RS61573B1

RS61573B1 - Postupci lečenja akutnog bubrežnog oštećenja

Info

Publication number: RS61573B1
Application number: RS20210203A
Authority: RS
Inventors: Bharat Lagu; Michael Patane; Effie Tozzo; Scott Trzaska
Original assignee: Mitobridge Inc
Priority date: 2016-10-05
Filing date: 2017-10-05
Publication date: 2021-04-29
Also published as: MX2019003949A; LT3522880T; CY1124759T1; US20210283116A1; RU2753607C2; PH12019500725A1; MA46459A; JOP20190056A1; HUE053557T2; WO2018067857A1; MY192385A; SMT202100111T1; SG11201901925RA; IL265749A; MX387518B; CA3036723A1; KR20190062502A; MD3522880T2; AU2017340760B2; CN109789117B

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Prikazani pronalazak se odnosi na postupke lečenja humanog pacijenata sa akutnim bubrežnim oštećenjem.

STANJE TEHNIKE PRONALASKA

[0002] Akutno bubrežno oštećenje (AKI) (eng. acute kidny injury -AKI) , ranije poznato kao akutno otkazivanje bubrega (eng. acute renal failure-ARF), je klinički sindrom koji se karakteriše brzim pogoršanjem funkcije bubrega koje se javlja u toku nekoliko dana. Glavna karakteristika AKI je nagli pad brzine glomerularne filtracije (eng. glomerular filtration rate - GFR), što dovodi do zadržavanja azotnog otpada (uree, kreatinina). U celoj svetskoj populaciji, godišnje se javlja 170-200 slučajeva teških AKI na milion stanovnika. Do danas ne postoji posebno lečenje za ustanovljenu AKI. Utvrđeno je da nekoliko lekova profilaktički poboljšava toksični i ishemijski eksperimentalni AKI, što se manifestuje nižim nivoom kreatinina u serumu, smanjenim histološkim oštećenjima i bržim oporavkom bubrežne funkcije na različitim životinjskim modelima. Tu spadaju antioksidanti, blokatori kalcijumovih kanala, diuretici, vazoaktivne supstance, faktori rasta, antiinflamatorna sredstva i slično. Međutim, ovi lekovi su proučavani u kliničkim ispitivanjima i nisu pokazali nikakvu korist, a nije odobrena njihova upotreba u kliničkim AKI. Lečenje nakon što se razvije AKI je još teže.

[0003] Fedorova et al. (PLOS ONE 8 (2013), e64436) opisuje da agonist PPAR delta, HPP 593, sprečava nekrozu bubrega u hroničnoj ishemiji, što odgovara onome što se dešava kod akutnog bubrežnog oštećenja.

[0004] Eun Young Lee et al. (Nephrol. Dial. Transplant. 27 (2012), 4069-4079) opisuje efikasnost GW617042, agonista PPAR-δ za lečenje dijabetičarske nefropatije.

[0005] Ovde opisana jedinjenja su primeri modulatora delta receptora aktiviranog proliferatorom peroksozoma (PPARδ). PPARδ je nuklearni receptor koji je u stanju da reguliše biosintezu u mitohondrijama. Pokazano je da je modulacija aktivnosti PPARδ korisna u lečenju bolesti.

SUŠTINA PRONALASKA

[0006] Sada je ustanovljeno da jedinjenje, (R)-3-metil-6-(2-((5-metil-2-(6-(trifluorometil)piridin-3-il)-1H-imidazol-1-il)metil)fenoksi)heksanska kiselina, predstavljeno sledećom strukturnom formulom: (nadalje jedinjenje A)

smanjuje oštećenje bubrega kod akutne bolesti bubrega na modelu pacova (videti primer 2). Specifično, jedinjenje A značajno smanjuje nivoe kreatinina u plazmi, poboljšava funkciju bubrega i smanjuje biomarker NGAL oštećenja bubrega, kada se daje intravenski četiri sata laboratorijskim pacovima posle ishemijskog reperfuzionog oštećenja bubrega.

[0007] Takođe je ustanovljeno da jedinjenje B, predstavljeno sledećom strukturnom formulom:

(nadalje jedinjenje B)

smanjuje oštećenje bubrega kod akutne bolesti bubrega na modelu pacova (videti primer 3). Specifično, jedinjenje B značajno smanjuje nivoe kreatinina u plazmi i poboljšava funkciju bubrega kada se daje oralno četiri sata posle ishemijskog reperfuzionog oštećenja izazvanog kod bubrega laboratorijskih pacova.

[0008] Na osnovu ovih otkrića, pronađeni su postupci lečenja akutnog bubrežnog oštećenja.

[0009] Opisan je postupak lečenja humanog pacijenta sa akutnom bubrežnim oštećenjem. Postupak obuhvata intravensko davanje pacijentima efikasne količine jedinjenja A ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0010] Takođe je opisan postupak lečenja humanog pacijenta sa akutnim bubrežnim oštećenjem. Postupak obuhvata davanje pacijentu efikasne količine jedinjenja B ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. U jednom izvođenju, jedinjenje B je davano oralno; u još jednom izvođenju, davano je intravenski.

