RS52975B - Ventilaciona traka, naročito za kose krovove - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na ventilacionu traku prema karakteristikama patentnog zahteva 1.

Ventilacione trake se često koriste za zaptivanje procepa koji postoji između grebenih ili slemenih letvi kosog krova. One su po pravilu izvedene u obliku rolne, koja se razmota preko grebenih ili slemenih letvi.

Takve ventilacione trake služe, sjedne strane za sprečavanje prodora vode, snega ili gamadi u prostor ispod krova, a sa druge strane za ventilaciju prostora ispod krova, čime se sprečava kondenzacija vode, odnosno pojava truleži ili plesni. Poznate ventilacione trake ne ispunjavaju sve ove zahteve. Ako zadržavaju vodu, sneg ili gamad, često nisu dovoljno propustljive za vazduh.

Već je poznata ventilaciona traka koja poseduje jednu središnju traku i dve bočne trake, pri čemu bočni delovi imaju proreze (US 5 094 041). Bočni delovi se, pri tome, mogu sastojati od elemenata postavljenih jedan iznad drugog u vidu harmonike.

Pored toga, poznata je ventilaciona traka sa jednom središnjom trakom i dve bočne trake, čija središnja traka ima proreze (GB 2 155 516 A). Na bočnim trakama se nalaze uglavnom vertikalno postavljene ventilacione trake, koje imaju proreze.

Dalje je poznata zaptivna grebena ili slemena traka sa ventilacionom funkcijom, koja se sastoji od trake koja je na krajevima valovita, a u srediini propusna za vazduh (EP 1 260 650 A2). Ova traka ima proreze predvidjene u sredini trake koji se pružaju poprečno u odnosu na traku i koji se zatvaraju spajanjem ivica koje se prostiru u poprečnom pravcu.

Osim toga, poznat je ventilacioni element za provetravanje prostora ispod krova, koji poseduje više ventilacionih zidova, postavljenih između jedne gornje i jedne donje ploče (JP 2001 323618 A). Ovi ventilacioni zidovi su postavljeni uspravno ili koso i imaju više otvora. Ovaj ventilacioni element se, međutim, ne može zaviti u rolnu.

Ventilaciona traka koju čini srednja pokrivna traka i dve bočne trake sa paralelnim redovima rupa koje obrazuju zajedno sa prvom i drugom trakom dva zatvorena ventilaciona kanala poznata je iz EP 1 284 330.

Pronalaskom se rešava problem da se proizvede takva ventilaciona traka, koja će omogućiti visok nivo razmene vazduha, bez prolaska vode, snega ili gamadi kroz ovu ventilacionu traku.

Ovaj zadatak rešava se prema karakteristikama patentnog zahteva 1.

Pronalazak se, dakle, odnosi na ventilacionu traku sa najmanje dve međusobno paralelne bočne trake i jednom središnjom trakom. Paralelno sa bočnim trakama prostiru se ventilacione trake, koje su formirane od međusobno kružno povezanih zidova ili traka. Pri tome ventilacione trake mogu biti najrazličitijih oblika. Obezbeđen je najmanje jedan ventilacioni kanal koji se proteže paralelno sa bočnim trkama između bar dve bočne trake i centralne trake. Bar jedan ventilacioni kanal čini deo bočnih traka koje obrazuju bar jedan zid koji ima prorez. Pored toga, obrazovana je jedna vrsta lavirinta u bar jednom ventilacionom kanalu, bilo međusobno pomerenim naspramno postavljenim prorezima ili pregradama koje su smeštene iza proreza. Takođe je moguće predvideti više ventilacionih kanala. Primenom odredjenih materijala sa elastičnim osobinama za ventilacione trake postiže se da se pri razmotavanju ventilacione trake najmanje jedan ventilacioni kanal može samostalno otvoriti. Otvaranje najmanje jednog ventilacionog kanala može se, medjutim, izazvati i povlačenjem bočnih traka.

