RS34104A - Kombinacije herbicida sa specijalnim sulfamilkarbamidima - Google Patents

Abstract

Herbicidna kombinacija sa specijalnim kombinacijama sulfonyl-karbamida i herbicida sa sadržajem komponenata (A) i (B) imaju poboljšane herbicidne efekte: (A) jedan ili više herbicida po formuli (I) ili njihove soli, i (B) znači jedan ili više selektivno efikasnih herbicida u nekim monokotilnim kulturama protiv monokotilnih i/ili dikotilnih štetnih biljaka, iz grupe jedinjenja, koja se sastoje od (B1) Flucarbazone, (B2) NAY MKH 6561 (Procarbazone), (B3) Florasulam, (B4) Halosulfuron, (B5) Tritosulfuron, (B6) Picolinafen, (B7) Cinidon-ethyl, (B8) Sulcotrione, (B10) Bentazone, (B11) Metosulam, (B12) Clopyralid, (B13) Flufenacet, (B14) Flumetsulam, (B15) Flupoxam, (B16) Prosulfocarb, (B17) Flurtamone, (B18) Aclonifen, (B19) Sulfosulfuron, i (B20) Flupyrsulfuron.

Description

Herbicidne kobinacije sa specijalnim sulfonil-karbamidima

Pronalazak se odnosi na tehničku oblast sredstava za zaštitu bilja, koja se mogu koristiti protiv štetnih biljaka na pr. u biljnim kulturama i koja kao aktivnu materiju sadrže kombinaciju od najmanje dva herbicida.

Iz spisa EP-A-'131258 poznati su sulfonil-karbamidi i njihove soli kao i njihova primena kao herbicida i/ili regulator rasta biljaka.

Efikasnost ovih herbicida protiv štetnih biljaka u biljnim kulturama je na veoma visokom nivou, ali zavisi uglavnom od količine primene, oblika pripravka, štetnih biljaka koje treba suzbijati ili spektra štetnih biljaka, klimatskih i uslova zemljišta, i si. Sledeći kriterijum je trajanje efekta odn. brzina razgradnje herbicida. Treba uzeti u obzir pod odredjenim okolnostima i promene u rezistenciji štetnih biljaka, koje mogu nastupiti pri dugotrajnoj primeni herbicida ili koje je geografski ograničeno. Gubici efikasnosti kod pojedinih štetnih biljaka mogu se samo uslovno kompenzirati drugim većim primenama herbicida, na primer zato što se na taj način često pogoršava selektivnost herbicida ili ne dolazi do poboljšanja efikasnosti i uz veću količinu primene. Delimice se može poboljšati selektivnost kultura dodatkom safenera. Generalno ipak postoji uvek potreba za metodama, kojima treba postići delovanje herbicida sa malom količinom primene aktivnih materija .

Manja količina primene ne smanjuje samo količinu aktivne materije koja je potrebna za aplikaciju potrebne količine, nego smanjuje po pravilu količinu potrebnih sredstava za apliciranje. Oboje smanjuju ekonomsko ulaganje i poboljšavaju ekološku podobnost rukovanja herbicidima.

Jedna mogućnost za poboljšanje profila primene herbicida može da postoji u kombinaciji aktivne materije sa jednim ili više drugih aktivnih materija Svakako kod kombinovane primene više aktivnih materija neretko se javljaju fenomeni fizičkog i biološkog neslaganja, na primer nedostatak stabilnosti u koformulaciji, razlaganje aktivne materije odnosno antagonizam aktivnih materija. Poželjne su, naprotiv, kombinacije aktivnih materija sa podesnim profilom efikasnosti, visokom stabilnosti i što je moguće sinergistički jačim delovanjem, koje dozvoljava redukciju količine kod primene u poredjenju sa pojedinačnom aplikacijom aktivne materije koju treba kombinovati.

Na opšte iznenadjenje sada je otkriveno, da odredjene aktivne materije iz grupe sulfonil-karbamida ili njihovih soli u kombinaciji sa odredjenim strukturalno različitim herbicidima na posebno povoljan način deluju zajedno, na primer ako se koriste u biljnim kulturama, koje su podesne za selektivnu primenu herbicida uz dodatak safenera.

Predmet ovog pronalaska su prema tome kombinacije herbicida sa efikasnim sadržajem komponenata (A) i (B), pri čemu

(A) znači jedno ili više jedinjenja po formuli (I) i njihove soli,

a

(B) je jedan ili više selektivno aktivnih herbicida u nekim monokotilnim kulturama protiv monokotilnih i/ili štetnih biljaka, iz grupe

jedinjenja, koja se sastoje od (podatak sa "common name" i referentnim mestom, na primer iz "The Pesticide Manual" 12th Ed., British Crop Protection Council 2000, skraćeno

"PM").

(B1) Flucarbazona, posebno i sveobuhvatno njihovih soli kao natrijumova so (PM, str.

427-428), na pr. 4,5-dihydro-3-methoxy-4-methyl-5-oxo-N-(2-trifluormetoxyfenilsulfonyl)-1H-1,2-triazole-1-carboxamid natrijumova so, (količina primene uglavnom: 1 - 500 g AS/ha, odnosno 5-200 g AS/ha; odnos količina kod

primene A:B uglavnom - 1: 200 - 5:2:1);

(B2) BAY MKH 6561 (Procarbazone), posebno i sveobuhvatno njihovi esteri i soli kao natrijumova so (Bolesti i zašptita bilja, spec. izd. XVII, 545-553 (2000)), na primer Methyl 2-({[(4-methyl--5-oxo-3-propoxy-4,5-dihydro-1 H-1,2,4-triazol-1 - yl)carbonyl]amino}sulfonyl)benzoat natrijumova so, (primene uglavnom: 1 - 500 g AS/ha,odnosno 5-200g AS/ha; odnos kod primene A : B uglavnom = 1 : 200 - 5 : ,

odnosno 1 : 100 - 2 : 1);

(B3) Florasulama, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so, (PM, str.

