SI8710970A8 - Pritrdilni sistem za pričvrstitev katetrov, kanil ali podobnega na površino kože - Google Patents

Description

VEZIVNI SISTEM ZA PRIČVRŠČIVANJE KATETERA, KANULA ILI SLIČNOG NA POVRŠINU KOŽE

Oblast tehnike u koju spada pronalazak

Pronalazak spada u oblast uredaja za unošenje agenasa u telo, a posebno se odnosi na naprave za držanje katetera. Oznaka prema Medunarodnoj klasifikaciji patenata : A 61 M 25/02.

Tehnički problem

Pronalaskom se rešava problem kako konstrukcijski izvesti vezivni sistem za pričvrščivanje katetera, kanula ili sličnog na površinu kože, koji če obezbediti dugotrajno držanje i pričvrščivanje istih, a istovremeno sprečiti infekciju kože na mestu probijanja i veča oštečenja kože.

Stanje tehnike

Kod sistema za pričvrščivanje kanula (tankih cevčica) , katetetra itd., pod izrazima kanule i kateteri podrazumevaju se sonde vrste koja se koristi, na primer, za unošenje ili uklanjanje iz posuda telesnih fluida, i mogu biti u vidu igala, kanula, katetera, mernih sondi (na primer za merenje nekih telesnih parametara, kao što je parcijalni pritisak kiseonika, itd.), kao i sredstava za infuziju. Kanule moraju biti pričvrščene za telo, na primer za vreme dijalize pacijenta ili za vreme dužih infuzija. Poznata su sredstva za pričvrščivanje kanula i katetera. ,’Λ

U evropskim patentnim spisima EP-B1-76 896 i EP-A1121 679 prikazan je medicinski zavoj za pričvrščivanje sonde, koji ima deo u obliku zavoja koji se može pričvrstiti na kožu i na deo sonde koji se pruža iz kože, a pomoču flastera. Ovaj deo u vidu zavoja izveden je sa jednim cevastim produžetkom, koji služi kao oslonac ili element za prihvatanje dela sonde koji se pruža iz kože.

Nemački upotrebni model 82 04 827,4 daje opis jedne naprave za držanje ili zadržavanje, koji ima dve stezne pločice, koje prihvataju kanulu, a zatim se flasterom pričvrščuju za kožu

U DE—OS 32 12 458 prikazan je jedan sistem sa zavojima za katetere koji se spolja postavljaju kod muškaraca, a posebno se odnosi na geometrijsku konfiguraciju traka od flastera.

Nemački patentni spis DE-PS 29 47 427 odnosi se na zavoj za venski kateter, kojipomocu jednog flastera sa vodonepropusnim, za vazduh propusnim, kontaktnim lepkom obloženim slojem, koji po želji može imati jedan sloj za upijanje vlage na strani suprotnoj od kože pacijenta, pričvrščuje jednu kanulu sa slavinicom na kož u, gde je preporučljiva dimenzika flastera 95 x 60 mm.

U De-OS 31 05 187 opisan je flaster za pričvrščivanje lanule, isečenim segmentom flastera koji se nakon umetanja kanule pričvrščuje za nju, i na taj način sprečava njeno vačtenje, dok preostali deo flastera prijanja za kožu.

EP-A1-116 526 odnosi se na drugi princip za pričvrščivanje kanula na kožu, po kome se naprava za držanje kanule pričvršcuje pomoču igle koja prolazi kroz kožu pacijenta koji se leči. U posebnim slučajevima se kateter čak i ušiva za kožu da bi se pričvrstio na mesto.

Tako se, na primer, pod trgovačkim nazivomP0R0FIX flasteri za kanule, mogu komercijalno nabavljati flasteri za pričvrščivanje takvih kanula. To su lepljivi flasteri sa prore zom koji se posebno koristi za pričvrščivanje tzv. Strausovih (Strauss) kanula za vreme infuzija.