Prednost koja se postiže ovim pronalaskom sastoji se u tome što ventilaciona traka, koja se može zaviti u rolnu, ima ventilacione otvore sa dobrim osobinama za ventilaciju nivoa ispod krovnog pokrova, pri čemu su ovi ventilacioni otvori osigurani od nabijanja kiše, snežne vejavice i sličnog. Prodor kiše i snežne vejavice sprečava se pomoću jednog ili više kanala, koji se sastoje od materijala koji «dišu» ili nepropustnih materijala sa prorezima. Pri tome ventilacioni prostor geometrijski može biti stalno otvoren ili tek naknadno, to jest nakon razmotavanja ventilacione trake, može da formira kanal ili kanale. Pomoću ovog pronalaska mogu se formirati različite ventilacione ravni, koje se postavljaju ili bočno jedna pored druge ili uz pomak, jedna iznad druge u ugradni položaj. Pri tome svaka dodatna ventilaciona ravan predstavlja novu prepreku za prodiranje kiše. Odvodni kanali u svakoj ravni, osim središnje, obezbedjuju oticanje vode u eventualno postojećim međuravnima prema spoljašnosti.

Primeri izvodjenja pronalaska predstavljeni su na slikama i u nastavku će biti bliže objašnjeni.

Slike nacrta prikazuju:

Slika 1 ventilaciona traka prema pronalasku, koja je postavljena na slemenu

krova;

Slika 2 bočni pogled na ventilacionu traku prema slici 1;

Slika 3 uveličan prikaz dela ventilacione trake prema slici 1;

Slika 4a pogled odozgo na još jedno izvodjenje ventilacione trake

prema pronalasku;

Slika 4b izgled u perspektivi prednje strane ventilacione trake prema slici

4a;

Slika 5 pogled na prednju stranu još jednog izvodjenja pronalaska;

Slika 6 izgled u perspektivi bočne strane ventilacione trake prema slici 5;

Slika 7 izgled u perspektivi još jednog izvodjenja ventilacione trake prema

pronalasku;

Slika 8 izgled u perspektivi izvodjenja pronalaska sa dva ventilaciona kanala; Slika 9 jedna varijanta ventilacione trake prema slici 8;

Slika 10 ventilaciona traka razmotana na slemenu, preko koje leži slemeni crep; Slika 11 izgled u perspektivi sklopa prikazanog na slici 10;

Slika 12 deo područja strehe kosog krova;

Slika 13 uvećani deo sa slike 12 sa ventilacionom trakom;

Slika 14 presavijena ventilaciona traka, koja uglavnom odgovara ventilacionoj

traci prema slici 5;

Slika 15 ventilaciona traka prema slici 14 u poluuspravnom stanju;

Slika 16 ventilaciona traka prema slici 14 u potpuno uspravnom stanju;

Slika 17 ventilaciona traka sa opružnim elementom u skoro presavijenom stanju; Slika 18 ventilaciona traka prema slici 17 u rasklopljenom stanju;

Slika 19 opružni element ventilacione trake prema slici 17 ili slici 18;

Slika 20 delimično zamotana ventilaciona traka prema slici 13.

Slika 1 prikazuje sleme 1 krova sa crepovima 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 i ventilacionom trakom 10 prema pronalasku, koja poseduje dve bočne trake 11, 12 i jednu središnju traku 13.

Bočne trake 11, 12 su položene na crepove 2 do 9, dok je središnja traka 13 položena na slemenu letvu 14. Bočne trake 11, 12 su načinjene od plastično deformabilnog materijala - ili poseduju takav materijal bar na svojim krajevima - tako da se prilagodjavaju obliku crepova 2 do 9. Ovo nije prikazano na slici 1.

U nastavku će biti opisano samo desno područje ventilacione trake 10, jer levo područje ima istu strukturu kao i desno i osno-simetrično je u odnosu na njega.

Između bočnih traka 11, 12 i središnje trake 13 predviđen je ventilacioni kanal 15, koji ima pravougaoni oblik formiran od četiri zida 16, 17, 18, 19. Na zidovima 17 i 18 nalaze se prorezi, koji se ne mogu prepoznati na slici 1. Dok zid 19 formira središnja traka 13, zid 16 obrazuje bočna traka. Zid 18 takodje može biti deo bočne trake 12. Odgovarajuće važi za zid 17, koji može predstavljati nastavak središnje trake 13.

