RS55585B1 - Postupci za lečenje daunovog sindroma, krhkog x sindroma i autizma - Google Patents

Description

STANJE TEHNIKE

[0001]Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam su razvojni i genetički poremećaji koji utiču da svakodnevno funkcionisanje uključujući učenje, memoriju, govor, društvene nauke i ponašanje. Trenutno dostupni režimi lečenja za ljudska bića sa mentalnom retardacijom, Daunovim sindromom, krhkim X sindromom i za poboljšanje svakodnevnog funkcionisanja, obuhvataju, na primer, bihejvioralne modifikacije i terapiju sa opsegom lekova uključujući antidepresive i antipsihotike. Međutim, takvi režimi često nisu delotvorni ili mogu proizvesti neželjena prateća dejstva sa dugoročnom upotrebom, posebno upotrebom antipsihotičnih lekova. Dakle, postoji potreba da se razviju novi, poboljšani i delotvorni postupci za lečenje mentalne retardacije, Daunovogo sindroma, krhkog X sindroma i autizma.

[0002]WO 2005/025559 opisuje lečenje gastropareze i neulcerozne dispepsije sa GABA B agonistima.

[0003]WO 2007/053596 (prethodno stanje tehnike pod čl. 54(3)EPC) se odnosi na modulaciju neurogeneze posredovane GABA receptorom.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0004]Ovaj pronalazak daje supstance za upotrebu u lečenju ljudi koji imaju Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam.

[0005]Mi takođe opisujemo postupak za lečenje ljudskog bića koje ima barem jedan uslov izabran iz grupe koja obuhvata Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam i poremećaje iz spektra autizma primenom supstance koja obuhvata agonist gama-aminobutirne kiseline, posebno supstance koja obuhvata supstancu iz Formule I:

[0006]Preciznije, supstanca obuhvata baklofen, i taj baklofen se primenjuje ljudskom biću u dozi od oko 2 mg na dan za dane 1, 2 i 3 za lečenje, jedna doza od oko 4 mg po danu za dane 4, 5 i 6 lečenja, doza od oko 6 mg na dan za dane lečenja 7, 8 i 9, doza od oko 10 mg na dan tokom 10, 11. i 12. dana lečenja, doza od oko 20 mg po danu za dane lečenja 13, 14 i 15, doza od oko 30 mg po danu za dane 16, 17 i 18 lečenja i doza između oko 30 mg do oko 80 mg po danu tokom trajanja lečenja; ili balkofen se primenjuje ljudskom biću u dozi od oko 15 mg tokom dana 1, 2 i 3 lečenja, doza od oko 30 mg za dane 4, 5 i 6 lečenja, doza od oko 45 mg za dane 7, 8 i 9 lečenja, doza od oko 60 mg za dane 10, 11 i 12 lečenja i doza između oko 60 mg do oko 80 mg po danu tokom trajanja lečenja.

[0007]Preporučljivo, ova supstanca obuhvata barem oko 51 molskih procenata R-baklofena u odnosu na ukupni R-baklofen i S-baklofen u ovoj supstanci.

[0008]Preporučljivo, baklofen se primenjuje ljudskom biću u režimu doziranja barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata oko 1 mg dvaput dnevno, oko 2 mg dvaput dnevno, oko 3 mg triput dnevno, oko 5 mg dvaput dnevno, oko 10 mg dvaput dnevno i oko 10 mg triput dnevno.

[0009]Kod izvesnih izvođenja, supstanca još obuhvata barem jedan M1 muskarinski antagonist.

[0010]Prednosti pronalaska za koji se traži zaštita patentom mogu da obuhvate, na primer, lečenje Daunovog sindroma, krhkog X sindroma i autizma na način koji može da poboljša simptome (npr., smanji uznemirenost i razdražljivost, poveća kognitivnu funkciju, komunikaciju i/ili socijalnu interakciju), efikasnost ili smanji neželjena dejstva i time poboljša tolerabilnost za upotrebu u toku relativno dugog perioda vremena bez značajnih neželjenih dejstava. Ovaj pronalazak može da obezbedi delotvornu terapiju za ispitanika koji ima mentalnu retardaciju, Daunov sindrom, krhki X sindrom i/ili autizam ili poremećaje iz spektra autizma.

KRATAK OPIS NACRTA

[0011]Slika 1 prikazuje dejstva racemijskog baklofena na suzbijanje ponašanja poznatog kao zakopavanje mermera iz domena opsesivno kompulzivnog poremećaja (anksiozno ponašanje koje se kod životinja ogleda u skrivanju opasnih ili bezopasnih predmeta u postelju) kod nokaut (KO) miševa sa krhkim X (Fmr1) sindromom (n = 7-8 miševa/grupi). Podaci su ispoljeni kao srednji ± SEM broj zakopanih mermera.

Slika 2 prikazuje dejstva R(+)-baklofena na zakopavanje ili kopanje mermera kod Fmr1 KO miševa (n = 10-16 miševa/grupi). Podaci su izraženi kao srednja vrednost zakopanih mermera ± SEM. Zvezdica

(<*>) znači podaci za dozu 10 mg/kg su bili značajno manji (p < 0,05) u odnosu na sve ostale grupe. Slika 3 prikazuje dejstva S(-)-baklofena na ponašanje kao što je zakopavanje mermera Fmr1 KO miševa (n = 11-15 miševa/grupi). Podaci su izraženi kao sredina zakopanih mermera ± SEM. Simbol # označava da su podaci za dozu 1 mg/kg bili značajno veći nego za dozu 0 mg/kg. Zvezdica (<*>) označava podatke za dozu 50 mg/kg kao značajno drugračije (p < 0,05) u odnosu na sve ostale grupe.

Slika 4 prikazuje dejstva R(+)-baklofena i S(-)-baklofena na audiogene napade kod Fmr1 KO miševa (n = 9-10 miševa/grupi). Podaci su izraženi kao procenat miševa tretiranih sa pomoćnim sredstvom (0 mg/kg), R(+)- ili S(-)-baklofenom, koji je ispoljio audiogenske napade.

Slika 5 prikazuje dejstva R(+)- i S(-)-baklofena na aktivnost na otvorenom polju Fmr1 KO miševa mužjaka. Podaci su ispoljeni kao srednji ± SEM od ukupnog pređenog rastojanja. Simbol # označava 1 da su podaci za pomoćno sredstvo kojim su tretirani Fmr1 KO miševi bili značajno viši u odnosu na divlji tip. Zvezdica (<*>) označava da su pomoćnim sredstvom tretirani Fmr1 KO miševi bili značajno viši u odnosu na podatke za odgovarajuću dozu R(+)- ili (S-)- baklofena.

Slika 6 prikazuje inhibiciju diciklominom ponašanja koje se ogleda u zakopavanju ili kopanju mermera kod nokaut (KO) miševa sa sa krhkim X sindromom (n = 3-5 miševa/grupi). Podaci su ispoljeni kao sredina zakopanih mermera ± SEM.

Slika 7 prikazuje audiogenske napade kod mladih Fmr1 KO miševa sa ili bez lečenja diciklominom (diccyc). Podaci su procenat miševa lečenih sa pomoćnim sredstvom (0 mg/kg) ili diciklominom (40 mg/kg) koji su prikazali audiogenske napade.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

[0012]Karakteristike i drugi detalji ovog pronalaska će sada biti preciznije opisani i biće istaknute u patentnim zahtevima. Jasno je da su određena izvođenja ovog pronalaska prikazana kao ilustracija a ne kao ograničenja ovog pronalaska. Osnovne karakteristike ovog pronalaska moguće je koristiti u različitim izvođenjima bez udaljavanja od obima ovog pronalaska.

[0013]U jednom od ovih izvođenja, ovaj pronalazak omogućava supstancu za upotrebu u postupku lečenja ljudskog bića, koji obuhvata korak primene ljudskom biću koje ima barem jedno stanje izabrano iz grupe koja obuhvata Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam supstanu koja obuhvata agonist gama-aminobutirne kiseline (GABA), kao što je agonist GABA(B) receptora (ovde se takođe pominje kao "GABA(B) agonist" ili "GABAB agonist").

[0014]GABA (gama-aminobutirna kiselina) je neurotransmiter kog u mozgu sisara ima u izobilju. GABA, kao drugi neurotransmiteri, uključujući L-glutamat, serotonin i acetilholin, aktivira jonotropne i metabotropne receptore. Jonotropni receptori su ligandom usmereni jonski kanali koji prenose brzu sinaptičku transmisiju, dok metabotropni receptori povezani na G protein modulišu sinaptičku transmisiju kroz sisteme intraćelijskog efektora. GABA ispoljava svoja dejstva kroz jonotropske ligandom usmerene GABA(A) (takođe se pominje kao "GABAA"), GABA(C) (takođe se pominje kao "GABAC") i GABA(B)

(takođe se pominje kao "GABAB") receptore da proizvede spore, i produžene sinaptičke inhibitorne signale aktiviranjem Cl-provodljivosti koja može biti alosterično modulisana psihoaktivnim lekovima, kao što su benzodiazepini, barbiturati i neurosteroidi.

[0015]Podjedinice GABA(A) receptora imaju homologiju sekvence sa familijom nAChR podjedinice. Familija podtipova GABA(A) receptora postoji, koji se generišu alternativnim splajsovanjem alfa 1-6, beta 1-4, gama 1-4, delta, epsilon, pi, teta, i ro1-3 da se formiraju kompleksi proteina. Različite GABA(A) podjedinice pokazuju izražene obrasce privremenog i prostornog ispoljavanja koji za tkivo mogu imati specifične fiziološke uloge. Proteine GABA(A) receptora karakteriše prisustvo deljivog signalnog peptida, veliki ekstraćelijski N-terminus, tri transmembranska domena, veliki citoplazmični domen posle kog sledi još jedan transmembranski domen i C-terminalni ekstraćelijski domen. Drugi čest motiv se pominje kao Cys-petlja i dve Cys petlje se odvajaju pomoću trinaest amino kiselina u ekstraćelijskom domenu ovog receptora. Regioni između trećeg i četvrtrog transmembranskog domena i velike citoplazmične petlje su barem sačuvani među različitim GAA podjedinicama, koje mogu dati funkckionalnost specifičnu za

d

podjedinicu. GAA geni se distribuiraju kao skupine kroz ceo ljudski genom (hromozomi 4, 5, 15, i X; delta podjedinicu na hromozomu 1).

[0016]GABA(B) receptori su metabotropni transmembranski receptori za gama-aminobutirnu kiselinu (GABA) koji su povezani pomoću G-proteina na kanale kalijuma (Chen K, et al., Brain Res Buli 67: 310-8

(2005)). GABA(B) receptori se nalaze u centralnom i perifernom autonomnom nervnom sistemu. GABA(B) receptori mogu stimulisati kanale kalijuma, koji mogu kao rezultat dati hiperpolarizaciju neurona, sprečiti priliv kanala natrijuma i, samim tim, otpuštanja neurotransmitera. GABA(B) receptori mogu takođe da smanje aktivnost adenililciklaze i smanje provodljivost kalcijuma u neuronu.

[0017]GABA(B) receptori su strukturno slični receptorima metabotropnog glutamata i podeljeni su u dva podtipa GABA(B)1 i GABA(B)2, koji se izgleda sklapaju kao heterodimeri u neuronskim membranama povezivanjem pomoću karboksi terminusa.

[0018]"Agonist," kako se ovde koristi, je jedinjenje koje aktivira ćelijsku signalizaciju. Na primer, agonist GABA(B) receptora aktivira ćelijsku signalizaciju posredovanu kroz GABA(B) receptore i a2-adrenergijski agonist aktivira ćelijsko signaliziranje posredovano kroz a2-adrenergisjke receptore.

[0019]GABA agonisti korišćeni u ovim postupcima iz ovog pronalaska preporučljivo prelaze krvno-moždanu barijeru. GABA agonisti za upotrebu u ovde opisanim postupcima mogu suzbiti otpuštanje glutamata u centralnom nervnom sistemu, kao što je korteks i bazalnim ganglijama centralnog nervnog sistema.

[0020]U drugom izvođenju, ova supstanca obuhvata jedinjenje iz Formule I:

[0021]Formula I je baklofen, koji se takođe pominje kao p-(Aminometil)-4-hlorobenzenpropanoinska kiselina; p-(aminometil)-p-hlorohidrocinaminska kiselina; y-amino- p-(p-hlorofenil)butirna kiselina; p-(4-hlorofenil)GABA. Baklofen se takođe pominje kao Baklon, Lioresal, Kemstro i Miospan.

[0022]Ova supstanca može da obuhvati upotrebu agonista GABA(B) receptora u kombinaciji sa, na primer, Formulom II:

[0023]Formula II je 2-amino-6-trifluormetoksibenzotiazol i takođe se ovde pominje kao "riluzol" (videti, na

primer, američki patent U.S. 4,370,338)

[0024]Formulu II je FDA (Američka agencija za lekove i hranu) odobrila za lečenje amiotrofične lateralne sklerote. Ima višestruke aktivnosti, uključujući suzbijanje presinaptičkog otpuštanja glutamata inaktivacijom kanala kalcijuma P/Q tipa, poboljšanje potrošnje glutamata u astrocitima, i suzbijanje kanala natrijuma zavisnih od napona u CNS neuronima sisara. Takođe je prijavljeno da omogućava AMPA/KA receptorom posredovanu transmisiju, kao pospešivanje neurotrofičnog faktora izvedenog iz mozga. Riluzol je pokazao da ima neurozaštitnu, antiepileptičnu aktivnost, antianksioznu aktivnost, i aktivnost antidepresiva na modelima životinja i kod ljudskih bića.

[0025]Ispitanika je moguće lečiti sa solima (npr., kiselim solima, baznim solima, HCI, oksailatom, kalcijumom, natrijumom, magnezijumom, litijumom), prolekovima, polimorfima i drugim strukturnim i funkcionalnim derivatima ovih jedinjenja, kao što su, ovde opisane, Formule I i II.

[0026]Mentalna retardacija znači da ispitanik ima nižu od prosečne inteligencije. Inteligencija opisuje sposobnost ispitanika da misli, uči i rešava probleme. Ispitanik sa mentalnom retardacijom može imati poteškoća u učenju, može mu trebati duže vreme da nauči društvene veštine, kao što je kako da komunicira, i može biti manje sposoban da vodi računa o sebi i da živi samostalno kao odrasla osoba.

[0027]Daunov sindrom je poremećaj koji obuhvata kombinaciju urođenih nedostataka, uključujući neki stepen mentalne retardacije, karakteristične karakteristike lica i, često, nedostatke na srcu, povećanu osetljivost na infekcije, probleme sa vidom i sluhom, i druge zdravstvene probleme. Ozbiljnost ovih problema u velikoj meri varira među ispitanicima koje pogađa. Daunov sindrom generalno prouzrokuje dodatna kopija hromozoma 21 i takođe se pominje kao trizomija 21.

[0028]Krhki X sindrom, kako pokazuje njegov naziv, u vezi sa krhkim mestom ispoljenim kao nedostajući deo izohromatida na hromozomu metafaze na poziciji mape Xq 27.3. Krhki X sindrom je genetički poremećaj prouzrokovan mutacijom na 5'-netranslacionom regionu gena mentalne retardacije I usled krhkog X sindroma (FMR1), smeštenom na X hromozomu. Mutacija koja prouzrokuje da se krhki X sindorm dovodi u vezu sa CGG ponovljenom u CGG ponovljenom u krhkom X genu FMR-1 mentalne retardacije. Kada ispitanik ima više od oko 200 CGG ponavljanja, krhki X gen e hipermetilizuje, utišava, čini osetljivim X protein metalne retardacije (FMRP) se ne proizvodi i ispitaniku se dijagnostikuje postojanje krhkog X sindroma (Videti, na primer, brojeve patenata U.S.: 6,107,025 i 6,180,337).

[0029]Krhki X sindrom se odvaja kao dominantni poremećaj mesta povezanog sa X sa smanjenom pojavnošću. Bilo pol kada se nosi mutacija krhkog X može ispoljiti mentalni nedostatak, koji je promenljive ozbiljnosti.

[0030]Deca i odrasli sa krhkim X sindromom imaju različite stepene mentalne retardacije ili nesposobnosti za učenje i bihejvioralne i emocionalne probleme, uključujući autizmu slične karakteristike i tendencije. Mlada deca sa krhkim X sindormom često imaju kašnjenja u savladavanju prekretnica u razvoju kao što je učenje kako da sedi, šeta i priča. Pogođena deca mogu imati česte nekontrolisane napade plača, teškoće da obrate pažnju, česte epileptične napade (npr., napade temporalnog režnja) su često visoko anksiozni, ozbiljno savladani, mogu imati poremećaj povišene senzorne pobuđenosti, gastrointestinalne poremećaje, mogu imati probleme sa govorom i neuobičajena ponašanja, kao što je zamahivanje rukom i griženje ruke.

[0031]Krhki X sindrom može biti dijagnostikovan pomoću uspostavljenog genetskog ispitivanja izvedenog na uzorku (npr., uzorak krvi, bukalni uzorak) od ispitanika. Test određuje da li je mutacija ili

prethodna mutacija prisutna u FMR-1 genu ispitanika.