Ovi flasteri za pričvrščivanje kanula imaju tu pred nost da ispod njih pokriveni delovi kože mogu da dišu, jer taj sloj pripušta vodenu paru i kiseonik, tako da ne može doči do potparivanja površine kože.

Nedostatak je, medutim, kod poznatih sredstava za pričvrščivanje kanula, da tačka umetanja ili probijanja i deo kože ispodnje u otvoru u koži ili u kanalu kroz koji se ista umeče, nisu odgovarajuče zaštičeni od infekcija od bakterija koje ulaze sa površine kože. Ginjeni su pokušaji da se bar delimično otklcni taj problem vršenjem dezinfekcije kože pre njenog probijanja. Dssinfekcija, medutim, pokriva samo gornje slojeve kože i ne može da spreči prodor u kanal za umetanje kanule bakterija i donjih slojeva kože ili iz okolne sredine.

Važno je da se obezbedi dobro pričvrščivanje kanule kako bi se sprečilo njeno klizanje u toku dužeg perioda vremena

Poznata rešenja samo delimično rešavaju ovaj problem Potrebno je, ili da se koriste veoma komplikovana sredstva za pričvrščivanje kanule, koja se vezuju za kožu lepljivim flasterom, ili da se koriste jednostavni flasteri sa zarezima ili pro· režima, koji .ne omogučuju zadovoljavajuče, dugotrajno pričvršči·

Opij^eresenja‘tehničkog problema

Problem je, prema torne, prikazanog pronalaska da ostvari jedan poboljšani sistem za pričvrščivanje kanula, koji štiti tačku umetanja ili proboja od infekcija, čak i u slučaju kanula koje se ostavljaju umetnute duže vremena, kao na primer paralelni vodovi za krvotok u slučaju pacijenata koji se podvrgavaju dijalizi, i koji, uz dobro pričvrščivanje, istovremeno sprečava oštečenje slojeva kože.

Prema pronalasku je ovaj problem rešen vezivnim sistemom za pričvrščivanje katetera, kaula ili sličnog, naznačen time, što ima jedan sloj koji naleze na kožu sa prevlakom lepka koji prijanja uz kožu i jedan pokrivni sloj i jedan flaster izveden sa prevlakom sa kontaktnim lepkom, koji prijanja na sloj uz kožu i ima pokrivni sloj od gornjeg flastera.

Jedno preporučljivo izvodenje pronalaska naznačeno je time što su slojevi postavljeni jedan pteko drugog, u vidu sendviča, i na jednoj su strani medusobno povezani u jednom par cijalnom području, bez nekog središnjeg sloja, ili središnjeg razdvojnog sloja, pri čemu gornji pokrivni sloj postaje središnji razdvojni sloj izmedu sloja koji naleze na kožu i sloja kontaktnog lepka na gornjem pokrivnom flasteru.

Takode je pogodno ako je vezivni sistem prema pronalasku izveden sa slojem koji naleze na kožu koji je savitljiv, propustan za vodenu paru i nepropustan za bakterije, na primer od prirodnog ili sintetičkog polimera, kao što je kolagen sa ukrštenim vezama, poliuretan, itd., a koji se može komercijalno nabaviti u vidu sloja sa zasecima. Sloj koji naleze na kožu i/ili gornji pokrivni sloj, kao i po želji i slojevi dodirnog lepka (koji deluje pod pritiskom) mogu biti providni, tako da se može videti tačka umetanja ili probijanja.

Ako u i gornji pokrivni flaster i sloj uz kožu providni. moguče je čak i u slučaju dugotrajnog pričvrščenja kanule, katetera, itd., da se stalno proverava položaj istog kontrolisan jem spoljne strane sistema za pričvršcivanje kanule, a da nije potrebno da se uklanja ili otvara ista, što bi predstavljalo za pacijenta opasnost od infekcije ili povrede. Kao rezultat ove pogodne konstrukcije, u mnogim slučajevima može se izbeči zamena kanule.