[0011] Dalje je opisan postupak lečenja humanog pacijenta sa akutnim bubrežnim oštećenjem. Postupak obuhvata davanje pacijentu efikasne količine jedinjenja C:

(nadalje jedinjenje C)

ili njegove farmaceutski prihvatljive soli. U jednom izvođenju, jedinjenje C je davano oralno; u drugom izvođenju, davano je intravenski.

[0012] Izvođenje prema pronalasku je jedinjenje A ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u intravenskom lečenju humanog pacijenta sa akutnim bubrežnim oštećenjem.

[0013] Takođe je opisano jedinjenje B, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju humanog pacijenta sa akutnim bubrežnim oštećenjem. U jednom izvođenju, jedinjenje B je za oralno davanje; u još jednom izvođenju, jedinjenje B je za intravensko davanje.

[0014] Dalje je opisano jedinjenje C, ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, za upotrebu u lečenju humanog pacijenta sa akutnim bubrežnim oštećenjem. U jednom izvođenju, jedinjenje C je za oralno davanje; u drugim izvođenjima, jedinjenje C je za intravensko davanje.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

[0015]

Slika 1 a, b i c su grafikoni sa stubcima koji pokazuju terapeutski efekat jedinjenja A davanog intravenski na modelu pacova sa akutnim bubrežnim oštećenjem. Grafik sa stubcima 1a pokazuje nivoe kreatinina u plazmi u mg/dL kod pacova 24 sata posle oštećenja bubrega. Stubci od levog ka desnom predstavljaju nivoe kreatinina u plazmi kod pacova bez oštećenja bubrega kojima je davan intravenski nosač i kod pacova sa oštećenjem bubrega kojima je intravenski davan nosač; 0.3 mpk jedinjenja A; 1 mpk jedinjenja A; i 3.0 mpk jedinjenja A. Slično grafik sa stubcima 1b pokazuje nivoe klirensa kreatinina, procenu funkcije bubrega ili GFR (brzinu glomerularne filtracije) 24 posle oštećenja bubrga i grafik sa stubcima 1c pokazuje urinarne nivoe NGAL (eng. Neutrophil Gelatinase-Associated Lipocalin -lipokalin povezan sa neutrofilnom želatinazom) 48 sata posle oštećenja bubrega. NGAL je biomarker ranog oštećenja bubrega koji se često klinički koristi .

Slika 2 a i b su grafici sa stubcima koji pokazuje terapeutski efekat jedinjenja B na modelu pacova sa akunim bubrežnim oštećenjem. Grafik sa stupcima 2a pokazuje nivoe u plazmi kreatinina u mg/dL kod pacova 24 sata posle oštećenja bubrega. Stubci od levog do desnog predstavljau nivoe kreatinina u plazmi kod pacova sa kontrolnom operacijom koji su primili 30 mpk nosača; pacovi sa aktunim oštećenjem bubrega su primili 30 mpk nosača; i pacovi sa akutnim oštećenjem bubrega koji su primili 30 mpk jedinjenja B. Slično grafik sa stupcima 2b pokazuje nivoe klirensa kreatinina, procenu funkcije bubrega ili GFR (brzinu glomerularne filtracije).

DETALJNI OPIS

[0016] Ovde su opisani postupci za lečenje akutnog bubrežnog oštećenja kod humanih pacijenata. Takvi postupci obuhvataju davanje efikasne količine jedinjenja A, jedinjenja B, ili jedinjenja C, ili farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja A, jedinjenja B, ili jedinjenja C, humanom pacijentu. U jednom izvođenju, jedinjenje A, jedinjenje B, ili jedinjenje C, ili farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja A, jedinjenja B, ili jedinjenja C, je davano pošto se kod humanog pacijenta javi akutno bubrežno oštećenje. Jedinjenje A se poželjno daje intravenski.

[0017] Kako je ovde korišćeno, izraz "akutno bubrežno oštećenje" ili "AKI", koja je ranije nazivano "akutno otkazivanje bubrega" ili "ARF" (eng. acute renal failure), odnosi se na akutni klinički sindrom koji je karakterisan sa brzim padom bubrežnih funkcija, koji je izazvan brojnim faktorima kao što su smanjenje u protoku krvi u bubregu, glomerulonefritis, upotreba nefrotoksičnih antibiotika i sredstava protiv kancera.

[0018] Akutno bubrežno oštećenje je definisano kao naglo smanjenje funkcije bubrega, i može biti dijagnozirano na osnovu toga što pacijent pokazuje promene u jednom ili više nivoa kreatinina u serumu, brzini glomerularne filtracije ili izbacivanju urina. Na primer, akutno bubrežno oštećenje može biti karakterisano nivoom kreatinina u serumu bar 1,5 puta većim od osnovnog, pri čemu se osnovni odnosi na pacijentov nivo kreatinina u serumu ne pre više od 7 dana. Na primer, pacijent koji ima akutno bubrežno oštećenje može imati nivo kreatinina u serumu 1,5 do 1,9 puta veći od osnovnog, 2,0 do 2,9 puta veći od osnovnog, ili 3,0 ili više puta veći od osnovnog. Alternativno, akutno bubrežno oštećenje može biti karakterisano porastom kreatinina u serumu od bar 0.3 mg/dL ili bar 0.4 mg/dL.