420-421), na primer 2', 6', 8',-trifluoro-5-methoxy[1,2,4]triazolo[1,5-c]pyrimidin-2-sulfonanilid, (količina kod primene uglavnom: 1 -500 g AS/ha, odnosno 1-50 g AS/ha; odnos količina kod primene A:B uglavnom = 1 : 200 -5:1, odnosno 1 : 100

-2:1); (B4) Halosulfurona, posebno i sveobuhvatno njegovih estera kao halosulfuron-methyl i njegove soli kao natrijumova so (PM, stra. 497-499), na primer methyl 3-chloro-5-(4,6-dimethoxypyrimidin--2-ylcarbomoylsulfamoyl)-1-methylpyrazol-4-carboxylat, (količina primene uglavnom: 1 - 500 g AS/ha, odnosno 5-200 g AS/ha; odnos količina kod primene A:B uglavnom = 1 : 200 - 5:1, odnosno 1 : 100 - 2 : 1). (B5) Tritosulfurona, posebno i sveobuhvatno njegovih estera i soli kao natrijumova so (AG Chem, New Compound Revievv (publ. Agranova), Vol. 17, 1999, str. 24), na primer N-[[[4'-methoxy-6-(trifluoromethyl)-1,3,5-triazin-2-yl]aminojcarbonyl]--2-trifluoromethylbenzolsulfonamid), (količina kod primene: 1-500 g AS/ha, odnosno 5-200g AS/ha; odnos količine kod primene A : B uglavnom = 1 : 200 - 5:1, odnosno 1 : 100 - 2 : 1); (B6) Picolinafena (PM, str. 742 - 743), na pr. 4'-Fluoro-6-[(a,a,a-trifluoro-m- tolyl)oxy]picolinanilid; (količina kod primene uglavnom: 1 -500 g AS/ha, odnosno 5-200 g AS/ha: odnos količina kod primene A : B uglavnom = 1 : 200 - 5:1, odnosno 1 : 100 - 2 : 1); (B7) Cinidon-ethyla, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str. 181 - 182), na pr. ethyl (Z)-2-chloro-3-[2-chloro-5-(1,2-cyclohex-1-enedicarboximido)phenyl]acrylat, (količine kod primene uglavnom: 1 - 500 g AS/ha, odnosno 10-200 g AS/ha; odnos količina kod primene A: B uglavnom = 1 : 200 - 5 : 1, odnosno 1 : 100 - 2 : 1); (B8) Sulcotriona, posebno i sveobuhvatno njegove soli (PM, str. 848-849), na primer 2- (2-chloro-4-(mesylbenzoyl)cyclohexan-1,3-dion; (količina kod primene uglavnom: 5 -1000 g AS/ha, odnosno 50-600 g AS/ha; odnos količina kod primene A : B uglavnom = 1 : 500 - 5 : 1, odnosno 1 : 250 - 2 : 1); (B9) Mesotriona, posebno i sveobuhvatno njegove soli (PM, str. 602), na primer 2-(4- (Messyl-2-nitrobenzoyl)ciclohexan-1,3-dion (odnos količine kod primene uglavnom: 5 - 1000 g AS/ha, odnosno 50-600 g AS/ha; odnos količina kod primene A:B

uglavnom = 1 : 500 - 3 : 1, odnosno 1 : 250 - 2 : 1);

(B10) Bentazona, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str. 80-81), na primer 3-izopropyl-1 H-2,1,3-benzothiadiazin-4(3H)-on 2,2-dioxid, ( količina

kod primene uglavnom: 50-5000g AS/ha, odnosno 500-3000g AS/ha; odnos

količina kod primene A:B uglavnom = 1 : 1000 - 5:1, odnosno 1 : 500 - 2:1); (B11) Metosulama, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str.

640-641), na primer 2'dichloro-5,7-dimethoxy-3'-methyl[1,2,4]triazolo[1,5-a]pyrimidin-2-sulfonanilid, (količina kod primene uglavnom: 1-500 AS/ha, odnosno 10-300g AS/ha; odnos količine kod primeneA : B uglavnom = 1 : 200 - 5:1,

odnosno 1 : 100 - 2 : 1);

(B12) Clopyralida, posebno i sveobuhvatno njegovi esteri i soli kao natrijumova so (PM,

str. 193 - 194), na primer3,6-dichlorop<y>ridin-2-karbonske kiseline, (količina kod primene uglavnom: 10-1 OOOg AS/ha, odnosno 20-800g AS/ha; odnos količina kod

primene A:B uglavnom = 1 : 500-5: 1, odnosno 1 : 250 - 2 : 1);

(B13) Flufenaceta, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str.

434-435), na primer 4'Fluoro-N-isopropyl--2(5-trifluoromethyl-1,3,4-thiadiazol-2-yloxy)acetanilid, (količina kod primene uglavnom: 50 - 5000g AS/ha, odnosno 150-2000g AS/ha; odnos količina kod primene A:B uglavnom = 1 : 1000 - 5:1, odnosno