Ako je površina kože veča od površine gornjeg pokriv nog flastera, kao rezultat veče površine lepljenja obezbedeno je vrlo dobro prijanjanje sloja koji naleze na kožu, te je omogučeno da na taj sloj prijanja jedan gornji pokrivni flaster sa veoma jakim- lepkom u prevlaki od kontaktnog lepka, koji bi čak mogao dovesti do ozleda slojeva kože kada bi se naneo na kožu. Pogodno je da gornji pokrivni flaster ima manju površinu od ispod njega postavljeni flaster, tako da se sprečava bilo ka kvo potparivanje kože od strane džepova vazduha i vlage koji se javljaju kod koriščenja gornjeg pokrivnog flastera sa rdavom provodljivošču za vazduh i vlagu.

U ovom je slučaju pogodno ako kontaktni lepljivi sloj gornjeg pokrivnog flastera jače prijanja za sloj koji naleže na kožu, nego sloj koji naleze neposredno na kožu. Preporučljivo je da pokrivni sloj flastera (gornjeg pokrivnog flastera) ima jednu razdvojnu liniju i, po izboru, dva elementa za pomaganje kod uklanjanja za svaki deo središnjeg razdvojnog dela sloja.

Prema jednom preporučljivom razvoju pronalaska, sloj koji naleže na kožu može biti prevučen nekom aktivnom supstancom, na jednoj ili na obe strane, a preporučljivo sa nekom substancom koja ubija bakterije, ili sličnim. Da se spreči odvajanje od kože sloja koji naleže na kožu, sloj koji naleže na kožu može po celom obimu da ima ivicu ili graničnu površinu od jakog dodirnog lepka.

Gornji pokrivni flaster može biti perforiran, kako bi se obezbedilo da u slučaju bilo kakve neophodne primene nekog rastvarača na gornji pokrivni flaster bude moguče da se obezbedi lako skidanje istog nautralisanjem lepljivog sloja ras tvaračem. Posle ovog delovanja rastvaračem može se skinuti gornji pokrivni sloj, a zatim kanula. Zatim se može skinuti sloj koji naleže na kožu. Ove perforacije takode sprečavaju potparivanje kože ispod.

Vezivni sistem prema pronalasku, a prema jednan posebno preporučljivom izvodenja. takode obuhvata jedan elastični polimer za obrazovanje lepka, ili njegov početni materijal, koji prijanja za površinu kože i za površinu kanula, i posle nanošenja na sloj koji naleže na kožu i na tačku umetanja obrazuje zaptivku nepropusnu za bakterije za tačku umetanja, zajedno sa slojem koji naleže na kožu.

Prema drugom izvodenju pronalaska, vezivni sistem prema pronalasku može takode da ima jedno telo za oslanjanje kanule a takode i jedan prijemni otvor prilagoden spoljnem obliku kanule, tako da kada se telo za oslanjanje kanule postavi na sloj koji naleže na kožu, kanula bude učvrščena u unapred odredenom ugaonom položaju u prijemnom otvoru. Telo za oslanjanje kanule može imati,.ako se želi, jednu oslonu površinu obradenu kontaktnim lepkom, kojom se vezuje za sloj koji naleže na kožu i može se tako pričvrstiti kod umetanja kanule. Ovo je izvodenje posebno pogodno ako se želi izbeči čvrsto prijanjanje pokrivnog flastera na kanulu, što može u odredenim okolnostima da bude bolno za pacijenta kod uklanjanja kanule. ϋ ovom slučaju se kanula pričvrščuje trenjem u prijemnom otvoru tela za oslanjanje kanule.

Pogodno je da je telo za oslanjanje kanule proizvod dobijen livenjem u kalupu od nekog elastičnog materijala, preporučljivo nekog polimera, koji po. želji može biti providan. Silikonska guma ili drugi polimeri su, na primer, pogodni za ovu svrhu.

Telo za oslanjanje kanule može se pričvrstiti u svom položaju pomoču sloja konstaktnog lepka, pomodu nekog lepka ili prekrivanjem pomodu pokrivnog flastera.

