SI8111704A8 - Postopek za pripravo etanolaminskih derivatov - Google Patents

Description

POSTUPAK ZA DOBIVANJE ETANOLAMINSKIH DERIVATA

261S5£-tehnike , /

Pronalazak spada u oblast/proizvodnje farmaceutski aktivnih derivata etanolamina, posebno derivata sa bronhospazmatičnim efektom koja su efikasna u tretiranju reversnih obstruktivnih bolesti pluča i raznih geneza, naročito asmatičnih stanja. Jedinjenja proizvedena prema pronalasku ispoljavaju produženo vreme trajanja terapeutskog efekta i smanjeni stepen nuz-efekata, a ispoljavaju i unutrašnji bronhodilatatorni efekat.

Prema Medjunarodnoj klasifikaciji patenata, pronalazak je svrstan u klase C 07C 91/16 ; A 61K 31/135.

Tehnički_groblem

Problem koji se rešava pronalaskom je pronalaženje postupka za dobivanje novih oralno aktivnih bronhospazmolitičkih sredstava, etanolaminskih derivata, koji imaju duže vreme trajanja aktivnosti od poznatih supstanci koje se mogu nači na tržištu.

§tSi2i®-.tehnike

Jedinjenje koje formule

je jedno od tre poželjnoh dugotrajnih bronhodilatatornih lekovn na tržištu i opisano je, izmedju ostalog, u US patentu 4 011 25H, da ima vreme trajanja' terapeutske aktivnosti oko 6 do 8 časova. Ovo vr^', trajanja potvrdjeno je sa mnogo godina kliničkog iskustva i može se kvatifikovati rialaženjem da je potrebna koncentracija terbutalina u serumu najmanje oko 2. ng/ml za postizanje željene terapeutske aktivu' * · sti (Hornblad et al., Europ.J.clin.Pharmacol.10 9-18 (1976).

- 2 Drugo dugotrajno bronhospazmolitičko efikasno jedinjenje pri stupačno na tržištu, salbutamol strukturne formule

ima vreme trajanja bronhospazmolitičke aktivnosti koje je otprilik/i jednako vremenu trajanja terbutalina.

Pokušaji da se dobiju bronhospazmolitički aktivna jedinjenja dugotrajne aktivnosti navedeni su u literaturi. Tako, Zolss, Sci. Pharm. 32 (1964) 2 76-92 opisuje i.a. iszevsne estre atanolaminskih derivata koji su bili poznati u to vreme. Minatoya, The Journal of Fharmacology and Experimental therapeutics Vol. 206 No. 3, 515-527, opisuje farmakološke osobine jedinjenja poznatog kao bitolterol ____________ formule

OH CH₃

CH-CH₂-NH-C-CH₃

Pokazalo se je da jedinjenje bitolterol, koje je takodje opisano u Belgijskem patentu 748 178, ima vreme trajanja aktivnosti koje se može uporediti sa salbutamolom.

Ogis_rešen la_tehničkog_groblema_sa_grimerima_izyodjenj a

Pronalazak sada obezbedjuje postupak za dobivanje novih jedinjenja koja imaju bronhospazmolitičku aktivnost pri oralnom davanju i ispoljavaju vreme trajanja aktivnosti od 12 h iii više. Jedinjenja dobivena postupkom prema pronalasku, koja su mono- iii diestri terbutalina, takodje ispoljavaju niži stepen neželjenih kardiovaskularnih nuz efekata. Tako, ispoljavaju manji hronotropni i inotropni efekat od terbutalina. Jedinjenja takodje ispoljavaju unutrašnji bronhodilatatorni efekat.

Jedinjenja dobivena postupkom prema pronalasku mogu se koristiti za spravljanje farmaceutskih preparata koji ih sadrže kao aktivne sastojke, tako da se koriste u lečenju, naročito bronhodilatacije kod sisara, uključujuči ljude. Dalje jedinjenja dobivena postupkom prema pronalasku, odnosno preparati sa ovim jedinjenjima, mogu se koristiti za proizvodnju relaksacije uterusa.

juje postupak za dobivanje

Prema torne, pronlazak jedinjenja formule :

R¹0

OH

I

CH-CH₂-NH-R r²o i na njihove terapeutski prihvatljive soli, pri čemu u 1 2 gornjoj formuli R, R i R imaju sledeča značenja :

R se bira iz grupe koja sadrži -C(CH₃)₃,

- ^CII3^-xCH-\ i Č\ ^z/:n~ ,

CH- ^A CI!_n

Z <·

2 n ne bira iz grupo koja sadrži Π 1 R ,

R protetavlja radikal formule

-3 O R 'v K

Z’^c‘ gde se R bira ia grupe koja sadrži (a) II (b) alkil grupe koje sadržo 1-3 ugljenikova atoma (C) η⁵-θg gde se R bira iz grupe koja sadrži (a) 0Π (b) alkoksi grupe koje sadrže 1-3 ugljenikova atoma i gde se

R⁴ bira iz grupe koja sadrži (a) H (b) alkil grupe kojo sadrže 1-3 ugljenikova atoma pod-uslovom da su R^ i R⁴ spojeni kako sledi»

Knda je R

II alkil grupa na 1-3 ugljenikova atoma tada je R⁴ ' c

Π

H iii alkil grupa sa 1-7 ugljenikova atoma

Formula I tako obuhvata jedinjenja koja imaju jedan hidroksi sunstituent u položaju 3 iii 5 na fenil radikalu koji je supstituisan i drugi hidroksi supstituent koji je nesupstituisan, i jedinjenja koja imaju obe hidroksi grupe u osnovnoj strukturi supstituisane.

2

Ilustrativni primeri radikala R i R su:

II h₂n-c ch, S ^N-CCHoCH₉ o ³ \2 n ^XN-Cch,ch_och₉ o

2\2 || ^XN-CH^Z

CHI ³

7\1 ^CH3/

I

H

N-CHO

N-C4

ch₃ch₂ch₂o

^H3

HC-0

I

^CH3% P

JZN-Cch₃ch_? ch₃ch

1?

ch.

ch₃ch₂ch₂

N-l ch₃ch₂ch₂

CH.

Ilustrativni primeri jedinjenja iz pronalaska eu;

CH~

I 3

-NH-C—CH I ch₃

Z

OH

CH.

CH.

NH-C — CH^ ii i

CH_

I 3

NH-C—CH. I

CH,

NH-C' I

CH.

CH.

CH.

^CH3^CH2°-CX ,? = ' N-Č-0

K

CH,CH₇O —c X . .N-j:-o

OH £h-ch₂ ^CH3

NH-i—CH,

I ³ ch₃

OH

I ch-ch₂

-NHF^H3 f“^CH3

CH,

OH £h-ch₂

-NH-C—CH

I

CH₃

CH₃CH, j ch,ch₂

CH-CH, ³

N-C-0 II ch₃ch₂ 0

CH-CH,CH, 0 ^{3 2} II

J^.N-C-0

CH-CH-CH- \__k OH '32 2

CH.

CH-CH,CH, □ z χ^Ζ ch₃ch₂ch₂

N-C-0

S ^Η-ΟΗ,-ΝΗ-Ϊ-- CHX ² ^>N-C-0 hc(ch₃)₂

HC(CH₃)₂ hc'(ch₃)₂

-N-C-0 f^H:

CH-CH₂-NH-C— ch₃ CH-

OH CH,

I I ³

CH-CH,-NH-C — CH, ² l₃

OH CH,

I I ³

CH-CH,-NH-C—CH² I ³

CH11

CH_

I 3

-NH-p—- CH. CH„

OH

I

CH-CH₂ ΐ^Η3

NH-C—CH_q i J

OH

CH.

CH-CH₇-NH-C— CH_q ^z I ³

CH_

CH₃CH₂CH₂

CH-CIL, s

CH₃

CHI 3

NH-C - CH

CH₃CH,CH

CH₃CH

H-N-C-0 ² II

O

X^CH2\ NH-CH ^CH;

\

CH₂

K

H

Z I

IS·-

OH £hx^^CH2

CH -,-NH-Chi ^2XCH^ CH₂

OH £h-ch₂-nh-ch

CH,

CHJ

CH.

HO

CJ>-ch-ch₂-nh-ch‘

CH ²\

CH.

H^-JJ-0 o

CH.

ch-ch₂-nh-c t

CH.

CH.

CH.

i

CH

It

HO

f^H ,0

' S

OH

CH

2\.

CH.

CH

2\,

CH.,

CH-CH--NH-CH' 'CH., ^H0X-- OH

Ο-ΛN-C-0 _Ηζ··ϊ

H O

HO

CH.

^CH ch₉-nh-ch ^ZXxch_o ² \ ² CH„

CH.

</A P^{H z X}'-JCH-CH₂-NH-CH /^CH2\ .CH.

CH.

N-C-0

CH.

CH _\H-CH-CH₂-NH.CH'^ ^ch

CH.

CH.

crt₃cn₂

CH.

CH.

CH.

CH.