Na slici 2 je predstavljen bočni izgled ventilacione trake 10 prema slici 1. Tu se uočava bočna traka 12 kao i središnja traka 13. U zidu 17 previđeno je više proreza 20 do 25. Prorezi u naspramnom zidu 18 se ne prepoznaju na slici 2.

Ventilacioni kanal 15, koga formiraju zidovi 16 do 19, prikazan je uvećan na slici 3. To je područje koje je na slici 1 označeno sa „A". Uočavaju se prorezi 20, 21 predviđeni u zidu 17, kao i prorezi 26, 27 predvidjeni u zidu 18. Prorezi 26 i 27 su u odnosu na proreze 20, 21 pomereni za rastojanje ,,b". Ukoliko, na primer, snežna vejavica prođe kroz proreze 20, 21, na naspramnom zidu 18 će naići na zatvorenu površinu, a ne na proreze 26, 27. Usled rasporeda proreza 20, 21, 26, 27 nastaje jedna vrsta lavirinta. Vazduh koji ulazi se na svom putu u prostor ispod krova preusmerava, čime se snegu onemogućava ulazak u prostor ispod krova. Da bi voda, koja je kroz proreze 20, 21 dospela u ventilacioni kanal 15, mogla ponovo oteći, preporučuje se da se prorezi 20, 21 u zidu 17 produže do zida 16. Ovo je nagovešteno isprekidanim linijama 28, 29. Između proreza 20, 21 i zida 16 mogu se, medjutim, predvideti i posebni otvori u zidu 17, koji služe kao otvori za odvođenje vode.

Na slici 4a prikazan je pogled odozgo na jedan drugi oblik izvodjenja ventilacione trake 45. Ovde se ponovo uočavaju dve bočne trake 30, 31 i jedna središnja traka 32. Područja 33, 34 središnje trake 32 su spojena, na primer, zalepljena sa valovito izrađenim bočnim trakama 30, 31. U središnjoj traci 32, i to u blizini područja 33, 34, predviđeni su prorezi 50 odnosno 51, koji su izvedeni kao rupe kružnog oblika. Iza ovih proreza 50 odnosno 51 uočava se materijal od tkanine, jer je vetilaciona traka 45 sabijena. U sabijenom stanju se može urolati.

Slika 4b prikazuje istu ventilacionu traku 45 kao slika 4a, ali gledano odozdo, to jest u leđnom položaju. U ovom prikazu u perspektivi ventilaciona traka 45 nije u sabijenom stanju. Ova ventilaciona traka 45 poseduje dva međusobno paralelna ventilaciona kanala 185, 186. Tu se primećuju prorezi 40 i 35 do 38 u zidovima 46 i 48 kao i prorezi 50 i 51

u zidovima 47 i 49. Prorezi 35 do 39 i 40 do 44 još nisu bili vidljivi na slici 4a.

Ako se bočne trake 30, 31 razvuku u pravcu strelica 52, 53, ponovo nastaje oblik prikazan na slici 4a. Prorezi 35 do 38 i 40 se tada nalaze direktno iznad zidova 54 odnosno 55, dok se prorezi 50, 51 nalaze direktno naspram zidova 56, 57.

Slika 5 prikazuje desnu polovinu sledećeg oblika izvodjenja ventilacione trake 60 od neprekinutog, fleksibilnog materijala, i to gledano spreda. Vidi se da je središnja traka 61 na svojim krajevima savijena na dole i da najpre formira zid 62, zatim zid 63, potom zid 64, onda zid 65, potom zid 66 i konačno prelazi u bočnu traku 67. Tamo gde zid 65 naleže na središnju traku 61 može se napraviti spoj, zavarivanjem ili na neki drugi način. Odgovarajuće važi za naleganje zida 63 na bočnu traku 67. Prorezi u zidovima 62, 64, 66 nisu vidljivi u prikazu na slici 5.

Nasuprot prethodnim primerima izvodjenja, primer izvodjenja sa slike 5 ima dva ventilaciona kanala 68, 69.

Na slici 6 je ventilaciona traka 60, prikazana na slici 5, još jednom prikazana sa strane. Tu se mogu videti prorezi 70 do 74 u zidu 62.