1 : 500 - 2 : 1); (B14) Flumetsulama, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str. 438-439), na primer 2',6'-Difluoro-5-methyl[1,2,4]triazol[1,5a]pyrimidin-2-sulfonanilid (količine kod primene uglavnom: 5 -1000g AS/ha, odnosno 10-600g AS/ha; odnos količina kod primene A:B uglavnom = 1 . 500 - 5:1, odnosno 1 : 250 - 2: 1); (B15) Flupoxama, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str. 999), na primer 1-[4-Chloro-3-(2,2,3,3,3-pentafluoropropoxymethyl)phenyl]-5-phenyl-1 H-1,2,4-triazol-3-carboxamid, (količina kod primene uglavnom: 5-5000g AS/ha, odnosno 20-3000g AS/ha; odnos količina kod primene A: B uglavnom = 1 : 1000 - 5 : 1, odnosno 1 : 500 - 2 : 1); (B16) Prosulfocarba, posebno i sveonuhvatno njegove soli (PM, str.786-787), na primer S-Benzyl dipropylthiocarbamat, (količine kod primene uglavnom: 50 - 5000g AS/ha, odnosno 200-3000g AS/ha; odno količina kod primene A:B uglavnom = 1 :1000 - 5 : 1, odnosno 1 : 500 - 2 : 1); (B17) Flurtamona, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str. 459), na primer (RS)-5-Methylamino--2-phenyl-4-(a,a,a-trifluoro-m-tolyl)furan-3(2H)-on, (količina kod primene uglavnom: 50-5000g AS/ha, odnosno 200-3000g AS/ha; odnos količina kod primene A:B uglavnom = 1 : 1000 - 5:1, odnosno 1 : 500 - 2 -1);

(B18) Aclonifena, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str. 14-15), na pr. 2-chloro-6-nitro--3-phenoxyanilin (količine kod primene uglavnom: 50-5000g AS/ha, odnosno 200-3000g AS/ha; odnos količina kod primene A:B

uglavnom = 1 : 1000 - 5 : 1, odnosno 1 : 500 - 2 : 1);

(B19) Sulfosulfurona, posebno i sveobuhvatno njegove soli kao natrijumova so (PM, str.

853-854), na primer 1-(4,6-dimethoxypyrimidin-2-yl)--3-(2-athylsulfonylimidazo[1,2a]pyridin-3-yl)sulfonyl-karbamid, (količine kod primene uglavnom: 1 - 500g AS/ha, odnosno 5-200g AS/ha; odnos količina kod primene A:B

uglavnom = 1 : 200-5 : 1, odnosno 1 : 100 - 2 : 1); i

(B20) Flupyrsulfurona, posebno i sveobuhvatno njegovi esteri kao flupyrsulfuron-methyl i njegove soli kao natrijumova so, na primer Flupyrsulfuron-methyl-natrijum (PM, str. 447-448), na primer methyl 2-(4,6-dimethoxypyrimidin--2-ylcarbamoylsulffamoyl)-6-trifluoromethylnicotinat natrijumova so, (količina kod primene: 1 - 500 g AS/ha,

odnosno 5-200 g AS/ha: odnos količina kod primene A:B uglavnom = 1 : 200 -5:1,

odnosno 1 : 100 - 2 : 1).

Kombinacije herbicida prema ovom pronalasku imaju herbicidno aktivnu sadržinu komponenata (A) i (B) i mogu da sadrže i druge komponente, na primer agrohemijske aktivne materije druge vrste i/ili dodatne materije koje su uobičajene kod zaštite bilja i / ili pomoćna sredstva za formulacije, ili se mogu upotrebljavati skupa s njima.

Herbicidne kombinacije po ovom pronalasku imaju u naglašenog formi sinergističke efekte. Sinergistički efekti se mogu primetiti na primer kod zajedničkog korišćenja aktivnih materija

(A) i (B), one se mogu konstatovati često i kod vremenski pomerenog korišćenja (Splitting). Moguća je i primena pojedinih herbicida ili herbicidnih kombinacija u više porcija

(primena u sekvencijama), na primer posle korišćenja pre nicanja, praćena aplikacijama posle nicanja ili posle ranog korišćenja posle nicanja, praćeno aplikacijama u srednjoj ili kasnoj fazi posle nicanja. Prednost se daje pri tome zajedničkoj primeni ili primeni aktivnih materija u herbicidnim kombinacijama po ovom pronalasku u kratkim vremenskim razmacima.

Sinergistički efekti dozvoljavaju redukciju količina primene pojedinih aktivnih materija, veću snagu delovanja uz istu količinu, kontrolu do sada neobuhvaćenih vrsta ( dosadašnje praznine), proširenje vremenskog perioda primene i/ili smanjenje broja potrebnih pojedinačnih primena i - kao rezultat za korisnika - ekonomski i ekološki bolje sisteme borbe protiv korova.

Navedena formula (I) obuhvata sve stereoizomere i njihove mešavine, posebno i racemičke smeše, i - ukoliko su mogući enatiomeri - uvek biološki efikasne enatiomere. Jedinjenja po formuli (I) mogu da formiraju soli, na primer one, kod kojih se vodonik grupe -S02-NH zamenjuje katjonom koji je podesan za poljoprivredu. Ove soli su na primer metalne soli, posebno alkali metalne soli.alkalozemljane metalne soli, posebno natrijumove i kalijumove soli, ili i amonijumove soli sa organskim aminima. Takodje može doći do stvaranja soli pomoću taloženja kiseline na bazičnim grupama, kao na primer amino i alkvlamino.

Odgovarajuće kiseline za ovo su jake anorganske i organske kiseline, na primer HCI, HBr, H2S04 ili HN03. Jedinjenja po formuli (I) i njihove soli kao i njihova proizvodnja su opisani na primer u EP-A-131258 i US 4,718,937. Naglašena jedinjenja po formuli (I) i njihove soli su 1-(4,6-dimethoxypyrimidin-1-yl)-3-mesyl-(methyl)sulfamoyl-karbamid (Amidosulfuron, A1.1) i njegova natrijumova so (A1.2) (vidi na pr. EP-A-131258 i PM, str. 29-30).

