RS49972B - Postupak i uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode - Google Patents

Abstract

Postupak za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode sa padom koji prati profil terena (2), koji ima najmanje jednu najnižu prevojnu tačku (3), pornoću komprimovanog vazduha, pri čemu se jedna količina vode, koja se sakuplja u jednom akumulacionom rezervoaru (8) povezanom sa cevovodom, vodi u cevovod, naznačen time, što se količina vode skupljena u akumulacionom rezervoaru (8) izrađenom kao sud pod pritiskom i povezanom u vidu sifona kao vrsta spojenih sudova sa cevovodom (1) drži spremnom i periodično dovodi pod pritisak komprimovanog vazduha, za koje se vreme dovod (5) vode akumulacionom rezervoaru zatvara, da bi se spremljena količina vode bar delimično pomoću komprimovanog vazduha udarno potisnula iz sifonskog akumulacionog rezervoara (8) u cevovod (1). Prijava sadrži još 1 nezavisan zahtev i 12 zavisnih zahteva.

Description

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi

Pronalazak se odnosi na postupak za ispiranje cevovoda otpadne vode sa padom koji prati profil terena, koji ima najmanje jednu najnižu prevojnu tačku, pomoću komprimovanog vazduha, pri čemu se jedna količina vode, koja se sakuplja u jednom akumulacionom rezervoaru povezanom sa cevovođom, vodi u cevovod.

Prema medjunarodnoj klasifikaciji patenta (MKP) oznaka je: E 03 F 9/001E 03 F 1/00

Pronalazak se dalje odnosi na uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode, pri čemu cevovod otpadne vode ima pad koji prati profil terena, koji ima najmanje jednu najnižu prevojnu tačku, pri čemu se ispiranje cevovoda vrši pomoću vođe koja se vodi kroz cevovod pod delovanjem komprimovanog vazduha, sa jednim kompresorom postavljenim ispred kotla pod pritiskom, koji je preko ventila povezan sa cevovođom, kao i sa jednim dovodom vode. pri čemu se voda može preko dovoda dovoditi akumulacionom rezervoaru, što je akurnuiacioni rezervoar izrađen u vidu sifona i povezan sa cevovođom kao spojeni sudovi, i što je kotao pod pritiskom sa cevovođom povezan preko akumulacionog rezervoara izrađenog sa otpomošću na pritisak i preko ventila umetnutog između kotla pod pritiskom i akumulacionog rezervoara, pri čemu je u dovod vođe ka akumulacionom rezervoaru postavljen jedan zaporni uređaj, na primer jedan zasun.

Tehnički problem

Propisno odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda koje potiču iz domaćinstava i pogona dobija sve veći značaj. Pri tome se pre svega u seoskim reonima zahteva još i nadoknada, pri čemu je u poređenju sa gradskim strukturama trošak za izgradnju kanala usled potrebnih velikih dužina i relativno malih veličina priključaka vrlo veliki. Pored toga javljaju se često građevinski nepovoljni uslovt, kao brdoviti teren, pri čemu su potrebne velike dubine polaganja kao i međustanice za prepumpavanje. Iz razloga ekonomičnosti (zajedničko priključenje više mesta, odnosno oblasti odvođenja voda) kao i zbog zaštite voda (razređivanje prečišćene vode zbog preostale zaprljanosti), po pravilu se postrojenja za prečišćavanje postavljaju u blizini vodotokova; ovo takođe uslovljava velike dužine spojnih vodova između poslednjeg kućnog priključka i odgovarajućeg postrojenja za prečišćavanje.