[0032]Ispitanici sa krhkim X sindromom mogu takođe imati autizam, poremećaj nedostatka pažnje i/ili opsesivno kompulsivni poremećaj. Krhki X sindrom je preovladavajući oblik nasleđene mentalne retardacije i karakteriše ga kašnjenje u razvoju, hiperaktivnost, poremećaj deficita pažnje i ponašanja slična autističnim (Jin, P., et al., Hum Mol Genet 9: 901-908 (2000)).

[0033]Oko 5% sve dece kojima je dijagnostikovan autizam i imaju mutaciju naFMR1genu i takođe imaju krhki X sindrom (FXS). Oko 15 do oko 20% ispitanika sa krhkim X sindromom zadovoljava potpune kriterijume dijagnostike za autizam, lako je mentalna retardiranost znak krhkog X sindroma, ispitanici sa krhkim X sindromom često pokazuju karakteristike autizma koji se kreće u dijapazonu od stidljivosti, slabog kontakta očima, i društvene uznemirenosti u blagim slučajevima do zamahivanja šakom, griženja rukom i kod ozbiljno pogođenih slučajeva ponavljajući govor. Ispitanici sa krhkim X sindromom pokazuju druge simptome povezane sa autizmom kao što je nedostatak pažnje i hiperaktivnost, napadi, izražena osetljivost na senzorne stimulanse opsesivno-kompulsivno ponašanje i izmenjenu gastrointestinalnu funkciju.FMR1mutacija sprečava ispoljavanje jednog proteina (FMRP). Razvoj mozga u odsustvu FMRP daje povećanje glavnim simptomima krhkog X sindroma. Ključni alat koji omogućava bolje razumevanje funkcije FMRP je razvojFmr1nokaut miša.

[0034]Pored ključnih simptoma, deca sa krhkim X sindromom često iamju ozbiljne poremećaje ponašanja kao što je razdražljivost, agresivnost i samopovređivanje. U nedavnom ispitivanju muškaraca sa krhkim X sindromom (starotsti 8-24), samopovređivujuće ponašanje je prijavljeno kod 79%, i agresivno ponašanje kod 75%, ispitanika tokom dvomesečnog posmatranja (Hessl, D., et al., The National Fragile Foundation Quarterly, Issue 25:10-13 (2006)). Uprkos čestoj pojavi razdražljivog, agresivnog i samopovređujućeg ponašanja kod ispitanika sa krhkim X sindromom, nedovoljno je istraživano uspostavljanje terapije za ove simptome.

[0035]lako je nedovoljno istraživano na ispitanicima sa krhkim X sindromom, ozbiljnih poremećaja u ponašanju kao što je samopovređivanje, agresija i nekontrolisani napadi plača se često javljaju kod pojedinaca sa autizmom (McCracken, J.T., et al., N. Engl. J. Med. 347:314-321 (2002)), i brojna su klinička ispitivanja za procenu različitih terapijskih lečenja. Terapija ponašanja može pružiti korist, ali je visoko individualizovana i nije procenjena u randomizovanim kliničkim ispitivanjima (Schreibman, L, J. Autism Dev. Discord 5:373-378 (2002)). Slično tome, terapije sa nekoliko lekova u različitim hemijskim klasama imaju ograničen uspeh (McDougle, C.J., et al., Child Adolesc. Psvchiatr. Clin. N. Am. 9:201-224

(2002)). Risperidon, atipični antipsihotik, se koristi za lečenje ponašanja kod ispitanika sa autizmom (McCracken, J.T., et al., N. Engl. J. Med 347:314-321 (2002)). Međutim, risperidon proizvodi izvestan broj neželjenih pratećih dejstava uključujući povećani apetit (73%) i dobijanje na težini (2,7 kg tokom 8 nedelja), umor (59%), pospanost (49%), balavljenje (27%), i vrtoglavicu (16%) (McCracken, J.T., et al., N. Engl. J. Med. 347:314-321 (2002)). Postoje i nerazrešene bezbednosne brige da dugoročna terapija može da prouzrokuje ekstrapiramidalne simptome i da povišeni nivoi prolaktina mogu da utiču na rast i seksualno sazrevanje. Ova prateća dejstva ograničavaju toleranciju i korisnost samog risperidona za lečenje razdražljivog neprirodnog ponašanja kod ispitanika sa autizmom.

[0036]Zvanične studije nisu objavljene za ispitanike sa krhkim X sindromom, međutim kliničko iskustvo sa atipičnim antipsihoticima, kao što je sam risperidon je dosledno sa rezultatima primećenim kod ispitanika sa autizmom (Mc- Cracken, J.T., et al., N. Engl. J. Med. 347:314-321 (2002); Berry-Kravis, E., et al., Ment. Retard. Devel Disabil. Res. Rev. 10:42-48 (2004)). Specifično, sam risperidon smanjuje razdražljivo ponašanje, ali profil neželjenog dejstva ograničava upotrebu samo risperidona kod ispitanika sa krhkim X sindromom.

[0037]Početne studije fenotipa ponašanjaFmr1KO miša na pomešano genetsko nasleđe registrovane kodFmr1KO miševa su pokazale povećanu preliminarnu i lokomotornu aktivnost u poređenju sa kontrolama divljeg tipa, i takođe blago smanjenu sposobnost učenja u Morisovom vodenom lavirintu (Bakker, C.E., et al., Cell 78:23-33 (1994)). Ovo smanjena sposobnost učenja je dodatno analizirana od strane nekoliko grupa korišćenjem Morisovog vodenog lavirinta, vodenog lavirinta velikog oblika, paradigmi operantnog uslovljavanja, uslovljenog straha, pasivnog izbegavanja i radijalnog vodenog lavirinta (Bakker, C.E., et al., Cell 78:23-22 (1994). Fmr1 KO miševi imaju oštećeni proces učenja kada se procenjuje na ogledima koji nisu prethodno pokušani. Fmr1 KO miševi zaista imaju smanjenu sposobnost učenja koja je jasno zavisna od zadatka. Verovatno je da su smanjenje sposobnosti učenja i pamćenja Fmr1 KO miševa zavisne od genetskog nasleđa (Paradee, W., et al., Neuroscience 94:185-192 (1999)). lako fenotip učenja i pamćenja Fmr1 KO miša predstavlja izazov i donekle je neuhvatljiv, postoji dovoljno podataka koji ukazuju na to da Fmr1 KO miševi hiperaktivni, imaju izmenjene odgovore na testovima uznemirenosti, i izmenjen senzomotorni takt (senzomotorni ciklus) (Mineur, Y.S., et al., Hippocampers 12:39-46 (2002)). FMRP može da reguliše bihejvioralna stanja aktivnosti/nadraživanje, odgovore povezane sa odgovorima, i socijalne interakcije (Bakker, C.E., et al., Cell 78:23-33 (1994); Peier, A.M., et al., Hum. Mol. Genet 9:1145-1159

(2000)).

[0038]Izazivanjem Fmr1 KO miševa sa različitim situacijama ispitivanja, KO miševi su hiperaktivni, mogu prokazati povećane anksioznosti slične odgovore, da bi pokazali nenormalne socijalne interakcije, i imaju slabije učenje i pamćenje. Fmr1 KO miševi prikazuju nekoliko abnormalnih bihejvioralnih odgovora koji su paralelni sa simptomima FXS. Bihejvioralni odgovori Fmr1 KO miševa zavise od genetskog nasleđa. Fmr1 KO miševi na određenom genetskom nasleđu prikazuju pojačana i 'autizmu slična' svojstva. Specifično, Fmr1 KO miševi na C57BL/6J X DBA/2 F1 (D2-Fmr1 F1) hibridnoj pozadini pokazuju povećane stereotipe na otvorenom polju, povećan opsesivno sličan odgovor kod zadatka zakopavanja ili kopanja mermera a kod životinja u vidu skrivanja opasnih ili bezopasnih predmeta u postelju, i imaju smanjene socijalne interakcije, pri čemu Fmr1 KO miševi na C57BL/6J X 129SI/SvlmJ F1 (129-Fmr1 F1) hibridnom nasleđu imaju loše socijalno prepoznavanje. Da samo neke od Fmr1 KO sojeva prikazuju pojačana'autizmu slična' svojstva je dosledno sa zapažanjima da samo 15-20% FXS pojedinaca ima autizam, i može da ima varijaciju u krhkom X sindromu (FXS) usled genetskog nasleđa. Drugi modeli miševa sa krhkim X sindromom (FXS) mogu da prikažu jedinstvene autizmu slične karakteristike. (Spencer, C.M., el al., Genes, Brain and Behavior, 4:420-430 (2005)).

[0039]Kognitivna bihejvioralna terapija se koristi da se poboljša jezik i socijalizacija kod krhkog X sindroma i autizma. Pored toga, veliki broj klasa psihijatrijskih lekova se koristi u kliničkoj praksi za lečenje simptoma i ponašanja kod obe populacije (Berry-Kravis, E. et al., Ment. Retard. Devel Disabil. Res. Rev. 10:42-48 (2004); Malone, R.P., et al., CNS Drugs 19:923-924 (2005)). Poslednjih godina, farmakološka terapija sa atipičnim antipsihotičnim risperidonom se često koristi da se povećaju nefarmakološki pristupi u lečenju osoba sa autizmom. Randomizovano placebom kontrolisano ispitivanje risperidona kod autistične dece je pokazalo značajno poboljšanje na podskali Kontrolne liste neprirodnog ponašanja i kliničkog globalnog poboljšanja impresija (Aberrant Behavior Checklist and the Clinical Global Impressions-lmprovement) (McCracken, J.T., et al., N. Engl. J. Med 347:314-321 (2002)). Međutim, neželjeni događaji su uključili dobijanje na težini, povećani apetit, umor, pospanost, vrtoglavicu, i balavljenje. Socijalna izolacija i komunikacija nisu poboljšani primenom risperidona i neželjenih pratećih efekata kao što su ekstrapiramidalni simptomi i diskinezija se povezuju sa upotrebom risperidona kod autistične dece (Malone, R.P., et al., J. Am. Acad. Child Adolsecent. Psychiatry 41:140-147 (2002)).

[0040]lako izvestan broj drugih lekova, uključujući antipsihotike, antideprsive, i antiepileptike ima mešane rezultate za lečenje različitih simptoma i ponašanja povezanih sa autizmom i krhkim x sindromom; postoji potreba da se razviju nove terapije.

[0041]Kao što je ovde opisano, R baklofen može da bude jači od S baklofena za smanjenje opsesivno-kompulzivnog i ponavljajućeg ponašanja, i za smanjenje audiogenih napada, sa minimalnim neželjenim dejstvima. R baklofen može da bude koristan za upravljanje tipičnog problematičnog ponašanja, kao što je razdražljivost i agresija, kod ljudi sa krhkim X sindromom. Baklofen može da poboljša razdražljivo neprirodno ponašanje i takođe da ima poboljšan profil bezbednosti i tolerancije u odnosu na atipične antipsihotike u lečenju krhkog X sindroma i/ili autizma. Baklofen može da se koristi u kombinaciji sa drugim lekovima, kao što je risperidon, antipsihotici, Grupa I mGluR antagonista i M1 antagonista mišjeg receptora.

[0042]Moguće je odrediti farmakokinetiku baklofena i muskarinskih M1 antagonista, kao što je dicilomin, kod miševa da se definiše izloženost organizma.

[0043]Zakopavanje i kopanje mermera kod pacova se smatra modelom opsesivno-kompulsivnog ponašanja (OCD) kod ljudi (Matushita, M., et al., Med. Buli. Fukuoka Univ. 32:159-165 (2005)). Ovde opisani podaci pokazuju da baklofen suzbija zakopavanje i kopanje mermera.

[0044]Ispitanici sa autizmom mogu imati nekoliko simptoma koji mogu da se kreću u opsegu od srednjih do ozbiljnih. Takvi simptomi mogu obuhvatiti teškoće u interakciji sa drugima; sklapanje prijateljstava, probleme u komunikaciji, i kod govornog jezika i neverbalne gestikulacije, insistiranja na istovetnosti; i izvestan stepen mentalne retardacije ili nemogućnosti učenja kod većine, ali ne i sve, pogođene dece. Ispitanici sa blagim poremećajem iz spektra autizma, koji se pominje kao Aspergerov sindrom, mogu da dele neke karakteristike autizma, imaju normalnu inteligenciju i mogu da nauče da govore u očekivanom uzrastu. Autizam se generalno dijagnostikuje posmatranjem ponašanja deteta i testovima skrininga koji procenjuju izvestan broj karakteristika i ponašanja koje se povezuju sa autizmom. Ispitanici sa autizmom mogu takođe da imaju, na primer, opsesivno kompulzivno ponašanje, poremećaje spavanja i/ili gastrointestinalne poremećaje.

[0045]Širok dijapazon psihijatrijskih lekova koji se koriste za lečenje simptoma i poboljšanje ponašanja kod ispitanika sa autizmom. Antipsihotici se obično koriste za lečenje umerenih do ozbiljnih bihejvioralnih problema povezanih sa autizmom. Risperidon, atipičan antipsihotik koji se koristi za lečenje agresije, hiperaktivnost, i drugih poremećaja povezanih sa autističnim ponašanjem i neprirodnim ponašanjima kod krhkog X sindroma, moguće je koristiti u kombinaciji sa GABA agonistima, M1 antagonistima mišjeg receptora i grupom I mGluR antagonista u ovde opisanim postupcima. Antagonizam 5-HT2AiE>2receptora se smatra ključnim za efikasnost atipičnih antipsihotika i šizofrenije, sa višim zauzimanjem 5-HT2Areceptora naspram D2koi je ključ za smanjeno kretanje neželjenih dejstava. lako svi od atipičnih antipsihotika dele ove dve farmakološke aktivnosti, oni se razlikuju po tome što imaju drugačiju aktivnost na drugim receptorima serotonina i dopamina.

[0046]Perospiron, atipični antipsihotik je odobren u Japanu za lečenje šizofrenije, ima farmakološka svojstva koja su drugačija od risperidona, i može biti koristan za lečenje autizma, mentalne retardacije i krhkog X sindroma. Aktivni metabolit Perospirona, hidroksiperospiron, ima farmakološki profil koji može biti koristan za lečenje anksioznosti opsesivno kompulzivnog ponašanja. Na primer, hidroksiperospiron ostvaruje relativno visoke koncentracije plazme koje imaju prihvatljive nivoe bezbednosti i tolerancije kod ljudskih bića, i mogu na naprave značajan doprinos u odnosu na efikasnost primećenu tokom lečenja perospironom.

[0047]Najnovija karakterizacija mutant miševa koji modeliraju ljudsku genetsku bolest i prikazuju 'autizmu slična' svojstva daje mogućnost da se procene farmakološke intervencije na genetski izazvana i dobro karakterizovana 'autizmu slična' ponašanja.

[0048]Autizam je poremećaj koji karakterišu smanjenu sposobnost socijalne interakcije i komunikacije, kao i ograničeni, ponavljajući i stereotipizirani obrasci ponašanja, interesovanja i aktivnosti (DSM-IV). Etiologija autizma može da bude medicinski dijagnostikovana kod manje od 10% pojedinaca i veliki broj ovih dijagnoza se svrstava u nedostatke jednog gena kao što je krhki X sindrom, neurofibromatoza ili tuberozne skleroze. Postoji značajan dokaz da preostali slučajevi "idiopatskog" autizma predstavljaju u velikoj meri nasledni poremećaj. Istraživanja na blizancima (tzv. twin studije) i podaci sa snimaka celog genoma ukazuju da interakcije između najmanje 10 gena jesu predispozicija za razvoj autizma. Pored toga, čini se da epigenetski i ekološki činioci doprinose različitom ispoljavanju kod ispitanika sa genetskom predispozicijom. Složena interakcija genetskih i negenetskih činilaca u etiologiji "idiopatskog" autizma je poremetila razvoj modela životinja uzetih reprezentativno i razvoj novih farmaceutskih terapija.

[0049]Nasuprot složenosti "idiopatskog" autizma, izvestan broj monogenskih sindroma ima visok stepen prisutnosti u autizmu. Dostupni su modeli životinja za izvestan broj ovih ljudskih monogenskih sindroma. Ovi modeli životinja sa nedostacima jednog gena daju nove uvide za potencijalne farmaceutske terapije za bolesti kao što je neurofibromatoza i krhki X sindrom. Koriste se miševi sa krhkim X sindromom (Fmr1), koji predstavljaju model nedostatka jednog gena za krhki X sindrom kod ljudi. Neki od ovih miševa, kao i neki ljudi sa krhkim X sindromom, imaju autistična ponašanja.

[0050]Supstance prema ovom pronalasku moguće je koristiti za lečenje dodatnih stanja koja je moguće povezati sa autizmom ili krhkim X sindromom, na primer, Kofin-Lovrijev sindrom, Koenov sindrom, Dišenova/Bekerova distrofija mišića, Neurofibromatoza, Joubertov sindrom, Lujan-Frinsov sindrom, PTEN mutacije, Nunanov (Noonan) sindrom, Orstavik sindrom, ARX mutacije, CHARGE, Angelmanov sindrom, Nans-Horanov sindrom, Prader-Vilijev sindrom, moždana dizgeneza i Smit-Lemli-Optic sindrom.

