SI8510706A8 - Device for automatic increased sucking of evaporated gasses from eletrolytic cells for aluminium production - Google Patents

Description

UR3DJAJ ZA AUT0MAT3K0 PJJAČAHO U3I3AVANJ2 I5PAR0UIE GA3OVA

3L3KTR0LITIČKIH Č3LIJA ZA PROI ZVOOUJU AL UKINI JUH A

Oblast tehnike u. koju spada cronalazak

Pronalazak spada u oblast ohojene metalurgije i koristi se za proizvodnju aluminijuma elektrolizom glinice prema postupku Hall - Hčroult.

Tehnički problem

Aluminijum se proizvodi elektrolizom rastočij ene glinice,glavne sirovine za dobijanje aluminijuma, rastvorene u kriolitu (fluorid aluminijuma). Celija za elektrolizu je sastavljena od jedne katode od ugljenika, postavljene na dnu čeličnog sanduka obloženog vatrostalnim materijalom, i jedne ili više anoda od ugljenika, uronjenih u elektrolitičko kupatilo.

Proticanje električne struje vrši. se odozgo na dole. Usled Joule-ovog efekta, ..kriolit se zagreva i odrzava u usijanom stanju na temperaturi koja je bliska temperaturi stvrdnjavanja. Uobičajena.pogonska temperatura u čeliji iznosi izmedju 930 i 90O°C. Proizvedeni tečni aluminijum pada na katodu, odakle se istače s vremena na vreme u vatrostalni izlivni ionac, a zatim se pretače u peči za obradu. Anode se trose - sjedinjuju sa kiseonikom, koji nastaje razlaganjem glinice, i povremeno zamenjuju novim.

Pogonski napon za elektrolizu iznosi u opštem slučaju izmedju

3,8 i 5 volti. Proizvodnja aluminijuma je srazmerna jačini struje koja protiče kroz elektrolit. Gelije su električno vezane na red, ima ih od 150 do 250 zavisno. od napona iz ispravIjačze podstar.ice (700 do 1000 V). U cilju povečanja proizvodnje alumir.ijuma stalno se tešilo povečanju jačine struje elektrolize i dimenzije če Lija.

Elektrolitičko kupatilo je na bazi krioiita. Da bi se povečao učinak elektrolize koriste se aditivi, koji imaju osobinu da snisavaju temperaturu rastapanja mešavine i da pojačaju električnu provodljivost elektrolita. To su, na primer, fluoridi kalcijuma, magnezijuma, litijuma i aluminijuma.

Usled visoke temperature elektrolitička kupatila u čelijama se postepeno isparavaju što je dvostruko nepovoljno jer ispareni gasovi u suviše velikim količinama zagadjuju okolinu a ispareni fluoridi se moraju nadoknaditi, što pretstavlja velike troškove za pogon elektrolize.

Prema torne, postoji velika potreba i veliki interes, da se ta isparenja kaptiraju na samom izvoru nastajanja, to jest na samim čelijama.

U cilju sprečavanja izlaska gasova čelije su zatvorene poklopcima i snabdevene usisnim uredjajima koji odvode gasove do mesta za obradu. Medjutim, zbog zamene istrošenih. anoda ili zbog izlivanja tečnog aluminijuma celi j e se moraju povremeno o t varati podizanjem poklopaca. Pri ton kroz otvore izlaze gasovi napolje pa je potrebno pojačati usisavanje da bi se to sprečilo

Tehnički problem je automatski prelaz sa normalnog usisavanja gasova u čeliji čiji su svi poklopci zatvoreni na režim trenutnog pojačanog usisavanja čim se otvori najmanje jedan poklopac i automatski povratak na normalni režim usisavanja nakon zatvaranja poklopca.

Stanje tehnike

Do sada su koriščeni razni sistemi za kaptiranje gasova, odnosno isparenja. Ti sistemi vrše' tri funkcije:

1) Kaptiranje isparenja na samoj čeliji. To se ostvaruje pomocu ručnih iLi mehanizovanih panoa, koji se mogu otvarati kada pogon celije to zahteva prilikom promene jedne istrošene anode ili izlivanja proizvedenog aluminijuma.