Vodovi za otpadne vode moraju biti tako izvedeni, da su moguće kontrole i radovi na održavanju (prolaz video uređaja, ispiranje, itd.). Zbog toga je uobičajeno da se vodovi polažu pravolinijski. Na mestima prelamanja trase (kod horizontalnih odn. vertikalnih promena pravca) moraju se postaviti kontrolni šahtovi. Ovi kontrolni šahtovi se po pravilu postavljaju, u zavisnosti od oblika dotičnog terena, na rastojanjima od 10 m do 150 m. Ovi kontrolni šahtovi dodatno poskupljuju izgradnju vodova za otpadne vode, a pored toga smetaju u zonama obrađivanog poljoprivrednog zemljišta. Zbog pravolinijskog polaganja vodova za otpadne vode između šahtova, dobijaju se često izuzetno velike dubine polaganja, do dubine od više metara, mada bi dubina od oko 1,30 m sa gledišta potrebne sigurnosti od zamrzavanja najčešće bila dovoljna. Inače kontrolni šahtovi i priključni komadi predstavljaju potencijalne slabe tačke u pogledu opasnosti curenja, raznih sleganja itd.

Stanje tehnike

Za redovno ispiranje kanala, da bi se sprečilo taloženje i pojava "zarastanja", već je pokušavano da se, umesto skupih klasičnih odvodnih kanala sa kontrolnim šahtovima itd. predvidi jedan vod za otpadnu vodu koji prati profil terena, tako da na mestima udolina na terenu ima i najniže tačke trase cevovoda, u kojima se u radu otpadna voda nalazi u vidu jednog sifona: Ove sakupljene količine vode se periodično potiskuju kroz vod otpadne vode udarnim dovođenjem komprimovanog vazduha, da bi se eventualne naslage u vođu isprale. Vod za otpadnu vodu se u tom cilju izvodi kao zavareni vod pod pritiskom, koji se postavlja na dubini koja je dovoljna sa gledišta sigurnosti od zamrzavanja, pri čemu nisu potrebni kontrolni šahtovi. U normalnom radu otpadna voda otiče slobodnim padom kroz cevovod, pošto je cevovod naravno, mada je položen uzbrdo i nizbrdo, sa svojim vršnim tačkama ispod linije pritiska.

Sa takvim rešenjem mogu se troškovi za vod za otpadnu vodu smanjiti na polovinu ili čak i niže u odnosu na ranije vodove otpadne vode sa pravim sekcijama. Imajući u vidu po pravilu potrebne velike dužine u seoskim sredinama, dodatni troškovi za stanicu koprimovanog vazduha više ne predstavljaju opterećenje.

Pokazalo se, međutim, da količine vode koja se se kod takvog rešenja sakuplja na najnižim prevojnim tačkama često nisu dovoljne za željeni efekat ispiranja, pri čemu pre svega predstavljaju problem naslage izvan ovih najnižih tačaka u vodu. Ovome treba dodati da takvo "probijanje vodenim čepom" sa primenom komprimovanog vazduha nije moguće kod trasa vodova kod kojih nema takvih utegnutih taČaka sa sakupljenom vodom, pošto je teren samo u stalnom padu ili je ravan, kao i kod delova vodova koji sc nalaze iznad najviše donje tačke trase voda.

Iz spisa US 4 391 288 A, koji se smatra polaznom tačkom za ovaj pronalazak, poznato je da se pomoću Mamut pumpe provodi otpadna tečnost kroz sifonski deo odvodnog cevovoda sa povećanom brzinom. Pri tome se Mamut pumpi dovodi komprimovani vazduh da bi se stvorila mešavina vode i vazduha, čime se postiže povišeni pad pritiska, tako da otpadna voda sakupljena u jednom rezervoaru protiče kroz sifonski deo sa brzinom nešto povećanom od normalne. Pri tome se mogu postići samo male razlike pritiska, pa time i malo povećane brzine strujanja, tako da se efekat čišćenja ne postiže sigurno. Pre svega kod jačih naslaga u sifonskom delu ne uspeva se da se ove naslage uklone, pa je tako i dalje prisutna opasnost od začepljivanja. Pored toga, ugradnja Mamut pumpe predstavlja relativno visok trošak.