[0051]Supstance iz ovog pronalaska moguće je koristiti za lečenje rasprostranjenih razvojnih poremećaja sa neidentifikovanim izvorom i autizma i drugih poremećaja razvoja mozga.

[0052]Supstance prema ovom pronalasku moguće je koristiti za lečenje poremećaja razvoja mozga uključujući poremećaje iz spektra autizma (sveobuhvatni (pervazivni) razvojni poremećaj, Retov sindrom, dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Aspergerov sindrom i tuberoznu sklerozu.

[0053]Supstance prema ovom pronalasku moguće je koristiti za lečenje nedostataka/simptoma, na primer, nedostataka u učenju, pamćenju, funkciji izvršavanja, pažnji i/ili brzini obrade. Takvi nedostaci mogu biti nedostaci povezani sa ili primećeni kod ispitanika sa mentalnom retardacijom, krhkim X sindromom, Daunovim sindromom i autizmom, i sveprožimajući razvojni poremećaji, uključujući sveprožimajuće razvojne poremećaje sa neočiglednim izvorom.

[0054]Supstance prema ovom pronalasku moguće je koristiti za lečenje neuropsihijatrijskih poremećaja i poremećaja anksioznosti koji se povezuju sa ili primećuju kod ispitanika koji imaju mentalnu retardaciju, autizam, Daunov sindrom i krhki X sindrom. Takvi poremećaji anksioznosti obuhvataju, na primer, specifične fobije, kao što je fobija od lekara i stomatologa, agorafobija i anksioznost od odvajanja. Takvi poremećaji mogu takođe obuhvatiti, na primer, bipolarne poremećaje, ponovljeno i stereotipizirano ponašanje, opsesuvne i kompulsivne crte/poremećaje, agresivno ponašanje, šizofreniju, hiperaktivnost, bol, svrab, povišen senzorni nadražaj, epileptične napade, bihejvioralne probleme, poremećaje spavanja (uključujući nespavanje, hipersomniju i nenormalno ponašanje tokom spavanja).

[0055]Supstance iz ovog pronalaska moguće je takođe koristiti za lečenje gastrointestinalnih poremećaja i metaboličkih poremećaja kod ispitanika sa mentalnom retardacijom, krhkim X sindromom, Daunovim sindromom i autizmom. Autistično ponašanje (nedostaci u socijalnoj interakciji, verbalna i neverbalna komunikacija, i ograničena/ponavljajuća ponašanja ili interesovanja) kod ispitanika sa autizmom, mentalnom retardacijom, krhkim X sindromom i Daunovom sindromom mogu takođe da budu lečeni postupcima iz ovog pronalaska.

[0056]Ljudsko biće koje dobije kao lek GABA agonist, preciznije GABA(B) agonist (npr., baklofen), može još primiti kao lek (npr., pre, istovremeno, u sledu ili posle) barem jedan član izabran iz grupe koja obuhvata antidepresiv, a2-adrenergijski agonist, antiepileptik, agonist nikotinskog receptora, agonist endokanabinoidnog receptora, antiepileptik, i anti-psihotik, AMPA agonist, M1 muskarinski antagonist i grupu I mGluR antagonista.

[0057]Supstance iz ovog pronalaska moguće je koristiti za lečenje sa krhkim X sindromm povezane drhtavice/ataksije (FX- TAS) i poremećaje kretanja. Kao što se gore razmatra, višak od oko 200 CGG ponavljanja na 5'-neprevedenom regionu FMR1 gena daje kao rezultat transkripciono utišavanje FMR1 gena i krhki X sindrom. Ispitanici sa prethodnim mutacionim proširenjima (oko 55 do oko 200 CGG ponavljanja na FMR1 genu) su generalno intelektualno netaknuti i mogu da razviju FXTAS, koji karakteriše progresivna cerebralna ataksija, parkinsonizam, demencija i autonomna disfunkcija (Baba, Y., et al., Current Opinion in Neurologv 18:393-398 (2005).

[0058]Stručnjak u ovoj oblasti treba da može da iskoristi dobro utvrđene kriterijume da dijagnostikuje kod ispitanika mentalnu retardaciju, Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam i za njih opisana stanja ili nedostatke. (Videti, na primer, Patzold, L.M., et al., J. Paediatr. Child Health, 34:528-533 (1998); Malow, B.A., Ment. Retard Dev. Disabil. Res. Rev. 10:122-125 (2004); Robinson, A.M., et al., Child Care Health Dev. 30:139-150 (2004); Couturier, J.L., et al., J. Am. Acad Child Adolesc Psychiatry 44:815-822 (2005); Kuddo, T., et al., Curr. Opin. Pediatr. 15:339-343 (2003); Molloy, C.A., et al., Autism 7:165-171 (2003)).

[0059]Ljudi sa krhkim X sindromom lečeni postupcima opisanim ovde mogu takođe da imaju autizam.

[0060]U dodatnom izvođenju, postupak za lečenje ljudskog bića obuhvata

korak primene ljudskom biću koje ima barem jedno od stanja izabranih iz grupe koja obuhvata mentalnu retardaciju, Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam supstance koja obuhvata baklofen se primenjuje ljudskom biću u dozi od oko 15 mg tokom dana 1, 2 i 3 lečenja, dozu od oko 30 mg za dane 4, 5 i 6 lečenja, dozu od oko 45 mg za dane 7, 8 i 9 lečenja, dozu od oko 60 mg za dane 10, 11

i 12 lečenja i dozu između oko 60 mg do oko 80 mg na dan tokom trajanja terapije.

[0061]U jednom drugom izvođenju, postupak za lečenje ljudskog bića obuhvata

primenu ljudskom biću koje ima barem jedno od stanja izabranih iz grupe koja obuhvata mentalnu retardaciju, Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam supstance koja obuhvata barem oko 51 molskih procenta S baklofena u odnosu na ukupni S baklofen i R baklofen u supstanci koja se primenjuje ljudskom biću.

[0062]U još jednom izvođenju, postupak za lečenje ljudskog bića obuhvata

primenu ljudskom biću koje ima barem jedno od stanja izabranih iz grupe koja obuhvata Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam supstance koja obuhvata barem oko 51 molskih procenata R baklofena u odnosu na ukupni R baklofen i S baklofen u supstanci koja se primenjuje kao lek ljudskom biću.

[0063]U još jednom izvođenju, supstance prema ovom pronalasku dozvoljavaju lečenje ljudskog bića primenom ljudskom biću koje ima barem jedno od stanja izabranih iz grupe koja obuhvata krhki X sindrom i autizam supstance koja obuhvata R baklofen (npr., barem oko 99 molskih procenata, oko 95 molskih procenata, oko 90 molskih procenata, oko 85 molskih procenata, oko 80 molskih procenata, oko 75 molskih procenata, oko 70 molskih procenata, oko 65 molskih procenata, oko 60 molskih procenata, oko 55 molskih procenata ili oko 51 molskih procenata R baklofena u odnosu na ukupni R baklofen i S baklofen u supstanci koja se primenjuje ljudskom biću).

[0064]U još jednom izvođenju, supstanca obuhvata S baklofen (npr., barem oko 99 molskih procenata, oko 95 molskih procenata, oko 90 molskih procenata, oko 85 molskih procenata, oko 80 molskih procenata, oko 75 molskih procenata, oko 70 molskih procenata, oko 65 molskih procenata, oko 60 molskih procenata, oko 55 molskih procenata ili oko 51 molskih procenata S baklofena u odnosu na ukupni S baklofen i R baklofen u supstanci koja se primenjuje ljudskom biću).

[0065]Supstance koje se koriste moguće je primeniti ispitaniku sa (npr., pre, istovremeno, sekvencijalno ili posle) primene drugih jedinjenja koja se koriste za lečenje određenog poremećaja ili stanja kod ispitanika. Na primer, supstance prema ovom pronalasku moguće je primeniti sa barem jednim elementom izabranim iz grupe koja obuhvata grupu II mGluR agonista, hrupu II mGluR agonista, GSK3(3 antagonista, inhibitore NAAG peptidaze, grupa I mGluR antagonista, antidepresiv, antipsihotik, a2-adrenergijski agonist, antiepileptik, agonist nikotinskog receptora, antagonist endokanabinoidnog receptora, antagonist M1 muskarinskog receptora, i AMPA agonist.

[0066]Glikogen sintaza kinaze-3 (GSK3) je enzim sa različitim brojem aktivnosti u unutarćelijskim signalnim sistemima, regulisanje neuronske plastičnosti, ispoljavanje gena i opstanak ćelije. Za GSK3pje poznato da učestvuje u velikom broju signalnh putanja i ćelijskih aktivnosti. GSK3pje ključni element signalne putanje pri čemu grupa I mGluR signaliziranja reguliše dendritsku sinaptičku sintezu proteina.

[0067]N-acetil-1-aspartil-1-glutamat (NAAG) je jedan od tri preovlađujuća neurotransmitera u mozgu sisara. NAAG deluje kao agonist u grupi II metabotropnog glutamat (npr., mGluR2, mGluR3) receptora na neurone i glije. Specifično, NAAG aktivacija mGluR receptora smanjuje cAMP i cGMP nivoe u neuronima i astrocitima. Glutamat neuropeptidaza karboksipeptidaze II i III (GCPII i III), takođe poznata kao NAAG peptidaze (ovde u daljem tekstu "NPs"), jesu metaloproteaze koje hidrolizuju NAAG na N-acetilaspartat (NAA) i glutamat posle otpuštanja NAAG u sinaptičku pukotinu. One se nalaze na ograničenim mestima u ćelom mozgu. Inhibicija GCPII i III povećava NAAG nivoe, sa posledičnom aktivacijom presinaptičke grupe II mGluRs i inhibicijom otpuštanja prenosnika, uključujući otpušanje GABA i glutamata.

[0068]Antagonist grupe I mGluR (mGluRI i mGluR5) mogu biti primenjeni ispitanicima sa jedinjenjima korišćenim u postupcima prema ovom pronalasku.

[0069]mGluRs su heterogena familija glutamat G proteinom spojenih receptora. mGluRs se klasifikuju u tri grupe. Receptori grupe I (mGluRI i mGluR5) mogu biti spojeni da stimulišu fosfolipazu C (PLC) što kao rezultat daje fosfoinozitid (Pl) hidrolizu i povišenje nivoa kalcijuma unutar ćelija, modulaciju jonskih kanala (npr., kalijumski kanali, kalcijumski kanali, neselektivni katjonski kanali) i N-metil-D-aspartat (NMDA) receptori. mGluR5 može biti prisutan na postsinaptičkom neuronu. mGluRI može biti prisutan na presinaptičkom neuronu i/ili postsinaptičkom neuronu.

[0070]Grupa II receptora (mGluR2 and mGluR3) i grupa III receptora (mGluRs 4, 6, 7, i 8) inhibitiraju cAMP formiranje i G protein aktivirano unutrašnje ispravljanje kalijumskih kanala. Grupa II mGluRs i grupa III mGluRs se negativno spajaju na adenilil ciklazu, generalno su prisutni na presinaptičkim neuronima, ali mogu biti prisutni na postsinaptičkim neuronima i funkcionišu kao presinaptički autoreceptori da se smanji otpuštanje glutamata iz presinaptičkih neurona. Aktivacija grupe II mGluRs pod veoma visokom pobuđenošću neurona može prigušiti dalje otpuštanje neurotransmitera i stimulisati otpuštanje neurozaštitnih faktora rasta, uključujući trofične faktore, iz glija.

[0071]Antagonist (npr., grupa I mGluR antagonista, M1 muskarinski antagonist) je supstanca koja smanjuje ili poništava dejstvo liganda (npr., glutamata, acetilholina) koji aktivira njegov receptor (npr., mGluRI, mGluR5, M1 muskarinski receptor). Antagonist može delovati na nivou interakcije ligand-receptor, kao što je konkurentno ili nekonkurentno (npr., alosterno) inhibiranje vezivanja liganda. Antagonist (npr., mGluRI antagonist, mGluR5 antagonist, M1 muskarinski antagonist) može biti, na primer, hemijski antagonist ili farmakokinetički antagonist. Antagonist, na primer, može delovati nizvodno od receptora, kao što je inhibiranje interakcije receptora, sa G proteinom ili naknadni događaji signalizacije ćelije sa aktivacijom G proteina, kao što je aktivacija PLC, povećanje unutarćelijskog kalcijuma, proizvodnja nivoa cAMP ili adenil ciklaze i stimulacija ili modulacija jonskih kanala (npr., kalijumskih kanala, kalcijumskih kanala).

[0072]U jednom izvođenju, grupa I mGluR antagonist je mGluR5 antagonist. U jednom drugom izvođenju, mGluR antagonist grupe I jeste mGluRI antagonist. Pogodni mGluR antagonisti I grupe za upotrebu su opisani u američkim patentima br U.S.: 6,890,931 i 6,916,821. Pogodni mGluR antagonisti I grupe mogu obuhvatiti, na primer, (E)-6-metil-2-stiril-piridin (SIB 1893), 6-metil-2-fenilazo)-3-piridinol, x-metil-4-karboksifenilglicin (MCPG) i 2-metil-6-(feniltinil)-piridin (MPEP).

[0073]Primeri antagonista mGluR5 za upotrebu u postupcima iz ovog pronalaska u kombinaciji sa GABA agonistima, posebno GABA(B) agonisti (npr., baklofen), se opisuju u WO 01/66113, WO 01/32632, WO 01/14390, WO 01/08705, WO 01/05963, WO 01/02367, WO 01/02342, WO 01/02340, WO 00/20001, WO 00/73283, WO 00/69816, WO 00/63166, WO 00/26199, WO 00/26198, EP-A-0807621, WO 99/54280, WO 99/44639, WO 99/26927,WO 99/08678, WO 99/02497, WO 98/45270, WO 98/34907, WO 97/48399, WO 97/48400, WO 97/48409, WO 98/53812, WO 96/15100, WO 95/25110, WO 98/06724, WO 96/15099 WO 97/05109, WO 97/05137, US 6,218,385, US 5,672,592, US 5,795,877, US 5,863,536, US 5,880,112, US 5,902,817.

[0074]Različite klase mGluR5 antagonista se opisuju u WO 01/08705, WO 99/44639 i WO 98/34907.

[0075]Antipsihotično jedinjenje korišćeno u postupcima iz ovog pronalaska može biti tipično antipsihotično jedinjenje (takođe se pominje kao "tipičan antipsihotični agens" ili "tipičan antipsihotični lek"). U drugom izvođenju, antipsihotično jedinjenje je atipično antipishotično jedinjenje (takođe se pominje kao 'atipični antipsihotični agens,' 'atipični antipsihotik' ili 'druga generacija antipsihotika').

[0076]Primeri atipičnih antipsihotičnih jedinjenja za upotrebu u postupcima iz ovog pronalaska mogu biti barem jedan član izabran iz grupe koja obuhvata zuklopentiksol, amisulprid, aripiprazol (7-[4-[4-(2,3-dihlorofenil)-1-piperazinil]butoksi]-3-4-dihidrokarbostiril), nemonaprid, abaperidon (7-[3-[4-(6-fluoro-1,2-benzizoksazol-3-il)-1-piperidinil]propoksi]-3-(-hidroksimetil)-4H-1-benzopiran-4-on, U.S. Pat. br. 5,736,588,

Belaperidon (1.alfa.,5.alfa.,6.alfa.)-3-[2-[6-(4-fluorofenil)-3-azabiciklo[-3.2.0]-hept-3-il]etil]-2,4(1 H,3H)hinazolinedion, američki patent br U.S. br. 5,475,105,

klozapin (8-hloro-11-(4-metil-1-piperazinil)-5H-dibenzo[b,e][1,4]diazepin, američki patent U.S. 3,539,573, iloperidon (1-[4-[3-[4-(6-fluoro-1,2-benzizoksazol-3-il)-1-piperdinil]-3-metoksifenil]etanon;

EP-402,644, olanzapin (2-metil-4-(4-metil-1-piperazinil)-10H-tieno[2,3-b][1,5]benzodiazepin; U.S. Pat. 5,229,382, perospiron (cis-2-[4-[4-(1,2-benzizotiazol-3-il)-1-piperazinil]butil]-heksahidro-1 H-izoindol-1,3(2H)-dion, U.S. Pat. br. 4,745,117,

risperidon (3-[2-[4-(6-fluoro-1,2-benzisoksazol-3-il)piperidino]etil]-2-metil-6,7,8,9-tetrahidro-4H-pirido[1,2-.alfa.]pirimidin-4-on), U.S. Pat. br. 4,804,663,

sertindol (1-[2-[4-[5-hloro-1-(4-fluorofenil-1 H-indol-3il]-1-piperidinil]etil]imidazolidin-2-on), brojevi američkih patenata U.S. Pat. br(i). 4,710,500; 5,112,838; i 5,238,945,

tiospiron (8-[4-[4-(1,2-benzizotiazol-3-il)-1-piperazinil]butil]-8-azaspiro[4-.5]dekan-7,9-dion), U.S. Pat. br. 4,411,901,

ziprasidon (5-[2-[4-(1,2-benzoizotiazol-3-il)-1-piperazinil]etil]-6-hloro-1-,3-dihidro-2-on), američki patent br. U.S. Pat. Br. 4,831,031,

zotepin (2-[(8-hlorodibenzo[b,f]tiepin-10-il)oksi]-N,N-dimetil-etanamin), američki patent U.S. Pat. br. 3,704,245, kvetijapin (5-[2-(4-dibenzo[b,f][1,4]tiazepin-11-il-lpiperazinil)etoksi]etano-1), U.S. Pat. br. 4,879,288;

i blonanserin (2-(4-etil-1-piperazinil)-4-(4-fluorofenil)-5,6,7,8,9,10-heksahidro- -ciklookta[b]piridin), američki patent U.S. Pat. br. 5,021,421; U.S. 2002/0123490.