.CH ch₂-nh- C,

CH.

CH.

CH

ch₂

OH

I

CH-CH

NH

CH

CH

OH

I

CH-CH -NH

¹¹

Η^χ Ο

Jr

1ΰ

CH₃CH

Λ-Ε

CH-CH³

N-C-0

CH₃CH₂

OH !:h-ch₂

ch₃ch₂ O

HO

CH.

CH.

CH.

CH

CH ch₃o

Vs

H0\_ oh

C__y-L-CH₂-NH-C

N-C-0 Z II H o

CH.

OH

I

CH-CH₂

-NH

CH₂

Poželjna grupa jedinjenja formule I su:

1. Jedinjenja gde je R -c(CH₃)₃

2. Jedinjenja formule

0_H

CH-CH₂-NH-C ^H3

CH.

4 u kojoj su R i R H iii alkil.grupe ko imaju 1-3 ugljenikova atoma

Jedinjenja formule

III u kojoj su R i R H iii alkil grupe koje ima ju. 1-3·· ugljenikova atoma.

4

4. Jedinjenja formula II i III u kojima su R i R CH^ iii ch₃ch₂.

Poželjno jedinjenje iz pronalaska je jedinjenje formule

- 23 Pošto jedinjenja i« pronalaska formule I poaeduju najmanje jedan asimetričen ugljenikov atom, pronaluzak uključuje sve moguče optički aktivne oblike i raceinake smese jedinjenja. Racomela smeša može ne razložiti konvencionalnim sredstvima, na primor, obrazovanjem aoli ua optički aktivnom kiselinom, i posle toga frakcionom kristalizacijam,

Pronalazak takodje uključuje solvata jedinjenja formule I kao nto au 3olvati sa vodom - 1/2, 1 iii 2 mola voda na mol jedinjenja I I tia alifaticnim alkoholiina, 1 mol alkohola na mol jedinjenja I.

U kliničkoj pralt3i jedinjenja de se normalno davati oralno, inskeijom iii inhalacijom u obliku farmacautskog preparata koji ob ulivata aktivni aastojak u obliku originalnog jedinjenja lli opciono u obliku njegove farmaceutski prihvatljive soli, zajedno sa farmaceutski prilivatijivim nosačem koji moža biti čvrst, polučvrat ill teean razblaSivač, iii je to svarljiva kap3ula 1 to je dalji aspekt pronalaska. Jedinjenja se mogu takodje koristiti bez nosečeg materijala. Kao primeri farmaceutskih preparata mogu se spomenuti tablete, kapi, aerosol za inhalaaiju, itd. Obično da aktivne supstance činiti izmodju 0.05 i 99, iii izmodju 0.1 i 99% tež. od preparata, na primor, izmedju 0.5 i 20% za preparate koji su namenjeni za inoktiranje i izraedj 0.1 i 50% za preparate koji su namenjeni za oralno davanje.

Hova jedinjenja prema pronalasku mogu se davati u obliku soli aa fiziološki prihvatljivim kiselinama. Podaane kiseline koje ae mogu koristiti su, na primer, hlorovodonična, bromovodonlčna, sumporria, f urnama, limuncka, vinska, maleinaka i dilibarna kiselina.

Pronalazak dalje obezbedjuje farmaceutoke preparate koji obuiivataju kao aktivni saatojak najmanje jedno od jedinjenja prema prcnalasku zajedno sa farmaceutakim nosačem. Takvi preparati mogu biti namen jeni za oralno, bronhijalno, rektalno 1 parenteralno davanje.

2a proizvodnju farmaceutakih preparata u obliku doznih jedinica za oralnu primenu koja sadrže jedinjenje iz pronalaska u obliku slobodne baze ill njegovo farmaceutski prihvatljive soli, aktivni sastojak ua možo možati sa nekim čvrstim, iaitnjenim nosačem, na primor, laktozom, saharozom, sorbitolom, manitolom, takvim škrobom kao Sto je škrob iz krorapira, škrob iz kukuruza ili amilopektln, sa derivatom celulozo ill žolatinom, i takodje može uključivati maziva kao što su magnezijum ili kalcij unp-stoarat ili Carbowax lli drugi polietilenglikol ni voekovi, pa sa komprimuju tako da se obrazuju tablete ill centri za eražee. Ako su potrebno dražee, centri se mogu prevudi, na primer, s a Lonoentrovanim ras tvor ima šodera koji mogu sadržati gumiarabiku, talk i/ili titan-diok3id, ill alternativno sa nekim lakom koji se rastvara u lako isparijivim organskim rastvaračima ili smešama organskih rastvarača. U ovo prevlake mogu se dodati boje· 2»a pravljenje mekih Selatinskih kaspula (zatvoreno kapsule oblika porli) koje sadrže želatin i, na primor, glicerol, ili sličnih zatvorenih kapsula, aktivna supstanca sa može mešati sa Carbowax-om. Tvrde želatinsku kapsule mogu sadržati granulate aktivne supstancu sa čvrstim, isitnjouim nosačima kao što su laktoza, saharo2a, sorbitol, manitol, skrobovi (na primer, škrob iz krampira, škrob iz kukuruza ili amilopektln), derivati celuloze ili želatin, i mogu takodje uključivati magnazijumauearat ill stoarinsku kiselinu. Dozne jedinioe za rektalnu primenu mogu biti u obliku supozitorlja koje obuhvataju aktivnu sunatuncu u smeši sa Carbowax-om ili drugim polietilenglikolnim voskovima.

Svaka dozna jedinica poželjno sadrži 1 do 50 mg aktivnog sastojka.

Tečni preparati za oralnu primenu mogu biti u obliku sirupa, suspenzija ili emulzija, na primor, koje sadrže od oko 0.1% do 20% tuž. aktivne supstance i takodje, prema potrebi, takve dodatke kao što

- 25 - : :,.. ,. \ . .. .:

sredstva za atabilizaciju, sredstva za suspendovan je, sredstva. zu diupergoviinje, sredstva za davanja mirisa i/ill sredstva za zaslarijivanjo. , ‘ročni preparati za rektalno davanja mogu biti u obliku vodanih i.uur.vora koji sadrže od oko 0.1% do 2% tež. aktivne supstanoa i Likodje, prema potrebi, sredstva za stabilizaoiju i/ili puferake supstauce.

Za parenteralnu primenu inokcijama nosač može biti sterilna, parenteralno prihvatljiva točnost, n.pr., voda bez pirogena iii vodeni raatvor polivinilpirolidonn, iii neko parenteralno prihvatljivo ulje, n.pr., orahovo ulje i opciono sredstva za stabilizaoiju i/ili nar «rake supstanae. Dozne jediniae rastvora mogu biti podesno uklopljene u ampule, pri Čemu svaka doza požeijno sadrži od 0,1 do 10 mg aktivnog sastojka.

2a davanja u bronhije, preparati su podesno u obliku rastvora za prukanje iii suspenzije za prakanje. Rastvor tli suspenzija podesno sadrži od 0.1 do 10% tož. aktivnog saatojka.

Doza u kojoj sa aktivni sastojoi daju možev varirati unutar širokej intervala i zaviaide od raznih faktora kao Sto su, na primeri pojedlnačnl zahtovi svakog paoljenta. Podesna oralna doza može varirati od 5 do 200 mg na dan.

•Prilikom tretiranja aa dozom aerosoli, podesna dozna jedinica moža aadržatl od 0.1 do 10 mg aktivnog eastojka. Jedna iii dve t .Iva jedinice mogu se davati prilikom svakog tretiranja. ·

Farmaceutski preparati koji sadrže aktivne sastojke mogu se podušno formulisati tako da se obezbede doze unutar ovih intervala iii kao pojedinačne dozne jedinice iii kao višostruke dozne jedinice.

Pokazano je u rezultatima testova u Tablici I niže da jo kod *« jedinjenja iz sadašnjeg pronalaska nastupanje

Lronhodilatatornog efekta sporijo nego nastupanje bronhodilatatornog efekta kod referentne supstance terbutalina. Profil aktivnosti ušinide jedinjenja iz pronalaska podesnim za koriščenja, ne samo samostalno u kontinualnoj terapiji odršavanja, ved takodje u akutnoj terapiji u koi.ibinaciji sa bronhodil atatornim lekovima koji imaju brže naatupiuije ofekata. Kao primeri poznatih bronho3pazmolitifikih sredstava koja uu podesna za korišdenjo u komhinaaiji aa jedlnjenjlma iz sadacnjcg pronalaska mogu se spomonuti terbutalin, ibuterol, orciprenalin, salbutamol, epinefrin, lzoprenalin 1 efedrin.

Ova jedinjenja imaju sledečo strukturna formule»

epinefrin lzoprenalin

NH-CH

CH, ³

CH,

ch₃ O

OH CH₃

orciprenalin ibuterol terbutalin* salbutainol efedrin

Sledeča bronhospazmolitički aktivna'jedinjenja mogu se takodje čistiti u kombinaciji sa jedinjenjima iz pronalaska:

r 28

CH, CH\³Z ²\ -NH-C CH

Farmaceutski kombinovani preparati koji sadrže jedinjenje iz pronalaska zajedno sa daljom bronhospazmolitički aktivnom supstancom sa bržim nastupanjem efekta Čine dalji aspekt sadašnjeg pronalaska.