Izlaganje suštine pronalaska

Zadatak ovog pronalaska je da obezbedi pouzdano ispiranje vodova otpadne vode radi sprečavanja stvaranja naslaga i sužavanja vodova pomoću probijanja vođenim čepom uz primenu komprimovanog vazduha kod bilo kakvih oblika trasa vodova.

Postupak prema pronalasku je naznačen time, što se jedan akumulacioni rezervoar, izveden sa dovoljnom čvrstoćom na pritisak, koji je povezan sa cevovođom u vidu spojenih sudova, periodično stavlja pod pritisak komprimovanog vazduha, dok se dovod vode u akumulacioni rezervoar zatvara, da bi se sakupljena količina vode pomoću komprimovanog vazduha udarno potisnula iz akumulacionog rezervoara kroz cevovod.

Na odgovarajući načinje uređaj prema pronalasku naznačen time, što je kotao pod pritiskom povezan sa cevovođom preko akumulacionog rezervoara izvedenog sa dovoljnom čvrstoćom na pritisak, uz ugradnju ventila između kotla pod pritiskom i akumulacionog rezervoara, pri čemu je u dovodu vode ispred akumulacionog rezervoara postavljen jedan zaporni uređaj, na primer jedan zasun.

Sa merama prema pronalasku postiže se na najpogodniji način napred navedeni cilj. Akumulacioni rezervoar ima zapreminu vode zadovoljavajuću za željeni efekat ispiranja, npr. 2 m<3>, a zavisno od prečnika cevovoda otpadne vode, tako da kod dovođenja pod pritisak komprimovanim vazduhom potisne jedan dovoljno veliki vodeni čep sa potrebnom brzinom kroz cevovod otpadne vođe. Pritisak vazduha se pri tome određuje u zavisnosti od dužine cevovoda, pri Čemu je po pravilu nadpritisak od 1 ili 2 bar dovoljan. U skladu sa tim treba izvesti akumulacioni rezervoar - koji je naravno sa izuzetkom dovoda i odvoda zatvoren - sa dovoljnom Čvrstinom na pritisak, pri čemu za ovo postoje najrazličitije poznate konstrukcije. Tako, na primer, može akumulacioni rezervoar da bude od betona, od metala ili od plastičnog materijala, a naročito od plastike ojačane vlaiaiirna. U normalnom radu teče otpadna voda kroz cevovod slobodnim padom. Kod ispiranja, svrsishodno jednom nedeljno, akumulacioni rezervoar se stavlja pod pritisak komprimovanim vazduhom iz kotla pod pritiskom, pri čemu se zatvara dotok u akumulacioni rezervoar, tako da se delovanje pritiska, odnosno transport vodenog čepa vrši samo u željenom smeru, a to je kroz cevovod otpadne vode. Za stavljanje pod pritisak akumulacionog rezervoara otvara se ventil na vezi između njega i kotla pod pritiskom.

Akumulacioni rezervoar bi mogao biti i jedan poseban rezervoar napajan vodom, koji stoji paralelno sa vodom otpadne vode i u slučaju potrebe (kod ispiranja) priključuje se na njega, pri čemu bi tada cevovod otpadne vode ispred priključka na akumulacioni rezervoar morao biti zatvoren. Pogodnije je ipak da se akumulacioni rezervoar integriše u sistem otpadnih voda, tj. da otpadna voda tokom normalnog rada teče iz jednog akumulacionog kanala, prethodnog rezervoara itd. i prolazi preko dovoda, tj. do vodne cevi, kroz akumulacioni rezervoar i dalje iz njega u cevovod otpadne vode. Tako se sama otpadna voda, koja se sakuplja u akumulacionom rezervoaru, koristi za ispiranje. U ovome slučaju se svrsishodno predviđa jednostavno da akumulacioni rezervoar bude spojen u vidu sifona sa ulaznim krajem cevovoda. Može se zamisliti još jedno izvođenje, kod koga akumulacioni rezervoar u normalnom radu ne bi sakupljao vodu, a pri čemu bi na izlazu akumulacionog rezervoara bio predviđen jedan zaporni ventil koji se zatvara u slučaju ispiranja, da bi se po zatvaranju ovog zapornog ventila mogla skupiti željena količina vođe u akumulacionom rezervoaru. Po dostizanju željenog nivoa u akumulacionom rezervoaru, što bi se moglo utvrditi na primer pomoću senzora nivoa, zaporni ventil na izlazu akumulacionog rezervoara se otvara, pošto se prethodno zatvorio zaporni uređaj na dovodu u akumulacioni rezervoar, a pri tome se otvaranje zapornog ventila izvršava jeđnovremeno sa otvaranjem ventila za komprimovani vazđuh na vezi između akumulacionog rezervoara i kotla pod pritiskom.

