa ili etar, posle čega se vrši zakišeljavanje do pH vrednosti izmedju oko 2,5 i 5» a najbolje izmedju 3 i 4, sa jakom mineralnom kiselinom, kao što je hlorovodonična kiselina, ili organska kiselina kao što je sirčetna ili slična kiselina. Ova redukcija se ge-10neralno vrši na temperaturi izmedju O i 4O°C, a posebno je efikasna za tretiranje 2-(2-imidazolinil)nikotinskih kiselina i estara, ali najbolje estara· Redukcija je slično efikasna za redukciju imidazolinil funkcije mnogih imidazolinil benzoevih kiselina i estara. Postupak je slično efikasan za redukciju imidazolinil funkcije jedinjenja formule V i VI 2-(2-imidazolinil)tieno i furo[3,2-b]piridin-6-karbonske kiseline u obliku estara i jedinjenja formule VII i VIII 2-(2-imidazolinil)tieno i estara furo[2,3-b]· pirid~in-5-karbonske kiseline u obliku estara; ali je neefikasna za redukciju imidazolinil funkcije estara 2-(2-imidazolinil)hinolin-5-karbonske kiseline.

Gore opisana redukcija se može grafički ilustrovati na sledeči način:

gde R može biti vodonik, ali najbolje supstituisan ili nesupstituisan alkil, alkenil, alkinil ili cikloalkil grupa kao što je definisano gore u referenci za formulu I i Rp R^, V/, X, Y, Z, i A su kao što je definisano u referenci za gore pomenutu formulu I, izuzev što kada A je -0R^, R^ ne može biti fluor.

Kao što je gore prikazano, imidazolidinoni i imidazolidintioni se dobijaju kao smese -cis- i trans-izomera kada 10 i 10 nisu isti. Ovi izomeri se dčbijaju u različitim moličinama. Smese su kao takve korisne, ali se mogu obično odvojiti hromatografski, pa se dobija čist cis- i trans- izomer , pri čemu su oba efikasni

-11kao herbicidna sredstva.

Pošto gore opisana redukcija nije univerzalna metoda sa pripremanje svih supstituisanih i nesupstituisanih aromatičnih i heteroaromatičnih '.imidazolidinona i imidazolidintiona datih formu-

nja efikasnih postupaka za dobijanje jedinjenja formule I imidazolidinona i imidazolidintiona.

Reakcija aldehida formule (X) sa amidom formule (IX) pri kiseloj katalizi je predpostavljena, pa se dobija odgovarajuča Schiff-ova baza kao početni proizvod. Ako se Schiff-ova baza opšte formule

X

izoluje kao takva ili ciklizuje pod reakcionim uslovima u željeni imidazelidinon zavisi od nekih nepoznatih jedva primetnih faktora. Bez obzira na to, ako je Schiff-ova baza izolovana, ista se može u posebnoj reakciji ciklizovati sa trifluorsircetnom kiselinom u imidazolidinon.

Prema torne, sada je odredjeno da tiokso derivati formule

II 2-(2-imidazolidinil)benzoati i okso i tiokso derivati formule

III 2-(2rimidazolidinil)nikotinati i formule IV 2-(2-imidazolidinil)hinolin-3-karboksilati se mogu sintetizovati zagrevanjem pri refluksovanju, smese jedinjenja formule IX aminoamida ili aminotioamida sa oko ekvimolarnom količinom prikladnog jedinjenja formule X supstituisan ili nesupstituisan alkil, alkenil, alkinil ili cikloalkil 2-formilbenzoat, 2-formilpiridin-3-karboksilat ili

-122-formilhinolin-3-karboksilat, u prisustvu inertnog organskog rastvarača kao što je benzen, toluen, ili sličan, i jake organske kiseline kao što je p-toluensulfonska kiselina (p-TSA), u struji azota. Ove reakcije se mogu grafički predstaviti na sledeči način:

gde je R supstituisan ili nesupstituisan alkil, alkenil, alkinil , ili cikloalkil radikal kao što je definisano u referenci za formulu I, a A, R^,R₂,R^,W,X,Y i Zsu svi definisani u referenci za pomenutu formulu I, pod uslovom da (1) kada A je -CR^, W je S; i (2) kada su zajedno uzeti, Y i Z obrazuju prsten u kome su YZ predstavljeni sa (a) strukturom: -(CH₂)_n- ⁿ ceo broj od

2, 3 i 4, ukom slučaju R^ i X su svaki vodonik; ili (b) strukturom L M R? gde L, M, R? i Rg svaki predstavlja članove iz grupe^C5oSu2acTSaAvaju vodonik, halogen, 0^-C^ alkil i C-^-C^ alkoksi i Rj i X su svaki vodonik.

Mada je gornji postupak efikasan za sintezu tiokso derivata formule II 2-(2-imidazolidinil)benzoata i okso i tiokso derivata 2-(2-imidazolidinil)nikotinata i hinolin-3-karboksilata formula III i TV, za pripremanje okso derivata formule II 2-(2-imidazolidinil)benzoata su potrebne odredjene modifikacije.

-15Za dobijanje okso derivata formule II 2-(2-imidazolidinil)benzoata, nadjeno je da približno ekvimolarne količine jedinjenja formule XI supstituisani ili nesupstituisani alkil, alkenil, alkinil ili cikloalkil 2-formilbenzoat i jedinjenja formule XII aminoamid se mogu pomešati i zagrevati zajedno u prisustvu organske kiseline kao što je p-toluensulfonska kiselina i aromaticnog raszvarača kao što je toluen, ksilen ili slični, pa se dobija Schiff-ova baza predstavljena formulom XIII. Ova Schiff-ova baza formule XIII se zatim eiklizuje njenim tretiranjem sa trifluorsircetnom kiselinom u prisustvu hlorovanog ugljovodonika kao rast varača, kao što je metilen hlorid. Reakcija se najbolje vrši u struju azota na temperaturi izmedju oko -5 i +5°C. Reakcija daje smesu cis- i trans- izomera formule XIV okso-2-imidazolidinil benzoat. Reakcija se može predstaviti na sledeči način:

14—

R3 (XI) ?ι nh₂—γ—conh₂ R2

CH₂C1₂

Trifluorsirčetna kiselina

Cis

Trans (XIV)

-15Pretvaranje estara formule I imidazolidinona i imidazolidintiona u njihove odgovarajuče adicione soli sa kiselinama lako se vrši dispergovanjem ili rastvaranjem jedinjenja formule I estra imidazolidinona i estra imidazolidintuiona u organskom rastvaraču kao što je metilen hlorid, hloroform, etar, ili C^-C^ alifatični alkohol, i tretiranjem tako dobljene smese sa najmanje ekvivalentnom, a najbolje u višku jake kiseline, posebno jake mineralne kiseline, kao što je hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina, bromovodonična kiselina, ili slič. Rastvarač se zatim udaljava u vakumu, pa se ostatak kristališe iz smeše organskog rastvarača kao što je etil acetat i etar, pa se dobija odgovarajuča adiciona so sa kiselinom formule I.

Kao dalje ostvarenje prema ovom pronalasku, jedinjenja formule I, u kojima je R vodonik, a R^, R₂, R^, W, X, Y, Z i A su kao što je napred definisano, mogu se dobiti rastvaranjem ili dispergovanjem jedinjenja formule I estra imidazolidinona i estra imidazolidintiona u C^-C^ alifatičnom alkoholu, najbolje u apsolutnom metanolu, i mešanjem istih sa najmanje jednim ekvivalentom jake baze. U praksi, baza se rastvara u vodi i smesa zagreva do izmedju oko 20 i 50°θ· Smesa se zatim hladi i pH podesi do pH 6,5 do 7»5» a najbolje oko pH 7· sa jakom mineralnom kiselinom kao što je hlorovodonična kiselina, pa se dobija imidazolidinon ili imidazolidintion formule I u kojima je R vodonik, a R^, R₂, R^, W, X, Y, Z i A, su kao što je definisano za jedinjenja formule I. Reakcija se može ilustrovati na sledeči način:

1. CH,OH/NaOH

-?—:-γ

2. Kiselina

gde je B različito od vodonika ili obrazovana katjonska so, a Rp ^2’ ^X’ ^{Z su} ^^{a0 št0} d^e opi^san° ^u referenci za formulu I,

Jedinjenja formule I, u kojima je R obrazovana katjonska so, kao što je so sa alkalnim metalom ili zemnoalkalnim metalom, a R^, Rg, W, X, Y, Z i A su kao što je definisano za formulu I, mogu se dobiti rastvaranjem obrazovane soli sa katjonom u alifatičnom alkoholu, najbolje apsolutnom metanolu, i mešanjem imidazolidinon kiseline ili imidazolidintion kiseline formule I sa alkoholnim rastvorom katjona, najbolje u struji inertnog gasa kao što je azot, argon ili sl., na temperaturi izmedju oko 15 i 35°θ· U ovoj reakciji, generalno oko jednog ekvivalenta obrazovane soli sa katjonom, kao što je natrijum, kalijum, kalcijum ili barijum, u obliku hidroksida, karbonata, bikarbonata, ili sl., upotrebljava se za pretvaranje jednog ekvivalenta jedinjenja formule I kao kiseline u odgovarajucu so sa alkalnim metalom ili zemnoalkalnim metalom.

Za dobijanje jedinjenja formule I u kojima je R amonijum ili organski amonijum, kiselina formule I se rastvara ili disperguje u organskom rastvaraču kao što je dioksan, tetrahidro furan (THE) ili sl., i smesa''se tretira sa jednim ekvivalentom amonijaka ili amina ili tetralkilamonijum hidroksida. Od amina koji se mogu upotrebiti u gornjoj reakciji su: metilamin, etilamin, n-propilamin, izopropilamin, n-butilamin, izobutilamin, sek-butilamin, n-amilamin, izo-amilamin, heksilamin, heptilamin,

-17oktilamin, nonilamin, decilamin, undecilamin, dodecilarain, tridecilamin, tetradecilamin, pentadecilamin, heksadecilamin, heptadecilamin, oktadecilamin, metiletilamin, metilizopropilarain, metilheksilamin, metilnonilamin, metilpentadecilamin, metiloktadecilamin, etilbutilamin, etilheptilamin, etiloktilainin, heksilheptilamin, heksiloktilamin, dimetilamin, dietilamin, di-npropilamin, diizopropilamin, di-n-amilamin, diizoamilamin, diheksilamin, diheptilamin,, dioktilamin, triraetilamin, trietilamin, tri-n-propilamin, triizopropilamin, tri-n-butilamin, triizobutilamin, tri-sek-butilamin, tri-n-amilamin, etanolamin, n-propanolamin, izopropanolamin, dietanolamin, N,R-dietiletanolamin, N-etilpropanolamin, N-butiletanolamin, alilamin, n-butenil-2-amin, n-pentenil-2-amin, 2,3-dimetilbutenil-2-amin, dibutenil-2-amin, n-heksenil-2-amin, propilendiamin, amin govedjeg loja, ciklopentilamin, cikloheksilamin, dicikloheksilamin, piperidin, morfolin, i pirolidin. Od tetraalkilamonijum hidroksida ispitivani su: metil, tetraetil, trimetilbenzilamonijum hidroksidi. U praksi, amonijumova ili organska amonijumova so se taloži i može se odvojiti iz rastvora na uobičajene načine, filtracijom ili centrifugiranjem, ili reakciona smesa se može koncentrovati, i zaostali rastvarač udaljiti sa heksanom, i ostatak se zatim suši radi otklanjanja amonijumove ili organske amonijumove soli formule I. Reakcije za pretvaranje kiselina formule I u soli formule I opisane gore mogu se grafički ilustro vati na sledeči način:

•GOOH

H *1 i— N---R ,W

Baza

gde su Rp Rp, W, X, Y, Z i A kao što je definisano u referenci za formulu I gore_v a b je obrazovana katjonska so.

Kada R^ i Rp predstavijaju različite supstituente, ugljenik za koji su R^ i Rp vezani je asimetričan ugljenik, i proizvodi (kao i njhovi intermedijeri) egzistiraju u d- i 1- obliku kao i u dl- obliku.

Kao što je gore naznačeno, nova herbicidni efikasna jedinjenja formule I imidazolidinoni i imidazolidintioni prema ovom pronalasku, pokazuju značajne hemijske i biološke sličnosti, obezbedjujuči integritet strukture jedinjenja.

Mada su finalni proizvodi prema sadašnjem pronalasku formule I hemijski i biološki slični, normalno je da se aromatična i heteroaromatična funkcija menja, takodje i kod intermedijera, pa u vezi sa tim menja se i postupak za njihovo dobijanje. Prema torne, sinteze za odredjene pogodne aromatične i heteroaromatične funkcije če biti kasnije ovde posebno diskutovane radi usmerenja i jasnoče.

Estri i soli 5-okso derivata imidazolinil benzoevih kiselina koji ne sadrže jedan ili drugi ili jedan nitro, halogen, ili

Cp-C, alkil radikal, i karboksilnu funkciju na aromatičnom prste nu imidazolinil benzoeve kiseline u obliku estra ili soli su opisani u U.S. Patentu 4.188.487. Zaštičena jedinjenja su izvršna herbicidna sredstva, ali pri njihovoj upotrebi za ova sredstva se zahteva selektivna zaštita useva od delovanja korova.

-19Mada sadašnji pronalazak uključuje, kao intermedijere, odredjene zašticene okso derivate 2-imidazolidinil benzoevih kiselina u obliku estara i soli koji sadrže karboksilnu funkciju i a ne sadrže jedan ili drugi ili jedan supstituent na aromatičnom prstenu, patenti ne daju ili sugerišu za imidazolidinil je dinjenja iz sadašnjeg pronalaska bilo kakvu metodu za dobijanje estara ili soli jedinjenja formule II 2-(2-imidazolidinil)benzoevih kiselina iz sadašnjeg pronalaska.

Prema torne, intermedijeri potrebni za dobijanje estara i soli 2-(2-imidazolidinil)benzoevih kiselina formule II iz sadašnjeg pronalaska predstavljeni su sledečom strukturom:

X

Z gde su R, R-l, Rp, R^, W, X, Y i Z kao što je gore opisano, mogu se dobiti reakcijom prikladno supstituisane benzoeve kiseline formule XV sa tionil hloridom i katalitičkom količinom dimetilformamid.a (DMF). Smesa se meša sa anhidrovanim aromatičnim rastvaračem, kao što je toluen, ksilen ili sl., i rastvara ispari. Ostatak se zatim razblaži sa anhidrovanim ne-protoičnim rastvaračem kao što je tetrahidrofuran i dobljena smesa pomeša sa rast· vorom di(C^-C^)alkilaminom u anhidrovanom ne-protoičnom rastvaraču. Ova reakcija se najbolje vrši u struji inertnog gasa na temperaturi izmedju oko -10 i i-10°C i dobija se jedinjenje formule XVI, supstituisan NjN-diCC^-C^alkilbenzamid. Ovaj proizvod supstituisan benzamid formule XVI se posle toga tretira sa sek-20butil litijumom u anhidrovanom ne-protoičnom rastvaraču kao Što je tetrahidrofuran (TUF) u prisustvu N,N,N’,Ν’-tetrametiletilendiaminu (TMEDA). Reakciona smesa se najbolje da održava u struji inertnog gasa, kao što je azot, na temperaturi izmedju oko -75 i -65°C. Zatim, reakciona smesa se pomeša sa anhidrovanim THF zasičenim sa ugljendioksidom, i zatim meša sa vodom. Vodena faza se odvoji, ohladi do izmedju 0 i 10°0 i zakiseli, pa se dobija jedinjenje formule XVII supstituisan ftalna kiselina. Ove reak cije se mogu ilustrovati na sledeči način:

1. K.at. DMF

2. HN( alkil ).2 (xv)

(XVI)

Sek-BuLi

1. THF/TMEDA

2. C0₂

(XVII)

-22gde su X, Y, Z, i R^ kao što je definisano u referenci za jedinjenja formule III, izuzev što ne može biti fluor.

Jedinjenja formule XVII supstituisana ftalna kiselina se tretira sa viškom anhidrida sirčetne kiseline, zagreva da refluksuje i koncentruje u vakumu sa aromatičnim anhidrovanim rastvaračem kao što je toluen, ksilen ili sl.,, pa se dobija supstituisani anhidrid ftalne kiseline formule XVIII. Isti se zatim rastvori u anhidrovanom ne-protoičnom rastvaraču kao što je THP i tretira sa ekvimolarnom količinom jedinjenja formule XIX aaminokarbonitrilom kao što je 2-amino-2,3“dimetilbutironitril i trialkilaminom kao što je trietilgmin ili trimetilamin na temperaturi izmedju oko 20 i 3θ°θ· Posle toga, rastvarač se udalji i ostatak zagreva da refluksuje u višku anhidrida sirčetne kiseline, pa se dobija supstuisan l,3-diokso-2-izoindolinalkilnitril formule XXI. Podrazumeva se da kada su X, Y, Z ili R^ hidroksialkil ili NHR^, ove grupe se zaštičuju kaD acetil derivati pre tretiranja kiselina ili dikiselina sa tionil hloridom ili anhidridom sirčetne kiseline. Acetil zaštitne grupe se zatim uklanjaju posle ili za vreme obrazovanja imidazolinon prstena.

Alternativno, jedinjenje formule XVIII supstituisan anhidrid ftalne kiseline reaguje sa ekvimolarnom količinom jedinjenja formule XIX supstituisani α-aminokarbonitril pri zagrevanju smese do refluksujuče temperature u prisustvu hlorovanog ugljovodonika kao rastvarača, na primer kao što je etilen hlorid, meu tilen hlorid, dihloretan i sl., pa se dobija izomerna smesa jedinjenja formule XXa i XXb monoamida ftalne kiseline. Tako obrazovane kiseline se mogu zatim ciklizovati u supstituisan 1,3-diokso-2-izoindolinalkilnitril dat formulom XXI, zagrevanjem reakcione smese do izmedju oko 20 i 100°C, sa viškom anhidrida sirčet

-23ne kiseline, najbolje u prisustvu katalitičke količine natrijumacetata ili kalijumacetata. Hidratacija tako obrazovanog supstitzisanog l,3-diokso-2-izoindolinalkilnitrila formule XXI se vrši tretiranjem pomenutog jedinjenja formule XXI sa jakom kiselinom kao što je sumporna kiselina koja sadrži malu količinu vode. Ova reakcija daje jedinjenje formule XXII supstuisan l,3-diokso-2izoindolinalkilamid i generalno se vrši natemperaturi izmedju oko 30 i 60°G. Posle zagrevanja, smesa se saspe preko leda i eksstrahuje hlorovanim ugljovodonikom kao što je hloroform, metilen hlorid i dl.. Rastvarač se zatim udalji najbolje koncentrovanjem u vakumu, Otvaranje prstena jedinjenja formule XXII supstituisanog l,3-diokso-2-izoindolinalkilamida se vrši tretiranjem istog sa ekvimolarnom količinom natrijum metoksida u prisustvu nižeg alkil alkohola, najbolje na temperaturi izmedju oko 20 i 30°C. Reakciona smesa se zatim neutrališe do pH 7 sirčetnom kiselinom, pa se dobija izomerna smesa estara karbamoil ftaliminske kiseline data formulama XXIIIa i XXIIIb. Ciklizacija estara karbamoil ftaliminske kiseline se zatim vrši primenom reakcije istih sa približno 2-molarnog ekvivalentnog viška fosfor pentahlorida u prisustvu anhidrovanog toluena na temperaturi izmedju oko 20 i 30°C. Reakciona smesa se saspe preko leda pa se dobija hidrohloridna so odgovarajuceg 2-(2-imidazolin-2-il)benzoata formula XXIVa i XXIVb. Tretiranje ovih hidrohlorida formule XXIVa i XXIVb sa jednim ekvivalentom baze kact Sto je bikarbonat alkalnog metala, karbonata hidroksida zatim daje metil benzoat formula XXIVa i XXIVb.

Gornje reakcije su grafički ilustrovane šemom I koja sledi.

-24Bema I

Δ

CH₂C1₂

anhidrid sirčetne kis (ΧΧα)

(XXI)

H₂S0₄

(XXII)

-25Šema I (nastavak)

ONH2

(XXIVa)

1. PCI5

2. Baza

(XXIVb)

-26Pogodan postupak za dobijanje supstituisanih 5-okso(i tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzoevih kiselina formula XXVIIIa i XXVIIIb, koje se koriste kao intermedijeri za dobijanje jedinjenja formule II okso i tiokso 2-(2-imidazolidinil)benzoevih kiselina, obuhvata dobijanje supstituisanog ili nesupstituisanog anhidrida ftalne kiseline formule II reakcijom supstituisane ili nesupstituisane ftalne kiseline formule XVII sa anhidridom sirčetne kiseline^dimetoksietanom i piridinom. Tako dobijen anhidrid ftalne kiseline formule XVIII se zatim pomeša sa ekvivalentnom količinom jedinjenja formule XXVI karboksamidom ili tiokarboksamidom, u prisustvu inertnog organskog rastvarača kao što je niško ključajuči etar (dietil etar, tetrahidrofuran, dimetoksietan) acetonitrila, etil acetat ili halogenovanog ugljovodonika, na temperaturi izmedju 20 i 60°C, a najbolje na 25 do 55°θ u struji inertnog gasa azota. Kada je reakcija u suštini završena, proizvod se izoluje na uobičajen način, na pr., cedjenjem, destilacijom rastvarača ili ekstrahovanjem u vodenu bazu ako se rastvarač ne meša sa vodom. Reakcija daje izomerne ftalaminske monokisele/monoamidne proizvode, formula XXVIIa i XXVIIb.

Tako obrazovana smesa se zatim zagreva do oko 25 do 100°C, sa oko 2 do 10 molarnih ekvivalenata vodenog alkoholnog natrijum ili kalijum hidroksida. Reakcija se najbolje da vrši u struji inertnog gasa kao što je azojt. Ako se proizvod ne rastvara u vodi, isti se taloži iz vodene faze i odvaja filtrovanjem ili ekstrahovanjem. Ako se proizvod rastvara u vodi, smesa se može ekstrahovati sa organskim rastvaračem kao što je etar, metilen hlorid i sl., pa se ekstrakt koncentruje i dobija izomerna smesa

-ΊΊsupstituisanih ili nesupstituisanih 2-(5-okso(ili tiokso)-2imidazolin-2-il)benzoevih kiselina formule XXVIIIa odnosno formule XXVIIIb. Sa ovim jedinjenjima formule XVIIIa i XVIIIb, gde je W sumpor, pretvaranje istih u odgovarajuča jedinjenja formule II supstituisanu ili nesupstituisanu 2-(5-tiokso-2-imidazolidinil)benzoevu kiselinu u obliku izomerne smese se vrši redukcijon sa NaCNBHj kao što je gore opisano. Takodje je nadjeno da odredjena jedinjenja formule XXVIIIa i formule XXVIIIb, gde je W kiseonik, redukcijom sa natrijum cijanoborhidridom daju odgovarajuča jedinjenja 5-okso-2-(2-imidazolidinil)benzoeve kiseline formule II. Medjutim, zavisno od supstitucije na aromatičnom prstenu pomenutih jedinjenja, neka jedinjenja formule XXVIIIa i formule XXVIIIb je nadjeno na ne podležu ili nisu pristupačna za redukciju sa natrijum cijanoborhidridom. Tako, kada jedinjenja formule XXVIIIa i formule XXVIIIb okso derivati nisu pogodni za redukciju, dobijanje jedinjenja formule II 5-okso derivata 2-(2imidazolidinil)benzoevih kiselina i/ili estri se vrši aldehidnim načinom. Gornje reakcije su grafički ilustrovane prema šemi II koja sledi:

v

-28Šema II

Ac₂O

Piridin

DME (dimetoksietan)

R3 (XVII) (XVIII)

^r2 (XVIII) (XXVI)

THF

-29Sema II (nastavak)

(XXVI)

ΟΝΗ —NH₂

00H «2 * (XXVIΙα) (XXVIIb)

ΝαΟΗ,Δ

(ΧΧΥΙΙΙα) (XXVIIIb)

-30Iz gornje diskusije se može videti da mnogi sinteticki putevi za 2-(2-imidazolidinil)benzoeve kiseline i/ili estre formule II daju smese herbicidni efikasnih kiselina ili estarskih izomera. Mada je nadjeno da su izomerne smese vrlo efikasne za selektivno suzbijnnje neželjenih biljnih vrsta, takodje je nadjeno da ne retko, jedan od izomera je više efikasan i/ili solektivan od drugog. Tako, ponekad je poželjno da se vrši direktna sinteza za pojedinačni izomer.

Kao primer suntetičkog načina za pojedinačni izomer 3-nitro ftalni anhidrid formule XXIX, isti se može dispergovati ili rastvoriti u višku C^-C^ alkohola i zagrevati da refluksuje, generalno izmedju oko 60 i 100°C. Posle refluksovanja, alkohol se ispari u vakumu i ostatatk ponovo kristališe iz etil acetata, pa se dobija jedinjenje formule XXX sa otvorenim prstenom 2-alkil 3nitroftalat. Jedinjenje formule XXX se zatim disperguje u tionil hloridu i dobijena smesa se održava na temperaturi izmedju oko 20 i 40°C sve do u suštini završetka reakcije. Smesa se koncentruje i ostatak sakupi u aromatičnom rastvaraču kao što je toluen i koncentruje ponovo, pa se dobija jedinjenje formule XXXI alkil 2-(hlorkarbonil)-6-nitrobenzoat. Ovo jedinjenje formule XXXI nitrobenzoat se zatim pomeša sa oko ekvimolarne količine supstituisanog α-aminokarboksamida formule XIX i zagreva da refluksuje u prisustvu ne-protoičnom rastvaraču kao što je tetrahidrofuran i trialkilamin, pa se dobija^karbamoil-6-nitroftalamat formule XXXII.Ciklizacija pomenutog jedinjenja formule XXXII karbamoil6-nitroftalamata u jedinjenje formule XXXIII 2-(2-imidazolin-2il)-6-nitrobenzoat se zatim vrši sa fosfor pentahloridom na povišenoj temperaturi, generalno izmedju 60 i 100°C. Reakcija se

-31najbolje vrši u prisustvu inertnog organskog rastvarača kao što je toluen ili benzen. Gornje reakcije su grafički prikazane u šemi III koja sledi:

Šema III

(XXIX) (XXX)

NH₂——conh₂ r₂

THF

NHEt3

onh₂ (XXXII) (XIX)

PCI 5 toluen

(XXXIII)

-32.

Drugi način za dobijanje mono-supstituisanih i multi-supstituisanih 2-(2-imidazolinil)benzoevih kiselina i estara, od kojih jedinjenja su mnoga korisna kao interrnedijeri za dobijanje iraidazolidinona i imidazolidintiona prema sadašnjem pronalasku preko redukcije sa natrijum cijanoborhidridom, obuhvata reakciju jedinjenja formule XV, supstituisane benzoeve kiseline sa tionil hloridom i katalitičkom količinom dimetilformamida, tako da se dobija supstituisani benzoilhlorid formule XXXIV. Reakcija se najbolje vrši tako da se zagrevanje vrši do izmedju 25 i 40 °C i zatim reakciona smesa ispari u vakumu sa anhidrovanim aromatičnim rastvaračem kao što je toluen, pa se dobija supstituisani benzoil hlorid, koji se zatim pomeša sa ekvimolarnim količinama jedinjenja formule XXVI karboksamida ili tiokarboksamida i trialkilamina, kao što je trietilamin, triizopropilamin ili sl., u prisustvu ne-protoičnog rastvarača kao što je tetrahidrofuran.

Za vreme dodavanja reaktanata, reakciona smesa se generalno održava na temperaturi izmedju oko 0 i 15°C. Kada je sa dodavanjem završeno, smesa se ostavi da zagreje do temperature okoline, zatim tretira sa vodom i ekstrahuje sa organskim rastvaračem kao što je etil hcetat, pa se dobija R-supstituisani benzamid formule XXXV. Tako obrazovan supstituisani benzamid se zatim zagreva do temperature od 25 do 110°C sa oko 2 do 10 molarnih ekvivalenata vodenog alkoholnog natrijum ili kalijum hidroksida, najbolje u struji inertnog gasa kao što je azot. Reakcija daje jedinjenje formule XXXVI supstituisani fenil imidazolinon ili imidazolintion, koji se zatim pretvara u odgovarajuči (5-okso(ili 5tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzoevu kiselinu formule XXXVII, upotrebljavajuci sek-butil litijum i ugljendioksid. Ova reakcija se

-33najbolje vrši rastvaranjem ili dispergovanjem jedinjenja formule XXXVI supstituisanog fenil imidazolinona ili imidazolintiona u tetrahidrofuranu ili drugom ne-protoičnom rastvaraču i oko tri ekvivalenata tetrametilendiamina u struji azota. Tada s e reakciona smesa održava na temperaturi izmedju oko -70 i -50°C i potom tretira sa rastvorom sek-butil litijuma u cikloheksanu. Posle toga, reakciona smesa se pomeša sa tetrahidrofuranom zasičenim sa ugljendioksidom, pa se dobija supstituisana (5-okso(ili tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzoeva kiselina formule XXXVII. Ove reakcije su prikazane grafički u šemi IV koja sledi:

--34-

SOC1₂ (xv)

M

1H——C—NH₂ R2 (XXXV)

Sema

(XXVI)

NaOH

(XXXVI) (XXXVII)

-35Alternativno, supstituisana benzoeva kiselina formule XV se može pretvoriti u benzoilhlorid formule XXXIV, kao što je * gore opisano. Posle toga, benzoilhlorid se disperguje u THF i pomeša,sa rastvorom od 3 do 5, najbolje oko 4 ekvivalenata dietilamina u tetrahidrofuranu. Dodavanje se generalno vrši u struji azota održavajuci temperaturu reakcione smese izmedju oko -10 i 0°C. Reakcija daje supstituisani benzamid formule XXXVII, koji se zatim rastvori u anhidrovanom tetrahidrofuranu i tretira sa ekvivalentnom količinom sek-butil litijurna dispergovanom u cikloheksanu, Ovo tretiranje se obično vrši u struji azota, održavajuči temperaturu reakcione smese izmedju oko -70 i -50°C. Zatim, reakciona smesa se pomeša sa anhidrovanim tetrahidrofuranom zasičenim sa ugljendioksidom, pa se dobija supstituisana ftalaminska kiselina formule XXXIX,a njeno tretiranje pri mešanju rastvora u suvom tetrahidrofuranu sa etil hlorformijatom i zatim sa trietilaminom i rastvorom jedinjenja formule XXVI karboksamida ili tiokarboksamida u anhidrovanom tetrahidrofuranu daje supstituisani Ν,Ν-dietilftalamid formule XL. Ciklizacija sa bazom supstituisanog Χ,Ν-dietilftalamida formule XL se vrši zagrevanjem pomenutog jedinjenja formule XL sa od 2 do 10 molarnih ekvivalenata vodenog ili vodeno alkoholnog natrijum ili kalijum hidroksida do temperature izmedju oko 25 i 110°C, najbolje u struji azota.Ova reakcija daje supstituisani N,N-dietil(5-okso(ili tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzamid formul^ XLO koji se lako pretvara u odgovarajucu kiselinu formule XLIII zagrevanjem sa koncentrovanom mineralnom kiselinom kao što je koncentrovana hlorovodonična kise lina ili bromovodonična kiselina. Posle zakišeljavanja, smesa se ohladi, zaalkališe do pH izmedju 7 i 10, sa natrijum ili kalijum

-36hidroksidom i zatim pazljivo zakiseli do pH 5 sa koncenrovanom sumpornom kiselinom. So supstituisanog N,N-dietil(5-okso(ili tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzamida formule XLI takodje podleže transesterifikaciji sa metanolom i hlorovodonikom, dajuči odgovarajuči metil estar formule XLII pomenutog N,K-dietilaminobenzamida formule XLI. Tretiranje supstituisanog metil (5-okso(ili tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzoata formule XLII sa vodenim ili vodeno alkoholnim rastvorom hidroksida alkalnog metala na povišenoj temperaturi izmedju oko 60 i 100°C, zatim zakišeljavanjem sa hlorovodoničnom kiselinom daje supstituisanu (5--okso=fil-i-ti okso) 2-imidazolin-2-il)benzoevu kiselinu formule XLIII. Ove reakcije su ilustrovane u šemi IVa koja sledi. Mada su ove reakcije ilustrovane grafički u odnosu na supstituent e za Rp R^₅ X» Y,

Z i W, podrazumeva se sa ove reakcije su posebno primenijive za jedinjenja u kojima je W kiseonik, A je CR^, R^ je fluor, a R,

R-ρ Rg, X, Y i Z su kao što je opisano kod formule XLI, XL!I i XLII supstituisanih (5-okso-2-imidazolin-2-il)benzoevih kiselina, estara i soli.

-37Šema IVa

(XV) (XXXIV)

ONEt₂

NHEt₂

1· SeK-BuLi 2. “ČOf

EtOCOCl/NEt₃

H

N H ₂———C—N H 2 R2 (XXVI)

-38Šema IVa (nastavak)

(XLII)

NaOH (XLI)

I.Konc. HCl

(XLIII)

-39Alternativan postupak za dobijanje supstituisanih 2-(5okso(ili tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzoevih kiselina, obuhvata reakciju supstituisanog benzoil hlorida formule XXtyl karboksarnida ili tiokarboksamida u prisustvu trialkilamina i rastvarača tetrahidrofurana^ za dobijanje N-supstituisanog benzamida, koji se zagreva do 25-110°C sa viškom vodenog ili vodeno alkoholnog natrijum ili kalijum hidroksida radi dobijanja jedinjenja formule XLIV supstituisanog fenil imidazolinona ili imidazolintiona. Ove reakcije su slične sa početnim reakcijama opisanim gore i ilustrovane su u šemi IV, Medjutim, kada se želi da dobije dodatni C^-C^ alkil supstituent na supstituisanom prstenu gore pomenutog jedinjenja formule XLIV^imidazolinona il± imidazolintiona, pomenuti imidazolinon ili imidazolintion se može rastvoriti u anhidrovanom tetrahidrofuranu i tretira sa sek-butil liti jumom, najbolje rastvorenim u cikloheksanu ili drugom aromatičnom rastvaraču. Dodavanje sek-butil litijuma imidazolinonu iii.imidazolintionu je najbolje da se vrši u dužem vremenskom periodu, do nekoliko časova, održavajuci reakcionu smesu na temperaturi izmedju oko -50 i -75°θ· Kada je sa dodavanjem završeno, reakciona smesa se ostavi da zagreje do izmedju oko -JO i -50°C i zatim pomeša sa C^-C^ alkil jodidom dispergovanim u tetrahidrofuranu. Posle mešanja reakciona smesa se ostavi da zagreje do temperature okoline i zatim rastvarač ispari u vakumu, pa se dobija multi-supstituisani proizvod formule XLV. Reakcija je grafički data u šemi 'V., upotrebljavajuci metil jodid i sek-butil litijum radi ilustracije.

Kada se želi da dobije halogen supstituent na aromatičnom

-40prstenu supstituisanog imidazolinona ili imidazolintiona formule XLIV, pomenuti supstituisani imidazolinon ili imidazolintion se disperguje u anhidrovanom ne-protoičnom rastvaraču kao što je tetrahidrofuran i tretira sa sek-butil litijuinom rastvorenim u cikloheksanu. Dodavanje se vrši u vremenskom periodu od oko 0,5 do 2 časa održavajuči reakcionu smesu na temperaturi ispod oko -50$C. Smesa se zatim zagreje do temperature izmedju oko -JO i -40°C i halo&enuje sa sredstvom za halogenovanje kao što je heksahloretan ili sl., najbolje dispergovanom u anhidrovanom neprotoičnom rastvaraču tetrahidrofuranu. Smesa se zatim ostavi da zagreje do temperature okoline, tretira sa ledenim zasičenim rastvorom soli i zatim zakiseli do pH J jakom mineralnom kiselinom. Posle toga, halogenovani proizvod formule XLVI se ekstrahuje iz reakcione smese sa organskim rastvaračem kao što je etar. Halogenovani imidazolinon ili imidazolintion formule XLVI se zatim lako pretvara u odgovarajucu supstituisanu 2-(57pks_o(ili. tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzoevu kiselinu formule XLVII reakcijom pomenutog halogenovanog imidazolinona ili imidazolintiona sa sekbutil litijumom u prisustvu tetrahidrofurana i tetrametilendiamina u struji azota, i zatim se tako dobljena reakeiona smesa pomeša sa anhidrovanim tetrahidrofuranom, zasičenim sa ugljendioksidom. Proizvod formule XLVII se može izolovati iz reakcione smese dispergovanjem pomenute smese u vodi i zakišeljavanjem sa istom jakom mineralnom kiselinom. Organska faza se zatim odvoji iz smese i ekstrahuje sa bazom. Vodena faza se odvoji i zakiseli mineralnom kiselinom, pa se dobija željeni proizvod. Ove reakcije su prikazane u šemi V koja sledi:

-41Sema V

CH₃-

HN-R₂ (XLIV)

(XLV) (XLVI)

-42Šema V (nastavak)

1. Sek-BuLi

2. C0₂

s/

-43Drugi alternativen postupak za dobijanje supstituisanih (5-okso(ili tiokso)-2-imidazolin-2-il)benzoevih kiselina, estara i soli je grafički prikazan u šemi VI koja sledi. Iz nje se može videti, da se supstuisani benzoil hlorid tretira sa oko 3 do 5 ekvivalenata di-C^-C^ alkilamina, kao što je dietilamin u tetrahidrof uranu, pa se dobija odgovarajuči supstituisani benzamid, koji se zatim halogenuje, ako se želi, posle tretiranja istog sa sefr-butil litijumom u prisustvu tetrahidrofurana ili drugog sličnog rastvarača. Sek-butil litijum se generalno rastvara u cikloheksanu i dodaje benzamidu koji se nalazi u reakcionoj smesi, odr· žavajuci temperature iste ispod -50°C, na pr., -50 do -75°0· Kada je sa dodavanjem završeno, smesa se zagreje do -30 - -40°C i u nju doda sredstvo za halogenovanje, kao što je heksahloretan, dispergovan u ne-protoičnom rastvaraču. Ovako se dobija halogenovani derivat supstituisanog benzamida koji se lako ptetvara u odgovarajucu supstituisanu ftalamičnu kiselinu reakcijom sa sekbutil litijumom u tetrahidrofuranu i tetrametilendiaminu u struji azota, posle čega se pomeša tako dobijen sastav sa tetrahidrofuranom zasičenim sa ugljendioksidom. Reakcija tako obrazovanog proizvoda, supstituisane ftalaminske kiseline, sa etilhlorformija tom i zatim sa trietilaminom i rastvorom karboksamida ili tiokarboksamida formule XXVI u anhidrovanom tetrahidrofuranu, daje supstituisane Ν,Ν-dietilftalamide koji se zatimpodvrgnu ciklizacijom sa bazom pri zagrevanju od 25-110°, sa vodenim ili vodeno alkoholnim natrijum ili kalijum hidroksidom. Rpakcija obezbedjuje supstituisani^benzamid koji se lako pretvara u odgovarajucu kiselinu tretiranjem sa jakom mineralnom kiselinom ili u odgovarajuci estar transesterifikacijom sa G^-G^ alkoholom, kao što je

-44metanol i jakom mineralnom kiselinom, kao što je prikazano u šemi VI. Tako dobijen estar se može zatim zagrevati sa hidroksidom alkalnog metala i zakiseliti sa jakom mineralnom kiselinom radi dobijanja supstituisane (5-okso-(ili tiokso)-2-imidazolin2-il)benzoeve kiseline. Ove reakcije su ilustrovane u šemi VI (V I koja sledi, i može se videti da krajnje faze ovog sintetičkog načina su slične sa zadnjim stanjima dobijanja ilustrovanih u šemi JV., mada se predhodne faze sistema razliku ju. Treba naglaf Λι siti da ova reakciona sekvenca rezultira u obrezovanju izomera jedinjenja dobijenog preipa šemi V^..

-V?Šema VI fr

1. Sefc-BuLi

2. CCI3-CCI3

1. Sefc-BuLi

2. C0₂

C1

VI (nastavak) ( 7 ''

K nh₂——c—^nh2 R2

1. EtOCOCl/NEt₃

2. NaOH

-47Dobijanje (5-okso-2-imidazolidinil)benzoevih kiselina, estara i soli formule II, koji imaju 3-fluor supstituent , sa ili bez dodatnih supstituenata u položajim 4, 5 i/ili 6 aromatičnog prstena,može se vršiti polazeci sa prikladno supstituisanim fluor-N,N-dialkilbenzamidom formule XLVIII, kao što je fluor-N,Ndietilbenzamid. Sinteza obuhavta reakciju prikladno supstituisanog fluor-N,N-dietilbenzamida sa sek-butil litijumom u struji azota, najbolje u prisustvu tetrahidrofurana i na temperaturi izmedju oko -70 i -5θ°θ· Posle toga, reakciona smesa se tretira sa anhidrovanim dimetilformamidom održavajuči temperaturu iste izmedju oko -50 i -70°G. Posle zagrevanja do temperature okoline, smesa se tretira sa slanim rastvorom i ekstrahuje sa organskim rastvaračem kao što je etil acetat. Vodena faza as odvoji i zakiseli sa jakob mineralnom kiselinom do pH 3-4, pa se dobija 4fluor-3-hidroksiftalid formule XLIX ili supstituisani 4-fluor3-bidroksiftalid. Tako dobijen 4-fluor-3-hidroksiftalid se zatim meša sa karbonatom alkalnog metala kao što je natrijum ili kalijum karbonat i najmanje ekvimolarnom količinom C^-C^ alkil jodidom kao što je metil jodid i nižim alkil ketonom kao što je aceton. Zagrevaiijem dobijene smese do refluksovanja dobija se 3fluor-2-formilbenzoat formule L ili supstituisani 3-fluor-2formilbenzoat.

