RS65822B1 - Novi insulinski analozi i njihova upotreba - Google Patents

Novi insulinski analozi i njihova upotreba

Info

Publication number
RS65822B1
RS65822B1 RS20240887A RSP20240887A RS65822B1 RS 65822 B1 RS65822 B1 RS 65822B1 RS 20240887 A RS20240887 A RS 20240887A RS P20240887 A RSP20240887 A RS P20240887A RS 65822 B1 RS65822 B1 RS 65822B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
insulin
desb30
leftb30
pharmaceutical composition
analog
Prior art date
Application number
RS20240887A
Other languages
English (en)
Inventor
Frantisek Hubalek
Mathias Norrman
Helle Birk Olsen
Peter Madsen
Thomas Børglum Kjeldsen
Jeppe Sturis
Original Assignee
Novo Nordisk As
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Novo Nordisk As filed Critical Novo Nordisk As
Publication of RS65822B1 publication Critical patent/RS65822B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K38/00—Medicinal preparations containing peptides
    • A61K38/16—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • A61K38/17—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • A61K38/22—Hormones
    • A61K38/28—Insulins
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/435—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with one nitrogen as the only ring hetero atom
    • A61K31/44—Non condensed pyridines; Hydrogenated derivatives thereof
    • A61K31/455—Nicotinic acids, e.g. niacin; Derivatives thereof, e.g. esters, amides
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/06—Organic compounds, e.g. natural or synthetic hydrocarbons, polyolefins, mineral oil, petrolatum or ozokerite
    • A61K47/08—Organic compounds, e.g. natural or synthetic hydrocarbons, polyolefins, mineral oil, petrolatum or ozokerite containing oxygen, e.g. ethers, acetals, ketones, quinones, aldehydes, peroxides
    • A61K47/10—Alcohols; Phenols; Salts thereof, e.g. glycerol; Polyethylene glycols [PEG]; Poloxamers; PEG/POE alkyl ethers
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/06—Organic compounds, e.g. natural or synthetic hydrocarbons, polyolefins, mineral oil, petrolatum or ozokerite
    • A61K47/22—Heterocyclic compounds, e.g. ascorbic acid, tocopherol or pyrrolidones
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/0012—Galenical forms characterised by the site of application
    • A61K9/0019—Injectable compositions; Intramuscular, intravenous, arterial, subcutaneous administration; Compositions to be administered through the skin in an invasive manner
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K9/00—Medicinal preparations characterised by special physical form
    • A61K9/08—Solutions
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P1/00—Drugs for disorders of the alimentary tract or the digestive system
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P3/00—Drugs for disorders of the metabolism
    • A61P3/08—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis
    • A61P3/10—Drugs for disorders of the metabolism for glucose homeostasis for hyperglycaemia, e.g. antidiabetics
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K14/00—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof
    • C07K14/435—Peptides having more than 20 amino acids; Gastrins; Somatostatins; Melanotropins; Derivatives thereof from animals; from humans
    • C07K14/575—Hormones
    • C07K14/62—Insulins

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Diabetes (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Endocrinology (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Gastroenterology & Hepatology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Zoology (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Toxicology (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Emergency Medicine (AREA)
  • Obesity (AREA)
  • Oil, Petroleum & Natural Gas (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Dermatology (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)