[0077]Antipsihotični agensi, ukljčujući atipična antipsihotična jedinjenja za upotrebu u ovom pronalasku mogu obuhvatiti, na primer, acetofenazin maleat; alentemol hidrobromid; alpertin; azaperon; batelapin maleat; benperidol; benzindopirin hidrohlorid; brofoksin; bromperidol; butaklamol hidrohlorid; butaperazin; karfenazin maleat; karvotrolin hidrohlorid; hlorpromazin; hlorprotiksen; cinperen; cintriamid; klomakran fosfat; klopentiksol; klopimozid; klopipazan mezilat; kloroperon hidrohlorid; klotiapin; klotiksamid maleat; klozapin; ciklofenazin hidrohlorid; droperidol; etazolat hidrohlorid; fenimid; flucindol; flumezapin; flufenazin dekanoat; flufenazin enantat; flufenazin hidrohlorid; fluspiperon; fluspirilen; flutrolin; gevotrolin hidrohlorid; halopemid; haloperidol; iloperidon; imidolin hidrohlorid; lenperon; loksapin; mazapertin sukcinat; mezoridazin; metiapin; milenperon; milipertin; molindon hidrohlorid; naranol hidrohlorid, neflumozid hidrohlorid; okaperidon; olanzapin; oksiperomid; penfluridol; pentiapin maleat; perfenazin; pimozid; pinoksepin hidrohlorid; pipamperon; piperacetazin; pipotiazin palmitat; pihindon hidrohlorid; prohlorperazin edisilat; prohlorperazin maleat; promazin hidrohlorid; kvetijapin; remoksiprid; kvetijapin remoksiprid hidrohlorid; risperidon; risperadon rimkazol hidrohlorid; seperidol hidrohlorid; sertindol; setoperon; spiperon; sulpirid; tioridazin; tiotiksen; torazin; tioperidon hidrohlorid; tiospiron hidrohlorid; trifluoperazin hidrohlorid; trifluperidol; triflupromazin; ziprasidon hidrohlorid, analoge, derivat i kombinacije pomenutih (videti, na primer, U.S. Patent Application Nos: U.S. 2004/0019030 i U.S. 2002/0123490).

[0078]Antipsihotična jedinjenja mogu imati neželjena prateća dejstva uključujući, na primer, depresiju centralnog nervnog sistema, dobitak na težini, seksualnu disfuknciju, neželjena dejstva na raspoloženje, antiholinergijska neželjena dejstva (smanjena kognitivna sposobnost, smanjena sposobnost pamćenja, konfuzija, delirijum, suvoća usta, zamućen vid, pogoršanje glaukoma, konstipacija, zadržavanje urina, tahikardija), dobijanje na težini, dijabetes melitus, porast nivoa prolaktina, QTC prolongacija, uspavljivanje, neželjena dejstva na motoriku kao što su ekstrapiramidalni simptomi (EPS), distonija, lekovima izazvan parkinsonizam, akatisija i potencijalno uporni poremećaji kretanja izazvani lekom i neželjena dejstva na motoriku kao što je tardivna diskinezija (videti, na primer, U.S. Publication No: 2003/0008897). Ova neželjena prateća dejstva mogu da smanje prihvaćenost od strane pacijenta i da dovedu do pogoršanja zdravstvenog stanja.

[0079]Atipična antipsihotična jedinjenja mogu smanjiti psihotične simptome sa manje pratećih dejstava (npr., ekstrapiramidalna neželjena dejstva, ukočenost, drhtavica, akatizija, smanjena kognitivna sposobnost) nego tipični antipsihotici (videti, na primer, Citrome, L, et al., Postgraduate Medicine 116:

(2004)). Pored toga, atipični antipsihotici mogu takođe da smanje agresivnost, ponavljanje ponašanje, halucinacije, deluzije, nemotivisanost i emocionalno povlačenje. Međutim, upotrebom atipičnih antipsihotika se ne eliminišu sva neželjena dejstva (npr., dobijanje na težini, poremećena tolerancija na glukozu/anomalije lipida, oštećena socijalna interakcija). Antagonist mGluR I grupe je pokazao da smanjuje povećanje težine i da smanjuje apetit. Kombinacije antagonista mGluR I grupe i antipsihotika u postupcima iz ovog pronalaksa opisanim ovde, a posebno atipičnim antipsihoticima, mogu zaustavitii ili smanjiti neželjena dejstva antipsihotičnih jedinjenja smanjenjem potrebne doze i povećanjem usklađenost da se time leče ispitanici koji imaju stanja kao što je mentalna retardacija, krhki X sindrom, Daunov sindrom, autizam, rasprostranjeni razvojni poremećaji, uključujući rasprostranjene razvojne poremećaje bez očiglednog izvora

[0080]Ovi postupci mogu još da obuhvate korak primene barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata agonist nikotinskog receptora, agonist endokanabinoidnog receptora, AMPA agonist, antidepresiv, antipsihotik, a2-adrenergijski agonist, antiepileptik, agonist nikotinskog receptora, agonist endokanabinoidnog receptora i AMPA agonist, koji može biti primenjen pre, tokom ili posle primene antagonista mGluR I grupe, M1 muskarinski receptor i/ili GABA(B) receptor agonista, na ljudskom biću.

[0081]U izvođenju pronalaka, agonist GABA receptora se primenjuje (npr., pre, istovremeno, u sledu ili posle) agonista M1 muskarinskog receptora.

[0082]U jednom od ovih izvođenja, ovaj postupak za lečenje ispitanika, obuhvata korak primene ispitaniku koji ima barem jedno stanje izabrano iz grupe koja obuhvata mentalnu retardaciju, Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam supstance koja obuhvata barem jedan M1 muskarinski antagonist (takođe se ovde pominje kao "antagonist M1 muskarinskog receptora").

[0083]Familija muskarinskog acetilholin (mACh) receptora obuhvata pet članova (M1, M2, M3, M4 and M5) i pripada nadfamiliji G proteinom spojenog receptora (GPCR). Karakteristika GPCR je da vezivanje liganda, početni korak za signaliziranje receptora, izaziva konformacionu promenu na tom receptoru, što dovodi do aktivacije jednog ili više heterotrimernih G proteina. Muskarinski M1 receptori mogu preferencijalno da se spoje na aktivaciju PLC pomoću pertuzinskog toksina (PTx) neosetljivih G proteina Gq familije (Akam, E.C., et al., British J. Pharmacologv 132:950-958 (2001)).

[0084]Svaki muskarinski acetilholinski receptor deli zajedničke karakteristike uključujući specifičnost vezivanja za agoniste acetilholin i karbamilholin i klasične antagoniste atropin i hinuklidinil benzilat. Svaki podtip receptora se spaja na sistem sekundarnih glasnika preko interventnog G proteina. M1, M3 i M5 receptori stimulišu metabolizam fosfoinozitida pri čemu M2 i M4 receptori inhibiraju adenilatnu ciklazu. Raspodela tkiva se razlikuje za svaki podtip. M1 receptori se nalaze u prednjem delu mozga, posebno u hipokampusu i cerebralnom korteksu. M2 receptori se nalaze u srcu i moždanom stablu pri čemu se M3 receptori nalaze u glatkom mišiću, eksokrinim žlezdama i cerebralnom korteksu. M4 receptori se nalaze u neostriatumu i M5 receptor mRNK se nalazi u supstanciji nigri, što nagoveštava da M5 receptori mogu da regulišu otpuštanje dopamina na terminalima unutar striatuma.

[0085]Aktivitnost Gq-spojenih, M1 muskarinskih (takođe se ovde pominju i kao "muskarinski M1") acetilholinskih receptora može regulisati učenje koje zavisi od hipokampusa i konsolidaciju pamćenja. M1 muskarinski acetilholinski receptori (mAChRs), primarno Gq spojeni mAChRs u hipokampusu, doprinose pamćenju koje zavisi od hipokampusa.

[0086]M1 muskarinski antagonisti, kao što je skopolamin i atropin, mogu poništiti ili smanjiti aktivnost putanja transdukcije signala kojima posreduju M1 muskaranski receptori. Skopolamin i atropin su alkaloidi (prirodne, azotne organske baze, koje obično obuhvataju tercijarne amine) odplant Atropa belladonna.Prisustvo N metil grupe na atropinu ili skopolaminu menja aktivnost liganda, po mogućstvu sprečavanjem bliske interakcije između liganda i membrane ili lipofilnih mesta na receptoru. Metil grupa može sprečiti prodor u mozak.

[0087]Primeri M1 agonista muskarinskog receptora (takođe se ovde pominju kao "M1 muskarinski antagonisti" ili muskarinski M1 antagonisti") za upotrebu u postupcima iz ovog pronalaska, u kombinaciji sa GABA agonistom, posebno, GABA(B) agonist, može da obuhvati sledeće: Telenzepin je racemijski analog koji je jači od Pirenzepina (Merck, Gastrozepen). Pirenzepin ne prelazi barijeru moždane krvi, ali telenzepin može imati i možda ima reaktivne metabolite. Antagonist muskarinskog M1 receptora (+/-)-telenzepin (oko 3 mg oralno u oko 18 sati tokom oko 5 dana) se koristi za lečenjej hronične opstruktivne bolesti pluća (COPD). Rezultati označavaju da kratkotrajno lečenje sa telenzepinom ne poboljšava funkciju disajnog sistema kod pacijenata sa COPD, barem posle primene oralnom putanjom.

[0088]Triheksifenidil (Artane) je agens protiv parkinsona u antimuskarinskoj klasi agenasa i hemijski je tercijarni amin. Ovaj lek je dostupan kao hidrohloridna so.

[0089]Benztropin (Cogentin) (Merck) je antiholinergenik i antihistamin. Koristi se kod pacijenata sa šizofrenijom da se smanje neželjena dejstva antipsihotične terapije, kao što je parkinsonizam i akatizija. Benztropin je takođe lek druge linije odabira za lečenje Parkinsonove bolesti. Poboljšava drhtavicu ali ne i ukočenost ili bradikineziju. Benztropin se takođe ponekad koristi za lečenje distonije, retkog poremećaja koji prouzrokuje abnormalnu kontrakciju mišića, što daje kao rezutlat izuvijanu (uvijenu, iskrivljenu) pozu udova, torza, ili lica

[0090]Diciklomin (Bentil) se koristi za lečenje izražene aktivnosti creva, simptoma sindroma nervoznih creva (takođe poznato kao spastičnog debelog creva). Ublažava spazme mišića u gastrointestinalnom traktu blokiranjem aktivnosti izvestne prirodne supstance u telu. Relaksira glatki mišić. Bentil se takođe pominje kao Biklomin, Dibent, Di-Spaz, Dilomin, Bentilol (Hoechst Marion Roussel), Formuleks (ICN) i Lomin (Riva).

[0091]Biperiden (1-(5-biciklo[2.2.1]hept-2-enit)-1-fenil-3-(1 -piperidil) propan-1-ol) je antiparkinsonski agens antiholinergijskog tipa i takođe se pominje kao Akineton<®>(BASF/Knoll Pharma).

[0092]Prociklidin (1 -cikloheksil-1 -fenil-3-pirolidin-1 -il-propan-1 -ol hidrohlorid) se koristi da leči šizofreniju da se smanje neželjena dejstva lečenja protiv antipsihoza, kao što je parkinsonizam i akatizija. Prociklidin je takođe lek drugog reda za lečenje Parkinsonove bolesti i može pomoći za drhtavice, ali ne i ukočenost i bradikineziju. Prociklidin je moguće koristiti za lečenje distonije (ali ne i tardivne diskinezije), retkog poremećaja koji prouzrokuje kontrakciju mišića, što kao rezultat daje uvijene poze udova, torza, ili lica.

[0093]Skopolamin ((-)-(S)-3-Hidroksi-2-fenil-propionska kiselina (1 R,2R,4S,7S,9S)-9-metil-3-oksa-9-aza-triciklo[3.3.1.02,4]non-7-il estar) deluje kao konkurentni antagonist na specifične acetilholinske receptore (M1 receptor). Skopolamin se klasifikuje kao antiholinergik, ili, preciznije, kao antimuskarinski lek.

[0094]Četvorokomponentni muskarinski antagonist ipratroprijum i dugotrajni tiotropijum je takođe moguće koristiti.

[0095]Enantomerno (+, -; R, S; d, 1) obogaćene supstance (npr., oko 99 molskih procenata, oko 98 molskih procenata, oko 95 molskih procenata, oko 85 molskih procenata, oko 80 molskih procenata, oko 75 molskih procenata, oko 70 molskih procenata, oko 65 molskih procenata, oko 60 molskih procenata, oko 55 molskih procenata, oko 51 molskih procenata jednog enantiomera u supstanci u odnosu na ukupnu količinu oba enantiomera u ovoj supstanci) M1 muskarinskih antagonista može da se koristi u ovde opisanim postupcima.

[0096]Ovi postupci mogu još da obuhvate korak primene stimulansa ispitaniku. "Stimulans," kako se ovde koristi, se odnosi na bilo koje jedinjenje koje promoviše ili povećava budnost, opreznost, fizičku aktivnost, pospešuje kogniciju, pospešuje učenje ili uklanja umor. Stimulansi za upotrebu u ovom pronalasku mogu obuhvatiti amantadin, bupropion, atomoksetin, modafinil, kafein, metilfenidat, nikotin, pseudoefedrin, i amfetamin, ili metabolite, izomere (npr., d, I, R, S) ili njihove derivate. Stimulans korišćen u ovde opisanim postupcima može da antagonizuje receptor adenozina, inhibira preuzimanje dopamina, inhibitira preuzimanje norepinefrina, antagonizuje H3 receptor, unapređuje otpuštanje dopamina, inhibira oksidazu monoamina u nervnom sistemu (centralni nervni sistem, periferni nervni sistem, i autonomni nervni sistem) ili bilo koje kombinacije navedenih.

[0097]Supstance koje se koriste moguće je primeniti ispitaniku uz primenu drugih jedinjenja (npr., pre, istovremenu, sekvencijalnu ili posle) koja se koriste za lečenje određenog poremećaja ili stanja kod ispitanika. Na primer, supstance prema ovom pronalasku moguće je primeniti uz barem jedan član izabran iz grupe koja obuhvata antidepresiv, mGluR antagonista I grupe, muskarinski M1 antagonist, anti-psihotik, a2-adrenergijski agonist i antiepileptik.

[0098]Identifikaciju odgovarajućih jedinjenja, kao što su antidepresivi, antipsihotici, a2-adrenergijski agonisti, antiepileptici, agonist nikotinskog receptora, antagonist endokanabinoidnog receptora i AMPA agonisti, za upotrebu u postupcima iz ovog pronalaska treba da poznaje stučnjak u ovoj oblasti (videti, na primer, Beryy-Kravis, E., et al., Mental Retardation and Developmental Disabilities 10: 42-48 (2004).

[0099]Jedinjenja korišćena u ovom pronalasku moguće je primeniti ispitaniku akutno (kratko ili kratkotrajno) ili hronično (produženo ili dugotrajno. Na primer, ispitanici mogu dobiti jedinjenja primenjena kao lek tokom dana (1-7), meseci (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12), godina (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10,

11, 12) ili celog života.

[0100]Ispitanici lečeni ovim pronalaskom mogu imati barem jedno stanje izabrano iz grupe koja obuhvata poremećaj senzornog povišenog nadraživanja, poremećaj uznemirenosti, poremećaj napada, gastrointestinalni poremećaj, poremećaj sna, agresivno ili neprirodno ponašanje i oštećenu kognitivnu funkciju.

[0101]Ispitanici lečeni ovim pronalaskom mogu imati barem jedno stanje izabrano iz grupe koja obuhvata abnormalnu socijalnu interakciju, ograničena interesovanja i repertoar ponašanja i stanje socijalnog izbegavanja.

[0102]Ispitanici (npr., ljudi, takođe se pominju ovde kao "pacijenti") lečeni ovim pronalaskom mogu imati smanjena kognitivna sposobnost, kao što je smanjena sposobnost koje se vezuje za vremenski period reakcije, praćenja očiju, motoričke koordinacija, ciklusa (takt) oralno-motoričke funkcije, komunikacije, učenja, pažnje, funkcije izvršavanja, vremena reakcije, učenja, praćenje informacije, konceptualizacija, rešavanje problema, verbalna fluentnost ili pamćenje (npr., konsolidacija pamćenja, kratkotrajno pamćenje, radno pamćenje, dugoročno pamćenje, deklarativno pamćenje ili proceduralno pamćenje).