Slika 7 prikazuje sledeću varijantu ventilacione trake 75. Ova fleksibilna ventilaciona traka 75 ima jedan ventilacioni kanal 76 čija središnja traka 77 prelazi u kosi zid 78 sa prorezima 79, 80.

Obrnuto bočna traka 81 prelazi u kosi zid 82 sa prorezima 83, 84. Ventilacioni kanal 76 je pri tome trapeznog poprečnog preseka.

Na slici 8 je predstavljena naredna varijanta fleksibilne ventilacione trake 85 sa dva ventilaciona kanala 86, 87. Kod nje su zidovi 88 do 90 koji obrazuju ventilacione kanale 86, 87 postavljeni ukoso, tako da grade trouglove. Uočavaju se prorezi 91, 92 u zidu 90, jedan prorez 93 u zidu 89 i dva proreza 94, 95 u zidu 88. Dodatno se u ventilacionom kanalu 87 još mogu videti i pregrade 96 odnosno 97 i 98, koje su raspoređene iza proreza 93 odnosno 91 i 92. Time se formira jedan lavirint. Rezultujuće strujanje vazduha nagovešteno je strelicama 100 do 104. Središnja traka je označena sa 105, dok je bočna traka označena sa 106.

Slika 9 pokazuje sledeću ventilacionu traku 107, koja takođe ima dva ventilaciona kanala 108, 109 i koja je izrađena slično kao ventilaciona traka 85.

Na slici 10 je predstavljena naredna ventilaciona traka 110 koja je položena u slemeno područje krova. Središnja traka 111 položena je na slemenu letvu 122, a ventilaciona traka 110 je zaptivena jednim slemenim crepom 112. U nastavku će biti bliže opisana desna polovina ventilacione trake 110.

Središnja traka 111 formira prvi prav komad 114 koji se zatim pod uglom od približno 90 stepeni pruža na levo i obrazuje zid 115. Posle toga se središnja traka 111, nakon jednog okretanja u desno, pruža paralelno sa gornjom stranom crepa 113, pri čemu formira zid 116. Posle ponovnog okretanja u levo središnja traka 111 obrazuje zid 117, da bi se nakon još jednog zaokreta u levo pružala paralelno sa pravim delom 114. Bočna traka 118 se prvo pruža paralelno sa gornjom površinom crepa 113, zatim zaokreće na gore da bi se sastavila sa delom 114 središnje trake 111.

Tako se formira zid 119 koji zajedno sa pravim komadom 114 i zidom 115 obrazuje ventilacioni kanal 120. Drugi ventilacioni kanal 121 formiraju zidovi 117, 115, 116. U zidovima 117, 115 i 119 se nalaze prorezi, koji se na slici 10 ne mogu videti. Brojevima 122, 123 i 124 označene su slemene letve koje nose crepove 112, 113 i 99. Levi deo ventilacione trake 110 prikazane na slici 10 je osno-simetričan sa desnim delom i stoga neće biti bliže objašnjen.

Prikazana slika 11 odgovara slici 10, osim što je to izgled u perspektivi. Tu se uočavaju prorezi 125 do 127 u zidu 117, kao i prorez 128 u zidu 115 i prorez 129 u zidu 119.

Napred upotrebljena oznaka „ventilacioni kanal" ne odnosi se samo na ventilacioni kanal koji se proteže neprekidno u podužnom pravcu ventilacione trake 110, već i prekinuti ventilacioni kanal 120.

Na slici 12 predstavljen je jedan deo 130 prostora strehe jednog kosog krova. Tu se uočavaju tri paralelna roga 131 do 133, koji se prostiru u pravcu slemena, kao i kontraletve 134 do 136 koje su pričvršćene na gornjim stranama rogova 131 do 133. Upravno na rogove 131 do 133 i na kontraletve 134 do 136 nalaze se poprečne letve 137, 138. Između rogova 131 do 133 i kontraletvi 134 do 136 nalazi se vodonepropusna podloga 139.

Usled ovakvog rasporeda nastaju dve ventilacione ravni, donja ventilaciona ravan 179 kao i gornja ventilaciona ravan 180. Kroz donju ventilacionu ravan 179 odvodi se prodrla ili difundovana kondenzovana voda. Gornja ventilaciona ravan 180 pomaže donjoj ventilacionoj ravni 179 u tom zadatku i dodatno omogućava brzo isušivanje vodonepropusne podloge 139.