Navedene aktivne materije po formuli (I) i njihove soli mogu da spreče enzim acetolactat-sintezu (ALS) i tako i proteinsku sintezu u biljkama. Količina primene aktivnih materija po

formuli (I) i njihove soli mogu varirati u širokim granicama, na primer izmedju 0,001 i 0,5 kg AS/ha (AS/ha znači "aktivne supstance po hektaru" = u odnosu na 100% aktivnu materiju). Kod primena sa količinama od 0,01 do 0,3 kg AS/ha aktivne materije po formuli (I) i njihove soli, odnosno aktivnih materija (A1.1), (A1.2), suzbija se u postupku korišćenja pre i posle nicanja relativno široki spektar na jednogodišnjim i višegodišnjim korovima, travama kao i cyperacenima. Kod kombinacija po ovom pronalasku, količine koje se primenjuju kreću se po pravilu u manjim obimima, na primer u području od 0,5 do 200 g AS/ha, odnosno 1 do 120 g SA/ha.

Herbicidne komponente B) su sulfonamidi, na primer iz grupe sulfonil karbamida kao što su Halosulfuron, Tritosulfuron, Sulfosulfuron i Flupyrsulfuron ili iz grupe sulfonanilida kao što su Florasulam, Flumetsulam i Metosulam, Carboxamidi kao Flupoxam i Cinidon-ethyl ili derivati karbamida kao što su Flucarbazone i Procarbazone, derivati Bezyla kao što su Sulcotrioni i Mesotrioni, derivati anilina kao što su Picolinafen, Flufenacet i Aclonifen ili druga jedinjenja kao što su Prosulfocarb, Bentazoni, Clopyralid i Flurtamon.

Aktivne materije mogu po pravilu da se formulišu kao praškovi za rasprskavanje koji su topivi u vodi (WP), granulati koji se disperguju u vodi (WDG), granulat koji se emulgira u vodi (WEG), suspoemulzije (SE) ili koncentrat uljne suspenzije (SC).

A : B koji se koriste uopšteno u odnosima količina kod primene su navedeni napred i označavaju medjusobni težinski odnos obeju komponenata A i B.

Kod primene aktivnih materija po formuli (I) i njihovih soli u biljnim kulturama može biti u zavisnosti od biljne kulture dobro, da se od odredjenih količina primene aplicira jedan safener, da bi se smanjile eventualne štete na biljnoj kulturi ili da bi se one izbegle. Primeri da odgovarajuće safenere su oni, koji su poznati u kombinaciji sa sulfonil-karbamid-herbicidima, odnosno koji razvijaju Phenylsulfonyl-karbamide sa delovanjem safenera. Odgovarajući safeneri su poznati iz VVO-A-96/14747 i literature koja je tamo citirana.

Sledeće grupe7 jedinjenja su na primer podesne kao safeneri za napred navedene herbicidne aktivne materije (A): a) Jedinjenja tipa Dichlorphenylpyrazolin-3-karbonske kiseline (S1), odnosno jedinjenja kao što su 1-(2,4-Dichlophenyl)-5-(ethoxycarbonyl)-5-methyl-2-pyrazolin-3-ethylester karbonske kiseline (S1-1, Mefenpyr-diethyl) i korišćena jedinjenja kako

je opisano u WO 91/07874 i PM (str. 594-595),

b) Derivati Dichlorphenylpyrazol karbonske kiseline, odnosno jedinjenja kao što su 1-(2,4-Dichlorphenyl)-5-methyl-pyrazol—3-ethylester karbonske kiseline (S1-2), 1-(2,4-Dichlorphenyl)-5-isopropyl-pyrazol-3-ethylester karbonske kiseline (S1-3), 1-(2,4-Dichlorphenyl)-5-(1,1-dimethyl-ethyl)pyrazol-3-ethyl ester karbonske kiseline (S1-4), 1-(2,4-Dichlorphenyl)-5-phenyl-pyrazol-3-ethyl ester karbonske kiseline (S1-5) i primenjena jedinjenja, kako su opisana u EP-A-333 131 i EP-A-209 806.. c) Jedinjenja tipa triazol-karbonske kiseline (S1), odnosno jedinjenja kao što su Fenhlorazol, tj. 1-(2,4-Dichlorphenyl)-5-trichlormethyl-(1 H)-1,2,4-triazol-3-ethylester karbonske kiseline (S1-6), i primenjena jedinjenja (vidiEP-A-174 562 i EP-A-346 620); d) Jedinjenja tipa 5-Benzyl-ili 5-Phenyl-2-isoxazolin-3-karbonske kiseline, ili 5,5-Diphenyl-2-isoxazolin-3-karbonske kiseline odnosno jedinjenja kao 5-(2,4-Dichlorbenzyl)-2-isoxazolin-3-ethylester karbosnke kiseline (S1-7) ili 5-Phenyl-2-isoxazolin-3-ethyl ester karbonske kiseline (S1-8) i primenjena jedinjenja, kako su opisana u WO 91/08202, odn. 5,5-Diphenyl-2-isoxazolin-3-ethylester karbonske kiseline (S1-9, lsoxadifen-ethyl) ili -n-propylester (S1-10) ili 5-(4-Fluorphenyl)-5-phenyl-2-isoxazolin-3-ethylester karbonske kiseline (S1-11), kako su opisani u prijavi patenta (VVO-A-95/07897). e) Jedinjenja tipa 8-Chinolinoxy sirćetne kiseline (S2), odnosno (5-hlor-8-chinolinoxy)-sirćetne kiseline-(1 -methyl-hex-1 -yl)-ester (S2-1 ,Cloquintocet-mexyl, na pr. PM (str. 195-196), (5-hlor-8-chinolinoxy)-sirćetne kiseline (1,3-dimethyl-but-1-yl)-ester (S2-2),(5hlor-8-chinolinoxy)-sirćetne kiseline-4-allyl-oxy-butylester (S2-3),