U farmaceutskim preparatima koji sadrže kombinaciji: jedinjenja formule I sa konvencionalno koriščenim bronhospazmolitičkim sredstvom kao što je spomenuto gore, težinski odnos poznatog jedinjenja prema jedinjenju I iz pronalaska je podesno od 1:2 do 1:5 i, poželjno od 1:3 do 1:4.

f- 29 - .....; ------------------------------—

Postupak prema pronalasku obuhvata redukciju jedinjenja formule

2 u kojoj ou R, R IR kao Sto je definisano gore, i gde, kndn ja 12

R iii R H, dobiveni hidroksi supstituenti mogu biti zaštičeni g

pomoču hidroksi-zaStitne grupe, i u kojoj je R vodonik iii H-zaatitnn grupa, posle Sega se, prema potrebi, preostale zaStitne grupa zamene na vodonikom.

Kao primeri grupa koje se mogu koristiti ea zaštitu hidroksi nup12 etituenata u radiknllma R i R mogu se spomenuti obično koriščeno hidroksi-zaStitne grupe koje se Inko zamenjuju na vodonikom, kao Sto ou, na primer, alkil iii neil radikali sa ne viSe od 5 ugljenikovih atoma iii mono- iii biciklične aralkil grupe au ne više od 11 ugljenikovih atoma kao Sto au benzil iii naftilmetil.

Kao primeri grupa koje oo mogu koristiti za zaštitu ominoazotnog atoma mogu se spomenuti obično koriSdena zaštitne grupe kno Sto mi mono- iii biciklične aralkil grupo koje sadrže ne viSe od 11 ugljonlkovih atoma, kao ato su benzil i naftilmetil·

Redukcija se može vršiti poznatim postupcima koriščenjem, na primer Pd/C iii NaBH^.

Za dobivanje jedinjenja formule (I) u kojima je R¹ grupa

H, biče jasno da če polazni materijal biti 3,5-disuptituisano jedinjenje gde je radikal -OR¹, iii odgovarajuči supstituent, hidroksi zaštitna grupa -OR gde je grupa R zaštitna grupa za hidroksilnu grupu koja se obično koristi, kao što je gore ilustrovano, koja se zamenjuje sa vodonikom u fazi u kojoj se, po potrebi, preostale zaštitne grupe zamenjuju sa vodonikom.

Benzil je poželjna hidroksi-zaštitna grupa. Benzil je takodje zaštitna grupa za azot amino grupe.

Tako dobivena jedinjenja formule I se, po potrebi, razlažu u njihove optičke izomere. Jedinjenja I se takodje, po potrebi, prevode u farmaoeutski prihvatljive soli.

Intermedijeri koriščeni u postupku su u nekim slučajevima nova jedinjenja. Niže če biti ilustrovano kako se intermedijeri mogu dobiti. Radi uproščavanja, razni načini koji se mogu koristiti za pravljenje intermedijera biče ilustrovani specifičnim ‘primerima. Jasno je da se ove specifične realizacije mogu primeniti za dobivanje drugih intermedijera koji se mogu pokazati potrebnim u dobivanju drugih krajnjih proizvoda.

U donj im šemama benzil radikal če u formulama biti označen sa $z.

- ,31. iiS^iSi_^2feiyS22S-iStš£ii}^e^ii^era

Način_l

Faza_l ^{1 Ο}'/5Α\ f³ : / V>-C-CH₂-^I - f - ch₃ BzO—* ' Bz CHg

HO O CH₃

-) - CH _HQ-Ar=/ gn^

Faza_2 ^ηο~τγλ Ϊ f^H3 // \\_ C-CH₂-NH-C - ch₃ ♦

HO jl_H^

Pd/C

H.

CH

CH

M rJ-C-Cl ch₃coqh . iii cf₃cooh

CHI 3

CH.

Način 2

HO , O II

C-CH- ♦

HO

CH.

Cl piridin

CH.

A ch:

CH.

C-CH.

Br.

dioksan

BzNH-C(CH₃)₃ aceton

n

C-CH₂-N

Bz

CHI ³ C I

CH₃

CH.

Polazni materijal formule

2 u kojoj su R, R , R i nova jedinjenja i čine g

R kao što je definisano gore su kao takva dalji aspekt pronalaska.

Pronalazak je ilustrovan sledečim primerima.

Primer 1. Dobivanje l-/bis-(3',5'-N,N-dimetilkarbamoiloksi)fenil/2-N-terc.butilaminoetanol hlorhidrata

Rastvor 78 g bis-3',5*-(H,N-dimetilkarbamoiloksi)-2-(M-benzilt-butil)-amino acetof/^enona u 300 ml etanola hidrogenizuje se u Parr opremi u prisustvu 25 ml benzilhlorida i 3.5 g 10% Pd/C. Vreme hidrrgenizacije bilo je 24 časa na pritisku 345 KPa i .na temperaturi 50°C. Katalizator se filtruje i filtrat se ispari do suva. Ostatak se rastvori u izzopropanolu, filtruje i na filtrat se doda dietiletar tako da se staloži naslovno jedinjenje. Identitet dobivenog naslovnog proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 46.5 g

NMR j ppm: 1.3 9H(s); 3.0 12H (d); 5.0 IH (qJ; 7.0 3H (m) (0 0)

GCMS: 99.0 \

3.2 2H (m); 4.6 (DOH);

^C1 izrač.⁸·⁰ * HPLC:...... 100.0 K nadj

KWD 2103

Bis-3',5(N,M-dimetilkarbamoiloksi)-2-(N-benzil-t-butil)amino-acetofenon koji je koriščen kao polazni materijal napravljen je kako sledi.

la^ Bis-^S^N^N^dimetilkarbamoiloksil-acetofenon

Rastvoru 152 g 3,5-dihidroksiacetofenona u 700 ml suvog piridina doda se 200 ml Ν,Ν-dimetilkarbamoilhlorida. Smeša se meša 18 časova na 60-70°C. Posle isparavanja u vakumu ostatak se tretira sa smešom dietiletra i vode. Vodena faza se ekstrahuje sa dietiletrom, posle toga se spojene dietiletarske faze isperu sa vodom, i suše preko MgSO^.

Posle isparavanja, ostatak se rekristališe iz izopropilalkohol-petroletra, t.klj. 40-60°C. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NHR.

Prinos: 180.4 g

NMR £ ppm: 2.6 3H (s); 3.1 12H (s); 7.4 3H (m) (CDC1₃, TMS)

i^L-SiSZŽiz^izlN^N^diinetilkarbainoiloksi^^Z-bronjo-aGetofenon

Rastvoru 180 g bis-3,5- (N ,N-dimetilk>tbamoiloksi) -acetofenona dobivenog u fazi la u 700 ml dioksana doda se ukapavanjem rastvor 31 ml broma u 200 ml dioksana. Smeša se meša na 35°C 1 čas. Ostatak dobiven posle isparavanja u vakumu se rekristališe iz izopropilalko— hol-petroletra, t.klj. 40-60 C. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR. '.·* ./X

Prinos: 174 g

Vield: 174 g

NMR _c' PP^m: 3.1 12H (s); 4.5 2H (s)j 7.4 3H (m) (cdci₃, TMS)

lc) Bis-3’ ,5'-(N,N-dimetilkarbamoiloksi)-2- (N-benzil-t-butil) amino_____________________________________________________

Rastvoru 5.6 g brcmo-acetofenona koji je dobiven u fazi lb u 75 ml acetona doda se rastvor 4.9 g N-benzil-t-butilamina u 30 ml acetona. Smeša se refluksuje sa mešanjem tokom 18 časova, fiitruje ispari u vakumu. Ostatak se rastvori u dietiletru, doda se petroletar t.klj. 61-70°C, i obrazovani žuti talog se filtruje. Posle ispi ranja sa vodom i zatim sa 1:1 smešom izopropilalkohola-petroletra dobivaju se beli kristali.

Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 4.6 g

NMR t

£ ppm: 1.2 9H (s); 3.1 12H (s); 3.9 2H (s); 4.0 2H (s); 7.3 QH (m) (CDCl^, TMS)

Primer 2. Dobivanje 1-/3-(Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi)-5-hidroksi)fenil-2-t-butilamino-etanol hlorhidrata

a) 3'-Benziloksi-5'-(Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi) -2-N-benzil-t-butil25}ίΠ2Σ2£2έ2ί®222_ίΐΐ2£Ϊ)Μ£2έ____________________________________

Rastvoru 9.1 g 3-benziloksi-5- (Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi) -acetofenona u 150 ml acetona doda se 7.5 g N-benzil-t-butilamina u 50 ml acetona. Smeša se meša pod refluksom 4 dana, posle toga se ispari. Ostatak se rastvori u dietiletru i staloženi (5.5 g) N-benzilt-butilamin bromhidrat se filtruje. Filtratu se doda 2N HCl, i etarsd

faza se odbaci. Vodena faza se neutrališe sa 10% rastvorom natrijumkarbonata i ekstrahuje se sa dietiletrom. Etarska faza se suši preko MgSO₄ i filtruje, pa se posle toga zakiseli sa etarskim hlorovodonikom. Staloženo mrko ulje se odvoji i rastvori u etanolu (25 ml) . Naslovno jedinjenje kristallše posle dodavanja dietiletra u etanolni rastvor. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 5.3 g

NMR ppm: 2.05 9H(s); 3.25 BHld); 5.15 2H(s); 5.45 2H(s); 7.75 13H(m) (CDC1₃.TMS)

b) 1-/3-(Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi)-5-hidroksi/-fenil-2-t-butilamino___®tanol_hlorhidrat____________________________

Rastvor 3'-Benziloksi-5'-N,N-dimetilkarbamoiloksi-2-N-benzil-tbutilamino-acetofenon hlorhidrata koji je dobiven u fazi a u 75 ml etanola hidrogenizuje se u prisustvu 1 g 10% Pd/C na običnoj temperatu i 380 KPa tokom 18 časova. Katalizator se filtruje i filtrat se ispari do suva. Ostatak se rekristališe iz izopropilalkohol/dietiletra.

Identitet naslovnog jedinjenja potvrdjen je sa NMR.

»

Prinos: 1.6 g

GCMS: (di-TMS-derivat 3 99 %

HPLC: 99 %

W’ik £ ppn: 1.40 9H(s); 3.05 6H(d); 3.12 2H(m);

DOH 4.70; 4.95 lH(q); 6.70 3H(m) (D₂°)

CH.

CH.

OH

CH.

i i».

3-Benziloksi-5-(Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi)-acetofenon koji je kori šččen kao polazni materijal napravljen je kako sledi.

^SL-3z§®S5li23S§iz5;lN_xN2dimetilkarbamoiloksi)_-acetofenon

Rastvoru 9.7 g 3-benziloksi-5-hidroksi-acetofenona u 200 ml piridina doda se 5.5 ml dimetilkarbamoilhlorida. Posle mešanja smeše na 60-70°C tokom 18 časova, ispari se do suva i ostatak se raspodeli izmedju dietiletra, I^O. Isparavanje etarske faze daje žuto ulje koje se prečisti hromatografijom na koloni silika-gela 60 sa CHCl^/petroletrom t.klj. 40-60°C (8:2) kao eluentom.

Prinos: 11.3 g

NMR ζ ppm: 2.55 3H(s); 3,10 6H(s); 5.10 2H(s); 7.30 6Him)

2b) 3'-Benziloksi-S^gOljN^dimetilkarbamoiloksi^^brornoacetof enon

.....Rastvoru 11.3 g 3-benziloksi-5-(Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi)-acetofenona koji je dobiven u fazi 2a u 150 ml dioksana doda se ukapavanjem 1.8 ml broma u 50 ml dioksana. Smeša se meša na običnoj temperaturi 1 čas i tada se ispari. Ostatak se rastvori u dietiletru i tretira se sa aktiviranim ugljem. Posle filtracije, filtrat se ispari i ostatak se rekristališe iz izopropanola. Identitet proizvoda potvrdjen je sa

NMR.

Prinos: 7.9 g

NMR ppm: 3.10 6H(s); 4.40 2Hls); 5.10 2H(sh 7.2 8H(m)

Primer 3. Dobivanje 1-/3',5'-bis-(N-etilkarbamoiloksi)-fenil-2-t-^{1 r} butilaminoetanol hlorhidrat

a) 3',5' -Bis- (N-etilkarbamoiloksi) -2-N-benzil-t-butilaminoacetofenon ________

Rastvoru 8.0.g 3',5'-bis-(N-etilkarbamoiloksi)-2-bromo-acetofenona u 100 ml acetona doda se 7.0 g N-benzil-t-butilamina. Smeša se refluksuje 18 časova. 4.1 g M-benzil-t-butilamin bromhidrata obrazovanog i staloženog za vreme reakcije se filtruje i filtrat se zakisel

Sa~konc7 HC1. Filtrat se sada Ispari do suva i naslovno jedinjenje se izoluje hromatografijom na koloni na silikagelu 60 koriščenjem 1) CHCl^/etanola (2:1), 2) etanola kao eluenata. Naslovno jedinjenje se eluira u etanolne frakcije i rekristališe se iz etanola/dietiletra. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 0.3 g

NMR j' ppm: 1.2 6H(t); 1.6 9H(s); 3.3 6H(m); 4.2 2H(m)

4.9 2H(s); 7.4 8H(m) (CO^D, TMS) ⁰

CH-CH₇-N-t-0 ^{J z} H p

CH,CH--N- OO ^H II o

OCH₂-N

CH,

I ³ C-CH.

CH.

b) 1-/3',5'-Bis-(N-etilkarbamoiloksi/-fenil-2-t-butilaminoetanol —____

Rastvor aminoacetofenona - 0.3 g - u 50 ml metanola hidronenizuje se u prisustvu 0.1 g Pd/C na običnoj temperaturi 1 na 345 kPa tokom 18 časova. Katalizator se filtruje i filtrat se ispari do suva. Ostatak se rastvori u izopropanolu i doda se dietiletar da staloži naslovno jedinjenje. Identitet naslovnog proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 0.18 g

GCMS: TMS derivat

NMR j ppm; 1.2 6Η(t)j 1.5 9H (s); 3.3 6H(m); 5.3 lH(m) 6.1 2H(t); 6.9 3H(m) (COC1₃, TMS)

HPLC: 98.4 %

O

II

3',5'-bis-(N-etilkarbamoiloksi-2-bromo)acetofenon koj i je koriščen kao polazni materijal napravljen je kako sledi.

Sa^^S^Bis^iN^etilkarbamoiloksi^scetofenon

Rastvoru 15 g 3,5-dihidroksiacetofenona u 200 ml piridina doda se 18.8 ml etilizocijanata. Smeša se meša na 70°C tokom 18 Časova pa se posle toga ispari. Ostatak se raspodeli izmedju hloroforma/vode; hloroformska faza se ispere sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom i tada se ispari. Kristalni ostatak se rekristališe iz izopropanola. Identitet proizvod potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 19.4 g

NMR j ppm; 1.2 6H(t); 2.6 3H(s); 3.35 4H(p); 5.45 2H(t);

7.3 lH(q); 7.6 2H(d) (COC1₃, TMS) |, , ·. -/-/-

3b). 3'._z.5 (^N~^eti^^arb^am°iloksl/-2-brciino2acetofenon

Rastvoru 19.4 g acetofenona koji je dobiven u fazi 3a u 300 ml dioksana doda se 3.7 g broma u 100 ml dioksana. Smeša se meša na obič noj temperaturi 1 čas i posle toga se ispari i ostatak se kristališe iz izopropanola. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 16.7 g

NMR <f ppm: 1.2 6H (t); 3.3 4H(p):. 4.45 2H(s); 5.35 2H(t);

7.3 lH(q); 7.6 2H(d):. (COC1₃, TMS)

C-CH₂Br

-· - - -- · ·'

Primer 4. Dobivanje 1-/Bis-(3',5'-(Ν,Μ-dimetilkarbamoiloksi)fenil/-2ciklobutilaminoetanol sulfata

Rastvor 2.9 g bis-3',5'-(N,N-dimetilkarbamoiloksi)-2-(N-benzilciklobutil)-amino-acetofenon hlorhidrata u 50 ml etanola hidrogenizuje se na pritisku 345 kPa i na 45°C tokom 18 časova u prisustvu 0.5 g 10% Pd/C.

Dobiveno ulje posle filtracije katallzatora i isparavanja filtrata rastvori se u vodi koja se zaalkali sa 1 M rastvorom natrijum-karbonata i tada se ekstrahuje sa dietiletrom. Ostatak posle isparavanja se rastvori u etanolu i doda se etanolna sumporna kiselina do

................................... a, | ,lim» IMl»U I» pH 5.5. Posle isparavanja dobiveni kristalni ostatak se rekristališe iz izopropanola. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: lg

CIMS (NH^): zapažena je izračunata molekulska težina.

SO₄ ²”; 98.7%

NHR (0₇0) J ppm: 2.05 6H (m)j 3.00 14H (m); 3.65 IH (m);

4.60 (D0H)'i 4.95 IH (m); 6.95 3H (m).

Bis-3', 5' - (Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi) -.2- (N-benzilciklobutil)amino-acetofenon hlorhidrat koji je koriščen. kao polazni jnaterijal .

napravljen je kako sledi:

4a. Bis-3',5'-(N,N-dimetilkarbamoiloksi)-2-(N-benzilciklobutil)-aminoaggtgfgnogLhlorhidrat_________________________________________________

Rastvor 4.9 g (0.013 mola) bis-3',5'-(N,N-dimetilkarbamoiloksi)-2 bromo-acetofenona i 4.4 g (0.027 mola) N-benzil-ciklobutilamina u 120 ml suvog acetona refluksuje se sa mešanjem tokom 18 Časova.