Jedan deo 130 područja strehe sa slike 12 prikazan je na slici 13, i to zajedno sa ventilacionom trakom 140. Ova ventilaciona traka 140 je slične strukture kao polovina ventilacione trake 60 prikazana na slici 5. Ovde bočne trake 141, 142, medjutim, formiraju ugao od 90 stepeni. U međusobno paralelno postavljenim zidovima 143, 144, 145 ventilacione trake 140 predviđeni su prorezi 146 do 149. Jedna bočna traka 142 leži na prednjoj strani 150 jednog roga 151, dok je druga bočna traka 141 položena na kontraletvu 152 i udara u poprečnu letvu 153.

Dalje se na slici 13 može videti da je ventilaciona traka 140 povezana sa kontraletvom 152 i rogom 151 pomoću veznih elemenata, od kojih su samo dva obeležena pozivnim brojevima 181, 182. Ovi vezni elementi mogu, na primer, biti ekseri. Ventilaciona traka 140 se, doduše, preko svojih bočnih traka 141, 142 može zalepiti za rog 151 odnosno kontraletvu 152, ali je korisno da se ventilaciona traka 140 dodatno pričvrsti za rog 151 odnosno kontraletvu 152 pomoću veznih elemenata.

Bočne trake 141, 142 mogu biti načinjene od samo jednog materijala ili od više materijala postavljenih jedan iznad drugog.

Ova ventilaciona traka 140 sastoji se od uglavnom fleksibilnog materijala. Ova ventilaciona traka 140 se može sastojati od materijala propusnog za vazduh ili od trakastog materijala najmanje delimično propusnog za vazduh. Ovaj materijal može biti vrsta folije ili tkanina. Kao tkanina prvenstveno se koristi organska tkanina. Ako je materijal vrsta folije, koriste se tanke plastične folije, metalne folije , ali i organske folije, debljine do oko 1 mm. Zavisno od vrste materijala ventilaciona traka 140 može biti vodoodbojna, ili pak najmanje delimično vodopropusna.

Zbog toga što se ventilaciona traka 140 sastoji od fleksibilnog materijala, ona se može nalaziti u dva različita stanja. U prvom stanju, sabijenom stanju, nisu otvoreni ventilacioni kanali 176, 177. To je slučaj kada je ventilaciona traka 140 zavijena u rolnu. U drugom stanju, nesabijenom stanju, otvoreni su ventilacioni kanali 176, 177. To se događa, na primer, pri razvijanju ventilacione trake 140. Ukoliko se za ovu ventilacionu traku 140 koriste odredjeni materijali, ventilacioni kanali 176, 177 se prilikom razvijanja ventilacione trake 140 mogu samostalno otvoriti. To je na primer slučaj ako se za ventilacionu traku 140 upotrebe materijali sa elastičnim osobinama.

Iako su na slici 13 prikazani pravougaoni ventilacioni kanali 176, 177, poprečni presek ventilacionih kanala 176, 177 u montiranom stanju može imati i neki drugi oblik. Tako je, na primer, moguće da ventilacioni kanali 176, 177 u montiranom stanju imaju trapezni, trouglasti ili čak lopatičasti poprečni presek. I prorezi 146 do 149, izvedeni kao rupe, mogu biti različitih oblika. Tako ,na primer, prorezi 146 do 149 mogu biti kružnog, pravougaonog, trouglastog oblika ili oblika slova U. Pri tome nije neizostavno potrebno, kao što je predstavljeno na slici 13, da medjusobno naspramni prorezi 146 do 149 budu pomereni jedan u odnosu na drugi. Ovi prorezi mogu da budu postavljeni i jedan naspram drugog. Ukoliko su u ventilacionim kanalima 176, 177, na primer, raspoređeni prorezi različitog tipa, između tih proreza različog tipa mogu biti raspoređene vodene barijere. Prorezi se dodatno mogu prekriti filcom propustnim za vazduh. Pri tome sam prorez, doduše, ostaje propuštan za vazduh, ali se time smanjuje količina razmene vazduha. Ovo je posebno korisno kada treba da se obezbedi jedan ventilacioni kanal, koji omogućava slabiju razmenu vazduha, a da se pri tome ne promeni veličina procepa. Tada se sa istom veličinom i istim brojem proreza može regulisati razmena vazduha, a da se ne mora obezbediti nova ventilaciona traka. U ovu svrhu, na primer, filc može jednostavno da se postavi na zid 143, tako da prekriva proreze 146, 147 izvedene kao ventilacione rupe.