[0019] Alternativno, akutno bubrežno oštećenje može biti karakterisano sa brzinom glomerularne filtracije manjom od 90 mL/min/1.73 m<2>. Na primer, pacijent koji ima akutno bubrežno oštećenje može imati brzinu glomerularne filtracije od 60-89 mL/min/1.73 m<2>, 30-59 mL/min/1.73 m<2>, 15-29 mL/min/1.73 m<2>, ili manje od 15 mL/min/1.73 m<2>.

[0020] Alternativno, akutno bubrežno oštećenje može biti karakterisano time da pacijent ima izbacivanje urina manje od 0.5 mL/Kg u toku 6 sati, manje od 0.5 mL/Kg u toku 12 sati, manje od 0.3 mL/Kg u toku 12 sati, ili anuriju u toku 12 ili više sati.

[0021] Akutno bubrežno oštećenje može se javiti kod posebnih bubrežnih bolesti (npr., akutnog intersticijalnog nefritisa, akutnih glomerularnih i vaskularnih bolesti bubrega); nespecifikovanih stanja (npr., ishemije, toksičnog oštećenja); kao i kod ekstrarenalne patologije (npr., prerenalne azotemije, i akutne postrenalne opstruktivne nefropatije). Više od jednog od ovih stanja može biti prisutno zajedno kod jednog pacijenta i što je još važnije, epidemiološki dokazi podržavaju zapažanje da čak i blagi, reverzibilni AKI ima značajne kliničke posledice, uključujući povećani rizik od smrti. Pored toga, zbog toga što manifestacije i kliničke posledice AKI mogu biti dosta slične (čak nerazdvojive) bez obzira da li je etiologija pretežno u bubregu ili pretežno od spoljašnjeg uticaja na bubreg, sindrom AKI obuhvata oba direktno oštećena bubrega kao i akutno pogoršanje funkcije.

[0022] U nekim izvođenjima, pacijent koji se leči zbog AKI ima dijabetes, bubrežnu insuficijenciju u osnovi, nefritički sindrom, ateroskleroznu bolest, sepsu, hipotenziju, hipoksiju, mioglobinurijuhematuriju ili bolest jetre. U drugim izvođenjima, pacijent je stariji, trudan, hiruški pacijent ili je bio izložen nefrotoksičnom sredstvu.

[0023] U specifičnom izvođenju, pacijent koji se leči od AKI je hiruški pacijent. Prema tome, u izvesnim izvođenjima, jedinjenje treba da se daje hiruškom pacijentu posle operacije.

[0024] U još jednom izvođenju, pacijent koji se leči zbog AKI je bio izložen nefrotoksičnog sredstvu. Nefrotoskično sredstvo je lek ili hemikalija koja je u stanju da izazove AKI. Lekovi ili hemikalije koje su u stanju da izazovu akutno bubrežno oštećenje uključuju, ali bez ograničenja, cisplatin; gentamicin; cefaloridin; ciklosporin; amfotericin; ugljen tetrahlorid; trihloroetilen; i dihloroacetilen.

[0025] Kao takav, pacijent sa AKI iz bilo kom od gore navedenog stanja iz prethodna tri paragrafa može biti lečen sa jedinjenjem A, jedinjenjem B, ili jedinjenjem C, ili farmaceutski prihvatljivom soli jedinjenja A, jedinjenja B, ili jedinjenja C, prema opisanim postupcima.

[0026] Farmaceutski prihvatljive soli jedinjenja A, jedinjenja B, i jedinjenja C mogu biti korišćene u opisanim postupcima. Izraz "farmaceutski prihvatljiva so" odnosi se na farmaceutski soli koje koje su, u okviru obima dobre lekarske prakse, pogodne za upotrebu u kontaktu sa tkivima ljudi i nižih životinja bez neželjene toksičnosti, iritacije i alergijskog odgovora i, srazmerno razumnom odnosu koristi/ rizika. Farmaceutski prihvatljive soli su dobro poznate u stanju tehnike. Na primer, S. M. Berge et al. opisuje farmakološki prihvatljive soli u J. Pharm. Sci., 1977, 66, 1-19. Soli obrazovane dodavanjem kiselina, npr., hlorovodonične kiseline, bromovodonične kiseline, fosforne kiseline, azotne kiseline, sumporne kiseline, sirćetne kiseline, benzensulfonske kiseline, benzojeve kiseline, metansulfonske kiseline, ptoluensulfonske kiseline, i meglumin kiseline; i dodavanjem baza, npr., amonijum soli, soli alkalnih metala (kao što su natrijumove i kalijumove soli), soli zemnoalkalnih metala (kao što su magnezijumove i kalcijumove soli) i soli organskih baza (kao što su megluminske i L-lizinske soli).

Farmaceutske kompozicije i njihovo davanje

[0027] Jedinjenje A, Jedinjenje B, ili jedinjenje C, ili farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja A, jedinjenja B, ili jedinjenja C, može biti korišćena u kombinaciji sa drugim sredstvima poznatim da imaju korisna dejstva na AKI.