[0103]Smanjena sposobnost kognitivne funkcije lečena ovde opisanim postupcima može biti smanjena sposobnost pažnje, koje je kapacitet ili postupak odabira zbira od dostupnih senzornih ili afektivnih stimulansa, ti stimulansi su najprikladniji ili poželjni za usredsređivanje na dato vreme (Kinchla, R.A., et al., Annu. Rev. Psvchol. 43:711-742 (1992)). Smanjena sposobnost kognitivnog procesa može biti smanjena sposobnost funkcije izvršavanja, što su neuropsihološke funkcije kao što je donošenje odluka, planiranje, inicijativa, dodela prioriteta, sled događaja, motorička regulacija, emocionalna regulacija, inhibicija, rešavanje problema, planiranje, regulacija impulsa, uspostavljanje ciljeva, nadgledanje rezultata aktivnosti i samokorekcija (Elliott, R., Br. Med. Buli. 65:49-59 (2003)). Kognitivno smanjena sposobnost može da bude smanjena sposobnost opreza, budnosti, nadražaja, obazrivosti, obrada informacje i vreme reagovanja, konceptualizacija, rešavanje problema i/ili verbalna fluentnost. Stručnjak u ovoj oblasti bi bio sposoban da identifikuje i proceni smanjena kognitivna sposobnost kod pojedinca.

[0104]"Delotvorna količina," takođe se ovde pominje kao "terapijski delotvorna količina," pri čemu se pominje količina jedinjenja ili supstance (npr., baklofen, antagonist M1 muskarinskog receptora) se definiše kao ta količina, ili doza, jedinjenja ili supstance koja, kada se primeni ispitaniku, jeste dovoljna za terapijsku efikasnost (npr., količina dovoljna da se smanji da se ispolji kliničko poboljšanje ponašanja ili rezultat mentalnog kognitivnog testa, ublaži poremećaj povišenog senzornog nadražaja, poremećaj anksioznosti, poremećaj napada, gastrointestinalni poremećaj, poremećaj spavanja sprečavanje povećanja težine, smanjenje opsesivno kompulzivnih tendencija i manira).

[0105]Ove postupke je moguće izvršiti primenom jedinjenja iz ovog pronalaska (npr., supstanci uključujući baklofen) enteralnim ili parenteralnim sredstvima. Putanja primene može biti oralno gutanje (npr., oblik tablete, kapsule) ili ubrizgavanje jedinjenja u mišić. Druge rute primene mogu obuhvatiti intravenske, intraarterijske, intraperitonealne, ili potkožne primene leka, nazalnu primenu, supozitorije i transdermalne flastere.

[0106]U jednom izvođenju, jedinjenja (npr., baklofen, mGluR antagonisti I gurpe, antagonisti M1 muskarinskog receptora) mogu biti primenjeni u dozi između oko 0,01 mg/kg do oko 0,1 mg/kg; oko 0,001 mg/kg do oko mg/kg; oko 0.001 do oko 0,05 mg/kg; oko 0.1 mg/kg do oko 1 mg/kg telesne težine; oko 1 mg/kg do oko 5 mg/kg telesne težine; ili između oko 5 mg/kg do oko 15 mg/kg telesne težine.

[0107]Jedinjenja mogu biti primenjena u dozama od oko 0,1 mg, oko 1 mg, oko 2 mg, oko 2,5 mg, oko 5 mg, oko 10 mg, oko 15 mg, oko 20 mg, oko 25 mg, oko 30 mg, oko 40 mg, oko 45 mg, oko 50 mg, oko 60 mg, oko 80 mg, 100 mg, oko 200 mg, oko 250 mg, oko 300 mg, oko 350 mg, oko 400 mg, oko 500 mg, oko 600 mg, oko 700 mg, oko 900 mg, oko 1000 mg, oko 1200 mg, oko 1400 mg, oko 1600 mg ili oko 2000 mg, ili bilo koja kombinacija navedenih. Jedinjenja je moguće primeniti jednom dnevno ili više puta dnevno (npr., dva, tri, četiri, pet) puta dnevno.

[0108]U još jednom izvođenju, ispitanik dobija jedinjenja korišćena u postupcima prema ovom pronalasku na oko 1 mg BID (dvaput dnevno), oko 2 mg BID, oko 3 mg BID, oko 5 mg BID, oko 10 mg BID i oko 10 mg TID (tri puta dnevno).

[0109]Kod jednog drugog izvođenja, jedinjenja je moguće primeniti u režimu doziranja koji obuhvata progresivno ili eskalirajuće povećanje u jedinjenju tokom vremena terapije. Na primer, ispitanik može biti tretiran sa baklofenom (npr., R baklofen, kao što je između oko 20 do oko 40 mg na dan) u dozi od oko 2 mg/dan tokom 1,2,3 dana lečenja; oko 4 mg/dan tokom 4, 5, 6 dana lečenja; oko 6 mg/dan tokom 7, 8, 9 dana lečenja, oko 20 mg/dan tokom 13, 14, 15 dana lečenja i oko 30 mg/dana u dane 16, 17 i 18 lečenja.

[0110]Jedinjenja iz ovog pronalaska mogu biti primenjena ljudskom biću u izabranoj dozi (npr., oko 10 mg doze uzete 3 puta dnevno ili oko 15 mg doze date kao tri doze od kojih je svaka oko 5 mg) pri čemu se nadgledaju poboljšanja kod ljudskog bića (npr., kognicija, ponašanje). Ako čovek ne ispoljava bilo kakvo poboljšanje, korišćene supstance u postupcima mogu biti povećane, smanjene ili zaustavljene sve dok se ne primeti korisno dejstvo. Na primer, ako lečenje potiče sa tri (3) doze od oko 10 mg dnevno i ljudsko biće naknadno vidi da nema očiglednog poboljšanja, ova doza može biti povećana na tri (3) doze od oko 15 mg dnevno, smanjena na dve (2) doze od oko 10 mg na dan ili lečenje teba zaustaviti za jednu dozu, izvestan broj dana ili nedelja i naknadno početi posle "mini odnora od leka."

[0111]"Mini odmor od leka," kako se ovde koristi, se odnosi na uklanjanje ljudskog bića iz lečenja ili smanjenje doze jedinjenja, posle čega sledi ponovno uvođenje lečenja, u dozi koa je ekvivalentna, ispod ili je višak doze koju je ljudsko biće primilo pre mini odmora od leka.

[0112]U jednom drugom izvođenju, postupak lečenja ljudskog bića obuhvata korak primene ljudskom biću koje ima barem jedno od stanja izabranih iz grupe koja obuhvata Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam supstance koja obuhvata baklofen, pri čemu se baklofen primenjuje ljudskom biću u dozi od oko 2 mg dnevno za 1, 2 i 3 dan lečenja, dozu od oko 4 mg dnevno za 4, 5 i 6 dan lečenja, dozu od oko 6 mg dnevno za 7, 8 i 9 dan lečenja, dozu od oko 10 mg dnevno za 10, 11 i 12 dan lečenja, dozu od oko 20 mg dnevno za 13, 14 i 15 dan lečenja, dozu od oko 30 mg dnevno za 16, 17 i 18 dan lečenja i dozu između oko 15 mg do oko 80 mg dnevno tokom trajanja lečenja ili između oko 30 mg do oko 80 mg dnevno tokom trajanja lečenja.

[0113]U dodatnom izvođenju, postupak za lečenje ljudskog bića obuhvata korak primene ljudskom biću koje ima barem jedno stanje izabrano iz grupe koja obuhvata Daunov sindrom, krhki X sindrom i autizam, supstance koja obuhvata baklofen, pri čemu se baklofen primenjuje ljudskom biću u režimu doze od barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata oko 1 mg dvaput dnevno, oko 2 mg dvaput dnevno, oko 3 mg dvaput dnevno, oko 5 mg dvaput dnevno, oko 10 mg dvaput dnevno i oko 10 mg triput dnevno.

[0114]Stručnjak u ovoj oblasti može da podesi doze jedinjenja za upotrebu u ovim postupcima. Pogodna doza jedinjenja (npr., GABA(B) agonist, kao što je baklofen; antagonist M1 muskarinskog receptora) za upotrebu kod ispitanika može da bude titrirana doza. Na primer, isptanik bi na početku primio malu dozu, doze bi bile povećane ako mala doza ne bi bila delotvorna. Doze bi mogle biti povećane na svakih 3-7 dana lečenja, sa podešavanjima kako je neophodno na osnovu neželjenih dejstava. Ove doze mogu biti titrirane sve dok se ne odredi maksimalno podnošljiva doza ili maksimalno delotvorna doza. Ispitanici mogu biti održavani na maksimalno delotvornoj ili maksimalno podnošljivoj dozi.

[0115]U jednom izvođenju, baklofen primenjen ljudskom biću je racemijska mešavina (50 molskih procenata R baklofena i 50 molskih procenata S baklofena). U jednom drugom izvođenju, baklofen primenjen ljudskom biću je obogaćen za jedan enantiomer baklofena.

[0116]Enatomerno obogaćen baklofen može obuhvatiti supstancu koja je barem oko 51 molskih procenata, barem oko 55 molskih procenata, barem oko 60 molskih procenata, barem oko 65 molskih procenata, barem oko 70 molskih procenata, barem oko 75 molskih procenata, barem oko 80 molskih procenata, barem oko 85 molskih procenata, barem oko 90 molskih procenata, barem oko 95 molskih procenata, barem oko 98 molskih procenata, barem oko 99 molskih procenata ili 100 molskih procenata R baklofen u odnosu na ukupni R baklofen i S baklofen u supstanci primenjenoj ljudskom biću.

[0117]Alternativno, enatomerno obogaćen baklofen može obuhvatiti supstancu koja je barem oko 51 molskih procenata, barem oko 55 molskih procenata, barem oko 60 molskih procenata, barem oko 65 molskih procenata, barem oko 70 molskih procenata, barem oko 75 molskih procenata, barem oko 80 molskih procenata, barem oko 85 molskih procenata, barem oko 90 molskih procenata, barem oko 95 molskih procenata, barem oko 98 molskih procenata, barem oko 99 molskih procenata ili 100 molskih procenata S baklofen u odnosu na ukupni S baklofen i R baklofen u supstanci primenjenoj ljudskom biću.

[0118]Jedinjenja prema ovom pronalasku moguće je primeniti samostalno ili mogu biti zajedno primenjena pacijentu. Zajednička primena treba da obuhvati istovremenu ili sekvencijalnu primenu jednog ili više jedinjenja (npr., baklofen i antagonist M1 muskarinskog receptora) korišćen u postupcima iz ovog pronalaska pojedinačno ili u kombinaciji. Režim primene može biti izveden dovoljno blizu vremenski da dejstva na ispitanika budu maksimalna. Takođe se predviđa da se koristi više ruta primene (npr. intramuskularna, oralna, intranazalna, inhalaciona, topikalna, transdermalna) mogu biti korišćene za primenu jedinjenja korišćenih u postupku iz ovog pronalaska.

[0119]Jedinjenje iz ovog pronalaska moguće je primeniti samostalno ili kao mešavine sa uobičajenim ekscipijentima, na primer, farmaceuski, ili fiziološki, prihvatljivim supstancama organskih, ili neorganskih nosača pogodnih za enteralnu ili parenteralnu primenu koji ne reaguju štetno sa jedinjenjem(ima) primenjenim ispitaniku. Pogodni farmaceutski prihvatljivi nosači obuhvataju vodu, rastvore soli (kao što je Ringerov rastvor), alkohole, ulja, želatine i karbohidrate kao što je laktoza, amiloza ili škrob, estri masne kiseline, hidroksimeticeluloza, i polivinil pirolidin. Takvi preparati mogu biti sterilisani i, ako se želi, pomešani sa pomoćnim agensima kao što su lubrikanti, konzervansi, stabilizatori, agensi ovlaživanja, emulzifikatori, soli za delovanje na osmotski pritisak, puferske supstance, supstance za bojenje, i/ili aromatske supstance i slično koje ne reaguju štetno sa jedinjenjima korišćenim u postupcima iz ovog pronalaska. Preparati mogu takođe da budu kombinovani, kada se želi, sa drugim aktivnim supstancama da se smanji metabolička degradacija. Preporučeni postupak primene jedinjenja korišćenih u postupcima iz ovog pronalaska može biti oralna primena, kao što je tableta.

[0120]Jedinjenja iz ovog pronalaska, sama, ili kada se kombinuju sa mešavinom, moguće je primeniti u jednoj ili u više od jedne doze tokom vremenskog perioda da se razmotri željeno dejstvo (npr., ublaže simptomi autizma, poboljšaju obrasci spavanja, smanji poremećaj povišenog senzornog nadražaja, ublaži poremećaj anksioznosti, poremećaj napada, gastrointestinalni poremećaj, smanjena kognitivna sposobnost, dobijanje na težini).

[0121]Kada je potrebna parenteralna primena, ili kada se želi parenteralna primena, posebno pogodne mešavine za jedinjenja korišćena u ovim postupcima prema ovom pronalasku je moguće ubrizgati, sterilne rastvore, preporučljivo uljne ili vodene rastvore, kao i suspenzije, emulzije, ili implante, uključujući supozitorije. Preciznije, nosači za parenteralnu primenu obuhvataju vodene rastvore dekstroze, slani rastvor, čistu vodu, etanol, glicerol, propilen glikol, ulje od kikirikija, susamovo ulje, polioksietilen- blok polimere, i slične. Ampule su praktične jedinične doze. Jedinjenja za upotrebu u postupcima iz ovog pronalaska moguće je takođe ugraditi u lipozome ili primeniti pomoću transdermalnih pumpi ili flastera. Farmaceutske mešavine pogodne za upotrebu u ovom pronalasku su dobro poznate stručnjacima u ovoj oblasti i opisane su, na primer, u priručniku Farmaceutske nauke (Pharmaceutical Sciences (17th Ed., Mack Pub. Co., Easton, PA) i WO 96/05309 .

[0122]Doza i učestalost (jedna ili više doza) primenjeni pojedincu mogu biti različiti zavisno od različitih činilaca, uključujući trajanje stanja ispitanika (npr., poremećaj senzorne povišene nadraženosti, anksiozni poremećaj, poremećaj napada, gastrointestinalni poremećaj, poremećaj spavanja, oštećena kognitivna funkcija, dobijanje na težini, opsesivno kompulzivna ponašanja), putanja primene jedinjenja; veličina, starost, pol, zdravstevno stanje, težina, indeks telesne mase, i način ishrane primaoca; priroda i nivo simptoma poremećaja koji se leči (npr., poremećaj povišene senzorne nadraženosti, poremećaj anksioznosti, poremećaj epileptičnog napada, gastrointestinalni poremećaj, poremećaj sna, oštećena kognitivna funkcija), vrsta istovremene terapije (npr., bihejvioralna modifikacija, lekovi protiv depresije, a2-adrenergijski agonisti, antiepileptici, agonist nikotinskog receptora, antagonist endokanabinoidnog receptora, AMPA agonisti, anti-psihotici), komplikacije od, na primer poremećaja povišenog senzornog nadražaja, anksiozni poremećaj, poremećaj napada, gastrointestinalni poremećaj, poremežaj sna ili oštećena kognitivna funkcija, ili drugi sa zdravljem povezani problemi. Druge terapijske režime ili agense moguće je koristiti u vezi sa postupcima iz ovog pronalaska. Na primer, primenu jedinjenja iz ovog pronalaska mogu da prate modifikacije ponašanja, lekovi protiv depresije i lekovi protiv psihoza. Podešavanje i manipulacija uspostavljenih doza (npr., učestalost i trajanje) su u priličnoj meri u okviru sposobnosti stručnjaka u ovoj oblasti.

[0123]Dodatno izvođenje je upotreba supstanci i jedinjenja (npr., baklofen, agonist M1 muskarinskog receptora , antagonisti mGluR I grupe) za proizvodnju leka za lečenje ispitanika (npr., ljudskih bića) koja imaju stanja opisana ovde (npr., krhki X sindrom, autizam).

[0124]Još jedno izvođenje ovog pronalaska je farmaceutska supstanca koja obuhvata ovde opisane supstance i jedinjenja (npr., baklofen, antagoniste M1 muskarinskog receptora, antagoniste mGluR I grupe) za lečenje ispitanika koji imaju ovde opisana stanja (npr., krhki X sindrom, autizam).

[0125]U nastavku sledi opis primera izvođenja ovog pronalaska.

PRIMERI

PRIMER 1: LEČENJE AUTIZMA BAKLOFENOM

[0126]Ženska osoba stara 23 godine sa autističnim poremećajem (visina 61", težina 170 Ibs) je hospitalizovana i priprema se za postavljanje katetera za početak TPN za neodređen vremenski period da se crevima omogući potpuni odmor. Baklofen je prepisan 5 mg tid (tri puta dnevno) da se poboljša pokretljivost creva. U roku od oko 24 sata, izgledalo je da je bol u stomaku i rad gastrointestinalnog sistema postao funkcionalan, omogućivši oralno uzimanje hrane. Tokom sledećih nekoliko dana i nedelja poboljšanja su primećena u kognitivnom domenu i bihejvioralnom domenu koji je bio nepromenjen tokom 10 godina.