U slučaju da se u akumulacionom rezervoaru skuplja otpadna voda i nalazi se u njemu, za jednostavno povezivanje sa cevovođom otpadne vode je svrsishodno da se cevovod otpadne vode priključi na akumulacioni rezervoar preko jednog dela cevovoda koji se priključuje na akumulacioni rezervoar na njegovom dnu, a od njega se uspinje pod nagibom na nivo koji je ispod gornje strane akumulacionog rezervoara.

Zapremina akumulacionog rezervoara može biti tako određena, da se kod ispiranja cevovoda može izvesti više sukcesivnih udarnih ispiranja, od kojih se svako izvodi sa odgovarajućom količinom vode, a u tome slučaju se i sam akumulacioni rezervoar dovodi pod pritisak komprimovanog vazduha više puta uzastopno.

Ovakvo upravljanje se može kao i u slučaju jednostrukog udarnog ispiranja automatski aktivirati preko jedne elektronske upravljačke jedinice, koja je opremljena jedinicom za merenje vremena (časovnik), a koja je namenjena bar automatskom aktiviranju zapornog uređaja u dovodu vode ka akumulacionom rezervoaru i ventila između akumulacionog rezervoara i kotla pod pritiskom. Da bi kompresor stvarao potrebnu visinu pritiska u kotlu pod pritiskom samo u slučaju kada jc to potrebno, može upravljačka jedinica, osim ranije rečenog, biti namenjena i upravljanju kompresora, da bi se tako automatski aktiviralo podizanje pritiska tek neposredno pred izvođenje udarnog ispiranja, a pre nego što se iniciraju upravljačke komande zapornog uređaja i ventila.

Kod ispiranja se vazdušni čep pritiskom iz kotla pod pritiskom potiskuje u cevovod otpadne vode, pri čemu on protiče kroz njega odgovarajućom brzinom, npr. 6 ili 7 m/s ili više.

Kratak opis slika nacrta

Pronalazak će dalje biti detaljno opisan na pogodnim primerima izvođenja, na koje se on ne ograničava, a uz pozivanje na crteže.

Na njima prikazuju:

SLI šematski podužni presek kroz cevovod otpadne vode položen u zemlji, sa jednom stanicom za ispiranje postavljenom na gornjem kraju;

S1.2 stanicu za ispiranje postrojenja cevovoda prema SLI u povećanoj razmeri; i

S1.3,4 i 5 ovu stanicu za ispiranje u šematskom vidu u raznim fazama rada, naime tokom normalnog rada (SL3), tokom ispiranja (S1.4), kao i na kraju ispiranja (S1.5).

Detaljan opis pronalaska

Na SLI je jedan cevovod 1 otpadne vode prikazan kako prati profil terena 2, pri čemu je kao primer prikazana jedna najniža prevojna tačka 3 sa jednom vrstom sifona za otpadnu vodu u cevovodu 1, pri čemu se dobija jedan "vodeni čep". Kako se pokazalo, takvi vodeni čepovi najčešće nisu dovoljni da bi izvršili ispiranje cevovoda 1 otpadne vode, da bi tako sprečili taloženje čvrstih materija i sužavanje cevovoda. Osim toga, može se očekivati i taloženje čvrstih materija i iznad tih najnižih tačaka 3, tako daje i tamo potrebno ispiranje. To na odgovarajući način važi i za sifonske prolaze cevovoda 1, koji prolaze na primer ispod neke prepreke, kao što je korito reke.