Kod jednog preporučljivog izvodenja vezivnog sistema prema pronalasku sa dva posebna flastera koji obrazuju pokrivni sloj, slojem lepka za kožu i slojem koji naleze na kožu, zajedno sa jednim slojem pokrivnog flastera, slojem kontaktnog lepka i gornjim pokrivnim flasterom, sloj koji naleže na kožu, a koji je sloj sa urezima, odvaja se od svog površinskog pokrivnog sloja i lepi na površinu kože gde de se postaviti kanula. Ovaj se sloj zatim probija kanulom.

Probijanje sloja za isecanje pomodu igle brizgaljke (šprica) i unošenje iste u kanal za umetanje ili probijanje, može se izbedi, bilo tako što se korisri pogodna polutupa kanula, tako da se samo jedan jezičak oblika potpovice iseca i ostaje povezan sa svojim slojem na jednoj strani, ili se može primenizi sloj sa urezima (na primer kolagen sa ukrštenim vezama). Druga pogodna alternativa obuhvata primenu kanule sa uvladivom središnjom iglom. Lako čiščenje je, pri torne, omogudeno tako što se pre unošenja tečnosti u telo unutrašnjost kanule čisti, na primer obrazovanjem vakuuma na strani udaljenoj od kože, tako da se usisavaju ostaci od probijenog dela kao i delovi tkiva.

Jedno izvodenje sa poroznim slojem ispunjenim aktiv· nom supstancom posebno je pogodno ako se flaster za pričvrščivanje kanule ostavi duže vremena na koži. Ovo isto važi u slučaju pacijenta kod koga bi neka infekcija imalo posebno neželjene posledice, pošto se kanula često unosi u njegove krvne sudove, kao na primer kod pacijenata podvrgnutih dijalizi. U takvim slučajevima se koristi takozvana paralelna veza, tj. veza izmedu arterije i vene, pa se tu može umetnuti jedna nova kanula za svaku dijalizu. Jedan porozni sloj prevučen aktivnom supstancom za uništavanje bakterija preko sloja koji naleže na kožu, kao dodatak ovom ili umesto njega, u suštini če sprečiti kretanje bakterija prema tački probijanja udaljenoj od tela.

Prema jednom izvodenju flastera za pričv iščivan je prema pronalasku, gornji pokrivni sloj i sloj koji naleže na kožu, razdvojeni su jednim sredisnjim pregradnim slojem koji, po želji, može biti lepljiv sa obe strane, postavljeni su jedan preko drugog. Poželjno je da središnji pregradni sloj ima liniju razdvajanja koja definiše jedan veči i jedan manji deo površine. Pogodno je da odvojivi delovi središnjeg pregradnog sloja i pokrivni slojevi imaju elemente koji potpomažu njihovo uklanjanje.

Prvo se pokrivni sloj koji pokriva sloj koji naleže na kožu na strani kože uklanja (po želji se koristi neki element za uklanjanje) a preostali sistem flastera, o bLika sendviča, lepi se kao celina na kožu. Potom se deo ili ceo gornji pokrivni sloj odvaja od sloja koji naleže na kožu zajedno sa sredisnjim pregradnim slojem.

Deo središnjeg pregradnog sloja se odvaja od ostalog dela središnjeg pregradnog sloja duž pripremljene linije razdvajanja i odvaja od pokrivnog flastera. Ovako izloženi sloj kontaktnog lepka prijar.ja na sloj koji naleže na kožu. Preostali deo središnjeg pregradnog sloja povrnut je od sloja koji naleže na kožu, zajedno sa pokrivnim flasterom koji ga prekriva ali nije za njega zalepijat tako da je sloj koji naleže na kožu, preporučljivo porozni sloj, slobodno postavljen preko tačke prebijanja kože posle čega dolazi do probijanja. Središnji pregradni sloj je sada potpuno uklonjen, po želji pomoču drugog elementa za uklanjanje, a pokrivni flaster se postavlja preko kanule, tako da ona naleže u vidu po tkovičas tog ležaja na donjeiji flasteru, pri čemu se kanula pruža od otvorene strane potkovice. (Očigledno se redosled stupnjeva može modifikovati, na primer kanula se prvo može prvo ugraditi, a posle toga nalepiti pokrivni flaster.)