[0127]Na primer, poboljšanja socijalne interakcije što se ogleda u vidu

a. Povećanog interesovanja i odgovora na govorni jezik

b. Povećanih spontanih pokušaja za interakciju

c. Povećane zajedničke pažnje i kontakta očima,

poboljšanja motoričke koordinacije je dokazano putem

a. u velikoj meri poboljšanih oralnih motoričkih

b. poboljšanog planiranja motoričkih radnji

c. poboljšanog hoda;

poboljšanja u komunikaciji se ogledaju u

a. neposrednim i odgovarajućim odgovorima na govorni jezik (receptivni jezik)

b. povećanje verbalnog izražavanja ("Ne"" U redu" "idi") i pokušajima u pogledu aproksimacije reči c. povećana spontana upotreba augmentativnog komunikacionog uređaja;

dramatična poboljšanja raspoloženja i afekta "izgleda ležerno, smireno i srećno";

povećano interesovanje i motivacija za rad na kognitivnim/obrazovnim aktivnostima;

značajno povećanje fizičke snage i energije;

povećani repertoar starosno prikladnog ponašanja i interesovanja.

[0128]Posle oko 3 nedelje baklofena (oko 5 mg tri puta dnevno), korisna dejstva su počela da se smanjuju. U to vreme doza je povećana na oko 10 mg tri puta dnevno, ali povećanje doze nije proizvelo korisna dejstva primećena gore. Jedna doza od oko 15 mg proizvela je uobičajena neželjena dejstva uspavljivanja. Alternativni režim doziranja je obuhvatio izostavljanje večernje doze za jedan dan (npr., mini odmor od leka) posle čega je usledilo vraćanje originalne doze (oko 5 mg tid (tri puta dnevno)) sledećeg dana, što je kao rezultat dalo korisna dejstva na kognitivni domen i domen ponašanja, kako je opisano gore. Efikasnost je primećena tokom više od 11 nedelja prisutna u dozi od oko 10 mg bid (dva puta dnevno). Kada pozitivna dejstva počnu da slabe, jedna doza se izostavlja i ponovo se primećuje se potpuna efikasnost. Tokom prva dva meseca bilo je neophodno preskočiti dozu oko jednom na svakih 5-7 dana da se zadrži potpuna efikasnost, nedavno je ovaj interval povećan jednom na svakih 10-14 dana.

[0129]Primećena poboljšanja su bila u domenima koji su nepromenjeni i stabilni tokom više od deset godina (npr. komunikacija, verbalizacija, zajednička pažnja, socijalizacija, koordinacija), najveća poboljšanja su se pojavila kod doza nižih od onih koje se uobičajeno smatraju delotvornim za lečenje gastrointestinalne spastičnosti (odobrena indikacija), poboljšanja su dobro dovedena u vezu sa specifičnim opsegom doze, i tolerancija na korisna dejstva nije spašena povećanjem doze ali je bila više puta spašena preskakanjem jedne doze.

[0130]Ova 23 godine stara ženska osoba je bila na pratećim lekovima u vreme započinjanja terapije baklofenom: 175 mg topamaks : bol i istorija 4 tonično-kloničnih napada (nijedan od 2002.); '30 mg prevacid dva puta dnevno; • 150 mg zantak tri puta dnevno; • 8 mg zofran svakih 8 sati za lečenje hroničnog povraćanja; • 500 mg Philips magnezijum tri puta dnevno za lečenje konstipacije;

dulkolaks kako je potrebno za konstipaciju;

100 mg tramadola po potrebi (svakih 6-8 sati); i

* oksikodon za probijajući bol

[0131]Ova 23 godine stara ženska osoba je dobila kao probu amitriptilin tokom 3 dana u bolnici pre lečenja baklofenom bez ikakvog dejstva. Tramadol i oksikodon su prekinuti kada je započeta primena baklofena. Tokom poslednjih nekoliko nedelja obustavljeno joj je davanje velikog broja gornjih lekova. Njeni trenutni lekovi su: • baklofen 20 mg (10 mg dva puta dnevno);

topamaks 125 mg; i

zantak 150 mg.

PRIMER 2: LEČENJE AUTIZMA BAKLOFENOM

[0132]Muška osoba stara 12 godina sa poremećajem iz spektra autizma (visina = 54", težina = 64 Ibs) je lečena baklofenom. Baklofen (oko 5 mg dva puta dnevno) je na početku primenjivan sa baklofenom u pokušaju da se smanje simptomi gastroezofagealnog refluksa. Tokom sledećih nekoliko dana i nedelja primećena su poboljšanja u nekoliko kognitivnih i bihejvioralnih domena kao što je povećano interesovanje i odgovor na govorni jezik i pokušaji da se komunicira verbalno. Dramatična poboljšanja raspoloženja i afekta kao što je "izgleda ležerno, smireno i srećno" su takođe primećena. Povećana opreznost, interesovanje i motivacija za rad na kognitivnim/obrazovnim aktivnostima; sa školskim instruktorima je takođe primećena. Zapisnik ponašanja koje vodi školsko osoblje na dnevnoj bazi, nije informisao u pogledu promena kada je reč o lečenju lekom i osoblje nije znalo da je ovom ispitaniku prepisan baklofen. Dnevni rezultati su bili prosečni tokom pet nedelja posle započinjanja terapije baklofenom i upoređeni sa prosečnim rezultatima tokom pet nedelja neposredno pre pokretanja terapije baklofenom.

[0133]Značajna poboljšanja posle započinjanja terapije sa baklofenom su zabeležena u sledećim

domenima:

Epizode grebanja, gađanja i udaranja drugih su smanjene sa u prošeku 17 + 2 (srednje + SE) na 6 + I

epizoda dnevno

• Epizode griženja ruku ili udaranja glavom su smanjene u prošeku sa 15 + 2 na 6 + 1 epizoda dnevno.'Epizode skretanja pogleda su smanjene sa u prošeku 10 + 2 na 5 + 2 epizode dnevno.

[0134]Ova poboljšanja su zadržana tokom 5 nedelja na stabilnom doziranju od 5 mg dva puta dnevno.

[0135]Istovremeno davanje lekova u vreme početka korišćenja baklofena:

Tegretol 800 mg/dnevno za istoriju 4 tonično-kloničnih napada

• Prevacid 30 mg dva puta dnevno

• Lamotrigin 25 mg/dnevno

'Singulair 5 mg/dnevno

Karafat 1 gm dva puta dnevno

PRIMER 3: LEČENJE AUTIZMA BAKLOFENOM

[0136]Muška osoba stara 9 godina sa poremećajem iz spektra autizma (visina = 46", težina = 47 Ibs) je lečena baklofenom. Baklofen (oko 5 mg dva puta dnevno) je na početku primenjivan u pokušaju da se smanjie simptomi gastroezofagealnog refluksa. Tokom sledećih nekoliko dana i nedelja primećena su poboljšanja u kognitivnom domenu i domenu ponašanja, kao što je povećano interesovanje i odgovor na govorni jezik i spontane pokušaje da se komunicira. Roditelji su takođe primetili poboljšanje obrazaca spavanja, raspoloženja i afekta. Školsko osoblje je primetilo povećanu opreznost, interesovanje i motivacija za rad u kognitivnim/obrazovnim aktivnostima. Školsko osoblje je zabeležilo ponašanje na dnevnoj bazi, nisu informisali u pogledu promena kod lečenja lekom i nisu znali da je ovom ispitaniku bio prepisan baklofen. Dnevni rezultati su bili prosečni tokom pet nedelja posle početka primene terapije baklofenom i upoređivanja sa prosečnim rezultatima tokom pet nedelja neposredno pre započinjanja terapije baklofenom. Zabeležena su poboljšanja u pogledu učestalosti iznenadne aktivnosti/drhtavice koja se smatra da odražava kratku (približno traje 2 sekunde) aktivnost kod ovog ispitanika. Posle započinjanja lečenja baklofenom, epizode iznenadne drhtavice su smanjene sa prosečno 66 + 24 (srednje + SE) na 16 + 5 epizoda dnevno. Slično tome, pojave spontanih pokušaja za komunikaciju su povećane sa prosečnih 11 + 1 na 21 + 2 epizode dnevno.

[0137]Ova poboljšanja su zadržana tokom 5 nedelja na stabilnom doziranju od 5 mg dva puta dnevno.

[0138]Istovremeno davanje lekova u vreme početka korišćenja baklofena:

Tegretol 800 mg/dnevno za istoriju napada

• Prevacid 30 mg dva puta dnevno

Lamotrigin 50 mg/dnevno

Singulair 10 mg/dnevno

PRIMER 4: POREMEĆAJ IZ SPEKTRA AUTIZMA SA BAKLOFENOM

[0139]Racemijski baklofen je primenjen za lečenje dvadeset jednog (21) ispitanika (12 muškaraca i 9 žena) sa poremećajem iz spektra autizma (videti Tabelu 1). Ispitanici su imali ozbiljne bihejvioralne probleme koji nisu kontrolisani sa raznovrsnim lekovima uključujući antiepileptike (N=14), antipsihotike (N=8) i antidepresive (N=6). Doze baklofena primenjene ispitanicima su utvrđivane na nedeljnoj bazi od oko 2,5 mg dva puta dnevno (BID) do maksimalno oko 15 mg tri puta dnevno (TID), sa maksimalnim trajanjem lečenja od oko 8,5 meseci.

[0140]Klinički lekar je ocenio ukupan utisak poboljšanja pri lečenju baklofenom na skali sa sedam kategorija koje se kreću od "mnogo gore," "gore," "blago gore," "nema promene," "blago poboljšanje," "bolje" ili "mnogo bolje." Ispitanici koji prolaze lečenje baklofenom su, smatra se, pokazali poboljšanje ako je ocena kliničkog lekara bila bilo "mnogo bolje" ili "bolje." Slično tome, smatrano je da baklofen nije poboljšao stanje ispitanika ako je ocena kliničkog lekara bila "blago pogoršanje," "nema promene" ili "blago poboljšanje." Ako je ispitaniku bilo lošije na terapiji baklofenom, ocena kliničkog lekara bi bila "gore" ili "mnogo gore."

[0141]Osam (8) od 21 ispitanika je pokazalo poboljšanje u pogledu predstavljanja simptoma što je uključivalo razdražljivost/agresivnost, bolju komunikaciju ili poboljšanu socijalnu interakciju. Druge oblasti poboljšanja su obuhvatile povećano učešće na času i smanjenu hiperaktivnost. Jedanaest (11) ispitanika nije imalo poboljšanje i dva (2) ispitanika su imala pogoršanje. U slučaju osam (8) ispitanika nije nastavljena terapija baklofenom. Ovde su uključena 2 koja nisu osetila poboljšanje, 1 pacijent koji je osetio poboljšanje ali nije nastavljeno lečenje, 3 pacijenta su prestala zbog različitih razloga, i 2 koja su imala neželjena prateća dejstva koja su smatrana u vezi sa započinjanjem lečenja baklofenom (pospanost kod jednog i hiperaktivnost kod drugog). Druga neželjena dejstva su obuhvatila teškoće sa spavanjem, otitis, povećanu gastrointestinalnu neprijatnost/tečnu stolicu i povećanje ponavljajućeg i samostimulirajućeg ponašanja prstom.

[0142]Racemijski baklofen se koristi za lečenje spastičnosti i ima dobro definisan bezbednosni profil kod odraslih i dece. Ne postoji objašnjenje za prepisivanje baklofena deci sa poremećajima u razvoju mozga. Kod pacijenata sa krhkm X sindromom, doze racemijskog baklofena su određivane od početne doze od oko 2,5 ili oko 5 mg BID do maksimalno oko 20 mg TID, sa maksimalnm trajanjem od 4 meseca. Dva od pet pacijenata je pokazalo bolje ponašanje, uključujući manju razdražljivost, agresiju i agitaciju, dva i dalje prolazi određivanje doze (titraciju), i lečenje je prekinuto kod jednog ispitanika koji su razvili pospanost i razdražljivost kada je doza povećana na oko 20 mg/dnevno. Druga područja poboljšanja su obuhvatila povećano učešće na času i smanjenu hiperaktivnost. Iz napomene, svi pacijenti sa krhkim X sindromom (Primer 5) su primali psihoaktivne lekove i četiri od pet je primalo istovremenu terapiju sa atipičnim antipsihoticima. Kod pacijenata sa idiopatskm autizmom, doze su određivane od oko 2,5, 5 ili 10 mg BID do maksimalno od oko 15 mg TID, sa maksimalnim trajanjem od oko 8,5 meseci. Osam od 21 pacijenta je pokazalo poboljšanje ispoljenih simptoma, uključujući manju razdražljivost/agresivnost, bolju komunikaciju/socijalnu interakciju, i smanjenu učestalost i ozbiljnost gastrointestinalnih simptoma. Druga područja poboljšanja su obuhvatila povećano učešće na času i smanjenu hiperaktivnost. Terapija baklofenom je prekinuta kod osam pacijenata uključujući jednog kod kog je bilo poboljšanja, pet koji nisu imali poboljšanje i dva pacijenta sa pogoršanjem (povećana hiperaktivnost kod oba). Vredi napomenuti, da su ovi pacijenti često primali istovremenu terapiju sa psihoaktivnim lekovima uključujući antiepileptike (N=14), antipsihotike (N=8) i antidepresive (N=6). Ukupan utisak je bio da je baklofen bio posebno koristan za lečenje razdražljivog i agresivnog ponašanja.

PRIMER 5: KRHKI X SINDROM.

[0143]Racemijski baklofen je primenjen za lečenje pet (5) muških ispitanika sa krhkim X sindromom (Tabela 2). Ispitanici su imali ozbiljne bihejvioralne probleme koji su bili nepotpuno kontrolisani sa tipičnim psihoaktivnim lekovima. Baklofen je dodat za istovremenu antipsihotičnu terapiju za četiri (4) od pet (5) ispitanika. Doze se titriraju od oko 2,5 mg BID na maksimum od oko 20 mg TID, sa maksimalnim trajanjem od oko 4 meseca. Klinički lekar je ocenio ukupan utisak poboljšanja pri lečenju baklofenom na skali sa sedam kategorija koje se kreću od "mnogo gore," "gore," "blago gore," "nema promene," "blago poboljšanje," "bolje" ili "mnogo bolje." Stav da je stanje ispitanika "Poboljšano" je bio ako klinički lekar smatra da je bilo "mnogo bolje" ili "bolje"; "Nije poboljšano" ako je oznaka "blago gore", "nema promene" ili "blago bolje"; i smatralo se da je "Pogoršano" ako se označi "gore" ili "mnogo gore". Dva od 5 pacijenata je pokazalo poboljšanje ponašanja, uključujući manju razdražljivost, agresivnost i agitaciju. Druga područja poboljšanja su uključila povećano učešće na času i smanjenu hiperaktivnost. Dva ispitanika nisu pokazala očigledno poboljšanje i režim doziranja se i dalje podešava. Jedan ispitanik je imao pogoršanje kako je utvrđeno prekomernom pospanošću, vrištanje i psovanje i obustavljena je terapija baklofenom.

PRIMER 6: LEČENJE NOKAUT MIŠEVA SA KRHKIM X SINDROMOM GABA(B) AGONISTOM

Racemijski Baklofen

[0144]Komercijalno reklamiran baklofen (Sigma Chemical Co., St. Louis, Mo) je 50:50 racemijska me[avina R- i S- izomera. Da bi se bolje razumeo afinitet vezivanja racemijskog baklofena kupljena je licenca za bazu podataka neželjenih dejstava (SED) od kompanije Novascreen Biosciences Corporation (Hanover, MD). Baza podataka neželjenih dejstava obuhvata 76 molekularnih ciljeva skeniranih na 10 uM racemijskog baklofena u duplikatu. Ovi ciljevi mogu biti ključni posrednici neželjenih dejstava baklofena, dejstava kojima se ne teži i terapijskih ciljeva. Prema bazi podataka neželjenih dejstava, utvrđeno je da je baklofen selektivan za GABA-B i za manje od oko 50% vezivanja pri 10 uM na drugih 75 molekularnih ciljeva.

[0145]Opisani eksperimenti u ovim prekliničkim studijama pokazuju efikasnost za racemijski baklofen na širokom opsegu farmakoloških, fizioloških i bihejvioralnih ogleda. Racemijski baklofen smanjuje zakopavanje mermera kod Fmr1 nokaut miševa (Slika 1). Veruje se da zakopavanje mermera odražava odgovor ispitanika povezan sa anksioznošću, opsesivnošću/kompulzivnošću i širokom zastupljenošću i, samim tim, oponašanje simptoma često primećenih kod ispitanika sa krhkim X sindromom i drugim poremećajima razvoja mozga.