(5-hlor-8-chinolinoxy)-sirćetne kiseline-1 -allyl-oxy-prop-2-ylester (S2-4), (5-hlor-8-chinolinoxy)-etil ester sirćetne kiseline (S2-5), (5-hlor-8-chinolinoxy)-metil ester sirćetne kiseline (S2-6), (5-hlor-8-chinolinoxy)-allyl ester sirćetne kiseline (S2-7), (5-hlor-8-chinolinoxy)-sirćetne kiseline-2-(2-propyliden-iminoxy)-1 -ethyl ester (S2-8),

(5-hlor-8-chinolinoxy)-sirćetne kiseline-2-oxo-prop-1-ylester (S2-9) i primenjena jedinjenja, kako su opisana u EP-A-86 750, EP-A-94 349 i EP-A-191 736 ili EP-A-0 492 366.

f) Jedinjenja tipa (5-hlor-8-chinolinoxy)-malonske kiseline, odnosno jedinjenja kao (5-hlor-8-chinolinoxy)-malonske kiseline-diethylester, (5-hlor-8-chinolinoxy)-dia!lyl ester malonske kiseline, (5-hlor-8-chinolinoxy)-methyl-ethyl esteri malonske kiseline i primenjena jedinjenja, kako su opisana u EP-A-0 582 198.

D) Aktivne materije tipa derivata Phenoxy sirćetne i propionske kiseline odn. aromatičnih karbonskih kiselina, kao na pr. 2,4 Dichlorphenoxy sirćetne kiseline(ester) (2,4-D), 4-hlor-2-methyl-phenoxy-propion ester (Mecoprop), MCPA ili

3,6-Dichlor-2-methoxy- (ester) benzoeve kiseline) (Dicamba).

Za aktivne materije grupe (B) takodje su veoma podesni napred navedeni safeneri. Osim toga za herbicidne kombinacije po ovom pronalasku odgovaraju sledeći safeneri: h) Aktivne materije tipa pirimidina, kao što j "Feniclorim" (PM, str. 386-387) (=4,6-Dichlor-2-phenylpyrimidin),

i) Aktivne materije tipa Dichloracetamida, koji se često primenjuju kao safeneri pre nicanja (safeneri koji deluju na zemljište), kao na primer "Dichlormid" (PM, str. 270-271) (= N,N-Diallyl-2,2-dichloracetamid), AR-29148" (=3-Dichloracetyl-2,2,5-trimethyl-1,3-oxazolidon firme Stauffer), "Benoxacor" (PM, str. 74-75) (= 4-Dichloracetyl-3,4-dihydro-3-methyl-2H-1,4-benzoxazin).

APPG-1292" (=N-Allyl-N[(1,3-dioxolan-2-yl)-methyl]dichloracetamid firme PPG Industries), ADK-24" (= N-Allyl-N-[(allylaminocarbonyl)-methyl]-dichloracetamid firme Sargo-Chem), AAD-67" ili AMON 4660" (= 3-Dichloracetyl-1-oxa-3-aza-spiro[4,5]decan firme Nitrokemia odn. Monsanto), "Diclonon" ili ABAS 145138" ili ALAB145138" (=(=3-Dichloracetyl-2,5,5-trimetryl-1,3-diazabiclyco[4.3.0]nonan firme BASF) i "Furilazol" ili AMON 13900" (vidi PM, str. 482-483) (=(RS)-3-Dichloracetyl-5-(2-furyl)-2,2-dimethyloxazolidon)

j) Aktivne materije tipa derivata Dichloracetona kao na primer AMG 191" (CAS-Reg. Nr. 96420-72-3) (= 2-Dichlormethyl-2-methyl-1,3-dioxolan firme Nitrokemia),

k) Aktivne materije tipa jedinjenja Oxymino, koja su poznata kao sredstvo za

bajcovanje semena, kao na primer "Oxabetrinil" (PM, str. 689) (=(Z)-1,3-Dioxolan-2-ylmethoxyimino(phenyl)acetonitril), koji je poznat kao safener za bajcovanje semena protiv štete od Metolahlora, "Fluxofenim" (PM, str. 467-468) (= 1-(Chlorphenyl)-2,2,2-trifluor-1-ethanon-0-(1,3-dixolan-2-ylmethyl)-oxim, koji je poznat kao safener za bajcovanje semena protiv štete od Metolahlora, i "Cyometrinil" ili A-CGA-43089" (PM, str. 983) (= (Z)-cyanomethoxyimino(phenyl)acetonitril), koji je poznat kao safener za

bajcovanje semena protiv štete od Metolahlora,

I) Aktivne materije tipa estera Thiazol-karbonske kiseline, koji su poznati kao sredstvo za bajcovanje semena, kao na primer "Flurazol" (PM, str. 450-451) (= 2-hlor-4-trifluormethyl-1,3-thiazol-5-benzylester karbonske kiseline), koji je poznat kao

safener za bajcovanje semena protiv šteta od Alahlora i Metolahlora.

m) Aktivne materije tipa derivata naftalindikarbonske kiseline, koji su poznati kao sredstvo za bajcovanje semena, kao na primer "Naphthalic anhydrid" (PM, str. 1009-1010) (= 1,8-anhidrid Naphthalin-dikarbonske kiseline), koji je poznat kao

safener za bajcovanje semena za kukuruz protiv šteta herbicida Thiocarbanata,

n) Aktivne materije tipa derivata hroman sirćetne kiseline, kao na primer ACL 304415"