Da bi se izbegla pojava potparivanja i da bi se olakšalo skidanje pokrivnog flastera rastvaračima, može biti opravdano da se pokrivni flaster perforira.

Pomoču flastera za pričvrščivanje kanule prema pronalasku, kanula je zalepljena u džepu koji obrazuju sloj koji naleže na kožu i gornji pokrivni flaster, tako da je dodir izmedu kanule i kože u suštini izbegnut.

Da bi se izbeglo isecanje dela sloja koji naleže na kožu kod umetanja kanuleista se može zahvatiti na jednoj ivici, čak van sistema za pričvrščivanje. Nema potpunog pokrivanja područja umetanja slojem koji naleže na kožu i koristi se samo dejstvo pričvrščivanja sistema flastera za pričvrščivanje.

Pojedinačni delovi vezivnog sistema, kao što su donji pokrivni flaster, gornji pokrivni flaster, lepak postavljen na njih i telo za oslanjanje kanule bitni su za pronalazak.

Pronalazak je detaljnije opisan u daljem tekstu sa pozivom na erteže, gde :

- slika 1 prikazuje jedan sistem prema pronalasku sa posebnim, odvojenim gornjim pokrivnim flasterom i slojem koji naleze na kožu,

- slika 2 prikazuje uzdužni presek kroz sendvičastu kombinaciju gornji pokrivni flaster - sloj koji naleže na kožu prema pronalasku,

- slika 3 prikazuje horizontalnu projekciju flastera prema slici 2 u postavijenom stanju,

- slika 4 prikazuje flaster prema slikama 2 i 3 pre postavljanja gornjeg pokrivnog flastera i sa nanetim lepkom,

- slika 5 prikazuje horizontalnu projekciju kombinacije gornji pokrivni flaster - pokrivni sloj, prema pronalasku, sa elementima za uklanjanje i razdvojnom linijom,

- slika 6 prikazuje izgled sistema za pričvršcivanje prema pronalasku sa telom za oslanjanje kanule,

- slika 7 prikazuje presek sistema za pričvršdivanje sa slike 6 duž linije VII-VII'.

Kako je prikazano na slici 1, preporučljivo izvodenje donjeg pokrivnog flastera prema pronalasku obuhvata pokrivni sloj 1, sloj 2 lepka za kožu i sloj 3 koji naleže na kožu, koji je, poželjno, izveden tako da propušta vazduh i vodenu paru, a po želji i da ubija bakterije.Gornji deo sistema za pričvršcavanje obuhvata gornji pokrivni flaster 6, sloj 5 kontaktnog lepka i pokrivni sloj 4 gornjeg pokrivnog flastera, po želji sa sa elementom za uklanjanje.Sistem za pričvršcivanje prikazan na slici 1 može da učvrsti kanulu 8 koja je, posle lepljenja sloja filma koji naleže na kožu na samu kožu, po želji zaptivena lepkom 7 nepropusnim za bakterije a zatim pričvrščena pokrivnim flasterom 6 zalepljenim na sloj 3 koji naleže na kožu.

Na slici 2 prikazana je, u vidu sendviča, izvedena varijanta sistema pričvrščivanja prema pronalasku, kod koje su isti slojevi opisani na slici 1 postavljeni jedan iznad drugog, ali je u ovom slučaju gornji pokrivni flaster 4 postao jedan središnji pregradni sloj.

Na slici 3 je prikazan flaster prikazan na slici 2 postavljen na kožu. Manji pokrivni flaster 6 je zalepljen na sloj 2 koji naleže na kožu, a koji je veče površine, i pričvršcuje kanulu 8 u njenom položaju.