2) Transport - odvod - fluornih isparenja, koji se vrši pomocu cevi povezanih sa jednim ventilatorom. U opštem slučaju čelije su paralelno priključene na zajedničku cevovodnu mrežu za kaptiranje gasova. Uravnoteženje se postiže prethodnim aerodinamičkim proračunom sekcija svake cevi, koriščenjem dijafragmi ili pomoču Napaka koji se mogu regulisati.

3) Obradu isparenih gasova pomoču elektrostatičnih filtera ili na suvo, fiksiranjem fluora na glinici, koja se zatim unosi u čelije.

Ha novijim pogonima elektrolize učinci kaptiranja dostižu 97 dc 99 %.

Stručnjaci su brzo utvrdili da učinak kaptiranja ovakvih sistema zavisi' neposredno od usisanog protoka odredjenog za svaku čeli ju. Jasno je da investicionis,. i kasni ji. pogonski troškovi (energija za ventilatore, održavanje sistema za obradu) rasuu sa protokom Usisavanja. Smatra se da praktično postoji proporcionalnost izmedju ukupnih troškova za kaptiranje isparenja i srednjeg protoka usisavanja u m^/sec.

Poklopci ili eventualno vrata sa zatvaranje čelij a moraju se skidati (ili otvarati, odnosno pomerati) u toku pogona čelije, naročito kada.se radi o zameni istrošene anode, ili o odlivanju Tečnog aluminijuma. Normalno trajanje otvaranja može da iznosi nekoliko minuta, ali i više desetina minuta. Za to vreme, da bi se održala visoka stopa kaptiranja isparenja, usisani protok ove čelije mora da se poveča. Nakon ovog vremena poklopci se propisno stavljaju na svoja mesta, što obezhedjuje hermetički potre snu r.e orosus tl j ivost, p,a se croto.: usisavaa;

njiti. U umijem tekstu pod terminom poklopci 02η klopce u pravom smislu reči, Kao i pristupna vrata (vrata zone sa izlivanje, na primer).

može sma.čičemo poza celij e

Svi dosCidasnji sistemi sa usisavanje isparljivih gasova ostvareni su sa ručnom komandom za prelaz sa nromalnog na pojačano usisavanje :<ada se u pogonu cbzori neki od poklopaca. Nakon zatvaranja poklopca mora se opet ručno preči sa pojačanog na normalno usisavanje.

Nedostatak ovih sistema je u torne što su zavisni od zaboravnosti rukovaoca.

Ukoliko se pojačano usisavanje održava bez razloga na suviše velikom broju.celija protofc-usisavanja ostalih, čelija može da se spusti suviše niško, ako se želi da ukupan protok usisavanja sistema ostane konstantan. Pored toga,ako pojačano usisavanje nije uključeno u momentu otvaranja jednog dela poklopaca, fluorr.a isparenja če uči u vazduh šale za elektrolizu.

Svi do sada korišceni načini za usisavanje fluornih isparenja imaju nedostatak što nisu automatizovani. več zavise od radnika rukovaoca.

Opis rešenja tehničkog problema

Uredjaj prema pronalasku po ovoj patentnoj prijavi vrši automatski prelaz sa normalnog režima usisavanja celije, čiji su svi poklopci zatvoreni, na režim trenutnog pojačanog usisavanja, čim se otvori najamanje jedan poklopac. Nakon zatvaranja poklopca uredjaj automatski vrši prelaz sa pojačanog na normalan režim usisavanja.

Pronalazak se koristi na čeli jama za proizvodnju aluminijuma elektrolizom glinice po postupku Hall-HČroult. Čelij e su povezane na red i zatvorene po svojoj periferiji pomoču večeg broja pokretljivih poklooaca koji se pomeraju ili podižu. Snojevi • A

- T izmedju poklopaca kao .i spojevi izmedju poklopaca i njihovih oslonaca na obodu celije su nepropusni, a gasovi se kaptiraju na svakoj ceiiji pomocu n cevi (n može da varira od 1 preko 10), vezanih za jedan centralni sistem usisavanja.

