RS49822B

RS49822B - Umetak za pričvršćivanje na šupljim i na punim gradjevinskim materijalima

Info

Publication number: RS49822B
Application number: YUP-845/01A
Authority: RS
Inventors: Wolfgang NEHL
Original assignee: Fischerwerke Artur Fischer Gmbh.&Co. Kg.,
Priority date: 2000-03-30
Filing date: 2001-01-18
Publication date: 2008-08-07
Also published as: HRP20010782B1; YU84501A; WO2001075314A1; TR200103437T1; HU227403B1; AU752327B2; JP2003529727A; HK1048845B; CZ20014314A3; ZA200108902B; CA2373476C; DK1183475T3; RU2226238C2; CZ295815B6; AU3731401A; NO20015672L; CN1289831C; PL350671A1; BR0105423A; US6558094B2

Abstract

Umetak za pričvršćivanje na šupljim i na punim gradjevinskim materijalima, sa kracima 18 za razmicanje koji se pružaju u uzdužnim smeru i koji se mogu razmicati uvrtanjem vijka 44 za razmicanje u umetak 10, pri čemu su krakovi 18 za razmicanje spojeni jedan sa drugim na svom zadnjem kraju pomoću kraja 14 umetka u obliku čaure, kroz koji se može provući vijak 44 za razmicanje, a na svom rpednjem kraju pomoću vrha 16 umetka u obliku čaure, u koji se može uvrnuti vijak 44 za razmicanje, naznačen time, što su kraci (18) za razmicanje spojeni jedan sa drugim u obimnom smeru pomoću materijala (22) koji se može širiti. Prijava sadrži još 7 zavisnih patentnih zahteva.

Description

O<p>is pronalaska

'Umetak za pričvršćivanje na šupljim i na punim građevinskim materijalima

Pronalazak se odnosi na umetak za pričvršćivanje na šupljim i na punim građevinskim materijalima koji ima karakteristike prema uvodnom delu zahteva 1.

Pri tome se pod šupljim građevinskim materijalima pođnizumevaju, na primer,

šuplji blokovi od opeke ili ploče iza kojih se nalazi prazan prostor. Pod punim građevinskim materijalima pođrazumeva se, na primer, beton ili si.

Umeci te vrste su poznati po sebi. Oni su obično napravljeni od plastične mase

i u svom srednjem području imaju krakove za razmicanje koji se pružaju u uzdužnom smeru, a koji su jedan od drugoga razdvojeni sa prorezima. Na svom zadnjem kraju kraci za razmicanje su spojeni pomoću kraja umetka u obliku čaure,

dok su na svom prednjem kraju jedan sa drugim spojeni pomoću vrha umetka u vidu čaure. Vijak za razmicanje može se provući kroz kraj umetka u obliku čaure i uvrnuti u vrh umetka. Radi pričvršćivanja umetka u punom građevinskom materijalu taj umetak se umeće u bušotinu u punom građevinskom materijalu, pa se vijak za razmicanje uvrće u pomenuti umetak. Vijak za razmicanje pritiska krakove za razmicanje razdvajajući ih jednog od drugoga, tj. vijak za razmicanje razmiče krake za razmicanje i na taj način ankeruje umetak u bušotini u punom građevi n skom materijalu.

U šupljem građevinskom materijalu ili u ploči umetak se provlači kroz bušotinu, tako da kraj umetka u obliku čaure bude u šupljem građevinskom materijalu. Posle toga se vijak za razmicanje provlači kroz kraj umetka, vodi se između krakova za razmicanje i uvrće se u vrh umetka. Uvrtanjem vijka za razmicanje u vrh umetka isti se pomera prema kraju umetka, pri čemu se kraci za razmicanje razmiču. Poznate su dve mogućnosti za razmicanje. Prva je da se kraci za razmicanje usled približavanja vrha umetka prema kraju umetka izvijaju prema spolja i na taj način zahvataju šuplji građevinski materijal otpozadi putem spoja obezbeđenog oblikom. Druga mogućnost je da se vrh umetka pri uvrtanju vijka za razmicanje obrće u odnosu na kraj umetka, usled čega se kraci za razmicanje uvijaju jedan oko drugog i obrazuju tvorevinu u vidu čvora (izbočine) koja zahvata šuplji građevinski materijal otpozadi.