Posle filtracija i isparavanja do suva ostatak se rastvori u suvom dietiletru. Tada se doda etanolni hlorovodonik na etarski rastvor do PH 2. Posle isparavanja etarskog rastvora dobiva se mrko ulje koje se kristališe iz acetona/etiletra.

Prinos: 5.5 g koji se rastvore u hloroformu i prečište hromatografijom na silikagelu 60 koriščenjem CHC1₃/C₂H₅OH 10:1 kao eluenta. Frakcija koja sadrži naslovno jedinjenje se tada ispari tako da se dobiva 2.9 g kristalnog materijala. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

NMR (CDC1₃)^ ppm: 2.0 4ii (m); 2.3 2H (mj ; 3.05 12H (OJ;

4.4 5H (m); 7.5 0H (m).

Primer 5. Dobivanje l-/bis-(3',5^r-(Ν,Ν-dlmetllkarbamoiloksl)fenil/2-(l-metil)-ciklobutilaminoetanol hlorhidrata

Rastvor 6 g bis-3',5'-(N,N-dimetilkarbamoiloksi-2-N-benzil-(lmetil)-ciklobutilamino-acetofenon hlorhidrata u 100 ml etanola hidrogenj zuje se na pritisku 380 KPa i 45°C tokom 18 Časova u prisustvu 0.5 g i-..... -..... ·— -

10% Pd/C. Posle filtracije katalizatora, filtrat se ispari do suva i ostatak kristališe iz izopropanol/dietiletra. Identitet jedinjenja potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 4.3 g

HPLC: 98.9% Čistoča

Cl. ~ : 8.5% Cl : 8.4% izrac. nadj.

NMR: (D₂0) / ppm: 1.50 3H (s); 2.10 6H (m); 3.08 14H (m);

4.70 (DOH); 5.08 IH (m); 7.08 3H (m).

HCl

Bis-3',5'-(N,N-dimetilkarbamoiloksi-2-N-benzil-(1-metil)ciklobutilamino-acetofenon hlorhidrat koji je koriščen kao polazni materi jal napravljen je kako sledi:

5a. Bis-3',5'-(N,N-dimetilkarbamoiloksi)-2-N-b en z i1-(1-meti1)-c iklobuhilamino2acetofenon_hlorhidrat____________________________________

Rastvor 6.7 g (0.018 mola) bis-3',5'-(Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi) 2-bromoacetofenona i 6.9 g (0.039 mola) N-benzil-l-metilciklobutilamina u 100 ml suvog acetona kuva se pod refluksom 18 časova. Reakciona smeša se filtruje i filtrat se ispari do suva. Ostatak se rastvori u dietiletru kojem se dodaje etanolni hlorovodonik do pH 2. Posle isparavanja ostatak se rekristališe iz etanola/dietiletra. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Pr-inos: 6 g

II

Μ-Γ-Ω

Sledeči primeri ilustruju kake se jedinjenja iz pronalaska r.cgu inkorporirati u farmaceutske preparate:

Priner 6. Aerosol ga inhaliranje l-/bis {3', 5 * - (Π,Τί-diiaetilkarbanoiloksi) fenil/-2-l·;terc.butilaminoetanol hlorhidrat 0.75 σ

ΚΙσΙνοΓ* 0,20 rj i’rigen^R 11/12/113/114 do 100.0 g

Priner. 7. Tablete

Svaka tableta sadrži:

l-/bis(3* _r 5'-P-dimotilkarbaroiloksi ) fenil-2-’^Tterc.butilarainoetanol hlorhidrat β.Πησ

Kukuruzni škrob 25.0 ng

Laktoza 206.0 ng

Želatin 1.5 ng

Talk 10.0 ng ilagnezi jur-stearat 1.5 ng

250.0 r.g

Priner 0. Suoozitorija Svaka supozitorija sadrži:

l-Ai^tj' ,5'-(”_rIT-dinetilkarbar;Oiloksi)fenil/-2-:’terc.butilaninoetanol hlorhidrat 6.0 nn

AskorbilpalrdLtat 1.0 ng

Osnova za supozitoriju {Inkausen H) dr

2.000 .0

Primer 9. Slrun · , . .

l-/bis (3',5(Π,Ν-dinetilkarbanoiloksi) fenil/-2-Nterc.butilajainoetanol hlorhidrat 0.060 g

Tečna glukoza 39.0 g

Saharoza 50.0 g

Askorbinska kiselina 0.1 g

Katrijun-pirosulfit 0.01 g

Dinatrijum-edetat 0.01 g

Oranž esencija 0.023 g

Verifikovana boja 0.915 g

Prečiščena voda do 100.0 g

Primer lo. Rastvor za inhaliranje l-/bis ('3 *, 5^f - (Π, M-dimGtilkarbamoilokai) fenil/~2-I’terc.butilaninoetanol hlorhidrat 0.75 g

Natrijur-pircsulfit 0.10 g

Dinatrijun-edatat 0.10 g.

Katrijun-hlorid 0.85 rr

Prečiščena voda do 100.0 rl

Priner 11. Rastvor za rektalno davanie (Rektalne fiole)

I-/bis(3* rS^-pT/T-dimetilkarbanoiloksi) fenil/-2-Nterc.butilaninoetanol hlorhidrat C.O ng

Natrijum-pirosuliit 1.3 ng

Dinatrijur—edetat 0.3 rg

Sterilna voda do 3.0 n.l

Priner 12. Subllngvalne tableto l-/bls{3* ,5'-(N,N-aimetilknrbsnoilo?<si) fenllZ-S-^terc.butilaminoetanol hlorhidrat 3.0 ng

Laktoza 33.0 rg

Agar

Talk

5.0 mg 5.0 rg

100.0 ng

Primer 13. Kapi l-/bi3 (3*, 5' - (K/N-dimctilkarbamoilokai) fenil/-2-?4terc.butilaainoetanol hlorhidrat

Askorbinska kiselina

Natrij unh-pirosulf it

Dinatrijum-edetat

Tečna glukoza

Apsolutni alkohol

Prečiščena voda do

0.60 g 1.00 g 0.10 g 0.10 g 50.0 0 g 10.00 g

100.0 ni

Priner -14. Tablete

Svaka tableta sadrži:

l-/bis (3*,5' - iinetulkarbanciloksi) fenil/-2-?'

terc.butilaninoetanol hlorhidrat	6.0	ng
l-{3' 5'-dihidrok3ifenil)-2-t-but±larJ.noetanoJ.
sulfat (terbutalin)	2.0	ne
Kukuruzni škrob	25.0	ng
Laktoza	204.0	ng
želatin	10.0	ng
Ta 4 k	10.0	ng
Magnezijum-stearat	1.5	cr
Primer 15. Tablete	250.0	ng

Svaka tableta sadrži:

l-/bis (3',5'- (Ν,Μ-dimetilkarbamoiloksi) fcnil/-2-Wterc.butilaninoetanol hlorhidrat C.O ng alfa- (terc. )-butilaninonctil-4-hidrokr?i-n-ksilolalfn/—diolsulfat (salbutanol) 2.0 ek*

Kukuruzni škrob , _ . 25.0 r.g

Laktoza 204.0 mg

Želatin 1.5 ng

Talk 10.0 mg

Magnezijum-stearat 1.5 mg

250.0 mg

Primer 1«5. Tablete

Svaka tableta sadrži:

l—/fcis(3',5'- (Ιϊ,Ν-dimetilkarbamoiloksi) fenil/-2-K-

terc.butilaminoetanol hlorhldrat	6.0	mg
1- (3', 5'-diizobutiriloksi-feni1)-2-(t-butil-
amino)-etanol, hlorhldrat (ibuterol)	2.0	mg
Kukuruzni škrob	25.0	*
Laktoza	204.0	mn
Želatin	1.5
Talk	10.0	ng
Magnezijum-stearat	1.5	mg
	250.0	mg
Primer Π. Tablete
Svaka tableta sadrži:
l-/bis(3',5'-(tt,H-dimetilkarbamoiloksi)fenil/-2-M-
terc.butilaninoetanol hlornidrat	f .0	mn
1-C 3',5'-dihieroksifenil)-2-(i-nronilamino)-etanol
sulfat (orciprenalin)	2.0	Γ:Γ
Kukuruzni skrčk	2 ~. n	?T*
Laktoza	202.0	7;:C
Želatin	1.5	'••J
Talk ,	10.0	I-**
Magnezij ur—sterarat	1.5

250.0 mr

Primer 18. Sirup l-/bis (3', 5 ·-(Ν,Η-dimetilkarbar.oiloksi) fenil/-2-!i< terc.butilaninoetanol hlorhidrat 1 - (3', 5'-dihidroksifenil)-2-(t-butilamino)-etanol sulfat (terbutalin)

Tečna glukoza

Saharoza

Askorbinska kiselina

Natri jur.t-pirosulf it

Dinatrij um-edetat

Oranž esencija

Verifikovana boja

Prečiščena veda do

0.030 g

0.020 g 30.0 g 50.0 g

0.1 g

0.01 g

0.01 g

0.025 g

0.015 g

100.0 ml

Farmakološki testovi

A. Vreme trajanja nivoa terbutalina u serumu posle davanja jedinjenja iz pronalaska neaneateziranlro pslma

Po3tunak testiranja

Postupak

Pet pasa (nečiste rase, ζ?) 13-18 kg) koriščena su ponovljeno u študiji. Svaki pas koriščen je najviše jednom nedeljno. Hrana je uskračena životinjaraa neposredno pre eksperimenta (voda se dodaje po volji). Testirano jedinjenja ae rastvori iii suspenduje u 8 ml destilisane vode, i vrati se se nazad u zadnji deo usta pomoču šprica i kratke cevi. Ovo oralno davanje pračeno je ispiranjem sa vodam (8 ml,.