U skladu sa tim je na gornjem kraju cevovoda 1 predviđena jedna stanica 4 za ispiranje, preko koje se otpadna voda, koja dolazi preko dovodnog voda 5, na primer iz jednog akumulacionog kanala ili prethodnog rezervoara, vodi u cevovod 1 otpadne vode.

Na donjem kraju cevovoda 1 otpadne vode je predviđen, na primer, jedan izlazni šaht 6 ka otvorenom kanalu 7.

Redovnim ispiranjem pod pritiskom ivršenim pomoću stanice 4 za ispiranje, na primer jednom nedeljno, kako će dalje uz S1.2 biti detaljnije objašnjeno, mogu se iz cevovoda 1 odstraniti u njemu obrazovane naslage, a ni u najnižim tačkama 3 ne ostaju naslage koje bi smetale.

Prema S1.2 stanica 4 za ispiranje izvedena je sa jednim akumulacionim rezervoarom 8, koji se može dovesti pod pritisak iz jednog kotla 9 pod pritiskom, pre svega kotla komprimovanog vazduha, preko cevovoda 10 pod pritiskom, na kome se nalazi jedan ventil 11. Za stvaranje pritiska služi jedan kompresor 12 priključen na kotao 9 pod pritiskom.

Akumulacioni rezervoar 8 je priključen na dovod 5 preko jednog zapornog uređaja 13, najpogodnije u vidu jednog zasuna. Sa cevovođom 1 otpadne vode, koji se nalazi na gornjem kraju u visini neposredno ispod gornje strane akumulacionog rezervoara 8, akumulacioni rezervoar 8 je povezan preko jednog dela 14 cevovoda, koji izlazi sa dna akumulacionog rezervoara 8 pa se odatle uspinje nagore. Time se formira jedna vrsta sifona ili spojenoih sudova, kako je naznačeno na S1.2 kod nivoa 15 vode.

U normalnom radu dotiče otpadna vođa dolazeći iz dovoda 5, pri otvorenom zapornom uređaju 13, u akumulacioni rezervoar 8, gde se skuplja jedna određena količina vode, zapremine od oko 2 m<3>, a po tome otpadna voda dolazi preko dela 14 u cevovod 1 otpadne vode, koji je izveden kao cevovod pod pritiskom. Ventil 11 u cevovodu 10 pod pritiskom ka kotlu 9 pod pritiskom je za vreme ovog normalnog rada zatvoren. Za ispiranje cevovoda 1 se zatvara zaporni uređaj 13, a ventil 11 se otvara, da bi se na vodeni čep koji se nalazi u akumulacionom rezervoaru 8 (kao i u delu 14) delovalo pritiskom, na primer reda veličine 1 ili 2 bar. Time se ovaj vodeni čep 16, (koji je na S1.2 kao i na SI. 3 i 4 označen) udarno potisnuo kroz cevovod 1 otpadne vode, tako da on teče kroz ovaj cevovod 1 brzinom koja je reda veličine najmanje 6 do 7 m/s. Ovaj vodeni čep 16 spira naslage i taloge iz cevovoda 1, tako da se time sprečava postepeno sužavanje cevovoda 1 usled taloženja čvrstih materija na zidove cevovoda.

U zavisnosti od uslova, takvo ispiranje može se vršiti na primer jednom nedeljno, ali po potrebi, kod jako zaprljanih otpadnih voda, takođe i češće.