Tako obrazovan 3-fluor-2-formilbenzoat ili supstituisani

3-fluor-2-formilbenzoat se zatim mešaju sa približno ekvimolarnom količinom prikladno supstituisanog aminoamida formule XII i vrši zagrevanje u prisustvu organske kiseline kao što je £-toluensulfonska kiselina i aromatičnog rastvarača kao što je toluen, ksilen ili sl., pa se dobija 3-fluor-(karbamoil)formimi-48doil benzoat formule LI, koji se zatim ciklizuje tretiranjem sa trifluorsircetnom kiselinom u prisustvu hlorovanog ugljovodo nika kao rastvarača na pr., metilen hlorida, dihloretana ili hloroforma. Reakcija se najbolje da vrši u struji inertnog gasa kao što je azot održavajuci temperaturu reakcione smese izmedju oko -5 i +5°C, Reakcija daje smesu cis- i trans-izomera 3-fluor

4-okso-2-imidazolidinil benzoata koji je dat formulama Lila i Lllb. .Reakcije su grafički prikazane u šemi VII koja sledi:

49Seraa VII

K2CO3,alkil i aceton.

f¹

ΝΗ₂-^-γ—C0NH₂ R2 (XII)

-50Šema VII (nastavak)

Cis (Lila)

Trans (Lllb)

-51Kao što je gore rečeno, nadjeno je da aldehidni način opisan za pobijanje 3-fluor-4-okso-2-imidazolidinil benzoata koji je ilustrovan u šemi VII gore, se slično može upotrebiti za dobijanje supstituisanih i nesupstituisanih (^zt— okso(i tiokso)-2-imidazolidinil)nikotinata i supstituisanih i nesupstituisanih (4okso(i tiokso)-2-imidazolidinil)-3-hinolinkarboksilata.

Supstituisani 4lkil 2-formilnikotinati koji se koriste u d_obijanju 2-(2-imidazolidinil)nikotinata formule III, primenom postupka sa aldehidom opisanim gore i ilustrovanim u šemi VII, za sintezu jedinjenja formule Lila i Lllh supstituisanih<

3-fluor-4-okso-2-imidazolidinil benzoata, mogu se dobiti iz supstituisanih θ^-0^2 ^alkil 2-metilnikotinata. Uohičajeno i radi jasnoce. Sinteza koja sledi je opisana pri upotrebi supstituisanih metil 2-metilnikotinata kao ilustracija ove klase reakcija.

U skladu sa ovim pronalaskom. ekvivalentne količine supstituisanog metil 2-metilnikotinata, formule LIH i m-hlorperbenzoeve kiseline se pomešaju u prisustvu hlorovanog ugljovodonika kao što je metilen hlorid, hloroform ili sl. Reakciona smesa se zagreva da refluksuje, zatim ohladi do temperature okoline i višak per« kiseline se razori dodavanjem viška 1-heksena. Posle toga, rastvor se ispere sa rastvorom natrijum bikarbonata, osuši i koncentruje, pa se dobija odgovarajuči supstituisani metil metilnikotinat 1oksid formule LIV, koji se zatim zagreva od oko 70 do 95°θ θ⁸¹ viškom anhidrida sirčetne kiseline, pa se dobija supstituisani metil 2-acetoksimetilnikotinat formule LV. Korastvarač kao što je piridin ili piridin/dimetoksietan se takodje može upotrebiti u reakciji, ali to u suštini nije bitno. Oksidacija acetoksimetil-52nikotinata formule LV sa vodonik peroksidom u sircetnoj kiselini daje metil 2-acetoksimetilnikotinab 1-oksid formule LVI, koji se lako pretvara u metil 2-diacetoksimetilnikotinat formule LVII reakcijom sa viškom anhidrida sircetne kiseline na temperaturi izmedju oko 70 i-95°G, ^sa ili bez korastvarača kao što je piridin ili piridin/dimetoksietan. Tretiranje metil diacetoksimetilnikotinata formule LVII sa alkoksidom alkalnog metala kao što je natrijum metoksid, natrijum etoksid, kalijum butoksid,. ili sl., u prisustvu C^-C^ alifatičnog alkohola zatim daje supstituisani alkil formilnikotinat kao što je metil 2-formilnikotinat formule LVIII.

Alternativno, takodje je nadjeno da reakcija supstituisanog °1^_θ12 nlki·¹· 2-metilnikotinata formule LIH, sa benzaldehidom na povišenoj temperaturi, daje metil 2-stirilnikotinat formule LIX koji kada se izloži ozonu daje supstituisani alkil formilnikotinat formule LVIII.

Takodje, nadjeno je da tretiranje supstituisanog metil 2acetoksimetilnikotinata formule LV sa alkoksidom alkalnog metala kao što je nateijum metoksid, u prisustvu nižeg alifatičnog alkohola na povišenoj temperaturi, daje odgovarajuci supstituisani metil 2-hidroksimetilnikotinat formule LX, koji sa dalje pretvara u supstituisani metil formilnikotinat formule LVIII oksidacijom sa selen dioksidom ili olovo tetraacetatom.

ΐ

Gornje reakcije su graf ički »prikazane u šemi VITI.

-53Šema VIII

X

'z —CHO

°3

* h₂o₂

SeO₂ ili Pb(0Ac)4

-54Bema VIII (nastavak)

anhidrid. sirčetne kiseline--·

(LVIII)

-55Redukcija diestara hinolinske kiseline sa diizobutilaluminijum hidridom je takodje efikasna metoda za alkil 3-formilnikotinate. Sinteza ovih diestara hinolinske kiseline je Opisana u evropskoj patentnoj prijavi 81105638,3 broj publikacije 0 041 623.

Aldehidni put za dobijanje jedinjenja formule LVIIa i LVIIb supstituisanih (4-okso(i tiokso)-2-imidazolidinil)benzoata je slično efikasan način za dobijanje supstituisanih i nesupstituisanih (4-okso-2-imidazolidinil)hinolin-3-karboksilata iz supstituisanih 2-formilhinolin-3-karboksilata.

Postupak za dobijanje ovih supstituisanih 2-formilhinolin3-karboksilatnih intermedijera obuhvata reakciju prikladno supstituisanog anilina, formule LXI:

gde su L, M, Ry i Rg kao što je definisano i u referenci za formulu IV za 2-(2-imidazolidinil)hinolin-5-karboksilne kiseline, estre i soli; sa približno ekvimolarnom količinom keto estra formule LXII čija je struktura:

r »-CO-gh₂ooor ’ * ’ (LXII) gde je R’ CH^ ili COOR i R je C-j-C^ alkil. Ova reakcija se opciono vrši u prisustvu organske sulfonske kiseline kao što je £-toluensulfonska kiselina u-obliku hidrata, kamforsulfonska kiselina, ili anilin hidrohlorid, u prisustvu organskog rastvarača kao što je cikloheksan, toluen, benzen, ksilen, monohlorbenzen, ortodihlorbenzen i njihove smese, ili sl., na temperaturi od oko

-5620 do 110°C. Najbolje je da se stalno udaljava voda koja se obrazuje za vreme reakcije destilacijom ili na atmosferskom ili pod smanjenim pritiskom kao što je 6,665 RPa pritiska živinog stuba dok se reakciona temperatura održava u opsegu od 75 do 80°C.

Reakcija daje	0-anilino-a,0-nezasicen estar formule LXIII:
	L
M	HC-COOR
Q -	T ji g_R· (LXIII)
-	R H R?
gde su L, M, v	Ro i R’ kao i R opisani gore.

Ovako obrazovan β-anilino-a,-0~nezasieen estar formule LXIII se zatim podvrgne reakciji sa približno ekvimolarnom količinom imonijum soli čija je struktura:

© o

Cl-CH=N-(R’ ’ ’ )₂.C1^W (LXIV) gde je R’” θι”θ6 alkil ili

Cl-CH=N (CH₂)_n.Cl (LXIVa) gde je n 4 ili 5, a odnosi se na formulu LXIV odnosno formulu LXIVa. Reakcija se vrši u prisustvu ugljovodoničnog rastvarača kao što je toluen ili hlorovani ugljovodonik kao što je metilen hlorid, dihloretan, ortodihlorbenzen, hlorbenzen, ili njhove smese, na temperaturi izmedju oko 40 i 110°C, za vreme koje je dovolj no da se u suštini reakcija dovede do kraja i dobije alkil estar 2-metil-3-hinolinkarbonske kjLseline formule LXV, ako je R’ CH^ u 0-anilino-a,0-nezasičenom estru formule LXVII ili hinolin-2,3dikarboksilat ako je R* COOR u 0-anilino-a,0-nezasicenom estru formule LXVIII,

-57Alternativno, supstituisani anilin formule LXI, u kojoj L,

M, R? i Rg su kao što je gore opisano, može¹,da reaguje sa oko ekviraolarnom količinom acetilen dikarboksilata formule LXVI čija je struktura:

ROOC—C=C-COOR , gde R^M je C-^-C^ alkil. Ova reakcija se generalno vrši u prisustvu rastvarača kao što je dihloretan ili Cj-C^ alkohol kao što je metanol, na temperaturi izmedju 0 i 100°0, pa se dobija β-anilinoα,β-nezasičen estar formule ΕΧΙΙΙ, koji zatim reaguje sa imonijum soli formule LXIV čija je struktura:

Cl-OH—N-(R’”)2Ci^e gde je R’” C^-Cg alkil ili LXIVa čija je struktura:

Cl-CH=N (CH_o)„.01 v? ^{2 n} gde n je 4 ili 5· U formulama LXIV ili LXIVa je anjon prikazan Q kao Cl , ali treba znati da kada se POCl^ upotrebijava za spremanje Vilsmeier-ovog reagensa, anjon je POgC^ . Ova reakcija se vrši generalno u prisustvu rastvarača kao što je metilen hlorid, dihloretan, monohlorbenzen, ortodihlorbenzen, ili toluen na temperaturi izmedju 40 i 110°C za vreme dovoljno da se reakcija izvrši do kraja i dobija se hinolin-2,3-dikarboksilat prikazan formulom LXVa čija je struktura:

M gde su L, M, Q, R?

Imonijum so formule LXIV ili LXIVa koriščena u gornjim reakci-

COOR»

-COOR (LXVa) i R kao što je opisano gore,

-58jama ciklizacije može se odnositi na Vilsmeier-ov reagens. Ovaj reagens se može napraviti iz (Ν,Ν-dialkil ili N-alkil-N-fenil) formamida reakcijom sa POCl^i 0001₂, C1CO-COC1 ili S0₂01_a u rastvaraču ugljovodoniku ili hlorovanom ugljovodoniku.

Pretvaranje 2-metil-3-hinolinkarboksilata prikazanog na formuli LXV u kojoj R’«CH^ za odgovarajuči aldehid formule LXVII može se vršiti na sličan način kao što je opisano gore za pretvaranje supstituisanog 2-metilnikotinata formule LIH u odgovarajuci 2-formilnikotinat formule LVIII.

Pretvaranje hinolin-2,3-dikarboksilata prikazanog formulama LXV i LXVa, u odgovarajuči aldehid prikazan formulom LXVII Čija je struktura:

(LXVII) gde su L, M, R? i Rg kao i R” kao što je definisano gore, može se vršiti reakcijom hinolin-2,3-dikarboksilata formule LXV sa diizobutilaluminijum hidridom. Reakcija se najbolje vrši u prisustvu ne-protoičnog rastvarača kao što je tetrahidrofuran u struji inert nog gasa.

Ove reakcije su grafički ilustrovane u šemi IX koja sledi:

-59Sema IX

R’—CO—CH₂C00R (LXII)

R 0₂C—C=C—COOR (LXVI)

Rastvarač

Δ

Cl—CH=N—(R )₂·α* (LXIV) ili

Cl-CH=fQ(CH₂)_n-Cl* (LXIVo)

Cl—CH=N—(R ' ) ₂ «Cl* (LXIV) ili cich=JQ(ch₂ )_n -ci* (LXIVa)

-60Šema IX (naetavak) (LXIVa)

(LXV)

(iBu^AlH (_<iBu)₂AlH kadaR' = C00R

-61Kao što je naznačeno gore, formule V 2-(2-imidazolidinil)tieno- i furo[3,2-b]piridin-6-karboksilati, formule VI 2-(2-imidazolidinil)-2,3-dihidrotieno- i furo[3,2-b]piridin-6-karboksilati, formule VII 2-(2-imidazolidinil)tieno- i furo[2,3-h]piridin-5karboksilati i formule VIII 2-(2-imidazolidinil)-2,3-hihidrotienoi furo[2,3-h]piridin-5-karboksilati, se mogu dobiti, u saglasnosti sa ovim pronalaskom. redukcijom odgovarajuceg (2-iraidazolin-2-il)tieno- i furo[2,3-h] i [3,2-b]piridina sa natrijum cijanoborhidridom.^- Ovi 2-(2-imidazolin-2-il)toeno- i furo[2,3-h]pridin intermedijeri, potrebni za dobijanje jedinjenja formule V, VI, VII i VIII, 2-(2-imidazolidiniI)tieno- i furo[2,3-h]i [3,2-b]piridini, iz sadašnjeg pronalaska su opisani u prijavi za U.S. Letters Patent of Marinus Los, David William Ladner and Barrington Gross, serial No 500,219, predate 2 juna 1983«s°d· i ovde je uneta kao refernca.

2-(2-imidazolin-2-il)tieno i furo[2,3 -b]i [3,2-b]piridnski intermedijeri, korisni za dobijanje jedinjenja formule V, VI, VII, i VIII 2-(2-imidazolidinil)tieno- i furo [2,3-b]i [3,2-b]piridini iz sadašnjeg pronalaska su dati formulama Va, Via, Vila, I Vlila:

R^ .B

(Va) ^Rii^-r'^Bxfi^X5V^00RR ^{(VIa) R}1?J-N^,/ⁱⁱS“^R2

An_i=w

u referenci za jedinjenja formule V, VI, VII i VIII.

-62Treba napomenuti, da imidazolinon i imidazolintion imidazolinil intermedijeri, o kojima je bilo reči su predtsvaljeni pomoču jedne strukture, ali treba napomenuti da imidazolinil funkcija u ovim jedinjenjima može da egzistira u bilo kom tautomernom obliku:

Intermedijeri formule Va, Via, Vila i Vila za jedinjenja iz sadašnjeg pronalaska se mogu dobiti iz odgovarajučih prikladno supstituisanih tieno i furo[2,3-b]i [3,2-bjpiridinkarbonskih kiselina i estara formula LXXI i LXXIa ilustrovanih niže.

Pošto R^ i predstavljaju supstituente odabrane iz grupe koju saČinjavaju vodonik, halogen, C-^-C^ alkil i fenil radikal, a R^ i R₁₂ Predstavljaju vodonik, C-j-alkil i fenil: za svrhe iz sledeče diskusije , koja se odnosi na dobijanje jedinjenja formule Va, Via, Vila i Vila, 2-(2-imidazolin-2-il)tieno i furo[2,3-b]i [3,2-b]piridina. strukture jedinjenja obuhvačene u sintezi i diskusiji če biti ilustrovane sa R^ i R^q.

(ΕΧΧΙ) i

^j-CO^R •_N >co₂r (LXXIa) gde su R^, R^_q i B kao što je predhodno opisano, a R je metil ili etil.

Metode podesne za dobijanje jedinjenja formule Va, Via, Vila i Vlila nezasicena jedinjenja u kojima je dvoguba veza iz jedinjenja formule (LXXI) i (LXXIa) piridindikarbosilnih kiselina u obliku estara su ilustrovana u šemi X koja sledi.

Tako jedinjenja formule (LXXI) i (LXXIa) kao diestri se mogu

-63hidrolizovati u odgovarajuce tieno- i furo-2,3-pii‘idindikarhonske kiseline formule (ΙΧΧΙΙ) i (LXXIIa) reakcijom istih sa jakom bazom kao što je kalijum hidroksid ili natrijum hidroksid. Anhidridi kiselina formule (ΙΧΧΙΙΙ) i (IXXIIIa) se zatim dobijaju tretiranjem jedinjenja formule (ΙΧΧΙΙ) i (LXXIIa) piridindikarbonskih kiselina sa; na primer, anhidridom sirčetne kiseline. Reakcija jedinjenja formule (LXXIII) i (LXXIIIa) anhidridi sa prikladno supstituisanim aminokarboksamidom ili aminotiokarboksamidom formule (IX) daju karbamoil nikotinske kiseline formule (LXXIV) i (LXXIVa). Tretlranje tako dobljenih jedinjenja formule (IXXIV) i (LXXIVa) karbamoil nikotinske kiseline sa oko 2 do 10 molarnih ekvivalenata vodenog ili vodeno alkoholnog natrijum ili kalijum hidroksida, najbolje u struji inertnog gasa kao sto je azot, hladjenjem i zakišeljavanjem do pH 2 do 4 sa jakom mineralnom kiselinom kao što je hlorovodonična kiselina ili sumporna kiselina daje herbicidno efikasne 6-(4,4-disupstituisane-5-okso-(ili tiono)-2-imidazolin2-il)tieno- i furo[2,3-b]piridin-5-karbonske kiseline, i 5-(4,4disupstituisane-5-okso-(ili tiono)-2-imidazolin-2-il)tieno- i furo« [3,2-b]piridin-6-karbonske kiseline· obuhvacene formulama (Va) i (Vila).

Formula (Va) i (Vila) 5-(2-imidazolin-2-il)tieno- i furopridinski estri, u kojima R predstavlja supstltuent koji se razlikuje od vodonika ili katjon koji obrazuje so, a Rp R^, R^, R^_Q i B su kao što je opisano gore mogu se dobiti reakcijom novih tienoili furoimidazopirolopiridindiona, predstavljenih formulama (LXXV) i (lXXVa) ovde dalje, u šemi (XI), sa prikladnim alkoholom i odgovarajučim alkoksidom alkalnog metala na temperaturi koja se kreče

-64— izmedju oko 20 i oko 50°0.

Jedinjenja formule (LXXV) i (LXXVa) tieno- i furoimidazopirolopiridindioni se mogu na uobičajen način dobiti iz jedinjenja formule (Vila) i (Va) koja su kiseline, gde B je H tretiranjem sa jednim ekvivalentom dicikloheksilkarbodiimidom u inertnom rast varaču kao što je metilen hlorid kao što je ilustrovano u šemi (XI) koja sledi:

v

-65Šema X

Λ -^-COOR” N ^βισ

COOR (LXXI) (LXXIa)

1. Vodeni alkoholni -rastvor NaOH

Δ

2. HCI

COOH

N (LXXIIa)

Ria

Ac₂0

(LXXIIIa) —66—

Šema X (nastavak) (ΙΧΧΙΙΙ) (ΙΧΧΙΙΙα) |l nh₂—cw-nh₂ ^r2 (IX) ^R1(T

R_r θ Λ _N^—CONH—(j)—CW—NH2 ^r2

R_r ^Ri<r ^{z B} V^^V-cooh

I I _n<2—CONH—<p-CW—NH 2 ^RZ (LXXIV) (LXXIVa)

Na OH

(Vila)

DCC

(Va)

«1 (LXXV)

R30'Mi^{+ R}10

Rr

COOR3

N B N·

N-

^B Υ^Ζ^Ί—COOR ,N—

N N?1 —R₂ -=W (Vila) gde je alkalni metal, a X, I, finisano, a je C^-C^ alkil.

(Va)

Z, Rp R₂ su kao što je gore de

-68Mnoga jedinjenja formule (LXXI) tieno[2i5-b)piridindikarbonske kiseline i formule (LXXIa) tieno[5»2-b]piridindikarbonske kiseline se mogu uobičajeno dobiti reakcijom prikladno supstituisanog 2 ili 5-aminotiofena formule (LXXXIV) ili (LXXXIVa) sa C^-C^ alkil estrom acetilendikarbonske kiseline formule (IX) kao što je opisano od strane Bleckert et al. Chem. Ber. 1978, 106, 368. Tako obrazovan B-aminotieno-a,B-nezasicen estar formule (LXXXV) ili (LXXXVa) © Θ zatim reaguje sa imonijum soli formule C1-CH»N-(R” ’)pCl gde je

Φ ©

R”’ 0₁-C₆ alkil ili Cl-CH«N0(CH₂)_n,Cl gde je n’ 4 ili 5, u prisustvu niško ključajučeg hlorovanog ugljovodonika kao rastvarača i kao što je metilen hlorid ili dihloretan na temperaturi iznedju oko 40 i 9θ°0» za vreme koje je dovoljno da se u suštini reakcija završi i dobija se jedinjenje formule (LXXI) [2,$-b]tieno- ili (LXXIa) [3»2-b]tieno-2,3-piridindikarbonska kiselina kao dialkil estar što je ilustrovano u šemi (XII) niže.

Jedinjenja formule (LXXIa) furo[3,2-b)piridindikarbonske kiseline se dobijaju reakcijom 3-amino-2-formilfurana formule (LXXVI) koji se dobija metodom S. Gronovitz et al., Acta Chemica Scand B29 (1975) sa etil oksalacetatom, pa se dobijaju jedinjenja formule (LXXIa) furopiridinska jedinjenja direktno, kao što je prikazano u šemi (XIII) niže, dok se jedinjenja formule (LXXIa) furo[2,3-b]piridinska jedinjenja u kojima R^ i R^q su H se dobijaju bromovanjem reakcionog proizvoda (LXXVII) acetoacetamida sa dietil estrom etoksimetilenoksalsircetne kiseline i zatim tretiranjem sa natrijum borhidridom i para-toluensulfonskom kiselinom u refluksujučem ksilenu kao što je ilustrovano u šemi (XIV) niže.

-69Šema XII

ili ^R10

R₉:NH₂ (LXXXIV) (LXXXIVo)

R 0₂C—C=C—COOR (IX) ^R10“ r₉-

: i	|-|	R1O
M	L—N—C—COOR ili	R9J	1 k /

HC—COOR

H

-N-C—COOR

II

HC—COOR' (LXXXV) (LXXXVa)

C1-CH=N—(R' )2 .Cl® . ili

Cl-CH=fQcH2)n' -Cl ^RioR₉/¼—COOR

I

Λ -COOR S N ili ^r9^R1O’ ^SV^Z\—COOR i l

COOR (LXXI) (LXXIa)

-70Šema XIII

(LXXVI)

C2H₅0₂C-<jj-CH2-€02C2H₅ ”0 ° / Υ“Λ«5 ^R1O—*-—k_N^—C0₂c₂h₅ (LXXIa)

-71Šema XIV

O O ?02^c2^H5

CH₃—C—CH₂—C—ΝΗ₂ + C2H₅Q-<jS=C-CO-CO₂C₂H₅ C2^H50H/NoOAc_·

H

48tHBr/Br₂

NqBH4

(C2^h5>3N

OH

C0₂C₂H₅

I \ Z\ —CO2C2H5

O N £-toluensu-lf-oftska kiselina

\ z\

O N

O2C2H5 θ2^2^5 (LXXI)

-72Jedinjenja sa supstituentima predstavljenih sa R^ i R-^θ u formulama Va, Vila, LXXV i LXXVa iz sadašnjeg pronalaska se mogu dohiti bilo upotrebom prikladno supstituisanog polaznog materijala za dobijanje jedinjenja formula LXXI i LXXIa tieno- i furopiridin-5,6-dikarbonskih kiselina u obliku estara ili elektrofilnom supstitucijom (halogenovanje, nitrovanje/sulfonovanje itd.) direktno na jedinjenje formule LXXI ili LXXIa u obliku diestara ili na finalne proizvode formule Va ili Vila, gde je najmanje jedan od Y ili Z vodonik, Ova supstituisana jedinjenja formule (LXXI, LXXIa, Va i Vila) se zatim mogu upotrebiti kao polazni materijali za dodatnu Rg i R^supstituciju premeštanjem, redukcijom, oksidacijom i td. Reprezentativna supstituisana (LXXI) i (LXXIa) jedinjenja koja se dobijaju ovim postupcima su niže ilustrovana.

B	Δ	R10	R
&	H	H	ch5
S	H	Br	ch5
S	ch5	H	ch5
S	H	01	• oh3
o	01	01	ch5
S	H	J	oh3
S	II	no2	OH,
S	Br	Br	Ofi,

B	Rg	RlO	R
S	ch3	Cl	ch3
S	H	ch3	ch3
S	Cl	H	ch3
S	ch3	ch3	ch3
s	H	CN	ch3
s	H	och3	ch3
s	H	N(CH3)2	ch3
s	H	sch3	ch3
s	H	ocf2h	ch3
0	H	H	c2h5
0	H	Br	ch3
0	H	Cl	ch3
0	ch3	H	ch3
0	ch3	H	c2h5
0	H	ch3	ch3
0	c2h5	H	ch3
0	H	c2h5	ch3
0	ch3	ch3	ch3
s	-(ch2)3<		ch3
s	-(ch2)4		ch3
s			ch3
s	c6h5	H	ch3
0	c6h5	H	ch3
s	H ·„	ch3	ch3
s	H	oc6h5	ch3
0	H	oc6h5	ch3
0	cf3	H	ch3

-74Takodje nova herbicidna 2,3-dihidrotieno[2,3-b] i [3,2-b]piridnska jedinjenja se mogu dobiti u polaznj sekvenci šeme XII gore sa dihidrotiofenimin hidrohloridom. Nova herbicidna jedinjenja 2,3-dihidro furo[2,3-b] i [3,2-b]piridini se mogu dobiti kata· litičkom redukcijom jedinjenja formule Va i Vila (2-imidazolin-2il) proizvoda, ili formule LXXI i LXXIa furo[2,3-b] i [3,2-b]piridin-5,6-diestara kao na primer sa vodonikom i paladijumom na uglju, obezbedjujuči da Rg i R_{1Q supstituenti} se ne redukuju ovim postupkom. Tako su obezbedjena nova 2,3-dihidro herbicidna jedinjenja ilustrovane niže.

gde su Rq, R,_n, B, W, R,, R_o i kao što je opisano za Va i Vila. Imidazolidinon i imidazolidintionska jedinjenja formule I prema sadašnjem pronalasku su visoko efikasna herbicidna sredstva pre i posle nicanja. korisna za suzbijanje velikog broja različitih neželjenih monokotiledonih i dikotiledonih biljnih vrsta. Neočekivano, nadj-eno je takodje da ova jedinjenja imidazolidinon i imidazolidintionska jedinjenja formule I veoma dobro podnose različiti usevi uključujuči: suncokret; travne useve kao što je kukuruz, pirinač, ječam i pšenica; leguminozne useve kao što je soja, Mada herbicidna selektivnost jedinnjenja formule I imidazolidinona i imidazolidintiona prema ovom pronalasku variraju sa strukturom jedinjenja od useva do useva, prisustvo dihidroimidazolinil funkcije, koja je jedinstvena za sva jedinjenja formule I imidazolidina

-75i imidazolidintiona prema ovom pronalasku, čini da su jedinjenja iz ovog pronalaska veoma dobra sredstva sa herbicidnom selektivnošcu. Ova selektivnost dozvoljava primenu aktivnih jedinjenja na skoro zasadjena polja ili na skoro sazrele useve za sutbijanje neželjenih trava i širokolisnatih korova pored pomenutih useva.

(Takodje je neočekivano utvrdjeno da jedinjenja iz ovog pronalaska, cesto pokazuju aktivnost u pogledu regulisanja rasta bi1jaka-kada se upotrebe u neherbicidnim količinama. Kada se primene na cerealije kao što je pšenica i ječam, uočljivo je da su tretirane biljke krače, manje osetljive na poleganje usled nepovoljnih vremenski uslova, pokazuju povečano izbijanje izdanaka i često daju veči prinos u odnosu na netretirane useve, Takodje je utvrdjeno da se povečava i prinos kod kukuruza i soje koji su tretirani sa jedinjenjima formule I imidazolidinonima ili imidazolidintionima, jedinjenjima iz ovog pronalaska, Isti je slučaj i pri tretiranju suncokreta.

U praksi, jedinjenja formule I imidazolidinoni i imidazolidin tioni se mogu aplicirati na lišče neželjenih monokotiledonih ili [dikotiledonih biljaka ili u zemlju koja je zasadjena semenom ili na druge organe za razvoj biljaka, kao što su krtole, rizomi ili stoloni, u količini generalno izmedju oko 0,032 i 4,0 kg/ha, a najbolje izmedju oko 0,063 i 2,0 kg/ha, mada veče količine od 8,0 kg/ha se mogu upotrebiti ako se želi

Efikasna regulatoma aktivnost biljnog rasta je generalno . dobijena kada se gore pomenuta jedinjenja formule I primene na j useve u količinama ispod herbicidnih količina. Naravno da količina varira od jedinjenja do jedinjenja.

-76Jedinjenja formule I imidazolidinoni i imidazolidintioni iz ovog pronalaska se mogu primeniti na lisce biljaka ili u Zemlju koja je zasadjena semenom ili na druge organa za razvoj istih, u obliku tečnog spreja, kao ULV koncentrat ili kao čvrsta formulacija.

Kada sev jedinjenja formule T dobijaju kao soli sa alkalnim metalima ili organoamonijumove soli, pomenute soli se cesto rastvara ju u vodi i mogu se jednostavno dispergovati u vodi, sa ili bez dodavanja površinski aktivnog sredstva, i primeniti kao vodeni sprej. Pomenuta jedinjenja formule I se mogu takdje dobiti kao kvašljivi praškovi, tečljivi koncentrati, koncentrati za emulzije, granulovane formulacije ili slično.

Tipični koncentrat za emulzije se može dobiti rastvaranjem oko 5 do 25% po težini aktivnog sastojka u oko 65 do 90$ po težini N,metilpirolidona, izoforona, butil celosolva, metilacetata ili sličnih dodataka i dispergovanjem u njima oko 5 do 10% po težini nejonogenog površinski aktivnog sredstva kao što je alkilfenoksi polietoksi alkohol. Ovaj koncentrat se disperguje u vodi za primeni kao tečni sprej ili se može primeniti direktno kao ULV. koncentrat u obliku diskretnih kapljica čija srednja masa prečnika je izmedju oko 17 i 150 mikrona veličine čestica.

Kvašljivi praškovi se pripremaju mlevenjem zajedno oko 20 do 45% po težini fino raspodeljenog nosača kao što je kaolin, bentonit, dijatomejska zemlja, atapulgit, ili sl,, 45 do 80# po težini v

aktivnog jedinjenja, 2 do 5%P° težini sredstva za dispergovanje kao što je natrijum lignosulfonat, i 2 do 5$ po težini nejonogenog površinski aktivnog sredstva,1 kao što je oktilfenoksi polietoksi etanol, nonilfenoksi polietoksi etanol ili sl.

-77Tipična tečijiva tečnost se priprema mešanjem oko 40% po težini aktivnog sastojka sa oko 2% po težini sredstva za želiranje kao što je bentonit, 3% po težini sredstva za dispergovanje kao što je natrijum lignosulfonat, 1% po težini polietilen glikola i 54% po težini vode.

Kda se jedinjenja iz ovog pronalaska upotrebljavaju kao herbicidi kada se obuhvata i tretiranje zemljišta, jedinjenja se mogu pripremiti i primeniti kao granulovani proizvodi. Pripremanje granulovanog proizvoda se vrši rastvaranjem aktivnog jedinjenja u rastvaraču kao što je metilen hlorid, N-metilpirolidon ili sl. i prskanjem tako dobijenog rastvora na granulovan nosač kao što su krupice od kukuruznog klipa, pesak, atapulgit, kaolin i sl.

Granulovan proizvod tako pripremljen generalno sadrži oko 3 do 20% po težini aktivnog sastojka i oko 97 do 80% po težini granulovanog nosača.

Da bi se olakšalo dalje razumevanje pronalaska, primeri koji slede su dati u osnovi za svrhu ilustrovanja odredjenih specifičnijih detalja. Na ovaj način se ne može smatrati da je pronalazak ograničen izuzev definisanih Zahteva. Ako drugačije nije naznačeno, svi delovi su po težini.

’}

-78Primer 1

Dobijanje 3-hlor-N,N-dietil-£-toluamida

CH

C

00H

1. Kat. DMP

2. HMEt₂

ONEt

Smeši 32,2 g (0,19 mola) 3-hlor-4-metilbenzoeve kiseline u 100 ml tionil hlorida doda se 2 kapi dimetilformamida i zagreva na parnom kupatilu l.čas. Bistar rastvor boje cilibara se ispari u vakumu sa nekoliko partija anhidrovanog toluena/ pa se dobija ostatak kao ulje boje cilibara. Posle razblaživanja sa zapreminom od 125 mi anhidrovanog tetrahidrofurana, doda se u kapima 3-hlor-4-metil-benzoil hlorid rastvoru koji se meša od 43,3 ml 0^418 mola) diebilamina·(HNEt₂) u 300 ml anhidrovanog tetrahidrofurana u atmosferi N₂ na -5°C. Reakciona smesa se ostavi da zauzme sobnu temperaturu za vreme od 72 h i zatim tretira sa 300 ml vode. Paze se odvoje; vodena faza se ekstrahuje sa ukupno 300 ml etil acetata. Sve organske faze se spoje, isperu sa 300 ml zasičenog rastvora natrijum hlorida, osuše preko magnezijum sulfata i koncentruju u vakumu, pa se dobija 40,0 g bistrog tamno crvenog ulja. Infra crveni i proton nmr spektar odgovaraju že1jenoj strukturi. Gasno tečna hromatografija daje čistoču od 96%.

Primer 2

Dobijanje 3-hlor-4-metilftalne kiseline

Rastvor koji se meša očT 16,6 ml (0,11 mola) N,N,N’,N’-tetrametiletilendiamina (TMEDA) u 300 ml anhidrovanog tetrahidrofurana se tretira ukapavanjem 100 ml 1,1 M rastvora sek-butil litijuma (0,11 mola) u cikloheksanu na -70 do -68°C u atmosferi azota.

-79ONEt₂ , + SeK-BuLi

CH₃-<x/

Cl

1. THF/TMEDA

2. C0₂

Posle mešanja na -68°C u toku 15 min, reakcioni rastvor se tretira ukapavanjem sa rastvorom od 22,6 g (0,10 mola) 3-hlor-N,Ndietil-£-toluamida u 50 ml anhidrovanog tetrahidrofurana na -65 do 60°C. Reakciona smesa se meša na -65°C u toku od 30 min, zatim saspe preko 350 ml anhidrovanog THE, zasičenim sa ugljendioksidom i ostavi da meša na temperaturi okoline u toku 4 dana, Reakciona smesa se tretira sa 300 ml vode, faze se odvoje, i vodena faza se ispere sa ukupnom zapreminom od 300 ml etilacetata Vodena faza se ohladi do 5°0 i pazljivo zakiseli sa koncentrovanom sumpornom kiselinom do pil 3· Dobi jeno ulje se ekstrahuje u ukupno 900 ml etil acetata. Ove organske faze se spoj$ isperu sa 300 ml zasičenim rastvorom natrijum hlorida, osuše preko magnezijum sulfata i koncentruju, pa se dobija ulje kao ostatak narandžaste boje (25,1 g) koje posle dužeg stajanja kristališe. Infracrveni (IR) i maseni spektar su saglasni sa željenom struk turom.

-80Primer 5

Dobijanje 5-hlor-4-metilftalnog anhidrida

Rastvor koji se meša od 21,5 6 (0,10 mola) 3-hlor-4-metilftalne kiseline u 500 ml anhidirda sirčetne kiseline se zagreva da refluksuje 6 h, ostavi da ohladi do sobne temperature i koncentruje u vakumu nekoliko puta sa anhidrovanim toluenom. Dobija se viskozan, zagasit, boje cilibara sirup, analiziran pomoču IR spektroskopije i upotrebljava se bez daljeg prečiščavanja.

Primer hDobijanje 4—hlor-a-izopropil-q,5-dimetil-l,5-diokso-2-izoindolin acetonitrila

N£tq_ (CH₃CO)₂O

-81Rastvor koji se meša od 19,7 β (0,10 mola) anhidrida 3hlor-4-metilftalne kiseline u 200 ml anhidrovanog tetrahidrofurana tretira se jedanput sa smesom od 12,3 g (0,11 mola) 2amino-2,3.-dimetilbutironitrila, 13,9 ml (0,10 mola) trietilamina (NEt^) i I50 ml anhidrovanog tetrahidrofurana na sobnoj temperaturi. Posle 72 h, rastvarač se udalji u vakumu, pa se dobija zagasito ulje kao ostatak, Ovo ulje se disperguje u 200 ml anhidrida sirčetne kiseline i zagreva da refluksuje 2 h, ostavi da se ohladi do sobne temperature u toku 48 h i koncentruje u vakumu, pa se dobija teško črno ulje. Posle hromatografisanja na silika gelu dva puta upotrebijavajuči metilen hlorid i smese metilen hlorida u heksanu, dobija se 14,6 g svetlo žute čvrste materije, t.t. 104-108°C. Ova čvrsta materija, 4-hlor-a-izopropil-a,5“dimetil-l,3-diokso-2-izoindolinacetonitril je analitički čista, i IR i proton nmr spektar su odgovarajuči sa željenom strukturom.

Primer 5

Dobijanje 4-hlor-a-izopropil-q,5-dimetil-l,5-diokso-2-izoindolin acetamida

Cl 0

Cl o

CH(CH₃)

CH(CH₃)2

<fH₃ conh₂

CH(CH₃)2

Cl o

-82Rastvor 9,5 g (0,035 mola) 4-hlor-a-izopropil-2,5-dimetill,3-diokso-2-izoindolinacetonitrila u 30 ml metilen hlorida se doda ukapavanjem smesi od 15 ml 95% sumporne kiseline plus 2 ml vode na 5°0· Sa snažnim mešanjem se nastavi ukupno 24 h na temperaturi okoline.' Reakciona smesa se zagreva na 40°C 3 h i zatim saspe preko 250 ml leda. Hladna vodena smesa se ekstrahuje sa ukup no 350 ml hloroforma. Organske faze se spoje, isperu sa 200 ml vode, -osuše preko magnezijum sulfata i koncentruju u. vakumu, pa se dobija 8,8 g svetlo bež boje čvrstog ostatka, t.t. 198-2O3°C. Ova čvrsta materija se rekristališe iz etil acetat/ etra, pa se dobija analitički Čist 4-hlor-a-izopropil-oc,5-dimetil-l,3-diokso2-izoindolinacetamid kao bela čvrsta materija, t.t. 215-218°C.

IR i proton nme spektar odgovaraju željenoj strukturi

Primer 6

Dobijanje metil estra 3-hlor-4-metil-Ii-(l-karbamoil-l,2-dimetilpropi^-ftalaminske kiseline

Rastvor koji se meša od 6,0 g (0,019 mola) 4-hlor-2-izopropil-2,5-dimetil-l,3-diosko-2-izoindolinacetamida u 200 ml metanola se tretira u partijama sa 0,93 g (0,019 mola) 50% disperzije

-83natrijum hidrida u mineralnom ulju. Posle 16 h na temperaturi okoline doda se ukapavanjem 1,1 ml (0,021 mol) sirčetne kiseline (krajnje pH=7) i rastvarači se vdalje u vakumu. Ostatak se disperguje u 75 ml vode i ekstrahuje sa ukupno 300 ml etil acetata. Organske faze se spoje, osuše preko magnezijum sulfata i ispare u vakumu, pa se dobija svetlo narajodžaste boje guma. Posle triturisanja sa 50 ml etra i filtrovanja, 4,0 g svetlo narandžaste boje čvrsta materija se dobija. IR i proton nmr spektar odgovaraju željenoj strukturi. Ova čvrsta materija se upotrebljava bez daljeg prečiščavanja.

Primer 7

Dobijanje metil 3-blor-2-(4—izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)-£-toluat hidrohlorida

ONH-(j:-CONH2

CH(CH₃)₂

COOCH3

PCI 5

CH₃

Smesa koja se meša od δζΐ g (0,029 mola) fosfor pentahlorida u 100 ml anhidrovanog toluena tretira se u partijama sa 4,0 g (0,012 mola) metil 3-hlor-4-metil-N-(l-karbamoil-l,2-dimetilpropil)ftalamata. Posle 72 h na sobnoj temperaturi, reakciona

-84smesa se saspe preko 350 ml leda i meša na temperaturi okoline · sve dok se led ne istopi. Dobijena trofazna smesa se filtruje, bezbojna čvrsta materija se osuši u vakumu na 53°C za vreme od 2 h, pa se dobija 3,5 S metil 3-hlor-2-(4-izopropil-4-metil-5okso-2-imidazolin-2-il)-£-toluat hidrohlorid, t.t. 233-235°^.