Krv se sakupi iz vena iz glave koriščenjem evakuisanih epruveta. Doda se'esterazni inhibitor diizopropilfluorofosfat (DFP), uzorci se centrifugiraju (+ 5°) i količina terbutalina u plazmi odredjuje se postupkom masfragmentografske analize. Nivo terbutalina u serumu indicira stepen bronhospazmolitičkog efekta testiranih jedinjenja ali ne ispoljava bronhocpazmolitički efekat koji ispoljavaju — testirana jedinjenja.

Količine testiranih sun3tanci koje se daju biraju se tako da nivo terbutalina, kada se daje sam po sebi, odgovara niovima u serumu ko se dobivaju u pacijentima prilikom kliničkog koriščenja, tako da je nivo terbutalina najmanje 2 ng/ml tokom 6 do 8 časova. Doze testiranih supstanci iz pronalaska bila su takve da se dobivaju nivoi terbutalina u serumu koji odgovaraju približno nivoima u serumu koji se dobivaju posle davanja samo terbutalina.

Rezultati testova

Rezultati testa dati su niže u Tablici 1, gde je dat vremenski tok nivoa terbutalina u serumu na testiranim životinjama. Svaki set nivoa u serumu je rezultat testa u jednom psu. Vremenski interval u okviru pretstavlja interval u kojem se dobiva kliničkl efikasan nivo terbutalina u serumu. Tako, Interval u okviru pretstavlja klinički korisno vreme trajanja testiranih jedinjenja.

CN

Tablica 1. Nivoi seruma ng/ml terbutalina posle p.o. davanja terbutalina _1 raznih terbutallnsklh estara psima rH E I n id cn«o c

4) i—I

Ul E 0 3 il· u φ P «a >

O O n

A n) XJ C p id ρ Φ -n «H c p ω <d 0 > 04

Λ

M

Φ

P

Φ > 0 -rl > Λ •H G Z Ό

<d	1 r- 04 tn
C	0 λ;
P	u
XJ		Cn
P	φ	£
P	0
0	«d
λ:	P	Φ
	P	ϋ
id	-P	0
P	(0	id
id	Φ	P
o	+>	Ul

m

Φ		O cn
•n		X
C		o s-z
Φ		U
•n		1^
C		•Jn
P		/P
Ό		1 CM
Φ
•n		U |
	>—	1 »r
o
s	ο-	— O
(d P P		1
P	ι
Ul	(	1
Φ		n n χ
C-I		'NZ'
	o
Φ
•n
0	•
Φ
•n
C	•
P	c
tJ
Φ
b

o

IN oi

CN

CN

CN

	~~ ----
in		-O-	; -
cn		»
•		r-<			o
o
co		cc			o
o	0	m			CN
	Φ
»H	Φ	in			rH
rH	E	in			• tn
	φ
	•n
CN	•H d	r—♦ •	•		o •
CN		fN			in
		O			IN
·»	o>	•			•
• cn	e	cc			IO
r-C	CN	ΙΌ			«st
•	•	•			•
«o	OI	IN			cn
CN	•e	O			o
•	•	•			•
σ>	CN				o
					·-<
fN	O»	CN
•	•	•
cn	CN	fN			1
r»	CO	in			(Ό
•	•	•			•
m	«a·	o			o
					rH
	m	IC			o
»-4	o	•			•
• o	• o	o			«rH

C * « Φ 4J P ·£Ή Φ Φ 4J P

O=<_)

I m

~X o

/\ o=u

I

0=0

I z\ (N

X u

m x

o

0=0 fN

X t_) n

x o

Iz Tablice 1 se vidi da testirane sups.tance iž pronalaska daju nivo u serumu od 2 ng/ml iii više tokom 16 časova iii više. Referentna supstanca terbutalin daje odgovarajuči nivo u serumu tokom oko 8 časova, što je vreme trajanja koje se normalno dobiva kliničkim koriščenjem terbutalina.

B,. Dronhodllatatornl efekat jedinjenja la pronalaska davanlh per ae

B.¹. In vitro testna izclovanom dušniku zamorčeta

Postupak testiranja

Disecira se dušnik iz zamorciča, iaeee ee spiralno 1 prenese sn u KreLs-ov rastvor koji se nalazi u kupatilu za organ na 37° i aeriše se sa karbogenam. Traka dušnika kontraktira se sa pilokarpinom (4.10^€ mol/1, tako da se proizvodi tenzija od oko 1.5 g. Izvrši se izccaetrijsko merenje koriščenjem transducera FT03 i Grass poligrafa 70. Pre. davanja testiranog jedinjenja daje se esterazni inhibitor eserin u kupatilo u koncentraciji 1.1θ”^β mol/1. Koncentracija testiranih supstanci koja proizvodi 50% relaksaciju (EC50) pilokarpinom kontraktiranog dušnika se zabekeži kao i potencirajučl iii inhibirajuči uticaj testiranih supatanci iz pronalaska na relakairajuči efekat terbutalina. U ovom poslednjem spcnenutom testu mišični preparat se predtretira sa testiranim jedinjenjima tokom 5 minuta, pre nego što so zabeleži reakcija terbutalina.

Rezultati testa

Rezultati testa dati su u Tablici 2 niže.

m χ

Ρ

C

HO α

Ό α

Ό

Ρ

ΗΟ β

(Ο

Ο rd ο

Ν •Η Φ β

I Ο Μ <0

Ρ β Ο β X <0 <0 Ρ Ρ β P Ρ <0 p P X <0 Ρ <0

Φ £< (0 Ρ φ Μ β Ρ 3 •η φ W Ή Λ §Ό h tn φ Ο Φ k φ β JZ Ρ •ΗΌ 10 β ϋ 3 p Ο Ρ β -r-»P k (0 φ «ρλχ p k ω φ Ο Μ φ Ο Ή Λ Λ P Λ Φ (0 >

Ο η+ι Ο 10 k Φ

Ρ	to ρ
10
β
Ρ 10	<0
10 Ρ	<* χ
X Φ	1 Φ Ο Ρ
Φ >0	φ ο m β
Ή k	Ρ β χο
Φ 0	«j p a
Ε	«J Ρ Ό Ό
Ρ <0	•η ιο ο
β Ν	ρ α > φ
k	0 □ Ν -η

ΟΌ Ρ Ο <0 X Ρ Λ

Ί8

JZ β

ο

Η «

ίΝ (0

Ο •Η

Ρ h

<0

10 P Ρ Η k Οϋ Ο -ρ φ k <0 e C C

Φ 10 X ορϋ k <0 ια tn ι β ρ ·γί ρ ο ο Ο ρ Ο Φ Η ρ X w X k ~

Φ π

β

Φ •r» β

«rH

Ό

Φ •η β

(0 k

Ρ

Ρ (0 φ

Η <*ϊ

Ζ~\ η

χ ν-ζ υ

I \D ιη ο

+ 1 C“4

CM

Π •s φ

4J ϋ

β φ

k

Φ «η φ

k <Μ φ

•η β

Φ

C- ο L 'Ί >/\

CM

Ci (0

Ρ

HL

Ρ β

σ ο

(Μ ι

O—D

I

I

Ο“<-) ι

/ (Π

X ω

\ η

χ ο

Iz Tablice 2 se vidi da testirana supstanca I nije proizvela bronhodilatatorni efekat.

Nije zapažen potencirajuči niti inhibirajuči efekat testirane supstance I po bronhodilatatorni efekat terbutalina.