[0028] Precizna količina jedinjenja davanog da se obezbedi "efikasna količina" subjektu će zavisisti od načina davanja, tipa, ozbiljnosti bolesti i/ili stanja i od karakteristika subjekta, kao što je opšte zdravlje, godine, pol, telesna masa, i toleranca na lekove. Osoba iz struke će biti u stanju da odredi odgovarajuće doze u zavisnosti od ovih i drugih faktora. Izraz "efikasna količina" označava količinu koja kada se da subjektu će dovesti do korisnih ili željenih rezultata, uključujući kliničke rezultate, npr., inhibira, suzbija ili smanjuje simptome stanja koje se leči kod subjekta u odnosi na kontrolu. Na primer, efikasna količina može biti od 0.1 mg do oko 50 g dnevno.

[0029] Izrazi "davanje", "administracija", "administriranje", i slično, kako su ovde korišćeni, odnose se na postupke koji mogu biti korišćeni da se omogući davanje kompozicija na željeno mesto biološkog dejstva. Ovi postupci obuhvataju, ali bez ograničenja samo na njih intraartikularno (u zglobove), intravensko, intramuskularno, intratumoralno, intradermalno, intraperitonealno, subkutanozno, oralno, lokalno, intratekalno, inhalaciono, transdermalno, rektalno, i slično. Oralno i intravensko davanje su uobičajeno korišćeni, na primer, kada je stanje koje se leči akutno bubrežno oštećenje. Tehnike davanja koje mogu biti korišćene sa ovde opisanim sredstvima i postupcima su nađene u npr., Goodman and Gilman, The Pharmacological Basis of Therapeutics, current ed.; Pergamon; and Remington’s, Pharmaceutical Sciences (current edition), Mack Publishing Co., Easton, Pa.

[0030] Korišćene farmaceutske kompozicije u opisanim postupcima uključuju jedinjenje A, jedinjenje B, ili jedinjenje C, ili farmaceutski prihvatljivu so jedinjenja A, jedinjenja B, ili jedinjenja C, i tipično bar jednu dodatnu supstancu, kao što je ekscipijent, poznati terapeutik koji je drugačiji od onih u prikazanom opisu, i njihove kombinacije.

[0031] Farmaceutske kompozicije korišćene u opisanim postupcima su formulisane da budu kompatibilne sa njihovim nameravanim putem davanja. U izvođenju, kompozicija je formulisana prema rutinskim postupcima kao što je opisano za farmaceutsku kompoziciju prilagođenu za intravensko, subkutanozno, intramuskularno, oralno, intranazalno ili lokalno davanje ljudskim bićima.

[0032] Davanje terapeutskih sredstava intravenskom formulacijom je dobro poznato u farmaceutskoj industriji. Intravenske formulacije obuhvataju farmaceutsko aktivno sredstvo (npr., jedinjenje A, jedinjenje B, ili jedinjenje C, ili farmaceutski prihvatljivu so jedinjenja A, jedinjenja B, ili jedinjenja C) rastvoreno u farmaceutski prihvatljivom rastvaraču ili rastvoru, kao što je sterilna voda, normalni slani rastvor, Ringer sa laktatima, ili drugi rastvori soli kao što je Ringerov rastvor. Formulacija treba da pospešuje celokupnu stbilnost aktivnog sredstva(ava), takođe, proizvodnja formulacije treba da je isplativa. Svi ovi faktori na kraju određuju celokupni uspeh i korisnost intravenske formulacije.

[0033] Oralna formulacija je tipično pripremljena kao komprimovani preparat u, na primer, obliku tablete ili pilule. Tableta može sadržati, na primer oko 5-10% aktivnog sastojka (npr. jedinjenje A, jedinjenje B, ili jedinjenje C, ili farmaceutski prihvatljivu so jedinjenja A, jedinjenja B, ili jedinjenja C) oko 80% punioca, sredstava za raspadanje, lubrikanata, glidanta, i vezivnih sredstava; i 10% jedinjenja koje omogućava lako raspadanje, razdvajanje i rastvaranje tablete u stomaku ili crevu. Pilule mogu biti obložene šećerom, glazurom ili voskom za maskiranje ukusa.

PRIMERI

PRIMER 1

Sinteza (R)-3-metil-6-(2-((5-metil-2-(6-(trifluorometil)piridin-3-il)-1H-imidazol-lil)metil)fenoksi)heksanske kiselina (jedinjenje A)

[0034]

Šema :

Sinteza etil (R)-6-bromo-3-metilheksanoata:

[0035]

[0036] U balon sa okruglim dnom od 1 L, rastvor etil (R)-6-hidroksi-3-metilheksanoata (65.0 g, 373.56 mmol) u dihrolometanu (650 mL) je mešan sa PBr3(101.0 g, 373.56 mmol) na sobnoj temperaturi (RT). Reakciona smeša je mešana na ST u toku 3 h. Pošto je reakcija završena (praćeno sa TLC), reakciona smeša je razblažena sa vodom (500 mL) i ekstrahovana sa dietil etrom (3 x 500 mL). Organski ekstrakt je odvojen i osušen preko anhidrovanog Na2SO4. Rastvarač je uklonjen pod sniženim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje prema naslovu (57.12 g).