R baklofen

[0146]R-izomer baklofena (R baklofen) je jači GABA-B agonist od S izomera. Afinitet vezivanja tokom R-(oko 99% R baklofena) i S (oko 99% S baklofen) izomeri baklofena (kupljeni iz kompanije Sigma Chemical Co., St Louis, MO) su ispitivani. I R i S baklofen su analizirani na 10 uM u duplikatu na 74 molekularnih ciljeva (29 sa neurotransmiterima povezanh ciljeva, 1 steroid, 3 jonska kanala, 1 sekundarni glasnik, 4 faktora rasta/hormona, 13 peptida mozga/ creva, 12 opštih enzima, 9 kinaza, i 2 ćelije na osnovu funkcionalnih ciljeva). Testiranje je potvrdilo da su R- i S baklofen selektivni agonisti GABA-B i takođe da je R izomer jači GABA-B agonist od S-izomera (Tabela 3). Kako je prikazano u Tabeli 3 GABA(B) ogled vezivanja je izveden korišćenjem kortikalnih membrana pacova. Vrednosti IC50 i Ki ukazuju na to da je R baklofen oko 10 do oko 15 puta jači od S baklofena i R /S baklofen je srednje jačine.

[0147]Odnosi doza odgovor na dozu za racemijski (R /S) baklofen i svaki od pojedinačnih izomera (R ili S baklofen) je ispitivan na ponašanju zakopavanja mermera. R baklofen je bio jači od S baklofena kao inhibitor ponašanja koje se ogleda u zakopavanju mermera (Slike 2 i 3). Za ponašanje koje se ogleda u zakopavanju mermera se veruje da odražava ponašanje povezano sa anksioznošću, opsesivno/kompulzivno i istrajavajuće ponašanje i time oponaša simptome koji se često primećuju kod

ispitanika sa krhkim X sindromom (FXS) i druge poremećaje razvoja mozga.

[0148]R baklofen je jači za suzbijanje audiogenskih napada od S baklofena (Slika 4). Veruje se da je povećana podložnost audiogenskim napadima kod Fmr1 nokaut (KO) miševa model za povećanu učestalost epileptičnih napada kod ispitanika sa krhkim X sindromom.

OGLED SA ZAKOPAVANJEM MERMERA

Cilj eksperimenta

[0149]Cilj eksperimenta je bio da se odredi da li je smanjeno zakopavanje mermera posle primene R baklofena i/ili S baklofena kao agonista GABA-B receptora. U ovim eksperimentima, Fmr1 KO miševi su primili i.p. injekciju bilo R baklofena ili S baklofena i testirani su pogledu ponašanja koje se karakteriše kao zakopavanje mermera.

Rezultati

[0150]Rezultati eksperimenta pokazuju da R baklofen i S baklofen menjaju ponašanje poznato kao zakopavanje mermera kod Fmr1 KO miševa. Postojala je značajna izmena povezana sa dozom kod ponašanja u vezi sa zakopavanjem mermera kod Fmr1 KO miševa koji su primili i.p. injekciju R baklofena 1 sat pre testiranja. Specifično, Fmr1 KO miševi koji su primli dozu 10 mg/kg su zakopali znatno manje mermera od miševa koji su primili 0, 0,3, 1,3, ili 6 mg/kg. Postojala je značajna izmena povezana sa dozom kod ponašanja u vezi sa zakopavanjem mermera kod Fmr1 KO miševa koji su primili i.p. injekciju S baklofena 1 sat pre testiranja. Specifično, miševi koji su primili 1,0 mg/kg su zakopali značajno više mermera od miševa lečenih 0,0 mg/kg. Pored toga, miševi koji su primli 50 mg/kg su zakopali manje mermera od miševa koji su primili 0, 0,3, 1, 6 ili 30 mg/kg S baklofena.

Zaključci

[0151]Otkrića iz ovog eksperimenta ukazuju da postoji sa smanjenjem doze povezano ponašanje zakopavanja mermera kod Fmr1 KO miševa lečenih R baklofenom koji su ukazali na to da R baklofen smanjuje tipove ponašanja povezane sa ili slične anksioznosti/opsesivnosti/ponavljanjem procenjene u ovom ogledu. Pored toga, S baklofen je izmenio ponašanje zakopavanja mermera na način koji je zavisio od doze, međutim, pri dozi od 1 mg/kg. Fmr1 KO miševi su zapravo zakopali više mermera, što nagoveštava da ova doza može imati dejstvo suprotno željenom dejstvu. Fmr1 KO miševi su primili dozu od oko 50 mg/kg, zakopali su manje mermera što je ukazalo da ova visoka doza smanjuje ovaj tip ponašanja sličan ili povezan sa anksioznošću/opsesivnošću/ponavljanjem procenjene u ovom ogledu. Ovi podaci ukazuju da R baklofen može da bude pogodniji od S baklofena za smanjenje ovog tipa ponašanja sličnog ili povezanog sa anksioznosti/opsesivnosti/ponavl'jajućem ponašanjem koji se simuliraju u testu zakopavanja mermera.

Krhki X (Fmr1), Nokaut (KO) miševi

[0152]Fmr1 KO miševi na C57BL/6J (9 generacija) genetskoj pozadini su uzati iz The Jackson Laboratorv (Bar Harbor, ME). C57BL/6J je povratno ukršten da se uspostavi N11 generacija Fmr1 miševa. Svi miševi za ovu studiju su proizvedeni parenjem Fmr1 heterozigotnih ženskih miševa sa Fmr1 muškim miševima divljeg tipa. Samo su mužjaci Fmr1 KO (Fmr1~</>V) ispitani u ovoj studiji. Miševi su smešteni 2-5 po kavezu u sobu sa 12 sati ciklusom svetla: tame (svetla uključena u 6, isključena u 18) sa pristupom hraniad libitum.Za sve eksperimente su korišćeni mužjaci miševa su bili stari 2-4 meseca (20-30 grama), za sve eksperimente. Generalno, testiranje ponašanja je izvedeno između 9 časova i 15 časova. Na početku testiranja miševi su bili 3-4 meseca stari. Osoba koja vrši eksperimente nije bila upoznata sa genotipovima miševa korišćenim u eksperimentima.

[0153]Životinje su genotipovane standardnim PCR tehnikama. Za detekciju Fmr1 WT alela (527bp proizvod), PCR je izveden na DNK iz repova sa prajmerima Fmr1_S1

(5'GTGGT7AGCTAAAGTGAGGATGAT-3';ID BR SEK: 1) i Fmr1_S2

(5'CAGGTfTGTTGGGATTAACAGATC-3'; ID BR SEK: 2). Fmr1 KO alel (501 bp proizvod) je detektovan pomoću PCR sa Fmr1 _S1 prajmerom i prajmerom Fmr1 N2 (5TGGGCTCTATGGCTTCTGA-3'; ID BR SEK: 3) koji se vezuje na Neo kasetu koja je zamenila ekson 5 Fmr1 gena. Uslovi ciklusa su bili identični i za S1/S2 i za S1/N2 kombinacije: 2 min na 94°C, 30 s na 55°C, 60 s na 72°C), 10 min na 72°C korišćenjem standardnih PCR reagenasa.

Postupci

[0154]Standardni mišji kavez je napunjen sa 10 cm posteljine od kukuruznih klipova. Twenty (20) malih (1,5-2 cm) crnih mermera je postavljeno na istoj udaljenosti (oko 1-2 cm udaljeno) na vrh posteljine. Miš je postavljen u kavez i ostavljeno mu je da istražuje i zakopa komade mermera. Posle oko 20 minuta miš je uklonjen i izvestan broj zakopanih mermera (mermer se smatra "zakopanim" ako je više od 50% ispod posteljine) je zabeleženo.

[0155]Baklofen i placebo su primenjeni miševima jedan sat pre obuke, intraperitonealnim (i.p.) injekcijama, u količini od 0,1 ml/10 mg telesne težine.

[0156]Miševima je ubrizgana (i.p.) doza R(+)- ili S(-)-baklofena jedan sat pre testiranja. Svakom mišu je ubrizgana doza R ili S pre testiranja. Redosled terapije (npr., R dolazi posle S, ili S dolazi posle R) je izbalansiran, i ta doza je nasumično dodeljena svakom leku. Najmanje 3 dana bi prošla između testova.

[0157]U vreme testiranja, miš je postavljen na kraj kaveza koji je sadržao mermere i ostavljeno je 20 minuta da zakopa mermere. Posle 20-minutnog testa, miševi su uklonjeni i zakopani mermeri su prebrajani. Mermeri su identifikovani kao 'zakopani' ako bi najmanje 50% bilo pokriveno posteljinom. Posle testiranja miševi su vraćeni u njihov kućni kavez. Sledeći broj (N) miševa je korišćen za različite doze R(+) baklofena: N=16, 0 mg/kg; N= 15, 0,3 mg/kg; N= 15, 1,0 mg/kg; N = 10, 3,0 mg/kg; N = 13, 6,0 mg/kg; N = 10, 10mg/kg. Korišćen je sledeći broj (N) miševa za različite doze S(-)-baklofena: N=16, 0 mg/kg; N= 15, 0 mg/kg; N= 13, 0,3 mg/kg; N = 14, 1,0 mg/kg; N = 12, 6,0 mg/kg; N = 11, 10 mg/kg. 30,0 mg/kg; N = 14, 50 mg/kg.

[0158]Mermeri koji su zakopani su ručno pobrojani na listu sa podacima od strane eksperimentatora koji nije bio upoznat sa genotipom i terapijom. Podaci su zatim ručno uneti u tabelu na računam.

[0159]Ovi podaci su analizirani na dva načina (doza X redosled terapije) ANOVA. Značajna glavna dejstva doze su zatim analizirana korišćenjem Least Square upoređivanja u nastavku. Statističke analize su analizirane korišćenjem SPSS 11.0.

Rezultati

Racemijski Baklofen

[0160]Priemna racemijskog baklofena (6 mg/kg, 12 mg/kg) na zakopavanje mermera kod nokaut miševa sa krhkim X sindromom na način koji zavisi od doze (Slika 1).

R(+)-baklofen

[0161]Slika 2 pokazuje da je sa dozom povezana postojala značajna (p<0,005) promena u zakopavanju mermera kod Fmr1 KO miševa koji su primli i.p. injekciju R-baklofena jedan sat pre testiranja. Specifično, Fmr1 KO miševi koji su primli dozu od 10 mg/kg su zakopali značajno manje (p<0,05) mermera od miševa koji su primili 0, 0,3, 1, 3, ili 6 mg/kg. Dejstvo redosleda terapije nije bilo statistički značajno (p> 0,05).

S(-)-Baklofen

[0162]Slika 3 pokazuje da je sa dozom povezana postojala i značajna (p<0,005) promena u zakopavanju mermera kod Fmr1 KO miševa koji su primli i.p. injekciju S-baklofena jedan sat pre testiranja. Specifično, miševi koji su primili 1,0 mg/kg su zakopali značajno (p< 0,05) više mermera od miševa lečenih sa 0,0 mg/kg. Pored toga, miševi koji su dobili 50 mg/kg su zakopali značajno manje (p's

<0,05) mermera nego miševi koji su primili 0, 0,3, 1, 6, ili 30 mg/kg S-baklofen. Dejstvo redosleda terapije nije bilo statistički značajno (p> 0,05).

Zaključak

[0163]Otkrića iz ovog eksperimenta ukazuju da postoji sa smanjenjem doze povezano ponašanje zakopavanja mermera kod Fmr1 KO miševa lečenih racemijskim baklofenom. Kada se primene odvojeno, R baklofen smanjuje tipove ponašanja sličnih ili povezanih sa anksioznošću/opsesivnošću/ponavaljnjem analizirane u ovom ogledu. S baklofen je takođe izmenio ponašanje zakopavanja mermera na način koji je zavisio od doze, međutim, pri dozi od 1 mg/kg, Fmr1 KO miševi su zapravo zakopali više mermera, što je nagovestilo da ova doza može imati dejstvo suprotno željenom dejstvu. Međutim, Fmr1 KO miševi koji su primili dozu od 50 mg/kg, jesu zakopali manje mermera što je ukazalo da ova visoka doza smanjuje ove tipove ponašanja slične ili povezane sa anksioznošću/opsesivnošću/ponavljanjem ispitivane u ovom ogledu. Zajedno ova otrkića ukazuju da R baklofen može biti pogodniji od S bakofena za smanjeje tipa ponašanja sličnog ili povezanog sa anksioznošću/opsesivnošću/ponavlanjem koji se simuliraju u testu zakopavanja mermera.

OGLED SA AUDIOGENSKIM NAPADIMA

Cilj eksperimenta

[0164]Cilj eksperimenta je bio da se odredi da li je osetljivost na audiogene napade smanjena kod Fmr1 KO miševa posle primene R baklofena i/ili S baklofena kao agonista GABA-B receptora. U ovim eksperimentima, Fmr1 KO miševi su primili i.p. injekciju bilo R baklofena ili S baklofena i testirani su na audiogene napade.

Rezultati

[0165]Rezultati eksperimenta pokazuju da R(+)-baklofen, ali ne S(-)-baklofen, smanjuje audiogene napade kod Fmr1 KO miševa. Oko 70-80% terapije pomoćnim sredstvom i terapije S(-)-baklofenom (3 mg/kg) Fmr1 KO miševi su pokazali audiogeni epileptični napad. U pisanom dokumentu, samo 33% Fmr1 KO miševa lečenih sa 3 mg/kg R(+)baklofena je pokazalo napade.

Zaključci

[0166]Otkrića pokazuju da je R(+)-baklofen, ali ne S(-)-baklofen, smanjio audiogene napade kod Fmr1 KO miševa i da je R baklofen delotvorniji od S baklofena za smanjenje ovog tipa ekološki izazvanih napada kod Fmr1 KO miševa.

Postupci

[0167]Ovi postupci su korišćeni u eksperimentima sa audiogenim napadom kako je prethodno opisano (Yan, Q.J., et al., Genes Brain Behav. 3:337-359 (2004); Yan, Q.J., et al., Neuropharm. 49:1053-1066

(2005)). Ukratko, Fmr1 nokaut miševi su lečeni i.p. sa bilo pomoćnim sredstvom, R baklofenom ili S baklofenom oko 60 minuta pre ogleda. Miševi su bili izloženi zvuku visokog intenziteta i zatim su posmatrani na pojavu epileptičnih napada. Primarna krajnja tačka je bila frekvencija epileptičnog statusa, zadržan tonični napad je najčešće dao kao rezultat zastoj disajnih puteva i smrt.

[0168]Artikli za testiranje i kontrolisanje su primenjeni miševima jedan sat pre obuke, intraperitonealnim (i.p.) injekcijama, u količini od 0,1 ml/10 g telesne težine.

[0169]Miševima je ubrizgana (i.p.) doza R(+) baklofena ili S(-) baklofena 45 min pre testiranja. Svakom mišu je ubrizgana doza baklofena R ili S pre testiranja. Miševi korišćeni za ovu studiju su bili eksperimentalno naivni.

[0170]Dve-trećine miševa je postavljeno u čist kavez sa posteljinom i preneto iz kaveza u kom su držani u komoru sa oslabljenim zvukom. Kavez je postavljen ispod poklopca koji je sadržao dva Radio Shack lična alarma. Posle 1. min zvuk alarma je uključen na dve minute. Posle ova dva minuta izlaganja miševima je dat još jedan minut bez ikakvog zvuka posle čega je usledio alarm od dva minuta.z-dueits^tMiujtspnsusivu napaua Ka*u jts ueiiiiibaiiu pumucu iiei^iieiiauiiin uivijmimiuimuiiiii/muiiiuimiinapada. U našem protokolu testiranja, miševi ne pokazuju napad tokom prvog perioda alarma.

[0171]Sledeći broj (N) miševa je korišćen za ovu studiju: 0 mg/kg N = 10; 3 mg/kg R(+)-baklofen N = 9; i 3 mg/kg S(-)-baklofen N = 9.

[0172]Zabeleženo je prisustvo napada kako je definisano pomoću 'neiznenadnih' divljih ili toničnih/kloničnih napada. Pored toga, latentnost na divlje i/ili tonične/klonične napade je takođe zabeležena. Prisustvo miševa koji pokazuju napade je analizirano korišćenjem SPSS 11,0.

Rezultati

[0173]R-baklofen (3 mg/kg) je značajno smanjio uvođenje audiogenih napada pri čemu ista doza S baklofena nije bila delotvornija od pomoćnog farmaceutskog sredstva (Slika 4).

[0174]Slika 4 pokazuje da je oko 70% pomoćnim sredstvom lečenih Fmr1 KO miševa pokazalo audiogene napade. Slično tome, oko 78% Fmr1 KO miševa lečenih sa oko 3 mg/kg S(-) baklofena je pokazalo epileptične napade. U pisanom dokumentu, samo oko 33% Fmr1 KO miševa lečenih sa 3 mg/kg R(+) baklofena je pokazalo epileptične napade.

Zaključak

[0175]Ova otkrića ukazuju da je verovatno da R baklofen bude delotvorniji od S baklofena za smanjenje ovog tipa ekološki izazvanih napada na Fmr1 KO miševima.

TESTIRANJE NA OTVORENOM POLJU

Cilj eksperimenta

[0176]Cilj eksperimenta je bio da se odredi da li je posle primene R baklofena i/ili S baklofena kao agonista GABA-B receptora promenjena aktivnost kod Fmr1 KO miševa na otvorenom polju. U ovim eksperimentima, Fmr1 KO miševi su primili i.p. injekciju bilo R baklofena ili S baklofena i testirani su pogledu aktivnosti na otvorenom polju.