(CAS-Reg.Nr. 31541-57-8) (= 2-84-carboxy-chroman-4-yl)-sirćetne kiseline firme

American Cyanamid),

o) Aktivne materije, koje pored herbicidnog delovanja protiv štetnih biljaka imaju i safenersko dejstvo na biljne kulture, kao na primer "Dimepiperati" ili AMY-93" (PM, str. 302-303) (= Piperidin-1-thiokarbonske kiseline-S-1-methyl-1-phenylethyl ester), "Daimuron" ili ASK 23" (PM, str. 247) (= 1-(methyl-1-phenylethyl)-3-p-tolyl-karbamid), "Cumyluron" = AJC-940" (=3-(2-hlorphenylmethyl)-1-(1-methyl-1-phenyl-ethyl)-karbamid, vidi JP-A-60087254), "Methoxyphenon" ili ANK 049" (= 3,3'-Dimethyl-4-methoxy-benzophenon), "CSB" (= 1-Brom-4-(chlormethylsulfonyl)-

benzol) (Cas-Reg.Nr. 54091-06-4 firme Kumiai)

Aktivne materije(A) su u datom slučaju u prisustvu safenera, podesne za suzbijanje štetnih biljaka u biljnim kulturama, na primer u ekonomski značajnim kulturama kao što su žitarice (na pr. pšenica, ječam, raž, konoplja, riža, kukuruz, zob), šećerna repa, šećerna trska, repica, pamuk i soja. Od posebnog interesa je pri tome primena kod monokotilnih kultura kao što su šitarice, na primer pšenica, raž, zob, ječam, riža, kukuruz i proso. Za kombinacije (A) + (B) ovim kulturama se daje prednost.

Ako se u okviru ovog opisa koristi skraćenica "common name" za aktivnu materiju, onda su ime obuhvaćeni svi dostupni derivati, kao što su esteri i soli, i izomeri, posebno optički izomeri, a naročito oni u formi odn. formama koje su uobičajene na tršištu. Ako se sa "common name" označava neki ester ili so, onda se time obuhvataju uvek i svi drugi derivati kao i drugi esteri i soli, slobodne kiseline i neutralna jedinjenja i izomeri, posebno optički izomeri, a naročito forma odn. forme koje su uobičajene na tržištu, navedeni hemijski nazivi jedinjenja označavaju berem jedno jedinjenje koje je obuhvaćeno sa "common name", a često naglašeno jedinjenje. Kod sulfonamida kao što su sulfonil-karbamidi sa solima su obuhvaćeni i oni, koji nastaju zamenom jednog atoma vodonika na sulfonamidskoj grupi uz pomoć katjona.

Prema ovom pronalasku obuhvaćene su i one kombinacije herbicida, koje pored komponenti (A) i (B) sadrže još jedan ili više drugih agrohemijskih aktivnih materija drugih struktura, kao što su herbicidi, insekticidi, fungicidi ili safeneri. Za takve kombinacije važe uslovi niže objašnjeni naročito za kombinacije po ovom pronalasku (A) + (B) u prvom redu, ukoliko su u njima sadržane kombinacije (A) + (B) po ovom pronalasku i u vezi sa odredjenom kombinacijom (A) + (B).

Od posebnog interesa su herbicidna sredstva sa sadržajem sledećih jedinjenja (A) + (B):

Pri tome se daje prednost gore navedenim područjima za primenu količina i odnose količina kod primene. Osim toga može svaka od napred navedenih kombinacija sa 2 i 3 da sadrži još jedan ili više safenera, posebno jedan safener kao što je Mafenpyr-diethyl (Sl-ij, lsoxadifen-ethyl (S1-9) i Cloquintocet-mexyl (S2-1): Može biti korisno, da se jedno ili više jedinjenja (A) kombinuje sa više jedinjenja (B), ili da se više jedinjenja (A) kombinuju sa jednim ili više jedinjenja (B). Osim toga mogu se kombinacije po ovom pronalasku koristiti skupa sa drugim agrohemijskim aktivnim materijama na primer iz grupe safenera, fungicida, herbicida, insekticida i regulatora rasta biljaka ili dodatnih materija koje su uobičajene za zaštitu bilja. Dodatne materije su na primer djubriva i boje.

Kombinacije po ovom pronalasku (= herbicidna sredstva) imaju odlično herbicidno dejstvo protiv širokog spektra ekonomski važnih mono i dikotilnih štetnih biljaka. Takodje višegodišnji kdrovi, koji teraju iz rizoma, komada korena ili drugih trajnih organa, dobro se tretiraju aktivnim materijama. Pri tome se mogu koristiti supstance u periodima pre setve, pre nicanja i / ili posle nicanja, na pr. zajedno ili odvojeno. Prednost se daje primeni u postupku posle nicanja ili u ranoj fazi pre nicanja.

Pojedinačno, kao primeri, navode se predstavnici mono i dikotilne flore korova, koji se mogu kontrolisati kombinacijama po ovom pronalasku, a da se ne mora imenovanjem ići na ograničenje odredjenih vrsta.

Na strani monokotilnih korova dobro se tretiraju na pr. Avena spp., Alopecurus spp., Brachiaria spp., Digitaria spp., Lolium spp., Echinochloa spp., Panicum spp., Phalari spp., Poa spp., Setaria spp., kao i Bromus spp., kao Bromus catharticus, Bromus secalinus, Bromus erectus, Bromus tectorum i Bromus japonicus i vrste cvperusa iz anuelne grupe a na strani višegodišnjih specija Agropvron, Cvnodon, Imperata kao i Sorghum i irdržljive vrste cvperusa.

Kod dikotilnih korova proširuje se spektar delovanja na vrste kao što su Abutilon spp., Amaranthus spp., Chenopodium spp., Chrisanthemum spp., Galium spp., kao Galium aparine, Opomoea spp., Kochia spp., Lamium spp., Matricaria spp., Pharbitis spp., Polvgonum spp., Sida spp., Sinapis spp., Solanum spp., Stellaria spp., Veronica spp., i Viola spp., Xanthium spp., na anualnoj strani kao i Convolvulvus, Cirsium, Rumex i Artemisia kod višegodišnjih korova.