B2 Bronhospazmolitički efekat testiranih jedinjenja posle oralnog davanj?. zsnorčlčima^^____________

Postupak testiranja

U študiji je koriSčeno 9 zamorčiča, soja Dunkin-Hartley, 150-290 g. Životinje su gladovale oko 15 časova (voda se daje po volji) pre davanja, preko stomačne cevi, testiranog jedinjenja iii nosača (kontrole). Da se ustanovi adekvatan vremenski period izmedju davanja i izlaganja histaminu, odredjen je maksimalan nivo u plazmi terbutalina koji se proizvodi hidrolizom datih prolekova. Tako su sakupljeni uzorci krvi (u pre-eksperimentalnoj seriji) iz zamorčiča u različitim vremenskim periodima posle davanja testiranog jedinjenja i odredjen je nivo terbutalina u plazmi pomoču masfragnentografskog testa. Maksimum terbutalina u plazini zabeležen je 50-60 minuta posle davanja, i ovo vreme izabrano je kao vreme za početak izlaganja histaminu.

Aerosol histamina generisan je pomodu Bird-ovog linijskog nebulizatcra iz rastvora koji sadrži 0.02% histamin - HCI i 3% glicerola. Zastitni efekat procenjen je na osnovu odlaganja pojave znakova anoksijo kod životinja tretiranih lekovima. Od kontrola preko 90% je pokazalo respiratorne poremodaje unutar 3 minuta koriščenja aerosola. Lekom tretirani zamorčidi bez ikakvlh znakova uticaja na respiratorni trakt pornodu histamina za vreme ova prva 3 minuta označeni su kao zaštičeni.

Rezultati te3ta

Rezultati testa dati su u Tablici 3 niže.

ZaŠtitni efekat testiranih supstanci protiv histaminomindukovanog bronhospazma kod neanesteziranih zamorčiča

C

Λ

Ih ti •H 4J -P 3 « C ti -H

-p ε rt» m o m Ό 0 •H •P ti •h xn -p H Ml > ti ti

Λ1 ti

N

C

H

P >

-H O IN

O in

Q

U

JA eo

M

T.

e m

‘o •ao al

4J

X ti

O

C ti

P ti r« .O r·»

CM <*>

ti o

T-l r-1 •s

H a» •n

C ti •n

C

P

Ό «

O

C ti

P •r-l •P υ

ti

E-»

S ® -S p

I u

I ss /\ οι υ

ι χ

X υ

C) •n tl ti •n

C •H

Ό

D 'O

Vidi se iz Tablice 3 da testirano jedinjenje I na molarnoj osnovi jeste slabije od referentne supstanoe terbutalina u zaštiti testiranih životinja protiv histaminom-indukovanog bronhospazma.

^c Efekat testiranih jedinjenja na izolovane srčane preparate

In vitro test na izolovana srčana u5ča_ zamorciča

Postupak testiranja

Koriščeni su musjaci zamorčiča soja Punkin Ilartley (400-500 g) .

Posl n iskrvavl javan j?, i odvajanja srca disektirana su srčana v.šča da budu slobodna od ventrikulnrnog dela i uronjena au u Kerbs-ov rastvor na 37° koji je aerisan karbogenom. Učestanost i snaga preparata koji spontano kuca luereni su Grass-ovim transduceroin FT03. U poligrafu (Grass 7P) signali sa izoiaetrijskog transducera prenošeni su kao aktivirajuda funkcija iz pogonskog amlifikatora prema tahografu da se zabeleži brzina.

'Joda se esterazni inhibitor eserin do koncentracije 1.10 ntol/1 u ku^atilo za organ pre nego što se dodaju lekovi koji se testiraju. Unutrašnja aktivnost testiranih jedinjenja po srčani preparat, to jeste njihov efekat po srčanu brzinu (hronotropni efekat) i njihov efekat po snaga srcanih otkucaja (inotropni efekat), kao i moguca interakcija ovili jedinjenja sa terbutalinom proučavani su u ovom testu.

Rezultati testa dezultati testa dati su u Trlici 4 niže.

Tablica 4 Efekat testiranih supstanci na izolovana spoljna ušča srca kod zamorce ta _______

A
O
M	-H
n	C OU
(U	0
Ό	M	•H
xn	4J -P	Z»
3	0 A	n
	E Ai	0
0 g	0 Φ m m	S
A s	Λ Φ	Φ
0		ϋ
i-l
0		φ g
N M
A		•H
•H	P
G	c	A
	cu	iH
4J	0 +J	Φ
A	M A	P
a:	P Ai
φ	0 Φ
Ή	C Ή
W	•H φ

o «M O

A U e o H £ Ή 0» M

OSSO I

V.

/\

CM oi <*)

X u

cd <\

Vidi se u Tablici 4 da testirano jedinjenje I nije pokazalo makakav hronotropni iii inotropni efekat.

Moguča potencirajuda iii inhibirajuča reakcija testiranog jedinjenja I po hronotropni i inotropni efekat terbutalina takodje je ispitana dodavanjem testiranog jedinjenja u organ za kupatilo u istoj koncentraciji kao terbutalin. Nije zapašen potencirajuči iii inhibirajuči efekat po inotropni i hronotropni efekat terbutalina za testirano jedinjenje I.

C2 in vivo test na efekat testiranih jedinjenja po srČanu brzinu r a mk.n __ _ __ _

Postanek testiranja ret pasa (nečiste rase, kg) koriščenj. su ponovljeno u ovoj študiji. Svaki pas je koriščen najviše jednom nedeljno. Krčma je uskračcna šivotinjam jednu noč pre eksperimenta (voda je davana po volji). Testirano jedinjenje rastvoreno je iii Euspendovano u P ml destilisane vode, i stavljeno je u zadnji deo usta pomoču šprica i kratke cevi. Ovo oralno davanje pračeno je ispiranjem sa 8 al vode.

Kr v se bai.upi iz eefarnih vena u pr en j Lit šapar-.a koriščenjem evakuiranih epruveta. Doda se esterazni inhibitor diizopropilfluofo3fat (DFP), uzorci sc centrifugicaju (+5°C) i količina terbutalina u plazmi odredi se postupkom masfragmentografske analize. Nivo terbutalin u serumu ir.tlicira stepen bronhospazmolitičkog efekta testiranih jedinjenja^

Količine testiranih supstanci koje se daju biraju ee tako da nivo terbutalina, kada se daje eamoetalno, odgovara nivoima u serumu koji se dobivaju i za koje je nadjeno da su efikasni kod pacijenata u kliničkoj upotrebi, to jeste, nivou terbutalina od najmanje 2 ng/ml seruma tokom 6 do 8 časova. Doze testiranih supstanci iz p_ronalaska birane su tako da su dobiveni nivoi terbutalina u serumu odgovarali približno nivoima u serumu koji su dobiveni posle davanja samo terbutalina.

Srčana brzina odredjena je pomoču stetoskopa (prosek od 3 odredj i vanj a za vreme 5-minutnog perioda) pre davanja leka i pre svakog uzorkovanja krvi.

Rezultat testa

Relativni efekat testiranih jedinjenja po srčanu brzinu kod probnih* životinja ilustrovan je grafički na dijagramu koji prikazuje povečanje srčana brzine mereno pri izvesnoj koncentraciji terbutalina u serumu naspran logaritma pomenute koncentracije terbutalina u serumu. KoriSčene 3n samo vrednosti pre i do maksimalnog povečanja srčane brzine. Ovaj postupak če proizvesti grafikon koji se sastoji od suštinski prave linije. Kada se takva linija izvuče za svako testirano jedinjenje, može se videti iz nagiba linije kako se srčana brzina koreliše sa koncentracijom tastiranog jedinjenja u serumu.

U ovom testu istraživani su nagib linije i koeficijenat korelacije za roferentnu supstancu terbutalin i testirano jedinjenje No. I. Rezultati su dati u Tablici 5.

¢:

in

C.

Έ λ

I

Φ ε

ιϋ

-η-η O C M Φ m m

P d φ φ ΤΊ

CM m

<0

K

C

O fl-rt -rt O U <0 •rt rH Ή φ Φ M

00	«r
CP	CM
m	en
<P	CP
•	•
o	o

K)

Ki

U)

P

C •rt

N

Ki

Λ «J

C <0

O « 44

n) e

id

•H		44	<d
O· Φ		•H
Id C	<d	M Φ	§
C -rt	Ό	Id Ό	k
N	id	OJ p	Φ
Φ M	k	0 1-1	co
•njQ		rH fl3
C	0»	M

cn \D o

•n

C o

•m

C •rt

Ό

Φ «J φ O m id c

XJ -n	C	P > Φ
Φ -rt	S	N 0 O
> C:	K)	Ki OJ C
0 -rt	M	Φ Ό 0
CU «rt	(0	>044

rt

C (d u

•rt

4J in

Φ +j

Φ •rt c id id > H tn H -rt χ Φ 4J <u\ 44 U) N CP C Φ O g H 44 T3 — o

I rH o

o cn i

ee •

c ( rt Φ u Ή C φ Φ d*

X c

•n id u

•rt m

id o

-Q id

Eh

CM

Ό

Φ >3 i

t

Iz Tablice 5 se vidi da testirano jedinjenje I proizvodi relativno mnogo nanje povečanje srSane brzine nego referentno jedinje nje terbutalin.