Primer 8

Dobijanje metil 3-hlor-2-(4-izopropil-4-metil-5~‘⁰^s⁰~2-imidazolin-2-il)-j>-toluata

Disperziji od 1,8 g (5,0mmola) hidrohlorida dobijenog u primeru 7 u 20 ml vode doda se 2,5 ml 2M rastvora natrijum hidroksida (5,0 mmola) i 50 ml etil acetata. Pri snažnom mešanju, smesa se pazljivo zakiseli do pil 3 sa koncentrovanom sumpornom kiselinom. Paze se odvoje i vodena faza se ekstrahuje sa 50 ml'etil acetata. Sve organske faze se spoje, osuše preko mags?

nezijum sulfata i koncentruju u vakumu, pa se dobija 1,4 g belog kristalnog ostatka, t.t. 178-18O°C. Uzorak rekristalisan iz etil acetata daje analitički Čist 3-hlor-2-(4-izopropil-4-metil-5okso-2-imidazolin-2-il)-j)-toluat, t.t. 181-183°0.

Priroer 9

Dobijanje 2-m^til 3-uitroftalata

Rastvor koji sadrži 10 g anhidrida 3-nitroftalne kiseline u 125 ml apsolutnog etanola se zagreva da refluksuje 16 h. Koncentrovanje rastvora daje sivkast čvrst ostatak koje se rekristališe iz etil acetata, pa se dobija 2-metil 3-nitroftalat, t.t. 154-156°C.

Primer 10

Metil N-(1-karbamoil-l,2-dimetilpropil)-6-nitroftalamat

Suspenzija od 4,94 g 2-metil 3-nitroftalata u 20 ml tionil hlorida se meša na sobnoj temperaturi 72 h. Smesa se koncentruje i ostatak rastvori u toluenu i ponovo koncentruje. Ovaj postupak se ponovi.

Ostatak'(sirov hlorid kiseline) u 30 ral suvog THP doda se ukapavanjem na sobnoj temperaturi pri mešanju u striju azota rastvoru koji sadrži 3,84 g 2-amino-2,3-dimetilbutiramida i 4,4 ml trietilamina u 50 ml suvog THP. Posle mešanja na sobnoj temperaturi u toku 24 h, 50 ml vode i 50 ral se dodaju, faze odvoje i vodena faza reekstrahuje sa 50 ml etil acetata. Spojeni organski ekstrakt se suši i koncentruje. Ostatak se trituriše etrom, pa se dobija proizvod koji se rekristališe iz etil acetata, pa se dobija željeni proizvod sa t.t. 100-107°C.

-86Postupak iz primera 10 se odvija na sledeči način:

1. SOC1₂ ?³ nh₂—<j:—conh₂ ch(ch₃)₂

^ooch3 <pH₃ ONH <p—-CONH ₂ CH(CH₃)₂

Primer 11

Dobijanje metil 2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin2-il)-6-nitrobenzoata

00CH₃ <^h₃ ONH——C0NH₂ CH(CH₃)₂

PCI5

Smesa koja sadrži 3,4 g amida i 5,2 g PCl^ u 100 ml suvog toluena se zagreva na parnom kupatilu lh. Smesa se ohladi do 5°C i filtruje, pa se dobija 2,6 g hidrohloridne soli željenog imidazolinona, t.t. 194-197°C· Ova so se disperguje u smesi 20 ml vode koja sadrži 1,0 g ngtrijum bikarbonata i 75 ml etil acetata, pa se smesa meša na sobnoj temperaturi 16 h. Organska faza se odvoji, suši i koncentruje, pa se dobija analitički čist metil 2-(4-izopropil~4-metil

5-okso-2-imidazolin-2-il)-6-nitrobenzoat, t.t. 159-162°C.

Primer 12

Dobijanje 6-fluor-N,N-diizopropil-5-metilftalaminske kiseline

Rastvor koji se meša od 7,0 ml (0,046 mola) Ν,Ν,Ν’,N’-tetrametiletilendiamina u 75 ml THF u atmosferi azota se tretira

-87ukapavanjem sa 42 ml 1,1 m rastvorom sek-BuLi u cikloheksanu (0,046 mola) na -75 do -65°C. Posle završenog dodavanja, rast-

vor 10,0 g (0,042 mola) 3-fluor-N,N-diizopropil-£-toluamida u 125 ml suvog THF se doda ukapavanjem na -65 do -6Q°C. Kada je sa dodavanjem završeno, reakciona smesa se saspe preko 300 ml THF za sicenog sa C0₂ i ostavi da zagreje do sobne temperature. 125 ml ledene vode se doda (pazljivo zbog stvaranja pene) i smesa pazljivo zakiseli do pH 2-3 sa koncentrovanom sumpornom kiselinom. Paze se odvoje, organska faza s e ispere sa 100 ml zasicenog rastvora NaCl, Vodene faze se spoje i ekstrahuju sa ukupno 300 ml etil acetata. Organske faze se spoje, osuše preko KgSO^ i koncentruju u vakumu, pa se dobija 13,0 g ostatka kao staklo žute boje, koji kristališe u 200 ml etra i tako dobija 8,2 g 6-fluorN,I'J-diizopropil-5-metilftalaminske kiseline, koja je bela Čvrsta supstanca i analitički čista, t.t. 147~149°C.

Primer 13

Pobijanje N^-(l-karbamoil-l ,2-dimetilpropil)-3-f luor-N’ ,N*-diizopropil-4-metilftalamida

Rastvoru koji se meša od 8,13 g 6-fluor-H,N-diizopropil5-metilftalaminske kiseline u 100 ml suvog THF na -2°C i u struji azota doda se ukapavanjem 2,78 ml etilhlorformijata i zatim

-884,5 ml trietilamina. Posle pola časa, doda se ukapavanjem rast-

<f»³

N H ₂——CONH₂ CH(CH₃)₂

C1COOC₂H₅

Et₃N

CH₃· (^\-C0N(iPr)₂ ?³

CONH—(ji—C0NH₂

X

CH(CH₃)₂ vor 3 »77 g 2-amino-2,3-dimetilbutiramida u 125 ml suvog THP na -2 do +2°C. Pošto je dodavanje završeno, smesa se ostavi da za· uzme sobnu temperaturu i meša 3 h. Smesi se doda 100 ml vode. Organska faza se odvoji, ispere sa slanim rastvorom i spojene vodene faze ekstrahuju sa 100 ml etil acetata. Spojene organske faze se osuše (MgSO^) i koncentruju, pa se dobija pena koja se direktno upotrebljava u sledečoj fazi.

Primer 14

Dobijanje 5-fluor-N,N-diizopropil-2-(4-izopropil-4-metil-5’ okso-2-imidazolin-2-il)-£-toluamida

CH₃ |^/<7\-CON(iPr)₂

CONH—(p—CONH ₂ CH(CH₃)₂

X

NoOH

Dioksan

H₂0 ch₃·

F

HN

-89Sirov proizvod iz primera 13 rastvori se u 75 ml 1,93 M rastvoru NaOH, doda se 25 ml dioksana i smesa zagreva na 80°C 16 h. Posle hladjenja, smesa se zakiseli sa koncentrovanom do pH 3 i ekstrahuje nekoliko puta sa etil acetatom. Ekstrakt se ispere sa slanim rastvorom, suši i koncentruje, pa se dobija pena koja se kristališe iz etra, pa se dobija proizvod, 3-fluorN,N-diizopropil-2-(4—izopropil-4—metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)£-toluamid kao bela kristalna čvrsta materija, t.t. 205-210°C koja je analitički čista.

Primer 15

Dobijanje 5-f‘luor-2-(4—izopropil-4—metil-5-okso-2-imidazolin2-il)-j>-toluenske kiseline

Rastvor 1,0 g (2,7 mmola) 3-fluor-N,N-diizopropil-2-(4— izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)-£-toluamida u 20 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline se zagreva da refluksuje(obilan čvrst belerboje talog). Doda se drugih 15 ml končentrovane hlorovodonične kiseline i rastvor zagreva da refluksuje 7 h. Posle hladjenja do sobne temperature, smesa se zaalkališe do pH 7 do 10 sa 6 M NaoH rastvorom, zatim pazljivo podesi do pH 3 sa koncentrovanom sumpornom kiselinom. Smesa se filtruje, bistar filtrat se tretira sa 250 ml etil acetata i snažno mesa 24 b. Organska faza se odvoji, suši preko MgSO^ i koncentruje u vakumu, pa se dobija 0,44 g bele pene koja se kristališe iz etra, pa se dobija 3-fluor-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imi dazolin-2-il)-£-t„oluenska kiselina kao bela čvrsta materija, t.t. 164-170°G.

Primer 16

Dobijanje N-(l-karbamoil-l,2-dimetilpropil)-£-toluamida

CH₃_A

0C1 i”³

H₂N—<p—conh₂ ch(ch₃)₂

NEt₃/THF

<j*3

ONH—Cj:—conh₂ CH(CH₃)₂ i sadrži 13,0 g (0,10 mola) 2-amino15,3 ml (0,11 mola) trietilamina (NEt₇)

CH₃Smesa koja se meša 2,3-dimetilbutiramida i u 150 ml suvog THF tretira se ukapavanjem na 5 do 10°C sa rastvorom 15,5 g'(0,10 mola) £-toluil hlorida u 25 ml suvog THF. P_ošto se ostavi da zauzmo temperaturu okoline i stoji 16 h, reakciona smesa se tretira sa 50 ml vode i meša 1 h. Dobljena trofazna smesa se filtruje; filtrat odvoji i vodena faza ekstrahuje sa I50 ml etil acetata. Sve organske faze se spoje, isperu v

sa 100 ml rastvora zasičenog, NaCl, suše preko MgSO^ i koncentruju u vakumu. Dobija se 17,3 g belog čvrstog ostatka, t*t, 145152°C. NMR spektar odgovara željenoj strukturi.

Primer J7

Dobijanje 4-izoppopil-4-metil-2-£-bolil-2-irnidazolin-5-ona

-91C*₃—>

<f»³

ONH—C—CONH2 CH(CH₃)₂

NaOH

Smesa 24,8 g (0,10 mola) N-(l-karbamoil-l,2-dimetilpropil)£-toluamida u 263 ml 2 H rastvora natrijum hidroksida (0,50 mol NaOH) zagreva se sa 100 ml ^-dioksana i zagreva na parnom kupatilu 72 h. ^-dioksan se udalji u vakumu i zaostali vodeni rastvor se ohladi do 5-10°C. Pošto se pažljivo zakiseli do pH 3-4 sa koncentrovanom sumpornom kiselinom, reakciona smesa se ekstrahuje sa ukupno 750 ml metilen hlorida. Organska faza se ispere sa 200 ml zasičenim rastvorom NaCl, suši preko KgSO^ i ispari do suva u vakumu, pa se dobija čvrst ostatak žute boje, težine od

22,1 g. NMR spektar odgovara željenoj strukturi. Ovo jedinjenje se rekristališe iz acetonitrila, pa se dobija analitički čist 4-izopropil-4-metil-2-£-tolil-2-imidazolin-5-on, t.t. 151-154°C.

Primer 18

Dobijanje 2-(2-hlor-£-tolil)*4-izopropil-4-metil-2-imidazolin5-ona

Rastvor koji se meša mehaničkora mešalicom i sadrži 20,0 g (0,087 mola) 4-izopropil-4-metil-2-£-tolil-2-imidazolin-5-ona u 200 ml suvog tetrahidrofurana se tretira ukapavanjem sa 160 ml

-921,2 M rastvorom sek-butil litijuma za vreme od. 40 minuta na -72 do -65 (0,191 mol) u cikloheksanu °C. Posle mešanja dobijenog

Sek-BuLi

1. THF

2. CI3C-CCI3 .

rastvora svetlo crvene bdje na -40° do -35°C u toku 1,5 h, rastvor od 21,4 g (0,090 mola) heksahloretana u 125 ml suvog tetrahidrofurana se doda ukapavanjem. Omoguči se da se temperatura poveča na -20°G. Pošto se temperatura reakcione smese povisi do sobne temperature u toku 16 h, reakciona smesa se tretira sa 200 ml ledene vode plus 200 ml zasičenog rastvora NaCl. Smesa se pazljivo zakiseli do pH 3 sa koncentrovanom sumpornom kiselinom. Paze se odvoje i vodena faza ekstrahuje sa 200 ml etra. Organske faze se spoje, suše preko MgSO^ i koncentruju, pa se dobija uljast ostatak tamno žute boje. Posle hromatografisanja na silika gelu upotrebljavajuci smese etra u metilen hloridu kao eluent, proizvod (6,7 g) se dobija kao svetle bež boje čvrsta materija, t.t. 156-160°C. IR i proton RPR spektar odgovaraju postavljenoj strkturi željenog proizvoda. Uzorak rekrictalisan iz etra. ima t.t. 152-165° i analitički je čist.

Dobijanje 5-blor-6-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin2-il)-m-tolunske kiseline

-95Primer 19

Sek-BuLi

1‘. THF/TMEDA

2. C0₂

Rastvor koji se meša od 3,7 g (0,014 mola) 2-(2-hlor-jotolil)-4-izopropil-4-metil-2-imidazolin-5-ona u 7θ ml anhidrovanog tetrahidrofurana i 4,7 ml (0,031 mol) N,N,N’,Ν’-tetrametiletilendiamina (TMEDA) u atmosferi azota tretira se na -70 do -63°C ukapavanjem sa 26 ml 1,2 m rastvora sek-butil litijuma (0,031 mol) u cikloheksanu. Posle mešanja u toku od 2 h na -55 do -45°C, reakciona smesa se saspe preko 300 ml anhidrovanog THF zasičenim sa ugljendioksidom. Smesa se ostavi da zauzme sobnu temperaturu u toku 16 h i zatim tretira sa 25O ml vode i pazljivo zakiseli sa ledom ohladjenom koncentrovanom sumpornom kiselinom do ph 3. .^aze se odvoje·^ vodena faza se ekstrahuje sa 150 ml etil acetata. Organske fize se spoje i ekstrahuju sa 50 ml 0,5 N rastvorom NaOH. Bazni vodeni rastvor se ohladi do 5~10°0 i pazljivo zakiseli do pil 3 sa koncentrovanom sumpornom kiselinom, pa še d obija fina bela čvrsta materija kao talog. Posle

-94filtrovanja, čvrsta materija se suši u vakumu na 54°G u toku 16 h, pa se dobija 3,5 S proizvoda, t.t. 240-245°C. Analitički čist uzorak 5-hlor-6-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imid?zolin2-il)-m-tolunske kiseline, t.t. 245-248°C dobija se rekristalizacijom proizvoda iz etanola.

Primer 20

Dobijanje 2-(5-imidazolidinil)benzoevih kiselina i estara

Postupci koji su opisani u primerima 9-11, 12-15 i 16-19 su efikasni za dobijanje velikog broja supstituisanih i nesupsti tuisanih 2-(2-imidazolin-2-il)benzoevih kiselina i estara koji se mogu redukovati u 2-(2-imidazolidinil)benzoeve kiseline i estre formule II upotrebom natrijum cijanoborhidrida. Od 2-(2imidazolin-2-il)benzoevih kiselina i estara dobijeni prema pomenutim postupcima su oni koji su opisani i dati u tablici I koja sledi.

-95o°

P, +>

00 cm m c-·* n so -j· I— CM »—» fH lili cm <r σ* o r«. cm m sr rH CM ι-M i-M

Jedinjenja dobijena postupcima opisanim u primerima 1-19 struktura:

(ί

CM

S

X X X

CM CM

X S X S

<£*

CM CM

S X § X

0	0	0	0
CM	CM	CM	CM
z-s	z-\	z~\	z—\
co £	co X	CO X	co X
O 0	D	C *-z	C

δ δ δ δ

I co co co co ds δ δ S co co co δ x δ δ •H «$

δ) m

N §

(0

Λί •H h

P» β

C

Φ •P w

a β

β m

•H •d m

β •H faO

Φ

Ό

Φ p

ω β

ra φ

e

0) β

s φ

s o

N •H

CQ

H

ιΓ»		O	St		in	00	rri	m
fri	CM	vO	oo	o	m	rri	CO	O
CM |	^ri |	|	—H |	^ri	r-l		rri	r—M
m	<r	1 m	1 CN	1 m	1 m	1 m	00	1 CN
Fri		m	00	O	en	Fri	CM	O
CM	Fri	rH	r—1	rri	rH	rri	Fri	r-l

«3?

CN χχδχχχχχ

ΧΧΧΧΧΧΧΧ

Tablico I (nastavak)

m	in	in	m	m	tn
X	X	X	X	X	X
CN	CN	CN	CN	CN	CN
O	O	O	O	O	O

ΧΧΧΧΧΧΧΧ X

310 0000000 O

CN

Q£ •CN CN CN CN CN CN CN CN CN

Z' z“\ z^ z^ o §§§§§SSS δ δ δ 5 5 5 δ S 5 δ

I £? <*> co «Ιδδδδδδδδ δ =“Λ οί en

X 5 χ χ m χ χ υ

Ό III ¹⁰ <λ Ά ο δ δ

-97ti

Ο	«Λ	V0	(·>	cn	2	O	»M	00	o
ο	CN	ι^	ΙΟ	VO	H	CQ	vO	o	un	—H
\ ·	CN	CN	τ—1	r—1	V_Z		fH	ι—1	r—4	CN
' +S
• '·	1	1	1	1	1		1	1	1	1
	<Τ	m	ο	CN	CO	r—1 u		1—1	r*	o
	CN	—Μ	m	VO	vO	X	m	O	«J-	r-l
	CN	CN	ι—4	r-l	CN	\-x		rH	r—1	CN

o?

X X X X X S X O. O X X χ·> AS ti !> ti •P to; ·

S·.:

H ti o

»H rj

J=>

ti

m	un	m	fO
SC	X,	X	£b
CN	CN	CN	o
O	o	X O X X	Cm vS·

F

U,

ΧΧΧΧΧ X X X X X u

CN

XX ΧΧΧΧΧΧ

S I o O O O o oooooo (S¹

CN CN CN CN CN z*> z·^ z*s /*\

X x a? T? -P

S δ δ § δ \-Z S-Z \»Z S-Z θ' δ 5 S S S

CN CN CN CN CN CN /—>. Z*·*, Z—, z*» z-\ cn cn cn on cn cn δ δ δ δ δ δ >*ζ δ δ δ δ δ δ _ I 4Γ* £? on cn cn cn cn cn cn £Ίδ S 6 δ δ δ.δ δ δ δ δ £? cn cn cn cn cn χχδδχ δχδχδδ

-98O

O •

•P «

•P \o σ* o f*· en QooQenmo<rm

CM ^-1 —I CM <—« \O i—4 >—1 <—l l OM CM 05 >—

CM l i l l i i i l i i i i X l mo><MOm<-unmcoooenv0CM<-i ·> —Ί <r ,—i cm in •»Μταοι/ΊΓ-ισλ'·^.^

M 1-4. rt M 1-4 COf—li-4i—4CMf—**—lr-4

1-4 00

CM Frt

S¹

CM «M \ z-\ en en CN S S en en

0_pm x en

C&j O O O O χ'-'χχχχχχχχχχ x

Tablica I (nasfcavak) .en

XXX en en en en xx.xxx'xx§§xxx X

31000000000000 o «S¹

CMCM<MCM<MCM<MCMCMCM<MCM δδδδδδδδδδδδ δδδδδδδδδδδδ

CM en _|£2l?iP£?cncncneninenencn en οίΐδδδδδδδδδδδδ δ

-P 5? A? cn en m en χδδχδδχδχδχχ δ

99“ s~\ 'N 'Ctf

P o

o •

•p

-P ep

X

CM m

sr r* co

CM

CM

Λ4 (0

P

					ιΛ	(Λ
					Γ	Γ
ιΉ	rs	σ*	co	ό	<Μ	CO	|s	00
»a-	Ό	00	\Ο	rA		ο	(Η.	σ\
—Μ	ι—J	1—4	CM	UJ	t—Μ	CM	ζΗ	rH
1	1	1	1		1	1	1	1
Ο	ΙΛ	00	σ>	ο	r-~	SO	m	is
sr	\Ο	00	m	X	\Ο	Ο	*	rs
πΚ	Γ-(	ΓΗ	CM	sz	γΗ	CM	co	I—t

n co n n

X X X x x X χ · S S S Š £p cp ep co co co δ δ 5 5 6 6 6

Tablica I (nastavak) cp co X X δ δ £Ρ £Ρ £Ρ £Ρ £Ρ £p co co cn δ δ δ δ δ δ δ δ δ

X X χχχχχ χχχχ

CM £Ί δ

10 ο ο ο ο ο .ο οοοο

CM ζ-\ co δ

CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM
z-s	z-\		z-\	Z*\	z-s	z“\	z—s
co x	co R	8	CO X	g	CO S	CO S	co X
u sz	□ sz	o	□	c o	O sz	O sz	C sz
δ	δ	δ	δ	δ	δ	X o	δ

CM

CO

Ο δ ι

η η Tj +§ δ δ χ χ

III

-ΊΟϋ-

	«—(	CM	CM	CM	CM	en	00	σ>
O	o>	en	CM	en	ιΛ	o	<·	oo
o	fH	fM	CM	rH	f—1	CM	CM	rH
• •P	1	1	1	1	1	»	1	1
• -P	88	co	en i—1	o> CM	m <r	g	m «5·	S
	rH	i—1	CM	r—1		CM	CM

CM ft?

χχχχχχουχχχχχ en en

S δ en en en

X X δ δ δ S S

I I <r <r

Tablica I (nastavak)

CM CM δ δ en en v-/ en en o o δ δ ¹ ’δδχχχυυ en en en χχυ^χχχχδδδχχ

3IOOOOOOOOOOOOO χ¹

CMCMCMCMCMCMCMCMCMCMCMCMCM

O. ^z*^ o. ^z—' <>

,S?'T^,.£?.£?.£?c'?enenencnmcncn δδδδδδδδδδδδδ δδδδδδδδδδδδδ

I 42 £? £? £? £? £? £? £? £? £? £3 n «Ί δδδδδδδδδδδδδ lil co co co (*ι Ά η tn χδχδδχχδχδδδ

101o o

*

-P «

-P cn ca

		o				2ϊ	2ϊ
		Vz CQ r4					s-z
cn oo	vO sr	s	S	OO cn	m r»	cn \O	sr sr
	rH		CM	CM	l“H	r*4	rH	r-<
1	1	w±* o	1	1	1	1	1	1
—4	sr	m	Ό	S	sr	CM		CM
00	CM	CM	σ>	cn	r~		<r
r-4	1—(	A	i-H	CM	r-M	1-4		1—(

cn οδχυχχχχχ

I

CM cn X cn

Tablica I (nastavak)

I

CM

XX I ΧΧΧΧΧΧΧΧ cn cn cn χδδδχχχχχχχ

3Ioooomwwwmww e?

Ncmcmcmcmcmcmcmcmcmcm ‘ <5; z—· O. O. z-\ z-\ z-\ z—. Z~\

JP m <n tn cn δδδδδδδδδδδ **-✓ \»»Z \_Z S^Z δδδδδδδδδδδ on tn cn cn £Ί δδδδδδδδδδδ ca cm m z—s X cn m5 δ V P ϊ^+5, % δ S o i cn cn cn cm cn χ δδχχχδχδ δ+

102· tšl rt

N rt

O o

« •P

P <£?

o	3	CM	00
ua	ua	cn
			r—4

II i i

O un O ua

<r	·*	m	σ>
rrt	CM ca -

Tablica I (nastavak) ►«

3		ca	W	ca
	' CM	CM	CM	CM
	/—>	z«\	z—»	z\
S4	ca K	ca K	ca £	ca R
oi	U	O S>·	0	0 s»z

δ δ δ S

I ca ca <2Ί S S ca ca

CH(CH3)2 CH₃ CH(CH3>2 S H H H H 127-129

Na⁺ CH3 CH(CH3)2 S H H H H 175 - 200

Za*! 2 CH₃ CH(CH₃)2 S H H H H >285

-103o o

•

P

-P ω ω H H to^^csosi— i—I rH »—1 rH i—| rH rH f*H nH 1—4 <111111 m fh «s CN

I I I I <τόΗ®σ<]·Γ)οοίη§ en δ 4.

ΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ en m C» g g

Tablica I (nastavak) , ^x , ^{x x} co cn z*\ z-\

X X o δ en e^t en en t 1

I I

en	en
S~\
CN X	<N X
O \_z	D '-z en

I I δχχχχχχχ χ

X*

O	0	0	0	0	W
CN	CN	CN	CN	CN	CN
	/—s.		z~\	z-\	/—s
en X	en X	en X	<n X	en X	en X
C \-z	O Χ-Ζ	0 </	0 \»z	O	O ^z

δδδδδδδδδδδδ _,|l?£?X?X?^ccnenenenenenen χΙ δ δ δ δ δ δ δ δ δ δ δ δ en en en en en χχδχχδδδδχχδ

X

-104-

o 3	218
•
P	1
•	«a-
P	r—4
	CN

rj © Ocnmmoomr-ivo —< CN CN _| CM t—I r-1 r-l CN r-· r-l ' > I I I I I I I I I £2 ?! CL vo—i O cn cn r-< o m dSS COOenr-HrMOm© i—' CN CN <—ICN r-lr-lr-ICNi-li-l co cp

Š Š xxx xxxwxwxx

Tablica I (nastavak)

XXX = δ δ , X X X X X

CN CN <—> z-\

CN CN δ δ v t*. co O-I

II CN XX

X XXX ΧΧΧΧΧΧΧΧ

10 ooo oooooooo

CN

I

CN

CN CN z—\ z—» m m δ δ

CNCNCNCNCNCNCNCN z—> Z—. z->, x-\ z-\ /-χ cocncncncncncncn

S S δ S δ δ δ S

SS^ δδδδδδδδ '-Z cn δ-δ s-z fZ>, δ-δ * I S δ δδδδδδδδ xx J f¹ χ δδχ χχδδδχδ

-105o o

• •P •P

CO ca

M W W

H H H 03 osr-tmcNvjr-io^ocnr^ommeM

CM <—I —I I—I I-1 (-( r-1 r-1 r-1 c\| r-1 CM I-1

I I I I I I I I I I I I I I jupmCTisoc^r^cMcoooscoOMf

Ο'ΟιΠ—I <f r-ITOChCMr*-O*l/0»ACM r-l CM i—I r-l i—I r-l r-1 r-l i—I r-l rM CM r-l

ΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ

CM CM CM

CM

CO b

CM

Tablica I (nastavak)

Ul

CM

CO

		00 *r·
	X	δ x
CM			1 CM
z-\			z-m
CM R			CM
0 x_z	eO	CO	0 x_z

OM

CM CM ' I Ul' x & x 8 x

CM

CO δχχδχχχχδχχχχχ

S|03OOOOOWOWWWWOC/3

CM

X

CMCMCMCMCMCMCMCMCMCMCMCMCMCM <3‘ z-\ O. O. z-m z-\ z-s z-\ z~\ z-\ z-\ £?f?£Ocpfncococococococococo δδδδδδδδδδδδδδ δδδδδδδδδδδδδδ _|£?XiXr>fO£OcpcpcpfOfO ro co co co «?l δδδδδδδδδδδδδδ <T £? £? op ep cp ep co χχδδχδχδδδδδχχ

-106Prjmer 21

Dobijanje trans-metil o-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)benzoata

COOCH

II r

CH->

H(CH₃)₂

HN ——g

NoCNBHi

COOCH3 I H M CHi

''CH(CH3)₂

Rastvoru koji se meša i sadrži 27,4 g metil o-(4-izopropil4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)benzoat u 200 ml metanola doda se jedan ekvivalenat 2M metanolne HCI. Zatim se doda 6,3 g natrijum cijanoborhidrida i dovoljno metanolne HCI da se pH održi od 2-3· Dva sledeča alikvota hidrida (4 g i 2 g) se dodaju pri stalnom pracenju i podešavanju pH rastvora da bude od 2-3.

Posle mešanja preko noči, pH rastvora se najpre podesi na jedan sa koncentrovanom HCI zatim podesi do pH 5 sa 2N NaOH. Smesa se filtruje, filtrat koncentruje u vakumu i ostatak se raspodeli izmedju etil acetata i vode, organski ekstrakt suši i koncentruje. Trituracija ovog ostatka daje kristalnu čvrstu materi ju, 15 g, t.t. 111-122°C. Prečiščavanje 7 g ovog materijala hromatografijom na silika gelu upotrebl javajuči 40;? etil acetat u heksanu daje 6,7 g kristalnog proizvoda koji se kristališe iz etar-heksana, pa se dobija 5»5 S trans-metil o-(4-izopropil4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)benzoat, t.t, 124-126°C.

Druga jedinjenja koja Se dobijaju gornjim postupkom su data u tablici II koja sledi.

-107-

S

-p

ο	Ο	CM		Ο	Γ.	^4
r—ί	CM	CM		Π	CM
ηΗ	γΉ	rH		r—4	r—4	ΓΗ
1	1	1		1	1	1
Γ'»	οο	γ“1	S	m	f—4	00
Ο		CM	<Μ	CM	ο
ι—(		«—I	CM	1—4		ΡΗ

Tablica II

ΧΧΧΧΧΧΧ x

SIOOOOOOO

CM	CM	CM	CM	<Μ	CM	CM	CM
ζ·\	ζ-\	ζ-\					Ζ“\
m	m	m	m	m	m	m	m
δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ
S-/	S-Z	S»/					χ-χ

δ S δ δ δ δ δ S im cn eo cn cn cn cn m E g g g g g i i ii δ δ χ δ δ δ

X*

-108Primer 24

Dobijanje metil 3-fluor-2-formilbertzoata

Smesa koja se meša i koja sadrži 7,3θ g 4-fluor-3-hidroksiftalida, 18,5 g kalijum karbonata i 11 ml metil jodida u 125 ml acetona se zagreva da refluksuje 2 h. Posle mešanja preko noči na sobnoj temperaturi, smesa se filtruje i koncentruje. Ostatak se disperguje u 200 ml etra, filtruje i filtrat koncentruje, pa se dobija 7,6 g ostatka koji se upotrebljava direktno bez daljeg prečišcavanja. NMR spektar ovog materijala odgovara očekivanoj strukturi željenog proizvoda.

Primer 23

Dobijanje 4-fluor-3-hidroksiftalida

1. Sek-BuLi T. DMF

Rastvoru koji se meša od 10 g m-fluor-N,N-dietilbenzamida u 25O ml THF u atmosferi azota na -70°C doda se u kapima 52 ml 1 M rastvora sek-butil litijuma u cikloheksanu. Posle dodavanja, 5,0 ml suvog dimetilformamida (DMF) se doda u kapima na -60 do -65°C. Smesa se meša daljih 1 h na ovoj temperaturi, pa se doda 50 ml leda. Smesa se ostavi da postigne sobnu temperaturu i meša

-109čLaljih 2 h. Posle dodavanja 100 ml slanog rastvora, faze se odvoje i vodena faza ekstrahuje sa 150 ml etil acetata. Spojene organske faze se suše i koncentruju, pa se dobija 3,5 ΰ snese dva jedinjenja, jedno je pri torne 3-fluor-2-formil-II,N-dietilbenzamid.

Gornja vodena faza posle stajanja na. sobnoj temperaturi preko noči se zakiseli do pH 3-4 sa koncentrovanom Η_?30^. Talog se ekstrahuje u etil acetat, organska faza suši i koncentruje, pa se dobija 8,5 g kristalnog ostatka, koji se rekristališe iz metilen hlorida, pa se dobija analitički čist 4-fluoro-3-hidroksiftalid, t.t. 113-120°C.

Primer 22

Dobijanje metil o-(4-izopropil-4-metil-5-tiokso-2-imidazolidinil)_ benzoata

Rastvor koji se meša i sadrži 5,C g metil o-(4-izopropil-4metil-5-tiokso-2-imidazolin-2-il)benzoat u 5© ml apsolutnog metanola se ohladi do 0°C i 1,4 ml koncentrovane HCl se doda. Smesa se ostavi da postigne sobnu temperaturu i 1,07 g natrijum cijanoborhidrida se doda. pH smese„ se održava na oko 3 dodavanjem. 2M metanolne HCl. Posle 2 h. daljih 1,07 g natrijum cijanoborhidrida se doda i pH rastvora održava na oko 3· Posle mešanja preko noči smesa se ohladi do 5°0, doda se koncentrovana HCl,pa so dobija rastvor koji ima pH 0-1. pH se zatim podesi do 5-6 sa 5M NaOH i

-110metanol udalji u vakumu. Ostatak se raspodeli izmedju vodo i CKL/H^. Organska faza se odvoji, suši i koncentruje. Ostatak se hromatografiše na silika gelu upotrebljavajuči 4:1, heksan:etil acetat, pa se dobija proizvod kao komponenta koja hrže putuje. Metil o—(4-izopropil—4-metil—5~tiokso-2—imid<azolidinil)benzoa.t je dobljen kao kristalna čvrsta materija, t.t. 115-121°C. Analiza pomoču NMR spektra ukazuje da je ovo uglavnom cis-izomer kontaminiran sa nešto trans-izomera.

Druga jedinjenja se dobijaju primenom ovog postupka upotrebljava juči prikladno supstituisan tiokso-2-(imidazolin-2-il)benzoat kao polazni materijal.

Primer 25

Dobijanje metil o-[N-(l-karbamoil-l,2-dimetilpropil)formimidoil]~ benzoata

<f^H3

NH₂———CONH 2 CH(CH₃)₂ cooch₃ —CH=NH—<p—CONH ₂ CH(CH₃)₂

Smesa koja sadrži 5,0 g metil 2-formilhenzoata [C. Brown i M. V, Sargent, J. Chem. Soc. (C), 1S18 (1969)] i 4,0 g 2-amino-2,3-dimetilbutiramida i 56’ mg £-toiuensulfonske kiseline u 100 ml toluena se zagreva da refluksuje u aparaturi koja je snabdevena Dean-Stark-ovim separatorom za vodu u toku 3 h. Smesa se filtruje i koncentruje u vakumu. Ostatak kristališe stajanjem i rekristališe se iz etar/heksana, pa se dobija analitički čist

-111metil o-[N-(l-karbamoil-l ,2-dimetilpropil)formimidoil]benzoat, t.t. 79-80,5°C.

Upotrebljavajuči u suštini isti postupak ali polazeči sa metil 3-fluor-2-formilbenzoatom umesto metil 2-formilbenzoata, dobija se odgovarajuči proizvod, metil 3-fluor-2-[N-(l-karbamoill,2-dimetilpropil)formimidoil]benzoat, t.t. 125-131°C.

Primer 26

Dobijanje cis- i trans-metil 2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2imidazolidinil)benzoata

OOCH3

H=Nί”³ —conh₂

CH(CH₃)₂ ch₂ci₂

TFA

Suspenziji koja se meša i sadrži 4,14 g metil o-[N-(l-k.arbamoil-l,2-dimetilpropil)forraimidoil3benzoata u 50 al metilen hlorida u atmosferi azota i na 0°G doda se 1,25 ml trifluorsirčetne kiseline. Smesa se ostavi da zauzme sobnu temper?turu i meša preko noči. Posle hladjenja do 0°C, zasičeni vodeni rastvor natrijum bikarbonata se doda i postiže pil od 7-8. Organska faza se odvoji, suši i koncentruje, pa se dobija ulje koje laguno kristališe. NJ-1R spektar uzorka rekristalisanog iz acetonitrila, t.t. 143153°C pokazuje da je proizvod smesa cis- i trans- metil 2-(5_izopropil-5-metil-4-okso-2-ii:jidazolidinil)benzoata.

Druga jedinjenja se dobijaju gornjim postupkom upotrebljavajuči

-112prikladno supstituisan 2-formilbenzoat u postupku iz primera 25 i upotrebom dobijenog karbamoil formimidoil benzoata u gornjem postupku. Na primer, trans-metil 3-fluor-2-(4- izopropil-4-metil5-okso-2-imidazolidinil)benzoat, t.t, 98-104°C se može na taj način dobiti.

Primer 27

Dobijanje cis- i trans-metil o-(4-izopropil-4-metil-5-tiokso-2imidazolidinil)benzoata

<j*3

NH₂—<p—csnh₂ CH(CH₃)2

Smesa koja sadrži 4,5 g metil 2-formilbenzoata, 4,0 g 2-amino-2,3-dimetiltiobutiramida i 20 mg j>-toluensulf onske kiseline u 100 ml toluena se zagreva da refluksuje pri tom upotrebljavajuci Dean-Stark-ov separator za vodu u toku 4 h. Smesa se ohladi» filtruje i koncentruje, pa se dobija kristalna Čvrsta materija koja se kristališe iz Cl^Clg-heksana, pa se dobija 6 g analitički čistog cis- i tpans-metil o-(4-izopropil-4—metil-5-tiokso-2-imida zolidinil)benzoata, t.t, 140-142,5°C. U ovom slučaju preovladjuje trans-izomer

-113Druga jedinjenja se mogu dobiti ovim postupkom upotrebljavajuci prikladno supstituisan 2-formilbenzoat. Na primer, upotrebljavajuci u suštini iste uslove, ali upotrebljavajuci metil 3-fluor2-formilbenzoat kao polazni materijal, dobija se cis- i transmetil 3-fluor-2-(4-izopropil-4-metil-5-tiokso-2-imidazolidinl)benzoat, t.t. 115-123°C. Slično se dobijaju

COOCH

Π3

HN

H CH₃ N ^{Y 4} :h(ch₃)₂ gde Z e OOH^, t.t. 112-114 (smesa) i Z * SCH^, t.t. 124—138 (smesa) Primer 27-A

Pobijanj e trans-3-fluoro-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)benzoeve kiseline

Toplom rastvoru koji sadrži 1,3 estra u 5 ml metanola doda se 2,5 ml NaOH i smesa meša preko noči na sobnoj temperaturi. Rastvor se zakiseli do pH sa konc. H₂SO^. Smesa se razblaži sa 6 ml vode i etil acetata, filtruje i vodena faza odvoji. Vodeni toluen pri hladjenju taloži proizvod kao finu bele boje kristalnu materiju, t.t. 183-184°0.

Primenom sličnih uslova i prikladnog polaznog estra dobijaju se sledeče kiseline:

-114ο ο

• •Ρ μ

CN ΜΟ οί <r

X Cn

I W co «S⁴

CN CN z-\ co co δ δ s-' 's-Z δ δ cn m δ δ

Ο ο

•Η ΙΛ «5 (Μ ί>

cd cd 'O C! >ω >ο ο

Η

U ”,

Ο « ι > ·— I υ| •Η ι—I •Η

COI •dl

Ο| m

σ\

P*»

	0)	•H	co
	c		C
col	OJ	col	OJ
•d I	P	•H	P
ul	4J	υ|	JJ

σ>

ο r*.

r*

Ό σ>

m r*

XX X X X b«

CN δ x «Ή tu

XX X X X

O O C/5 W O

CN CN z-\ z“\ cn m δ δ v-z ^-z δ δ

CN z-\ cn δ

ζδ

CN m

δ s-z δ

CH(CH₃)₂ m cn δ δ co

-115Primer 28

Dobijanje metil 2-(4-izopropil-4~metil-5-okso-2-imidazolinil)nikotinata

Ova metoda obuhvata obrazovanje tricikličnih jedinjenja

Smesa od 25 g amida i 1 ml l,5-diazabiciklo-[5.4.0]undec5-ena (DBU) ΰ 5θθ ml ksilena se zagreva da refluksuje u toku 1 h uz primenu Dean-Stark-ovog separatora za vodu. Smosa se ohladi, vodeni separator ukloni, 100 ml anhidrovanog metanola se doda i smesa zagreva da refluksuje lh. Rastvarači se udalje u vakumu i proizvod izoluje hromatografijom, što daje 13,65 6 proizvoda, t.t. 120-122°C. Drugi estri se dobijaju na isti način kao gore, upotrebljavajuci prikladno supstituisan amid kao polazni materijal, Ovaj postupak je takodje opisan u·evropskoj patentnoj prijavi 81103638.3 publikacioni broj 0.041,623.

-116Primer 29

Dobijanje metil 2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)nikotinata

Smesa 13,65 g nikotinata i 9,69 g fosfor pentahlorida u 110 ml suvog toluena se zagreva pri mešanju do 80°C, Posle 1,5 b, gusta smesa se ohladi, filtruje i čvrsta materija ispere etrom i suši, Nagradjena je hidrohloridna so željenog proizvoda.