Poznati umeci imaju kao nedostatak loše vođenje vijka, jer pri uvrtanju vijak za razmicanje može da izađe bočno kroz prorez između krakova za razmicanje. Naredni nedostatak poznatog umetka je njegova mala torziona krutost, što dovodi do elastičnog obrtanja vrha umetka u odnosu na kraj umetka pri uvrtanju vijka za razmicanje. Pri uvrtanju nikom vijka za razmicanje moguće je elastično obrtanje vrha umetka u odnosu na kraj umetka kada se odvijač pusti radi ponovnog zahvatanja, pa se vrh umetka opet obrće unazad zajedno sa vijkom za razmicanje koji je uvrnut u njemu. Ovo ima za posledicu to da se vijak za razmicanje nikom može uvrnuti u umetak samo loše.

Pronalazak ima za zadatak da eliminiše napred navedene nedostatke.

Ovaj zadatak je rešen sa pronalaskom sa karakteristikama prema zahtevu 1. Kod umetka prema pronalasku sa karakteristikama prema zahtevu 1 kraci za razmicanje su u obimnom smeru spojeni pomoću materijala koji se može širiti. Da bi se obezbedila njegova proširljivost taj materijal može biti napravljen kao tanak i/ili može biti talasasto oblikovan u obimnom smeru umetka. Pri izradi umetka od plastične mase materijal koji se može širiti prvenstveno je izveden u jednom komadu sa kracima za razmicanje i shodno tome napravljen je od iste plastične mase kao i ostatak umetka. Materijal koji se može širiti u ovom slučaju prvenstveno je napravljen kao tanki sloj od plastične mase. Spajanjem krakova za razmicanje u obimnom smeru umetak prema pronalasku zadržava oblik čaure koja je takođe zatvorena i u obimnom smeru u području krakova za razmicanje. Time se postiže dobro vođenje vijka za razmicanje i sprečava se da vijak za razmicanje izađe bočno iz umetka između krakova za razmicanje, a naročito pri poprečnom opterećenju vijka za razmicanje. Naredna prednost spajanja krakova za razmicanje u obimnom području je povećana torziona krutost umetka. Povećana torziona km tost ima pre svega tu prednost što se vrh umetka pri uvrtanju vijka za razmicanje manje okreće zajedno sa njim, zbog čega se vijak za razmicanje može bolje uvrnuti u vrh umetka. Dalje, povećana torziona krutost ima tu prednost što se vrh umetka manje obrće unazad po prestanku dejstva obrtnog momenta za uvrtanje, a takođe, na primer, i pri ponovnom zahvatanju odvijača. Zbog toga se vijak za razmicanje može jednostavnije uvrnuti u umetak, a posebno pri uvrtanju rukom. Uz to umetak prema pronalasku ima i tu prednost što se obrtni moment pri uvrtanju vijka za razmicanje mnogo manje smanjuje posle početka razmicanja u šupljem građevinskom materijalu. Inače se kod poznatih umetaka za razmicanje obrtni momenat jako smanjuje kada krakovi za razmicanje počnu cla se izvijaju ili se uvijaju jedan oko drugog pri pričvršćivanju umetka u šupljem građevinskom materijalu. Ovaj efekat je sada barem smanjen zbog povećane krutosti umetka prema pronalasku koja nastaje kao posledica spajanja njegovih krakova za razmicanje u obimnom smeru. Efekat većeg smanjenja obrtnog momenta pri uvrtanju vijka za razmicanje je nepoželjan, pošto se pojavljuje osećaj da bi se vijak za razmicanje ili umetak pri prekomernom opterećenju mogli iščupati i da zbog toga nije obezbeđeno čvrsto oslanjanje u šupljem građevinskom materijalu.