Korak-1: Sinteza N-(prop-2-in-1-il)-6-(trifluorometil)nikotinamida:

[0037]

[0038] U balonu sa okruglim dnom od 100 mL, rastvor koji se meša 6-(trifluorometil)nikotinske kiseline (3 g, 15.70 mmol) i prop-2-in-1-amina (1.05 g, 18.84 mmol) u dimetilformamidu (DMF: 50 mL) je tretiran sa 1-[bis(dimetilamino)metilen]-1H-1,2,3-triazolo[4,5-b]piridinijum 3-oksid heksafluorofosfatom (7.2 g, 18.84 mmol) i trietilaminom (3.1 mL, 23.55 mmol) na ST u atmosferi azota. Dobijena reakciona smeša je mešana na ST u toku 3 h. Pošto je reakcija završena (praćeno sa TLC), reakciona smeša je razblažena sa hladnom vodom i staložena čvrsta supstanca je proceđena, isprana sa vodom i osušena pod sniženim pritiskom da bi se dobilo naslovno jedinjenje (2.6 g, 72.6 %).

<1>H NMR (300 MHz, CDCl3): δ 9.08 (d, J = 2.1 Hz, 1H), 8.32 (dd, J = 8.4, 2.4 Hz, 1H), 7.78 (d, J = 7.8 Hz, 1H), 6.62 (brs, 1H), 4.30-4.28 (m, 2H), 2.33 (t, J = 2.4 Hz, 1H). LCMS (ESI+, m/z): 229.2 (M+H)<+>.

Korak-2: Sinteza 5-(1-(2-metoksibenzil)-5-metil-1H-imidazol-2-il)-2-(trifluorometil) piridina:

[0039]

[0040] U epruveti koja se može zatvarati od 50 mL, rastvor N-(prop-2-in-1-il)-6-(trifluorometil)nikotinamida (1.0 g, 4.38 mmol) i 2-metoksifenibenzil amina (1.2 g, 8.77 mmol) u toluenu (10 mL) je tretiran sa cink trifluorometansulfonatom (0.16 g, 0.43 mmol) na ST u atmosferi azota. Reakciona smeša je zagrejana na 120 °C u toku 12 h. Pošto je reakcija završena (praćeno sa TLC), reakciona smeša je razblažena sa vodom i ekstrahovana sa EtOAc (3 x 20 mL). Organski ekstrakt je ispran sa zasićenim NaHCO3, rastvorom soli i osušen preko anhidrovanog Na2SO4. Rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom i dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni od silikagela (elucija, 25% EtOAc u heksanu) da bi se dobilo jedinjenje prema naslovu (0.8 g, 52.6%).<1>H NMR (400 MHz, CDCl3): δ 8.79 (s, 1H), 8.07 (d, J = 8.1 Hz, 1H), 7.68 (d, J = 8.1 Hz, 1H), 7.31 (t, J = 8.4 Hz, 1H), 7.09 (s, 1H), 6.94-6.87 (m, 2H), 6.56 (d, J = 7.5 Hz, 1H), 5.16 (s, 2H), 3.87 (s, 3H). LCMS (ESI+, m/z): 348.3 (M+H)<+>.

Korak-3: Sinteza 2-((5-metil-2-(6-(trifluorometil)piridin-3-il)-1H-imidazol-1-il) metil)fenola:

[0041]

[0042] U balonu sa okruglim dnom od 100 mL, rastvor 5-(1-(2-metoksibenzil)-5-metil-1H-imidazol-2-il)-2-(trifluorometil)piridina (0.8 g, 2.31 mmol) u dihlorometanu (300 mL) je tretiran sa BBr3(0.8 mL, 2.31 mmol) u kapima na 0 °C. Reakciona smeša je mešana na ST u toku 2 h. Pošto je reakcija završena (praćeno sa TLC), reakciona smeša je zabažena (pH ∼ 9) sa vodenim NaHCO3i ekstrahovana sa etil acetatom (EtOAc). Organski ekstrakt je osušen preko anhidrovanog Na2SO4i koncentrovana pod sniženim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje prema naslovu (0.5 g, 65.1%)

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ 9.92 (s, 1H), 8.83 (s, 1H), 8.12 (d, J = 8.1 Hz, 1H), 7.94 (d, J = 8.1 Hz, 1H), 7.12 (d, J = 6.9 Hz, 1H), 7.02 (s,1H), 6.87 (d, J = 7.8 Hz 1H), 6.73 (t, J = 7.2 Hz,1H), 6.37 (d,J = 7.2 Hz, 1H), 5.20 (s, 2H), 2.15 (s, 3H). LCMS (ESI+, m/z): 334.3 (M+H)<+>.

Korak-4: Sinteza etil (R)-3-metil-6-(2-((5-metil-2-(6-(trifluorometil)piridin-3-il)-1H-imidazol-1-il)metil)fenoksi)heksanoata:

[0043]

[0044] U balonu sa okruglim dnom od 50 mL, rastvor koji se meša 2-((5-metil-2-(6-(trifluorometil)piridin-3-il)-1H-imidazol-1-il)metil)fenola (0.5 g, 1.50 mmol) u DMF (10 mL) je tretiran sa K2CO3(0.41 g, 3.00 mmol) i etil (R)-6-bromo-3-metilheksanoatom (0.710 g, 3.00 mmol) na ST u atmosferi azota. Dobijena reakciona smeša je zagrejana na 60 °C u toku12 h. Pošto je reakcija završena (praćeno sa TLC), reakciona smeša je zaustavljena sa ledeno hladnom vodom i ekstrahovana sa etil acetatom (75 mL X 3). Spojeni organski ekstrakti su isprani sa rastvorom soli, osušeni iznad anhidrovanog Na2SO4i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na silikagelu (gradijentna elucija, 15-30% EtOAc u heksanima) da bi se dobilo jedinjenje prema naslovu (0.45 g, 61.3%). Prinos: 0.45 g (61.3%). LCMS (ESI+, m/z): 491.0 (M+H)<+>.