Ova so se rastvori u 60 ml vode; neutrališe sa natrijum bikarbonatom, dobljeni talog se odvoji filtrovanjem, ispere vodom i suši na vazduhu, pa se dobija proizvod:

AV-COOC^rHj

I I ^J 1. PC1₅/POC1₃ ^Λ-conh—<j:—conh₂ ηπηζόCH(CH₃)₂

Smesa 5,0 g nikotinata i 7,1 g fosfor pentahlorida u 40 ml fosfor oksihlorida se meša na sobnoj temperaturi preko noči, Fosfor oksihlorid se udalji u vakumu, ostatak suspenduje u 40 ml toluena i ponovo koncentruje, Ovaj postupak se ponovi. Doda se 40 ml vode ostatku i smesa zagreva da refluksuje u toku 1 h. Posle hladjenja, smesa se ekstrahuje metilen hloridom, ekstrakt suši i koncentruje, pa se dobija 1,05 g željenog proizvoda, pH vodene faze od ekstrakcije sa metilen hloridom se podesi do 5-6 sa natrijum bi karbonatnim rastvorom i smesa ponovo ekstrahuje metilen hloridom. Osušen ekstrakt se koncentruje i ostatak kristališe, pa se dobija daljih 2,65 g željenog proizvoda,

Koristeči jednu ili više metoda gore opisanih dobijaju se sledeči estri nikotinske kiseline:

11?

	in	o	m	o
	r>	«>		«1
	oo	vO	in	o
O°	eu	O	in	Oj
*“	*—	*-
•	1	1	1	1
•P •	in	o	o.	o
+5	·. vO	ST	9* «“·	r e-
	cm	o	in
	*—	F“

m ·» in ι

m r»

o~	<3	O	O	o
on	o”	sr	8	θ'
t-	in	sr	sr
	*-	τ-	»“
1	1	Ι	1	1
o	o	O	o	o
,_r	co	CM	00	ocT
t— t—	ST t—	sr r—		m T—

XXX

800

XXX

X X X X X X X X X X

X X X X X X X

CM

K cm m

X in o X cm x o o m m m on m x x x x x Oj OJ o υ υ o o

OJ

CM cm

X y		X CJ		X u
Ύ	m	O—, 1	on	Ύ
X	X	X	X	X

on _ - _ _ _ x

0-0 u—{J u—u m on X X u o xυ m m on on x x X x o ο ω o

	X	in	X	in	in	X
X		o	X	o		X	X	o
u		III	vO	lil		VO	vo	lil
III	on	%	O	o		O	O	O
CM	CM	CM	on	CM	CM	CM
X	X	X	X	X	X	X	X	X
o	Q	o	o	o	u	O		o

118o o

• · p

o	o	in	•	in	•		O	O
•	•	•	04		in			*
t-	in	CM	04	cl	04	Φ	ca	a-
m	ο-	σ\	τ-	σ\		Ti	43	00
1	ι	1	Ι	1	1	3	1	1
o	o	o	ua	o	o		o	o
•	•	• .	•	•	•		•	«
in	04	G	o	•=r	04		o	t—
in	t-	cn	04	σ*	OJ		43	oo

φ i?

P i

o o

XXX >* | X X X >4

XXX as

04	04	04	04	04	04	04	04	04	CM	04
ca	ca	ca	ca	ca	ca	ca	ca	ca	ca	ra
X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X
u	u	υ	u	o	u	o	o	υ	O	υ
						z				o
X	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X
o	u	υ	υ	o	O	O	u	υ	o	υ

oa ca ca ca ca ca ca oa oa ca oa XXX X ΧΧΧΧΧΧ X o o o υ o υ υ o υ o u

c

I

		in	\ F \
		x	\ i —>
		¢-
		O	ca 04
04		1	X \OI X
s—\	m	o	o x, o
ca	X	lil	o ;o n
X	43	O	04 11 X
u	O	1	X X o
	04	04	0,01	ca
X	X	X	04 ' 04 X	X
o	o	CJ	X X O—O
1	1	1	O O 1

č>

X

U ca II X i

OJ

X <_>

-119:H-C=CH - CH3 CH(CH₃)₂ h h H ulje

0	0 •	0	CM	0 •	m	0	o	O	0 •	O •	0
•	<0	•	•	σ»	•	•	•	«M	r—	en
σ>	OJ	00	0		X	ΖΓ	e-	en	en		in
co		σι	c*-	r··	t-	σ»	in	T—		r—
1	1	1	1	I	•	1	1	1	1	1	1
0 •	0	o	en	in	0	o	0	in	0	0	0
t*	a- ·	in	c-	10	X	CM		X	co
co	OJ	cn	fr-	T— T	t»	σι	in	CM	CM		in

XXX x x x -x x x x x x s x x

ΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ

CM	CM	CM	CM	CM
en	en	en	cn	en
X	X	X	X	X
u	υ	0	u	CJ
X	X	X	X	X
u	CJ	0	0	0

CM CM

Λ Zrt <\| m m cm z-.

X X m

U o en χ

X U x x o

CM en

X u

ΥΥδ

en	m	en	en	en	en	m	en	m	m	m	m
S	c	X	X	X	X	X	X	X	X	X	X
u	0	O	u	0	0	0	0	0	u	u	O

X o X o

II δ

i en cm “ X O O I en

Y

c 1	in	m X		c	X
e~	X	X		1	0
en	X	o		σ	lil
X X	%	CM X	en	X sr	0 CM
·“	X	υ	X	O	X
0	υ	i	u	1	0

in x

X en % en XXX o u u •120.

O

o •

O

o •

o «

o «

o •

in •

o •

o

in •

in •

•

co

•

CN

co

CN

in

in

SO

a*

SO

in

>*

a·

cn

CN

τ-

m

o-

cn

O

CN

SO

T—

’ t*·

τ-

t—

α} »-

r«

»

Τ-

Τ-

Τ-

Φ

Φ

Φ

TO

1

•Γ0

•Γ0

Ι

1

1

3 ·

1

1

1

Ι

Ι

1

Ι

r4 0

o •

r4

H a

O

in •

o •

oO «

o •

o •

in

o •

O •

in

o •

cn

-

so'

c-

e*·

«=T

co

in

(N

sr

CN

ST

.=r

=T

e-

r«

CN

so

cn

O

<N

sO

r*

1“

T—

T—

z·

T“

r·

Μ|χχχχχχχχχχ >|ΧΧ·ΧΧΧΧΧΧχχχχχχχχ χΐχχ.χχχχχχχχχχχχχδ

CE

CN	CN	CN	CN	CN	CN		CN	CN		CN	CN
	z.	z^		z^	z.		z.			z“»	zs
m	m	cn	cn	cn	cn		cn	cn		cn	cn
s	X	X	X'	X	X		X	X		X	X
o	u	u	u	o	υ	m	υ	cj	in	O	υ
	^z					X			X	•s-z
sc	X	X	X	X	X	CN	X	X	CN	X	X
u	u	CJ	o	u	o	CJ	υ	u	O	u <	u

cn cn cn en ΧΧΧΧ o cj cj cj ι

in z,

OJ

X o

I

I in z-s £

o

I

CN

X

CJ

I

X cj in m (*i X cn cn x en cn on X CN X X CN X X X o o cj cj cj cj o čj ί

m x CN .e* ⁼ CJ CJ i ii X z, o —.

° X —z υ cj cn λι X X υ υ m

X

CJ

I

	X		CN
	CJ		z-\
	II		cn		X
	X o		X o		%
c	z^			m	X	m
1	cn		II	X	CJ	X
cn	X		X	sO	CJ	sO
x	υ	cn	%	O CN	III CN	O CN
so	X	X	X	X	X	X
U	CJ	u	υ	U	CJ	CJ

cn

S §

III ·

X CJ III _ _ % X «“»OJ z«» CJ cn X · cn m

X CJ x u cj cn cn CJ cn

X X '-, x o cj o cj o

S

III %

X

O cn

121·

CH₂C=CH C₂H₅ C₂H₅ H H H 135.5 - 137.0

o	o	o	o		O	O
•	•	«	•		•	•
co	GO	m	00		m	VO
	co	on	o		on	(M
		Τ-	τ-				Φ	Φ
				Φ			O	•ro
1		Ι	Ι	•Γ0	1	1	rd	rd
o	O •	m •	o •	H b	o •	in •	b	P
	<o	T—	zr		on	OJ
	ro	co	O		on	OJ
		r*			♦“

XXX

XXX

Ol on x

υ

S

	OJ	OJ	Ol	Ol	OJ	OJ	OJ
on	on	m	on	on	m	m	m
X	χ	X	X	X	X	X	X
u	υ	u	u	u	o	o	a
				*
X	X	X	X	X	X	X	X
CJ	u	u	u	υ	u	u	CJ

m	on	on	on	en	on	on	m	m
X	X	X	X	X	X	X	X	X
O	u	u	o ·	υ	υ	<u	o	O

t.t

I o

*

CO

O fJ

-122-

o	o	o
«	•	•
o>	cu	in
o	cn	r·
—	»—	*»
1	1	•
o	o	o
•	•	•
c—	o	<n
o	cn	T““
	r·

o in φ φ c— ·Π> T3 , H H ¹ 3 3 O cn cXXX

XXX cn

X

O X XXX cu cj cu

cu	cu		OJ
z*.			«·*
cn	cn	cn	cn
X	X	X	X
o	o	o	o
	•bZ
X	X	X	X
o	o	O	o

ce

cn cn cn XXX o o o cu cn x

cn n x x x u x o o ~ o ru I lil ΟΧΟΟ n O

CU X δ 7 δ δ 2 π

š, cn

O cu

CU X

-123t.t

				O	o	m
				•	•	•
				ST	in	sr
Φ		φ Φ	φ	φ £!	04 Τ-	on
Τ3		Ta *ro	•o	T>
H		d d	rrl	d i	Ι	1
3		d d	3	3 _
				o	o	o
				•	«	•
				OJ	m	CM
				CM	04	m

es

X o

X o

04 04 OJ m cn m cn ΧΧΧΧ o υ a o

ΧΧΧΧ CJ CJ CJ CJ .

1		1
r—	—1	1-	i T	1
sr		J3·
		**N	z—s
04		04	CM
X		X	X
CJ		CJ	CJ
	on	m	1	on
X	X	X X	X	X
CJ—CJ	CJ—CJ	CJ—CJ

L

J tJ L m m m m i ΧΧΧΧ CJ CJ CJ o

	X	X	m
Q	CJ	CJ	X
		II	vO
	CJ	X	CJ
in	1	CJ
X	CM	σ>	on
KO	X		X
CJ	CJ	CM	CJ
en	CM	X
X	X	CJ
υ	CJ		CJ

on

X

X

CJ

III o

CM

X

CJ

124— ο

ο •

•Ρ μ

m • ST o

o d cn

o • cn co

o • cn OJ

o « o r“

o • a·

00 OJ c—

o in o

CO o cn

O • &

O O- oj

in in co

in • σ\ r*

o • O

1

1

1

1

1

1

+

1

+

1

1

1

1

1

in

o

o

in

o

in

II

o

II

o

II

in

O

O

•

•

•

•

•

•

C4

•

O

•

O

e

•

•

OJ

o

o

o

Γ-Ί

OJ

ST

r-n

JT

c—

sr

O

co

co

•OJ

o

r“

e

o

S

o

0

00

r*

e·

LJ

r*

r*

OJ m

X υ

N I Ο χ X X χ X

X | X X X X X X

XXX

X

CJ

ΟΙ I χ c I ο

OJ	OJ	OJ	OJ	OJ	OJ	OJ	OJ	OJ	OJ
						x“\
cn	m	m	cn	cn	cn	m	cn	cn	cn
X	X	X	X	X	X	X	X	X	X
u	o	o	υ	o	υ	o	u	o	o
X	X	X	X	X	X	X	X		X
u	υ	u	υ	o	u	u	u	<5	u

cn m m cn cn m m m x x x x x x x x u· o o o o o o o cn cn cn XXX O CJ o

cn X	in T·
J» sO
% X	&

cn oj Oj Oj oj cn X X X X X X u o υ o υ υ

4P χ

sO %

X o

3?

<L?

δ

OJ cn cn x —t o o cn o % X II x υ χ υ ο°

O O Ο • m «- · cn o on — ~ δ r· t— »— i—

128.0 σ»Ό vo Ό —· σχ &

vO

-125-

o		O	o	in
•	o	«	•	•
	•	VO	OJ	s·
σ\	t—	CM	CM	CM
r—	GO	T—		T-

ί o

ό cn in sr eo oj in m ·- OJ

ο-	O	P»	P—	Ο-
χ	X	X	X	Χ
on	cn	cn	cn	cn
CJ	CJ	CJ	o	o
1	I	1	1	1
c	c	c	—4	—4

C

I x^ > | = θ’ X X

X | X X CJ X

OJ

X

OJ	CM,	CM	CM	CM	om	OM	CM	CM	OM
				Z»*		z·^	—X	Ζ-Χ	z-»
cn	cn	on	on	cn	cn	on	on	on	on
X	X	X	X	X	X	X	X	X	X
CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ
z					—
X	X	X	X	X	X	X	X	X	X
CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ

X

CJ on cn cn cn cn m ΧΧΧΧ X X o cj u cj u u cn cn cn cn cn X X X X X cj o o u u

ΧΧΧΧ cj o o o cn

X u

cn

X

CJ

CM cn

X in o x cn cm X X o α a m m χ X OJ CJ CJ

126o ο

• •μ μ

m	o	m	o		o	o	o
Λ	•	•	•	m	•	•	•
O	a·	o	a-	♦	m	m	o
	e-	m	M3	o-		OJ	ST
	*-		—	Oi		»“	r—
1	1	1	1	1	1	1	1

m	O	o	o	m	o	o	o
•	•	•	•	•	•	•	•
Ό·	o	σ>	04	m	o		σ\
O	f-	OJ	O	o			m

X οη ο

ι m m m m X on X X X 43 X 04 04 04 ο ο ο ο ο

I m

OJ δ

<*Ί

I X

Ο X X X X X χχχχχχχχ oj

CE

04	04	04	04	04	04	OJ	04
X-v	χ—>	X“»			*·>	χ—\
m	on	m	m	m	on	on	on
X	X	X	X	X	X	X	X
o	o	o	o	o	u	o	o
		s«.			>»#
X	X	X	X	X	X	X	X
o	o	o	o	o	o	o	o

cncncncncnoncnon χχχχχχχχ oooooooo oj οι

JP οη

X χ u mo on m m m χ m X X X X X OJ χ χ oooooooo

-127Primer 29-A

Dobijanje etil 2—[2—(dimetilamino)vinil3-5—nitronikotinata

C00C₂ H5

J-CH3 (CH3)2NCH(0CH₃)₂

N

Rastvor koji sadrži 20,88 g etil 2-metil-5-nitronikotinata u 100 ml 1.1-dimetoksitrimetilamina se zagreva da refluksuje 3 h i 15 minuta. Smesa se ohladi i čvrsta materija sakupi filtrovanjem, ispere sa metanolom i suši na vazduhu, pa se dobija 26 g željenog enamina kao čvrste materije tamno crvene boje, t.t. 176179°C.

Primer 29-B

Pobij anj e etil [N-(1-karbamoil-l,2-dimetilpropil)formimidoil

5-nitronikotinata

l >—CH=CH—N(CH₃)₂ N

0₃,(CH₃)₂5 <fH₃

CH(CH₃)₂

CONH 2 CH(CH₃)2

-128Rastvoru koji sadrži 18,9 6 enamina u 200 ml CH^Clp i 10 ml metanola ohladjenom u ledenom kupatilu uvodi se ozon iz Welsback Ozone Generator koji radi na 120V i pritisku vazduha od 55,2 kPa, Uvodjenje se vrši sve dok ne izčezne crvena boja enamina. Ozon se tada zameni sa azotom i 10 ml dimetilsulfida doda. Posle 15 minuta, 9,θ 6 2-amino-2,3-dimetilbutiramida se doda,

J». reakciona smesa prebaci u balon od 5θθ ml i koncentruje. Ostatak se rastvori u $00 ml toluena i zagreva da refluksuje u atmosferi azota i upotrebi Dean-Stark-ovog separatora za vodu. Posle 1 h, rastvarač se udalji i ostatak, koji je uglavnom Schiff-ova baza u obliku gume črne boje upotrebljava se bez daljeg prečiščavanja.

Primer 29-C

Dobijanje cis- i trans-etil 2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2imidazolidinil)-5-nitronikotinata

Sirova Schiff-ova baza gore opisana se rastvori u 5θ ml CHgClg i tretira sa 4,6 ml trifluorsircetne kiseline (TFA) na sobnoj temperaturi. Posle 1 h i dodatka 1 ml kiseline sa mešanjem se nastavi još 1 h. Smesa se ohladi, 5,5 6 natrijum bikarbonata se doda. Posle laganog i pažljivog dodavanja vode, sa mešanjem se nastavi sve dok ne prestane razvijanje CO^. pH se podesi do 7 sa zasičenim rastvorom natrijum bikarbonata i CHpC^ sloj se odvoji. Vodena faza se ponovo ekstrahuje tri puta sa CHgCl-p. Spojeni ekstrakti se suše i koncentruju, pa se dobija sirov proizvod kao tamne boje polučvrsta materija. Ovaj materijal se hromav tografiše na silika gelu., upotrebljavajuči smese heksan-etil acetat za razvijanje i eluiranje proizvoda. Trans-etil 2-(4izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)-5-nikotinat se eluira

-129prvi, pa se rekristališe iz CH₂Cl₂-heksana i dobija čist trans-

TFA

Cis-izomer se eluira kasnije, pa se rekristališe iz CH₂C1₂heksana i dobija čist cis-etil 2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2imidazolidinil)-5-nitronikotinat, t.t. 149-150°C.

Primer 29-D

Dobijanje metil 2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)5-(metiltlo)nikotinata

Rastvoru koji se meša i sadrži 1,0 g brom jedinjenja u 5 ml TUF i 2 ml DMF se doda 210 mg natrijum metil merkaptida u atmosferi azota. Posle 2 h na 60°C, smesa se ohladi do sobne tempe>**»

-130rature, pH podesi do 4 ea sircetnom kiselinom, saspe preko leda i ekstrahuje sa 2 x 50 ml etra. Ekstrakt se suši i koncentruje,

NqSCH₃

THF/DMF

pa se dobija ulje žute boje koje polako očvrščava, Rekristalizacija ove čvrste materije iz etar/heksana daje čist metil 2-(4-. izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)-5-(metiltio)nikotinat, t.t. 107-108°C.

Primer 5θ

Dobijanje cis- i trans-metil 6-(aliloksi)-2-(4—izopropil-4-metil· 5-okso-2-imidazolidinil)nikotinata

Rastvor koji sadrži 7,0 6 (22,1 mmola) metil 6-(aliloksi)2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)nikotinata u 7θ ml apsolutnog metanola se ohladi do 0°C i nekoliko kapi indikato ra metiloranža se doda, Rastvoru koji se meša doda se 1,8 ml (22,1 mmola) koncentrovane HCI. Crvene boje rastvor se zagreje do sobne temperature i 1,4 g (22,1 mmola) natrijum cijanobophi✓ drida se doda, pa se rastvor polako vrača i poprima narandžastu

-131boju (pH oko 4), pa se doda 2E metanolna HCI u smesu sve dok se

H* ne pojavi crvena nijansa (pH oko 3)· Ovaj postupak pH podešavanja

NoCNBH₃

se ponovi sve dok se boja duže vremena ne menja. Posle mešanja preko noči na sobnoj temperaturi, rastvor se ohladi do 0°C, pH podesi na oko 0 sa koncentrovanom H01 radi razlaganja zaostalog NaCNBH^· pH se zatim dotera do 5-θ sa 5 M NaOH. Metanol se udalji u vakumu i doda se dovoljno vode ostatku radi rastvaranja neorganskih soli. Ova smesa se dobro ekstrahuje sa CHpOlp, ekstrakti suše i koncentruju. Ostatak (oko 7,8 f) je gusto ulje koje se hromatografiše na 35θ 6 silika gela, Upotrebom 1:1 CH2Cl2-heksan i zatim etar kao eluente dobija se u odvajanju 0,35 S polaznog materijala. Dalje eluiranje sa etrom daje pri izolovanju 1,87 g trans-izomera, a dalje eluiranje sa 10$ metanolom u etru daje

-1325,2 g cis-izomera

Trans-izomer se rekristališe iz GH^Cl^ heksana, pa se dobija 1,16 g analitički čistog trans-metil 6-(aliloksi)-2-(^zt-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinata, t.t. 144—142°0.

Slično, posle rekristalizacije cis-izomera iz Cl^Clp-heksana dobija se 4,6 g analitički čistog cis-metil 6-(alilokso)-2(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinata, t.t. 120-122°C.

Koristeči u suštini isti postupak, ali supstituišuci prikladne 5-okso- ili 5-tiokso-imidazolinil nikotinat umesto 6-(alil oksi)-2-(4-izopropil-4—metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)nikotinat, dobijaju se 5-okso- i 5-tioksoimidazolidinil nikotinati.

Druga jedinjenja koja se dobijaju gornjim postupkom su opisana u tablici III koja sledi.

v

-133H •H

G -P •H ctf O Ό G O •rl >rl · ι—I-P -P O O · «Λ4 -P 0$ Ή X) G •rl S H

CM rH

I

O

CM oo •H

O

I θ'

O

Dobijanje 2-(2-imidazolidinil)nikotinata

H •H P» •S ssrM Ή · O -P -P H O · «Λί-Ρ Ό·Η •g*

H

N| n o cn oc

CM vo sr cm o i

O «

r-4 m

XXX

XXX

XI XXX

OOO

CM cn

ΙΛ Š <

N χ cm O D X cn cn δ δ « cn δ-δ δ

(II cn cn cn δ δ δ οέ|

-134H •H β

•H

Ό cO O •Η βθ Η·Η , ΟΨ> ψ> NO.· ΦΛ4 43 •Čl ·Η •Η β S Η

Η ...

•Η Λ Ο rl β Ο Ο 'Γ+ Ν43 β Ο •rl*rl ββ Η • 43

C0| *»η I υ s-\ β

ω φ

Ε ra m

1—I I !>.

st

ο	σι	0	Ο	O	O	O
•	«	•	•	•	•	•
ο		co	0	st	0	0
CN	ΙΠ	f*·	m	st	CN	st
rri	rri	rd	rd	rd	rd	rri

I I I I I I I

Ο m ΟΟΟΟΟ • · · · · · ·

Γ'· 00 rd 00 CN 00 00 rd h* *ί \J r>^ CH

Tablica III (nastavak)

N|

XI X X ΧΧΧΧΧ

O O OOOOO

I I st

St	m	uo
S~\	<0 <0 co χ	X
CN	X X X CN	CN
δ	O 0 0 0	O

co co co m co δ δ δ δ δ δ-δ δ-δ £l

III %

δ

III in m % % Π.

-135H •rl rt •rt P •d rt o •rt rt Q f—t ·Η ·

O P « O rt •d-rt •d «

E H f-1 •rt P rt rt •H rt o r-t «rt O O -P « O rt .M •d «rt •g

H

P •P rti m-i u

o %

I o

• cr oo m

oo

O		o	O	m
•	o	•	• ·	•
	•	MO	CN	<r
	Γ*»	CN	CN	CN
rH	00	rH	«—I	rH

lili o o o o .... m <f m cu oo cn cu

Tablica III (nastavak)

N|

XI

XI cu

Z-\ on cn b

n«	n.	Px	n-	n·
X	X	X	X	X
cn	cn	cn	cn	on
O	U	u	o	U
«	1	1	1	1
c	C	c	•M	•rH
X	X	X	X	X

X	X	X	X	X	X
o	o	o	o	o	O
CN	CN	CN	CN	CN	CN
/—s		Z—s	z—>	z~\	s-\
cn X	cn £	cn £	p	cn X	cn X
G	• 0		G	G v»z	C v_z

<21 δ S S g S δ δ δ on rt δ on on δ δ on on on on on δ δ δ δ δ

CN ζ~\ on _ < cn cn cn χ on > . . _ δ δ δ οδδδυ m on χ

-136rH •H d +?

•H rt d rt O •H «HO H «P · O O -P NAi · rt -HP, •d d •H s

H o

•

CO pp pp

I m

Ό m

«

CO

CM (0 •H

U

I

CO

I o

i—I m

i** «ΟΡΗ

I

O

O O • ·

S 8

Pp Pp

I I

O o • · p CM o ov co

CM pp

I

O

CM

ΌCM

CM pP »

O

Tablica III (nastavak) iH •H-P d d •H d o H «HO op · «op rt Λί · •ϋ'τ« p •g”

H

N|

XI .Sl

		m fH		in <r Pp				σ fp pP		S f*4
m	O	iA	O		O	o	o		m	o
•	•	•	•	m	•	«	•	o	•	•
o		o	st	•	CO	co	o	•	CO	ov
l-P	r*	co	vO	r*»	pp	CM		σ	CM	pp
pp	pp	pH	pp	ov	pp	fH	pp	αν	pp	pP
1	1	1	1	1	1	1	1	1	1	•
m	o	O	o	m	o	o	O	o	O	O
•	•	«	•	•	•	•	•	«	•	«
VO	o	αν	CM	m	o		Ov	vO		o*
O	f·'·	CM	vO	ov	fH	R4	co	OV	04
Pp		pp			f—1				fH

r*·

3» o

I I •n m χ

CM

S co δ

m	m	m
X	X	X
CM	CM	CM
U	U	O

« , CM in m χχχχχυοχ

ΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ ooooooooooo

CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	04
z-\	z—\	z—.		r\	/p	z«s		z—>	z—\	x*\
co	co	cp	CO	X*	co	CO	co	CO	CO	n
e	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ
		s-z		K.Z	V-/·	>/	>«z

£1 δδδδδδδδδδδ

CM m m cofpkpX^4r>pX'X'X'

5, δδδδδδδδδδδ

CM z“\

CO

CM 'K co oi __ COCOCOCOI ^-ZCOCOCMCO δδδδδδδδδδδ

-137H •H •S s *d c o •H «HO H -P ·, O O -P ΝΛ4 · d-H -P d.« •H a ·

H •H +5

So p4 ·Η0 OP · « O -P

534 •g”

H

CO

1-4

U

O a

I

O oo

CM o

I m

m <n σ\ m

i o

Ό m

rti o

Š

F—I

I o

•

CM

Ό σ* m

I o

• oo m

CM <T

Ο

00

ο

00

Ο

Ό

m

m

ο

ο

o

o

•

cm;

•

ο

•

f*.

«

«

•

•

m

•

•

•

m

«

ί-^

♦

ι/Ί

Ο\

κθ

•

cn

00

rti

Ο

m

ο

CM

00

ρΗ

rti

m

rti

o

Ρ-4

CS

1—1

F—4

—4

ι—Η

rti

rti

rti

1—4

1

+

1

+

1

1

1

1

1

I

1

1

•

o o o o o o m >L O IL o • O · Q · o cm zX o ' cm —r sj· ί—, <t < ® it

1-4 β O O O S 00 —I —4 CM MO

O Γχ

H o

Tablica III (nastavak)

N|

XI

CM

Z1 m

iA

X X X_ X X X < ³⁵ σ'

X θ’

CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM
		z-\		Z\	/-X	ZM	1—>	z\	z-x
m	cn	m	cn	cn	cn	cn	<n	cn	cn
δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ
			.Χ-Ζ	Χ-Ζ			χ-χ		>-✓

δ δ δ δ δ δ δ žl δ δ . 42 £2 £9 cn cn cn cn cn cn cn

Sl δ δ δ δδδδδδδ α:Ι νΠ %

CM s~\ cn m

8.

H ♦H rt p •H rt tj rt •H -HO H P .·' OOP ga · «•d p tj rt •H S H

H P β rt •H rt P H-rlO O P» · N O rt tj -rl •rl fi s

H •P +>

o a rH	O • m CM f-h	m S r-l
1	1	1
O	o	o
•	•	•
CM	co	CM
CM	CM	CO
i—1	i—1	r-l

Tablica III (nastavak)

N| >1

XI <21

I I <r o

CM δ · νχ m s-s l_i

I--- I sr

X”\

CM δ

*-' co δ-S

U—-i sr ’ z-\

CM δ

co δ-3 £l co c

lil %

X o

CN rd •H

C -P •H bJ ύβο •id ·ΗΟ H -P · OOP NM · «•rd P •d c!

•H a

H rd •rd P

a.«o •H PP rd id- .· OPP NO· «MP d-id •rd P!

a

H co* o c

CO sr co •n O CJ ·

Ό sr

O O O O • · « · σ» cn o cn 00 CN r-l rK

CN \O n* I—« O 00 00 CN

I I

O O • · © o o m • ·

CT» 1—1 cn m ι—I r-t I I

O o • · p* σ» cn <r m o • · cn r* <r m i i

O o « · cn m sr m r-ι O »n sr . .

• σ» rr» o cn

CN ι—I ι—I + I I

IL o O « · <—i m m o © cn

Tablica III (nastavak)

N| cn

M| X X X X X X XX

CN	CN	CN	CN	CN	CN	CN
z—»		ζ·\	z-s	x-\		zs
cn	cn	cn	cn	cn	cn	cn
δ	δ	δ	δ	δ.	δ	δ
	>-✓			K—/		v-z

£i δ S S δ δ S δδ cn co en en cn en cn ep δδδδδδ δδ

en cn cn cn cn cn cn <n m δδδδδδ δ δ •rl c

'•d Je •H β o r4 ‘rlO O P · N O -P ti Al · Ό·Η -P •H β E H

H •H+> g ti •H β O H-rlO 0-P · N O -P sa· s°

H

CO •rl I cj

O	O	o
. ·	•	•			O
O	CN	m			•
O	cn				m
—4	—4	rH
			Φ	Φ
1	1	1	T3	Π	1
O	O	O	r—1	H	O
•	•	•	3	3	•
r*	o	cn			cn
o	cn				r»
i-H

Tablica III (nastavak)

NI	X	X	X	X X
Ni	X	X	X	X X
		cn
N|	X	δ	X	X X
31	o	o	o	o o
	CN	CN	CN	CN CN
	cn	Z*\ cn	Z“\ m	z*\ z*s m cn
	δ	δ	δ	δ δ -Z
(Sl	δ	δ	δ .	δ δ
<21	cn	cn	cn	cn cn
δ	δ ,	δ	δ δ

od

A i

¥ δ »N δ δ νϊ

In V δ S§ δ *-/ CN X’ III ox5~o JL Q s cn <N X z*\

S £

5-141-0rH •Η β -μ •Η β β β . •Η ·ΗΟ Η-Ρ Ο Ο Ν Λί β ·Η •β β •Η 6 Η γΗ ·Η+» β β •Η β Ο ΗτΙΟ Ο -Ρ · N O ·Ρ βΛί · •β-Η -μ Ή β s

Η

Φ	Φ	Φ	Φ	Φ
Ό	-Γ3	·π>	·π>	Τ3
Η	Η	Η	Η	Η
β	β	β	β	β

Μ '	Ν|	X	X	X	X	X
β δ: •μ. 03 β β ο	>«ι	X	X	X	X	X

Η

Η

Κ β

Ο •Η

et 'β Η	XI	X	X	X	X	X
	31	Ο	ο	ο	ο	ο
		CM	CM	CN	CM	CM
		ζ“\	ζ—>	ζ“\	ζ>	ζ-\
		en X	en Κ	en Κ	en X	m χ
		□	Ο	0 ν-ζ	Ο \-ζ	Ο
	S	δ	δ	δ	.δ	δ

«ΣΙ

CH σι σι η η δ δ δ δ

:-3A2-

Η	ω c
•Η	<0
β +3	Ρ
•rl <ΰ Ό β Ο •Η ·ΗΟ	4J
dazol nikot t.t.
•Η Β	C0 •Ρ
Η	υ

β aJ ΉβΟ H-HO O-P N o -I (β -M Tj-H 4 •H β B

H

ο	o	O	o			O	o
•	•	•	•	o		•	•
m	00	en	00	9		m	vO
r4	en	en	o	O.		en	04
rH	fp	Ip	rM	σν	Φ	rH
	1	1 ·		1	τη		1
1	1	Γ+	1
Ο	O	un	O	o	β	O	m
•	•	•	•	•		•	•
rH	vO		<5	m		en	04
r4	en	m	σ>		en	04
	<P		rH			p»	fp

Tablica III (nastavak)

N| >1

XI a

«sšI

ΧΧΧΧ

X	X	X	X	X	X	X	X
O	o	o	o	o	o	O	o
04	04	04	CN	04	04	04	04
ZP	ΖΛ	ZP	zp	zp	ZP	zp	zp
en X	en £		en £	en n	en R	en ?!	en ?!
O s-z	O sz	o	C *-z	c s_z	O	0 \_z	D \_z

δ δ.δ δ δδδδ ep ep ep ep ep en en en δ δ δ δ δδδδ

•H β

ΉΡ •d «5 •h5 o Γ-Μ.Ο OP ·. tMO «544 d-H •H a β H pM •H P ϋ «S •H β O ι-f ·ΗΟ , OP « O

H •1

P

H β

	ο				Ο		O
	•	ο			«	Ο	•
		•			00	•	CN
	rM	r*.			sr	os	CN
φ		Γ*	Φ	φ	I—t	r»
το			·Γ3	•ο
	1	ι	ρΗ	rd	1	ι	1
3	Ο	ο	β	β	Ο	un	o
	•	•			•	•	•
	00	cn			Μ0	r-	r*
	ο	r*			sr	r*
	»-M				ι—4		f—4

i

O •

m rH fH

O <£

I o

• m

os m

•

CM

O pM

I

O

Tablica III (nastavek)

N|

X X X X X X X <21

X	X	X	X	X	X	X	X	X	X
o	o	o	o	O	o	O	o	O	o
CM	CM	CM	CM	CM	CM		CM		CM
Z—s	z—\	z^	z-^		z—\		s-*.		z—>
cn	cn	cn	cn	cn	cn		cn		cn
δ	δ	δ	δ	δ	δ		δ		δ
s«z	s»z		>*✓	s-z		1	v^z	1	>«z
δ	δ	δ	δ	δ	δ	m /·>	δ	un z>	δ
						CM		CM
						δ		δ
						v-z
cn	cn	cn	cn	cn	cn	1	cn	1	cn

s s δ δ δ δ m

X

CM cn š, sr z^

CM δ

z—> n δ

A

I

Y

CM ?

V 2 δ

CM

CM z-s cn δ

un x

£ . , _ _ .. CM CM C δ 3 δ δ δ δ δ

04|

-144— o

CM

H •H β +?

•H ClJ d β o •H -HO H -P · OOP n ,y * «0·Η P Ό β •rl a

H r-* <r

CO I —4 υ

I

O vO <T iH •H P β OJ •H 5 O H-H O OP - «I N O ,P d 44 · Ό·Η P| •H β a

H o o o »n « · · « oo cm m m <-· n r* co (JS I-H (—l F-t §111 tamo© <r oo m cm »—* cm vo m o

g —H

I

O

S

O un in o O o <r vo m rcm vo -h en vo CM cm vo

I o

•

CM

CM

I I I m o o • · · <r <r un vo i— en

Tablica III (nastavak)

NI

ΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ

ΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ en χχχχχχχχδ

I en

Z-s

CM

S

XXX

CM /—s en

O	o	o	o	o	o	o	O	o	o	o
	CM	CM		CM			CM		CM	CM
	z·».	z“\		Z“\			z>		z-s
	X	en •V*					en m		en	en
un	δ	δ	m	δ			δ	un	δ	δ
X			X	*-✓				X		s-z
CM υ	δ	δ	CM a	δ	<	1	δ	CM a	δ	δ

z~\

CM in un '-z un , £Γ<ΓΧ. en X en en £t iS δ¹ S 5. U S S δ O S S

Φ I—I en z“s on

N m«_ x un υ 15, Ο X z-\ CM Q vb en X 'A g a

III / $ g g en ιίι ιϊι £,δ·&% en z-\ en en en «I 55555ο5δδδ?5

14-5'

ZS

S.:

4*;

«r:

rt

G' szH

H

H rt

O •H

H

JO rt

H

H c
•H		rt
G		P
•H-P •b rt		u
•Γ» Π	O
H -r}	0
O-P-	•
N O	•P
	•
•6 «rl	P
•H G e		co
H		U

H
•H-P G rt •H G	O
A-H O ,
O -P	•
N O
rt X	•
-drl	0
H«. H

N|

XI

XI «Sl sl in ο

cn ι

un σό

CM

Ο

S zS

I

O •

un

	O	O	O	O	o
o	CM	•	m	O	o	•	•	•	•
•	•		•	•	•	rH	*—1	cn	m
00	CM		00		(S	cn	<n	rH	un
o>	rs	i-M	rs	σ*	m	iS	rH	rH	r·i	Φ
										O
1	1	1	1	t	1	t	1	1	1	A
o	cn	m	O	o	o	un	O	O	o	P
•	•	•	•	•	•	•	«	•	•
m	rs	vO	\O	CM		00	00		<r
o>	rs		rs	<T>	in	CM	CM		un
						«H	zH	^4	r-4

cn χχχχχχχχ X § χ

ΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ

ΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ

O	o	o	o	o	o	o o	o o	o
CM	CM	CM	CM /n cn X	CM	CM	CM zs cn	CM	CM
/S	zs	ZS	O	zs	zS	X '	zs	zS
m	cp	cn	sz		cn	0	cn	cn
δ	δ sz	δ \-Z	5,	δ	δ	sz	δ s-/	δ

sz sz s/ cn s· sz u \_x s_z sms ssYYs δ cn cn cncn cn cn cn cn cn

565555835 /\ cn cn δ δ c i

m rH

X rs O i

Y>

c i «n rs χ rs cn so χ cn c

i o\

X

J

I un

X sO %

III δ δ S cn cn, cm δ'δ

-146ta §

H.

K

H id O •rl; r-1

Ed •rl ΰ

•η -μ, τ! (ΰ ^Η5ο°

Η Ο Ρ ΚΙ Ο

1^ΰ

Η ι—Ι •ΗΡ b cd •Η p! ο rd ·ΗΌ OP · NO P cd Ad · Thrl P •«dpi B H

N| (0 c

(0

Ρ

4J

U-1

Γ* σ>

ι ο

• m

ον

I

Ο •

σ>

ο m

οή —Ζ Γ-Ζ

I ο

ο θ'»

I

Ο

NO

			o		o
o	o	m	• '	UO	•		o	o
•	•	•	Od	•	in		•	•
r*.	m	Od	Od	1^.	Od		m	<r
m	0*	on	rH	ON	(—1		NO	00
1	1	1	1	1	1	MZ •n>	1	1
O •	o •	o •	m	o •	O •	H 2	O •	o •

m cm m o*

S o

Od <r od ON Od

XXX

XXX žl «d

X	X	X	X	X	X	X	X	X
o	O	o	o	o	o	o	o	o
Od	Od	Od	od	Od	Od	od	od	Od
	z—s	/—»	z-X	Z~\	z-\	z—·.	Z-.	z~s
on δ \-z	on X	m X	m X		on	on X	on X	on X
D \z	0	O s-z	. c	0 <^z	0 s_z	0 x_z	0 V-z
s s	δ	δ v	δ	δ	δ	δ	δ
on	co	on	co	on	on	on	on	on
δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ

% s g ???||

-147«,

4>

tort

ΡH ·

H

H rt.

O

H

H

S e-i

Η •H

P

H P id rt H CJ o H HO Op · N O P rt JM · •d H P •H d a H

H P d rt •H d o H HO O P NOJ rtj4 •d H -I H d (0 •Fa u

Φ •O

H

P

S os

N|

O	o	o	o	o
43	d	r-	d	00
i—1	CM	os	ra	ra
r—*	i—1		i—1	ra
1	1	1	1	1
O	O	O	o	o
«r	d	S	d	r-.
zH	«-I	za	ca
zH	zM		ra	ra
O	O		o	ua
«	•		•	*
f-4 ra	s		m O	8
1—)			ra	ra
1	1	1	1	1
o	o		o	o
d	d		ca	Os
CM	oo		o	OS
ra			zH
O	O	o	o	O
•	«	•	«	«
rrt	ua		s	r»
	o	ca	O
«-rt	ra	«—<		—M
t	1	1	1	1
O	O	O	o	O
σ\	ca	ua	ca	ua
o	O	ca	00	O
«-rt	ra	—4		ra
X	X	X	X	X

I

O •

r» so

CM xl χ χ G % δ £ žl s o

c-

X	X	X	X	X	X	X	X
O	o	o	o	o	o	o	o
CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM	CM
Z\	z-s	z-\	z~\	z—v	z—>		z“\
ea K	fi	ca R	p	ca X	ca X	ca X	ca X
0 \-z	C	0	□	S	0 s—t	0 s-z	CJ
δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ	δ

ca oa «El . S δ ca oa ca oa oa ca δ δ δ δ δ δ

O!|

CM

Li ua

X

O „ oa

- 4-S i ca i _

K X cm ca ca cm <a ca oa

9-^G δ δδδδδδ

-148Primer 31

Dobijanje cis- i trans-5-etil-2-(4—izopropil-4-metil-5-okso2-(imidazolidinil)nikotinske kiseline

Kaši koja se meša i sadrži 2,89 g 5-etil-2-(4-izopropil4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)nikotinsku kiselinu u 20 ml

00H

N

CH3

CH(CH₃)₂ =0

NoCNBH₃

C2H5—COOH

H H CH₃ ίζΝχ * :h(ch₃)₂

HN--1=0 metanola i jedan ekvivalent 2M metanolne HCI doda se u atmosferi azota 0,6 g natrijum cijanoborhidrida. Metanolna HCI se doda radi održavanja pH na 2-3. Posle meganja pH smese se podesi do 1 sa koncentrovanom H01 i posle 15 minuta, ponovo podesi pH na 3 sa zasičenim rastvorom NaHOO^. Posle filtrovanja, rastvor se ekstrahuje sa etil acetatom. pH vodene faze se ponovo podesi do 3 i ponovo ekstrahuje etil acetatom. Kristalan talog cis- i trans-5-etil-2-(4-izopropil-4—metil-5“Okso-2-imidazolidinil)nikotinata je obrazovan i rekristališe se iz etanola, pa se dobija proizvod kao kristalna čvrsta materija, t.t. 208-210°C.