Kcmentari testiranih rezultata iz farmakoloških testova

Naj pre de se zapaziti da se jedinjenja iz pronalaska hidrolizuju u serunu 1 telesnim fluidima peoizvodeči jedinjenje terbutalin, koji tada ispoljava bronhodilatatorni efekat. Da se takva hidroliza vrši indirektno je očevidno iz navedenih farmakoloških testova, gde su mereni nivoi u serumu, itd. terbutalina konzistentno mereni.

✓

D testu A je pokazano da jedinjenje I iz pronalaska daje klinički kkoristan nivo terbutalina u serumu (2 ng/ml u serumu iii više) za vreme vremenskog perioda koji je najmanje dva puta duši od vremenskog perioda u kojem referentna supstanca terbutalin daje odgovarajuči nivo u serumu (16 časova iii više naspram 8 časova) .

D testu BI (bornhodilatatomi efekat in vitro na izolovanam dušniku zamorčeta, demonstrirano je da testirano jedinjenje I nije ispoljavalo nlkakav unutrašnji bronhodilatatorni efekat.

Nije zapažena potencirajuča iii inhibirajuča aktivnost testirane supstance I po bronhodilatatorni efekat terbutalina.

Test B2 demonstrira bronhospazmolitički efekat testiranog jedinjenja I in vivo na zamoričičima. Brormospa zmoli tička aktivnost testiranih jedinjenja pri oralnom davanju bila je na molamoj osnovi oko pet puta niča od aktivnosti referentnog jedinjenja terbutalina.

D testu Cl demonstrirano je u in vitro testu da testirane jedinjenje iz pronalaska samo po sebi nema inotropni iii hronotropni efekat na izolovan! srčani preparat zamorčeta. Dodaje se esterazni inhibitor da se obezbedi da se meri ba3 unutrašnji efekat testiranih jedinjenja, a ne efekat proizvoda hidroliza terbutalina.

Test C 2 demonstrira pomoču in vivo testa na psima da testirano jedinjenje I lz pronalaska ima značajno sman jeni stimuliraj uči efekat. na srčanu brzlnu u poredjenju sa stimulirajučim efektom na srSanu brzlnu terbutalina.

U zaključku, jedinjenja lz pronalaska su bronhospazmolitička sredstva koja imaju izuzetno dugo vrene trajanja dejstva, a pored tolja ispoljavaju sman jene efekte na srce u poredjenju sa jedinjenjem iz tranije nauke tcrbutalinom.

Dugo vreme trajanja aktivnosti, mereno kao vremenski period u u kojem je nivo u serumu proizvoda hidroliza terbutalina najmanje 2 ng/ml iii više, znači da če jedinjenja iz pronalaska omogučlti sman j Ivanje broja puta koliko astmatični pacljenti tokom 24 časa treba da uzrau svoj lek. Odredjeno, vreme trajanja terapeutske aktivnosti od oko 16 časova iii više omogučiče da se pacljenti efikasno zaštite i sa manje bočnih efekata za vreme normalnih perioda snavanja sa jedno jedinoa dozom aktivne supstance.

Dos.73728 * LD 626-1 Yu / 06.06.,1986. P-1704/81

NAVOD PRIJAVIOCA O NAJBOLJEM NJEMU POZNATOM NAČINU ZA PRIVREDNU ' -UPOTREBU PRIJAVLJENOG PRONALASKA ' . Dobivanje l-/bis-(3',5'-Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi)fenil/2-N-terc.butilaminoetanol hlorhldrata

Rastvor 78 g bis-3',5'-(Ν,Ν-dimetilkarbamoiloksi)-2-(N-benzilt-butil)-amino acetof enona u 300 ml etanola hidrogenizuje se u Parr opremi u prisustvu 25 ml benzilhlorida i 3.5 g 10% Pd/C. Vreme hidrogenizacije bilo je 24 časa na pritisku-345 KPa i na temperaturi 50°C. Katalizator se filtruje i filtrat se ispari do suva. Ostatak se rastvori u izzopropanolu, filtruje i na filtrat se doda dietiletar tako da se staloži naslovno jedinjenje. Identitet dobivenog naslovnog proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 46.5 g

NMR / ppm: 1.3 9H(s); 3.0 12H (d);.3.2 2H (m);

5.0 IH (q J j 7.0 3H (m) '(D^) .........

GCMS: 93.8 \

4.6 (DOH);

Cl izraČ.^8,8 Cl nad j

8.8

HPLC

100.0

KWD 2183

Bis-3' / 5 '--CN ,N-dimetilkarbamoiloksi) -2- (N-benzil-t-butil) amino-acetofenon koji je koriščen kao polazni materijal napravljen je kako sledi.

jeiszl^S^Nj^dimetilkarbamoiloksi^acetofenon

Rastvoru 152 g 3,5-dihidroksiacetofenona u 700 ml suvog piridina doda se 200 ml Ν,Ν-dimetilkarbamoilhlorida. Smeša se meša 18 časova na 60-70°C. Posle isparavanja u vakumu ostatak se tretira sa smešom dietiletra i vode. Vodena faza se ekstrahuje sa dietiletrom, posle toga se spojene dietiletarske faze isperu sa vodom, i suše preko MgSO^.

Posle isparavanja, ostatak se rekristališe iz izopropilalkohol-petroletra, t.,klj. 40-60°C. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 180.4 g

NMR £ ppm: 2.6 3H (s); 3.1 12H (s); 7.4 3H (m) (COC1₃, TMS)

CH,

-£i--^™Si2Z^i5Z.zXiix!iz^i2}®6ilkarbam.ciloksi)_222bromo-acetofenon

Rastvoru 180 g bis-3,5-(Ν,Ν-dimetiikarbamoiloksi)-acetofenona dobivenog u fazi la u 700 ml dioksana doda se ukapavanjem rastvor ' 31 ml broma u 200 ml dioksana. Smeša se meša na 35°C 1 čas. Ostatak dobiven posle isparavanja u vakumu se rekristaliŠe iz izopropilalkohol-petroletra/ t.klj. 40-60°C. Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR.

Prinos: 174 g i

Yiald: 174 g ,

NI*IR q ppm: 3.1 12H (s),·, 4.5 2H (sl j. 7.4 3H (m) (COC1₃, TMS)

lc) Bis-3',5'-(Ν,Ν-dimetilkarbanoiloksi)-2-(N-benzil-t-butil)aminoacetofenon_________________{_}_____________________._______________

Rastvoru 5.6 g brcmo-acetofenona koji je dobiven u fazi lb u 75 ml acetona doda se rastvor 4.9 g N-benzil-t-butilamina u 30 ml acetona. Smeša se refluksuje sa mešanjem tokom 18 časova, filtruje i

X ispari u vakumu. Ostatak se rastvori u dietiletru, doda se petroletar t.klj. 61-70°C, i obrazovani žuti talog se filtruje. Posle ispi ranja sa vodom i zatim sa 1:1 smešom izopropilalkohola-petroletra dobivaju se beli kristali.

Identitet proizvoda potvrdjen je sa NMR. ·

Prinos: 4.6 g

NMR ppm: 1.2 9H (s); 3.1 12H (s); 3.9 2H (s);

'4.0 2H (s); 7.3 BH (m) (CDC1₃, TMS)

Lch.-n - C

CH

C-CH.

CH.

AKTIEBOLAGET DRACO zastupa :

02.02.87.

P-1704/J31

Dos.73728

-Ή

LD 626-1 Yu

Claims (2)

1. PATENTNI ZAHTEV

   Postupak za dobivanje etanolaminskih derivata formule i njihovih terapeutski prihvatljivih soli, pri čemu je u formuli R odabrano u grupi koja se sastoji od -CiCH^)^/ ²\h₂ i -u'

   CH< *^CH.

   ^ch3 CH.

   -C^ CH.

   CH~ u. s.

   , ' ² *^CH ^{X 2}
2. 2 ^CH2 , R* je odabrano u grupi koja se sastoji od H i R , 2

   R pretstavlja radikal formule R³ o ** II

   N-C4/

   -CH

   J

   R u kojoj je R³ metil iii etil crupa i R⁴ je vodonik, metil'iii etil grupa, pod uslovom da kada -jo R³ vodonik i R⁴ predstavlja vodonik, * kada je R³ metil iii etil grupa, R⁴ predstavlja vodonik iii metil iii etil grupu, naznačen tim e, što se izvodi katalitička redukcija! jedinjenja formule

   R‘O

   VCK₉- N - R *· l f

   R⁶ r²o^x u kojoj su R, R i R kao što je gore definisano, pri čemu vodonici u R i R mogu biti zaštičeni benzil grupama, a R je vodonik iii zaštitna benzil grupa, u prisustvu Pd/C kao katalizatora, na pritisku od oko 340-380 KPa, na temperaturi od temperature okoline do temperature refluksa, u rastvaraču kao što je metanol, etanol iii aceton, i što se po potrebi zaštitne grupe hidrolizom prevode u vodonik, a dobiveno jedinjenje, ako se želi, prevodi u svoje farmaceutski prihvatljive ^SO11· AKTIEBOLAGET D,