Na slici 4 je kanula 8 probila zalepljeni sloj koji naleže na kožu i pokrivni flaster sa delom odvojenim od središnjeg pregradnog sloja zalepljen je na sloj 3 koji naleže na kožu. Za bakterije nepropusni lepak 7 nanet je oko tačke umetanja na sloju 3 koji naleže na kožu i slobodnog kraja kanule, tako da obrazuje zaptivku u vidu folije. Deo 3 pokrivnog flastera, na kome se još uvek nalazi središnji pregradni sloj 4, povrnut je unazad i ima na svom kraju element za uklanjanje kojim se olakšava uklanjanje preostalog dela središnjeg-sloja. Sledeča je operacija da se pomoču elementa za uklanjanje ukloni središnji pregradni sloj 4 sa preostalog dela pokrivnog flastera 6, da se isti postavi preko kanule 8 i za istu pričvrsti lepljenjem

Slika 5 prikazuje površinski deo sistema sa slike 4 iznad središnjeg pregradnog sloja 3. Vide se dva elementa za uklanjanje i linija razdvajanja, duž koje se u početku uklanja deo središnjeg pregradnog sloja posle čega se pokrivni flaster 6 leoi na sloj 3 koji naleže na kožu.

Slika 6 prikazuje dalji razvoj sistema za pričvrščivanje prema pronalasku, kod koga je telo 9 za oslanjanje kanule obrazovano od nekog elastičnog polimera zalepljeno na sloj 3 koji naleže na kožu pomoču oslone površine 10, koja ovde ima prevlaku od kontaktnog lepka. Telo 9 za oslanjanje kanule ima prijemni otvor 11, u koji može da se spregne kanula koristeči trenje. Kod prikazanog izvodenja kanula 8 se može utisnuti kroz jedan prorez u jednom elastičnom graničnom zidu prijemnog otvora 1 1 i pričvrščena je zidovima tela za oslanjanje kanule koji se elastično vračaju u svoj neradni položaj.

Na slici 7 prikazan je presek sistema za pričvrščivanje sa slike 6 načinjen duž linije VII-VII⁴ na slici 6. Radi boljeg pričvrščivanja kanule 8, u ovom je slučaju pokrivni flaster 6 zalepljen preko tela 9 za oslanjanje kanule. Kod ovog izvodenja nema potrebe za prevlaku od kontaktnog lepka na oslonoj površini 10.

KRATAK SADRŽAJ SUŠTINE PRONALASKA

Pronalazak se odnosi na vezivni sistem za pričvrcivanje katetera, kanula, itd. na kožu, sa slojem 3 koji naleze na kožu, pokrivenim slojem 2 lepka za kožu, a koji ima pokrivni sloj 1 i pokrivni flaster 6 prevučen slojem 5 kontaktnog lepka koji prijanja na sloj 3 koji naleze na kožu, a ima i pokrivni sloj 4 pokrivnog flastera 6, tako da sistem obezbeduje sterilno pričvrščivanje kanule na kožu.

Claims (3)

1. Vezivni sistem za pričvrščivanje katetera, kanula ili sličnog na površinu kože, naznačen time, što je sloj (3) koji naleže na kožu pokriven slojem (2) lepka na koji je postavljen pokrivni sloj (1), i što je pokrivni sloj (6) prevučen slojem (5) kontaktnog lepka za vezu sa slojem (3) koji naleže na kožu, a na koji je postavljen pokrivni sloj (4).

2. Vezivni sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što su slojevi (1, 2, 3, 4, 5, 6), postavljeni jedan iznad drugog u vidu sendviča, medusobno povezani na jednoj strani jednim parcijalnim područjem, pri čemu je sloj za pokrivanje pokrivnog sloja, flastera, (6) kao središni sloj (4) postavljen izmedu sloja (3) koji naleže na kožu i sloja (5) kontaktnog lepka pokrivnog flastera (6).

3. Vezivni sistem prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što je na kožu naslonjen, elastičen, propustljiv za vodena paru, a nepropustlj iv za bakterije, sloj (3), od prirodnog ili sintetiČkog polimera, na primer kolagena sa ukrštenim vezama, poliuretana i sl., u vidu komercijalnog poroznog sloja.