Korak-5: Sinteza (R)-3-metil-6-(2-((5-metil-2-(6-(trifluorometil)piridin-3-il)-1H-imidazol-1-il)metil)fenoksi)heksanske kiseline (jedinjenje A):

[0045]

[0046] U balonu sa okruglim dnom od 250 mL, rastvor koji se meša etil (R)-3-metil-6-(2-((5-metil-2-(6-(trifluorometil)piridin-3-il)-1H-imidazol-1-il)metil)fenoksi)heksanoata (0.45 g, 0.92 mmol) u tetrahidrofuranu (THF: 5 mL), etanolu (2.5 mL) i vodi (2.5 mL) je tretiran sa litijum hidroksid monohidratom (16.0 g, 74.33 mmol) na ST. Reakciona smeša je mešana na ST u toku 12 h. Pošto je reakcija završena (praćeno sa TLC), reakciona smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak je ispran sa EtOAc, razblažen sa hladnom vodom i zakišeljen (pH ∼5) sa 1N HCl. Čvrsta supstanca je proceđena i osušena pod sniženim pritiskom da bi se dobilo naslovno jedinjenje (0.166 g, 39.2 %).

1

<1>H NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ11.96 (brs, 1H), 8.79 (s, 1H), 8.05 (d, J = 8.0 Hz, 1H), 7.90 (d, J = 8.0 Hz, 1H), 7.24 (t, J = 7.6 Hz, 1H), 7.02 (d, J = 8.4 Hz, 1H), 7.00 (s, 1H), 6.84 (t, J = 7.6 Hz, 1H), 6.43 (d, J = 7.2 Hz, 1H), 5.21 (s, 2H), 3.98 (t, J = 6.0 Hz, 2H), 2.19-2.14 (m, 1H), 2.13 (s, 3H), 2.03-1.94 (m, 1H), 1.85-1.80 (m, 1H), 1.68-1.66 (m, 2H), 1.38-1.36 (m, 1H), 1.28-1.18 (m, 1H), 0.85 (d, J = 6.4 Hz, 3H).<19>F NMR (400 MHz, DMSO-d6): δ -66.46 LCMS (ESI+, m/z): 462.3 (M+H)<+>. HPLC: 95.11 % (210 nm).

Dobijanje megluminske soli jedinjenja A

[0047] Dva posebna postupka su korišćena da bi se dobila megluminska so jedinjenja A.

Postupak 1

[0048] Jedinjenje A (102.7 mg) je kombinovano sa megluminom (43.7 mg) i 2 mL 2-propanola u staklenoj fioli od 4 mL. Fiola je zatvorena sa poklopcem i sadržaj je podvrgnut ultrazvuku na 25 °C u toku 20 minuta posle mešanja na 50 °C u toku 60 minuta. Fiola je zatim pomerena na novu mešalicu i suspenzija u fioli je mešana na 25 °C.

Postupak 2

[0049] Jedinjenje A (102.2 mg) je kombinovano sa megluminom (43.2 mg) i 2 mL acetonitrila u staklenoj fioli od 4 mL. Fiola je zatvorena sa poklopcem i sadržaj je podvrgnut ultrazvuku na 25 °C u toku 20 minuta praćeno mešanjem na 50 °C u toku 60 minuta. Fiola je zatim pomerena na novu mešalicu i suspenzija je mešana na 25 °C.

[0050] U oba slučaja, postupku 1 i postupku 2, posle 2 dana mešanja na 25 °C, oba uzorka su centrifugirana, supernatanti su odbačeni i čvrste supstance su osušene na vazduhu.

Dobijanje hidrata meglumin soli jedinjenja A

[0051] U balonu sa okruglim dnom od 500 mL, rastvor koji se meša jedinjenja A (20 g, 43.33 mmol) u THF (100 mL) i vodi (100 mL) je tretiran sa megluminom (8.45 g, 43.33 mmol) na 0 °C. Dobijena reakciona smeša je mešana na ST u toku 6 h. Reakciona smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom i dobijena čvrsta supstanca je osušena pod sniženim pritiskom (3h) da bi se dobilo jedinjenje prema naslovu kao bela čvrsta supstanca (28.5 g, 98.95%).