Ventilaciona traka 140, predstavljena na slici 13, isporučuje se kao rolna. U ovom stanju je sabijena, tako da zidovi ventilacionih kanala 176, 177 leže jedan uz drugog, a ventilacioni kanali 176, 177 su zatvoreni. Pri tome ne dolazi do povećanja zapremine. Jedna takva rolna je predstavljena na slici 20.

Slika 14 pokazuje ventilacionu traku 183 predviđenu za područje strehe krova, u sabijenom stanju. Vidi se prva bočna traka 154 i druga bočna traka 155. Zidovi 156 do 158 ventilacione trake 183 su oboreni i prostiru se skoro paralelno sa bočnim trakama 154, 155. Ti zidovi 156 do 158 kao i bočne trake 154, 155 mogu se sastojati od uglavnom fleksibilnog materijala. Između zidova 156 do 158 raspoređena su dva ventilaciona kanala 187, 188.

Pomoću sila, koje u pravcu strelica 159, 160, deluju na prvu bočnu traku 154 i drugu bočnu traku 155, postavljaju se zidovi 156 do 158. Sa porastom rastezanja ventilacione trake 183 u poprečnom pravcu, to jest u pravcu strelice 159 i u pravcu strelice 160, dostignuta je približno polovina maksimalnog rastezanja i ventilacioni kanali 187, 188 ventilacione trake 183 su delimično otvoreni.

Ovo stanje se vidi na slici 15. Na slici 16 prikazano je stanje ventilacione trake 183 nakon maksimalnog rastezanja.

Sile označene strelicama 159, 160 moguće je, na primer, proizvesti sa dve ruke.

Ova ventilaciona traka 183 može se, na primer, postaviti u području streha krovova.

Na slici 17 predstavljena je sledeća ventilaciona traka 161 kod koje se zidovi postavljaju automatski kada se ventilaciona traka 161 razmota iz rolne. Između traka 162, 163 su raspoređeni zidovi 164 do 166. Između svaka dva zida 164 do 166 nalaze se opružni elementi 167, 168, koji deluju silama na trake 162, 163, i to u suprotnom smeru.

Ova dva međusobno paralelna ventilaciona kanala mogu biti raspoređeni jedan do drugog, ali i jedan iznad drugog.

Na slici 18 prikazano je kako zidovi 164 do 166, usled sila kojim deluju opružni elementi 167, 168, stoje skoro uspravno na trakama 162, 163. Usled toga su ventilacioni kanali široko otvoreni.

Opružni element 167 je samostalno prikazan na slici 19. Vidi se da poseduje dva kraka 170, 171 koji obrazuju slovo L. Jedan krak 171 ima više zubaca 172, 173, dok je drugi krak 170 jedna neprekidna površina. Opružni element 167 se sastoji od elastičnog opružnog materijala, koji nakon završetka delovanja opružnog elementa 167 pod dejstvom sile pritiska ponovo zauzima svoj prvobitni položaj.

U sabijenom stanju, kao na slici 17, ventilaciona traka 161 može da se zavije u rolnu. U postupku zavijanja u rolnu proizvode se sile koje su dovoljne da sabiju ventilacionu traku 161. Zbog toga je jedino na početku rolanja potrebno da se kraj ventilacione trake 161 sabije rukama.

Na slici 20 prikazana je rolna 175. To je zamotana ventilaciona traka 14 prema slici 13. Kod ove ventilacione trake 140 se bočna traka 141 pritiska prema bočnoj traci 142. Posle toga se može započeti sa razmotavanjem.

Kod ove rolne 175 se vidi da su prorezi 146 do 149 u zamotanom stanju zatvoreni, jer se zidovi ventilacione trake 140 najviše sabijaju. U zamotanom stanju nema više ni ventilacionih kanala, jer su oni takođe sabijeni.