Ovaj pronoilazak se zasniva na činjenici da, ako se meri Temperatura gasnoga toka na svakoj ceiiji, u sistemu cenTrainog usisavanja, u jednoj pogodno odabranoj tački, može se primetiti da čim se otvori makar samo jedan poklopac dolazi do nagiog sniže. o nja temperature gasnoga toka, koje može da dostigne 50 do 100 G.

Informacija da je neki poklopac otvoren ili zatvoren mogla bi da se dobij e sa električnih kontaktera ugradjenih na svakom poklopcu. Medjutim ovo resenje je skupi i nepouzdano jer bi se kontakteri kvarili, pošto bi bili izloženi visokoj temperaturi i korozivnim gasovima.

Uredjaj se sastoji od:

- termospregova za merenje temperature gasova t(i) u svakoj cevi, gde se i menja od 1 do n,

- komparatora za uporedjivanje izmerenih temperatura t (i) sa referentnim vrednostima temperatura - stepenima t^(i) i ^(i),

- sredstava za automatsko uključenje pojačanog usisavanja kada temperatura t(i) padne ispod vrednosti prvog stepena t^(i) i za automatsko zatvaranje pojačanog usisavanja kada temperatura t (i) postane jednaka tli veča od vrednosti drugog stepena t^(i), •-sredstava za fiksiranje referentnih vrednosti temperature.....

- prvog stepena t.(i) i drugog stepena t^(i).

- sredstava za regulaciju gasnog protoka u svakoj cevi celije. Rad ovog uredjaja se može opisati na sledeči način:

1) Stalno se meri temperatura gasa t(i) u svakoj od n cevi. Za normalni protok' usisavanja, kada je celija zatvorena, temperatura gasova t(i) biče bliska jednoj osnovnoj vrednosti t_Q(i), j <·

2) Vrši 3e uporedjanje s vale e tempei-uturo'''t ( i pred odredjenom referentr.om vrednošcu temperature t, (i), nizom .u od t (i). Kada najmanje jedna-od merenih temperatura postane jednaka iii niža od t^Ci), što odgovara otvaranju najmanje jednog poklopca celije, aktivira se sredstvo za pojačano usisevanje u odgovarajucoj cevi.

3) Nastavlja se stalno merenje temperature gasa t(i) u svakoj od n cevi. Za forsirani protok usisavanja (pojačano usisavanje) i kada .je posuda otvorena, svaka temperatura gasa t(i) biče bli ska jednoj osnovnoj vrednosti t^(i), nižoj od t^i).

4) Vrši se uporedjenje svake temperature t(i) gasa sa jednom

unapred o	«·* /»{!»--ar λτ, <
r ? Z\rr» r‘ .A 4’ w lii V ii U _	(i). Kada sve
-U
od t’(i);	što odgovara
ms. t s iC x s o	daje komand

ija zatvorena,	auto·^
r 4 - ··. ·.·*, 7*^0^ '·' ''•.i?·	.vzisa-
-n 2.3-VČi »
zgled moderne	el ek—
kϋΰΟ ampera po	tehno·
poklopca; kako	bi se

sa povratar na re vanja.

olike 1 čo Λ prikazuju ostvarenje pronalaska

Logiji PSCHiN3Y, kod koje su skinuta dva omogucila zamena jedne istrošene anode.

Slika 2 prikazuje sematizovan vertikalni presek usisnih cevi cxj© zn dimenzije uvečane »3a bi se slika ??·».i Vnv»t * i *·>

p pruk.-izuje ver likalni poprečni presek usisnih cevi.