Description

OBLAST PRONALASKA
Predmetni pronalazak se odnosi na nove analoge humanog insulina, farmaceutske kompozicije koje sadrže takve insulinske analoge i upotrebu takvih analoga za lečenje ili prevenciju medicinskih stanja u vezi sa dijabetesom.
UKLJUČIVANJE PO REFERENCI LISTE SEKVENCI
Ova prijava je podneta sa Listom sekvenci u elektronskoj formi. Ceo sadržaj liste sekvenci je ovde uključen kao referenca.
STANJE TEHNIKE
Terapija insulinom za lečenje dijabetesa se koristi decenijama. Jedno od ključnih poboljšanja u terapiji insulinom bilo je uvođenje brzodelujućih insulinskih analoga.
Insulin poseduje svojstva samoasocijacije, a njegova koncentracija predstavlja glavni faktor samoasocijacije. Pri visokim koncentracijama, posebno u farmaceutskim kompozicijama, insulin će se samopovezivati u dimer, heksamer, dodekamer ili više molekularne strukture. Međutim, fiziološki aktivan oblik insulina je monomer, koji se vezuje za insulinski receptor i pokreće biološki odgovor. Izazov je smanjiti samoasocijaciju insulinskog analoga, posebno u visokim koncentracijama u farmaceutskoj kompoziciji.
Brzina delovanja insulina zavisi od toga koliko brzo se insulin apsorbuje iz potkožnog tkiva. Generalno, kada se komercijalno dostupna insulinska kompozicija ubrizgava supkutano, kompozicija se prvenstveno sastoji od heksamera koji sadrže dva jona cinka. Iako ova dva jona cinka smeštena unutar heksamera stabilizuju molekul u odnosu na hemijsku i fizičku degradaciju u kompoziciji, zbog svoje veličine, heksamerni insulin ima nižu stopu difuzije i shodno tome, brzina apsorpcije je sporija nego kod manjih vrsta.
WO2017/032795 i WO2017/032798 se odnose na acilovane insulinske analoge u kompoziciji sa niskim sadržajem cinka ili bez cinka.
YAO ZHI-PING ET AL se odnosi na strukturu dimera insulina u ortorombičkom kristalu.
Insulinske kompozicije bez cinka omogućavaju bržu supkutanu apsorpciju, ali hemijska i fizička stabilnost kompozicija bez cinka predstavlja izazov, posebno pri visokim koncentracijama.
Postoji velika potreba za insulinskim analozima koji brzo deluju, dok su u isto vreme dovoljno fizički i hemijski stabilni pri visokim koncentracijama u kompoziciji bez cinka.
KRATAK PRIKAZ PRONALASKA
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu analog sadrži A9Glu ili A9Asp i dalje sadrži B3Glu i/ili desB30 u odnosu na humani insulin.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu analog sadrži A9Glu ili A9Asp i dalje sadrži B3Glu i/ili desB30 u odnosu na humani insulin i/ili dalje sadrži najmanje jedan od B26Glu, B27Glu i/ili B28Glu.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu analog sadrži A9Glu ili A9Asp i dalje sadrži B3Glu i/ili desB30 u odnosu na humani insulin i/ili dalje sadrži najmanje jedan od B26Glu, B27Glu i/ili B28Glu i dodatno sadrži supstituciju A21Ala.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje insulinske analoge koji su monomerni u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje insulinske analoge koji su fizički i/ili hemijski stabilni u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
U drugom aspektu, insulinski analozi iz predmetnog pronalaska su monomerni, hemijski i fizički stabilni, čak i pri visokoj koncentraciji, u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje insulinske analoge koji se brže apsorbuju nakon supkutane primene, pokazujući na taj način potencijalnu kliničku korisnost kao brzo delujući insulini (takođe nazvani bolusni ili prandijalni insulini).
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju bez cinka koja sadrži insulinske analoge prema pronalasku i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa.
U daljem aspektu, insulinski analozi iz predmetnog pronalaska su kompatibilni sa sistemom za isporuku insulina.
U daljem aspektu, insulinski analozi iz predmetnog pronalaska su kompatibilni sa sistemom za isporuku insulina zatvorene petlje.
U daljem aspektu, insulinski analozi iz predmetnog pronalaska su pogodni za upotrebu u insulinskim pumpama.
Pronalazak, takođe, može da reši dalje probleme koji će biti očigledni iz stavljanja na uvid primera realizacije.
KRATAK OPIS CRTEŽA
Slika 1 prikazuje PD profil insulinskih analoga iz primera 1 i primera 2 u farmaceutskoj kompoziciji C pronalaska nakon doziranja LYD svinjama u poređenju sa Fiasp® (Insulin Aspart)
Slika 2. prikazuje PK profil insulinskih analoga iz primera 1 i primera 2 u farmaceutskoj kompoziciji C pronalaska nakon doziranja LYD svinjama u poređenju sa Fiasp® (Insulin Aspart)
OPIS
Predmetni pronalazak se odnosi na insulinske analoge koji brzo deluju, koji su monomerni, obezbeđuju prihvatljivu hemijsku i fizičku stabilnost u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka i bržu apsorpciju nakon supkutane primene od komercijalno dostupnih Fiasp® (Insulin Aspart).
DEFINICIJE
Ako nije drugačije naznačeno u opisu, izrazi predstavlјeni u obliku jednine takođe uklјučuju situaciju u množini.
Izrazi „pronalazak“ i „predmetni pronalazak“ se koriste naizmenično.
Izraz „oko“ se ovde koristi da znači plus ili minus 10%, kao što je plus ili minus 5%. Dakle, izraz „oko 100 U“ je od 90 U do 110 U.
Sledeća tabela prikazuje koncentraciju humanog insulina u mM i odgovarajuću koncentraciju u (U) ekvivalentnu humanom insulinu:
Izraz „amino-kiselina” uključuje proteinogene (ili prirodne) amino-kiseline (među onih 20 standardnih amino-kiselina), kao i neproteinogene (ili neprirodne) amino-kiseline. Proteinogene amino-kiseline su one koje su prirodno ugrađene u proteine. Standardne amino-kiseline su one kodirane genetskim kodom. Neproteinogene amino-kiseline se ili ne nalaze u proteinima, ili ih ne proizvode standardna ćelijska aparatura (npr., možda su bile podvrgnute post-translacionoj modifikaciji).
Generalno, aminokiselinski ostaci (peptidne/proteinske sekvence) kako se ovde koriste, mogu se identifikovati njihovim punim imenom, njihovim kodom od jednog slova i/ili njihovim kodom od tri slova. Ova tri načina su potpuno ekvivalentna i zamenljiva. Na primer: Asparaginska kiselina je predstavljena sa Asp ili D; Glutaminska kiselina je predstavljena Glu ili E; Alanin je predstavljen sa Ala ili A.
U daljem tekstu, svaka amino-kiselina peptida pronalaska za koju optički izomer nije naveden treba podrazumeti kao L-izomer (osim ako nije drugačije naznačeno). Aminokiseline su molekuli koji sadrže amino grupu i grupu karboksilne kiseline i, opciono, jednu ili više dodatnih grupa, koje se često nazivaju bočnim lancem. Ovde, izraz „aminokiselinski ostatak“ je amino-kiselina iz koje je, formalno, hidroksi grupa uklonjena iz karboksi grupe i/ili iz koje je, formalno, atom vodonika uklonjen iz amino grupe.
Izraz „jedinjenje“ se ovde koristi da se odnosi na molekularni entitet, i „jedinjenja“ stoga mogu da imaju različite strukturne elemente osim minimalnog elementa definisanog za svako jedinjenje ili grupu jedinjenja. Izraz „jedinjenje“, takođe, ima za cilj da pokrije farmaceutski relevantne forme, tj. pronalazak se odnosi na jedinjenje kako je ovde definisano ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, amid ili estar.
Izraz „humani insulin” kako se ovde koristi označava humani insulin hormon čija su struktura i svojstva dobro poznati. Humani insulin ima dva polipeptidna lanca, nazvana A-lanac i B-lanac. A-lanac je peptid od 21 amino-kiseline, a B-lanac je peptid od 30 aminokiselina, dva lanca su povezana disulfidnim mostovima: prvi most između cisteina na poziciji 7 A-lanca i cisteina na poziciji 7 B-lanca, i drugi most između cisteina na poziciji 20 A-lanca i cisteina na poziciji 19 B-lanca. Treći most je prisutan između cisteina na pozicijama 6 i 11 A-lanca.
A-lanac humanog insulina ima sledeću sekvencu: GIVEQCCTSICSLYQLENYCN (SEQ ID NO: 1), dok B-lanac ima sledeću sekvencu: FVNQHLCGSHLVEALYLVCGERGFFYTPKT (SEQ ID NO: 2).
U ljudskom telu, hormon se sintetiše kao jednolančani prekursor proinsulina (preproinsulin) koji se sastoji od prepeptida od 24 amino-kiseline praćenog proinzulinom koji sadrži 86 amino-kiselina u konfiguraciji: prepeptid-B-Arg Arg-C-Lys Arg-A, u kome je C vezivni peptid od 31 amino-kiseline. Arg-Arg i Lys-Arg su mesta cepanja za cepanje vezivnog peptida iz A i B lanaca.
„Insulin“ prema pronalasku se ovde podrazumeva kao humani insulin ili insulin druge vrste kao što je svinjski ili goveđi insulin.
„Insulin brzog dejstva“ kako se ovde koristi označava insulinske analoge prema pronalasku koji počinju da deluju oko 15 minuta nakon injekcije, dostižu maksimum za oko 1 sat i nastavljaju da deluju 2 do 4 sata. Vrste: Insulin glulisin (Apidra), insulin lispro (Admelog, Humalog) i insulin aspart (Fiasp, NovoLog).
Izraz „insulinski peptid“, „jedinjenje insulina“ ili „insulin“ kako se ovde koristi označava peptid koji je ili humani insulin ili njegov analog sa insulinskom aktivnošću, tj. koji aktivira insulinski receptor.
Nomenklatura
Imenovanje insulinskih analoga prema predmetnom pronalasku vrši se prema sledećim principima:
Na primer, insulinski analog B3E, B27E, B28E, desB30 humani insulin ukazuje na to da je amino-kiselina na poziciji B3, asparagin (N) zamenjena glutaminskom kiselinom (E), amino-kiselina na poziciji B27, treonin (T) u humanom insulinu, zamenjena je glutaminskom kiselinom (E), amino-kiselina na poziciji B28, prolin (P) u humanom insulinu, zamenjena je glutaminskom kiselinom (E) i amino-kiselina na poziciji B30, treonin, T, u humanom insulinu, izbrisana je.
Insulinski analog
Izraz „insulinski analog“ kako se ovde koristi označava modifikovani humani insulin pri čemu je jedan ili više aminokiselinskih ostataka insulina supstituisan drugim aminokiselinskim ostacima i/ili pri čemu je jedan ili više aminokiselinskih ostataka obrisan iz insulina i/ili pri čemu je jedan ili više aminokiselinskih ostataka dodat i/ili umetnut u insulin. Izrazi „insulinski analog“ ili „analog humanog insulina“ se koriste naizmenično.
Izraz „aminokiselinskamodifikacija“ kako se ovde koristi označava supstituciju, deleciju, adiciju ili inserciju amino-kiseline i bilo koje njihove kombinacije u odnosu na humani insulin.
Modifikacije u molekulu insulina su označene navođenjem lanca (A ili B), pozicije i koda od jednog ili tri slova za aminokiselinski ostatak koji zamenjuje nativni aminokiselinski ostatak.
U jednoje realizaciji, insulinski analog sadrži do 10 modifikacija amino-kiselina (supstitucija, delecija, adicija (uključujući insercije) i bilo koje njihove kombinacije) u odnosu na humani insulin, alternativno do 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 ili 1 modifikacije u odnosu na humani insulin.
Analozi „koji sadrže“ određene specificirane promene mogu da sadrže dalje promene, u poređenju sa lancem humanog insulina A (SEQ ID NO: 1) i/ili lancem B (SEQ ID NO:2).
Pod „vezni peptid” ili „C-peptid” podrazumeva se vezni deo „C” B-C-A polipeptidne sekvence jednolančanog proinsulinskog -molekula. U lancu humanog insulina, C-peptid povezuje poziciju 30 lanca B i poziciju 1 lanca A i dug je 35 aminokiselinskih ostataka. Vezni peptid uključuje dve terminalne dvobazne sekvence amino-kiseline, na primer, Arg-Arg i Lys-Arg koje služe kao mesta cepanja za odvajanje veznog peptida iz A i B lanaca da bi se formirao dvolančani molekul insulina.
Pod „desB30“ ili „B(1-29)“ podrazumeva se lanac B prirodnog insulina ili njegov analog bez B30 amino-kiseline i „A( 1-21)“ označava lanac A prirodnog insulina. Tako, na primer, desB30 humani insulin je analog humanog insulina gde je amino-kiselina na poziciji 30 u B lancu izbrisana.
Izraz „peptid” ili “polipeptid”, kako se npr. koristi u kontekstu pronalaska, odnosi se na jedinjenje koje sadrži niz amino-kiselina međusobno povezanihamidnim (ili peptidnim) vezama. U posebnoj realizaciji, peptid se sastoji od amino-kiselina međusobno povezanih peptidnim vezama.
Izraz „hemijska stabilnost“ proteinskog preparata kako se ovde koristi odnosi se na promene u strukturi kovalentnog proteina koje dovode do stvaranja proizvoda hemijske degradacije sa potencijalno manjom biološkom potentnošću i/ili potencijalno povećanim imunogenim svojstvima u poređenju sa nativna struktura proteina. Mogu se formirati različiti proizvodi hemijske degradacije u zavisnosti od vrste i prirode prirodnog proteina i sredine kojoj je protein izložen. Tokom skladištenja i upotrebe proteinskog preparata često se vide sve veće količine proizvoda hemijske razgradnje. Većina proteina je sklona deamidaciji, procesu u kome se amidna grupa bočnog lanca u glutaminilnim ili asparaginilnim ostacima hidrolizuje da bi se formirala slobodna karboksilna kiselina ili asparaginilni ostaci da bi se formirao isoAsp derivat. Drugi putevi degradacije uključuju formiranje proizvoda visoke molekularne težine (HMWP) gde su dva ili više proteinskih molekula kovalentno vezani jedan za drugi putem, na primer, transamidacije i/ili disulfidnih interakcija koje dovode do stvaranja proizvoda degradacije kovalentno vezanih dimera, oligomera i polimera (Stability of Protein Pharmaceuticals, Ahern TJ & Manning MG, Plenum Press, New York 1992). Oksidacija se može navesti kao druga varijanta hemijske degradacije. Hemijska stabilnost proteinskog preparata može se proceniti merenjem količine hemijskih proizvoda razgradnje u različitim vremenskim tačkama nakon izlaganja različitim uslovima sredine (formiranje proizvoda razgradnje se često može ubrzati, na primer, povećanjem temperature). Količina svakog pojedinačnog proizvoda razgradnje se često određuje odvajanjem proizvoda razgradnje u zavisnosti od veličine molekula, hidrofobnosti i/ili naelektrisanja korišćenjem različitih tehnika hromatografije (npr. SEC-HPLC i/ili RP-HPLC). Pošto su proizvodi HMWP potencijalno imunogeni i nisu biološki aktivni, niski nivoi HMVP su povoljni.
Izraz „fizička stabilnost“ insulinskog preparata kako se ovde koristi odnosi se na sklonost proteina da formira biološki neaktivne i/ili nerastvorljive agregate proteina kao rezultat izlaganja proteina termo- mehaničkim naprezanjima i/ili interakcijama sa interfejsima i površinama koje destabilizuju, kao što su hidrofobne površine i interfejsi. Fizička stabilnost vodenih proteinskih preparata se procenjuje pomoću vizuelne inspekcije i/ili merenja zamućenosti nakon izlaganja preparata napunjenog u odgovarajućim posudama (npr. patrone ili bočice) mehaničkom/fizičkom stresu (npr. mešanju) na različitim temperaturama u različitim vremenskim periodima. Vizuelni pregled preparata se vrši na oštrom fokusiranom svetlu sa tamnom pozadinom. Preparat je klasifikovan kao fizički nestabilan u pogledu agregacije proteina, kada pokazuje vizuelnu zamućenost na dnevnom svetlu. Alternativno, zamućenost preparata se može proceniti jednostavnim merenjima zamućenosti koja su dobro poznata stručnjaku. Fizička stabilnost vodenih proteinskih preparata se, takođe, može proceniti korišćenjem spektroskopskog sredstva ili probe konformacionog statusa proteina. Proba je poželjno mali molekul koji se prvenstveno vezuje za nenativni konformer proteina. Jedan primer male molekulske spektroskopske probe proteinske strukture je Tioflavin T. Tioflavin T je fluorescentna boja koja se široko koristi za detekciju amiloidnih fibrila. U prisustvu fibrila, a možda i drugih proteinskih konfiguracija, tioflavin T dovodi do novog maksimuma ekscitacije na oko 450 nm i pojačane emisije na oko 482 nm kada je vezan za formu proteina fibrila. Nevezani tioflavin T je u suštini nefluorescentan na talasnim dužinama.