M*

Ista sadrži oko 66% cis- i 34·% trans-izomera Primer 32

Dobijanje cis-6-(aliloksi)-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2imidazolidinil)nikotinske kiseline

Rastvoru koji sadrži 3,9 6 (12,2 mmola) cis-metil 6(aliloksi)-2-(4-izopropil-4-matil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinata u minimalnoj zapremini metanola (oko 15 ml) se doda

12,2 ml 2N rastvora NaOH, Stvara se talog i smesa se zagreva pri mešanju do 45°G koja temperatura se održava 1 h. Rastvor · -149postaje bistar. Isti se hladi do 0°C i doda 12,2 ml 2N HCl. čvrst talog se sakupi i ispere etrom, pa suši na vazduhu. Ovaj

materijal (3 »2 g) se rekristaliže iz metilen hlorid-heksana, pa se dobija 2,3 6 analitički čiste cis-6-(aliloksi)-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinske kiseline, t.t. 193-194°0.

Primenjujuci u suštini isti postupak, ali upotrebljavajuci prikladan metil 5-okso ili tiokso-imidazolinil nikotinat ili hinolin-3-karboksilat umesto cis-metil 6-(aliloksi)-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolinil)nikotinata, dobijaju se sledeči 5-okso ili 5-tioksoimidazolidinil nikotinske, ili hinolin-3-karbonske kiseline. Reakcija je ilustrovana upotrebljavajuci nikotinate u reakciji.

--150o^q ra ra ra

S ra ra ra ra •rt *rt rt υ υ υ ra c

ra

P jj ra ra ra m •rt «rt *rt ‘rt υ υ u u ra g

u

4J ra ra •rt

U ra c

ra

P

IM ο CM CM o o o mo oooooooo

- - - “ - · · ·.· · · · · moX'3-^C'CN<r o x x O cm σ\ CM CM irtCMfrti—iCNCNfrtCNCM m <r

X |M

Λ· ¹ ’

°. °. £3 X X o o CM CM n cm x im

I I I o o o • · »

O cm en cFv x o

IM |M «rt CM Irt »rt en

XXX m

X cn δ¹ δ

CM CM I I

O o

CM

O - CM CN

X X X X X X X I

O (M O I—¹ CN σ CN CN CN CN

I I

I I cn en /rt

CN CN δ δ en i i

ΧΙΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧΧ

3100000000X0 0000 •CNCNCMCNCMCNCNCNCNCNCNCNCNCM ZM ZM ZM >M z—\ ZM z*. ZM ZM ZM ZM /M ZM cnenenenenencnenenenencnencn

SSδδδδδδδδδδδδ

V_Z 'n/ N—z SmZ V-Z v—z NZ S-Z SZ \»Z </ ž* I δ δ δ δ δ δ δ δ. δ δ δ δ δ δ ^š§§§gggšg§š§gg »»·*►

-151ogl ai| <r o°

Kiselina t.-t co •rt

O ca

S co μ

4J «S ta φ

S ca <0 g

P

V

OOOO rrt O -I CN CN I I

O o

CN 00 40 o rrt CN I o

cn 04 <o O O «n CN CN 1-4 r* o

CN

CO •rt (J

0} co ©

a co co c

co μ

m — CN 5 CN CN co •rt υ

o £

rrt

I o

co •rt o

M g' co

C co co

CZ5|

CN

CO

C co μ

cn m cn cn σ\ 40 o cn rrt rrt CN CN lili OOOO oocnoocncNcncncN ooo\oooa»400cN

CNrrtrrtrrtrrtrrtCNCN

XX ΧΧΧΧΧΧΧ Χ XXX

CN CN cn cn X X , CN CN >· o υ mm B 6 χ x m m δ δ o o Ul!^{5 δ} κίχχχχχχχχχχχχχ

3ΙΟΟΟΟΜΟΟΟΟΟΟΟΟ

CN

CN

CN

CN

CN

CN

CN

CN

CN

CN

CN

04

Ζ—4

Ζ“4

z“s

Ζ~4

Ζ—4

<-<

Ζ-4

rtS

Ζ-4

Χ“4

Ζ-4

<η

cn

cn

cn

m

cn

m

cn

<η

m

cn

m

δ

δ

cn

δ

δ

δ

δ

δ

δ

δ

δ

δ

δ

Srt

χ-ζ

X

Χ-Ζ

χ-ζ

>-ζ

Χ-Ζ

χ-ζ

ΧΖ

χ-ζ

χ-ζ

χ-ζ

δ

δ

CN Ο

δ

δ

δ

δ

δ

δ

δ

δ

δ

δ

.mmcnmcncncncnmmmmm «? I δ δ δ δ δ δ δ δ δ δ δ δ δ

Kiselina t.t >·

-152N |

0) § b jj	(0 • s b jj	ω •H U	co •K U	co •K U
O	O	0	O	O
in	in	CM	in	8
m	O	—4	*3·
CM 1	CM	CM 1 O	CM	CM
1 0	1 0	1 m	1 0
«	•	•	•	•
a	s		cn <	00 os
CM	CM	CM	CM
			CM
CO			zn
S			cn R
A			0
X	X	Z	X

CM CM

z 1	0	o	o	o	o	o
	CM	CM	CM	CM	CM	CM
	zn	zn	zn	zn	zn	z>
	g	cn K	g	cn R	cn K	cn «c
«2Ί	O V-Z δ	D S-f δ	0 S-/ δ	0 ^_z δ	0 v—z δ	C nz δ
	cn	cn	cn	cn	m	m
* 1	δ	δ	δ	δ	δ	δ

-153Primer 33

Dobijanj e cis-metil 2-(4-izopropil-4-metil-5-o^^so~2-imidazolidinil)nikotinat hidrohlorida

U 2,0 g cis-metil 2-(4—izopropil—4—metil-5-okso-2-imidazol idinil) nikotinata se doda 25 ml 2N metanolne HC1. Rastvarač se udalji u vakumu i ostatak kristališe iz etil acetat-etra, pa se dobija hidrohloridna so, t.t. 189-192°C. Druge adicione soli sa kiselinama se dobijaju gornjim postupkom upotrebijavajuči prikladno supstituisan 2-(2-imidazolidinil)nikotinat formule III.

Primer 34

Dobijanje natriju^ 5-etil-2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imida-

-154U 1,0 g 5-etil-2-(4—izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinske kiseline doda se rastvor 0,14-98 g NaOH u 20 ml apsolutnog metanola, Smesa se meša u atmosferi azota na sobnoj temperaturi preko noči, Rastvarač se udalji, pa se dobija čvrsta materija koja se suši u vakum peči na 60°0 u toku dva dana, Ovako obrazovan natrijum 5-θΐί1-2-(4—izopropil-4— metil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinat tamni na 230°C i razlaže na 24-7-25O°C.

Primer 35

Dobijanje cis-metil .2-(4-izopropil-4—metil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinata cooch₃ f”³

CHO pTSA

NH2—<j:—conh₂ CH(CH₃)₂

Rastvor koji sadrži 1,24 g metil 2-f brini l-piridin~3karboksilataf(Bull. Soc. Chem, France, 36, 78-83 (19θ9)3ι l,o g 2-amino-2,3-čLimetilbutiramida i 20 mg p-toluensulfonske kiseline(pTSA) se zagreva da refluksuje u struji azota, a u Dean-Stark-ovom separatoru se izdvaja odredjena količina vode u toku 6 h, Rastvor se filtruje dok je vruč i filtrat končenv* truje u vakumu pri čemu zaostaje tamno ulje. Ulje se ekstrahuje u etar, etar ispari, pa se dobija Čvrsta materija žute boje. Ista se rekristališe iz smese heksan-etar i metilen hlorid i tako dobija cis-metil 2-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinat, t.t. 118,5-120°0, identičan onom u proiz-155vodima dobljenih redukcijom metil 2-(4-izopropil-4-metil-5okso-imidazolin-2-il)nikotinata pomocu natrijum cijanoborhidrida. Prisustvo odgovarajučeg trans-izomera je ustanovljeno pomocu NMR spektroskopije. Sledeči gornji postupak i upotrebljavajuci prikladno supstituisan 2-formilpiridin-3-karboksilat dobijaju se 2-(2-imidazolidinil)nikotinske kiseline i estri formule III dati u tablici IV koja sledi.

v

-156-

n	0)	n	n	01
n	M.		—»	·—
O	O	o	o	o

o o o°

P in o o • · · cn a- c—

Dobijanje 2-(2-imidazolidinil)nikotinskih kiselina i estara formule ΪΙΙ

I I in o • · co r~ — o

I I o o σΐ mo’ o ί-

X XX

X XX <

</)

1 =	X	X	X	X
OJ	OJ	OJ	OJ	OJ
	zri
cn	cn	cn	cn	cn
X	X	X	X	jz
o	o	o	o	O
1 1	X	X	X	X
1 o	o	o	o	o

cn cn , cn cn cn xx x xx ου o o o

CE in

X

Ό

O cn oj X X o o

X

X o o li m x o o OJ Oj X X o o

-157o o

·; · •P ·· ·

-P

	n —« o	n •»H o	n —4 O	n —4 O	w —I υ	β) —4 O	M «z4 O		01 —1 O
o		o	o	in	o	o	o	O	O
•		•	«	•	•	•	•	•	•
04	i.	on	ST	o-	o	Ol	00	o	zr
O		04	on	sr	vO	OJ	ST	on	<43

I 0) I lili

m O t	ώ Ο	ο	o	O	o	O
• CI ·	•	• *	«	•	•	•
σ> σν	on	m	00	o	vo	on
ον	on	a-	in	Ol	•=r	OJ
. —1	—	4—

CM

X u

tl

X o

X m

x cj in m xx on 04 oj x cj cj cj x on x

X X o

I

X cj tl

X

CJ

I

X u

II X o

I

Tablica TV (nastavak)

OJ c

ΧΧΧΧΧΧΧΧ

OJ on

X cj x

CJ

OJ	OJ	OJ	OJ	Ol	04	04	04
z·.	z-x				z>	z^
on	on	on	on	on	on	on	on
X	X	X	X	X	X	X	X
u	O	o	o	CJ	CJ	CJ	CJ
^z			*^z
X	X	sz	X	X	X	X	X
u	cj	u	CJ	CJ	CJ	CJ	CJ

_ «Γ οηοηοησιοηοηοηοηοη —' X ΧΧΧΧΧΧΧΧΧ os I ο cjcjcjcjcjcjčjcjčj on χ

ο ιη χ

νθ cj m on oj m on on on m on i ΧΧΧΧΧΧΧΧ cvj οουωωυοοο

- .-158- Primer 3θ

Dobijanje cis- i trans-metil 2-(4—izopropil-4-metil-5-biokso2-imidazolidinil)nikotinata

<fH₃

NH₂——CSNH₂ CH(CH₃)₂

Primenjujuči u suštini iste uslove kao što je opisano u primeru 35, ali koristeči 2-amino-2,3-dimetiltiobutiramid umesto 2-amino-2,3-dimetilbutiramida dobija se smesa cis- i transmetil 2-(4-izopropil-4—metil-5-tiokso-2-imidazolidinil)nikotinata iz koje se u suštini cist trans-izomer, t.t, 127-129°C može izolovati hromatografijom sirovog proizvoda na silika gelu. T.t. cis-izomera je 142-143,5.

Primer 37

Dobijanje cis- i trans-etil 2-(4—izopropil-4-metil-5-okso-2imidazolidinil-2-il)hinolin-3-karboksilata

T

NH ₂—CONH ₂ CH(CH₃)₂

Τ’

-159Primenom u suštini istog postupka kao što je opisano u primeru 35, ali upotrebljavajuči etil 2-formilhinolin-3-karboksilat [Godard et al., Buli, Chem. Soc. France, 906 (1971)3 umesto metil 2-formilnikottinata, dobija se cis-etil 2-(4-izopropil-4~metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)hinolin-3-karboksilat, t.t. l56-164°C i trans-metil 2-(4- izopropil-4-metil-5-okso+ 2-imidazolin-2-il)hinolin-3-karboksilat, t.t. 163-164°C. Sledeči postupak iz primera 33, ali supstituišuči supstituisani 2formilkarboksilat i upotrebljavajuči prikladno supstituisan aminoamid umesto 2-amino-2,3-dimetilbutiramida dobija se supstituisani 2-(2-imidazolidinil)hinolin-5-karboksilat formule IV.

Primer 38

Dobijanje dimetil tieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarboksilata

NHCO₂Pri

DMAD

POCI3/DMF ^S Υ^'^Γ—CO₂CH₃ -C0₂CH3

Smesa izopropil-3-tiofenkarbamata (177 g; 0,975 mola) u 1,2 dm^ metanola i 2,8 dm^ vode koja sadrži 200 g natrijum hidroksida se zagreva da refluksuje 4 h. Metanol se udalji pod smanjenim pritiskom i ohladjena reakciona smesa ekstrahu3 je sa 5 dm etra, ekstrakti se isperu sa vodom, vodenim rastvorom NaCl i suše, Uparavanje pod smanjenim pritiskom daje 3aminotiofen kao ulje u 57% prinosu sirovog materijala.

-1603-aminotiofen še ponovo rastvori u metanolu (500 ml) ohladi u kupatilu sa ledom i 80 g ili 0,50 mola dimetilacetilendikarboksilata se doda u kapima, Smesa se meša na sobnoj temperaturi 15 h i 30 minuta; metanol udalji pod smanjenim pritiskom i 1,2-dihloretan se doda. Ovaj rastvarač se takodje upari, pa se dobija dimetil 3-tienilaminobutendioat kao ulje,

Vilsmeier-ov reagens se priprema dodavanjem u kapima, pri mešanju fosfor oksihlorida (86 g, 0.56 mola) u ohladjen (5%) rastvor DMF (41 g, 0,5θ mola) u 200 ml 1,2-dihloretana.

z..*· ·*·

Ovaj reagens se meša na sobnoj temperaturi 1 h i 40 minuta, raz blaži sa 100 ml 1,2-dihloretana ohladjenog do 5°C i tada gornji dimetil estar rastvoren u 400 ml 1,2-dihloretana doda Vilsmeier ovom reagensu na 5% ukapavanjem u toku od 25 minuta. Reakciona temperatura se povisi do sobne temperature i održava 15 minuta, zatim da refluksuje daljih 4 h i 25 minuta. Ohladjena reakciona smesa se hromatografiše direktno na koloni sa silika gelom i dobija 35,7 g (15%) dimetil tieno[3,2-b]piridin-5,6dikarboksilat, t.t. 124-125,5% posle kristalizacije iz heksanetil acetata. Dalji prinos (10,3 g) sa t.t. 121-124% se dobija i tako je.ukupan prinos izopropil 3-tienokarbamata 19%.

Gornjim postupkom i zamenom prikladno supstituisanog aminotiofena sa izopropil 3-aminotiofenkarbamatom dobijaju se jedinjenja dole ilustrovana.

t.t.^

CH₃ 126-1* ch₃ ch₃

-161Primer $9

Dobijanje dimetil tieno[3,2-b3piridin-5,6-dikarboksilata ^S V-CHO

C.

NHCOCH3

1. H2SO4

2. DMAD

3. POCI3/OMF

o₂ch₃

O₂CH3

Koncentrovanoj sumpomoj kiselini (170 ml), pri mešanju na sobnoj temperaturi doda se u partijama 17,5 6 ili 0,10$ mola 3-acetilamino-2-formiltiofena). Smesa se zagreva na 50°C u toku 30 minuta, ohladi i saspe u smesu led-voda. Posle neutralizacije sa natrijum acetatom u višku, smesa se ekstrahuje sa 1 χ 2 dm^ etra. Organski sloj se suši preko anhidrovanog Na^SO^ i stripuje do gume tamno crvene boje koja se sastoji od 3-amino-2-formiltiofena. Dimetilacetilendikarboksilat (DMAD) (13 ml) u 5 ml sirčetne kiseline, 5 ml piperidina, 100 ml metilen hlorida i 100 ml toluena se doda 3-amino-2-formiltiofenu i smesa meša preko noči, Metilen hlorid se ukloni destilacijom i zatim smesa zagreva da refluksuje 24 h. Posle hladjenja i dodatka novih 13 ml DMAD reakciona smesa se zagreva da refluksuje ponovo 7»5 h. Posle stajanja u toku 60 h na sobnoj temperaturi, rastvarači se udalje i dimetil tieno[3,3-b]piridin5,6-dikarboksilatni proizvod dobija hromatografisanjem, posle eluiranja sa heksan-etil acetatom i ima t.t. 124—125°0.

Primer 40

Dobijanje dimetil 3-hlor[3,2-b)piridin-5,6-dikarboksilata i dimetil 2,3-dihlortieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarboksilata

Rastvor dimetil tieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarboksilata (15 g; 0,0525 mola) u 680 ml sirčetne kiseline i natrijum acetat i

(86 g; 0,093 mola) se održavaju na 58°C dok se hlor polako uvodi

-162u toku 5 h i 45 minuta. Pošto je reakcija završena, smesi se u struji azota doda 200 ml etil acetata i čvrst NaCl filtruje i ispere sa etil acetatom. Matični lug se ispere i spoji i zatim rastvarači udalje pri smanjenom pritisku. Ostatak se rastxX-cq₂CH₃

C0₂CH₃

Cl₂

vori u metilen hloridu i rastvor ispere vodom, ponovo ekstrahuje metilen hloridom i spojeni metilen hloridni slojevi isperu sa vodenim rastvorom natrijum bikarbonata, suše i stripuju, pa se dobija 18 g čvrste materije, Hromatografija na silika gelu sa 15% etilacetat-heksan, zatim 20% etil acetat-heksan, daje 2,3-dihlor jedinjenje, t.t. 173-178°C, 1,3 g, zatim 3-hlortieno jedinjenje t.t. 166-173°C posle kristalizacije iz etil acetat-heksana.

Primer 41

Dobijanje dimetil 3-bromtieno[3i2-b]piridin-5,6-dikarboksilata

O₂CH₃ CO₂CH₃

Br₂

Rastvor broma (20 g, 0,125 mola) u 5θ ml sircetne kiseline se doda u kapima za vreme od 3 h rastvoru dimetil tieno[3»2-b]piridin-5,6-dikarboksilata (26,3 g, 0,104 mola) koji sadrži 17,2 g ili 0,2 mola natrijum acetata u 3θθ ml sircetne kiseline na 85°0»

-163Dodaju se još 18 g natrijum acetata i 20 g broma u 50 ml sircetne kiseline u toku od 1 h i smesa se meša na 85°0 u toku noči. Doda se 10 g broma u jednoj partiji i temperatura održava na 85°0 u toku 4 h. Smesa se ohladi i tretira sa vodenom rastvorom natrijum bisulfita, razblaži etil acetatom i koncentruje. Reakcioni proizvod se raspodeli izmedju vode i metilen hlorida i organski sloj ispere vodenim rastvorom NaCl i rastvarač udalji. Ostatak se ispere sa etrom, pa se dobija 25 g sirovog proizvoda u obliku iglica od dimetil 3-bromtieno[3,2-b]piridin-5i6-dikarboksilata, t,t. 168-169°0.

164-

Primer 42

Dobijanje tieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline

CO2CH3

N

NaOH

H₂0 (f^s

4~~CO2H

Dimetil tieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarboksilat (3,75 g»

Λ

0,0149 mola) doda se rastvoru natrijum hidroksida (1,8 g, ili 0; 045 mola) u 20 ml vode i smesa se zagreva na 60°C 20 h. Reakciona smesa se razblaži vodom, ohladi u kupatilu sa ledom, i zakiseli dodavanjem koncentrovane hlorovodonične kiseline, Talog tieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline se filtruje i suši preko • * noči, pa se dobija 3,1 g (95%) t,t. preko 380°C.

Primenom gornjeg postupka i supstitucijom prikladno supstituisanih diestara tieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonskih kiselina dobijaju se dole ilustrovana jedinjenja.

-165-

r9 -	R	10
H		H
H		Cl
H		Br
H		I
H		F
H		CN
H		och3
H		OH
H		N02
H		N(CH3)2
ch3		H
H		ch3
ch3		ch3
H		ocp.f2
H		sch3
H		so2n(ch3)
C6«5		H
«	-(ch2)3-
Cl	-(CH2)4- -(CH)4-	Cl
H		C6»5.
C6H5		H
H		£)C6H5
cf3		Έ

t«t.°O >380 nije izolovan >380

-166Primer 4-3

Dobi j an j e anhidrida 3-hlortieno[3,2-b]piridin-5,6-<iikarbonske kiseline

3-hlortienoC3,2-b]piridin-5,6-dikarbonska kiselina (1,4-5 g) se zagreva na 85-90° u toku 30 mifluta i zatim na 90-102% u toku 30 minuta u 7 ml anhidrida sirčetne kiseline, Reakciona smesa se ohladi, čvrste materije odvoje filtrovanjem i isperu sa etrom, pa se dobija 1,2 g anhidrida 3-hlortieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline,

Primenom gornjeg postupka i upotrebljavajuci prikladnu piri din-5,6-dikarbonsku kiselinu umesto 3-hlortieno[3»2-b]piridin5,6-dikarbonske kiseline dobijaju se dole ilustrovana jedinjenja.

-167-

J9		R10
H		H
H		CI
H		Br
CI		H
CI		CI
H		no2
ch3		H
H		N(CH3)2
H		sch3
H		och3
H		ch3
H		F
H		I
ch3		ch3
H		CN
H		OCHF2
C6«5		H
H		SO2N(CH3
	-(ch2)3- -(CH2)4- -(CH)4-
CI		CI
H		C6r5 ‘
C6«5		H V
H		QC6H5
cf3		H

>2

t.t.°C

266-267

Čvrsta materija, nije dobijena t.t.

>380

-168Primer 44

Dobijanj e 5-[(1-karbamoil-l,2-dimetilpropil)-3-hlortieno[3,2-b]piridin-6-karbonske kiseline

2-amino-2,3-dimetilbutiramid (0,?l g) u jednoj partiji se doda rastvoru koji se meša i sadrži 1,2 g 3-blortieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline anhidrid u 1 ml THP. Posle stajanja u toku od 5 minuta, ledeno kupatilo se ukloni i reakciona sme· sa meša na sobnoj temperaturi 28 h. Doda se 5 ml THP i smesa zagreva da refluksuje 2 h i zatim se ostavi na stranu preko noči. Ohladjena smesa se filtruje i sakupljena čvrsta materija ispere sa etrom i tako dobija 1,4 g željene 5-[(l-karbamoil-*l,2-dimetilpropil)-3-blortieno[3,2-b]piridin-6-karbonska kiselina.

Primenom gornjeg postupka i upotrebljavajuči prikladne piri din-5,6-dikarbonske kiseline·'anhidrid umesto 3-hlortieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline anhidrida i prikladnog aminoamida dobijaju se niže ilustrovana jedinjenja.

-169-

	R?—		<%-ci>2H rx
	RlO—		N	—CONH—<p—
				R2
	RiO	*1		«2
H	H	ch3		i-C3H7
H	Cl	ch3		j.-C3H7
Cl	H	ch3		i-C3H?
Cl	Cl	ch3		i-c3H7
H	Br	ch3		i-C3H7
H	Me	ch3		i-C3H7
H	NO 2	ch3		A-C3H7
H	N(CH3)2	ch3	i.-C3H7
H	sch3	ch3	1-C3H7
H	och3	ch3	i-c3h7
ch3	H	ch3	i-C3H7
H	sch3	ch3	i-C3H7
H	H	ch3	c3h7
H	H	ch3	c2h3
H	ochf2	ch3	i-C3H7
ch3	ch3	ch3	i-C3H7
H	CN	ch3	i-C3H7
H	F	ch3	2-C3H7
H	J	CHq		i-C3H7
H	so2n(ch3)2	ch3	i-C3H7
C6H5	H	ch3	i-C3H7
-	(ch2)3-	ch3	i-C3H7
-	(ch2)4-	ch3	i-C3H7
-	(ch)4-	ch3	i-C3H7
H	C6«5	CH:		i-C3H7
C6H5	H	ch3	i-C3H7
H	oc6h5	CH:		i-C3H7
cf3	H	ch3	i’c3H7

nečist

t.t.°c

-170Primer 45

Pobijanje 5-(4~izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)tieno[3,2-b]piridin-6-karbonske kiseline

1 1	ΥΥγ—CO2H	Ac2O	n
	L.AC02H		1	< z

N <pH₃

NH₂—(j:—C0NH2 CH(CH₃)₂ ^S Ύ>-<°2Η <-h₃

CONH—(j)—C0NH2

CH(CH₃)₂

1. NaOH

2. H+

Tieno[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonska kiselina (2,5 g ili 0,011 mola) se lagano zagreva do 85°C u toku 1 časa sa 25 ml anhidrida sirčetne kiseline, tazim ohladi, filtruje i ispere sa dietil etrom, pa se dobija anhidrid u obliku čvrste materije, t.t. 266-267°C. Smesa anhidrida i 2-amino-2,3--dimetilbutiramida (2»6 g ili 0,02 mola) u 70 ml THP se meša na sobnoj temperaturi 15 h. Posle tefluksovanja u toku 2 h, smesa se ohladi i razblaži sa 50 ml THP. Čvrsta 5-[(l-karbamoil-l,2-dimetilpropil)karbamoil)tieno[3»2-b]piridin-6-karbonska kiselina se filtruje, ispere etrom i suši. Ista se.pomeša sa 60 ml vodenim rastvorom NaOH (6 g,0',05 mola)

-171i zagreva na 85°C 2 časa i 30 minuta, pa se ostavi na stranu na sobnoj temperaturi. Posle hladjenja u kupatilu sa ledom, smesa se zakiseli do pH 3 sa koncentrovanom HCI, Čvrsta materija (3 g) se filtruje i suši. Kristalizacija iz etil acetata daje pil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)tieno[3,2-b]piridin-6-karbons ku kiselinu, t»t. 242-244°C u 46% prinosu.

Koristeči gornji postupak i supstitucijom prikladne^piridin5»6-dikarbonske kiseline umesto tieno[3i2-b]piridin-5»6-dikarbonske kiseline dobijaju se dole ilustrovana jedinjenja.

— ^Rio t»t.°C H H 242-244 H Cl 238-239

Pobijanje dietil furo[5,2-b]jpiridin-5,6-dikarboksilata

HO

NH₂

02^c2^h5

O₂C₂H5

-1723-amino-2-formilfuran, dobijen iz 3-azido-2-formilfurana (8,9 g, 0,065 mola) se rastvori u etanolu i ovom rastvoru se dodaju dietil oksalacetat (12,23 g, 0,065 mola) i deset kapi piperidina, Doda se i sprašeno 5A° molekulsko sito i reakciona smesa meša na 65-60°C 3 h, zatim se doda još 2,2 g dietil oksalacetata. Reakcija je u suštini završena posle 12 h na 55-6θ°θ· Posle hladjenja reakciona smesa se filtruje, i filtrat koncentruje i zatim rastvori u etil acetatu, ispere vodom, zatim slanim rastvorom, suši preko anhidrovanog magnezijum sulfata i ispari do suva, Ostatak se rastvori u 3:1 heksan:etil acetat i propusti kroz hromatografsku kolonu u dve faze. Prva se vakum filtruje kroz sloj od 10-13 cm silisijuraoksida iz koje se najmanje tri frakcije koje sadr že potreben proizvod sakupljaju i spoje. Ove spojene frakcije se zatim propuste kroz kolonu od 15 cm i eluiranje se vrši pod pritiskom sa etil acetat:heksan 3:1 i 2:1. Posle kristalizacije iz heksan-etra dobija se 4,15 g ili 24% dietil furo[3,2-b]piridin5,6-dikarboksilat, t.t. 60-64°C, i sa masenim spektrom m/e 264,

Gornjim postupkom i upotrebljavajuči umesto 3-aminno-2formilfurana prikladan furan dobijaju se jedinjenja niže data

Rg	R10	R”	t.t.°c
H	H	c2h5	60-64
H	Cl	c2h5
ch3	H	- c2h5
H	• ch3	c2h5
c2h5	H	c2h5
H	c2h5	c2h5
ch3	ch3	c2h5

I

-173Jrimgr 47

Pobijanje furo[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline

γΖχ\-€02θ2Η5	Ί 1 1	co2h
—V <2—C02C2H5 N		φ—C02H N
Furo[3»2-b]piridin-5»6-dikarbonska kiselina, dietil estar

(1,1 g, 0,0042 mola) se raštvori u 95% etanolu (20 ml) koji sadrži 20 ml 10% vodenog natrijum hidroksida i ostavi na stranu na 0° u toku 2 dana, Smesa se ohladi, zakiseli i rastvarač udalji pod smanjenim pritiskom. Doda se 5 ml vode i hidratisani proizvod dikiselina se dobija kao čvrsta materija smedje boje filtracijom,

3,31 g (99%), t.t, 183°C (raz.) . Analiza za C^H^NO^.21/2 H₂0: Izračunato: 0 42,86; H 3»29; N 5»55.

Nadjeno : C 42,63; H 2,63; N 5»46.

Primer 48

Dobijanje anhidrida furo[3,2-b]-piridin-5,6-dikarbonske kiseline

Puro[3»2-b]piridin-5,6-dikarbonska kiselina (3.3 g ili O»O159 mola) u 100 ml anhidrida sirčetne kiseline se zagreva do 7θ-80°0 u toku 6 h. Reakciona smesa se ohladi, filtruje i čvrsta materija se ispere etrom i dobija 3»01 (100%) sirovog anhidrida furo[3»2-b]piridin-5»6-dikarbonske kiseline.

-174Primer 4-9

Dobijanje 5-[(l-karbamoil-l,2-dimetilpropil)-karbamoil3furoC3,2-b3piridin-6-karbonske kiseline i 5-(4-izopropil-4-metil5-okso-2-imidazolin-2-il)furo[J,2-b3piridin-6-karbonske kiseline

<pH(CH₃)₂ H₂N——conh₂ ch₃

CH₃

CONH—C—CONH₂ N |

CH(CH₃)₂

1. NaOH

2. Kiselina

-175Anhidrid furo[3,2-b]piridin-5<6-dikarbonske kiseline (3,01 g ili 0,015 mola) se sušpenduje u 100 ml THF i doda 2-amino-2,3dimetilbutiramidu (2,3 g ili 0,018 mola). Posle mešanja u toku 20 h, rastvor se isparava do uljasto čvrste materije koja se rastvori u voda/razblažen rastvor NaOH. Alkalni rastvor se ekstrahuje metilen hloridom i zatim zakiseli i ponovo ekstrahuje sa metilen hloridom kada se posle mešanja od samo jednog minuta izoluju tragovi materijala. Vodeni sloj se koncentruje do uljasto čvrste materije koja se rastvori u etanolu i filtruje, ponovo koncentruje du gume purpurne boje koja uglavnom sadrži sirov proizvod, 5-[(lkarbamoil-1,2-dimetilpropil)karbamoil]furo[3»2-b]piridin-6-karbonska kiselina koja se upotrebljava bez daljeg prečišcavanje za dobijanje krajnjeg 2-inidazolin-2-il) proizvoda rastvaranjem iste u 10% rastvoru NaOH (40 ral) i zagrevanjem na 80°0 3 h. Posle hladjenja reakciona smesa se zakiseli i tom prilikom se staloži mala količina čvrste materije koja se otfiltruje. Koncentrovanje raatičnog luga daje drugi prinos, koji se sakupi i kombinuje sa prvim prinosom. Prečišcavanje se vrši uzimanje polovine materijala i odvajanjem na silika gelu preparativno na staklenim pločama. Sa slabije putujuce trake upotrebljavajuci metilen hlorid:etil acetat: hloroform:metanol 1:1:1:1 kao eluent dobija se željeni proizvod, 2-imidazolin-2-il proizvod, t.t. 214—223°C (raz.). Estri se zatim

Λ mogu dobiti primenom postupaka opisanim u primeru 20.

-176Primenom gornjeg postupka i supstituišuci odgovarajuči anhidrid furo[3,2-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline dobijaju se dole ilustrovana jedinjenja.

CH₃

R?—CO2H l l

RlO—1-	N- H
r9	Rio
H	H
H	Cl
CH3	H
H	ch3
c2h5	H
H	c2h5
ch3	ch3
	Primer 50

:h(ch₃)₂

1=0

t.t.°c

214-223

Dobijanje dimetil tieno[2i3-b]piridin-5,6-dikarboksilata n/

S N °2^ch3 DMF Γ^“| Γ^θ²^³ °2^ch3 ^P°^Cl3 V—<02CH₃ ^{z J} S N

H

Vilsmeier-ov reagens se priprema dodavanjem u kapima, pri me« šanju, fosfor oksihlorid (40,29 g ili 0,26 mola) u ohladjen (10°C) rastvčr DMP (19^0 g, 0,26 mola) u 40 ml 1,2-dihloretana u atmosferi azota. Ovaj reagens se meša na sobnoj temperaturi 1 čas i 45 minuta. Dimetil-2-tienil-aminobutendioat (63i4 g ili 0,26 mola rastvoren u 300 ml 1,2-dihloretana doda se ukapavanjem u Vilsmeierov reagensa na 7-10°C. Reakciona temperatura se poveča do sobne temperature i održava 15 minuta, zatim da refluksuje 12 h. Ohladjena reakciona smesa se koncentruje i ostatak hromatografiše na

-177koloni sa «i1ίka gelom sa etil acetat—heksanom i dobija se dimetil— tieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarboksilat (29 g, 4-5%) kao čvrsta materija,

Primenom gornjeg postupka i supstituišuči dimetil-2-tienilaminobutendioat, dobijaju se jedinjenja dole ilustrovana, ^R’“T—f ;

:o₂ch₃

Ri<r-	\ Λ 4 S N
	?10
ch3	H
H	H
H	ch3
ch3	ch3
H	CfiH5
C6«5	H
cf3	H

80-82 čvrstPrimer 51

Dobijanje dimetil 3-bromtieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarboksilata

Br₂

HOAc $ N NaOAc

Brom (0,33 g, 0,00206 mola) u 8 ml sircetne kiseline se doda rastvoru koji se meša i sadrži dimetiltieno[2,3-b]piridin5,6-dikarboksilat (0,5 g, 0,00187 mola) u sirčetnoj kiselini koja sadrži natrijum acetat (0,31 g, 0,00377 mola) na 4O°C. Reakciona smesa se zagreva na 75°C 18 h. Analiziranje smese pomoču tlc (tanko slojne kromatografije) na silika gelu ukazuje da reakcija se nije izvršila do kraja. Doda se još 0,33 g broma u sirčetnoj kiselini i natrijum acetata (0,31 g) i vrši zagrevanje na 75°θ za daljih

-1786 h. Reakciona smesa se razblaži vodom i ekstrahuje u etil acetat. Odvojen organski sloj se suši preko anhidrovanog MgSO^, filtruje i filtrat koncentruje do ulja koje očvrščava stajanjem. Kristalizacija sirovog proizvoda iz etil acetat-heksana daje dimetil 3-bromtieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarboksilat u obliku iglica, t.t. 868?,5°C.

Ovo jedinjenje se može lako pretvoriti u različita supstituisana-tieno[2,3-b]piridinska jedinjenja što je niže ilustrovano, dok elektrofilna supstitucija kao što je nitrovanje ili halogenovanje daju dodatna jedinjenja nabrojana niže.

ri

-179-

Α —CO2CH3

Ν

r9		R10
Η		H
Η		Ci
Η	•	Br
Η		J
Η		F
Η		CN
Η		sch3
Η		och3
Η		n(ch3)2
Η		ochf2
Η		no2
Η		CHO
Η		CH2C1
ch3		H
Η		ch3
C1		H
C1		Cl
ch3		ch3
Η		so2n(ch3)2
	-CCH2)4-
	-(CH)i|-
C6«5	-(ch2)3-	H
Η		C6H5
Η		oc6h5
cf3		H

104-110

86-87.5

80-82

84-89

-180Primer 52

Dobijanj e tieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline

I I k A —co₂ch₃

KOH

,0₂H > l k A Λ-cozH

- Rastvor koji sadrži dimetil tieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarboksilat (27,75 g, 0,11 mola) i kalijum hidroksid (30,98 g ili 0,55 mola) u 200 ml metanola u atmosferi azota se zagreva da refluksuje 2 h. Reakciona smesa se ohladi i doda dovoljno vode da se rastvore čvrste materije koje se nalaze pre isparavanja smese do suva. Dobijena čvrsta materija se rastvori u minimalnoj zapremini vode, ohladi u kupatilu sa ledom i zakiseli sa koncentrovanom H^SO^ do pH oko 1. Tieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonska kiselina se filtruje i suši preko noči i tako dobija 23,36 g, t.t. 272-275°C.

Primenom gornjeg postupka i supstituišuci gore upotrebljeni piridin-5,6-dikarboksilat prikladno supstituisanim dialkil[2,3-b]piridin-5,6-dikarboksilatom dobijaju se niže ilustrovana jedinjenja.

-181-

R_r s A —co₂h

S N

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H cu₃

Cl

Cl

CH3

C6«5

H

-(CH₂)₃-(CH₂)4-(CH)4H

H cf₃ ^R10

H

Cl

Br

J

F

CN sch₃ och₃

N(CH₃)₂

OCHF₂ no₂

CHO

CH₂C1 ch₃

H

H

Cl ch₃

H

S0₂N(CH₃)₂

OC6H₅

C6H5

H

272-275 >300 . >315

180-183 (raz,)

-182«

Anhidrid sirčetne kiseline ($7,4 g, 0,366 mola) doda se suspenziji koja se meša i sadrži tieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonsku kiselinu (21,52 g ili 0,096 mola) u 175 dimetoksietanu (DME) u inertnoj atmosferi sa azotom. Posle dodavanja piridina (16,78 g ili 0,21 mola) na sobnoj temperaturi uočava se egzotermna reakcija do 45°C, a pri torne se dobija homogen rastvor. Reakcio na smesa se zatim meša na sobnoj temperaturi i dobljena čvrsta materija otfiltruje, ispere etrom i suši na vazduhu, pa se dobija 14,8 g (75%) anhidrida tieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline.

Koriščenjem gornjeg postupka i upotrebljavajuci prikladno supstituisan u tieno[2,3-b]oiridin-5,6-dikarbonsku kiselinu dobijaju se jedinjenja niže ilustrovana.

«J

-183-

ch₃

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

CH3

C1

C1 ch₃

C6«5

H ^r1Q

H 176-180

Br 228.5-231

C1 230-300 (slabo raz.) H

H

H cf₃ žT

F

CN sch₃

N(CH₃)₂

NO 2

CHO

CH₂C1 ch₃

H

H

C1 ch₃

H .

S0₂N(CHo)₂

-<ch₂)₃-<CH₂)4-(CH)ijC6«5 oc₆h₅

H

-184Primer 54

Pobijanje 6-[(1-karbamoil-l,2-dimetilpropil)karbamoil]tieno[2,5-hl piridin-5-karbonske kiseline

<f^HS

CONH 2 CH(CH₃)2 <A-co₂h ch₃ ^1—CONH—CONH₂ CH(CH₃)₂

2,amino-2,3-dimetilbutiramid (9,84 g ili 0,076 mola) doda se suspenziji koja se meša i koja sadrži tieno[2,3-b]piridin-5,6dikarbonske kiseline u obliku anhidrida (14,8 g ili 0,072 mola) u THP u inertno j atmosferi sa azotom na šobilo j temperaturi. Tamne boje rastvor, se meša na sobnoj temperaturi preko noči i dobljena čvrsta, materija se otfiltruje, ispere sa THP i suši na vazduhu, pa se dobija 17,35 g (72%) 6-[(1-karbamoil-l,2-dimetilpropil), karbamoil)tieno[2,3-b]piridin-5-karbonske kiseline.

Koristeči gornji postupak i upotrebljavajuči prikladno supstituisanu tieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonsku kiselinu u obliku anhidrida dobijaju se jedinjenja niže ilustrovana.