Kod jednog primera izvođenja prema pronalasku kraj umetka u obliku čaure ima veću poprečnu dimenziju od preostalog dela umetka. Ovaj primer izvođenja ima za cilj da se ostvari dobro naieganje umetka u šupljem ili pločastom građevinskom materijalu, u kome je umetak u bušotini u suštini prihvaćen samo pomoću kraja umetka u obliku čaure, dok se preostali deo umetka nalazi u praznom prostoru.

Kod jednog primera izvođenja prema pronalasku poprečni presek kraja umetka u obliku čaure ima testerasti profil. Ovo znači da kraj umetka ima radijalne površine od čije spoljne ivice u vidu zavojnice polazi linija profila suprotno smeru uvrtanja vijka za razmicanje prema unutra do sledeće radijalne površine. Radijalne površine su takođe usmerene i u smeru uvrtanja vijka za razmicanje. U mekim građevinskim materijalima one formiraju jednu vrstu oslonca koji se utiskuje u građevinskom materijalu i time obrazuje sredstvo za sprečavanje obrtanja, koje ne dozvoljava obrtanje umetka pri uvrtanju vijka za razmicanje. Podrazumeva se da radijalne površine ne smeju biti tačno radijalno usmerene. Posebno u kombinaciji sa većim poprečnim presekom kraja umetka u odnosu na preostali deo umetka testerasto izvođenje profila kraja umetka omogućava dobro sprečavanje obrtanja u mekim građevinskim materijalima, pošto pri umetanju umetka u bušotinu u mekom građevinskom materijalu kraj umetka koji ima veću poprečnu dimenziju zbija građevinski materijal u području koje okružuje kraj umetka, tako da radijalne površine obrazovane u građevinskom materijalu zadržavaju dobar oslonac u građevinskom materijalu.

Kod jednog primera izvođenja pronalaska vrh umetka u obliku čaure je snabdeven sa ugaonim prorezima, na primer u obliku slova V, pri čemu je ugao (teme) ili vrh proreza prvenstveno usmeren prema prednjem ili prema zadnjem kraju umetka. Zbog svog ugaonog oblika prorezi imaju jedan krak sa usponom u smeru uspona (koraka) navoja vijka za razmicanje i drugi krak sa suprotno usmerenim usponom. Uspon proreza u vrhu umetka može odstupati od uspona navoja vijka za razmicanje, samo što je njegov smer isto odn. suprotno usmeren. Kraci ugaonih proreza čiji uspon se pruža u smeru uspona navoja vijka sa razmicanje služe zahvatanju zavojaka vijka za razmicanje i oni omogućavaju dobro prilagođavanje različitim prečnicima vijaka. Ugaoni prorezi omogućavaju pouzdano zahvatanje vijka za razmicanje manjeg prečnika tako da se pri pritezanju vijka za razmicanje ne pojavljuje čupanje vijka za razmicanje iz vrha umetka. Istovremeno je zahvaljujući ugaonim prorezima izbegnut veliki porast obilnog momenta pri uvrtanju vijaka za razmicanje većeg prečnika.

Kraci ugaonog proreza koji su usmereni suprotno usponu navoja vijka za razmicanje omogućavaju aksijalnu proširljivost vrha umetka, čime se menja aksijalno rastojanje između ugaonih proreza koji su smešteni na vrhu umetka aksijalno jedni iza drugih. Time je omogućeno prilagođavanje različitim usponima navoja vijaka za razmicanje.

Kod jednog primera izvođenja pronalaska umetak ima kanal za vijak za razmicanje, koji unutar vrha umetka u obliku čaure ima poprečni presek koji odstupa od kružnog oblika. Takođe, unutar vrha umetka kanal za vijak ima različite poprečne dimenzije u različitim smerovima. Ove mere takođe služe za prilagođavanje umetka različitim prečnicima vijaka za razmicanje. Kod narednog primera izvođenja kanal za vijak unutar vrha umetka ima ravni kanal za vijak, na primer, u obliku proreza. Kanal za vijak unutar vrha umetka takođe može imati oblik dva proreza koji su postavljeni krstasto jedan u odnosu na drugi.