Izraz „visoka koncentracija“ preparata insulina kako se ovde koristi odnosi se na koncentraciju insulina koja je 200U ili više; 1,2 mM ili više.
U jednoj realizaciji, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu analog sadrži A9Glu ili A9Asp i dalje sadrži B3Glu i/ili desB30 u odnosu na humani insulin.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu analog sadrži A9Glu ili A9Asp i dalje sadrži B3Glu i/ili desB30 u odnosu na humani insulin i dalje sadrži najmanje jedan od B26Glu, B27Glu i/ili B28Glu.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu analog sadrži A9Glu ili A9Asp i dalje sadrži B3Glu i/ili desB30 u odnosu na humani insulin i/ili dalje sadrži najmanje jedan od B26Glu, B27Glu i/ili B28Glu i dodatno sadrži supstituciju A21A.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, gde je analog:
A9D, B3E;
A9E, B3E;
A9D, desB30;
A9E, desB30;
A9D, B3E, desB30;
A9E, B3E, desB30;
A9D, B3E, B26E;
A9E, B3E, B26E;
A9D, B26E, desB30;
A9E, B26E, desB30;
A9D, B3E, B26E, desB30;
A9E, B3E, B26E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E;
A9E, A21A, B3E, B26E;
A9D, A21A, B26E, desB30;
A9E, A21A, B26E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B26E, desB30;
A9D, B3E, B27E;
A9E, B3E, B27E;
A9D, B27E, desB30;
A9E, B27E, desB30;
A9D, B3E, B27E, desB30;
A9E, B3E, B27E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B27E;
A9E, A21A, B3E, B27E;
A9D, A21A, B27E, desB30;
A9E, A21A, B27E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B27E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B27E, desB30;
A9D, B3E, B28E;
A9E, B3E, B28E;
A9D, B28E, desB30;
A9E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B28E, desB30;
A9E, B3E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B28E;
A9E, A21A, B3E, B28E;
A9D, A21A, B28E, desB30;
A9E, A21A, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B27E;
A9E, B3E, B26E, B27E;
A9D, B26E, B27E, desB30;
A9E, B26E, B27E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B27E, desB30;
A9E, B3E, B26E, B27E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B27E;
A9E, A21A, B3E, B26E, B27E;
A9D, A21A, B26E, B27E, desB30;
A9E, A21A, B26E, B27E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B27E, desB30; A9E, A21A, B3E, B26E, B27E, desB30; A9D, B3E, B27E, B28E;
A9E, B3E, B27E, B28E;
A9D, B27E, B28E, desB30;
A9E, B27E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B27E, B28E, desB30;
A9E, B3E, B27E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B27E, B28E;
A9E, A21A, B3E, B27E, B28E;
A9D, A21A, B27E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B27E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B27E, B28E, desB30; A9E, A21A, B3E, B27E, B28E, desB30; A9D, B3E, B26E, B28E;
A9E, B3E, B26E, B28E;
1 A9D, B26E, B28E, desB30;
A9E, B26E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B28E, desB30;
A9E, B3E, B26E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B28E;
A9E, A21A, B3E, B26E, B28E;
A9D, A21A, B26E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B26E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B26E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B27E, B28E;
A9E, B3E, B26E, B27E, B28E;
A9D, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9E, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9E, B3E, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B27E, B28E;
A9E, A21A, B3E, B26E, B27E, B28E;
A9D, A21A, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B27E, B28E, desB30; ili
A9E, A21A, B3E, B26E, B27E, B28E, desB30.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu je analog:
A9E, B3E, B26E;
A9E, B3E, B27E, B28E;
A9E, B3E, B26E, desB30;
A9E, B3E, B27E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, desB30; ili
A9E, A21A, B3E, B26E, desB30.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu je analog: A9E, B3E, B26E, desB30.
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na analoge humanog insulina, pri čemu je analog: A9E, B3E, B27E, B28E, desB30.
Farmaceutske indikacije
Dijabetes
Izraz „dijabetes“ ili „dijabetes melitus“ uključuje dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2, gestacijski dijabetes (tokom trudnoće) i druga stanja koja izazivaju hiperglikemiju. Izraz se koristi za metabolički poremećaj u kome pankreas proizvodi nedovoljne količine insulina, ili kada ćelije tela ne reaguju na odgovarajući način na insulin, čime sprečavaju ćelije da apsorbuju glukozu. Kao rezultat, glukoza se nakuplja u krvi.
Dijabetes tipa 1, koji se takođe naziva insulin-zavisni dijabetes melitus (IDDM) i juvenilni dijabetes, uzrokovan je destrukcijom B-ćelija, što obično dovodi do apsolutnog nedostatka insulina.
Dijabetes tipa 2, takođe poznat kao dijabetes melitus nezavisan od insulina (NIDDM) i dijabetes kod odraslih, povezan je sa pretežnom insulinskom rezistencijom, a time i sa relativnim nedostatkom insulina i/ili pretežno insulinskim sekretornim defektom sa insulinskom rezistencijom.
Postupci sinteze
Insulinski analozi prema pronalasku mogu se dobiti konvencionalnim postupcima za pripremu insulinskih analoga, a posebno postupcima opisanim u radnim primerima.
Biološka aktivnost
Insulinski analozi prema pronalasku brzo deluju.
Svi insulinski analozi prema pronalasku poseduju afinitete insulinskog receptora adekvatne za aktiviranje insulinskog receptora kako bi se dobio potreban glikemijski odgovor, tj. kako bi mogli da snize glukozu u krvi kod životinja i ljudi. Kao mera funkcionalne (agonističke) aktivnosti insulina pronalaska, prikazana je aktivnost lipogeneze u adipocitima pacova.
Utvrđeno je da insulinski analozi prema pronalasku imaju izbalansiran odnos afiniteta receptora insulina (IR) prema receptoru faktora rasta 1 sličnog insulinu (IGF-1R) (IR / IGF-1R).
U jednom aspektu, insulin pronalaska ima odnos IR / IGF-1R iznad 1; iznad 1,5; ili iznad 2.
U jednoj realizaciji, analog humanog insulina prema pronalasku ima sposobnost da smanji nivoe glukoze u krvi.
U jednoj realizaciji, analog humanog insulina prema pronalasku aktivira insulinski receptor.
U jednoj realizaciji, analog humanog insulina prema pronalasku snižava nivo glukoze u krvi.
U jednoj realizaciji, analog humanog insulina prema pronalasku ima smanjena svojstva samoasocijacije.
U jednoj realizaciji, analog humanog insulina prema pronalasku je monomeran. U jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje nove insulinske analoge za upotrebu kao lekovi, ili za upotrebu u proizvodnji lekova ili farmaceutskih kompozicija. Insulinnski analog prema pronalasku može posebno biti koristan kao lek za lečenje metaboličkih poremećaja uključujući dijabetes, posebno dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2.
Farmaceutske kompozicije
Predmetni pronalazak se odnosi na insulinske analoge koji su korisni kao lekovi, ili za proizvodnju farmaceutske kompozicije/medikamenta.
Prema tome, u drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje nove farmaceutske kompozicije koje sadrže terapeutski efikasnu količinu insulinskog analoga prema predmetnom pronalasku.
Farmaceutska kompozicija prema pronalasku opciono sadrži jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa. Farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska može dalje da sadrži druge ekscipijense koji se obično koriste u farmaceutskim kompozicijama, npr. konzervansi, helatna sredstva, sredstva za toničnost, pojačivači apsorpcije.
U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija pronalaska je vodeni preparat, tj. preparat koji sadrži vodu. Takav preparat je obično rastvor. U daljoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija je vodeni rastvor.
Izraz „vodeni preparat“ je definisan kao preparat koji sadrži najmanje 50% tež./tež vode. Slično, izraz „vodeni rastvor“ se definiše kao rastvor koji sadrži najmanje 50% tež./tež vode.
U jednoj realizaciji pronalaska, preparat insulina sadrži vodeni rastvor insulinskog analoga predmetnog pronalaska, pri čemu je dati insulinski analog prisutan u koncentraciji od oko 0,1 mM do oko 20,0 mM; tačnije od oko 0,2 mM do oko 6,0 mM; od oko 0,3 mM do oko 4,0 mM; od oko 0,6 mM do oko 3,6 mM. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog
1
pronalaska je u koncentraciji od oko 0,6 mM do oko 3,0 mM. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 0,6 mM. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 1,2 mM. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 1,8 mM. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 2,4 mM. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 3 mM. U jednoj realizaciji, insulinski analog iz predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 3,6 mM.
U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 100U do oko 600U. U jednoj realizaciji, insulinski analog iz predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 100U. U jednoj realizaciji, insulinski analog iz predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 200U. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 300U. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 400U. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 500U. U jednoj realizaciji, insulinski analog predmetnog pronalaska je u koncentraciji od oko 600U.
Farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska može dalje da sadrži puferski sistem. U jednoj realizaciji, koncentracija pufera je u rasponu od oko 0,1 mM do 20 mM. U još jednoj realizaciji, koncentracija datog pufera je u rasponu od 0,1 mM do oko 10 mM, ili od oko 0,1 mM do oko 8 mM, od oko 1 mM do oko 8 mM, ili od oko 2 mM do oko 8 mM, ili od 3 mM do 7 mM. U jednoj realizaciji pronalaska, pufer je fosfatni pufer. U jednoj realizaciji predmetnog pronalaska, koncentracija fosfatnog pufera je 3 mM. U jednoj realizaciji pronalaska pufer je Tris. U jednoj realizaciji predmetnog pronalaska, koncentracija Tris pufera je 7 mM.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska ne mora da sadrži pufer.
pH injektabilne farmaceutske kompozicije pronalaska je u rasponu od 3 do 8,5. Poželjno, injektabilna farmaceutska kompozicija prema pronalasku ima pH u rasponu od oko 7,0 do oko 8,0. U jednoj realizaciji pronalaska pH je u rasponu od oko 7,2 do oko 7,8, ili od 7,4 do 7,6. U jednoj realizaciji pronalaska, pH je 7,0. U jednoj realizaciji pronalaska, pH je 7,2. U jednoj realizaciji pronalaska, pH je 7,4. U jednoj realizaciji pronalaska, pH je 7,6. U jednoj realizaciji pronalaska, pH je 7,8. U jednoj realizaciji pronalaska, pH je 8,0.
Insulinski preparati iz predmetnog pronalaska mogu dalje da sadrže sredstvo za toničnost.
U jednoj realizaciji pronalaska sredstvo za toničnost je glicerol i/ili propilen glikol i/ili natrijum hlorid može biti prisutno u koncentraciji od 0 do oko 250 mM, od 0 do oko 200 mM, ili od 0 do oko 100 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od oko 230 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od 233 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od 230 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od oko 200 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od 200 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od oko 195 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od 195 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od oko 185 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od 185 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od oko 165 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od 163 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od 130 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od oko 100 mM. U jednoj realizaciji, sredstvo za toničnost može biti prisutno u koncentraciji od 103 mM.
Insulinski preparati iz predmetnog pronalaska mogu dalje da sadrže farmaceutski prihvatljiv konzervans. Konzervans može biti prisutan u količini dovoljnoj da se postigne efekat konzervacije. Količina konzervansa u farmaceutskoj kompoziciji pronalaska može se odrediti iz npr. literature iz ove oblasti i/ili poznate količine(a) konzervansa u npr. komercijalnim proizvodima. Svaki od ovih specifičnih konzervansa ili smeša ovde predstavlja alternativnu realizaciju pronalaska. Upotreba konzervansa u farmaceutskim preparatima je opisana, na primer u Remingtonu: The Science and Practice of Pharmacy, 19th edition, 1995.
U jednoj realizaciji pronalaska, injektabilna farmaceutska kompozicija sadrži najmanje jedno fenolno jedinjenje kao konzervans. U jednoj realizaciji, fenolno jedinjenje za upotrebu prema pronalasku može biti prisutno u do oko 6 mg/mL finalne injektabilne farmaceutske kompozicije, posebno do oko 4 mg/mL finalne injektabilne farmaceutske kompozicije. U jednoj realizaciji, fenolno jedinjenje za upotrebu prema pronalasku može biti prisutno u količini do oko 4,0 mg/mL injektabilne finalne farmaceutske kompozicije; posebno od oko 0,5 mg/mL do oko 4,0 mg/mL; ili od oko 0,6 mg/mL do oko 4,0 mg/ml. U jednoj realizaciji pronalaska, konzervans je fenol. U jednoj realizaciji pronalaska, injektabilna farmaceutska kompozicija sadrži smešu fenola i m-krezola kao konzervans. U jednoj realizaciji pronalaska, injektabilna farmaceutska kompozicija sadrži oko 16 mM fenola (1,5
1
mg/ml) i oko 16 mM m-krezola (1,72 mg/ml). U jednoj realizaciji pronalaska, injektabilna farmaceutska kompozicija sadrži oko 19 mM fenola (1,79 mg/ml) i oko 19 mM m-krezola (2,05 mg/ml).
Farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska može dalje da sadrži helatno sredstvo. U jednom aspektu, farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska ne mora da sadrži helatno sredstvo. Upotreba helatnog sredstva u farmaceutskim preparatima je dobro poznata stručnjaku. Radi lakšeg snalaženja se upućuje na Remington: The Science and Practice of Pharmacy, 19th edition, 1995.
Farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska može dalje da sadrži pojačivač apsorpcije. Grupa pojačivača apsorpcije može uključivati, ali nije ograničena na nikotinska jedinjenja.