Slika 4 prikazuJe praktičnu realizacija uredjaja prema pronalas Na slici 1 elektrolitieka celija ima jednu horizontalnu gredu 1, koja pretstavlja gornju konstrukcija, i koja nosi napojne bunkere za gliniou (nisu prikazani na slici), pozitivna anodnu sinu 2 i anodne noseče sipke 3, koje su pričvrščene na anodnu sinu 2 pomocu uredjaja 4. Istrošena anoda 5 je akinuta, x-· posle otvaranje dva poklopca 7, koji su postavljeni na drugim satvorenim poklopcima 6. Mreža 3 je u vesi sa prostorom ispod tla i omogučava dolazak svežeg vazduha u radnu sonu.

Na slici 2, na kojoj su pretstavljeni samo bitni elementi radi razumevanja pronalaska, čelija je podeljena na 5 usisnih zona, obeleženih od A do E. Širina zone odgovara širini dva poklopca, Svaka zona ima svoju sopstvenu cev za usisavanje A , B^, C^, D^, E , čije su dimenzije odredjene tafco, da obezbedjuju u svakoj od njih prethodno odredjeni' protok zavisno od dimenzija same celije.

Pet cevi A^, B^, 0^, , E^, su povezani za opšti kolektor 10.

celije. Kolektor je priključen na centralni u.redjaj za usisavanje, koji nije'prikazan na slici.

U.posebno prikazanom alučaju, postavljeni su termospregovi Tl,- T2, T3,- T4,. T5 na izlazu iz~svake cevi A^, 3^, C^, D^, E^ respektivno u tačkama 11, 12, 13y~14, 15_; pre spajanja cevi sa opštim kolektcrom. Ovi xermospregovi su, radi primera, tipa niklhrom 4 legura nikla, koaksijalne strukture, i .imaju veliku osetljivost i izvrsnu .otpomost prema fuomim gasovima koji izlaze iz celije.

Pri normalnom protoku zabeležene su sledeče srednje stavilizovane temperature na ovim termospregovima:

- kada su svi poklopci satvoreni, uključujuči i vrata 18 postavljena na čelu celije, koja omogucavaju pristup do tečnog aluminijuma (vrata za izlivanje);

- prilikom sukcesivnog otvaranja jednog po jednog poklopca koji se nalaze u zonama od A do E, definisanim na slici 2, i vrata 18 sa izlivanje.

Dobljeni su sledeči rezultati:

Temperatura termospregova t (i)	°C i	izmerene premene ki t( i) u°C
		\iA//Af2) h/3^ a·)	Μ/άΜ	t!5)/AAJ
Poklooci i vrata	zatvorJ	175	170	150	130	175
Zona A	t	30	100	130	150	130
otvorena	Δ*	- 95	- 70	- 20	+ 20	- 45
Zona 3	t	140	75	100	130	130
otvorena	A*	- 35	- 95	- 50	0	- 45
Zona C	t	150	125	70	120	120
otvorena	Δ*	- 25	- 45	- 80	- 10	- 55
Zona D	t	200	150	100	75	120
otvorena	A*	4--25	- 20.	- 50	- 55	- 55
Zona E		220	170	120	70	80
otvorena	Δ*	+ 45	0	- 30	- 60	- 95
Vrata za livenje	t	230	180	150	70	55
otvorena' .......		+ ' 55	+ 10	.. 0	- 60	- 120

Vidi' se da otvaranje ma kogaZpoklopca prouzrokuje’na najmanje. jednojod-tačaka na^ ko j ima su postavljeni termospregovi sniženje temperature gasnog -toka za više od 50°C, i to posle vremena od nekoliko sekundi⁵. To.- je sasvim dovoljno da se proizvede· jedan električni signal koji če izazvati prelaz na pojačano usisavanje.

Regulacija protoka gasa, odnosno uključivanje i isključivanje pojačanog usisavanja_; može da se resi na više načina. Jedan od načina je opremanje svake cevi pokretnim kapkom 17 ko j im se upravlja pomoču jedne male hidraulične dizalice. U normalnom položaju kapak 17 obezbedjuje protok od N kubnih me tara na minut, a u potpuno otvorenom položaju protok od X x N kubnih metara na minut, gde X ima vrednost izmedju 1,2 i 4, a najpogodnije izmedju. 1,5 i 3· Pokret^i kapak može na primer biti načinjen od jedne pune ploče .

oravuc gasnog koja se okrece oko ose, normalne u odnosu, na toka, prema zeljenom protoku.