Rezultati

[0177]Rezultati eksperimenta pokazuju da R(+) baklofen i S(-) baklofen smanjuju aktivnost na otvorenom polju kod Fmr1 KO miševa. U odnosu na pomoćnim sredstvom lečene pripadnike legla divljeg tipa (WT), miševi lečenih pomoćnim sredstvom Fmr1 KO su bili značajno aktivni na otvorenom polju mereno pomoću ukupne aktivnosti. Postojalo je značajno smanjenje povezano sa dozom u eksploratornoj aktivnosti kako je mereno u ukupnom rastojanju kod Fmr1 KO miševa koji su primili i.p. injekciju R(+) ili S(-) baklofena 1 sat pre testiranja. Specifično, Fmr1 KO miševi koji su primili dozu od 6 mg/kg R(+) baklofena su bili manje aktivni (smanjeno ukupno rastojanje) u poređenju sa Fmr1 KO miševima koji su primili pomoćno farmaceutsko sredstvo. Slično, Fmr1 KO miševi koji su primili dozu od 50 mg/kg R(+) baklofena su bili manje aktivni (smanjeno ukupno rastojanje) u poređenju sa Fmr1 KO miševima koji su

primili pomoćno sredstvo.

Zaključci

[0178]Ovi podaci pokazuju da je postojalo sa dozom povezano smanjenje istraživačku aktivnosti kod Fmr1 KO miševa lečenih R(+) ili S(-) baklofenom. Slično pojedincima sa krhkim X sindromom, muški Fmr1-deficijentni miševi su bili aktivniji, ali ova povećana aktivnost kako je mereno ukupnim pređenim rastojanjem u areni na otvorenom polju, može da bude normalizovana baklofenom. Ovi podaci nagoveštavaju da doza neophodna za S baklofen koja smanjuje istraživačku aktivnost kod Fmr1 KO miševa jeste veća od nego što je potrebno za R baklofenom lečene miševe. Dakle, R baklofen može biti delotvorniji od S baklofena za smanjenje tipa pojačane aktivnosti stimulisane testom na otvorenom polju.

Postupci

[0179]Artikli za testiranje i kontrolisanje su primenjeni miševima jedan sat pre obuke, intraperitonealnim (i.p.) injekcijama, u količini od 0,1 ml/10 g telesne težine.

[0180]Miševima je ubrizgana (i.p.) doza R(+) ili S(-) baklofena jedan sat pre testiranja. Svakom mišu je ubrizgana doza R ili S pre testiranja. Redosled terapije (npr., R dolazi posle S, ili S dolazi posle R) je izbalansiran, i ta doza je nasumično određena za svaki lek. Najmanje 3 dana bi prošla između testova. Miševi korišćeni za ovaj eksperiment su prethodno testirani približno nedelju dana ranije na testu sa zakopavanjem mermera posle terapie sa R(+) i S(-) baklofenom.

[0181]Miševi su postavljeni u centar providne Plexiglas (40 cm x 40 cm x 30 cm) arene na otvorenom polju i ostavljeno im je da istražuju tokom 30 minuta. Svetio, nadzemno osvetljenje je dalo približno osvetljenje od 800 luksa unutar arena. Bela buka je postojala na približno 55 dB unutar arena. Podaci o ukupnom pređenom rastojanju tokom 30 minutnog testa su prikupljeni u dvominutnim intervalima kompjuterski upravljanim Digiscan optičkim sistemom za aktivnost životinja (Accuscan Electronics), ali podaci za pun 30-min test su bili analizirani.

[0182]Sledeći broj (N) miševa je korišćen za različite doze R(+) baklofena: N =12, 0 mg/kg; N = 13, 1,0 mg/kg; N = 13, 6,0 mg/kg. Sledeći N su korišćeni za različite doze S(-)baklofena: N = 12, 0 mg/kg; N = 14, 1,0 mg/kg; N = 12, 50 mg/kg. N za WT kontrolno leglo su bili: terapija pomoćnim sredstvom R(+)-baklofenom N = 14; terapija pomoćnim sredstvom S(-) baklofenom N = 16.

[0183]Podaci o aktivnosti na otvorenom polju su analizirani korišćenjem dvostepenog postupka. Prvo podaci iz WT legla lečenog pomoćnim sredstvom i legla Fmr1 KO su analizirani korišćenjem jednosmernog ANOVA. Miševi iz Fmr1 KO legla su, dalje, analizirani korišćenjem jednosmerne ANOVA. Dalje, podaic za Fmr1 KO za tri doze svakog jedinjenja su analizirani da se odredi da li je lečenje značajno promenilo ponašanje Fmr1 KO miševa. Statističke analize su analizirane korišćenjem SPSS 11.0.

Rezultati

R(+) baklofen

[0184]Slika 5 pokazuje da je postojalo značano (p < 0,001) povećanje lokomotorne aktivnosti kod pomoćnim sredstvom lečenih Fmr1 KO miševa u poređenju sa kontrolnom grupom divljeg tipa (WT) lečenom pomoćnim sredstvom. Pored toga, postojala je promena povezana sa dozom za ukupno pređeno rastojanje kod Fmr1 KO miševa koji su primili i.p. injekciju R-baklofena 1 sat pre testiranja. Fmr1 KO miševi su primili dozu od 6 mg/kg su bili značajno manje aktivni (p = 0,018) u odnosu na pomoćnim srdstvom lečene Fmr1 KO miševe.

S(-) baklofen.

[0185]Slika 5 pokazuje da je postojalo značajno (p < 0,05) povećanje lokomotorne aktivnosti kod pomoćnim sredstvom lečenih Fmr1 KO miševa u poređenju sa kontrolnom grupom divljeg tipa (WT) lečenom pomoćnim sredstvom. Pored toga, postojala je promena povezana sa dozom u ukupnom rastojanju pređenom kod Fmr1 KO miševa koji su primili i.p. injekciju S(-) baklofena 1 sat pre testiranja. Specifično, Fmii KO miševi koji su primili dozu od 50 mg/kg su bili značajno manje aktivni (p = 0,021) u odnosu na pomoćnim sredstvom lečene Fmr1 KO miševe.

Zaključci

[0186]Ovi podaci pokazuju da postoji sa dozom povezano smanjenje lokomotorne aktivnosti kod Fmr1 KO miševa tretiranih sa R(+)-baklofenom koje označava da R(+) baklofen smanjuje Fmr1 KO hiperaktivnost kako je procenjeno u ovom ogledu. Pored toga, S baklofen je na od doze zavisan način smanjio aktivnost Fmr1 KO miševa. Manja doza R(+) baklofena je bila delotvorna kod smanjenja Fmr1 KO hiperaktivnosti u odnosu na S(-) baklofen. R(+) baklofen može biti pogodniji od S(-) baklofena za smanjenje tipa hiperaktivnosti kod Fmr1 KO miševa stimulisanih testom na otvorenom polju.

Sažetak prekliničkih rezultata

[0187]R baklofen je bio 10-struko jači od S baklofena kao GABA-B agonista (Tabela 3) i, takođe, jači za suzbijanje zakopavanja mermera (Slike 2 i 3). Slično, R baklofen je jači za suzbijanje audiogenih napada od S baklofena (Slika 4) i testiranje na otvorenom polju (Slika 5).

PRIMER 7: LEČENJE NOKAUT MIŠEVA SA KRHKIM X POMOĆU ANTAGONISTA M1 MUSKARINSKOG RECEPTORA

[0188]Diciklomin smanjuje zakopavanje mermera kod Fmr1 nokaut miševa (Slika 6). Veruje se da zakopavanje mermera odražava sa anksioznošću povezano ponašanje koje se dobije kao odgovor a koje je opsesivno/kompulsivno i rasprostranjeno i, samim tim, oponašanje simptoma često primećenih kod ispitanika sa krhkim X sindromom i drugim poremećajima u razvoju mozga. Slično, diciklomin je suzbio audiogenske napade kod Fmr1 nokaut miševe (Slika 7). Veruje se da je povećana podložnost audiogenim napadima kod Fmr1 nokaut miševa model za povećanu učestalost epileptičnih napada kod ispitanika sa krhkim X sindormom (FXS).

OGLED SA ZAKOPAVANJEM MERMERA

Postupci

[0189]Fmr1 KO miševi su odgajani na C57BL/6J genetskoj podlozi. Samo su mužjaci Fmr1 KO (Fmr1-/y) miševa testirani u ovoj studiji. Standardni mišji kavez je napunjen sa 10 cm posteljine od kukuruznih klipova. Mali (1,5-2 cm) crni mermeri su postavljeni na istoj udaljenosti na vrhu krevetnine. Mišje postavljen u ovaj kavez i ostavljeno mu je da istražuje i zakopa komade mermera. Posle oko 20 minuta miš je uklonjen i zabeležen je broj zakopanih mermera (mermer se smatra "zakopanim" ako je više od 50% ispod posteljine). Miševi su lečeni diciklomicinom oko 60 minuta pre testa.

Rezultati.

[0190]Fmr1 nokaut miševi u ovom soju podloge su zakopali više mermera od pripadnika legla divljeg tipa (wt). Primena diciklomina je na od doze zavisan način smanjila zakopavanje mermera (Slika 6).

Zaključak

[0191]Ovi podaci pokazuju da postoji sa dozom povezano smanjenje zakopavanja mermera kod Fmr1 KO miševa lečenih diciklominom. Diciklomin je smanjio tipove ponašanja slične ili povezane sa anksioznošću/opsesivnošću/ponavljanjem analizirane u ovom ogledu.

OGLED SA AUDIOGENSKIM NAPADIMA

Postupci

[0192]Korišćeni postupci su opisani gore. Ukratko, Fmr1 nokaut miševi su lečeni i.p. sa bilo pomoćnim sredstvom ili diciklomicinom oko 60 minuta pre ogleda. Miševi su izloženi zvuku visokog intenziteta i zatim je posmatrani na pojavu napada. Primarna krajnja tačka je bila učestalost epileptičnog statusa, zadržan tonifini napad je često dao kao rezultat zastoj disajnih puteva i smrt.

Rezultati

[0193]Diciklomin je značajno sprečio indukovanje audiogenih napada (Slika 7). Zaključak

[0194]Ovi podaci pokazuju da dicikiomin delotvomo smanjuje napad kod Fmr1 KO miševa.

EKVIVALENTI '

[0195]Mada je ovaj pronalazak posebno prikazan i opisan sa pozivom na preporučena izvođenja, jasno je stručnjaku u ovoj oblasti da različite promene oblika i detalja mogu da se naprave bez udaljavanja od obima pronalaska koji prati priložene patentne zahteve.

Claims (30)

1. Supstanca za upotrebu za poboljšanje barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata socijalni domen i domen komunikacije kod ljudskog bića koje ima autizam, pri čemu ova supstanca obuhvata terapijski delotvornu količinu barem jednog agonista gama-aminobutirne kiseline.

2. Supstanca za upotrebu za poboljšanje barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata socijalni domen i domen komunikacije kod ljudskog bića koje ima poremećaj iz spektra autizma, pri čemu ova supstanca obuhvata terapijski delotvornu količinu barem jednog agonista gama-aminobutirne kiseline.

3. Supstanca za upotrebu za lečenje ljudskog bića koje ima krhki X sindrom, pri čemu ova supstanca obuhvata terapijski delotvornu količinu barem jednog agonista gama-aminobutirne kiseline.

4. Supstanca za upotrebu za lečenje ljudskog bića koje ima Daunov sindrom, pri čemu ova supstanca obuhvata terapijski delotvornu količinu barem jednog agonista gama-aminobutirne kiseline.

5. Supstanca za upotrebu za poboljšanje socijalnog domena kod ljudskog bića koje ima autizam, pri čemu ova supstanca obuhvata terapijski delotvornu količinu barem jednog agonista gama-aminobutirne kiseline.

6. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu agonist gama-aminobuterne kiseline (GABA) obuhvata GABA(B) agonist.

7. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 3 ili patentnom zahtevu 6, pri čemu GABA(B) agonist obuhvata baklofen, preporučljivo R baklofen.

8. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 7, pri čemu je baklofen barem oko 80 molskih procenata R baklofen, barem oko 85 molskih procenata R baklofen, barem 90 molskih procenata R baklofen, barem oko 95 molskih procenata R baklofen ili barem oko 99 molskih procenata R baklofen.

9. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, još obuhvata primenu ljudskom biću barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata antidepresiv, a2-adrenergijski agonist, antiepileptik, agonist nikotinskog receptora, agonist endokanabinoidnog receptora, antiepileptik, anti-psihotik, AMPA agonist i agonist M1 muskarinskog receptora

10. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 2 ili patentnom zahtevu 5, pri čemu ljudsko biće još ima i krhki X sindrom.

11. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, još obuhvata primenu barem jednog mGluR antagonista I grupe ljudskom bićju.

12. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 11, pri čemu je mGluR antagonist I grupe bilo mGluR5 antagonist ili mGluRI antagonist.

13. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, još obuhvata poboljšanje kognitivne funkcije kod ljudskog bića.

14. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 13, pri čemu poboljšanje kognitivne funkcije jeste poboljšanje barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata pamćenje, učenje, pažnju, funkciju izvršavanja, obradu informacija, konceptualizaciju, opreznost i rešavanje problema.

15. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, pri čemu ova supstanca obuhvata terapijski delotvornu količinu barem oko 90 molskih procenata R baklofena u odnosu na ukupni R baklofen i S baklofen u ovoj supstanci.

16. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu poboljšanje u socijalnom domenu kod ovog ljudskog bića obuhvata smanjenje barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata opsesivno kompulzivni poremećaj, poremećaj izražene senzorne pobuđenosti, anksiozni poremećaj, poremećaj epileptičnih napada, razdražljivost, agresivnost, iznenadna drhtavica, ponavljajuće/autostimulativno ponašanje, skretanje pogleda, griženje ruke, udaranje glave i udaranje drugih.

17. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu poboljšanje u socijalnom domenu kod ljudske osobe obuhvata povećanje barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata socijalizaciju, odgovarajući odgovor na govorni jezik, spontane pokušaje na interakciju, kontakt očima, raspoloženje, motivacija i mirnoća.

18. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva 1, 2 ili 5 ili od njih zavisnim patentnim zahtevima, još obuhvata poboljšanje domena komunikacije kod ljudskog bića.

19. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 18, pri čemu poboljšanje domena komunikacije obuhvata poboljšanje u verbalnom izražavanju.

20. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je ova supstanca predviđena za smanjenje barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata razdražljivost i agresivnost kod ljudskog bića koje ima autizam.

21. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu se agonist gama-aminobutirne kiseline, GABA(B) agonista, baklofen ili R baklofen oralno primenjuju na ljudsko biće.

22. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu agonist gama-aminobuterne kiseline, baklofen ili R baklofen se primenjuje na ljudsko biće u dozi od oko 2,5 mg, oko 5 mg, oko 10 mg, oko 15 mg, oko 20 mg, oko 25 mg, oko 30 mg, oko 40 mg, oko 45 mg, oko 50 mg ili oko 100 mg.

23. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 22, pri čemu se agonist gama-aminobutirne kiseline, baklofen ili R baklofen primenjuje u samo jednoj dnevnoj dozi, ili u dve dnevne doze, ili tri dnevne doze, ili četiri dnevne doze ili pet dnevnih doza, ili u više dnevnih doza.

24. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu su barem jedan socijalni domen, domen komunikacije i kognitivni domen poboljšani kod ljudskog bića posle lečenja sa agonistom gama-aminobutirne kiseline

25. Supstanca za upotrebu prema bilo kom od prethodnih patentnih zahteva, pri čemu je socijalni domen kod ljudskog bića poboljšan.

26. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 24, pri čemu je kod ljudskog bića domen komunikacije poboljšan.

27. Supstanca za upotrebu prema patentnom zahtevu 24, pri čemu je kod ljudskog bića kognitivna funkcija poboljšana.

28. Supstanca za upotrebu za smanjenje barem jednog člana izabranog iz grupe koja obuhvata razdražljivost i agresivnost kod ljudskog bića koje ima krhki X sindrom, pri čemu ova supstanca obuhvata terapijski delotvornu količinu barem jednog agonista gama-aminobutirne kiseline.

29. Supstanca za upotrebu za poboljšanje barem jednog člana izabranog iz gupe koja obuhvata socijalni domen i domen komunikacije kod ljudskog bića koje ima krhki X sindrom, pri čemu je ova supstanca oralna supstanca koja obuhvata terapijski delotvornu količinu barem oko 99 molskih procenata R baklofena u odnosu na ukupni R baklofen i S baklofert.

30. Supstanca za upotrebu za smanjenje barem jednog člana izabranog iz gupe koja obuhvata razdražljivost i agresivnost kod ljudskog bića koje ima krhki X sindrom, pri čemu je ova supstanca oralna supstanca koja obuhvata terapijski delotvornu količinu barem oko 99 molskih procenata R baklofena u odnosu na ukupni S baklofen.