U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži nikotinsko jedinjenje. U jednoj realizaciji nikotinsko jedinjenje je nikotinamid, i/ili nikotinska kiselina, i/ili njena so. U drugoj realizaciji, nikotinsko jedinjenje je nikotinamid. U drugoj realizaciji pronalaska, nikotinsko jedinjenje je prisutno u količini od oko 0 mM do oko 200 mM; posebno u količini od oko 10 mM do oko 200 mM, kao što je oko 10 mM, oko 20 mM, oko 40 mM, oko 170 mM.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska ne sadrži nikotinsko jedinjenje.
U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži citrat u koncentraciji od 1 mM do 50 mM. Pod pojmom citrat se podrazumeva da uključuje citratnu so kao i limunsku kiselinu. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži citrat u koncentraciji od 5 mM do 20 mM. U jednoj realizaciji pronalaska, citrat je prisutan u koncentraciji od 5 mM. U jednoj realizaciji pronalaska, citrat je prisutan u koncentraciji od 10 mM. U jednoj realizaciji pronalaska, citrat je prisutan u koncentraciji od 15 mM. U jednoj realizaciji pronalaska, citrat je prisutan u koncentraciji od 20 mM.
U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži nikotinamid i citrat. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži kombinaciju nikotinamida i citrata, pri čemu je nikotinamid prisutan u količini od oko 5 mM do oko 200 mM, posebno u količini od oko 20 mM do oko 200 mM kao što je oko 10 mM, oko 20 mM, oko 40 mM, oko 170 mM i citrat je prisutan u rasponu koncentracija od 5 mM do 20 mM, posebno u koncentraciji od oko 5 mM, oko 10 mM, oko 15 mM, oko 20 mM. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 5 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 10 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 20 mM nikotinamida i 5 mM
1
citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 40 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 60 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 80 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 100 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 120 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 140 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 160 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 170 mM nikotinamida i 5 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 5 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 10 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 20 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 40 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 60 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 80 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 100 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 120 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 140 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 160 mM nikotinamida i 10 mM citrata. U jednoj realizaciji pronalaska, farmaceutska kompozicija sadrži 170 mM nikotinamida i 10 mM citrata.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija sadrži oko 0,6 do oko 3,6 mM insulinskog analoga A9E, B3E, B26E, desB30 ili A9E, B3E, B27E, B28E, desB30 i dalje sadrži od oko 0,6 mg/ml do oko 4 mg/ml fenola, oko 0,6 mg/ml do oko 4 mg/ml m-krezola, od oko 0 do oko 250 mM glicerola, od oko 0,1 mM do oko 20 mM Trisa ili fosfata, od oko 0 mM nikotinamida i ima pH vrednost od oko 7,0 do oko 8,0.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija sadrži oko 0,6 do oko 3,6 mM insulinskog analoga A9E, B3E, B26E, desB30 ili A9E, B3E, B27E, B28E, desB30 i dalje sadrži od oko 0,6 mg/ml do oko 4 mg/ml fenola, oko 0,6 mg/ml do oko 4 mg/ml m-krezola, od oko 0 do oko 250 mM glicerola, od oko 0,1 mM do oko 20 mM Trisa ili fosfata, od oko 40 mM nikotinamida i ima pH vrednost od oko 7,0 do oko 8,0.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija sadrži oko 0,6 do oko 3,6 mM insulinskog analoga A9E, B3E, B26E, desB30 ili A9E, B3E, B27E, B28E, desB30 i dalje sadrži od oko 0,6 mg/ml do oko 4 mg/ml fenola, oko 0,6 mg/ml do oko 4 mg/ml m-krezola, od
1
oko 0 do oko 250 mM glicerola, od oko 0,1 mM do oko 20 mM Trisa ili fosfat, od oko 20 mM nikotinamida, od oko 10 mM citrata i ima pH vrednost od oko 7,0 do oko 8,0.
Farmaceutska kompozicija pronalaska može dalje da sadrži količinu aminokiselinske baze dovoljnu da smanji formiranje agregata od strane polipeptida ili proteina tokom skladištenja kompozicije. Izraz „aminokiselinska baza“ odnosi se na aminokiselinu ili kombinaciju amino-kiselina, gde je bilo koja data amino kiselina prisutna ili u obliku slobodne baze ili u obliku soli.
Pronalazak se dalje odnosi na postupak za pripremu takvih insulinskih preparata. Insulinski preparati predmetnog pronalaska mogu se pripremiti korišćenjem bilo kojeg od brojnih priznatih postupaka. Na primer, preparati se mogu pripremiti mešanjem vodenog rastvora ekscipijenasa sa vodenim rastvorom insulinskog analoga, nakon čega se pH podesi na željeni nivo i smeša se dopuni vodom do krajnje zapremine, a zatim sledi sterilna filtracija.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je monomeran u farmaceutskoj kompoziciji.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku ima smanjena svojstva samoasocijacije u farmaceutskoj kompoziciji.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je hemijski stabilan u farmaceutskoj kompoziciji.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je hemijski i fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je monomeran i fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je monomeran i hemijski stabilan u farmaceutskoj kompoziciji.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je monomeran i hemijski i fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je monomeran i hemijski i fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji čak i pri visokoj koncentraciji.
U jednoj realizaciji, stope apsorpcije za insulinske analoge prema pronalasku su brže u poređenju sa Fiasp®.
1
U jednoj realizaciji pronalaska ova razlika će omogućiti dalje poboljšanje algoritma za doziranje insulina za sistem zatvorene petlje kako bi se povećalo vreme u rasponu (tj. vreme kada je glukoza u krvi pacijenta u zdravom rasponu).
Farmaceutske kompozicije bez cinka
Insulinski preparati tradicionalno sadrže cink koji se dodaje kao npr. hloridne ili acetatne soli da bi se dobila prihvatljiva stabilnost farmaceutskog preparata. Međutim, iznenađujuće je otkriveno da insulinski analozi prema pronalasku, uz održavanje smanjene samoasocijacije, dovoljne hemijske i fizičke stabilnosti, mogu biti formulisani u farmaceutske kompozicije sa visokom koncentracijom insulina, ali bez dodatka cinka, čime se dobija brži efekat početka delovanja od uporedivih insulinskih analoga kojima su potrebni Zn2+ joni za održavanje dovoljne hemijske i fizičke stabilnosti. Kompozicije bez cinka se brže apsorbuju iz potkožnog tkiva i na taj način omogućavaju upotrebu tokom obroka.
Međutim, pod uslovom da se mogu obezbediti ekscipijensi bez cinka, insulinski analozi predmetnog pronalaska u stvari omogućavaju pripremu farmaceutskih kompozicija bez cinka. Stoga, u jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje „farmaceutske kompozicije bez cinka“ koje sadrže insulinski analog prema pronalasku i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa, lišenih bilo kakvog cinka ili bez dodatih jona cinka.
Insulinski analog predmetnog pronalaska doprinosi i hemijskoj i fizičkoj stabilnosti farmaceutskih kompozicija formulisanih bez dodavanja jona cinka i bez dodavanja surfaktanata.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija predmetnog pronalaska je bez cinka. U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija koja sadrži insulinski analog prema pronalasku je bez cinka.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je monomeran u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je hemijski stabilan u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je hemijski i fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je monomeran i hemijski i fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
1
U jednoj realizaciji, insulinski analog prema pronalasku je monomeran i hemijski i fizički stabilan, čak i pri visokoj koncentraciji, u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
Postupci primene
Farmaceutska kompozicija pronalaska se može primeniti konvencionalnim postupcima.
Parenteralna primena se može izvesti supkutanom, intramuskularnom, intraperitonealnom ili intravenskom injekcijom pomoću šprica, opciono šprica nalik na olovku. Alternativno, parenteralna primena se može izvršiti pomoću infuzione pumpice. Kao dalja opcija, insulinski preparati koji sadrže insulinsko jedinjenje pronalaska mogu se, takođe, prilagoditi za transdermalnu primenu, npr. injekcijom bez igle ili flasterom mikroigle, opciono jonoforetskim flasterom, ili transmukoznom, npr. bukalnom, primenom.
Farmaceutska kompozicija pronalaska može da se daje pacijentu kome je potreban takav tretman na nekoliko mesta, na primer, na lokalnim mestima, na primer, na mestima na koži i sluzokoži, na mestima koja zaobilaze apsorpciju, na primer, davanje u arteriju, u venu, srce i na mestima koja uključuju apsorpciju, na primer, davanje u kožu, ispod kože, u mišiće ili u abdomen.
Farmaceutska kompozicija pronalaska može se koristiti u lečenju dijabetesa parenteralnom primenom. Stvarna doza zavisi od prirode i težine bolesti koja se leči, i o tome odlučuje lekar, a može se varirati titracijom doze prema posebnim okolnostima predmetnog pronalaska kako bi se postigao želјeni terapeutski efekat. Farmaceutske kompozicije pronalaska se, takođe, mogu pripremiti za upotrebu u različitim medicinskim uređajima koji se normalno koriste za davanje insulina, uključujući uređaje nalik na olovke koji se koriste za insulinsku terapiju injekcijom, kontinuiranu supkutanu terapiju infuzijom insulina korišćenjem pumpica.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija pronalaska je formulisana u uređaj nalik olovci za upotrebu za insulinsku terapiju injekcijom.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija pronalaska je formulisana u spoljnu pumpicu za davanje insulina.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija pronalaska je formulisana u insulinsku pumpicu za davanje insulina.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija pronalaska je pogodna za insulinsku pumpicu za davanje insulina.
U jednoj realizaciji, farmaceutska kompozicija pronalaska je pogodna za insulinsku pumpicu koja može da drži insulinske analoge ekvivalentne 100-600U humanog insulina.
2
Terapijske metode
Predmetni pronalazak se odnosi na lekove za terapeutsku upotrebu. Tačnije, pronalazak se odnosi na upotrebu insulinskog analoga prema pronalasku za lečenje ili prevenciju medicinskih stanja koja se odnose na dijabetes.
U drugoj realizaciji, pronalazak se odnosi na upotrebu takvih insulinskog analoga za lečenje, prevenciju ili ublažavanje bolesti, poremećaja ili stanja u vezi sa dijabetesom, dijabetesom tipa 1, dijabetesom tipa 2 ili narušenom tolerancijom na glukozu, a taj postupak obuhvata davanje subjektu kome je to potrebno terapeutski efektivne količine insulinskog analoga prema pronalasku.
U drugoj realizaciji, pronalazak se odnosi na upotrebu takvih analoga insulina za lečenje, prevenciju ili ublažavanju bolesti, poremećaja ili stanja povezanih sa dijabetesom, a posebno dijabetesom tipa 1 ili dijabetesom tipa 2.
Primeri
Materijali i postupci
Lista skraćenica
ACN - Acetonitril
ALP – Achromobactor lyticus proteaza
AUC - Oblast ispod krive
C-peptid – vezni peptidd
DCM - dihlormetan
DIC – diizopropilkarbodiimid;
DIPEA = DIEA – N, N-dizopropiletilamin
DMF – N, N-dmetilformamid
DMSO – dimetil sulfoksid
Fmoc - fluorenilmetiloksikarbonil
Glu (gGlu) – gamma L-glutamil
HFIP - Heksafluor-2-propanol
HPLC - tečna hromatografija visokih performansi
IR – insulinski receptor
IGF-1R receptor faktora rasta sličan insulinu 1
LC – tečna hromatografija
MALDI-TOF – vreme leta Matricom potpomognute laserske desorpcije/jonizacije MS – masena spektrometrija
NMP – N-metil pirolidon
PAL - Peptidni Amidni Linker
PCR – lančana reakcija polimeraze
PD – farmakodinamika (efekat smanjenja glukoze u krvi/plazmi)
PK – farmakodinamika (provili koncentracije insulina u krvi/plazmi tokom vremena) RT - sobna temperatura
tBu - terc butil
TFA - trifluorosirćetna kiselina; i
TRIS – tris (hidroksi metil) aminometan.
Opšti postupci za pripremu
Opšta procedura (A)
Sinteza čvrste faze i prečišćavanje analoga pronalaska
Opšti postupak za sintezu u čvrstoj fazi i prečišćavanje insulinskog analoga prema pronalasku je detaljno opisan u nastavku i primenjen je na sintezu dodatnih jedinjenja kao što je navedeno u daljem tekstu.
Lanci insulina A i B su pripremljeni na Prelude peptidnom sintetizatoru korišćenjem opšteg Fmoc postupka spajanja peptida u čvrstoj fazi.
Korišćene smole:
Fmoc-Thr(OtBu)-Wang; i Fmoc-Asp-OtBu kuplovan na PAL smolu.
Amino-kiseline (navedene u nastavku) i oksima su rastvoreni u DMF do koncentracije od 0,3 M:
Fmoc-Ala-OH; Fmoc-Arg(Pbf)-OH; Fmoc-Asn(Trt)-OH; Fmoc-Asp(OtBu)-OH; Fmoc-Cys(Trt)-OH; Fmoc-Gln(Trt)-OH; Fmoc-Glu(OtBu)-OH; Fmoc-Gly-OH; Fmoc-His(Trt)-OH; Fmoc-Ile-OH; Fmoc-Leu-OH; Fmoc-Lys(Boc)-OH; Fmoc-Met-OH; Fmoc-Phe-OH; Fmoc-Pro-OH; Fmoc-Ser(tBu)-OH; Fmoc-Thr(tBu)-OH; Fmoc-Trp(Boc)-OH; Fmoc-Tyr(tBu)-OH; i Fmoc-Val-OH.
Specijalne/neprirodne amino-kiseline: Boc-Phe-OH; Boc-Gly-OH; i Fmoc-Cys(Acm)-OH.
Procedura
Skala: 0,25 mmol.
Standardni uslovi kuplovanja korišćeni na smolama su bili: 8 ekv. Amino-kiselina, DIC, kolidin i oksima (etil (hidroksiimino)cijanoacetat) u NMP tokom 1 sata, u slučaju Fmoc-Arg(Pbf)-OH, protokol dvostrukog kuplovanja (2x1h) je korišćen.
Korišćeni standardni uslovi uklanjanja zaštite bili su: 20% pirdina u NMP (2x 5,5 ml tokom 2x 7,5 min ili 2x 10 min), nakon čega je usledilo ispiranje sa NMP i DCM.
Formiranje A6C-A11C disulfida
Smola je tretirana 15 min sa 0,5% rastvorom joda u DCM/HFIP (30 mL smeše 1:1). Posle uklanjanja rastvarača filtracijom, smola je isprana sa DCM (3x20 ml) i osušena preko struje azota.
Odvajanje A-lanca od smole i aktivacija A20-Cys kao S-S-piridila
Smola je tretirana rastvorom TFA (30 ml), triizopropilsilana (1 ml), vode (0,75 ml) i ditiodipiridina (0,75 g) tokom 3 h, a zatim je filtrat sakupljen i dodat u 150 ml etra (podeljen u 6 plastičnih NUNC epruveta) za taloženje peptida. Epruvete su centrifugirane na 3500 rpm tokom 3 min, etarski sloj je dekantovan i ovaj etarski korak je ponovljen još 3 puta. Sirovi materijal je kombinovan i ostavljen da se osuši preko noći na sobnoj temperaturi da bi se dobio željeni peptidni A-lanac.
B-Lanac cepanje od smole