Ako se herbicidne kombinacije po ovom pronalasku pre klijanja apliciraju na površini tla, onda se potpuno sprečava nicanje korova ili korovi izrastu do stadijuma listića klice, zatim njihov rast prestaje i posle tri do četiri nedelje potpuno uginu.

Kod aplikacija aktivnih materija na zelenom delu biljke postupkom posle nicanja dolazi

takodje veoma brzo posle obrade do drastičnog zaustavljanja rasta i korovske biljke ostaju u stadijumu rasta u trenutku aplikacije ili potpuno izumiru posle izvesnog vremena, tako da se na ovaj način veoma rano i naknadno mogu odstraniti korovske konkurencije, koje su štetne po biljke.

Herbicidna sredstva po ovom pronalasku odlikuju se herbicidnim dejstvom koje se odvija brzo i dugo traje. Otpornost aktivnih materija na kišu u kombinacijama po ovom pronalasku je po pravilu dobra. Posebna prednost se uočava u težini, što se naime efikasna doziranja jedinjenja (A) i (B) koja se koriste u kombinacijama mogu podešavati tako precizno, da je njihovo delovanje po tlu optimalnio nisko. Na taj način njihova upotreba nije omogućena samo u osetljivim kulturama, nego se praktično izbegavaju i kontaminacije podzemnih voda. Pomoću kombinacije aktivnih materija po ovom pronalasku omogućava se znatno smanjenje potrebne količine aktivnih materija.

Pri zajedničkoj primeni herbicida tipa (A) + (B) nastaju u naglašenim formama preaditivni (= sinergistički) efekti. Pri tome je efekat u kombinacijama jači nego što je očekivana suma delovanja upotrebljenih pojedinačnih herbicida. Sinergistički efekti dozvoljavaju redukciju količine kod primene, suzbijanje širokog spektra korova i trava, brzo herbicidno dejstvo, duže trajanje efekta, bolju kontrolu štetnih biljaka sa samo jednom odnosno sa malo aplikacija kao i proširenje mogućih vremenskih perioda za apliciranje.

Navedene osobine i prednosti su od koristi u praksi suzbijanja korova, da bi se poljoprivredne kulture oslobodile neželjenih konkurentnih biljaka i tako se obezbedili kvalitetni i kvantitativno prinosi i / ili da bi se oni povećali. Tehnički standard se vidno prevazilazi na osnovu ovih novih kombinacija u pogledu opisanih osobina.

Mada kombinacije po ovom pronalasku imaju odličnu herbicidnu aktivnost u odnosu na mono- i dikotilne štetne biljke, biljne kulture se samo u neznatnoj meri oštećuju ili se uopšte ne oštećuju.

Osim toga sredstva po ovom pronalasku imaju delimice izvanredne osobine koje regulišu rast kulturnih biljaka. One regulišu razmenu materija u biljkama i na taj način mogu se koristiti za ciljani uticaj na sadržajne materije biljaka i za olakšanje žetve kao na primer putem izazivanja desikacije i obustave rasta. Osim toga ona su podesna za generalno vodjenje i sprečavanje neželjenog vegetativnog razvoja, a da se pri tome biljke ne unište. Sprečavanje vegetativnog rasta igra veliku ulogu kod mnogih mono- i dikotilnih kultura, pošto se gubici u žetvi usled toga kod skladištenja smanjuju ili se mogu potpuno sprečiti. Na osnovu njihovih herbicidnih osobina i osobina za regulaciju rasta biljaka, mogu se kombinacije po ovom pronalasku koristiti za suzbijanje štetnih biljaka u genetski promenjenim ili kulturnim biljkama koje se dobijaju selekcijom kroz mutaciju. Kulturne biljke se odlikuju po pravilu posebno dobrim osobinama, kao što su rezistencija prema herbicidnim sredstvima ili rezistencije na biljne bolesti ili izazivače biljnih bolesti kao i na odredjene insekte ili mikroorganizme kao što su gljivice, bakterije ili virusi. Druge posebne osobine se odnose na primer na prinos od žetve u pogledu količine, kvaliteta, sposobnosti skladištenja, sastava i specijalnih sadržajnih materija. Tako su na primer poznate transgene biljke sa povećanim sadržajem škroba ili promenljivim kvalitetom škroba ili one sa drugačijim sastavom masnih kiselina u žetvenom prinosu.

Dosadašnji putevi za dobijanje novih biljaka, koje pri poredjenju sa dosadašnjim biljkama imaju modifikovane osobine, sastoje se na primer u klasičnim metodama uzgoja i proizvodnje mutanata (vidi na primer US 5, 162, 602; US 4, 761, 373; US 4, 443, 971). Alternativno se mogu stvarati nove biljke sa izmenjenim osobinama uz pomoć genetskih postupaka (vidi na primer EP-A-0221044, EP-A-0131624). Opisani su na primer u mnogim slučajevima

genetske promene biljnih kultura u svrhu modifikacije sintetičkog škroba u biljkama

(na pr. WO 92/11376, WO 92/14829, WO 91/19806),

transgene biljne kulture, koje imaju rezistenciju prema drugim herbicidima, na

primer prema sulfonil-karbamidima (EP-A-0257993, US-A-5013659),

transgene biljne kulture, sa sposobnošću da proizvode Bacillus thuringiensis-toksine (Bt-toksine), koji ih čine rezistentnim na odredjene štetočine (EP-A-0142924, EP-A-0193259).

transgene biljne kulture sa modifikovanim sastavom masnih kiselina (WO

91/13972).

Mnogobrojne molekularno-biološke tehnike, kojima se mogu proizvoditi nove

transgene biljke sa izmenjenim osobinama, u principu su poznate; vidi na primer Sambrook et.al., 1989, Molecular Cloning, A Laboratorv Manual, 2. izdanje Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor, NY; ili VVinnacker "Gene und Klone" (Geni i klonovi), VCH VVeinheim 2. izdanje 1996. ili Christou, "Trends in Plant Science" 1 (1996) 423-431).