-185^R10“

R_r conh—(j:—conh₂ CH(CH₃)₂

Rg_

CH3

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

H

C’l

CI

CH3

C6«5

H

-(CH₂)₃-(CH₂)₄-,(CH)₄H

H

CF3 ^R10

H

Br

CI

H

J

F

CN

SCH3

OCH3

N(CH₃)₂ no₂

CHO

CH₂C1

CH3

H

CI

CH3

H

SO₂N(CH₃)₂

207-208

176-178

156-158

C6«5

OC₆H₅

H

-186Primer 55

Pobijanje 6-(4—izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)tieno[2,3-b]piridin-5-karbonske kiseline

°2^H <pH₃

ONH—(j:—C0NH₂ CH(CH₃)₂

C0₂H

NCH₃

--CH(CH₃)₂

-=0

6-[(l-karbamoil-l, 2-dimetilpropil)karbamoil]tieno[2,3-M piridin-5-karbonska kiselina (17,35 g ίϋ 0,052 mola) se doda u 225 ml vode koja sadrži natrijum hidroksid (10,35 g ili 0,26 mola). Dobijen alkalni rastvor se zagreva na 80°C 2 časa i 4-5 minuta ohladi se u kupatilu sa led-voda i zakiseli sa 6M H^SO^, Proizvod 6-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)tieno[2,3-b]piridin-5-karbonska kiselina se otfiltruje, ispere vodom i suši na vaz duhu, pa se-dobija 1,54- g, 70,3%, t.t. 221-223% v

-187Primer 5θ

Dobijanje 2-izopropil-2-metil-5H^,-^^m:i-d-^azo[I^> .2? il,2]pirolo[3 4~b]tieno[5,2-e]piridin-3(2H),5-diona

Dicikloheksilkarbodiimid (1)07 S ili 0,005 mola) u 20 ml metilen hlorida doda se ukapavanjfem u suspenziju koja se meša i sadrži JO ml metilen hlorida, 6-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2imidazolin-2-il)tieno[2,3-b]-5-karbonsku kiselinu (1,5 g) 0,0047 mola) u atmosferi azota. Posle mešanja reakcione smese u toku 16 h, ista se pazljivo procedi kako bi se dobila bistra, koncentru je do suva i dobijen materijal prečisti hromatografijom na koloni sa silika gelom pri čemu se eluiranje vrši sa acetonitril/metilen hloridom (1/2), Čvrst proizvod se kristališe iz toluena, pa se dobija čist J,J dion u obliku kristala bele boje, t.t. 214,5216,5.

-188Primer 57

Dobijanje 2-propinil 6—(4—izopropil-4—metil-5-Qkso-2-imidazolin· 2-il)tienoC2,3-b]piridin-5-karboksilata

NoH

H0H₂CC=CH

C0₂CH₂CeCH

F=0

CH(CH₃)₂

Natrijum hidrid (2,4- g, 60%, 0,126 mola) se doda 3,5-dionu (0,9 6 ili 0,003 mola) u 25 ml propargil alkohola na 10°G u inertnoj atmosferi sa azotom, Reakciona smesa se meša na sobnoj temperaturi 60 h i zatim neutrališe sa zasičenim rastvorom amonijum hlorida. Dobljena smesa se koncentruje na rotacionom uparivaču, razblaži vodom i ekstrahuje sa etil acetatom. Organski sloj se odvoji suši preko anhidrovanog MgSO^ i koncentruje do suva.

Prečiščavanje proizvoda hromatografijom na koloni sa silika gelom sa metilen hlorid/acetonitrilom (85/15) daje 2-propinil 6-(4—izopropil-4—metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)piridin-5-karboksilat, koji posle kristalizacije iz toluena ima t.t. 188-189s5°θ

-189Koristeči postupke iz Primera 49, 55, 56 i 57 i upotreblj vajuci odgovarajuce supstituisane tieno ili furo[3,2-b]piridin ili tieno ili furo[2,3-b]piridin jedinjenja» dobijaju se jedinj nja niže ilustrovana

B	R9	frio	R	t»t.°C
S	H	H	CH3	215-217
S	H	H	H	220-223.5 (raz.)
Š	H	H	-CH2CeCH	188-189.5
S	H	H	0 ch3	140-142
S	H	H	-ch2c-ch2	108-110
S	'ch3	H	H	225.5-227.5
S	H	Br	H	274-276
s	H	ci	H	266-267
0	H	H	H	237-244
s	H	no2	-ch3	201-202.5°C
s	H	no2 .	H	260 (ra&.)
s	Cl	H	H	268 (r»e.)
s	H	CH3	H	255-257
s	-	(CH2)4-	H	234-237
0	H	Cl	H	239-240

-190-

B	R9		Rio		R
0	H		H		CH3			134-137
0	H		Br		H			239-245
0	CH3		H		H			174-177
0	c2h5		H		H			170-172
0	C6«5		H		H			244-245
0	H		Cl		CH3			137-141
0	H		H		ch2—	1 1 \ / 0		137-141
0	H		H		CH2C5CH		150-156
			1 1	A	pCO2R M ..	CH(CH3)2 PH-»
				k 4 N	ki	— Λ.Π3
		K10' -
				H	<=—u
B	Rio		R9		R
S	H		H		H			242-244
S	H		Cl		H			238-239
S	H		Br		H			226-227
S	H		H		-ch2-	1 1 \ Z 0		156-157
0	H		H	«J	H			214-223
s	Cl		H		H			266-267

-191Primer 5B L/⁷

Pobijanje metil 5-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinill· furo[3,2-b]piridin-6-karhoksilata ⁰ V^^s-COOCH

I' I

NH :h(ch₃)₂ p:H₃

J=o

NaCNBH₃

Rastvor od 22,1 mmola metil 5-(^z4-i^z0propil-4-metil-5-okso2-imidazolin-2-il)furo[3,2-b]piridin-6-karboksilata u metanolu se ohladi do 0°C i nekoliko kapi indikatora metiloranža se doda. Rastvor se meša i tretira sa 22,1 molom konoentrovane HCI. Rastvor se zatim tretira sa 22,1 molom natrijum cijanoborhidrida, i pH održava oko 3 dodavanjem 2M metanolne HCI, meša preko noči, ohladi do 0°C i pH rastvora dotera do oko 0 Sa HCI radi razlaganja zaostalog NaONBH^. pH posle toga se dotera do 5-θ sa 5M NaOH, Metanol se udalji u vakumu i doda voda radi rastvaranja neorganskih soli. Smesa se ekstrahuje sa i ekstrakti suše i koncentruju, pa se dobija naslovno jedinjenje.

Koristeči gornji postupak sa prikladno supstituisanim 2(2-iraidazolin-2-il)furo[3,2-b]piridin-6-karboksilatom dobija se odgovarajuči 2-(2-imidazolidinil)furo[3,2-b]piridin-6-karboksilat Slično, reakcija prikladno supstituisanog metil 2-(2-imidazolin2-ili)tieno[3,2-b]piridin-6-karboksilata daje odgovarajuci metil 2-(2-imidazolinil)tieno[3»2-b]piridin-6-karboksilat. Reakcioni proizvodi su niže ilustrovani:

Slično, primenom gornjeg postupka sa prikladno supstituisanim metil 2-(2-imidazolin-2-il)dihidro- ili dihidrotieno[3»2-b]piridin-6-karboksilatom daje odgovarajučeisupstituisane metil 2K (2-imidazolidinil)dihidro- ili dihidrotienoC3,2-b]pirdin-6-karboksilat. Reakcioni proizvodi su dati niže:

193'

B	, W	R9	R10
“·	—	—
0	- 0	H	H
s	s	H	H
s	0	H	H
0	s	H	H
0	0	H	Cl
s	s	H	Cl
s	0	H	Cl
0	s	H	Cl
0	0	ch3	H
s	s	ch3	H
s	0	ch3	H
0	s	ch3	H
0	0	H	ch3
s	s	H	ch3
s	0	H	ch3
0	s	H	ch3
0	0	c2h5	H
s	s	c2h5	H
s	0	c2h5	H
0 ‘	s	c2h5	H
0	0	H	c2h5
s	s	H	c2h5
s	0	H	c2h5
0	s	H	c2h5
0	0	. CH3	ch3
s	s	ch3	ch3
s	0	ch3	ch3
0	s	ch3	ch3
0	0	H	Br
s	s	H	Br
s	0	H	Br
0	s	H	Br

-194Primer 59 t/

Dobijanje cis— i trans-metil 6— (4—izopropil—4—metil—5-okso-2· imidazolidinil)tieno[2,3-b]piridin-5-karboksilata

NoCNBH₃

H(CH₃)₂.

/\-C00CH'

CH(CH₃)₂

Pomocu u suštini istog postupka kao što je opisano u primeru 5S, ali upotrebljavajuči 6-(4—izopropil-4-metil-5-okso-2imidazolin-2-il)tieno[2,3-b]piridin-5-karboksilat umesto 5-(4ižopropil-4—metil-5-okso)-2-imidazolin-2-il)furo[3,2-b]piridin6-karboksilat dobijaju se dva proizvoda cis-metil 6-(4—izopropil4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)tieno[3,2-b]piridin-5-karboksilat t.t. 185-186°C i trans-metil 6-(4—izopropil-4—metil-5-okso-2imidažolidinil)tieno[2,3-b]piridin-5-karboksilat, t.t. 145-148°C.

-195Primenom gornjeg postupka sa prikladno supstituisanim metil tieno-, dihidrotieno-, furo- ili dihidrofuro[2,3-b]piridin-5-karboksilatom dobijaju sft raakcioni proizvodi dalje ilustrovani.

^R10“

R?Rl2^Rll/^V-COOCHz\ d B N

HN

H CH_{3 N} V J

H(CH₃)₂ fc=W /^V-COOCH-

HN

H CH₃ N ^{Y 4}

H(CH₃)₂ tako /'V-COOCH =W

N

HN3 <?h₃ :h(ch₃)₂ dobija t=0 r^/6v-coocH₃ nY³

HNt.t. 170 -174°C 'CH(CH₃)₂

Ό

-196Primer 60

Dobijanje trans-6—(4— izopropil—4—metil-5-okso-2-imidazolidinil)tieno[2,3-b]piridin-5-karbonske kiseline —COOCH·»

S N

HN

Kf³

CH(CH₃)₂

NaOH

Primenom u suštini uslova kojisu izneti u primeru 32, ali jupotrebljavajuci trans-metil 6-(4— izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)tieno[2,3-b]piridin-5-karboksilat umesto cis-metil 6-aliloksi)-2-(4-izOpropil-4-metil-5-okso-2-imidazolidinil)nikotinata dobija se proizvod trans-6-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2imidazolidinil)tieno[2,3-b]piridin-5-karbonska kiselina, t.t. 225-226°C u obliku seskvihidrata.

v»

-197Slično, furano analog daje odgovarajuče imidazolidinone niže navedene.

COOH

HNH CH3 'i 'CH(CH₃)₂ =0

t.t. 210-218°C /''S-COOH

HN

H CH3 N\T ^J 'I 'CH(CH₃)₂ =0

t.t. 176-178°C

-198Primer 61

Dobijanje dietil 5-acetil-l,6 dihidro-6-okso-2,3-piri_dindikarboksilata

f) c—nh₂ <j>c₂H₅ <j:ooc₂H₅ 0=C——c=o ch-oc₂h₅

Natrijum acetat

CH3—-C

Natrijum acetat (30 g ili 0,37 mola) se doda smesi koja se meša, a sadrži dietil(etoksimetilen)oksalacetat (87 g, 0,36 mola) i acetoacetamid (36 g, 0,36 mola) u 300 ml apsolutnog etanola.

Posle mešanja reakcione smese u toku od 30 minuta, etanol se predestiluje pod smanjenim pritiskom, ostatak se zakiseli do pH 2 sa razblaženom vodenom hlorovodoničnom kiselinom i dobijena čvrsta materija odvoji cedjenjem. Kristalizacija iz etanol/vode smesa daje dietil 5-s^Lcetil-l,6-dihidro-6-okso-2,3-piridindikarboksilat u obliku kristala, t.t. 200-209°C.

-199Primer 62

Dobijanje dietil 5-(bromacetil)-l,6—dihidro-6-okso-2,3-plridindikarboksilata

Brom (8,0 g, 0,050 mola) u 48% HBr se doda u kapima rastvoru koji se meša i sadrži dietil 5-fi^Lcebil-l»6-dibidro-6-okso-2,3piridindikarboksilata (14,05 g, 0,05 mola u 200 ml 48% HBr, Pošto je sa dodavanjem broma zavrseno reakciona smesa se saspe preko 200 g leda i smesa meša sva dok se led ne istopi. Sirov proizvod sa sakupi filtrovanjem i kristališe dva puta iz smese etil acetat beksan (1/2), pa se dobija dietil 5-(bromacetil)-l,6-dihidro-6okso-2,3-piridindikarboksilat, t.t. 141-142°C.

Primer 63

Dobijanje dietil 5-(2-brom-l-hidroksietil)-l,6-dihidro-6-okso2,3-piridindikarboksilata i dietil 2,3-dihidro-3-bidroksi-furo[2,3-b]piridin-5,6-dikarboksilata

Natrijum borhidrid (2,54 g ili 0,066 mola) se doda u partijama za vreme od 30 minuta suspenziji koja se meša i sadrži dietil 5-(bromacetil)-l,6-dihidro-6-okso-2,3-piridindikarboksilata (57,2 g, 0,159 mola) na 10-20°C. Pošto je sa dodavanjem natrijum borhidrida završeno, reakciona smesa se meša održavajuci sobnu temperaturu. 100 g leda se čloda i smesa meša sve dok se led ne istopi. Smesa se zatim koncentruje u vakumu i ostatak rekristališe dva puta izsmese etil acetat-heksana, pa se dobija čist dietil 5-(2-brom-l-hidroksietil)-l,6-dihidro-6-okso-2,3-piridin-200dikarboksilata, t.t. 134—138°C.

NaBH₄ £-03))7 O H (C2H5)₃N

OHco 2C2H5 \ G°2^c2^h5

O N

Mešanjem ovog jedinjenja sa trietilaminom (1,0 ml/g čvrste materi je) u metilen hloridu u toku 1 h, zatim ispiranjem organskog rast vora sa razblaženom HC1, vodom, slanim rastvorom i sušenjem preko anhidrovanog MgSO^ dobija se sirov furo[2,3-b]piridin kao ulje posle udaljavanja rastvarača u vakumu. Kristalizacija iz cikloheksan-toluenske smese dobija se čist dietil 2,3-dihidro-3-hidroksi-furo[2,’3-b]piridin-5,6-dikarboksilat, t.t. 73-77°C.

Primer 64

Dobijanje dietil furo[2,3-b]piridin-5,6-dikarboksilata

N θ2^2^5 £-·froluensulfonska kiselina

Δ ksilen

CO₂C₂H₅ <Λ~€0₂Ο₂Η₅

N

-201Rastvor u ksilenu hidroski-furo jedinjenja dobijenog u primeru 61,.(3,7 g) i koji sadrži para-toluensulfonsku kiselinu u količini Od 0,01 g se zagreva da refluksuje 2 h, Rastvor se ohladi i ksilenski rastvor odekantuje. Ostatak se ekstrahuje etrom i ekstrakti spoje sa ksilenom. Destilacija rastvarača daje čvsrtu mari teriju žute boje koja se kristališe iz amese cikloheksan-toluen, pa se dobija čist dietil furo[2,3-h]piridin-5i6-dikarboksilat, tt 66-77°C.

Primer 65

Dobijanje furo[2,3-b]piridin-5»6-dikarbonske kiseline

°2^2^H5

KOH

0₂H o₂h

Kalijum hidroksid (5 »60 S, 85%, 0,087 mola) u 5 ml vode se doda suspenziji koja se meša od dietil furo[2,3-b]piridin-5»6-dikarboksilata (9,3 g, 0,035 mola) u 100 ml apsolutnog etanola. Reakciona smesa se zagreva na 60°C 1 h, tada ohladi i doda se anhidrovan aceton, Talog se odvoji filtrovanjem, suši, suspenduje u suvom acetonu i tretira sa hlorovodonikom radi podešavanja pH vrednosti od 2, Kristalizacija izolovane čvrste materije iz etil acetat-acetona daje furo[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonsku kiselinu, t.t. 189-192°0.

Primer 66

Dobijanje furo[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline kao anhidrida

Puro[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonska kiselina (6,7 g, 0,032 mola) se zagreva na 60°C 30 minuta u 150 ml anhidrida sirčetne kiseline, Reakciona smesa se ohladi do sobne temperature i koncentruje u vakumu, pa se ostatak trituriše sa cikloheksan-etar (5:1)»

-202filtruje i suši,pa se dobija 5,35 S furo[2,3-b]piridin-5i,6-di-

Primer 67

Pobijanje 6-[(1-karbamoil-l,2-dimetilpropil)karbamoil)-furo[2,3-b] piridin-5-karbonske kiseline

2-amino-2,3-dimetilbutiramid (2,1 g, 0,016 mola) se doda u suspenziju koja se meša i astoji se od 3,0 g ili 0,016 mola furo[2,3-b]piridin-5,6-dikarbonske kiseline u obliku anhidrida u 7,5 ml tetrahidrofurana, pa se smesa ostavi da meša na sobnoj o

temperaturi 16 h., a zatim se meša na 60° 1 h, ohladi do sobne temperature i suši, pa se dobija 5 g 6-[(1-karbamoil-l, 2-dimet il· propil)karbamoil]furo[2,3-b]piridin-5-karbonska kiselina, t.t. 192-196 (raz.).

-203Primer 68

Dobijanje 6-(4—i2opropil-4—metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)furo[2,3-b3piridin-5-karbonske kiseline

h₂o

NaOH °2^h <pH₃ ONH—C—CONH₂ CH(CH₃)₂

Rastvor koji sadrži 6-[(1-karbamoil-l,2-dimetilpropil)karbamoil]furo[2,3-b]piridin-5-karbonsku kiselinu (3,8 g ili 0,012 mola) u vodenom NaOH (2,4 g ili 0,06 mola) u 40 ml vode se meša na 65°C 3 b. Reakciona smesa se zatim zagreva na 75°C 1 h, ostavi da ohladi, saspe na led, zakiseli do pH 2-3 i dobljena čvrsta materija otfiltruje i suši. Kristalizacija iz aceton-meta· nolne smese daje čist 6-(4-izopropil-4—metil-5-okso-2-imidazolin· 2-il)furo[2,3-b]piridin-5-karbonsku kiselinu, t.t. 237-244°C.

Primer 69

Dobijanje 2,3-dihidro-6-(4—izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin

2-il)furo[2,3-b]piridin-5-karbonske kiseline

-204Rastvor 6-(4-izopropil-4-metil-5-okso-2-imidazolin-2-il)furo[2,3-b]piridin-5-karbonske kiseline (1,7 g ili 0,056 mola) i 1,0 g (0,0072 mola) kalijum karbonata u 200 ml 9:1 etanol:voda se doda u 100 mg 5% paladijuma na uglju kao katalizatoru u balon od 500 ml za rad pod pritiskom. Boca se poveže za aparaturu za hidroenizaciju po Parr-u, i pod pritiskom vodonika od 206,8 kPa mucka na sobnoj temperaturi 10 h. Katalizator se filtrovanjem otstrani kroz levak od sinterovanog stakla, i filtrat koncentruje u vakumu do 10 ml. Zakišeljavanje ostatka do pH 2 daje beli talog koji se odvoji filtrovanjem, ispere se vodom i suši na vazduhu, pa se dobija 1,0 g (63%) 2,3-dihidro-6-(4-izopropil-4-metil-5r okso-2-imidazolin-2-il)furo[2,3-bJpiridin-5-^karbonska kiselina kao bezbojna čvrsta materija,·t.t. 189-192°C.

Primer 70

Dobijanje 4-merkaptoacetil butironitrila

Ϊ

CH3CSH + BrCH₂CH₂CH₂CN —B ch₃-c-s-ch₂ch₂ch₂cn

Tiolsirčetna kiselina (49 ml ili 0,69 mola) se doda kalijum karbonatu (93)4 g, 0,68 mola) rastvorenom u 150 ml vode. Doda se 260 ml etanola i zatim se doda 4-brorabutironitril na 15 do 28°C i reakeiona smesa meša na sobnoj temperaturi 16 h. Dobljene neorganske soli se otfiltruju, a filtrat ekstrahuje sa toluenom. Orz ganski sloj se odvoji, suši .preko anhidrovanog Na SO^ i koncentruje, pa se dobija željeni 4-merkaptoacetil butironitril kao ulje žute boje.

-205Primer 71

Dobijanje dihidrotiofenimin hidrohlorida _CH₃4-S-CH₂-<H2CH2CN

HCI

>=NH -HCI

Hlorovodonik se uvodi u ohladjen rastvor nitrila u 220 ml metanola u toku 1 h i smesa se zatim meša na sobnoj temperaturi 16 h. Dobijen proizvod se otfiltruje, ispere etrom i suši» pa se dobija 55»38 δ dihidrotiofenimid hidrohlorida, t.t. 189-195°C.

Primer 72

Dobijanje dimetil [tetrahidro-2-tieniliden)amino3fumarata ili maleata

CO2CH3

i

N _ZC—CO2CH3

CO2CH3 !

Dimetilacetilendikarboksilat (0,45 ml, 0,037 mola) se doda u rastvor koji se meša od dihidrotiofenimin hidrohlorida (0,5 δ ili 0,0036 mola) u 60 ml metanola koji sadrži 0,3 δ ili 0,0036 mola natrijum acetata u atmosferi azota na -15°C. Posle mešanja u toku od 16 h na sobnoj temperaturi, rastvarač se udalji na rotacionom uparivaču i dobijena smesa razdvaja na hromatograskoj koloni sa silka gelom eluiranjem sa smesom metilen hlorid-acetonitril (19:1), pa se dobija željena izmema smesa želj enih estara kiselina u obliku ulja žute boje.

-206^O₂CH₃ J—C0₂CH₃

Primer 75

Dobijanje dimetil 2,3-čihidrotieno[2,3-b]piridin-5,6-dikarboksilata oksalil hloridj

DMF

C0₂CH₃ C0₂CH₃

I

Vilsmeier-ov reagens se priprema dodavanjem oksalil hlorida (0,25 ml, 0,0028 mola) rastvoru koji se meša i sadrži DMF (0,22 ml, 0,0028 mola) u 50 ml 1,2-dihloretana u inertnoj N₂ atmosferi. 1,2 dihloretana (50 ml) rastvor dimetil [(tetrahidro-2-tienilidin)· amino]fumarata (i maleata) (0,0028 mola) se doda Vilsmeier-ovom reagensu i reakciona smesa zagreva da refluksuje 4 h. Reakciona smesa se tretira vodom radi prekidanja reakcije, ucini alkalnom sa natrijum bikarbonatom i organski sloj odvoji i suši preko anhidrovanog Na^O^,

Rastvarač se u vakumu udalji i ostatak prečisti hromatografijom na koloni sa silka gelom, eluiranjem sa smesom metilen hlorid-acetonitril (19:1). Kristalizacija iz toluen-heksana daje dimetil 2,3-dihidrotieno[2,5-b]piridin-5,6-dikarboksilat u obliku bele čvrste materije, t.t. 102-103,5%.

-207Primer 74

Ispitivanje herbicidne aktivnosti test jedinjenja posle nicanja

Herbicidna aktivnost jedinjenja iz sadašnjeg pronalaska posle nicanja je prikazana u testovima koji slede, gde su različite monokotiledone i dikotiledone biljke tretirane sa test jedinjenjima dispergovanim u vodenim acetonskim smesama. U ovim testovima, biljke su rasle u pogodnim posudama u toku oko dve nedelje. Test jedinjenja su dispergovana u 5θ/5θ aceton/voda smesama koje su sadržavale 0,5% TWEEN®20, polioksietilen sorbitan monolaurat površinski aktivno sredstvo firme Atlas Chemical Industries, u dovoljnim količinama da obezbede ekvivalent od oko 0,16 kg do 2,0 kg po hektaru aktivnog jedinjenja kada se biljke tretiraju sa diznom koja radi na pritisku od 275i8 kPa za predodredjeno vreme. Posle prskanja, biljke su stavljene u staklenike i čuvane na uobičajen način kako se to radi μ staklenicima. Od 4 do 5 nedelja posle tretiranja, vršeno je očitavanje i ocenjivanje prema dole navedenom sistemu za ocenjivanje. Dobijen podaci su dati u tablici V koja sledi. % razlika u rastu

Sistem ocenjivanja od probe

- bez efekata 0

- mogučan efekat 1-10

- slab efekat 11-25

- umeren efekat 26-40

- definisano oštečenje 41-60

- herbicidni efekat 61-75

- dobar herbicidni efekat 76-90

- skoro potpuno uništenje 91-99

- potpuno uništenje 100

- nenormalan rast, definisani fiziološki poremečaji, ali sa ukupnim efektom manjim od 5 na skali za ocenjivanje-208U večini slučajeva podaci se odnose na jedno testiranje, ali u odredjenim slučajevima, vrednosti su prosečne dobljene iz vise od jednog testiranja,

Upotrebljene biljne vrste - u tablici V VI

Veliki rauhar	(Echinochloa crusgalli)	1	1
Zeleni muhar	(Setaria viridis)	5	2
Purpuma ostrica	(Oyperus rotundus L.)	4	3
Diviji ovas	(Avena fatua)	5	4
Pirevina	(Agropyron repens)	7	5
Poljski poponac	(Oonvolvulus arvensis L.)	8	6
Ladolež	(Ipomoea purpurea)	9	7
Lipica	(Abutilon theophrasti)	11	8
Ječam	(Hordeum vulgare)	12	9
Kukuruz	(Zea mays)	14	10
Soja	(Glycine max)		13
Suncokret	(Helianthus annus)		14
Pšenica	(Triticum aestivum)		12
Svrakonj	(Uigitaria sanguinalis, L.)	2	11 pirinač
Utrinac	(Lolium, SPP.)	6
Divina slačica	(Brassica kaber, L.O.)	10
Šečejna repa	(Beta vulgaris, L.)	13

v

-209it

H’

KA

H'

C\l

HIspitivanje posle nicanja — Količine u kg/ha

VO ιλ

KA

OJ

	»1 1
ο ο e ο e ο	οοοόοο	βΟήβόιίΙΝ	Ο Ο Ο Ο ΜΙ Ο
ο ο ο ο e ο	β> « «· 0 ΙΑ «	0.04400	ΟΟΟΟΟΟ
Ο Ο Ο Ο Ο Ο	ΟΟΟΟΟΟ	β ο α ο ία ΙΛ	ΟΟΟΟΟΟ
	······	• · · · · ·
βΝβ.«ΙΟ	ΟΟΟΟΟΟ	Ο ΟΟΟβΝ	ΟΟΟΟΟΟ
ο «η e ο ο ο		Ο Ο Ο Ο Ο Ο
		• 4 · 4 4 4
ΗΟΟΟΟΟ		ο> 0 r» ·β « ια
Μοκιαοα	Ο Ο Ο Ο Ο ΜΙ ΜΙ	ΟΟΟΜΛΝΟ	Ο Ο Ο ΜΙ Ο Ο
r» r» ιη < η ·η	ο ο ο ο ο μ» ο	» ».ββι».	Ο Ο Ο 40 ΙΑ ο '
ο e ία ο μι ία	ο	ο ο ο ο ο
	ο	ο ο ο ο ο
οοοοοο	0 Ο 0 ΙΑ ΙΑ 0 0	Ο Ο Ο ΜΙ ΙΑ Ο Ο	β Ο Ο Ο ΙΑ β
ο e ο ο e ο	4· 0 0 0 ΙΑ 0 ΙΑ	...444.	ό ο ο ο Μ» **·
ο ο ο ο ο	Ο O Ο Ο ΜΙ Ο Ο	Ο Ο Ο ΙΑ ΜΙ ΜΙ	Ο Ο Ο ΜΙ ΜΙ Ο
ο ο ο ο ο	» » «ί«ut r-	0 0 α «i ι·» «	Ο Ο Ο Ο 40 κ
ο ο ο ο ο ο	Ο Ο ΜΙ Ο ΜΙ ΜΙ Ο	Ο ΜΙ Ο ΙΑ Ο Ο	Ο Ο ΜΙ ΜΙ Ο Ο
ο e ο ο ο e	Oehh4*Η	r» ΟΟΙΛΑΗ	ο ο ο r* ο ο
ο ο ο ο ο ο		ΟΟΟΟΟΟ
ο ο ο ο ο ο
ΟΙΑΟΟΙΑΟ	Ο Ο Ο Ο ΜΙ ΜΙ ΜΙ	Ο Ο Ο Ο Ο Ο ο	ΟΟΟΟΟΟ
r* μ w ο ο	ό Ο Ο Ο Ο Γ* «ί	0 0 0 0 ΙΑ ΙΑ 4*	ΟΟΟΟΟΟ
			« «
ο ο ο ο. οο	Ο ΙΑ ΜΙ ΜΙ ΙΑ ΙΑ ΜΙ	Ο Ο Ο Ο Ο Ο	ΟΟΟΟΟΟ
ο ο ο ο ο ο 1	·» ΙΑ Π « Μ rl ο	►» « μ η ο ο	ο ο ο ο ο ο
1 1 ΙΑΙΛΟΟΟβ	Ο	Ο Ο ΜΙ Ο Ο ΜΙ Ο
ί ΗΟΟΟΟΟ	ο	0 0 0 0 0 0 ΙΑ
1 ι e ο ο ο ο ο	ο	ΜΙ Ο Ο Ο ΜΙ Ο Ο
ί <400000 1	ο	0000000
1 1 Ο Ο ΜΙ Ο ΙΑ Ο	Ο Ο Ml ο ΜΙ Ο ΙΑ	ο ο ο μι κ Μ» ο	ο Ο Ο ΜΙ Ο Ο
ihNHHOO 1	Ο Ο Ο Ο <4 <4 Ο	Ο Ο ο ΜΙ «4 Ο Ο	Ο Ο Ο ο ΜΙ <4
ι ο ο ο ο μι η	Ο Ο Ο Ο ΜΙ ΜΙ 44	Ο Ο Ο Ο Ml VA 44	Ο Ο Ο ΜΙ ΜΙ 44
1 Ο Ο Ο Ul 44 Ο	Ο Ο ΟΙΛΝ 4 H	Ο Ul Ο Ul 44 Ο 1*1	Ο Ο ΜΙ 44 Ο ΜΙ
i ΟΟ ΙΛΝΠ ο	Ο Ο IflNHO Ο	Ο Γ* ΜΙ <4 w ο Ο	Ο ΜΙ <4 f4 Ο Ο
<4 F4	Ο	Μ
U-. ----	1
	γΗ
1 1 · 1	1 Η Η 1	1

ΦΗ C0 0 Η Η Ο 44 o

‘Γ3 β

Φ ·Γ3| β

•Η

Ό

Φ

1-3 (Μ φ Φ Η 44 Η η ω Ρ.0 c Ο -rl 0) β I β ftOJ

Ο

CŠ3 •Η φ

π3

Η •rl

I

Ο!

I

Ρη

Ο β

Ρ.

ο •Η

I ι

οι

Η •Η

Ρ

Φ

I

C0 •rl

Ο •rl

P

Φ

I

I Η

Ρ,ΟΙΡ

I Ο

Ο Ρ ω ι 44 PJ ο 1

I ζ-\ I ΙΛΗ

I Η Η β •rl Η Ρ

Φ Η

ΒΗ

CAJ

Ο Ρ | .

! 01 ·=Γ Ο I |

I ΙΛΗ ω ι η Η β Μ Η Η Η -Ρ Ό

S3

Ρ I co JΦ I

Η ·β Η ·Η Η

Ρι0 Ο Η Φ β I 0 PiPJ

Φ β

•rl

H

Φ to •rl

Φ

CO β β φ Φ P β co Η Φ ο ο to 44 44 Η Ο β I Z-S ΙΛΗ I Η Η β •rl Η Ρ Η Φ Η 0 Η I Ο -•t Ν

Ο

Ν

Η

I

4ν_ζ

I

OJ ι—I •Η

IŠ) β

Φ

I ω

•Η

Ο

I ο 0 44 C0 Η 44 β Οζ~>

I Η ΙΛΗ I β Η Η Η Η ρ Η ΦΗ 0 Ο

I ^Ν ·=Γ Φ , ¹

Η Η Ρ Η 0 Φ ΡιΗ β

Φ Φ I Ό 44 Η Η Φ Η 0 β Ρ· Η Η Ο I Ρ β οι ο P· I 44 Ο ο Η ω β

Ο Η I Η

ΙΛ β I Η· Η τ3 Η

Η Η Φ |ρ Η CG Φ Ο Η Β Ν 44 •Η

I it

ΟΙ

I col •rl Ι ο

210

Ispitivanje posle nicanja — Količine u kg/ha r

	«,βΚβΙήΚΙΚ	e o o o o o	o o e o o o	o o o o e o
ir rH	040f4OOOOO	o o e e o o	* o> ·> e> <4 m	0 0 0 0 04 04
	e e	e e e o	o e e o o o	o o a o o o	o o o e o o
Ϊ9	0 0	0000	0 40 r* m 04 w	9* 0 9> 0» 0 0	000000
12					•
11	O O 0 • · · «0 « Ό	< «4 <4 0 ui*t no	o o o o o o 0 »0 0i m o e	o o O O O o 0 0 0 0 f* lf	e o o o e o ······ 0 04J 45K1 W
10	0 o irt • » · o 0 40	e (0 a e • · · · « 0 « o
	» 0 O 10	1«*	o o o e o o	a o e e e o	o e o o o o
	Νβ»4»	NHO	β^Μ0ΗΗ	·· ·» f» r» r» <	0 0 0 0 40 <
	M M	10 10 <0 O	'o o e o o o	ao o o o o	o o o e o o
00	40 «	i*» r* <9 0	0 r* 0 0 e o	0 0 0 0 0 0	0 0 0 o f* r*
	0 β	10 O O O	e e e o	« O O O O O	o o o e o o
o-	* *	NHOO	o o e 0	< « « r» « m	0 r* r*. o 0 «u
	o o o	e o o		t
Φ	00 9*	«0 o o
	tflOUl	o o o o	o o o o o e	a o e o e e	e e e o o e
ΙΛ	M * «	w o o o	e o o o o o	0 0 0 0 r* 0	• 0 0 0 f* 0 04
	oo«	n ?i o o o o	e o e o o o	o o o o o e	e o e o o e
4-	0 0 <r	0 0 <0 O	o o o a o o	0 0 0 O «M O	0 r* r* m o o
to	r* e o ♦ · · « e «o	e ·. r» « • · · ·- 0 0 01 O			-
(V	M e ie • · · r* io	ih r* «010 « · · · m e o e
•	1 J 10 o o	R « «0 K	o o o e o o	o o o e o e	e o o o o o
r4	j «r- r.	0I0HO	h^NOOO	0 0 O 40 0 411	0 0 O 0 04 O

	1	ΟΟΟΙΛΟΙΛΠΝ	O O e Ul Ki N	e	e o 0 m 04	e e ο 0 0 04
	1	ΟΙΛΟΜΛΝ-βη	O OU1 N ^K1	o	O Irt 01 <4 Π	ο e	0 0· <4 Π
H	4	O f* «1 N H O O	OU14UHOO	o	0 04 *-< O O	βΜΙΝΗΟβ
O	1	^4				•Μ
id	1
		1				1	1 1
	»	1 1 «rt	1 1		rH	ο	ο ο
	cu	r-1 ·Η ι—1	H t|	!	1 ·Η	Ν	V) id
	1	•rt *p Φ	l· ·Η Ti	4	ΙΛ β	•Η	Pd-H
	rH	P «rt ω	Cii P «rl	V-/	1 ·Η	|	Ο β
	•H	Φ rH «rt	1 Φ r—1	1	rH Ή	4	1 ζ-χ
	P	β ΟΛ1	rH S O	OJ	•Η ·Η		LTSrH
d)	G)	1 N	•rt | N		•Ρ γΗ	|	1 ·Η
•Γ2	1	d Cti Cii	P 4 rt	rH	d) ο	C.I	γΗ β
a	LO	1 U	Φ 1 X) p	•H	E Ν		•Η ·Η
ω		rt 'rt tO	1 Η·γΙ tli	P	1 rt	γΗ	P Ti
•Γ3	ω	•rt E β	LO -H E β	P	d Ή	•Η	Φ «Η
c	a	Prrt «rt	Ρ·ι·Η ·Η	«H	1 ·Η	Ρ	ε r-l
•H	rt	O 1 P	ι—1 O | -P	P	ι-t EP	Ρ	1 ο
t)	β	POJ O	•rt POJ O	P	•Η Ή cd	«Η	d ν
Φ	P	Ρι 1 Λ4	P ft 1	«H	Ρ, 1 β	Ρ	i rt
		O Ο·Η	Φ O O ·Η	1	Ο OJ ·Η	Ρ	rH Ή
	•H	« W β	S M W β	M	Ρ 1 Ρ	«Η	•Η ·γΙ -Ρ
		•H id z”-\	| «rt Λ4 z~\	β	ΡΟ Ο	1	Λ ΰ rt
	ω	1 OH	tol I OH	rt	ο ωΛΐ	ω	| Ο ·Η β
	•rt	d- l «rt rt	•H d- 1 -H	P	Ν ·Η	•Η	P 1 ·Η
	o	^-Ίίλ β β	οΙ'-'ΐίλ β	EH	•Η Ο β	ο	1 (POJ Ρ

-211-

e e o o o o	o o o o o O	o o o o o e	o o o o e o
fr	0» φ σ* Φ» M <v	o o o o o o	HHO
o o o o o o	o o o e e o .	o o o o o o	O O o o O O
9 9· 9 9· <fr <		<0 (s 4 1*1 M «J	9> β* 9* f* o

OJ rH

I

I

I

I

I f

I

I

I t

I

I

I

I

I

Tablica V (nastavak)

Ispitivanje posle nicanja — Količine u kg/ha co o

ω d

K\

OJ cd

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I t

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I t

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I t

I

I

I

I

I

I

I

I

I „ I * I

I

I «

I

I

I

I i

o o e e o o ·» θ' o «9 rt «m	e oo o o o 9> 9> 9 9> 9 M	o e o e a e frl. IflOOO	o o o o e e
o o o o o o	o o o o o e 9 9 9 9«·«	o o o o e o r* * n e e o	e e e e o o 9 «> « «r» 4-
o o o o o o	a o o o o o 9 9 9> 9 β f»	o o o o o o 9 « 4* «i a o	o o o e o o 9 9 a a n «
o o o o o o «» r· rx «e < m	O O O O O O 9 « « « « rt	O O O O O O o o o e a o	O O O O O O & Ό Ul ** o

o e e e o o	o o o e o e	e o o o o o	o e o o o o
Φ, o> r* + m	9· 9« « r» <	o o a a o o	cr e* 9» t* 4· n
e o o o o e	o e o o o o	o a o o o e	o o o o o o
«nsmoo	o» σ» « r*	o o a a a a	vi o e o e o

e	e o e o o	o o o o e o	o e e o o o	e a o o o o
9* 9- « <« «M o	9 9 «J ·β e a	« rt o o o o	9 O Ul 01 o e
o	O O Ul IR 0J	o o e trt i* m	o o a in >* m	o o o in m rt
o	o in n n	a o in «·» -o rt	o e in rt -on	O O W N Ό
e	m mh e o.	O Ul 0J f4 O O	a in rt r. o e	e m n h a o
•v		w4	^4	p4

I lit

	1	<—s		/—s		lf\m	o	1
	d·	i—1		r—1	1	1 H	P	1 «H
	Srt	1 ·Ρ	I	1 -P	OJ	r—i *ri	Pi OJ -P
	1	LOi p	4	σχβ	1	•rl β	O	1 o
	OJ	1 Ή	Srt	1 -P	ι—1	-P-H	to	044
	1	ι—1 Tj	1	H Tj	•rl	Φ Tj	•rl	tli »rl
	H	•P ·Ρ	OJ	•P ·Ρ	-P	B-rl	1	44 P
Φ	•P	-P H		-P H	Φ	! H	4	Om
TD	P	Φ O	1-1	Φ O	1	it o	•rt	1 i—l
a	•p	S N	•H	a «	m	1 to	1	U\*P
®	pi 1 ro	β	ι β		1 Φ	Pl	1 P
Ό	Odtf	•H	d· Tj	H	•rl Tj		|—1 «rl
β	P	1 -H	Pl	1 -H	•rl	pt«rl	r-t	•P Tj
•H	Ph—i a -p	O	h a -p	-P	o e -p	•rl	•P-P
TJ	1	•Η ·Η Cl)	P	•rl ·Ρ β	- Φ	P ·Ρ Ci	|—1	Φ H
Φ	OJ	Pl 1 β	Pi	Pi 1 β	a	Pl 1 β	β	a o
h>	1	O OJ-H	1	O OJ-H	1	O OJ «rl	1	i to
	co	P 1 -P	OJ	P 1 -P	to	to | +>	co	4 β
		Pi O O	1	Pi O O	β	•rl O O	P	1 Tj
	β	o co 44	CO	o to Λ-!	CO	I ω 44	β	r—1 «rl -P
	P	N 44 ·Ρ	•P	tO 44 «rl	P	4 44 rl	P	•rl ε β
	PH	•P O β	O	•rl O P	ΓΡ	'rt o p	A	P· P P

212'