Za izvođenje ispiranja na automatski način, na SI. 2 je svrsishodno prikazana elektronska upravljačka jedinica 17, koja ima jedan uređaj 18 za merenje vremena, a koja je vremenski upravljana tako da na primer jednom nedeljno u određeno vreme biva aktivirana i tada zatvara zaporni uređaj 13 i otvara ventil 11, pošto je prethodno kompresor 12 bio dovoljno vremena uključen, kako bi se za ispiranje obezbedio pritisak u kotlu 9 pod pritiskom. Na SL2 prikazani su upravljački vodovi 19,20,21 ka zapornom uređaju 13, ka ventilu 11 i kompresoru 12.

Upravljačka jedinica 17 može pri tome biti tako izvedena, da će akumulacioni rezervoar 8 više puta uzastopno - višekratnim otvaranjem i zatvaranjem ventila 11 - biti stavljan pod pritisak, da bi se tako jedan za drugim više vodenih Čepova potisnulo kroz cevovod 1. Uz ovo može akumulacioni rezervoar 8 biti izveden sa odgovarajuće velikom zapreminom, a da se kroz cevovod 1 potiskuje uvek samo po jedan deo te zapremine; međutim, moguće je takođe da se između pojedinih vodenih čepova uvek ponovo u akumulacionom rezervoaru 8 sakuplja otpadna voda; ovo je svrsishodno pre svega tada kada je obezbeđen odgovarajuće veliki dotok otpadne vode. Po potrebi može se sakupljanje odgovarajuće količine vode nadzirati i pomoću senzora nivoa, koji na S1.2 nisu bliže prikazani, a čiji izlazni signali se vode na upravljačku jedinicu 17.

Na SI.3 je prikazan šematski normalan rad stanice 4 za ispiranje. Tada je ventil 11 zatvoren, nasuprot tome zaporni uređaj 13 je otvoren, a otpadna voda protiče, dolazeći iz dovoda 5 slobodno kroz postrojenje, pri čemu se u akumulacionom rezervoaru 8 kao i u delu 14 voda obrazuje pomenuti vodeni čep 16.

Na S1.4 je prikazano stanje kod rada ispiranja, pri čemu je zaporni uređaj 13 zatvoren a ventil 11 otvoren. Vazduh sabijen pod pritiskom pomoću kompresora 12 u kotlu 9 pod pritiskom potiskuje vodeni čep 16 kroz cevovod 1. Za to vreme može se otpadna voda u dovodu ispred zatvorenog zapornog uređaja 13 sakupljati, što se omogućuje odgovarajućom akumulacionom zapreminom 22 u dovodu 5.

Na S1.5 prikazanje kraj postupka ispiranja, kod čega je vodeni čep 16 (na S1.3 i 4) napustio stanicu 4 za ispiranje i bio potisnut kroz cevovod 1. Ovo stanje može se po želji detektovati jednim senzorom 23 postavljenim na podu akumulacionog rezervoara 8, koji je preko odlaznog voda 24 povezan sa upravljačkom jedinicom 17 (vidi S1.2), da bi joj javio prazno stanje akumulacionog rezervoara 8. Upravljačka jedinica zatim komanđuje zatvaranje ventila 11 kao i otvaranje zapornog uređaja 13, tako da otpadna voda može opet da dotiče iz dovoda 5 u akumulacioni rezervoar 8. Time je ostvaren ponovo normalni rad prikazan na S1.3, kod koga se prvo u akumulacionom rezervoaru 8 i u delu 14 voda formira vodeni čep 16, posle čega otpadna voda slobodno teče u cevovod 1.

Claims (14)

1. Postupak za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode sa padom koji prati profil terena (2), koji ima najmanje jednu najnižu prevojnu tačku (3), pomoću komprimovanog vazduha, pri čemu se jedna količina vode, koja se sakuplja u jednom akumulacionom rezervoaru (8) povezanom sa cevovođom, vodi u cevovod, naznačen time, što se količina vode skupljena u akumulacionom rezervoaru (8) izrađenom kao sud pod pritiskom i povezanom u vidu sifona kao vrsta spojenih sudova sa cevovođom (1) drži spremnom i periodično dovodi pod pritisak komprimovanog vazduha, za koje se vreme dovod (5) vode akumulacionom rezervoaru zatvara, da bi se spremljena količina vode bar delimično pomoću komprimovanog vazduha udarno potisnula iz sifonskog akumulacionog rezervoara (8) u cevovod (1).