Smola je tretirana rastvorom TFA (30 ml), triizopropilsilana (1 ml), vode (0,75 ml) i ditiotreitola (0,5 g) tokom 3 h, a zatim je filtrat sakupljen i dodat u etar (150 ml, podeljen u 6 plastičnih NUNC epruveta) za taloženje peptida. Epruvete su centrifugirane na 3500 rpm tokom 3 min, etarski sloj je dekantovan i ovaj etarski korak je ponovljen još 3 puta. Sirovi materijal je ostavljen da se osuši preko noći na sobnoj temperaturi da bi se dobio željeni peptidni B-lanac.
Formiranje A20C-B19C disulfida
U smešu A-lanca (0,33 g) i B-lanca (0,33 g) dodat je DMSO (8 mL) i DIPEA (1 mL) i smeša je mešana 20 min, a zatim je dodato kap po kap uz mešanje do 140 ml neutralnog puferskog rastvora (voda, TRIS (10 mM), amonijum sulfat (15 mM), 20% acetonitril) do ukupne zapremine od pribl.150 ml.
Smeša je zatim prečišćena hromatografijom reverzne faze korišćenjem sledećeg podešavanja
2
• Phenomenex Gemini 5 µM 5u C18 110Å 30x250mm kolona, radi pri 20 mL/min 10% B do 60% B tokom 40 min
• Eluent A=10 mM TRIS, 15 mM amonijum sulfat, pH =7,3, 20% ACN u milliQ vodi
• Eluent B=20% miliQ vode u acetonitrilu
Čiste frakcije su spojene, brzo zamrznute i osušene zamrzavanjem.
Formiranje A7C-B7C disulfida
Liofilizirani intermedijer iz prethodnog koraka ponovo je rastvoren u 5 mL DMSO. Dodati su sirćetna kiselina (20 mL) i voda (4 mL), a zatim jod u AcOH (3 mL od 40 mM) Posle ukupnog vremena reakcije od 20 min, reakcija je ugašena sa 1M natrijum askorbatom, a zatim dodata u mešani rastvor vode (90 mL).
Smeša je zatim prečišćena hromatografijom reverzne faze korišćenjem sledećeg podešavanja
• Phenomenex Gemini 5µM 5u C18 110Å 30x250mm kolona, radi pri 20 mL/min 10% B do 45% B tokom 40 min
• Eluent A=0,1% TFA u milliQ vodi
• Eluent B=0,1% TFA u acetonitrilu
Čiste frakcije su spojene, brzo zamrznute i osušene zamrzavanjem da bi se dobio željeni proizvod.
Opšta procedura (B)
Ekspresija i prečišćavanje insulinskog analoga
Ekspresija insulinskog analoga u S. cerevisiae
Insulinski analog, tj. dvolančani neacilovani insulinski analozi, za upotrebu prema pronalasku, proizvedeni su rekombinantno ekspresijom DNK sekvence koja kodira dati insulinski analog u odgovarajućoj ćeliji domaćinu pomoću dobro poznatih tehnika, npr. kako je stavljeno na uvid javnosti u US 6500645. Insulinski analog se eksprimuje direktno ili kao prekursorski molekul koji može imati N-terminalni nastavak na B-lancu i/ili vezni peptid (C-peptid) između B-lanca i A-lanca. Ovaj N-terminalni nastavak i C-peptid se odvajaju in vitro pomoću odgovarajuće proteaze, npr. Achromobactor lyticus proteaze (ALP) ili tripsina, i stoga će imati mesto cepanja pored pozicije B1 i A1, tim redosledom. N-terminalne ekstenzije i C-peptidi tipa pogodnog za upotrebu prema predmetnom pronalasku su stavljeni na uvid javnosti u npr. US 5395922, EP 765395 i WO 9828429.
Polinukleotidna sekvenca koja kodira prekursor insulinskog analoga za upotrebu prema pronalasku može se dobiti sintetički prema utvrđenim postupcima, npr. fosfoamiditnim postupkom koji su opisali Beaucage et al. (1981) Tetrahedron Letters 22 1859-1869, ili postupkom koji su opisali Matthes et al. (1984) EMBO Journal 3 801-805. Prema fosfoamiditnom postupku, oligonukleotidi se sintetišu u npr. automatskom DNK sintetizatoru, prečišćavaju, dupleksiraju i ligiraju da bi se formirao sintetički DNK konstrukt. Trenutno poželjan način pripreme DNK konstrukta je lančana reakcija polimeraze (PCR).
Rekombinantni postupaka će obično koristiti vektor koji je sposoban da se replikuje u odabranom mikroorganizmu ili ćeliji domaćinu i koji nosi polinukleotidnu sekvencu koja kodira prekursor insulinskog analoga za upotrebu u skladu sa predmetnim pronalaskom. Rekombinantni vektor može biti vektor koji se autonomno replikuje, tj. vektor koji postoji kao ekstrahromozomski entitet, čija je replikacija nezavisna od hromozomske replikacije, npr. plazmid, ekstrahromozomski element, mini-hromozom ili veštački hromozom. Vektor može da sadrži bilo koje sredstvo za obezbeđivanje samoreplikacije. Alternativno, vektor može biti onaj koji je, kada se unese u ćeliju domaćina, integrisan u genom i replikuje se zajedno sa hromozomom(ima) u koji je integrisan. Dalje, može da se koristi jedan vektor ili plazmid ili dva ili više vektora ili plazmida koji zajedno sadrže ukupnu DNK koja se uvodi u genom ćelije domaćina, ili transpozon. Vektor mogu biti linearni ili zatvoreni kružni plazmidi i poželjno će sadržati element(e) koji omogućavaju stabilnu integraciju vektora u genom ćelije domaćina ili autonomnu replikaciju vektora u ćeliji nezavisno od genoma.
Rekombinantni ekspresioni vektor može biti sposoban da se replikuje u kvascu. Primeri sekvenci koje omogućavaju replikaciju vektora u kvascu su geni replikacije 2 µm plazmida kvasca REP 1-3 i poreklo replikacije.
Vektor može da sadrži jedan ili više selekcionih markera, koji omogućavaju lak izbor transformiranih ćelija. Selekcioni marker je genski proizvod, koji obezbeđuje otpornost na biocide ili viruse, otpornost na teške metale, prototrofiju na auksotrofe i slično. Primeri bakterijskih selekcionih markera su dal geni iz Bacillus subtilis ili Bacillus licheniformis, ili markeri koji daju rezistenciju na antibiotike kao što su rezistencija na ampicilin, kanamicin, hloramfenikol ili tetraciklin. Selekcioni markeri za upotrebu u filamentoznoj gljivičnoj ćeliji domaćinu uključuju amdS (acetamidaza), argB (ornitin karbamoiltransferaza), pirG (orotidin-5’-fosfat dekarboksilaza) i trpC (antranilat sintaza). Pogodni markeri za ćelije domaćina kvasca su ADE2, HIS3, LEU2, LYS2, MET3, TRP1 i URA3. Dobro prikladan selekcioni marker za kvasac je Schizosaccharomyces pompe TPI gen (Russell (1985) Gene 40125-130).
2
U vektoru, polinukleotidna sekvenca je operativno povezana sa odgovarajućom sekvencom promotera. Promoter može biti bilo koja sekvenca nukleinske kiseline koja pokazuje transkripcionu aktivnost u ćeliji domaćinu po izboru, uključujući mutantne, skraćene i hibridne promotere, i može se dobiti od gena koji kodiraju vanćelijske ili unutarćelijske polipeptide, bilo homologne ili heterologne ćeliji domaćina.
Primeri pogodnih promotera za usmeravanje transkripcije u bakterijskoj ćeliji domaćinu su promoteri dobijeni iz E. coli lac operona, Streptomyces coelicolor agaraze gena (dagA), Bacillus subtilis levansucrase gena (sacB), Bacillus licheniformis alfa-amilaznog gena (amyL), gen maltogene amilaze Bacillus stearothermophilus (amyM), gen alfa-amilaze Bacillus amyloliquefaciens (amyQ) i gen penicilinaze Bacillus licheniformis (penP). Primeri pogodnih promotera za usmeravanje transkripcije u filamentoznoj gljivičnoj ćeliji domaćinu su promoteri dobijeni iz gena za Aspergillus oryzae TAKA amilazu, Rhizomucor miehei asparaginsku proteinazu, Aspergillus niger neutralnu alfa-amilazu i Aspergillus niger kiselu stabilnu alfa-amilazu. U domaćinu kvascu, korisni promoteri su Saccharomyces cerevisiae Ma1, TPI, ADH, TDH3 ili PGK promoteri.
Polinukleotidna sekvenca koja kodira kičmu insulinskog peptida za upotrebu prema pronalasku takođe će obično biti operativno povezana sa odgovarajućim terminatorom. U kvascu, pogodan terminator je TPI terminator (Alber et al. (1982) J. Mol. Appl. Genet.1419-434).
Postupci koji se koriste za kombinovanje polinukleotidne sekvence koja kodira insulinski analog za upotrebu prema pronalasku, promotor i terminator, tim redosledom, i za njihovo umetanje u odgovarajući vektor koji sadrži informacije neophodne za replikaciju u izabranom domaćinu, dobro su poznati stručnjacima u tehnici. Podrazumeva se da se vektor može konstruisati ili tako što se prvo pripremi DNK konstrukt koji sadrži celu DNK sekvencu koja kodira insulinsku kičmu za upotrebu u skladu sa pronalaskom, a zatim se ovaj fragment insertuje u odgovarajući ekspresioni vektor, ili se sekvencijalno ubacuju DNK fragmenti koji sadrže genetske informacije za pojedinačne elemente kao što su signal i propeptid (N-terminalni produžetak B-lanca), C-peptid, A- i B-lanci, nakon čega sledi ligacija.
Vektor koji sadrži polinukleotidnu sekvencu koja kodira insulinski analog za upotrebu prema pronalasku se uvodi u ćeliju domaćina, tako da se vektor održava kao hromozomski integrant, ili kao samoreplikujući ekstrahromozomski vektor. Izraz „ćelija domaćin“ obuhvata svako potomstvo roditeljske ćelije koje nije identično roditeljskoj ćeliji zbog mutacija koje se javljaju tokom replikacije. Ćelija domaćin može biti jednoćelijski mikroorganizam, npr. prokariot, ili nejednoćelijski mikroorganizam, npr. eukariota. Korisne jednoćelijske ćelije su bakterijske ćelije kao što su gram-pozitivne bakterije uključujući, ali ne ograničavajući se na,
2
ćeliju Bacillus, ćeliju Streptomyces, ili gram-negativne bakterije kao što su E. coli i Pseudomonas sp. Eukariotske ćelije mogu biti ćelije sisara, insekata, biljaka ili gljivica.
Ćelija domaćin posebno može biti ćelija kvasca. Organizam kvasca može biti bilo koji pogodan organizam kvasca koji, tokom kultivacije, luči insulinsku peptidnu kičmu ili njegov prekursor u medijum za kulturu. Primeri pogodnih organizama kvasca obuhvataju sojeve izabrane iz Saccharomyces cerevisiae, Saccharomyces kluyveri, Schizosaccharomyces pombe, Sacchoromyces uvarum, Kluyveromyces lactis, Hansenula polymorpha, Pichia pastoris, Pichia methanolica, Pichia kluyveri, Yarrowia lipolytica, Candida sp., Candida utilis, Candida cacaoi, Geotrichum sp., i Geotrichum fermentans.
Na transformaciju ćelija kvasca može, na primer, uticati formiranje protoplasta nakon čega sledi transformacija poznatim postupcima. Medijum koji se koristi za kultivaciju ćelija može biti bilo koji konvencionalni medijum pogodan za uzgoj organizama kvasca.
Prečišćavanje insulinskog analoga
Sekretovani insulinski analog ili njegov prekursor može se dobiti iz medijuma konvencionalnim postupcima uključujući odvajanje ćelija kvasca iz medijuma centrifugiranjem, filtracijom ili hvatanjem ili adsorbovanjem insulinskog analoga ili prekursora na matrici za jonsku izmenu ili na apsorpcionoj matrici reverzne faze, precipitacijom proteinskih komponenti supernatanta, ili filtracijom pomoću soli, npr. amonijum sulfata, nakon čega sledi prečišćavanje različitim hromatografskim postupcima, npr. jonoizmenjivačkom hromatografijom, afinitetnom hromatografijom, itd.
Prečišćavanje i digestija kičme insulinskih peptida predmetnog pronalaska se sprovodi na sledeći način:
Prekursor insulinskog analoga sa jednim lancem, koji može sadržati N-terminalni produžetak B-lanca i modifikovani C-peptid između B-lanca i A-lanca, prečišćava se i koncentriše iz supernatanta kulture kvasca izmenom katjona. (Kjeldsen et al. (1998) Prot. Expr. Pur.14309-316).
Prekursor jednolančanog insulinskog analoga sazreva u dvolančanu peptidnu kičmu insulina digestijom sa lizin-specifičnim imobilisanim ALP (Kristensen et al. (1997) J. Biol. Chem. 2012978-12983) ili upotrebom tripsina za cepanje od N-terminalnog produžetka B-lanca, ako je prisutan, i C-peptida.
ALP digestija
Eluat iz koraka hromatografije izmene katjona koji sadrži prekursor kičme insulinskog peptida je razblažen vodom do koncentracije etanola od 15-20%. Natrijum
2
glutamat je dodat do koncentracije od 15 mM i pH je podešen na 9,7 pomoću NaOH. Imobilisani ALP (4 grama/L) se dodaje u razmeri 1:100 (zapremina:zapremina) i dozvoljava se da se digestija nastavi uz blago mešanje na sobnoj temperaturi preko noći.
Reakcija digestije je analizirana analitičkom LC na sistemu Waters Acquity Ultra-Performance za tečnu hromatografiju korišćenjem kolone C18, a molekulska težina je potvrđena masenom spektrometrijom (MS) Matricom potpomognute laserske desorpcije/jonizacije (MALDI-TOF) (Bruker Daltonics Autoflex II TOF/TOF).
Imobilisani ALP je uklonjen filtracijom pomoću filtera od 0,2 µm. Dvolančane insulinske peptidne kičme se prečišćavaju pomoću HPLC reverzne faze (Waters 600 sistem) na C18 koloni korišćenjem gradijenta acetonitrila. Željeni insulin se dobija liofilizacijom.
Čistoća je određena analitičkom LC na sistemu za tečnu hromatografiju Waters Acquity Ultra-Performance korišćenjem kolone C18, a molekulska težina je potvrđena pomoću MALDI-TOF MS.
Primer 1
Pripremljeno Opštom procedurom (B)
A9E, B3E, B26E, desB30 humani insulin (SEQ ID NOS: 3 i 4)
Primer 2
Pripremljeno Opštom procedurom (B)
A9E, B3E, B27E, B28E, desB30 humani insulin (SEQ ID NOS: 3 i 5)
Primer 3
Pripremljeno Opštom procedurom (A)
A9E, B3E, B26E humani insulin; (SEQ ID NOS:3 i 6)
Primer 4
Pripremljeno Opštom procedurom (A)
A9E, B3E, B27E, B28E humani insulin; (SEQ ID NOS: 3 i 7)
Primer 5
Pripremljeno Opštom procedurom (B)
A9D, B3E, B26E, desB30 (SEQ ID NOS: 8 i 4)
Primer 6
2
Pripremljeno Opštom procedurom (B)
A9E, A21A, B3E, B26E, desB30 (SEQ ID NOS: 9 i 4)
Jedinjenje komparator 1
B3E, B26E, desB30 humani insulin;
Jedinjenje komparator 2
B3E, B27E, B28E, desB30 humani insulin;
Jedinjenje komparator 3
B28D humani insulin (Insulin Aspart)
Jedinjenje komparator 4
A21A, B3E, B26E, desB30 humani insulin
Primer 7
Afinitet prema insulinskom receptoru odabranih derivata insulina prema pronalasku, meren na rastvorenim receptorima
Relativni afinitet vezivanja insulinskog analoga prema pronalasku za humani insulinski receptor (IR) je određen konkurentskim vezivanjem u testu scintilacione blizine (SPA) (prema Glendorf T et al. (2008) Biochemistry 474743-4751).
Ukratko, serije razblaženja standarda humanog insulina i insulinskog analoga koji se testiraju se izvode u Optiplates-u sa 96 ležišta (Perkin-Elmer Life Sciences) nakon čega sledi dodavanje [125I-A14Y]-humanog insulina, anti-IR mišjeg antitela 83–7, rastvorenog humanog IR-A (poluprečišćenog hromatografijom aglutinina pšeničnih klica iz ćelija bubrega beba hrčaka (BHK) koje prekomerno eksprimuju IR-A holoreceptor), i SPA perli (Anti-Mouse poliviniltoluen SPA perle, GE Healthcare) u vezujućem puferu koji se sastoji od 100 mM HEPES (pH 7,8), 100 mM NaCl, 10 mM MgSO4, i 0,025% (v/v) Tween 20. Ploče su inkubirane uz lagano mućkanje 22-24 h na 22°C, centrifugirane na 2000 rpm tokom 2 minuta i brojane na TopCount NXT (Perkin-Elmer Life Sciences).
Podaci iz SPA su analizirani prema logističkom modelu sa četiri parametra (Vølund A (1978) Biometrics 34 357-365), a afiniteti vezivanja analoga su izračunati u odnosu na standard humanog insulina izmerenog u istoj ploči.
2
Afiniteti insulinskih receptora i drugi in vitro podaci o odabranim insulinskim analozima prema pronalasku su predstavljeni u Tabeli 1, u daljem tekstu.
Tabela 1: Afiniteti insulinskih receptora, afiniteti IGF-1 receptora i funkcionalne potencije lipogeneze insulina pronalaska