Ispitivanje posle nicanja — Količine u kg/ha

J oooooo OOOOO

	a		ji X. «1 — rt
it-	a a a a
tH	o e o e e e	o o o α o
to	1	e· 9* o* o* t*	o o r* r* «m
f—t OJ r4	a a a 1 1 a a	“oo o o o o	o o o o o
rH	a a a a a a a a	Φ o o* a* o* r*	o o o o «a
rl O i—1
	i!	eooooo	o o o o o
σ'	!* ;a	e e e o e r*	a c c
	a tl	eooooo	o o o o o
oo	,1 ;« i'		o o o r* h»
	ia 1	eooooo	o o o o o
o-	'i	cc	<a « * m m
MO	j» a s! >a -a i b	eooooo	o o o o O
to	'a ' a
	a a	eooooo	O O O O O
d-	a		ra «a o o o

a

o o ia ia aa ia	O IA IA IA O O
<-« At o o o o	rti O O O rt rt
O IA IA O O IA ··«··· CC ΙΛΠΗΟ	O O O O O O r* m At o o o
o m e e e o	o o o o o e
O W M O O O	«j rt ι-l o o o
IA IA IA IA O O ······ ia ia ia «r m m	o m r* o o o m m o o o o
o o o o o o	eooooo
x> σ> ia -r ·» r»	»»«ΙΛίΝ
o o O O O O ·«···· O O O K o o	O IA o IA o O O O O h» O *
IA IA O IA O O «»···· ·* r* r» o o o	IA o ra an o O o o ia m o o
MIAOOOIA	IfthNtKOO
CCCHHO	rt <r rt o o o

k\ J

O O IA IA O O	ao o o o o o
|Χ «X IA rt M rt	CCMNHO
eooooo	eooooo
CCCPO o	eooooo
o e o o o • · · · · ce*ccn	o O IA IA O O bbCNNC
oeoooo	o o e o o o
r* < < an o o	♦ IA rt rt O β

032 0.0 t

a a	eooooo	o o o o o	IA IA O IA O O	ia r* o pa o o ··«·«·
a I	»»«.MA	»XMOO	O IA IA *>« O e	X.lflrtOO
1 a a a	O O O IA rt M β β IA »1 rt rt β IA «1 rt O β	o o o in rt O O IA «M rt e IA M rt O	o o e ia m «aa o o ia m o an O IA «4 rt« O O	O β O IA rt M O O ΙΑ «M rt rt O IA N rt O O
1 1	•4	rti		rt«

I II I I t

	1	1 «H	1	O o	o	1 -P	1	O
	ο	OJ -P	o	ra	P	OJ Φ	o	ra 1
	β	1 o	ra	Λ4-Η	Pl	1 0	N	_Mv0
	Ρι Ο Λ4	•H	o c	o	O 1	•rl	o |
	Ο	ra ·η	I	1	ra	rakO	I	1 z-x
	to	,W β	4	lAf-l	•rl	Λ4 1	4	ΙΛΗ -P
ω	•rl		<7	1 Ή	1			1 -H Φ
•ΓΌ	1	1 H	1	H β	it-	1 r-l	1	r-l β β
β	4	UVH	OJ	•rl ·Η		UVrl -P	OJ	•rl »rl 'rl
φ		1 β		-P -C	1	1 β β		-P ·β +»
•n	I	ι—1 ·Η	ι-1	Φ -rl	OJ	rl Ή β	r—1	Φ -H O
S	OJ	•rl χί	•rl	0 r-l		•rl rd -rl	•rl	E r-l X
•Η		•P «rl	P	1 O	r-l	•P «rl -P	-P	1 O rl
*Ρ	r-1	Φ r-l	Φ	4 ra	•rl	Φ r-l O	Φ	d- N p
Φ	•Η	0 O	0	ι β	-P	0 O>J	0	1 β·Η
t-3	r-l	1 N	1	ri Ti	Φ	1 N-H	1	r—1 *β ra
	β	4 β	ra	•rl -H -P	0	d- β β	ra	•rl H Λ4
	1	1 xt	β	Pi G β	1	1 Tj ·Η	P	Pl 0 O
	ra H -H -P	β	O ·Η β	ra	η·η ra	ra	O -H 1-5
	•H	•H G oj		P 1 ·Η	•H	•Η 0 rM	P	p 1 Φ
	O	1 P-rH P	El	P, OJ -P	O	PrH O	IH	PrOl s

213'

Ispitivanje posle nicanja — Količine u kg/ha

» d· }	M β O IA IA m	oooooo	oooooo	o o o o o o
H ’}	rt rt rt o o e	hhhhhh	O O O O O O	MN M rt rt rt
£ i 1	o o e o e o	oooooo	OOOOOO	β β o β α o
Φ A> O 4t <A	9* o e» r> «r «i	o o o r r o	9· 9 9» rt rt n
cj J
rH 1 1
1 h !	A o o o o e	oooooo	oooooo	oooooo
H !	AtUNOOO	O R O O O O	«ΝΝΗββ	F* F* rt rt rt O
1 o !	1 o o o o o e
H !	| ······ Φβ-rtNOO
1 (T\ i w irt e w ic e i « r» r·. «a ·? m	OOOOOO	oooooo	o e o o o e
«i K P* P* O O	R R O O O O	•A « < M rt O
00 i	1 ! irtirtotrtoo	OOOOOO	OOOOOO	O O o o o o
1	i r r o r o o	R R o O O O	o r% o m R o	9· 9· r» <β IA M
o-	1 S i« irt irt irt o o	oooooo	oooooo	O o o o o o
	J r* o o ia <4 o	oooooo	oooooo	o o e o o o
ω	1 1 1 1 1
m	1 1 1 oooooo	oooooo	oooooo	o o o o o o
ί « e f» < n h	o o r* o o o	oooooo	o o o o o o
d·	1 1 1 oooooo	oooooo	OOOOOO	O O o o o o
	S M O O O O O	oooooo	oooooo	O O o o o o
Ks	1 • 1 oooooo | ...... 1 F» M rt O O O
OJ	1 1 1 oooooo 1 ...... 1 OOOOOO
H '	1 J OOOOOIA j .FFFO	oooooo	oooooo	o o o e o e
	t* M rt O O O	o r* R R o o	* -9 rt rt rt β
•	• <9 O O IA rt M	O O O «A R «J	O O O IA R «i	O O o «A R O
i—I o	’ O O Irt M <o n	O O IA <M O R	o o ia n <e rt	o O IA «M Ό R
’ O « «M R o O	O «A O R O O	O IA O R O O	O IA <m r4 O O
» -1 HM	! M ’	R	R	R

	J <_z 1 OJ 1	44 O 1 1 z-s ΙΛΗ 1 -rl H β	1 1 11 Ol r-l ·Η 1 «d 'ύ P P-rl	1 0J 1 Η •ιγΙ -Ρ	1 1 rd ·Η •H *d +5 H 0) H	1 1 1 H rl oj ·Ητ) 1 -P-H H Φ H
o	Φ r-l
Φ	P	•H *rl	r-l	e o	φ	E O	•rl E O
•ra	o	-P *ti	rti	T N	1	1 N	-P 1 ti
β	H	Φ H	1	d- ti	Ιίλ	d- ti	Φ d- ti
c	Λ	E H	ID	1 Ό -P		1 *d -P	1 1 Ό -P
•ra	1	1 O		H Ή ti	Η	H ‘rl ti	LfS H Ή ti
β	<0	d n	H	•H E ti	•rl	•rl E ti	H E ti
•H		1 ti	•rl	Prrl >rl	N	Prrl -rl	i—1 pi-rl >rl
Tl	r—1	H *d -P	P	o i -p	ti	O 1 -P	•rl O 1 -P
Φ	•H	•rl ·Η ti	Φ	POJ o	(!)	poj o	N POJ O
ha	•P	ae r	a	P, 1 44	,Ο	Pl 1 44	ti P) 1 44
	Φ	O-H -H	1	O O -H	1	O O-H	Φ O O-rl
	S	P l -P	W	N u> β	ω	n ω β	P N 01 R
	1	PiOJ O	ti	•Η 44 z~>	ti	•rl 44 z—>	1 h 44 z—·.
	ω	O 1 44	ti	I Ο Η	ti	I OH	W| I OH
	•rl	M O-rl	P	d- 1 Η	P	d- 1 H	•rlld· 1 -rl
	O	•rl 01 ti	n	v-zl.r\ p	n	v>lA E	o|vzir\ ti

-214ri· 'i ro

OJ J ^H J

Ispitivanje posle nicanja - Količine u kg/ha co ·

J

OJ s

I <-l

O O O O O O M «ri <ri <4 M M o o o o e o o o o or e	IA O IA IA IA IA •i «1 O O O O o e a o o o o· o> o* <o F o	O «ri R R ia e» o * O O · o o	O O IA O O rri Fri O O O O • « · · o o o o	e e o e a o O O O O «ri IA O O O O O O ····«« o o o o o o
	M O e e O«	o o o	o o o o	O O O O o o
o e r*» «0 «u e	hbNHOO	ό ΟΌ	o o o *	o o o o o o
	o o e o e	o e o	o o o
	f f ia a o	o o o	o o r*
o o o o o o	a m m ia o o	o o o	m o m a	e o o o o o
F F 40 F «1 o	O 0* -ri M O O	o o o	«N4O	O O O O O o
o o o o o o	ia ia o ia o o	o o	o O O O	o o o o o o
F f « f m a	M*. 1« Ni*	F F	' F F « M	o o o o o o
O O O O O O	O IA IA O O O	O o	O O O	o o o o o o
β M z* β O O	r «ri o o o o	r* «ri	ri» O O	o o o «ri
		o o o	o o o
		O V Q>	OOh
o o o o o e	<900000	O O O	O O IA O	o o o o o o
F « « F »*» o	a f f m o o	o o o	F F F «4	F F F F C F
e o o o o o	o a o o o o	ΙΑ O IA	O IA IA O	O O O O O O
o < o o o o	R Fri O O O O	O O O	o r* < F*	F «f» IA M a
	o o o o o o	o o o	o o o
	« ia ia n a o	o o o	OOP*
	o o O O O O	o o o	o o o
	t» * e o o a	o o o	R O R
o o o o o o	O O O O O O	o o o	O IA IA O	o o o o o o
« f w o o o	hAHHOO	o o o	F F IA M	o o o o r* μ
i o o o ia n ci	O O O IA R «M	OOOIAOIAR«ri	O O O F »A «N
1 e o irt <m »o n	O O IA «ri ri) R	O IA O	r* ia «a «o r	O O IA «ri «ri R
[ ΟΙΛ CMHO O	O IA «ri R O O	O ΜΛΠΝΗΟ O	o ia «ri r o o
t .**	Fri	•ri		Fri __

Φ •Γ3 β

Φ

Ό β

•H •d

Φ

Ha

	1	1				o
	Ο	γ-1		1	ι	1 risi
1	Ρ	•Η		o	•4-	Λί ·Η
pil	Ά	1 -Ρ	1	N 1		O β
P OJ Φ	Ο	OJ Φ	•4·	d O	l	1 z~s
Ρι 1 B	Ν	LB	1	♦d	OJ	lOH
O O 1	•rt	Ο 1	ι-l	Ή ·Η		1 «rl
n ω lo	I	ω ιο	•Η	β β	r-1	r-1 P
•Η Χ4 |	4	Χί ι	Pl	•H ι-1	•ri	•rl «rl
1 O z->		Οο	O	1 -ri d	4-3	4-3 Γβ
4· 1 rd	1	1 Η	P OJ 43 β	Φ	Φ »rl
'•s ΙΓ\·Η	OJ	ΙΟ · r-1	P·	1 Φ-Η	β	β r-l
1 1 β -P		1 β	o	O β r—1	1	1 O
OJ ι-1 ·Η CO	r—1	r-Ι ·Η	N	ω 1 Φ	s~>.	4 N
, TJ C	•ri	♦ri «d	•ri	X 1O M	1	1 d
H +3 ·Η ·Η	•Ρ	•P -ri -P	1	O 1 «H	\_z	r-1 xJ
•rl φ r-1 4-3	Φ	ΦΗ d	4-	1	1	♦H ·Η
-Ρ Ε Ο Ο	β	Β Ο β	v_z	i Č>r1		Pl β
Φ 1 N	1	I Ν·γ1	1	ι ·η d	P5	O ·Η
S ch d ·η	ω	v d -Ρ	OJ	H CX		P 1	-P
1 , 1 τ( β	β	1 Πβ Ο	1	•ri *r1 0)	1	Pi OJ	c5
W|H ·Η ι—1	d	Η ·Η Λ4	ω	43 ·β β	ω	O 1	£
·γ1|·γ1 G ·Η	Ρ	•ri G-rl	•H	Φ -rl ·γΙ	•rl	N O	•rJ
ϋ| Perl +3	Η	Perl β	o	β ι—1 43	O	•rl W 4-3

-215K\

H o

rH r

i

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I a

i a

I

I .

I

I

I e o o o o o

©««MAN	tl· * » * » »	o e o o o o	o O O O O O
o o o o e o	o o o 4» o e	o o o o a o	e» o o o o o
«b β» β* O* β* M	tl· » o» » » »	o* φ σ* r* m m	β* φ r* β e
o e-o o o o	β β o α o a	e o o o	β e o o a o
	» » » » ot»	o K r·» <e <o »	< vn o o o

Tablica V (nastavak)

Ispitivanje posla nicanja — Količine u kg/ha

Ολ

EN <0

ΙΛ ro

OJ r4 r“t

O t

I

I

I

I

I

o o a o o o oeooeo e e o o e o σ» 40 « φ r* r* o o e o o o	e o o o o o o» «	o o o o o e σ· «o »r w o o o o o o » » o» « r» < e o o e o o	o o o o o e * <► « r* o o o o o o o h* r* r* r* e e o o o a o
e o o e οοφο o o o o	p a e»« o o
« «9 « r* r*· <M	o» * 0* o*	» «	o r* «i o o e	» c· n o o o

I

I

I

I

I

I •i

I

I

I

I

O O O O O O	e o o e	o o	e e o o e o	o o e e o o
O» « p* «A <SI		O K	» » O O 0 O	» » 1* «M O O
o o e o o e «MAsf NO	o o o o o e OOOehsf	o o o o o o «o m m o o o	o o o e o o <# M zt O O O

O O O O O O	O O O O o O	o e o e o o	e o o e o e
» » O M O O	» » » »	o »	O O t» *» o o	<Jf»» $ NOO

000*	β O <Λ 9A «M e tft <u «e m ΛΙ »4 o o	° ° ® “» Ή W	o o o tfk m m O O ΙΛ N-OM	o o e e O (A	O tft f* «4 ΙΛ N «O rt
w a tn «m O m <M Irt	«O «rt O O
e
		«4		•rt

I

	OJ H •H P	1 1 ri H •h -d P H Φ H
Φ	a>	S o
T3	e	1 K»
β	1	J rt
(U	z—\	i d p
Ti	1	r-l «H d
β		H e β
•H	1	P. H H
•d	Z—\	O 1 p
Φ	Pil POI O
H		p« i λ:
	1	O O H
	w	N rt β
	p	•H
	rt	I O H
	P	4 1 H
	Ea	^ζΐΛ β

I I

O	1 z-'
to	Λ4Η rt	1
•H	OH β	o
1	1 fiH	N
4	ΙΛΗ r-l	H
v_z	I τ) r'	1
1	r-l H rt	d·
OJ 1	H i—1 H p o	v_z 1
o	φ 63	oj
+	E rt r;
v_z	I d rti	r-l
1	d- H rt	H
Z—S	1 13 fi	P
Pil	r-l H H	Φ
s_z 1	H 1 P p«CJ O	ί
ω	O 1 rtd	rt
•H	fi O H	H
O	P^rt fi	r>

I

1 1 z-\	1 o	o rt 1
J*: r-l	N	Λ! <0
OH	H	O 1
1 fi	1	1
ΙΛΗ P	4	UH
1 d rt	K_z	1 H
ra h fi	1	r-l p 4-3
•rlr—l H	OJ	H H rt
P O P		P rti fi
φ N O	r-l	Φ H H
S rt /-i	H	G H P
1 d H	.13	1 O O
^-•H fi	Φ	d- « rti
1 Brl	e	1 rt H
ΗΉ H	1	Η d fi
H 1 P	ω	H H rrt
POJ (!)	fi	Pf G H
O 1 G	rt	O H -P
P O 1	P	P 1 Φ
Pirt li)	Pl	P-iOJ S

me

216· r

H· t

KV H J t· i' trt ·.

i

e e o o o e	o o e e o o	o «k o e o o
MhAlANN	o o o o o o	O O O O O O
o e e o o o	o o o o o o	,o o o o o o
o β* β* φ o o	o o o o o o	^ANHOO
o o o o o o	o o o o o e	e o o-o o o
O <0 O M M e	o o o e o o	o o o o o o

O trt rt ,d 'hO

A4 σ' o»e» σ> «r» ia ooooe<

CO

Z~S rt d

+5 ω

rt

G rt o •H r—I rt

IM ω

G •rt >O •rt

H

O

Sil

CO «· e·«t~ e ·»

I n

T3

G rt o

•rt

G

Φ r—t CO O P<

Φ •ra

G rt i>

•rt •P •rt

G, ω

H t t

LG

I o» o o e e »n

I ι e o o β e e eh i......

ι o o r* r» «e o

K\

C\J e o e m ia «i o o ia n >6 a O IA M «A O O oooaan O O ΙΑ ΛΙ «A lA O IA N H O O

ΟΟΟΙΛ AN β O U) N«O A OANHOO

	O 1 · · i -					^4
			1	1 IG			1 1 s~\	1	1 O 1
	1		*Fb	1 1		1	1 rrt	rt-	CO »rt
	o		CO	rrt z-.		o	rrt -rt	1	Λί P
	I N 1		Λ2	•rt rrt		•rl	•rt G	H	O O
	•d- rt o		O	•P-rt		co	P -rt		1 Atj
	1 rtAi			O G			Φ Tj	P	irvrt
	rrt »rl *rt		•rl	Έ T l		O	B «rt	Φ	1 G
	•rt ε g		rH	1		rd	1 rrt	o
	P)'rt rrt		rt	>Γ ·Η		•rl	rt- O	rt	•rl rd
	O 1 Ή	rt		1 rrt			1 G	l	P -rt
Φ	G CN -P	G	1	rd O		rt	rH Π5	ig	a) G
•n	Gi 1 Φ	•rt	ω	•rt trt			•rl Tl		B ‘rt
G	O O E H		Gl rt		1	P^*r1	1	l *d
Φ	N CO |	Φ	r1	o		ω	o E	CN	^h *rl
•ra	•rt Λ! <0	CO	•rl	G-rt			P ·Η		t rrt
G	1 o l	•rt	P	P-iE	P	rrt	Gi 1 P	r~1	rrt O
•H	•rt- 1 '''P	Φ	O -rt	rt	•rl	O CN rt	•rl	•rt N
•d	IG rrt		a	N 1	G	P	N 1 G	P	Gi rt
Φ	1 1 «rt	rt	|	•rt (N	•rt	Φ	•rt O-rt	Φ	o -d
	CN H G	«M	co	I t	P	a	ι ω p	E	G-rt
	1 ’rt -rt	to	G	4 o	O	1	rt A4 O	1	Gi E
	CQ|P Tj	G	rt	v-z ω	M	co	<-> O Λ4	co	O -rt P
	•rt I Φ «rt	♦rl	G	1 Λ5	•rl	•rl	1 1 -rt		CS3 |	rt
	o i a h -p	(M	CN O	G	o	CN LG G	o	•rt (N	G

ΙΆ t—I

O i—I

217Ispitivanje posle nicanja - Količine u kg/ha σ' oo

LA

OJ r-l o

Φ •ro

C

Φ •ro

O •H •d

Φ ho

o o o e o e	o o o o e o	O o O O O O
0 «J . m M M	mb ri ri« wh	M» H» 0 z. 0 O
o o o o o o	c» o o o o o	e o a o o e
O 9 O o* 9 o	0 0 0.0.	O 9 9 9 o o
		e a e o o o r» 0 0 r-t ι-t «H
e o e o o o	e β β β o e	e o o o o o
o ό r* < m o	«ό o o o o o	β«)>ΙΛΝΟ
		o o o o o o
		099999
o o o o o o	o o o o o o	o o o o o o
e 0r* Ό ΙΛ 0	9	0000.1*
α o β β e e	O 0 0 0 0 0	O O O O O O
o 9 o m ^4 o	0 00.00	0 0 a r» r* rr
e e o o o o	O 0 0 0 0 9	O O O o o
000000	9 O O IA IA O	d d d do

0 o o o e o	o o o o o o	o o o o o o
0 0 0 0 0 1*	o	r* o vn o w	ΙΑ H M O O O
o o o o o o o r* e m vn w	o o	o o o o o o 9 r* r* o	O O O O O O 0 0 m 1* 0 W
			O o o o o o < d d o o d

o o o o o o	O	O o o o o .	O O O O O O
	«e	M «4 O O O	9 < vn 44 o o

o o o in vn ra	O	o oiflvn«	o o o o in vn
o o m «m «e r»	O	o m m o vn	O O O IA <W 9
o u>nm OO	O	m n — a o	β G « NH«
•4 '	•4		O *4

1	O 1 W «H	1 ii	1 1 rt «rl	O β	1 <rl OJ -P	1 r—1	I •ri
o	Λ1 β	1	•d to, rt	CL	1 o	•rl	ι- rt
N	O 1	rš	•rl Št β	O	o ΛΙ	CL	•rl >
•H	1 rt	•rl	B O-H	N	to -rl	Ο	1 Φ
1	ΙΛΗ β	CL	•rl -μ r-l	•rl	λ: c	β	OJ N
;fr	1 ·ι—1 ·η	o	1 Φ Φ	1	Οζ-'χ'β	CL	1 β
•—'	i—1 β r—)	β	OJ B Φ	rt·	1 r—1 ·Η	Ο	O Φ
t	•rl«rl Φ	CL	1 1 -H		ΙΛ·Η β	Η	M ,O
<\J	-P*d to	o	OtO	1	1 β Ο	•rl	r-x
1	Φ ·Η ·Η	ta	to 1	OJ	Η·ΗΗ	|	O H
P	S ι—1 Λ!	•rl	J*J<r· rt		•rl -d X)	rt·	1 Ή
o	1 Ο	1	Orl^	r-l	•Ρ ·Η Ο	ν_ζ	LA β
r—1	rt· n rt	4	1 -rl to	•rl	Φ ι-1 β	1	1 -rl tri
rd	1 rt rM		LA β β	-P	ε ο	Olr—Ιτί β
1	η «d to	1	1 «rl ·γΙ	Φ	1 Ν·Η	|	•rl «rl ·Η
LD	•r4 ·Η β	OJ	H «d -P	B	4 d Λ	to	-t·3 r—1 r-l
1	CL B ·Η	1	•rl ·Η O	1	ι «d	β	Φ O Φ
to	O ·Η -P	tol	P H J*	tol	ι—1 ·Η -Ρ	rt	B ta to
•H	β 1 o	•rl	Φ Ot|	•rl	•Η β rt	β	1 rt -H
O	CLAI PJ	o|	B n β	o|	CL-rl β	trt	ii «d^J

OJ i—I

218·

OOOOOOOO ·····♦♦· ΛΛΗΟβ β > o o o o <o

Ispitivanje posle nicanja - Količine u kg/ha i—I H

O

H co co o

IT\ etre«

OJ r-1 O i β e o o e o o

omiaomiaoo ί'ί'.. HOHO	o e o o e o ® «8 9· rt 1*1 M	o o o o O O »> » « rs *. <
ominmiA m e o » r* *. 4 ia ·η4ο	e e o o o o o o o o r» m	e o o o o o ·» 9* O O O <4
o o β α α e o p» r» m «< a o o	o o o e o o .««..o	e e o o e o o o·« o r*> o
	e o e o o e O O «4 W O O	o e o e o e o o «r o w o

°ortooooa rt.eeoooa	o o o o o o o o o o *r o t	o o o o o o O O O o <ft F»
ooiaiauiooo	o o o o o o	O O O O o o
*^-BrtWrtOa	««heirtO	a e* <e «# m a
ΟβΜΙΑβΟΟΟ ^^»400000
OOOOOOOO i
o o o o O o '	o o o o o o	o o o O O O
rt m a o o o	r* o <r «4 w o	O O f* R «4 o
222®“'··’*«.. 22οιη<«*^κ*2 ®®rt«Mrtoor,	βΟβΛΠΝ o o tn <4 o m o in «4 *4 o o	QO OiflUN o o m <4 o m o M (4 «4 O O
«4w · · · .	. *4	«4

	o	P				1 o
	P	i ra	1	Λ4 1		| 1
	PiOJ O	O	Oo		P	O Ή
	O	1 N	N	•H H		Pl	ra p
	N	o c	PoP P		o	rM 1
Φ	•H	« φ	I	1 P		N	OzM
1	Λ! ,O	el·	LAP		•H	•H p
TD	LT\	Oz-\		1 P			4-5 p
d		1 P	1	P P		eh	1 P
(D	1	eh P	OJ	•H P			LAP
•Γ3	o	1 P		P O		I	1 P i~4 p
p		P ·Η	r—1	Φ N		Pl
•H	r—1	•H ip	•H	ε ra		P ι—4
P	•H	4-5 ·Η	P	I P -p	I-)	+5 O
Φ	p	Φ p	Φ	er P	ra	p	Φ N
h>	P	E O	S	1 E	P	+5	a ra 4-5
	Pi	1 N	«	P ·Η	P	φ	i p ra
	O	la ra	ra	•H 1	4^	G	el· P P
	P	1 P	P	PiOJ	O	|	1 E ·Η
	Pl	P Ή	ra	O I	IZ r-M	ra	i—t · H -P
	1 OJ	•H E	P	P o	•H	•H	P 1 O
	PiP	EP	Pira	P	O	pxm

I

1 P
		LA P
	1 l ra	1 o
1	P N
el·	•r4 P	•ra ra
1	E-H	Pi p
H	P 4-5	o -ra
•ri	1 O	p ra
Pi OJ ΛΙ	P-. ·ι-4
O	1 -H	O 1
P	O P	H Ol
Pl	ra i	•r4 | 4-5
o	Λ4ζμ	i o ra
13	o p ra	io ra o
P	P P p	K
1	•P P-H	1 o p
d-	1 P P	O 1 Φ
^.Z	LA p Φ	eh P
1	1 P ra	P 1
OJ	P P P	•r4 P P
1	P O Λί	Pi P P
ral	4-5 L3	O 45 p
•rti	φ ra ra	p Φ P
ol	1 E P Λ-J	P EP

-219

Primer 75

Ispitivanje herbicidne aktivnosi lest jedinjenja pre nicanja

Herbicidna aktivnost pre nicanja za jedinjenja iz sadašnjeg pronalaska vršena je sa testovima koji su dalje opisani i u kojima je seme različitih monokotiledonih i dikotiledohih biljaka pomešano posebno sa zemljom za saksije i zasejano po površini od približno 2,5 cm od površine zemlje u posebnim sudovima. Posle zasejavanja, posude sa semenom su prskane sa odabranira vodeno acetonskim rastvorom test jedinjenja u dovoljnoj količini da se obezbedi ekvivalenat od oko 0,016 do 2,0 kg/ha test jedinjenja na posudu, Tretirane posude sa semenom su stavljene u staklenik, zalivane i čuvane shodno načinu koji se radi u staklenicima. Od 4 do 5 ne delja posle tretiranja, testovi su završeni i svaka posuda je ocenjivana prema skali za ocenjivanje datoj predhodno gore. Herbicidna efikasnost se može videti iz test rezulata koji su dati u tablici VI koja sledi. Kada je ispitivano više od jednog testiranja za dato jedinjenje, podaci su dati kao srednja vrednost ispitivanja

220

ΙΑ β β Ο Ο Ο |

Ο Ο Ο UI O ο ,ΜΛΙΟΝΝ ί

Μ Ο ΙΑ Μ <Ο ΙΑ Μ Ο* <

ΙΑ ΙΑ β Ο β ΙΑ ΟΟΟΟ β f» ί> Ό < ΙΑ Ο Ό ΙΑ «H

ΙΑ Ο ΙΑ ΙΑ ΙΑ m ο ο r* ο ο <

Ο Ο ΙΑ ΙΑ Ο Ο ··««··> β r* ό < < »!

ΙΑ ΙΑ β Ο β ο

......

ehMUM«!

Ο «0 9» Ά ο ο ο ο « « . · β» α «ι*

Ο β ΙΑ β « · · · * — ΙΑ * σ· ,» «ι w w

IS..HOO

Ι>,β*Ν β Ο ο β ο Ο Ο « Ο Ρ>.

Φ

Λ \

ω ω

β •Η >Ο •Η ιβ

Ο

I η φ ϊ> ·Γ3 «5 Φ

Ο ο •Η ·β ι—) β

Χ>

Φ φ

F? β

Ά σ>

C0 οω

ΙΓ\ d

Κ\

Ο Ο Ο ΙΑ Ο ΙΑ

Ο Ο ΙΑ ΙΑ ΙΑ Ο 99«r*r*m

99ΑΙΛ

Ο Φ Ο f* ΙΑ Ο

Ο Ο Ο Ο ΙΑ Ο Ο Φ φ ο *c ια ο e ο ο ο hWOeee

Ο ΙΑ Ο Ο Ο ΙΑ OOOA^IA«!

e e e ο ο ία ο ο ο ο 999Α9< «0 Ο 9» <0

ΟΟΟ1ΑΟΟ ΟΟΟΟ

999βΝ< 99SA ο ια ο ο ο ο οοοο ««··.··' ····

9Μ»9*Ν I* Ο Ο ΙΑ ο ο e ο ο ο ο ο ιό ο!

Φ •ο β

rt >

•Η ρ

•rl

Ρω

Η

Ο) γ4 •

Η

Ο

Μ

Ο Ο ΙΑ ΙΑ ΙΑ Ο ί 99 ΑΑΑ«9 ι

	ΙΑ ΙΑ Ο Ο Ο ΙΑ
β ·Ο Ο β Ο Ο
ί	«Ο Ο ·Τ ΙΑ ΙΑ ο ;
Ο ΙΑ Ο Ο ΙΑ ΙΑ
		ΟΟΟΟ
ο r* r* ια » ο		• · · ·
		φ * < —
ΙΑ Ο ΙΑ ΙΑ ΙΑ Ο
··«·«· I	ΙΑ ΙΑ ΙΑ ΙΑ ΙΑ Ο	ΟΟΟΟ
r* f* ΙΑ ΙΑ »		• · · ·
1	r* ι*» < κ ο ο	* οr» μ
Ο Ο Ο Ο ΙΑ ΙΑ
Ο Ο Ο <Μ Ο	ο Ο ΙΑ ΙΑ ΑΙ <	Ο Ο Ο ΙΑ
Ο Ο ΙΑ «Μ rl Ο	Ο 1ΛΝ4 Η	Ο Ο ΙΑ »
	ΙΑ N Η Ο Ο Q	Ο ΙΑ «Μ
Μ fV		• · · ·

99^ ΗΟ

Ο Ο ΙΑ ΙΑ <Μ Ο ΙΑ <Μ Ό *Α ΪΑΝΗ Ο Ο

Φ ·Γ3 α

φ ·Γ3 β

♦rl

Ti

Φ

I
1 ( Φ	1 1				1
φ ·β ω	1 LTV—\		1		ο	ι
βΗΉ	OJ 1 rrt ρ		ο	I	β	ι .Λ
I 2^	Η ·β Φ		β	CJ ι	Cu (VI Ρ
d Ν	•Η ·β β β		Λ	ι ο	Ο	I ο
1 Φ Φ	Ρ·β·Ή		ο	Ο 44	Ν	r» ν
Η X) 44	β Φτ)Η		Ν	ω ·β		ώ ·η
•Η ·β ω	Φ Β ·β -Φ		-Η	44 C	1	Λ3 β
Pi C β	ρ ι η ω		1			Ο ζ“\
Ο ·β Φ	Wd Ο·Η		-4-	1 rH		1 (β
β 1 β	Φ 1 Ν 44			ΐΛ·β	I	ιΛ·β
ΡΛΜ γΗ	r—l φ		I	1 β	<χι	1 β
Ο 1 ο	Η Ή χ) fl)	β	0J	Η ·β		ι-< ·β
N Ο ρ	•Η Ρ<.β44	φ		•Η	γΉ	•Η Τί
•rl Μ |	Ρ Ο β 10	Ρ	r4	Ρ ·β		Ρ ·β
I 44 tJ|	Φ β ·β β	ω	•β	Φ Η	Ν	Φ Η
d- ο ι	β β 1 Φ	φ	Ρ	e ο	β	s ο
| \	OOJ β		φ	! Ν	Φ	1 to
1 ΙΛγ-)	*· Ν | ι—ί	<β	Β	d- Φ Ρ	ρ	•4 φ
V0 1 ·Η	Φ ·β Ο Ο	•Η	1	1 rd rt	1	1 TS
Η β	β j ωρ	Ρ	ω|	r-Ι ·β β	ω
α ή ·η	•Η 4 44 1	Φ	•β	•Η Β ·β		•Η Β	β
Η Ρ φ	Ho Ο pj Β	ο|	Ρνβ ρ	ο|	1 ΡτΗ	β

4 1	I ο I Ν ·β Φ 44 τ5
γ-Ι	•β φ
•Η	Β 44
	•β ω
Ο	1 β
β	(VJ ·β
Ρι	1 Ρ
ο	Ο ο
Ν	ω ,γ
•β	44 ·β
1 4	Ο β
1 '
ν_>	tf\rd
|	1 ·β	φ
(V	Γβ β	β
1	•β *β	•β
W|	|Ρν)	ιβ
•β	φ ·β	φ
ο|	|β Η	ω

-221

J e e n» o o m o o o o o o o o o o o a o rdi ».nm<!Go iš^riooo » cZ m o ό o

1 t to'	o o o o e o	o e o e o o	o e e o o e
rd	1 1	*4 »4 W O O O	e e e o o e		K o ? «U *4 »4
Oj	• 1	: o e o o o e	o o o o o o	o o o o e e	O o o o o o
H	t	m n o« e o	«IHOOOO	» « « r* i* in	9» θ' 9* 49 r* <
	1	o o o o o o	o e e e o e	O O O O O O	• o o e o o e
	1
rd	t 1	0* 9* *9 *r r« p4	9>9<uhoo -	9» 9 9* m rt <4	999tfRN
	i 1	o o in e m e o	o o o o o o	e o e o o o	o a a o o o
9	1 a	<0 ·« n «« n n ri	(U N O O O O ’		9* 9* 9* «1 W 4*1

rt

Λ bO

Tablica VI (nastavak)

Φ d

•rf >O •rl rd

O

I rt •Γ3

O •rl β

φ fd

P» φ

•o

P rt >

•rl

P •id

P.

ra

H σχ ·

~ 1 1
1 i o o o o ui o o 1 9 9 99 H O 1	o o o o o o	o o O O O O	o o o o o o
««.nho	σ· * « n «h o	99 9WRH
1 i oe «iftoee	O O O O O O	O O O O O O	O O O O O O
1 9 Ift R H H e 9 1	«J o o o o o	O O o 91 O O	9* o r* f* ui o
1 i o e o o lf) 1 · ♦ · · 1 9» 9» 9* 9 1	o o o o e o 9999WO	O O O O O O » » ·* -e -e <r	o o o o o o 999990
1 1 O Ul O O O O O w ' 1 99 hNHee 1	000009	O O O O O O	e o e o o o
9» 9 <U O O O	« a a ·« m o	e» « « f» ·« n
! o a o e e o	O O O O O O	O O O O O O	o o o o o o
b 1 e> o o o o	990000	9hhrtwe	99h9NH
1 a o o e o o e n ' 1 9 9* O < 91 O 1	o o o o o o 9· <9 O O O O	o o o o o o 9R NNNM	O O O O O O 99RRUH
1 1 O O o o o o
v 1 <1 9 f* 94 O 1
1 1 OIA OIA1AOO	O O O O O O	o o o o o O	o o o o o O
>999^000 1	o r* o o o	O 9 «4 o O O	O O <4 O O O
• 1 90 OIARN9 _j 1 O O Γ? 1 O Ul «4 M O O β	009RN9 O 9 N 9 R *4 Ul <4 »4 O O O	O OtflR N9 O U1<u 9 R H Ul <4 »4 O O O	OO U1RN9 O irt a R h Ul «4 o O o
M t.7........		·...........	---------

		1					Z—\	1	1 O
	1	1 1 -rt		1 1			H	o	O M
	OJ	rd id rd		H «rl		I	1 ·Η	N	ω ·η
	1	rl d ®	1	•id Ό		d·	ΙΟ P	•H	M P
	rd	P >rl ra	OJ	P ·Η		V_z>	1 -H	1	O 1
	•rl	Φ rd ·γΙ	1	φ H		1	H H	-d-	1 z~s
Φ	P	S OM	rd	e o		OJ	•H ·Η	K_Z	ΙΛΗ
•n	Φ	1 N	• H	1 N			P rd	1	1 -rl
P	1	4 P til	.p	4* ©		H	© O	o;	H p
Φ	u>	1 OM	©	1 rd	-P	•H	B ra		•rl »H
•ro		rd »rl W	1	H ’rl	rt	P	1 rt	H	P 'd
P	ra	•H B P	LO	•rl B	P	P	=!- -p	•H	© -rl
•rl	P	Prrl -rl		Perl	•rl	«H	I ·Η	P	B H
	rt	O 1 P	H	O 1	P	P	H B P	P	1 O
Φ	P	POJ O	•rl	POJ	O	P	•H ·Η CO	<H	d ra
•O	P	Pl 1 M	P	Pl i	M	«H	Ρι 1 P	P	l rt
		O O »rl	Φ	o o	•H	l	OOJ-H	P	rd ·©
	•rl	n ra P	B	n ra	P	ra	P 1 P	«H	•H-H P
		•Η^η	1	•HM	Z~\	P	PiO O	1	PiB rt
	ra	1 OH	ra	1 o	H	rt	o ra M	M	O-H P
	•rl	d I «rl CO	•rd	4- 1	•Γ*»	P	ra M ·Η	•rl	P 1 *r
	O	P P	o	v-ztrs	P	. CI	•H O P	o	PAJ P

222β

Λ ω

r«

Η

Κλ

0J

I

I

I r

ι ι

ι ι

ι ι

ι

I

I

I

I

I

I

I

I

o o o o e c»	e e e^t e °	' o o o o o o	o e a a o o
«e » ♦ rt rt «4	rt < rt O O	M k« a o o o	·« Irt rt rt rt e
O <3 O O O O	o o o o e O	e o o o e o	o o e e o e
ΟΙήΝΟΟΟ	r* e r r o o	W«NNNO	e e t» ·* rt «m