Claims (12)

1. Ventilaciona traka (10, 45, 60, 75, 85, 107, 110), naročito za kose krovove, sa najmanje dve međusobno paralelne bočne trake (11, 12; 30, 31; 67, 81, 106, 118), a između bočnih traka (11, 12; 30, 31; 67, 81, 106, 118) je postavljena središnja traka (13, 31, 61, 77, 105, 111), i najmanje jedan, uglavnom zatvoreni, ventilacioni kanal (15;

68, 69; 76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188) koji je paralelan sa bočnim trakama (11, 12; 30, 31; 67, 81, 106, 118), gde je predviđen najmanje jedan ventilacioni kanal (15; 68, 69; 76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188) između jedne od bar dve bočne trake (11, 12; 30, 31; 67, 81, 106, 118) i središnje trake (13, 31, 61, 77, 105, 111) i pri čemu je najmanje jedan ventilacioni kanal (15; 68, 69;

76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188) sačinjen od delova bočnih traka (11, 12; 30, 31; 67, 81, 106, 118) koje obrazuju bar jedan zid koji ima proreze (20 - 25; 26, 27; 40; 50, 51; 70 - 74; 79, 80; 83, 84; 91, 92; 94, 95; 125 - 129; 146-149), i što se ventilaciona traka (10, 45, 60, 75, 85, 107, 110) može nalaziti u jednom od dva stanja, pri čemu je prvo stanje sabijeno stanje, u kome najmanje jedan ventilacioni kanal (15; 68, 69; 76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188) nije otvoren, dok je drugo stanje nesabijeno stanje, u kome je najmanje jedan ventilacioni kanal (15; 68, 69;

76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188) otvoren, naznačena time,što je obrazovana jedna vrsta lavirinta u bar jednom ventilacionom kanalu (15; 68, 69; 76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188) bilo međusobno pomerenim naspramno postavljenim prorezima (20-25; 26, 27; 40; 50, 51;

70-74; 79, 80; 83, 84; 91, 92; 94, 95; 125-129) ili pregradama (96, 97) koje su smeštene iza proreza (20-25; 26; 27; 40; 50, 51; 70-74; 79, 80; 83, 84; 91, 92; 94, 95;

125-129, 146-149).

2. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što je ventilaciona traka (10, 45, 60, 75, 85, 107, 110) u prvom stanju rolna, a u drugom stanju je razmotana.

3. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što se ventilaciona traka (10, 45, 60, 75, 85, 107, 110) sastoji od materijala, koji pri razmotavanju deluje elastičnim silama, čime se uspostavlja ventilacioni kanal (15; 68, 69; 76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188).

4. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što se ventilacioni kanal (15; 68, 69; 76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188) postavlja delovanjem spoljne sile na ventilacionu traku (10, 45, 60, 75, 85, 107, 110).

5. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što su u ventilacionom kanalu (15; 68, 69; 76, 86, 87; 108, 109; 120, 121; 176, 177; 187, 188) ugrađeni opružni elementi (167,168), koji izazivaju postavljanje ventilacionog kanala.

6. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što se ventilaciona traka (10, 45, 60, 75, 85, 107, 110) sastoji od uglavnom fleksibilnog materijala.

7. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što su ventilacioni kanali (68, 69; 86, 87; 108, 109) raspoređeni jedan pored drugog ili jedan iznad drugog.

8. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što ventilacioni kanali (15, 68, 69), koji su u suštini zatvoreni, u montiranom stanju imaju pravougaoni poprečni presek, poprečni presek oblika trapeza, trougaoni poprečni presek ili poprečni presek oblika petlje.

9. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što su prorezi (35 - 44, 50, 51) rupe kružnog oblika, pravougaonog oblika ili oblika slova U.

10. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što su između prvih proreza (20 - 25) i bočnih traka predviđeni posebni otvori.

11. Ventilaciona traka prema zahtevu 2,naznačena time,što se usled elastičnih osobina ventilacioni kanali samostalno otvaraju nakon razmotavanja.

12. Ventilaciona traka prema zahtevu 1,naznačena time,što su drugi prorezi (26, 27; 40, 50; 83, 84; 94, 95; 129) prekriveni filcom koji dobro propušta vazduh.