U zaključku, insulinski analozi prema pronalasku imaju visok afinitet za insulinski receptor, i oni su u stanju da aktiviraju receptor i izazovu funkcionalni odgovor. Štaviše, relativni afinitet insulinskog analoga prema pronalasku za IGF-1 receptor je niži u poređenju sa afinitetom za insulinski receptor. Ovo predstavlja potencijalnu korist u pogledu bezbednosti analoga pronalaska u kliničkoj praksi pošto bi mitogeni odgovor bio niži u poređenju sa metaboličkim odgovorom.
Primer 8
Afiniteti receptora za insulin i faktor rasta sličan insulinu-1 odabranih derivata insulina prema pronalasku, mereni na receptorima povezanim sa membranom Humani IR i IGF-1R povezani sa membranom se prečišćavaju iz BHK ćelija koje su stabilno transfektovane sa pZem219B vektorom koji sadrži ili humanu IR-A, IR-B ili IGF-IR inserciju. BHK ćelije su sakupljene i homogenizovane u ledeno hladnom puferu (25 mM HEPES pH 7,4, 25 mM CaCl2 i 1 mM MgCl2, 250 mg/L bacitracina, 0,1 mM Pefablock). Homogenati su naneti na sloj saharoze od 41% (w/v) i centrifugirani 75 minuta na 95000 g na 4°C. Membrane u plazmi su sakupljene, razblažene 1:5 puferom (kao gore) i ponovo centrifugirane 45 minuta na 40000 g na 4°C. Pelete se ponovo suspenduju u minimalnoj zapremini pufera i provlače kroz iglu (veličina 23) tri puta pre skladištenja na -80°C do upotrebe.
Relativni afinitet vezivanja za bilo koji od humanih IR-A, IR-B ili IGF-1R povezanih sa membranom je određen konkurentskim vezivanjem u SPA postavci. IR testovi se izvode u duplikatu u OptiPlates sa 96 ležišta (Perkin-Elmer Life Sciences). Membranski protein se inkubira uz lagano mešanje 150 minuta na 25°C sa 50 pM [125I-A14Y]-humanog insulina u ukupnoj zapremini od 200 µL pufera za ispitivanje (50 mM HEPES, 150 mM NaCl, 5 mM MgSO4, 0,01% Triton X−100, 0,1% (w/v) HSA (Sigma A1887), potpuni inhibitori proteaze bez EDTA), 50 µg PVT mikrosfera obloženih aglutinatom pšeničnih klica (WGA) (GE Healthcare) i rastućoj koncentraciji liganda. Testovi su završeni centrifugiranjem ploče na 2000 rpm tokom 2 minuta i vezana radioaktivnost je kvantifikovana računanjem na TopCount NXT (Perkin-Elmer Life Sciences).
IGF-1R testovi se sprovode u suštini kao i testovi vezivanja za IR osim što su korišćeni IGF-1R povezan sa membranom i 50 pM [125I-Tyr31]-humanog IGF-1. Podaci iz SPA se analiziraju prema logističkom modelu sa četiri parametra (Vølund A (1978) Biometrics 34357-365), a afiniteti vezivanja analoga koji se testiraju su izračunati u odnosu na standard humanog insulina izmeren u okviru ista ploča.
Podaci o vezivanju IR (A izoforme) i IGF-1R odabranih insulinskog analoga prema pronalasku su dati u Tabeli 1 iznad.
Primer 9
Lipogeneza u adipocitima pacova
Kao mera in vitro potencije insulinskog analoga prema pronalasku, može se koristiti lipogeneza.
Primarni adipociti pacova su izolovani iz epididimalnih masnih jastučića i inkubirani sa 3H-glukozom u puferu koji sadrži npr. 0,1% HSA bez masti i standardni (humani insulin, HI) ili insulin prema pronalasku. Obeležena glukoza se konvertuje u lipide koji se mogu ekstrahovati na način koji zavisi od doze, što rezultira krivom odgovora pune doze. Rezultat je izražen kao relativna moć (%) sa 95% granica pouzdanosti insulina prema pronalasku u poređenju sa standardom (HI).
Podaci su dati u Tabeli 1, iznad.
Primer 10
Priprema insulinskih kompozicija
Insulinske kompozicije predmetnog pronalaska mogu se pripremiti kao vodeni rastvori. Vodeni rastvor se pravi izotoničan, na primer, sa natrijum hloridom i/ili glicerolom. Štaviše, vodeni medijum može da sadrži pufere i konzervanse. pH vrednost preparata je
1
podešena na željenu vrednost i može biti između oko 3 do oko 8,5, između oko 3 i oko 5, ili oko 6,5, ili oko 7,4, ili oko 7,5, u zavisnosti od izoelektrične tačke, pI, dotičnog insulinskog analoga.
Priprema insulinskih kompozicija bez cinka
Insulinski analozi bez cinka rastvoreni su u vodenom rastvoru, koji je u konačnoj kompoziciji sadržao između 0,1 mM i 10 mM insulinskog analoga, 16 mM m-krezola, 16 mM fenola i odgovarajuće količine nikotinamida i glicerola, a pH je podešen na željenu vrednost (između 7.0-8.0, mereno na sobnoj temperaturi) korišćenjem 1N hlorovodonične kiseline / 1N NaOH. Dodata je voda do krajnje zapremine i rastvor je sterilno filtriran kroz filter od 0,2 µm. Kompozicija je punjena u epruvete (epruvete od 2 ml zapečaćene poklopcima za navijanje, punjenja za olovke zapečaćena poklopcima za presovanje ili HPLC bočice sa vrhovima na zavrtanje).
Tabela 2: Primeri kompozicija insulinskih preparata
2
Primer 11
Samoasocijacija insulinskih kompozicija merena rasejanjem X-zraka pod malim uglom (SAXS)
SAXS podaci su korišćeni za procenu stanja samoasocijacije insulinskog analoga prema pronalasku pod različitim uslovima.
Kriva rasejanja svakog eksperimenta je opisana prosečnim radijusom rotacije (Rg) i maksimalnom dimenzijom (Dmax).
Štaviše, relativne količine monomera, dimera i većih vrsta u krivoj rasejanja su procenjene korišćenjem činjenice da SAXS profil rasejanja ima doprinos intenziteta svih pojedinačnih komponenti u višekomponentnoj smeši. Korišćenjem intenziteta (faktora oblika) svake komponente moguće je proceniti doprinos zapreminske frakcije svake komponente u smeši. Sistem linearnih jednačina koji koristi algoritam nenegativnih ili neograničenih najmanjih kvadrata se koristi da se minimizira neslaganje između eksperimentalne i izračunate krive rasejanja. Faktori oblika se izračunavaju iz kristalnih struktura monomera, dimera, heksamera, itd. Zapreminski udeo je izražen u procentima (%).
Rezultati dobijeni od derivata pronalaska i derivata prethodnog stanja tehnike prikazani su u tabeli 3, u daljem tekstu.
Tabela 3: SAXS podaci o derivatima pronalaska i komparator insulinskih analoga
4
*) M: Procenat monomernih vrsta u kompoziciji; D: Procenat dimernih vrsta u kompoziciji; >D: Procenat vrsta koje su veće od dimernih u kompoziciji; ;#) koncentracija fosfata 7 mM umesto 3 mM ;;U zaključku, insulinski analozi prema pronalasku su manje samopovezani od jedinjenja komparatora prema rezultatima SAXS. Ova razlika je izraženija pri višim koncentracijama insulinskog analoga prema pronalasku. Stoga će se očekivati da će se insulinski analozi prema pronalasku brže apsorbovati nakon supkutane injekcije kompozicija posebno visoke koncentracije. ;;Primer 12 ;Analiza fizičke stabilnosti za insulinske kompozicije ;Kompozicije (1 ml) insulinskog analoga prema pronalasku, kao što je opisano u primeru 10, prebačene su u epruvete od 2 ml i zapečaćene korišćenjem naboranih poklopaca. Epruvete su inkubirane na 30 °C, polegnute. Svaka 2 dana bočicu je birala robotska ruka i slikala se bočica koja stoji sa pozadinom od 10000 luksa. Dobijene slike su analizirane na prisustvo čestica korišćenjem algoritma za analizu piksela. Prvi dan kada su čestice otkrivene dat je u tabeli ispod. ;;Tabela 4. fizička i hemijska stabilnost insulinskog analoga prema pronalasku u klinički relevantnim kompozicijama ;; ; ;;; #) koncentracija fosfata 7 mM umesto 3 mM ;ND: Nije utvrđeno ;*) HMWP je određen u supernatantima za uzorke koji sadrže čestice; čestice nisu rastvorene.
U zaključku, insulinski analozi prema pronalasku imaju veću fizičku stabilnost u klinički relevantnim kompozicijama bez Zn, posebno pri visokoj koncentraciji insulina.
Primer 13
Analiza hemijske stabilnosti za insulinske kompozicije
HMWP sadržaj
Proteini visoke molekulske težine (HMWP) su odvojeni od monomernog oblika insulina hromatografijom za isključivanje po veličini korišćenjem Waters Insulin HMWP kolone (125Å, 10 µm, WAT 201549, 7,8 x 300 mm) sa protokom od 0,5 ml/min eluenta koji sadrži 50 % (v/v) izopropanola, 600 mM NaCl, 20 mM NaH2PO4 i UV detekcijom na 215 nm.
Tipična zapremina injekcije bila je 5 µl insulinske kompozicije od 600 µM.
Rezultati su prikazani u tabeli 4, gore.
Primer 14
Supkutani PK/PD profili kod LYD svinja
Insulinski analozi prema pronalasku mogu biti testirani spukutanom primenom kod svinja, npr. upoređivanjem sa insulinom aspart u kliničkoj kompoziciji (FIASP®) ili poređenjem sa sličnim insulinskim analozima prethodnog stanja tehnike prema ovom protokolu. Analozi se mogu testirati na farmakokinetičke i/ili farmakodinamičke parametre.
Korišćeni opšti postupci
Tokom anestezije za postavljanje trajnih intravenskih katetera, svinje se pregledaju ultrazvukom i Esaote ultrazvučnim skenerom modela „MyLabFive“ i linearnom sondom tipa „LA4356-18 MHz“.
Srednji deo vrata između uha i lopatice, sa desne i leve strane, površina od 2 x 2 cm bez mišića ispod i pogodna za supkutano ubrizgavanje je identifikovana i obeležena tetovažom.
Raspored hranjenja
Svinje se izgladnjuju (bez doručka) pre eksperimenta.
Svinje su tokom celog eksperimenta u svojim normalnim torovima i nisu anestezirane. Svinje se izgladnjuju dok se ne uzme 5-časovni uzorak krvi, ali uz slobodan pristup vodi. Nakon 5-časovnog uzorkovanja krvi, svinje su hranjene hranom i jabukama.
Supkutano doziranje
Penfill se montira u NovoPen Echo® sa Novofine 30G iglom od 8 mm, koji koristi reduktor igle sa dubinom od 5 mm, koji se koristi za svaku svinju. Svakoj svinji se dozira 10U=60 mikroL kompozicija koje sadrže 600 nmol/ml insulinskog analoga.
Svinja se dozira u subkutisu bočno na desnoj ili levoj strani (nasuprot katetera) vrata i igla se drži u potkožju najmanje 10 sekundi nakon injekcije da bi se obezbedilo taloženje jedinjenja.
Lečenje hipoglikemije
Nakon supkutane doze, rastvor glukoze treba da bude spreman za i.v. injekciju za sprečavanje hipoglikemije, tj. 4-5 špriceva (20 mL) napunjeno je sterilnom 20% glukozom, spremno za upotrebu. Dijagnoza hipoglikemije se zasniva na kliničkim simptomima i merenju glukoze u krvi na glukometru (Glucocard X-metar).
Tretman se sastoji od sporog i.v. ubrizgavanja 50-100 ml 20% glukoze (10-20 g glukoze). Glukoza se daje u frakcijama tokom 5-10 minuta do efekta.
Uzorkovanje krvi
Prohodnost jugularnih katetera se proverava pre eksperimenta sa sterilnim 0,9% NaCl bez dodatka 10 IU/mL heparina.
Pre i posle doziranja, uzorci krvi će se uzimati u štali iz centralnog venskog katetera u sledećim vremenskim tačkama:
Predoziranje (-15, -5), 3, 6, 9, 12, 15, 20, 30, 40, 50, 60, 80, 100, 120, 150, 180, 240, 300 min.
Uzorci se uzimaju prekidačem protoka.4-5 ml otpadne krvi se uzima i odbacuje pre uzimanja uzorka.
Uzorci krvi od 0,8 ml se sakupljaju u epruvete obložene EDTA za analizu glukoze i insulina.
Posle svakog uzorka krvi, kateter se ispere sa 5 ml sterilnog 0,9% NaCl bez dodavanja 10 IU/mL heparina.
Epruveta se lagano nagne najmanje 10 puta kako bi se obezbedilo dovoljno mešanja krvi i antikoagulansa (EDTA) i nakon jednog minuta se stavi na vlažni led. Epruvete se centrifugiraju 10 minuta na 3000 rpm i 4ºC u roku od 1 sata nakon uzorkovanja. Uzorci se čuvaju na vlažnom ledu do pipetiranja.
Potrebna je aseptična tehnika da bi se izbegao rast bakterija u kateteru sa povećanim rizikom od zgrušavanja.
Zatvaranje katetera nakon eksperimenta
Nakon što je poslednji uzorak sakupljen u danima doziranja, jedan intravenski tretman sa 1 ml na 10 kg Pentrexyl® (1 g ampicilina rastvorenog u 10 ml 0,9 % NaCl) se primenjuje polako i.v. preko katetera koji se koristi za uzimanje uzoraka krvi. Nakon ovog tretmana, kateter se ispere sa 10 ml 0,9% NaCl.
Kateteri se zatvaraju sa 0,5 ml TauroLockHep500 koji se ubrizgava kroz membranu kao brava za kateter.
Analiza uzoraka krvi
Glukoza u plazmi: 10 µl plazme se pipetira u 500 µl puferskog rastvora za merenje koncentracije glukoze u plazmi u BIOSEN autoanalizatoru.
Insulin u plazmi: 1 x 50 µl plazme se pipetira u 0,65 ml Micronic® epruvete (ELISA/LOCI/SPA setup) za analizu.
Plazma se čuva zamrznuta na -20°C.
PK proračuni: Površina ispod krive (AUC) do beskonačnosti i delimične AUCs, AUC0-5, AUC0-10, AUC0-15, AUC0-20 i AUC0-30 izračunate su nekompartmentalnom analizom primenom postupka linearnog up log up izračunavanja u Phoenix 64 (Certara, SAD). Odnos između delimičnog AUC/AUCinf je korišćen kao mera za brzinu apsorpcije na osnovu sličnih iv svojstava za insulinske analoge kod LYD svinja.
Slika 1 i Slika 2 pokazuju da su analozi pronalaska pogodniji za upotrebu u insulinskim pumpicama od FIASP<®>jer je njihov početak delovanja brži u poređenju sa FIASP<®>; minimalni nivoi glukoze za insulinske analoge prema pronalasku su niži u poređenju sa FIASP<®>. Štaviše, otklanjanje dejstva je brže za insulinske analoge prema pronalasku u poređenju sa ASP<®>, Brži otklon delovanja je koristan za insulinske pumpice.
LISTA SEKVENCI
<110> Novo Nordisk A/S
<120> NOVI INSULINSKI ANALOZI I NJIHOVA UPOTREBA
<130> 190084WO01
<150> EP19215315.3
<151> 2019-12-11
<160> 9
<170> PatentIn verzija 3.5
<210> 1
<211> 21
<212> PRT
<213> Homo sapiens
<400> 1
Gly Ile Val Glu Gln Cys Cys Thr Ser Ile Cys Ser Leu Tyr Gln Leu 1 5 10 15
Glu Asn Tyr Cys Asn
20
<210> 2
<211> 30
<212> PRT
<213> Homo sapiens
<400> 2
Phe Val Asn Gln His Leu Cys Gly Ser His Leu Val Glu Ala Leu Tyr 1 5 10 15
Leu Val Cys Gly Glu Arg Gly Phe Phe Tyr Thr Pro Lys Thr
20 25 30
<210> 3
<211> 21
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> A lanac analoga [A9E] humanog insulina iz primera 1, 2, 3 i 4
<400> 3
Gly Ile Val Glu Gln Cys Cys Thr Glu Ile Cys Ser Leu Tyr Gln Leu 1 5 10 15
4
Glu Asn Tyr Cys Asn
20
<210> 4
<211> 29
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> B-lanac analoga [B3E, B26E, desB30] humanog insulina iz primera 1
<400> 4
Phe Val Glu Gln His Leu Cys Gly Ser His Leu Val Glu Ala Leu Tyr
1 5 10 15
Leu Val Cys Gly Glu Arg Gly Phe Phe Glu Thr Pro Lys
20 25
<210> 5
<211> 29
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> B-lanac analoga [B3E, B27E, B28E, desB30] humanog insulina iz primera 2
<400> 5
Phe Val Glu Gln His Leu Cys Gly Ser His Leu Val Glu Ala Leu Tyr
1 5 10 15
Leu Val Cys Gly Glu Arg Gly Phe Phe Tyr Glu Glu Lys
20 25
<210> 6
<211> 30
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> B-lanac analoga [B3E, B26E] of humanog insulina iz primera 3 <400> 6
Phe Val Glu Gln His Leu Cys Gly Ser His Leu Val Glu Ala Leu Tyr
1 5 10 15
Leu Val Cys Gly Glu Arg Gly Phe Phe Glu Thr Pro Lys Thr
20 25 30
<210> 7
<211> 30
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> B-lanac analoga [B3E, B27E, B28E] humanog insulina iz primera 4 <400> 7
Phe Val Glu Gln His Leu Cys Gly Ser His Leu Val Glu Ala Leu Tyr
1 5 10 15
Leu Val Cys Gly Glu Arg Gly Phe Phe Tyr Glu Glu Lys Thr
20 25 30
<210> 8
<211> 21
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> A lanac analoga [A9D] of humanog insulina iz primera 5 <400> 8
Gly Ile Val Glu Gln Cys Cys Thr Asp Ile Cys Ser Leu Tyr Gln Leu
1 5 10 15
Glu Asn Tyr Cys Asn
20
<210> 9
<211> 21
<212> PRT
<213> Veštačka sekvenca
<220>
<223> A lanac analoga [A9E, A21A] humanog insulina iz primera 6 <400> 9
Gly Ile Val Glu Gln Cys Cys Thr Glu Ile Cys Ser Leu Tyr Gln Leu
1 5 10 15
Glu Asn Tyr Cys Ala
20