Odgovarajueu komandu otvaranja i zatvaranja kapaka u funkciji položaja poklopaca mogucno je ostvariti pomocu poznatih sredstava.

Na primer_; otvaranje i zatvaranje kapaka može se vršiti malim hidrauličnim dizalicama komandovanim elektroventilima postavljenim van celije i njenih usisnih cevi, pa otuda. nema.velikog rizika od korozije.

Regulacija protoka gasa može se takodje vršiti stezanjem i otpuštanjem jednog dela cevi, izradjenog od savitljivog mate; rijala, otpornog prema temperaturi i prema fluornim jedihje,... k njima, kao š.to su. elastomeri ΗϊΡΑΙΟΝ ili TEFLON (zaiitičene ....... ...marke), Stezanje cevi se vrši bilo mehanički, bilo dejstvom . ..k·: . jednog hidraulickog fluida u dvostrukoj košuljici, koja oou·.. hvata i steze ;savitljivi deo cevi’ (zasuni poznati pod zaštitnom markom DESAPRO).

_ U slučaju elektrclitičkihčelija manjih dimenzija, koje'ima ju - » samo jednu jedinu usisnu cev, merenje temperature se može vr. šiti na islazu te usisne cevi, što odgovara tački 16, slike 2. .;··-· · U-takvom··· slučaju snizenje temperature gasnog toka pri otva‘ ranju jednog poklopcajmože da dostigne 50°C, ali ce svakako iznositi bar 20°C, pa je to dovoljno da sigurno obezbedi pokretanje pojt.Čanog usisavanja. Uostalom, postoji moguenost, kao što je to eksperimentalno konstatovano u slučaju celija od 280 kA, da se merenje temperature izvrši na samo jednom mestu (u tački 16), postavljanjem termosprega posle zone spajanja 5 gasnih tokova, koji potiču od pet usisnih cevi. Osetljivost je smanjena, ali je potpuno dovoljna za ostvarenje postu plf a.

Kad se skinuti pozlonac ili skinuti poklopci vrate na svoja mesta temperatura brzo poraste do vrednosti koja nije uvek jednama - bar u prvim sekundama - svojoj početnoj vrednosti, pre otvaranja poklopaca ili poklopca, ali je povečanje dovoljno brzo (nekoliko sedundi) i dovoljno veliko da stvori električni signal sa vračanje na normalni režim usisavanja.

Stručnjak če biti u stanju da svojim iskustvom, a u funkciji dimenzija čelije i usisnih cevi, odredi prvi stupanj t^ pri sniženju (prelaz na pojačano usisavanje) i drugi stupanj t£ pri povečanju temperature (vračanje na normalno usisavanje). Ova dva stupnja mogu biti jednaka ili različita.

U slučaju tabele 1, stupanj za otpočinjanje pojačanog usisavanja može se definisati ha 100°C,'a stupanj za povratak na normalno usisavanje na 70 ili 80°C.

Moderne tehnologije obrade signala omogučavaju da se uz male troškove ostvari gore izločeni sistem.

Utvrdjeno je da o t varan j e ili zatvaranje jednog poklopca izaziva brzu promenu merene temperature u najmanje jednoj od usisnih cevi..Ova promena temperature dostigne više stepeni u sekundi.

Takve velike i brze promene ne dešavaju se u permanentnom režimu (normalno usisavanje, poklopci zatvoreni, ili pojačano usisavanje, ako je bar jedan poklopac otvoren).

......

Može se dakle koristiti izvod signala-—£ za komandu otpočinjanja ili zaustavljanja pojačanog usisavanja.