Pronalazak će biti u nastavku detaljnije opisan na osnovu primera izvođenja koji je prikazan na nacrtu. Na njemu prikazuje: Fig.l aksonometrijski izgled umetka prema pronalasku; Fig. 2 bočni izgled umetka sa Fig. 1; Fig. 3 uzdužni presek umetka sa Fig. 1; Fig. 4 izgled odpozadi umetka sa Fig. 1; Fig. 5 izgled spreda umetka sa Fig. 1;

Fig. 6 - 9 poprečne preseke duž linija VI-VI do K-DC sa Fig. 2; i

Fig. 10 i 11 dva primera za primenu umetka sa Fig. 1.

Umetak 10 prema pronalasku, koji je prikazan na Fig. 1 - 3, napravljen je od plastične mase, a približno ima oblik čaure. Umetale 10 ima kanal 12 za vijak (Fig. 3) za vijak za razmicanje, koji nije prikazan na Fig. 1 - 3, a koji aksijalno prolazi kroz umetak 10 i završava se konusno na dva mesta.

Umetak 10 u svom zadnjem području ima kraj 14 umetka u obliku čaure, dok u svom prednjem području ima vrh 16 umetka u obliku čaure, pri čemu je vrh 16 umetka spojen sa krajem 14 umetka u jednom komadu pomoću dva kraka 18 za razmicanje koji su raspoređeni jedan nasuprot drugog i koji pružaju se u uzdužnom smeru. Kraci 18 za razmicanje definišu područje 20 razmicanja umetka 10, koje se pruža od kraja 14 umetka do vrha 16 umetka. Kraci 18 za razmicanje su u obimnom smeru. Spojeni jedan sa drugim pomoću materijala 22 koji se može širiti. Materijal 22 koji se može širiti napravljen je od iste plastične mase kao i ostatak umetka 10, pri čemu je materijal 22 koji se može širiti sastavni deo izveden u jednom komadu sa umetkom 10. Materijal 22 koji se može širiti je izveden kao tanki sloj materijala 22 koji spaja krakove 18 za razmicanje jednog sa drugim u obimnom smeru (upor. poprečne preseke područja 20 razmicanja na Fig 7 i 8).

Tanki sloj materijala 22 ima nabore u obimnom smeru.

Tanki sloj materijala 22 se može širiti u obimnom smeru umetka 10 kako zbog svojih nabora, tako i zbog svoje tanke konstrukcije i proširljivosti materijala od koga je napravljen, pri čemu se pri prevelikom opterećenju tanki sloj materijala 22 može iskidati.

Kraj 14 umetka u obliku čaure ima veću poprečnu dimenziju ili prečnik od vrha 16 umetka i umetka 10 u području 20 razmicanja, što se u svakom slučaju ne može dobro videti na nacrtu. Uz to kraj 14 umetka u obliku čaure ima testerasti profil, kao što se može videti sa Fig. 6. Kraj 14 umetka ima dve radijalne površine 24 koje leže jedna nasuprot drugoj i koje su okrenute u smeru uvrtanja vijka za razmicanje koji nije prikazan na Fig. 1 - 3. Spoljašnje ivice radijalnih površina 24 završavaju se linijom profila ili površinom profila 26, koja se pruža suprotno smeru uvrtanja vijka za razmicanje u vidu zavojnice prema unutra do svake radijalne površine 24 koja leži nasuprot njih. Radijalne površine 24 služe za sprečavanje uvijanja umetka 10 u bušotini pri uvrtanju vijka za razmicanje.

Između pomenutih radijalnih površina 24 na rastojanju se nalaze rebra 28 za sprečavanje uvijanja koja se pružaju u uzdužnom smeru umetka od kraja 14 umetka. Rebra 28 za sprečavanje uvijanja imaju testerasti poprečni presek, čije površine koje su usmerene u smeru uvrtanja vijka za razmicanje takođe obrazuju radijalne površine 30 umetka 10.

Vrh 16 umetka u obliku čaure snabdeven je sa ugaonim prorezima 32, čiji vrh

34 je usmeren prema napred. Prorezi 32 su raspoređeni na dva mesta koja leže jedno nasuprot drugog na vrhu 16 umetka i više (tri) proreza 32 je raspoređeno na vrhu 16 umetka na aksijalnom rastojanju jedan od drugog. Ugaoni prorezi 32 imaju krakove 36,38, pri čemu jedan krak 36 ima uspon u smeru uspona navoja vijka za razmicanje, koji nije prikazan na Fig. 1 - 3, dok drugi krak 38 ima uspon u suprotnom smeru. Uspon kraka 36 ne srne se podudarati sa usponom navoja vijka za razmicanje, već se uspon samo pruža u istom smeru.