<1>H NMR (400 MHz, CD3OD): δ 8.75 (s, 1H), 8.02 (d, J = 8.4 Hz, 1H), 7.82 (d, J = 8.0 Hz 1H), 7.26 (t, J = 8.4 Hz, 1H), 7.03 (s, 1H), 6.99 (d, J = 8 Hz, 1H), 6.85 (t, J = 7.6 Hz, 1H), 6.50 (d, J = 7.6 Hz, 1H), 5.25 (s, 2H), 4.09-3.99 (m, 3H), 3.97-3.77 (m, 2H), 3.74-3.61 (m, 3H), 3.29-3.06 (m, 2H), 2.64 (s, 3H), 2.22 (s, 3H), 2.18-2.14 (m, 1H), 1.99 -1.94 (m, 2H), 1.83 -1.75 (m, 2H), 1.51 -1.38 (m, 1H), 1.32-1.22 (m, 1H), 0.86 (d, J = 6.0 Hz, 3H).<19>F NMR (400 MHz, CD3OD): δ -69.39

Elementarna analiza: izrač. za C31H43F3N4O8. H2O: C, 55.18; H, 6.72; N, 8.30. Nađeno: C, 54.95; H, 6.89; N, 8.07 Sadržaj vlage (Karl Fišer): 2.33%

Primer 2

Jedinjenje A smanjuje ishemijsko reperfuziono oštećenje kada se daje intravenski na životinjskom modelu akutnog bubrežnog oštećenja

[0052] Životinje, operacija i doziranje: Sprague-Dawley muški pacovi približno 280-300g, sa ad libitum pristupom standardnoj hrani i vodi su korišćeni u ovim eksperimentima. Pacovi (n=8/grupi) su anestezirani sa izofluranom i smešteni ventralno na zagrevanu temperaturno kontrolisanu platformu za operacije. Rez na koži je napravljen na dorzalnoj površini, izlaganjem oba bubrega kroz bočne rezove. Vaskularne štipaljke su stavljene na obe renalne papučice i okluzija je trajala 45 minuta. Posle 45 min, uklonjene su štipaljke, praćeni su bubrezi na uspešnost reperfuzije, i mesta hiruške intervencije su zatim zašivena. Kontrolna grupa (n=4 pacova) je podvrgnuta sličnim hiruškim procedurama osim što nisu primenjene štipaljke za okluziju. Jedinjenje A je formulisano kao svež dnevni bistar rastvor hidrata meglumin soli jedinjenja A (1.5 molarni ekvivalent jedinjenja A) u 5% dekstrozi. Jedinjenje A je dozirano IV preko repne vene 3 mg/kg, 1 mg/kg ili 0.3 mg/kg 4 sata pošto su se životinje probudile iz operacija i IRI kontrolnim životinjama je slično doziran nosač. Sakupljanje krvi: Dvadeset četiri (24) sata posle reperfuzije, sakupljena je kriv u K2 EDTA epruvete retroorbitalnim krvarenjem iz svih grupa pod blagom izofuranskom anestezijom. Plazma je odvojena centrifugiranjem na 3000 oum u toku 10 minuta na 4 °C.

[0053] Sakupljanje urina: sve ispitivane grupe životinja su smeštene u metaboličke kaveze odmah posle oporavka posle operacije i urin je sakupljan u toku 24 ili 48 sati. Zapremina urina je pažljivo merena i zatim je centrifugirana na 3000 oum u toku 10 min na 4 °C da se uklone sedimenti. Kreatinin plazme i urina je analiziran korišćenjem potpuno automatskog kliničkog biohemijskog analizatora (Siemens Dimension ® Xpand ® Plus Integrated Chemistry System). Urinarni NGAL je analiziran pomoću BioPorto ELISA kita. Klirans kreatinina je izračunavan kao što sledi:

Analiza podataka i statistička analiza:

[0054] GraphPad Prism softver, Version 6.05 je korišćen za grafičko i statističko testiranje. Normalna distribucije kreatinina je testirana u svim grupama pomoću D’Agostino-Pearson-ovog sveobuhvatnog testa normalnosti i Shapiro-Wilk-ovim testom normalnosti. Statistička značajnost (p<0.05) je određena sa običnom jednosmernom ANOVA praćenom sa Dunnett-ovim višestrukim upoređivanjem korišćenjem IRI-tretiranih grupa kao kontrolne grupe. **p<0.01, ***p<0.001 i ****p<0.0001 vs. IR-Vehicle.

[0055] Rezultati: Podaci su prikazani na slici 1. Jedinjenje A, dozirano IV 4 sata posle ishemije, smanjuje oštećenje bubrega. Jedinjenje A značajno smanjuje kreatinin u plazmi, poboljšava funkciju bubrega i smanjuje biomarker ranog oštećenja bubrega NGAL kada se dozira pri 0.3 mg/kg, 1 mg/kg ili

[0056] 3 mg/kg.

Primer 3

Jedinjenje B smanjuje ishemijsko reperfuziono oštećenje kada se daje oralno na životinjskom modelu akutnog bubrežnog oštećenja

[0057] Životinje, operacija i doziranje: Sprague-Dawley muški pacovi približno 280-300g, sa ad libitum pristupom standarnoj hrani i vodi je bilo korišćeno u ovim eksperimentima. Pacovi (n=8/grupi) su anestezirani sa izofluranom i smešteni ventarlno na zagrevanu temperaturno kontrolisnu platformu za operacije. Rez na koži je napravljen sa dorzalne površine, izlažući oba bubrega kroz bočne rezove. Vaskularne štipaljke su stavljene na obe renalne papučice i okluzija je trajala 45 minuta. Posle 45 min, uklonjene su štipaljke, praćeni su bubrezi na uspešnost reperfuzije, i mesta hiruške intervencije su zatim zašivena. Kontrolna grupa (n=4 pacova) je podvrgnuta sličnim hiruškim procedurama osim što nisu primenjene štipaljke za okluziju. Jedinjenje B je formulisano kao sveža dnevna suspenzija u 0,25% natrijum kroskarameloze, 0,25% Tween-80 i puferisanoj vodi. Jedinjenje B je dozirano oralno 30 mg/kg 4 sata nakon što su se životinje probudile posle poperacije i kontrolne operacije i IRI kontrolnim životinjama je slično doziran nosač.