Claims (15)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Insulinski analog, naznačen time što analog sadrži A9E ili A9D i dalje sadrži B3E i/ili desB30 u odnosu na humani insulin.
2. Insulinski analog prema zahtevu 1, naznačen time što analog dalje sadrži najmanje jedan od B26E, B27E i/ili B28E.
3. Insulinski analog prema zahtevu 2, naznačen time što analog dodatno sadrži supstituciju A21A.
4. Insulinski analog prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time što je analog A9D, B3E;
A9E, B3E;
A9D, desB30;
A9E, desB30;
A9D, B3E, desB30;
A9E, B3E, desB30;
A9D, B3E, B26E;
A9E, B3E, B26E;
A9D, B26E, desB30;
A9E, B26E, desB30;
A9D, B3E, B26E, desB30;
A9E, B3E, B26E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E;
A9E, A21A, B3E, B26E;
A9D, A21A, B26E, desB30;
A9E, A21A, B26E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B26E, desB30;
A9D, B3E, B27E;
A9E, B3E, B27E;
A9D, B27E, desB30;
A9E, B27E, desB30;
A9D, B3E, B27E, desB30;
4
A9E, B3E, B27E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B27E;
A9E, A21A, B3E, B27E;
A9D, A21A, B27E, desB30;
A9E, A21A, B27E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B27E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B27E, desB30;
A9D, B3E, B28E;
A9E, B3E, B28E;
A9D, B28E, desB30;
A9E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B28E, desB30;
A9E, B3E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B28E;
A9E, A21A, B3E, B28E;
A9D, A21A, B28E, desB30;
A9E, A21A, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B27E;
A9E, B3E, B26E, B27E;
A9D, B26E, B27E, desB30;
A9E, B26E, B27E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B27E, desB30;
A9E, B3E, B26E, B27E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B27E;
A9E, A21A, B3E, B26E, B27E;
A9D, A21A, B26E, B27E, desB30;
A9E, A21A, B26E, B27E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B27E, desB30; A9E, A21A, B3E, B26E, B27E, desB30; A9D, B3E, B27E, B28E;
A9E, B3E, B27E, B28E;
A9D, B27E, B28E, desB30;
A9E, B27E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B27E, B28E, desB30;
A9E, B3E, B27E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B27E, B28E;
A9E, A21A, B3E, B27E, B28E;
A9D, A21A, B27E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B27E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B27E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B27E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B28E;
A9E, B3E, B26E, B28E;
A9D, B26E, B28E, desB30;
A9E, B26E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B28E, desB30;
A9E, B3E, B26E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B28E;
A9E, A21A, B3E, B26E, B28E;
A9D, A21A, B26E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B26E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B3E, B26E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B27E, B28E;
A9E, B3E, B26E, B27E, B28E;
A9D, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9E, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9E, B3E, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B27E, B28E;
A9E, A21A, B3E, B26E, B27E, B28E;
A9D, A21A, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9E, A21A, B26E, B27E, B28E, desB30;
A9D, A21A, B3E, B26E, B27E, B28E, desB30; ili
A9E, A21A, B3E, B26E, B27E, B28E, desB30.
5. Insulinski analog prema zahtevu 4, naznačen time što je analog A9E, B3E, B26E;
4
A9E, B3E, B27E, B28E;
A9E, B3E, B26E, desB30;
A9E, B3E, B27E, B28E, desB30;
A9D, B3E, B26E, desB30; ili
A9E, A21A, B3E, B26E, desB30.
6. Insulinski analog prema zahtevu 5, naznačen time što je analog A9E, B3E, B26E, desB30.
7. Insulinski analog prema zahtevu 5, naznačen time što je analog A9E, B3E, B27E, B28E, desB30.
8. Farmaceutska kompozicija koja sadrži insulinski analog prema bilo kom od zahteva 1-7 i jedan ili više farmaceutski prihvatljivih ekscipijenasa.
9. Farmaceutska kompozicija prema zahtevu 8, naznačena time što je insulinski analog u koncentraciji od 0,6mM do 3mM.
10. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 8-9, naznačena time što je kompozicija bez cinka.
11. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 8-10, koja sadrži nikotinsko jedinjenje, a posebno nikotinamid.
12. Farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 8-10, naznačena time što kompozicija ne sadrži nikotinsko jedinjenje, a posebno nikotinamid.
13. Insulinski analog prema bilo kom od zahteva 1-7, naznačen time što je insulinski analog monomeran u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
14. Insulinski analog prema bilo kom od zahteva 1-7, naznačen time što je insulinski analog hemijski i/ili fizički stabilan u farmaceutskoj kompoziciji bez cinka.
15. Insulinski analog prema bilo kom od zahteva 1-7, njegova farmaceutski prihvatljiva so ili farmaceutska kompozicija prema bilo kom od zahteva 8-12, za upotrebu kao medikament.
RS20240887A 2019-12-11 2020-12-10 Novi insulinski analozi i njihova upotreba RS65822B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP19215315 2019-12-11
EP20820432.1A EP4073097B1 (en) 2019-12-11 2020-12-10 Novel insulin analogues and uses thereof
PCT/EP2020/085541 WO2021116292A1 (en) 2019-12-11 2020-12-10 Novel insulin analogues and uses thereof