Tablica VI (nastavak) φ

β •Η >ϋ •Η

Η

Ο

I

G

O

G

G ο

•Η

G

Ο

Η

C0 ω

m ι

ι

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I «

I

I

I

I

I

I

I

I

I t

I

I

I

I

I

I

I

I

I

Φ

G ft

Φ *Ο

G

G >

•Η

-Ρ •Η ft ω

Η

Νλ

OJ γΗ

Ο

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I

I t

I

ο o o o o o ··*··« ΟΟβΝΜΛ o e o o o o oo r» r r m	o o e o o e o h» o o o e e e* o r* r* r*	O O O O O O o o oo o e 6 o o o o o O O O M o O	o o o o o o i φφφφοο o o o o o o O O < R R o
o o e o o o	o o o o o	e o e o o o	o o e o o e
O O O M> R <M	o φ p* «r οι	e ό o o ο o	o e» r» Ol O R i
o o e e o o	o oo o o	o o o o o o	i i 1 o o o o o o
rt rt -0 rt rt o	rt rt rt rt rt	o r* o 04 o o	e 9» 40 f* t* R
o o o o e e	e o o o o	o o o o o o	o o o o o o
<0 o o «i e e	O e N R O	hhOOOO	a» rt « « « *
o o o o o o	o o o o o	O O O O O o	o o o o o e
	o o o o o	O O M O O O	rt 0* rt 0· <? <r
o o o o o e	o o o o o	o o o o o o	o o o o o o
« «j a rt a o	o* o e rl <	M o o o o o	o r* rš < < r
O O O O O O	o o o o o	o e e o o o	o o o o o o
o r* r* m e o	e* Φ O 04 O	a o o o o o	rt rt « m ·« «r
o o o o o o	o o o o o	o o e o o o	o a o e o o
< R 04 M R O	rt <r -r rt o	r* ui « m e o	«t N rt o o a

e o o

O

O

e

o

O

O

O

o o o o

O

O

o o o o o o

0 0·

0

•

Sb«l

R

o o

Ol

R

O

o

e -T rt e

O

o

0» O -4· 04 R O

O O IA

R

Ol

Ό

o

O

IA R <14

O o IA rt rt rt

O O IA R OJ Ό

o m oi

O

R

R

O

IA

Ol

*A

R

O IA 04 «O

R

R

O rt rt Ό rt rt

IAMH

O

O

O

IA

Ol

R

O

o

IA M R O

O

o

rt M rt β O O

	4 K_y> 1 OJ	H 1 »H UA G 1 ·Η H Ti	4	1 1 U> β 1 Ή i-Ί H	1 1 1 OJ H H 1 H TJ H P-H	1 O N •r4	1 1 z-s ji H OH 1 c!
•P	(Drl
Φ	H	•H H		OJ	•rl H		P	B O	1	ITvrd
•Γ0	•rl	P r-i			P H		Φ	1 N	•^J-	1 ·;
n	β	Φ O		r-i	Φ O		l	Φ β	k_/	H H
(D	•H	B N		•H	B N		Lf\	1 χ} P	1	•rl H
TD	Pi	1 O		β	1 o			rd H β	Ol	P O
β	O	Φ Tf		•rl	4 -d		rd	•rl B β		Φ d
H	P	1 -H		Pl	1 -rl		•rd	ΡιΗ ·Η	H	B β
rd	Pi h a	-P	O	rd B	P	P	O 1 p	•rl	1 H P
0)	1	•rl -H	β	P	•H ·Η	β	Φ	POJ o	H	Φ τ'	β
l-D	OJ	Pi 1	β	Pl	Pl 1	β	B	Pl 1 M	β	1 B	β
	1	O OJ	•rl	1	O OJ	•H	1	O O-id	1	rd H	H
	ω	Fd 1	•P	OJ	P 1	-P	ω	N Ul β	ω	•rl 1	4-3
	s	Pi O	o	1	PiO	O	β	•rl rMz-v	β	PlOJ	O
	G	o ω	k .4 rd	ω	o ω	ΛΊ	β	I OH	β	o 1	IjJ
	G	N Λ3	•H	•rd	f>3	•d	P	4 1 -rl	P	; o	•rd
	1.0	·, 1 O	G	o|	•rl O	β	Ed	-ΊΛ β	A	p· ω	β

dm ι—i

-223” oblica VI (nastavak) rr<

β •H •H ι—I O

KZ

I p5 •ra β rt O •rt β φ

Eh β

Pj

Φ •ra β

rt >

•rt •P •rt

Pi co

H

O

H cn oo ρω tP d

IP

PJ rrt trt

O

M

1 · l	o o o o o o	o o o o o o	«A rt e o o o o	a p. r- rs n — o
1 1	·> e -e P o ό	φ «i d o o e	M o o o e o o	•i <4 o o o β e
1 t |	o o o e o o	e o? o o	o m o m o e o	o o a o o e
t 1	* 49 a» *4 < rt	β«Ρ»·ί *	IA ·« Ifl <· M ·* <u	ΡΚ.ΠΝΟ
1 1 |	o e o o e e	o o o o e e	e IA IA IA IA O O	O O O O O O
1 1	<4	•««S.4	O A· <4 IA Al e e	a i* pi *ϊ β e
1 1 |	© o o o o e	o e o o o o	OOOIAUIUIO	o o e o o o
1 a	* » <O M M M	<4 -9 «a «i o	« e r« ut * — m	<4 *4 «9 rt rt Al
1 a |	O O O O O O	e o e o o o	β β a m o o o	1 1 βΟί«Ο(Λβ
1	»·!*♦·«·»	O P» I* M N M	a f* IA Al rt rt M	«4 rt Al Al rt Al
1 a |			O IA O IA O IA	i e o o e e o
1 a			e P· »* * * w	a a «rs hi m
a a a	o o o e O o	O O O O O O	e ία o o ία e e	o pi o o e mi a
a t		AANhhrt	e m· < i* « o	P» r* ό -r p· o o
a 1	o e e o o e	o o o o e o	e o o o e o	IA o e IA o e
				««····
1 1	e» 9* «h « « <	A ΑΑ4-|·ί	««»«««	« r* iA rt Ai Ai
a a l	e e o o e e	O O O O O O	ooutoooo	o r* o rt rt o e
a a	4* 9* » e» <h	Ο*ΦΟ»«βΝ	9> <A « 9· o rt o	<P P> P» » w O O
a a a	o o o e o e	o o e e e o	o in ία e ία tfi e	o r* pi p- p» pi o
1 a·	e e» p· r» i* «i	« 1* 4 * < «M	β rs rs ia « m o	a r« rs ία m — o
I a 1	o o o e e o	O O O O O O	e ία ΙΑ ΙΑ β o o	O IA IA IA O IA O
j	φ r* r* < o	β ί*» Al rt rt	» ««ρμλοι	9» « <0 f* -4 rt O
1 a	o e e o e o	O O O O O O	o a a o o o	o o e o o o
	•«nooo	* rt rt o o o	IA Ul IA o o	rt rt rt O O O
			o e o o β e	O IA O IA IA O
			» « « ·» <A 4-	& · C «4 rt rt
	O O O O ΟΌ	o e o o o o	O IA IA O o O O	e rt e r* rt rt o
	o> «j m <m o o	r* m e o e o	* «0 «J β Ά IA M	0 4 C «4 Al rt O
	e e m rt «i so	o o ia rt ai <4	O O O IA rt Al «4	O O O IA rt Al «4
	e m ai «e m rt	O IA Al «4 rt rt	O e IA Al «4 rt rt	O O IA Al <4 rt rt
a	ia <m h q o o	IA Al rt O O O	O IA Al rt O O O	O IA Al rt o o e
1			rt	rt

i 6

Φ •ra β

0) •ra β

•rt •rt ω

rta

rH	N
•H	Φ
P(TJ
o	•H
β	B
Pi	•H
O	1 -P
N	Pl β
•H	1 β
1	O -H
d-	ffi -P

k-z Λ! O I ΟΛί (\J I «rt IP β (rt | O •rt H rrt r-l -rt -rt rt -P β I Φ -rt w au •rti I -rt o|d m i

1 o	•Η β	I O 1
β	•Η Ρ>	1	1	β	•rH
P	1 Φ	O	1 -P	Pl	1 4-7
o	-PJ β	β	PJ 0?	O	PJ O
N	1 ·Η	P<	1 B		1 γ-Υ
•rl	Ο 4 -7	o	O 1	•rl	O «rl
1	C0 Ο	N	to vo	I	co β ; |
d	r’i	•H	rM 1	d
K_Z	Ο ·Η	I	Oz-s	K_Z	Οζ-κ
1 PJ	1 β	•d	1 H	1	1 r4
ΙΡ 1	K_z	lP-rl +7	Pl	lP»rl
	1	1	t β Φ		1 β
H	Η Η	PJ	Η·H β	r-l	r-l τι
Ή	•Η ·Η		•r) TJ ·Η	•rl	•rl T;'
-P	-Ρ β	rd	-P -rl -P	+7	4-7 -rl
Φ	Φ ·Η	•rl	Φ (—J O	Φ	Φ (—1
β	G τί	4’	β O Λ1	β	β O
1 to	ι ·η	Φ	1 N ·Η	1	1 N
d- rH	B	d Φ β	to	d Φ
β	1 o	1	1 TJ t4	β	1 TJ
β	r-l N	to	i—1 ·γ4 C0	Φ	r4 -P 4-7
β	•rl C.;	•rl	•rl β ,M	β	•H £	Gj
t-ι	P(TJ	o	Pzrl O			β

-224NO

H

OJ

1—1

I

I

I t

O rrt

I

I

I

I

I d

jrt

Λ5 co

I

I

I

I

J ‘ablica VI (nastavak) r-i rt rt •rt >O •rt trt

O w

I rt •o rt rt o

•rt rt ω

P

Pr

I

Lf\ !

I

0) •ro rt rt >

•rt

P •rt

Pr to

H

I

I cl· !

I

J

I

I

I

I h:

I rrt

O

I

I

I

e m M IA IA e 0 ’	e o e 0 0 o	OOOOOO	o 0 e e e e
* o e >0 >h -t e	0 0 n 0 0 0	rx · m «i 0 e	a m m <·
00 000	000000	OOOOOO	0 e a e e e
r* r* m «i «i	r>> «oi «i «1 rt	ei »rt W »rt O O	rt e a 0 0 e
oooooo*	000000	OOOOOO	OOOOOO
« r< r* «Je 0	O O IA O O	MrtNHO O	r> m «1 «1 m 0
0 e 0 0 0 0	OOOOOO	OOOOOO	OOOOOO
ΝΜΛΜΙΠΜ	r* (A rt n m «u	O M <u 0 O O	a <e <m e 0 0
OOOIAO MO	OOOOOO	OOOOOO	OOOOOO
M < IA <W ea W M			e m n n (4 n
0 0 e 0 0 0	♦ s OOOOOO	OOOOOO	OOOOOO
	r*-p*. ee	Α«ΝΗΟβ	0 ΙΑ ία ea ei 0
• * OMOMMOO	OOOOOO	OOOOOO	OOOOOO
«j «0 « ·ό w m f*	0 0 0 r* r» in	O M O O 0 0	9A O O O O O
0 0 IA 0 w 0 0	OOOOOO	000000	OOOOOO
	0 r* r* < 0 0	O O M 0 0 O	O Ά 0 ea ea ea
0 0 0 M 0, ift 0	OOOOOO	OOOOOO	OOOOOO
* « f* <O ut 1»» <	« <0r» f» ά m	O IA »4 O O O	O IA W O O O
oooooo	OOOOOO	OOOOOO	OOOOOO
» » »r* r* ui	o 0 0 r* 0 <	<0 ·« n 0 o e	A» N z. 0 0 0
000000	OOOOOO	OOOOOO	OOOOOO
N A* <A IA M O	r* r* < m 0 0		»,ΓΐΗ rlH
000000
·> « « M 0
O O IA O O 0 O	OOOOOO	OOOOOO	OOOOOO
» OhMOl-IO	O O F* el O 0	0 m 0 0 0 0	O h» ea 0 0 0
0 O O IA |A M 0 O O ΙΑ «M M) Π O MNH O O O	O O IA n <M 0 O M N e M H IA N rt O O O	0 O IA IA ea 0 O W H iA.ee w 0 e 0	0 0 ία ia ea 0 0 IA ea «e fA m tn n xo 0 o

Φ •ra β

Φ •Γ3 rt •rt rt φ

t-a

1	1 -P	1	1 r		h	1 1			1 M
OJ	1 rt rt	P	•H ·Η		•rt	•rt *rt		1	•rt «rt
1	®rt rt	0	I G-P		-P	1 G -P		trt	1 G -P
rt	G *rt »rt	rrt	4 -rt 0		a)	rt--rt O		•rt	4- «rt 0
0	1 S-P	Λ	1 1 Λ4		1	1 1 X		-P	1 1 „y
rrt	d--rt O	1	trt OJ «rt		lo	1—1 OJ *rt		Φ	trt OJ -rt
	1 1	UD	•rt 1 rt			•rt 1 rt		1	•rt 1 rt
1	trt 0Ϊ) rt		Pr Oz-n		rrt	Pr		LO	rtOr\
ω	•rt 1 rt	trt	O ®rt		•rt	O tQ trt			O tOrt
	Pr Ο<Ά	•rt	P Λ3 -rt		N	ΡΛ1-Η		r—1	P Λί -rt
rrt	O 10 i—1	-P	Pr O rt		rt	PrO rt		•rt	Pr O rt
•rt	rt^-rt	Φ	O 1 -rt		ω	O 1 >rt		N	O I -rt
•P	Pr O P	G	N LO-d			N lOtJ		rt	N LO-d
Φ	0 1 -rt	1	•rt | ‘rt		1	•rt 1 -rt		Φ	•rt 1 ·Η
G	N lO-d	to	I rrt rrt		to	I rrt trt		33	1 trt rrt
1	•rt | ’rt	rt	4 -rt 0		rt	d- -rt O		1	rt-.H 0
to	1 rrt rrt	rt	'—z-P N	-P	rt	v-'-P N	P	to	'—-•P N	•P
•rt	rt’-rt O	P	1 Φ rt	rt	P	1 φ rt	rt	•rt	1 Φ rt	d
O	N	c-l	oj G-d	rt	Irt	OJ G -d	rt	O	OJ G-d	rt

-225rt

Λ

AJ rt

Tablica VI (nastavak) φ rt •H >o •rl i—I O M rt •o rt r!

O •rl rt φ

rt rt.

Φ •n>

rt rt >

•H •P •rl rt.

to

H

	l~	o o o o o o	o m in m o o o	O O O O o e	» o o o o © ·♦····
J- H		r*. «a vi «i «4 w	r* m m cu cu h h	»»»«ck »«**··«
		o o o o o	o © © O © ©	o o o o o e1 o o o o o
		© R rt n «1	MNHr.Hr.	««NNN »»r»·*«*·
	1 l	o e o o e o	© © © © O ©	o o © © ©	© © o © © o
Pl	1 1 1	r* ιπ w o e a	m © o © © ©	© © © © ©	» » « L « »
	1 |	e ©'©© © o	- e © o o o ©	e o o o ©	o o o © o ©
n	1 1 1	r» r* ♦ >» ι»ϊ n	© © © m © ©	© © © f* m	© © ui © m © i
	1 |	© e o © © ©	l omoiftiniA ooifloooe	o o a ooo i
o r-|	1 1 1	ri © h ©	MMNHHH » M M M W CK M	© © © r* m ©
co	1 1 1 1
	t	o o o o o o	o © o © o o	o © o © ©	© o © © © ©
co	1 I 1	» o o r» o <	© © r* ai © ©	» « « « ck	» » » » » r»
	1 1	©©©©©©	© tfl tfl © o o ©	© © © © ©	o o o o o o
O-	1 1 1	© © © © «M ©	r» © © m o © ©	© Γ* r* © o	» » » o o n*
	!	O © © © © O	oiftlAOUO ©	e © © © ©	© © © e o ©
ω	1 1 1	© © © © © ©	© © « © 14 O ©	© © © © ©	» » » » -0 ΙΛ
	1 l	e o © © o o	e © o © o © ©	o o o o ©	e o o © o o
Irt	1 1 1	© «r «o © o ©	«hMNOO»	a © © e o	» e « « i* «
	1 t	o © o © o o	o o o © © e	o © o o o	o O © © © ©
	1 1 1	© © © © K e	© © © © © ©	© © n o o	© © © © r* ©
	1 l	© © © o © ©	e o © o © ©	o o o o ©	© o © © © ©
m	1 1 1	©©!*©©©	© f* © w © ©	© © r* © ©	a r* r* a <r «
	1 l		© e © © © ©
cu	t 1 1		© © « © o e
«	1 1	O © © © O ©	o o in in o o o	© © © © ©	o o o o o o
i—1	1 1	© f* «r o © o	« r* © *-· o © ©	© © o © ©	» » o P* CK o

I o o tn rt «k -n o o o in n m o in o in m cu « o m <ii « ri —t o o m «u o m o r* m n -c m h in ck n. o o o o m cm i-ι o o m n «k fu o o o o o in m cu o m ck ό n m ck -i o o

016

Φ

Ό

G

Φ •r-3 rt •rl

Tl·

O t-3

I

O I I
rt	CU Φ
rt.	i a
o	O 1
N	to irt
•rl	Αί 1
|	O z-\
4-	1 H
v_z	trt H
1	i rt -p
cu	ri -rt rt •rl -d rt
H	•P -rt -rl
•rl	Φ H -P
rt	a O O
Φ	i tsi a;
e	•d· rt «rl
1	i *d c
C0|	Η ·Η H
•rl	•rl Q-H
O	Perl -P

I

|	O	1	1 1		1 1
O	ω i	4-	rt »rt	l	H «rt
tr aj trt	1	d rt	0J	•rt-d
•ri	9 1	ri	•rl r-l		•P «rl
j-·	1 o	•rl	B’rl rt	r-l	Φ id
•v	trti—1	P.	•rt-P fi	•rt	e o
	1 ·Η	o	1 Φ «rl	-P	1 N
1	H rt -P	rt	cu a ri	Φ	•d* rt
OJ	•rl ·Η rt	P.	1 1 Φ	a	1 d -P
	-p d rt	o	O Irt 10	1	ri rl rt
H	Φ ·Η -rt	N	to | -rt		•ri a rt
•rl	a r-l -P	•rl	Ai	1	Pzrl 'rt
P	1 o o	1	O r-l		O 1 rt
Φ	<1- N Art	•šl·	1 -rt rt	1	PCU o
a	1 rt rl	K_Z	trt rt Ai	z“^	p. i Ai
1	H d rt	1	1 'rt co	tv;	O o «rt
co	•rl -rt H	0J	H d rt	M. z	N to rt
rt	Pc B «H	1	•rt H -rt	1	•rl A! v
rt	O -rl +3	to	rtrl-P	co	I OH
rt	rt I Φ	•rl	Φ O o	•rt	-4 1 -rt
L-l	p.cj a	o	a n Λ4	Li	V z Lrt rt

226·

Tablica VI

	S	1 1 1 1	O O O O O O	a o o o o o a* o o f* «u o·	O O o o o o N -e m m h h	o e o o o o' ' OH« WHH
	K\	1 1	o o o e o o	o o o o o o	o o o o o O	o e o o o
	A	1 1	o o r* o < «m	a c in ia mm	m <4 ia m m «h	ΙΑ IA m m o
	OJ	» 1 1	o o o e o e	o o o o o o	O O O O O O	O O O O O O |
	H	t 1	O <3 f*· M	o e· o o r* <	o r* «i oj o o	«hrt «rt rt
	iH	9 9	O O O O O O	o o o o o o	o o o o o o	O O O O O O j
	r~d	1	t* r» -o ·» m m	O O M> o rt KI	«euiizr	>0 «r r» n m
	9		o e o a o o	o o o o o o	O O O O O O	O O O O O O
		» » O «0 Al m	0 O O < « 9Π	U| << OJ OJ t»4	9*1 09 «4 09 W K
rt	o	9
	1
Λ
\
hO		9
Λ!	co	1	000090	o o o o o o	o o o o o o	O O O O O O
P		1 1	» 9» β β <4 >»	Φ 9· 9· Φ Ό	O O O O 09 o	O O 9* W O O
ω	O-	1 9 1	O O O O O O	o o o o O O	o o o o o o	O O O O O O
•H		9	o o o o o r*	O Φ o o < o		O O O 09 O O
>o
•H		9
rd	ID	1 9	o o o o o o	o o o o o o	o o o o o o	O o o o o o
w		1 1	o o o o o o	o o o r» o <	o O O < 09 o	O O 9*1 W O O
1	Lf\	1 1	o o o o o o	o o o o o o	o e o o o o	o o o o o o
rt •ra G		9 9	o o r* o < o	« O O o «1 o	«0 N oj M O O	O* 09 09 o O O
rt		9		»
o	-t-	1	o o o o o o	o o o o o o	o o o o o o	o o o o o e
•H		1	9> 9> 9> « ni m	o o o p* o o	o o o o o <u	O O O O oi O
G
Φ Cj	ro	1 9	O O O o O O	o o o o o o	o o o o o o	o o o o o o
Pi		9	o o o m o o	9* 9* 9· 0 «I O	O h» Ό 09 o o	O r* o« w o o
0)		9
•ra G	OJ	9 1 1
rt		1
>
•H	*	9
-P	rH	1	o o o o o o	O O O O O O	o o o o O O	o o o o o o
•rl Pl ra		1 1	o o o o o o	9· 9· m 4· e o	o o w o o	O o 09 o O O
H		1	o o o m «u o	O O Ul KI 09 <6	o o ui n oi o	O O IA (A m <4
			o m N4	o ιλ w h	O Ifl « «0 fH H	o ia m <4 ά w
	o		U) N HOOO	Ul 09 f-4 O O O	ia nin e o o	IA m ri β β e

	1 OJ	1 1	1 1 1 0 0	1 0	1 1	1	1
		A *rt	0 ra Λ!	P	OJ d)	0	1 z-s
	A	•rt T	ra ,hd-rt	Pl	1 S	N	Λί A
	•rt	P> rt	rt O G	0	0 1	•rt	O A
	45	Φ A	4 AP	ra	ra φ	1	1 G
Φ	(!)	s 0	•rt	PJ 1	el·	Lf\A
•ra	B	1 N	'—s 1 a rt	1	Ori	K_z	1 T
G	1	•4 rt	1 A G C	d	1 A	1	1—| «rt P
Φ		1 T -p	OJ -rt-rt-rt		LfVrt	OJ	•rt A W
•ra	1	a «rt rt	1 P T A	1	1 G-P		P O G
G	•<_z	rt S G	z-n Φ >rt (D	OJ	A «rt Φ	r—1	Φ N -rt
•rl	1	Pi*rt -rt	+ E rt ra		•rt T G	•rt	G ra p
T	s~\	0 1 +5	's 1 0 «rt	A	P-rt -rt	P	1 T 0
Φ	M POJ O	t d- ra,v.	•rt	Φ A P	Φ	e)- «rt 4*1
i~a	N-Z	Pl 1 P	z-n | rt	P	BOO	G	1 G-rt
	1	O O-rt	P4|AT rt	Φ	I ra,hj	l	A-rl G
	to	n ra G	n-' «rt -rt Λ!	S	er rt a	ra	•rt 1 r4
	G	•rl Uz—V	1 PcB ra	1	1 T G	G	P-OJ -rt
	rt	1 OA	ral 0 -rt G	ra	A A A	rt	0 1 P
	P	-+ | .rt	•rt P I -rt	•rt	•rt G -rt	P'	p 0 Φ
	E (	'to. G	O p.,C\J p	O	PlA P	EH	p, ra g

-227«5

Λ hO

Ai

Tablica VI (nastavak) cd

G •rd >O •H

H

O hs cd •ΓΟ

G cd o

•H

G

Φ

G

Pz

Φ •ro

G cd >

•H

P •rl

Pz ω

H

4'	! o o o o o o	O <	e e e e e	e e e e e e
H	Ϊ 9* 9» tt O M N	O tt o O tt tt	e o e o o e
m	1 ! o e tt o tt o	e	b e o o e	o o e e e o
H	S -O <0 «i m M «M	e o o o o o	e e o o o o
CM	1 j e tt tt o q tt	e	o e oee	e e e o e o	O	tt o e
H	j »«»«»MM	o	o tt e e e	o e o o o e	t* ro ro o
rd	1 i tt tt tt e tt	e o o e o o	o o o O O tt	e	e e o
r4	i « r» r» «·m	o	9 tt tt tt tt	ro ro e o o o	ro ro o o
o	a J o O O tt O tt	o	o o o e o	e e e o o o	o	o e o
rd	J »»««m«	e	tt tt o O tt	ro ro o o o o	- ro	ro ro ro
<TN	! 1 1 1
00	a J tt tt O tt tt tt	* o	o o e o o	o e e e o o	o	e e tt
	j «»««<»«	o	e o o e a	o e tt o o o	tt tt o o
	1 j o o e o o	e	tt o O tt o	O tt tt o o o	e	oee
	i « « « «o	M	ro o o o o	tt ro e o o e	tt r* tt a*
ω	1 j e o o e o o	tt	e o tt tt o	e o o o e o	e o e o
	j » » » » » o	M	o e e o o	< ro o e tt o	tt tt ro ro
Lf>	1 } tt tt tt tt tt tt.	tt tt tt tt tt tt	tt tt o o o o	o	e o o
[ »»»«>-« o	e	tt e o tt tt	IflrteOOO	ro ro ro o
4	I J tt O tt tt tt tt	e e o o o e	tt O tttt tt tt	e	1 O tt o
J »»»«me	<900000	tt w tt ο e o	tt ro o o
KN	1 J o e o o e e	e	e o e e o	e e o o o e	e e o e
	J tt tt tt tt tt Ό	o o o e e e	r* e e e e e	ro ro o o
OJ	1 a 1 a a
H	a { o o o O tt o	o	o o o o o	o tt tt e o o	e e e e
	{ o « o m o o	z tt	ro ee e e	ro ro e e e o	M tt tt tt
•	! o o ut m «j «	o	o urn n «e	o ο ro rt ro tt	o e ro ro
	ι e m w h	o	ΙΛ N te r) rt	O Ifl W Ό n rt	o m ro tt
o	ι Ifl N H O O o	IANH tt tt tt	ro ro ro o o e	ro ro ro e
M						* · · ·
	1	1			1	1 1
	1 1-H	Ad	1 1	1 1	rd	lf\rH
	4· cd p	O	J- jd	1 4· cd	•rl	1 H
	1 τ) 1	ι—1	1 Ti p	Ad 1 t) P	P	H P
	H H H	•H	rd Ή cd	O rd H Cii	Φ	•rl *rl
	•rl fca *rl ClJ	r-l	•h a g	H Ή a G	o	P Ti
Φ	Pz*rl P G	cd	PzH H	•rl Prr-I «rl	cd	d) ·Η
•ro	O 1 φ-id		O 1 P	H O 1 P	1	a h
G	G CM a rd	1	G CM O	Cd G CM O	ΚΛ	1 o
Φ	ft 1 1 Φ	vo	Pz 1 Ad	Pz 1 Al		4' N
•ro	o ouo ω		O O-H	1 O OH	1	1 cd
G	N ffl | ·γΙ	rH	N in fi	m n ω p	CM	r4 χί
•rl	•rl Ad<r>Ad	•rl	•id A!	H A!.<~\		•rl H
-d	1 Ord	P	1 OH	H | OH	H	pz a p
Φ	4· 1 «H cd	Φ	4- 1 H	•rd 4 1 H	•rl	O H cd
ha	LT\ P Ad	a	v_>ir\ a	-ΙΟ'-ζίΛί	P	G 1 P
	1 1 d M	1	1 1 H	Φ 1 1 H	Φ	PtCM H
	CM H Tl· P	ω	CM H T)	a CM H H	a	O I p
	1 H rl -rl	G	1 H H	1 | H H	1	N O O
	W|P rd P	cd	z~\P H	w|<-sp H	ω	H O Al
	•rl I Φ O O	G	•rl Φ O	H IH Φ O	H	1 A! H
	O B «Ad	f .1	ω a n	ol ω a n	C;	4' O P

-228TaMiva VI (nastavak)

Ispitivanje pre nicanja - Količine u kg/ha

	1 O O O O o o	o o e o o a		o e a a o e
H	• e> » »1«a 6 6	0. «ϊ « r> I- m		e «j r· r- n ki
	t i o e o o o e	o o o e e o	•	o β ββ e o
Κλ	| ··«···	·«···«
rd	1	« r» m «4 <4		<J 4) <3 « ΙΑ IA
cu	1 J o e o o o e	o o o o o o	o o o o o o
r—i	• 0> 0· 0 * « Ό	0· 0> 6 «4 < M	0· O « t* f~ IA
	1 ! o e o e o o	o o o e o e	o o e e e e
i—1
1—1	j « «·β·ί«Ν	» 0>« <0 · m	•O Ό < M Λ «M
o	1 J e o o e e e	e e o o o o	o o o o e o	o e o o e o
H	J » »M.MN	0> 0· « IA KI KI	9» h· -41 m m <u	ΟΟββΜΛ
co	1 1			o o e o e o
1			······
	•			o f* m o e
co	1 » o o o o o o	o e o e o o	o o e o o o	e e o o o o
	β Bbb·» N	e a <0 >0 10 «4	9* 9» O f* N N	o o o o m m
o-	1 J o o o e e e	o o e e o e	o O O O O O	o o o o o e
	J 0* » 40 0 1*1 «I	o· » e r* κι «ϊ	A*««!»«·	o o o r* m n
vo	t J o o o o o o	e o o e o o	o o o o o	o o o e o o
	j &· V Φ G* M O	0- 0· 0 <0 IA O	9· 9· f* < O	9999Wn
1 f\	1 J o e e e o o	o o a o o o	e o o o o o	0 0 0 0 0 4
	J 0. Φ o 0· «) «	9» o 9* o r* *r	« 0· «o r» r» m	ό o o o o o
	1 > o o o o o o	o o e o o o	e o o o o e	o o o e o o
4-	J 0> β». β> 9· 0· O	O 9» 9* 9· O 4	O 9» 9· O hi M	O N IA K» o O
fP	t J o e e o o e	O O O O O O	e o o e e	O O O O O
	[ » βββΜΛ	» » » a a 0	r» <a <τιπ o	0> 0» 0> 0 IA
	! |			O O O O O O
	1 1			O O P· O «9 rt
	1 ! o o o o e o	o o e o o o	o e o o o o	O O O O O O
rd ,
	J O> e M M a O		O 9» O m w o	9» 9» 9» IA O O
•	1 e e Ul	O O IA IA «4 0	OO U>rt N ·<	O O O e Ul KV
	1 O Ul <u Ό F x	O ΙΛ N«e M	o ui n <e n h	o o o o *j o
	• Ul CU — o o o	ui w h a o e	IA (U H O O O	O O ΙΛΝΧ O
o

	O				Pi	rt
	P	l	|	1 1	O	Ό	t	l
	Pl (\l 1	4	rt *rl	P	•H	r—1	•rl rt
	o	1 o	1	>d co rt	Pl	G -P	•H	G !>
	N	O Ai	H	•r+-AJ P	O	•H rt	Pl	•H Φ
	•H	CO «ri	•rl	G O'rl	H	1 P	O	1 o
φ	1	Ai P	Pl	•rl -P rH	•rl	OJ -H	P	OJ N
•r-3	4	o*^> rt	O	1 Φ Φ	1	1 -P	Pl	1 P
P		1 H P	P	OJ S co	4-	O o	o	O Φ
φ	1	LTVrJ -H	Pl	1 1 *rl		CO A!	N	co ,ο
•Γ3	OJ	1 P rH	O	ovo a;	1	Ai-H	•H	Ai c-'
P	1	rl-rl 0)	N	CO 1	OJ	O ρ·ρ	1	O rH
•H	P	•H *P CO	•rl	AJ'-' rt		1 '^•H	4'	1 -H
nrf	o	-P «H ·Η	I	OH Ai	rH	tPrH p		iP P
Φ	f—1	Φ H Ai	4-	1 «rl CO	•H	1 ·Η O	1	1 ·Η	a5
h)	,P	g o	/	U> P P	P	H P r-1	o	i—1 Ό	£
	1	1 N rt	|	1 «rl -rl	Φ	•H-HXi	1	•H »rd	•rH
	vo	4 rt AJ	OJ	H TJ -P	a	PTJ O	co	+> rH	rd
	1	1 Ό co	1	•H-rl O	1	Φ-rl P	P	Φ O	Φ
	co	r—J «H P	co	•P rH Ai	co	GHtJ	rt	G N	ω
	•rl	•H G ·Η	•rl	Φ O-H	•H	1 O -H	P	1 rt	•rd
	o	Ρ,·Η -P	o	S N P	ol	4- N,p	f ·	4 -rt	r-H

-229rt

Λ \

Λ!

G tš

S

P ω

rt

G

Φ

G •rt >O •rl rrt

O

I

Tablice VI rt •ra

G rt

O •irt

G

Φ •ra

G rt >

•rrt

P •rrt

Pl ω

H

o S e e « e e e	eooooooooooo
f· J o « r* r» r» m
I p.} oooooo rrt] sr> ΙΛ lOelrt	.eooooooooooo
O 4 4 n M MO N 4 M 4 4>
1 q J o e o o o o	eooooooooooo	oooo
rrt J O O 4* M «4 «Ϊ	«TMnHrtTTMnMN	W «1 rl O
1 zrs · °Ί; II
1 co 1 oooooo	oooeooooo eo o
] »*e««io
t Ρν_! o o o e o	eooooooooooo	o o
J o» o o o	oooeoMor«h><rrio	* o
1 VD ! O o « o e	oooooo oooooo
[ 0»«e M O	O o· O O 4 O O βΜΙΝΟ
iGj ® ι 9* O O 4*	oooo ooooooo O G» O O «IfrfrfrAAO	oooo » O O f»
1 ! o o o o o o	OOOOOO OOOOOO	oooo
** J o * e o o o	oooooo o o o rA w o	o o r* r*
1 K\' eooooo	oooooo oooooo	o o o
J e p. M M e e	oooooo oooooo	o o o
CJ' 1		oooo oooo

i

I m!

i ·'

H*

O

S4· e o o o o e oooooooooooo α e o o

o o o o m o	o o o «t o o	O o o w o	o	r* o o o
o o o rA o o	o O O IA O O	e o o o o	o	e e o o
o o o o r> o	O AN A A A	O Ut M 4 F*	w4	o o o o
O O fA o o o	OOOOOO	O O »A O O	o	oooo

Φ •ra

G

Φ •ra

G •rt •d

Φ ha

1	P
o	1 rt
G CJ G
Pi	1 'rt
O	O p
bi	Cfl O
•H J	Pi P O «rt •rt G
	p Z',
1	1 H
CJ	4 -rt 1 G
rrt	rrt «rt
•rt	•rt *d
P	P -rt
Φ	Φ rrt
S	S O
1	1 N
ω	rt- rt
G	i -d
rt	rrt 'rt
G	•rt E
ε:-<	Perl

I I

rrt	rt
•rt	»d
Pi	•rrt
O	E
G	•rt
Pi	UP
O	CJ rt
N	t G
•rt J	O-rt ω p P o
-—/	O Pi
1	•rt rt
CJ	P G l z~>
rrt	tGH
•rt	1 -rt
P	rrt G
Φ	•rt rt
E	P T)
t	Φ·Η
	I EH
•rrt
O	4 M

I rt

I -H G

Č) H ’rt
E 1	OH « Φ
rt·	rt ω
J	Ti H
H	•rt Pi
•rt	E
Pi	•rt rt
O	t Pi
G	cj tn
Pl	1 G
O	O-rt
N	ω P
•rt	P o
1	op:
4	•rt «rt P G
1	1 z-x
Cl	IGH
1	1 ’rt
ω	IH G
•rt	•rt -rt
O	1 p τΐ

•r n

I

I -H

ig p
1	O
rrt	bi
•rt	r—<
Pl	τι
O	•rt
G	E
P	•rt
O	»
N	C)
•rt	| P

l o rt

IG	ω o
	Pi M
1 ,	o G
ol	1 C)
	4 p

•rt rrt Pi -rl O P f' O Pi β člinil)

-23OAJ ί H · ββΜηηο

000000 O d «4 d d r—1 rH

000000

O rH

O IA IA O IA IA o 9 f* IA M O O O

999000

Tablica VI (nastavak) o o o o o o r* ία o o o o

	1 O ΙΑ Ο ΙΛ ΙΑ IA 0 • 9 d d r* o ία 0	000000 0 9 r* m «a *4
rt XJ	00
'ih		1 O O O O IA O O	OOOOOO
03		| ·····«*
	O-	1 0 «0 « «J r* t* w	0 f» < 0 0 o
d
		1 000000	OOOOOO
ω c	U)	ί 999999	·····« 9 9 O h» 9 «4
•H
>0
•H			OOOOOO
H	LA		0 0 0 0 0 M
O
w
		1 0000000	OOOOOO
1		| .·····*	·«····
	ii	i 9 9 r* 9 m 0 0	9 9 O *n r4 O
rt
•ro
β		t 0000000	OOOOOO
Ci4·
6	ΚΛ	1 9 9 9 9 9 9 IA	9 9 9 O Γ· R
•H
β
		1 0 0 0 ΙΑ ΙΑ IA 0
o fj	OJ	1 9 O O N 9 IA O
Pt
rt		1 OOOOOO	OOOOOO
•ro	H	1 9 9 O 9 f· 9	9Ma«4O
β		1
>	•	1 O O O O IA m N	0 0 IA vn M 9
Ή	rH	1 O OO IA C4 9 m	ΟΙΛΝ444
•P	0	1 O O IA NH OO	IA M W O O O
•H	M	i M *4
Cm
w
H
		1 H 1
		•rl O
		CL LO
		O rt	1
		β 'd	1 > c
		Pi 'rl	d- rt ·Η
		os	i dd
		to H	h -d 0 rt
		•d 1	•d a β β
	ω	1 OJ	C-. ‘d ’d »d
	•ro	LA I -P	0 1 ΛΗ
	β	0 rt	β CJ 1 rt
	rt	1 ω 0	cl 1 ia ω
	‘i“D	o|U to	O O 1 H
	β	0 β	n ω^>Αί
	•H	H I rt	•d Ud
	•d	•rl rt- £>	I O-d rt
	rt	β 1 s'-'	4 1 βΑί
	h>	•rl r-l r—1	LAH ω
		CL H «r-l	1 1 d C
		O -P β	Al d β O
		β « H	1 H H rP
		Pt Ed	tfll-Pd β
		1 1 -rl	•dl rt O rt
		Od LAH	OB NAJ

v»

- 231

P-1356/84 1312-A-246 Čase 29,434

Claims (1)

1. PATENTNI ZAHTEV

   1. Postupak za dobijanje imidazolidinona i imidazolidintiona formule:

   u kojoj je R H, alkil CH₂C=CH, n-C-jH.?, CH^Hg, ČH(CH₃)₂,

   N=C(CH₃)₂, CH₂CH(OH)CH₂OH, (CH₂)₃C^sCH, CH₂CC1₃, CH₂COOC₂H₅, CH₂COOH, CH₂COOCH₂C^H₅, CH₂CH₂-^^, CH₂CH=CH-^2y CH₂CH=C(CH₃)-C₃H₅=C(CH₃)₂, CH₂CH₂-|^J-CH₃, CH (C_gH₅) -COOCH₃, CH₂CH₂C (CH₃) =CH₂, (CH₂)₉CH=CH₂, ch(ch₃)c₆h₅, ch₂-^-och₃, ch₂-0-ci, ch₂-0-no₂, ch₂cooch₃, CH₂-CHH^CH₃, (CH₂)₃COOC₂H₅, CH^CH₃)COOCH₃, CH₂CH=CH-COOC₂H_[

   5'

   HCO CH.

   (CH₂)₄COOCH₃, CH₂-^J-C(CH₃)₃, CH₂-C(Cl)=CH₂, n-CgH₁₃, CH(CH₃)CH=CH-CH₃,

   CH₂CH=C(CH₃) ₂, CH₂=CCH₂OH, C(CH₃)₂C=CH, CH₂CH₂l^(CH₃) Ιθ, -C(CH₃)₃,

   -0, nC_1gH₃₇, n-C₄H₉, n-CH₂-CH=CH-C₇H_{1 g}, n-C^, CH₂CH₂OCH₂C₆H₅,

   -CH₂-£jJ , n-CH₂-C^sC₇H₁₅, CH₂CH₂OCH₃, CH₂CH=CH₂, -£H-CH=CH₂, CH₂-C=CH₂, CH- CHR-j i R₂ svaki .predstavi j a ju CH₃, CH(CH₃)₂, C₂H₅, , CH₂CH(CH₃)₂,

   CHCH(CH₃)₂, ili zajedno čine - Jc^(CH₂) J -, -(CH₂)- ili -(CH₂)₅, A je

   V^H3 J azot ili CR₃ gde je R₃ vodonik, X je H, CH₃, Cl, Y i Z su svaki vodonik, metil, OCF₃, CH₂F, SCH₃, CH₂=CH-CH₂O, C₂H₅, C^, -0-C1,

   Br, -O-CH,, OCH₃, C₃H₇, Cl, CF₃, OCH^-CH^CH^ OCgH^ N(CH₃)₂,

   -OCH₂CH=CH₂, -OCH₂C=CH, -0CHF₂, ili iaj-edno čine -(CH^-, -(CH^-, ili O gde je B 0 ili S, W je O ili S, naznačen time, B _ , _ što se vrši redukcija jedinjenja formule:

   — 232 — u kojoj su X, Y, Z, A, R, R,j, R₂ i W prethodno definisani, pomoču natrijum cijanoborhidrida, u rastvaraču kao što je metanol, na sobnoj temperaturi i u opsegu pH od oko 2 do oko 5.

   AMERICAN CYANAMID COMPANY Punomočnik,

   Ovaj pronalazak obuhvata postupak za dobijanje imidazolidinona i imidazolidintiona formule;

   APSTRAKT

   P-1336/84 1312-A-246 Čase 29,434

   CH₂-C(C1)=CH₂, C₆H₁₃, CH(CH₃)CH=CH-CH₃, CH₂CH=(CH₃)₂, CH₂=CCH₂OH, c(ch₃)csch, ch₂ch₂n®(ch₃),1®, -C(CH₃>₃, -θ , C h₃₇, -c₄h₉, ch₂-ch=ch-c₇h₁₅, -c₁₂h₂₅, ch₂ch₂ock₂c₆h₅, -ch₂-Q, -CH₂-C3C₇H_i5, ,

   CH₂CH₂OCH₃, CH₂CH=CH₂, -CH-CH=CH₂, CH₂-J=CH₂, R₁ i R₂ svaki pred- * stavljaju CH₃, CHiCH^, C^H,., -Ζλ , CH₂CH(CH₃)₂, CHCHiCH^, ili zajedno čine -^H-(CH₂)^J- , -(CH₂)- ili -(CH₂)₅, A je azot ili CR₃ gde je P. vodonik, X je H, CH₃, Cl, Y i 7. su svaki vodonik, metil, ocf₃, ch₂f, sch₃, ch₂=ch-ch₂o, c₂h₅, cf₃, c₄h₉, ^θ-ci; Br, Ηθ-CH^

   OCH₃, C₃H_?, Cl, C_gH₅, CF₃, OCH₂-, CH=CH₂, ΟΟθΗ^, NiCH^, -OCH₂CH=CH_2>

   -OCH₂C = C.H, -OCHF₂, OCH₃ ili zajedno čine -(CH^- ili. -(CH^-, i W je 0 ili S, Novina postupka je u torne štd> se redukuje jedinjenje;

   pomoču natrijum cijanoborhifidrida, u metanolu, na sobnoj temperaturi.