2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se akumulacionom rezervoaru (8) dovodi komprimovani vazduh sa pritiskom od oko 2 bar.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se akumulacioni rezervoar (8) radi postizanja više uzastopnih udarnih ispiranja više puta uzastopno dovodi pod pritisak komprimovanog vazduha.

4. Postupak prema jednome od zahteva 1 đo 3, naznačen time, što se količina vode iz akumulacionog rezervoara (8) kroz cevovod (1) potiskuje brzinom od oko 6 m/s.

5. Postupak prema jednome od zahteva I do 4, naznačen time, što se količina vode približno jednom nedeljno potiskuje iz akumulacionog rezervoara (8) u cevovod (1).

6. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode, pri čemu cevovod (1) otpadne vode ima pad koji prati profil terena (2), koji ima najmanje jednu najnižu prevojnu tačku (3), pri čemu se ispiranje cevovoda (1) vrši pomoću vode koja se vođi kroz cevovod pod delovanjem komprimovanog vazduha, sa jednim kompresorom (12) postavljenim ispred kotla (9) pod pritiskom, koji je preko ventila (11) povezan sa cevovođom (1), kao i sa jednim dovodom (5) vode, pri čemu se voda može preko dovoda (5) dovoditi akumulacionom rezervoaru (8), naznačen time, što je akumulacioni rezervoar (8) izrađen u vidu sifona i povezan sa cevovođom (1) kao spojem sudovi, i što je kotao (9) pod pritiskom sa cevovođom (1) povezan preko akumulacionog rezervoara (8) izrađenog sa otpornošću na pritisak i preko ventila (11) umetnutog između kotla (9) pod pritiskom i akumulacionog rezervoara (8), pri čemu je u dovod (5) vode ka akumulacionom rezervoaru (8) postavljen jedan zaporni uređaj (13), na primer jedan zasun.

7. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode prema zahtevu 6, naznačen time, stoje akumulacioni rezervoar (8) izrađen kao rezervoar za pritiske od najmanje 2 bar.

8. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode prema jednome od zahteva 6 ili 7, naznačen time, sto je akumulacioni rezervoar (8) jedan betonski rezervoar pod pritiskom.

9. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode zahtevu 6 ili 7, naznačen time, što je akumulacioni rezervoar (8) jedan rezervoar pod pritiskom od vlaknima armiranog sintetičkog materijala.

10. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode prema zahtevu 6 ili 7, naznačen time, što je akumulacioni rezervoar (8) jedan metalni rezervoar pod pritiskom.

11. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode prema jednom od zahteva 6 do 10, naznačen time, što je cevovod (1) priključen na akumulacioni rezervoar (8) preko jednog dela (14) voda, koji je priključen u visini dna akumulacionog rezervoara (8) na njega, a sa ovog se penje na nivo ispod gornje strane akumulacionog rezervoara (8).

12. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode prema jednome od zahteva 6 do 11, naznačen time, što akumulacioni rezervoar (8) ima zapreminu od 2 m<3>.

13. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode prema jednome od zahteva 6 do 12, naznačen time, što ima elektronsku upravljačku jedinicu (17) sa uređajem (18) za merenje vremena, koja je povezana vodom (19) sa zapornim uređajem (13), a vodom (20) sa ventilom (11).

14. Uređaj za periodično ispiranje cevovoda za otpadne vode prema zahtevu 13, naznačen time, što je upravljačka jedinica (17) takođe povezana vodom (21) sa kompresorom (12).