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS65822B1 true RS65822B1 (sr) 2024-09-30

Family

ID=68886882

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20240887A RS65822B1 (sr) 2019-12-11 2020-12-10 Novi insulinski analozi i njihova upotreba

Country Status (29)

Country Link
US (3) US11498951B2 (sr)
EP (2) EP4480492A3 (sr)
JP (2) JP6995284B2 (sr)
KR (1) KR102427426B1 (sr)
CN (1) CN114787184A (sr)
AR (1) AR120717A1 (sr)
AU (1) AU2020402135A1 (sr)
BR (1) BR112022009510A2 (sr)
CA (1) CA3159114A1 (sr)
CL (1) CL2023000086A1 (sr)
CO (1) CO2022007273A2 (sr)
DK (1) DK4073097T3 (sr)
ES (1) ES2985989T3 (sr)
FI (1) FI4073097T3 (sr)
HR (1) HRP20241042T1 (sr)
HU (1) HUE067827T2 (sr)
IL (2) IL292762B2 (sr)
LT (1) LT4073097T (sr)
MA (1) MA58093B1 (sr)
MX (2) MX2022006251A (sr)
MY (1) MY208364A (sr)
PE (1) PE20221260A1 (sr)
PH (1) PH12022551094A1 (sr)
PL (1) PL4073097T3 (sr)
PT (1) PT4073097T (sr)
RS (1) RS65822B1 (sr)
SI (1) SI4073097T1 (sr)
TW (1) TWI773009B (sr)
WO (1) WO2021116292A1 (sr)

Families Citing this family (3)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
CA2996455A1 (en) 2015-08-25 2017-03-02 Novo Nordisk A/S Novel insulin derivatives and the medical uses hereof
FI4073097T3 (fi) * 2019-12-11 2024-08-13 Novo Nordisk As Uusia insuliinianalogeja ja niiden käyttötapoja
KR20230057686A (ko) 2021-10-22 2023-05-02 주식회사 엘지에너지솔루션 캡 어셈블리 및 이를 포함하는 이차 전지

Family Cites Families (39)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
PH25772A (en) * 1985-08-30 1991-10-18 Novo Industri As Insulin analogues, process for their preparation
DK105489D0 (da) 1989-03-03 1989-03-03 Novo Nordisk As Polypeptid
JP3122128B2 (ja) 1989-12-21 2001-01-09 ノボ ノルディスク アクティーゼルスカブ ペプチド製剤
SI0792290T1 (en) 1993-09-17 2001-12-31 Novo Nordisk As Acylated insulin
ZA954983B (en) 1994-06-17 1996-02-14 Novo Nordisk As N-terminally extended proteins expressed in yeast
US6500645B1 (en) 1994-06-17 2002-12-31 Novo Nordisk A/S N-terminally extended proteins expressed in yeast
US5922678A (en) 1996-06-28 1999-07-13 Eli Lilly And Company Methods for treating diabetes
JP4187796B2 (ja) 1996-12-20 2008-11-26 ノボ ノルディスク アクティーゼルスカブ 酵母で発現されたｎ末端伸長タンパク質
IL131796A0 (en) 1997-03-20 2001-03-19 Novo Nordisk As Zinc free insulin crystals for use in pulmonary compositions
SV1998000125A (es) 1997-10-24 1999-05-24 Lilly Co Eli Composiciones de insulina insoluble ref. x-11232
DE10114178A1 (de) 2001-03-23 2002-10-10 Aventis Pharma Gmbh Zinkfreie und zinkarme Insulinzubereitungen mit verbesserter Stabilität
US7193035B2 (en) 2002-10-29 2007-03-20 Sanofi-Aventis Deutschland Gmbh Crystals of insulin analogs and processes for their preparation
JP5697831B2 (ja) 2003-12-03 2015-04-08 ノヴォ ノルディスク アー／エス 単鎖インシュリン
WO2006097521A1 (en) 2005-03-18 2006-09-21 Novo Nordisk A/S Pegylated single-chain insulin
DE602007009496D1 (de) 2006-02-27 2010-11-11 Novo Nordisk As Insulinderivate
EP1996709A2 (en) 2006-03-13 2008-12-03 Novo Nordisk A/S Acylated single chain insulin
ITRG20070003A1 (it) 2007-07-17 2009-01-18 Salvatore Lucifora Metodo e sistema informatico per analizzare le prestazioni e dimensionare una cella underlay/overlay di un sistema di telecomunicazione cellulare
ES2558930T3 (es) 2007-08-13 2016-02-09 Novo Nordisk A/S Análogos de la insulina de acción rápida
CN101784563B (zh) 2007-08-15 2015-02-04 诺沃-诺迪斯克有限公司 具有包括含亚烷基二醇的氨基酸的重复单位的酰基部分的胰岛素
KR20100053561A (ko) 2007-08-15 2010-05-20 노보 노르디스크 에이/에스 아실 및 알킬렌 글리콜 부분을 갖는 인슐린 유사체
ES2618073T3 (es) * 2008-03-14 2017-06-20 Novo Nordisk A/S Análogos de insulina estabilizados frente a proteasas
MX2010009850A (es) 2008-03-18 2010-09-30 Novo Nordisk As Analogos de insulina acilados y etabilizados contra proteasas.
ES2563553T3 (es) 2008-04-01 2016-03-15 Novo Nordisk A/S Conjugados de insulina-albúmina
EP2448962B1 (en) 2009-06-30 2016-10-19 Novo Nordisk A/S Insulin derivatives
EP2496213B1 (en) 2009-11-02 2015-08-12 Novo Nordisk A/S Pharmaceutical solution of non covalently bound albumin and acylated insulin
EP2585484A1 (en) 2010-06-23 2013-05-01 Novo Nordisk A/S Insulin analogues containing additional disulfide bonds
CA2805902A1 (en) 2010-07-28 2012-02-02 Smartcells, Inc. Recombinant lectins, binding-site modified lectins and uses thereof
EP2627670A2 (en) 2010-10-15 2013-08-21 Novo Nordisk A/S Novel n-terminally modified insulin derivatives
CN103596584B (zh) 2011-06-15 2016-12-14 诺沃—诺迪斯克有限公司 多取代的胰岛素
AU2012328407A1 (en) 2011-10-27 2014-05-22 Case Western Reserve University Ultra-concentrated rapid-acting insulin analogue formulations
EP2784085A4 (en) 2011-12-15 2015-07-08 Shanghai Hengrui Pharm Co Ltd HUMAN INSULIN ANALOG AND ACYLATED DERIVATIVITY THEREOF
WO2014158900A1 (en) 2013-03-14 2014-10-02 Indiana University Research And Technology Corporation Insulin-incretin conjugates
US9884125B2 (en) 2013-10-04 2018-02-06 Merck Sharp & Dohme Corp. Glucose-responsive insulin conjugates
AR099569A1 (es) 2014-02-28 2016-08-03 Novo Nordisk As Derivados de insulina y los usos médicos de estos
CA2996455A1 (en) 2015-08-25 2017-03-02 Novo Nordisk A/S Novel insulin derivatives and the medical uses hereof
WO2017032795A1 (en) * 2015-08-25 2017-03-02 Novo Nordisk A/S Novel insulin derivatives and the medical uses hereof
CN105440125B (zh) 2015-11-25 2019-09-24 华润昂德生物药业有限公司 地特胰岛素或其类似物的制备方法
US11413352B2 (en) 2017-12-18 2022-08-16 Merck, Sharp & Dohme LLC Conjugate based systems for controlled insulin delivery
FI4073097T3 (fi) * 2019-12-11 2024-08-13 Novo Nordisk As Uusia insuliinianalogeja ja niiden käyttötapoja

Also Published As

Publication number Publication date
JP2021119193A (ja) 2021-08-12
TW202136289A (zh) 2021-10-01
CL2023000086A1 (es) 2023-08-04
US12152063B2 (en) 2024-11-26
KR102427426B1 (ko) 2022-08-01
PE20221260A1 (es) 2022-08-16
MA58093B1 (fr) 2024-09-30
US20210179685A1 (en) 2021-06-17
PT4073097T (pt) 2024-08-16
US20240141011A1 (en) 2024-05-02
CO2022007273A2 (es) 2022-08-19
PL4073097T3 (pl) 2024-10-28
MX2023000398A (es) 2023-02-02
ES2985989T3 (es) 2024-11-08
IL292762A (en) 2022-07-01
US20230192801A1 (en) 2023-06-22
IL319162A (en) 2025-04-01
MY208364A (en) 2025-05-01
US12122818B2 (en) 2024-10-22
EP4480492A2 (en) 2024-12-25
JP2021091685A (ja) 2021-06-17
AR120717A1 (es) 2022-03-09
EP4073097A1 (en) 2022-10-19
IL292762B2 (en) 2025-10-01
US11498951B2 (en) 2022-11-15
FI4073097T3 (fi) 2024-08-13
PH12022551094A1 (en) 2024-06-24
EP4480492A3 (en) 2025-03-19
JP6995284B2 (ja) 2022-01-14
HUE067827T2 (hu) 2024-11-28
EP4073097B1 (en) 2024-07-03
HRP20241042T1 (hr) 2024-11-08
IL292762B1 (en) 2025-06-01
AU2020402135A1 (en) 2022-06-02
WO2021116292A1 (en) 2021-06-17
CA3159114A1 (en) 2021-06-17
KR20210141748A (ko) 2021-11-23
LT4073097T (lt) 2024-09-10
DK4073097T3 (da) 2024-08-19
SI4073097T1 (sl) 2024-09-30
MX2022006251A (es) 2022-06-22
CN114787184A (zh) 2022-07-22
BR112022009510A2 (pt) 2022-08-16
TWI773009B (zh) 2022-08-01

Similar Documents

Publication Publication Date Title
JP6657230B2 (ja) インクレチン−インスリンコンジュゲート
RU2678134C2 (ru) Конъюгаты инсулин-инкретин
US20110009314A1 (en) Single-Chain Insulin Analogues and Pharmaceutical Formulations Thereof
US11352406B2 (en) Insulin derivatives and the medical uses hereof
US12122818B2 (en) Insulin analogues and uses thereof
RS61137B1 (sr) A22k, desb27, b29r, des b30, na epsilon poziciji lizina 22 acilovanog analoga humanog insulina
US20200283493A1 (en) Novel Insulin Derivatives and the Medical Uses Hereof
US20180244743A1 (en) Novel Insulin Derivatives and the Medical Uses Hereof
HK40078067A (en) Novel insulin analogues and uses thereof
HK40078067B (en) Novel insulin analogues and uses thereof
EA049440B1 (ru) Новые аналоги инсулина и варианты их применения