Osim izazivanja pojačanog usisavanja, uredjaj koji je predmet ovoga pronalaska, može da ispuni izvestan broj funkcija vezanih za pogon modernih elektrolitičkih čelija velike snage. Pre koracenje stupnjeva t (i) i t^(i) može, pored komande za pojačano usisivanje, da izazove paljenje jednog svetlosnog (i/ili zvučnog) signala na centralnoj tabli za grupu cezija i π <1 ni -C u .* O. j '3 Li**, . ^:. x Li O W3.2? ,j '-' ‘..i i -:-¹ ·* .-.X C* ’ J ti O t* v v/ i* X O ( ϋ i .j o ostao otvoren) na nekoj celiji, i koliko je poklopaca ostalo otvoreno na nekoj gnini celija. la pi'i:aer, u j e dnom nizu, od 150 celija, koje su sa stanovičta usisuvanja podeljene na pet grupa po 30, u slučaju da je preko 4 poklopca istovremeno otvoreno na istoj grupi, ustanovij eno je da je usisavanje r.edovoljno, iako je prebačeno na pojačano. Tada se može užljučiti uzbuna radi ooaveštenja ljudstva u pogonu da treba sačekati ere nego sto se otvori oeti cckiooac (ili n—ti uoklooac).

Na isti način se može otkriti mesto lose zatvorenog poklcpca, iii saboravljenog otvorenog poklopca.

U svemu, u jednoj centralizovanoj komandi se može upravijati oronem oczroosca. aianar tajanjem otvaranjs. i zccvaranja ...

nastao zbog prekoračenja stupnjeva temperature t. (i; i t’(i) upucuje se kontrolnem centralnem računaru koji aa 3 sna obaveštenja u pogledu bilansa, usbune, i rasnih proračuna vezanih za uredjaj.

ici 4 je orikazana realizacija uredjsja pr pronalasku. Termospregovi Tl, T2, T3, 14 i Tp, postavljeni reepektivno u tačkama 11, 12, 13, 14 i 15 na islazu usisnih cevi

A,, 3₁ , C_q , D. i E , pre njihov.og spajanja u cpšti kolektor 10, i. i- J.

oovezani su na ulaze kanala e,. e_. e., e.,e. >dne merne kuti1 2' 3 4 o je 28. Svaki kanal do e.povezuje se sukcesivno, preko rotacionog skanera ili još bolje preko elektrenskog skanera - multipleksera, smeštenog u mernej kuti ji 2-3, na prvi komparator za poredjehje izmerene temperature i prvog stepena t^(i) a zatim na drugi komparator za poredjenj-3 ismerene temperature i drugog stepene t^(i). Referentne vrednosti temperature .prvi i drugi stepeni t^(i) i t^(i) mogu se izabrati tako da budu različiti za svaku cev A^ do E^ ali se u industrijskoj praksi može izabrati ista vrednost sa sve cevi, na primer 100°C za t^Ci) i 80°C za t^(i). Ove vrednosti se podesavaju regulatorima 19 i 20.

Izlazni signali, nastali kao rezultat logičke komparacije, pojačavaju se u mernoj kutiji 28 do potrebnog nivoa i stoje na raspolaganju na izlazima Sl do 35. Svaki izlaz je povezan na sredstvo za poaretanje kapka 17 u odgovarajučoj cevi. Ovo sredstvo za pokretanje je elektroventil 22 koji upravlja malom hidrauličnom dizalicom 21. Signali na izlazima 31 do 3 5 stižu do elektroventila 22, postavljenih na odgovarajucim usisnim cevima A^ do E . Pomoču poluge 23, postavljene van cevi E , hidraulična dizalica 21 zakrece kapak 17 u položaj 17’, cime se ostvaruje pojačano usisavanje kada merena temperatura padne ispod vrednosti prvog stepena, odnosno vrača kapak 17 u položaj koji odgovara normalnom usisavanju kada merena temperatura postane jednaka ili veča od vrednosti drugog stepena.

Alarmna sijalica 24 se paliiili trepce ukoliko je bar jedan od poklopaca na čeliji otvoren. a alarmna sijalica 25 se pali ili trepce ukoliko su bar četiri poklopca na čeliji otvorena. Svaka čeli j a u nizu je snabdevena sa po j e dnom mernom kutijom 28 a svaka, kutija je povezana multipleks. vezom 26 sa centralnom . komandom koja upravlja nizom čeli ja. ····.'- '··-··· ...