Kanal 12 za vijak u području kraja 14 umetka ima poprečni presek približno kružnog oblika, a u području 20 razmicanja završava se sa dva proreza koji su postavljeni krstasto jedan u odnosu na drugi (Fig. 7 i 8) i u vrhu 16 umetka ima oblik proreza (Fig. 9). Ovo omogućava dobro prilagođavanje kanala 12 za vijke vijcima za razmicanje različitih prečnika.

Funkcionisanje umetka 10 prema pronalasku biće bliže objašnjeno na osnovu Fig. 10 i 11: Fig. 10 prikazuje pričvršćivanje nekog predmeta 40 na pločasti građevinski materijal 42. Umetak 10 se umeće u bušotinu u pločastom građevinskom materijalu 42. Zbog većeg poluprečnika kraja 14 umetka taj kraj 14 umetka širi bušotinu i pri tome pomenuti kraj umetka zbija građevinski materijal koji ga okružuje. Istovremeno se kraj 14 umetka sa svojim testerastim profilom (Fig. 6) utiskuje u građevinskom materijalu 42, a radijalne površine 24, 30 obrazuju površine za oslanjanje koje pri uvrtanju vijka 44 za razmicanje sprečavaju obrtanje umetka 10 zajedno sa njim.

Nakon izvršenog umetanja umetka on se drži u pločastom građevinskom materijalu 42 koji je snabdeven sa bušotinom radi pričvršćivanja predmeta 40 i vijak 44 za razmicanje se postavlja kroz predmet 40 i uvrće se u umetali 10. Pri tome vijak 44 za razmicanje urezuje navoj 46 u vrhu 16 umetka i navoj 46 dolazi u zahvat sa kracima 36 ugaonih proreza 32 koji imaju uspon u istom smeru kao i navoj 46 vijka 44 za razmicanje. Kraci 38 ugaonih proreza 32 koji imaju uspon u suprotnom smeru omogućavaju aksijalno širenje vrha 16 umetka tako da se aksijalno rastojanje jednog od drugog proreza 32 prilagođava usponu navoja 46. Zajedno sa ravnim kanalom 12 za vijak u obliku proreza ugaoni prorezi 32 omogućavaju dobro prilagođavanje vrha 16 umetka prečniku svakog vijka upotrebljenog za razmicanje, kao i usponu njegovog navoja 46.

Pri uvrtanju i pritezanju vijak 44 za razmicanje povlači vrh 16 umetka u smeru kraja 14 umetka, pa se smanjuje rastojanje između vrha 16 umetka i kraja 14 umetka. Pri tome se krakovi 18 za razmicanje uvijaju jedan oko drugog u vidu čvora (izbočine), tako da krakovi 18 za razmicanje umetka 10 zahvataju pločasti građevinski materijal 42 otpozadi putem spoja obezbeđenog oblikom, čime se omogućava dobro ankerovanje umetka 10 u i pločastom građevinskom materijalu 42 koji ima malu čvrstinu, kao što je, na primer, gips karton. Slojevi materijala 22 (Fig. 1, 2, 7,8) koji spajaju krakove 18 za razmicanje jednog sa drugim u obimnom smeru umetku 10 daju veliku torzionu krutost.

Slojevi materijala 22 sprečavaju pri uvrtanju i pritezanju vijka 44 za razmicanje torziju vrha 16 umetka u odnosu na kraj 14 umetka i time posebno sprečavaju dalje obrtanje unazad vrha 16 umetka, kada se pri uvrtanju vijka 44 za razmicanje rukom odvijač mora pustiti radi ponovnog zahvatanja. Dalje, slojevi 22 sprečavaju smanjenje obrtnog momenta za uvrtanje vijka 44 za razmicanje posle početka uvijanja krakova 18 za razmicanje jednog oko drugog. Takvo smanjenje obrtnog momenta izazvalo bi osećaj da se vijak 44 za razmicanje može iščupati iz umetka 10 ili zadnje pomenuti iz građevinskog materijala42 i daje samo loše ankerovan.