[0058] Sakupljanje krvi: Dvadeset četiri (24) sata posle reperfuzije, sakupljena je krv u K2 EDTA epruvete retroorbitalnim krvarenjem iz svih grupa pod blagom izofuranskom anestezijom. Plazma je odvojena centrifugiranjem na 3000 oum u toku 10 minuta na 4 °C.

[0059] Sakupljanje urina: sve ispitivane grupe životinja su smeštene u metaboličke kaveze odmah posle oporavka posle operacije i urin je sakupljen u toku 24 sata. Zapremina urina je pažljivo merena i zatim je centrifugirana na 3000 oum u toku 10 min na 4 °C da se uklone sedimenti.

[0060] Kreatinin plazme i urina je analiziran korišćenjem automatskog kliničkog biohemijskog analizatora (Siemens Dimension ® Xpand ® Plus Integrated Chemistry System). Klirans kreatinina je izračunavan kao što sledi:

Analiza podataka i statistička analiza:

[0061] GraphPad Prism softver, Version 6.05 je korišćen za grafičko i statističko testiranje. Normalna raspoređenost podataka je testirana u svim grupama pomoću D’Agostino-Pearson sveobuhvatnog testa normalnosti Shapiro-Wilk testa normalnosti. Normalno raspoređeni su podvrgnuti, neuparenom dvosmernom t testu . Podaci koji nisu normalno raspoređeni su podvrgnuti Mann-Whitney testu (neparametarski). Statistička značajnost je određena sa p<0.05 IRI-nosača u poređenju sa grupama koje su tretirane jedinjenjem. **p<0.01 i ***p<0.001 vs. IR-nosač.

[0062] Rezultati: Jedinjenje B, dozirano 4 sata posle ishemije, smanjuje oštećenje bubrega. Jedinjenje B (slika 2) smanjuje kreatinin u plazmi i poboljšava funkcionisanje bubrega kada se daje oralno. Grafik sa stupcima pokazuje nivoe kreatinina u plazmi u mg/dL kod pacova 24 sata posle smanjenog kreatinina u plazmi usled oštećenja bubrega kada se daje oralno. Stubci od levo do desto predstavljaju nivoe

1

kreatinina u plazmi kod pacova sa kontrolnom operacijom doziranog sa nosačem; pacovi sa akutnom bubrežnim oštećenjem doziranim sa nosačem ; i pacovi sa akutnim bubrežnim oštećenjem dozirani sa 30 mpk jedinjenja B (slike 2 a). Slično grafik sa stubcima b pokazuje nivoe klirensa kreatinina, procena funkcije bubrega ili GFR (brzina glomerularne filtracije) (slika 2 b).

Claims

Patentni zahtevi 1. Jedinjenje predstavljeno sledećom strukturnom formulom:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu u intravenskom lečenju humanih pacijenata sa akutnim bubrežnim oštećenjem.
2. Jedinjenje za upotrebu prema zahtevu 1, gde je farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja megluminska so.
3. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, pri čemu je pacijent hiruški pacijent i jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so je davano pacijentu posle operacije.
4. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevima 1 do 3, pri čemu jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so je davano u efikasnoj količini od oko 0.1 mg do oko 50 g po danu.
5. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu se pacijent leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja od akutnog intersticijskog nefritisa.
6. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu se pacijent leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja od glomerularne bubrežne bolesti.
7. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu se pacijent leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja od akutne vaskularne bolesti bubrega.
8. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu se pacijent leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja od ishemije.
9. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu se pacijent leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja od toksičnog ošećenja.
10. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu se pacijent leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja od prerenalne azotemije.
11. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu se pacijent leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja od akutne postrenalne destruktivne nefropatije.
12. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, pri čemu se pacijent leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja od dijabetesa, bubrežene insuficijencije u osnovi, nefritičnog sindroma, aterosklerozne bolesti, sepse, hipotenzije, hipoksije, mioglobinurije-hematurije, ili bolesti jetre.
13. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu je pacijent koji se leči zbog akutnog bubrežnog oštećenja stariji, trudan, hiruški pacijent, ili je bio izložen nefrotoksičnom sredstvu.
14. Jedinjenje ili negova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema bilo kom od zahteva 1 do 4, pri čemu je pacijent izložen nefrotoksičnom sredstvu i nefrotoksično sredstvo je lek ili hemikalija sposobna da izazove akutno bubrežno oštećenje.
15. Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so za upotrebu prema zahtevu 14, pri čemu lek ili hemikalija je jedno ili više jedinjenja izabrano iz grupe koju čine cisplatin; gentamicin; cefaloridin; ciklosporin; amfotericin; ugljen tetrahlorid; trihloroetilen; i dihloroacetilen. 1