Primena ovog uredjaj a daje mnogobrojne prednosti, koje,- se mogu rezimirati na sledeči način:

-Ušteda u potrošnji energije usisnog sistema.Jedan klasični sistem sa konstantnim usisavanjem od 3 m^/s po čeliji troši oko 300 kWh po toni proizvedenog aluminijuma, a to je količina koja še ne može zanemariti u odnosu na 12.500 do 13.000 k«h, koliko se troši sa elektrolizu. Stavljanjem pronalaska u pogon može se smanjiti protok.. usisavanja na 2 m^/s po čeliji, sa pojačanim usisavanjem od 3 m^/s, koje bi se koristilo samo oko vremena. Ušteda u energiji može da dostigne 60 do 90 kWh po toni aluminijuma.

- Veča efikasnost kaptiranja, koja je optimizirana u zavisnosti od otvaranja pokiopaca.

- Odgovaraju.ce smanjenje gubitka nekaptiranog fluora.

- Nestanak rizika od zaboravljenih pokiopaca u otvorenom položaju, pa otuda i olakšanje posla za ljudstvo.

- Jednostavnost i robustnost uredjaja, pa prema torne i mali iznos investicija.

- Mogucnost da se napravi termički hilans za elektrolitičku celinu; poznat je protok gasova i njihova temperatura, pa je lako da se iz tih podataka izračuna termička energija koju odvode gasovi.

.· ·.: - Hajzad, kao što je to vec naglaseno, mogucnost da se uprav. ..lja otvaranjem i zatvaranjem pokiopaca bez ikakvog mehanič7,=.. kog ili. električnog uredjaja, vezano g za same poklopce, pa otuda i velika sigurnost u pogonu-;

Pronalazak je posebno koncipiran za nizove čelija u kojima se proizvodi, aluminijum elektrolizom glinice, ali na isti način _: pronalazak se može primeniti na svakom sistemu usisavanja vrelih gasova nekogzatvorenog postrojenja, kome je to potrebno, ‘ ili za-koje* postoji rizik da se slučajno otvori, uz ulazak “ ... hladnog spoljašnjeg vazduha.

ALUMINIUIi ΡΕ0ΗΙΝΕΥ, PARIŠ — Zastupnik:

Claims (1)

1. PATENTNI ZAHTEVI

   1) Uredjaj za automatsko pojačano usisavanje isparenih gasova iz elektroiitičkih čeiija za proizvodnju aluminijuma elektroiizom glinice prema postupku Hail-Herouit, pri čemu je svaka čeiija po svcnt obodu zatvorena večim brojem poklopaca koji se mogu pcmerati ili pedizati, dok su spojevi izmedju pokicpaca kao i spojevi izmedju poklopaca i njihovih osionsca na obodu čelije nepropusni, a isparem gasovi se usisavaju iz svake čelije preko najmanje jedne cevi, povezane na centralni usisni sistem, naznačen time, što su u svakoj cevi (A., 3j, C.p E^) postavljeni iermcspregov: ( < i

   T, >re j respektivno u tačkama (11,. 12, 13, 14, 15; na izlazima cevi, njihovog spajanj? ospregovi {T,, T„, sa opštim kolektorom ^T3'

   T^T } povezani respektivnc

   5-70 Su na ulaze ! (3 Π i' '2' e_r) merne kutije (28).

   Uredjaj prema patentnem zahtevu 1, naznačen tima, što su izlazi (S,, S.,, S.,, S,., S_) merne kutije (28) povezani sa elektroventilima (_2i, cmeštenlm sa spoiine strane svake cevi (A,, S., C., 'j,. E,).

   ( I i ' I što su elektroventiSi (22) postavljeni na male hidraulične dizaiice (21), povezane preko poluge (23) sa kspeima (17), smeštenim u cevima (A,, S,, C,., D,, E,j i što je obrtni kapak (17) postavile«

   1 i ! i I ' n?, osovinu (27), upravni! na protok gasa.