Na Fig. 11 je prikazano ankerovanje jednog predmeta 40 na punom građevinskom materijalu 48 kao što je, na primer, beton. Ovde je umetak 10 za razmicanje na po sebi poznati način umetnut u bušotinu 50 u punom građevinskom materijalu, pa je postavljen predmet 40 i vijak 44 za razmicanje je provučen kroz predmet 40 i uvrnut je u umetak 10. Vijak 44 za razmicanje pritiska krake 18 za razmicanje razdvajajući ih jednog od drugog i time ankeruje umetak 10 za razmicanje u bušotini 50. Ni pritiskivanje krakova 18 za razmicanje jednog od drugoga, a ni njihovo razmicanje ne ometaju tanki slojevi materijala 22 koji spajaju krakove 18 za razmicanje u obimnom smeru, pošto su oni tanki i imaju nabore, a isto tako se mogu širiti i u obimnom smeru. Tanki slojevi matreijala 22, koji spajaju krakove 18 za razmicanje u području 20 razmicanja u jednu vrstu čaure, sprečavaju da pri uvrtanju vijak 44 za razmicanje može izaći bočno između krakova 18 za razmicanje iz kanala 12 za vijak. Ova opasnost posebno se pojavljuje kada nema tankih slojeva materijala 22, a kada je vijak44zarazmicanje opterećen u poprečnom smeru sa predmetom 40. Ravni kanal 12 za vijak u obliku proreza, kao i ugaoni prorezi 32 takođe omogućavaju i uvrtanje vijka 44 za razmicanje sa uporedivo malim obrtnim momentom i u tvrdom i krutom punom građevinskom materijalu 48 kao što je, na primer, beton.

Claims

1. Umetak za pričvršćivanje na šupljim i na punim građevinskim materijalima, sa kracima 18 za razmicanje koji se pružaju u uzdužnim smeru i koji se mogu razmicati uvrtanjern vijka 44 za razmicanje u umetak, 10 pri čemu su krakovi ] 8 za razmicanje spojeni jedan sa drugim na svom zadnjem kraju pomoću kraja 14 umetka u obliku čaure, kroz koji se može provući vijak 44 za razmicanje, a na svom prednjem kraju pomoću vrha 16 umetka u obliku čaure, u koji se može uvrnuti vijak 44 za razmicanje, naznačen time, što su kraci (18) za razmicanje spojeni jedan sa drugim u obimnom smeru pomoću materijala (22) koji se može širiti.

2. Umetak prema zahtevu 1, naznačen time, što kraj (14) umetka ima veću poprečnu dimenziju od umetka (10) u području krakova (18) za razmicanje i vrha (16) umetka.

3. Umetak prema zahtevu 1, naznačen time, što poprečni presek kraja (14) umetka ima testerasti profil, pri čemu je testerasti oblik usmeren u smeru uvrtanja vijka (44) za razmicanje.

4. Umetak prema zahtevu 1, naznačen time, što vrh (16) umetka ima ugaone proreze (32), pri čemu jedan krak (36) proreza (32) ima uspon u smeru uspona navoja vijka (44) za razmicanje, dok drugi krak (38) ima uspon u suprotnom smeru.

5. Umetak prema zahtevu 1, naznačen time, što kanal (12) za vijak umetka (10) za vijak (44) za razmicanje ima unutar vrha (16) umetka poprečni presek koji odstupa od kružnog oblika.

6. Umetak prema zahtevu 1, naznačen time, što kanal (12) za vijak unutar vrha (16) umetka ima bar ravan poprečni presek.

7. Umetak prema zahtevu 6, naznačen time, što kanal (12) za vijak ima oblik proreza.

8. Umetak prema zahtevu 7, naznačen time, što kanal (12) za vijak ima oblik dva proreza koji su postavljeni krstasto jedan u odnosu na dnigi.