Takve gensko tehničke manipulacije mogu uneti molekule nukleinske kiseline u plasmide, koji dopuštaju mutagenezu ili promenu sekvencija usled rekombinovanja DNA-sdkvencija. Uz pomoć napred navedenih standardnih metoda mogu se na primer preduzeti zamene baza, odstraniti delimično sekvence ili se mogu dodavati prirodne ili sintetičke sekvence. Za jedinjenja DNA-fragmenata jednih sa drugima mogu se na fragmente vezivati adaproti ili linkeri.

Proizvodnja biljnih ćelija sa smanjenom aktivnošću genskog produkta može se postići na primer ekspresijom najmenje jedne odgovarajuće antisensne RNA, jedne antisensne RNA za postizanje efekta cossupresije ili ekspresije barem jednog odgovarajuće konstruisanog ribozoma, koji specifično deli transkripte napred navedenog genskog produkta.

Uz ovo se mogu koristiti s jedne strane molekule DNA, koje obuhvataju

čitavu sekvencu koju treba kodirati na genskom produktu, uključujući eventualno postojeće sekvence, kao i molekule DNA, koje obuhvataju samo delove sekvence koju treba kodirati, pri čemu ovi delovi moraju biti dovoljno dugački, da bi delovali u ćelijama na antisensni efekat. Moguće je i korišćenje DNA-sekvenci, koje imaju visok stepen homologije u odnosu na sekvence koje se kodiraju na genskom produktu, ali nisu potpuno identične.

Kod ekspresije molekula nukleinske kiseline u biljkama može biti sintetizovani protein lokalizovan u svakom željenom kompartimanu biljne ćelije. Da bi se, medjutim, postigla lokalizacija u odredjenom kompartimanu, može na primer region koji treba da se kodira da se poveže sa DNA-sekvencama, koje garantuju lokalizaciju u odredjenom kompartimanu. Takve sekvence su poznate stručnjacima (vidi na primer Braun et al., EMBO J. 11 (1992), 3219-3227; VVolter et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 85 (1988), 846-850; Sonnenvvald et al., Plant J. (1991), 95-106).

Transgene biljne ćelije mogu se regenerisati po poznatim tehnikama u čitavim biljkama. Kod transgenih biljaka može se raditi u principu o biljkama svake željene biljne specije, tj. kako monokotilnih tako i dikotilnih biljaka. Tako se na primer mogu dobiti transgene biljke, koje imaju izmenjene osobine usled prekomerne ekspresije, supresije ili inhibicije homologenih (= prirodnih) gena ili genskih sekvencija ili ekspresije heterogenih (= stranih) gena ili genskih sekvencija.

Predmet ovog pronalaska je, osim toga, i metoda za suzbijanje neželjenog rasta biljaka, odnosno u biljnim kulturama kao što su žitarice (na pr. pšenica, jećam, raž, proso, riža, kukuruz, zob), šećerna repa, šećerna trska, repica, pamuk i soja, naročito naglašeno u monokotilnim kulturama kao što su žitarice, na pr. pšenica, raž, ječam, zob, riža, kukuruz i proso, pri čemu se jedan ili više herbicida tipa (A) apliciraju sa jednim ili više herbicida tipa (B) na štetne biljke, delove biljaka, biljno seme ili površinu na kojoj biljke rastu, na primer na površinu za sejanje.

Biljne kulture se mogu gensko-tehnički menjati ili mogu se dobiti selekcijom mutacija i pre svega su tolerantne u odnosu na inhibitore sinteze acetolaktata (ALS).

Predmet pronalaska je i primena kombinacija iz jedinjenja (A) + (B) po ovom pronalasku, za suzbijanje štetnih biljaka, odnosno biljnih kultura.

Herbicidna sredstva po ovom pronalasku mogu se koristiti i neselektivno za suzbijanje neželjenog rasta biljaka, na primer kod plantažnih kultura, na ivicama puteva, trgovima, industrijskim zemljištima i na železničkim prugama.

Kombinacije aktivnih materija po ovom pronalasku mogu se koristiti kao formulacije mešavina dveju komponenata (A) i (B), u datom slučaju sa drugim agrohemijskim aktivnim materijama, dodatnim materijama i/ili uobičajenim pomoćnim sredstvima za formulacije, koje se proizvode onda na uobičajeni način razredjivanjem vodom, ili kao takozvane mešavine iz rezervoara zajednički razredjene vodom od posebno formulisanih ili parcijalno odvojenih i formulisanih komponenata.

Komponente (A) i (B) ili njihova kombinacija mogu se formulisati na razne načine, zavisno od toga koji biološki i/ili hemijski parametri su zadati. Kao opšte mogućnosti formulacija dolaze na primer u obzir: prašak za rasprašivanje (WP), koncentrati koji se tope u vodi, koncentrati koji se emulguju (EC), vodeni rastvori (SL), emulzije (EW) kao što su emulzija ulje u vodi i voda u ulju, rastvori za rasprskavanje ili emulzije, koncentrati suspenzija (SC), disperzije na bazi ulja i vode, suspoemulzije, praškasta sredstva (DP), sredstva za bajcovanje, granulati za aplikacije po zemlji ili rasipanje po zemlji ili granulati koji se disperguju u vodi (WG), formulacije ULW, mikro kapsule ili vosak.

Pojedini tipovi formulacija su u principu poznati i opisani na primer u: VVinnacker-Kuechler, "Hemijska tehnologija", sveska 7, C. Hauser izdanje Muenchen, 4. izdanje 1986; van Valkenburg, "Pesticide Formulations", Marcel Dekker N.Y., 1973; K. Martens, "Spray Drving Handbook", 3rd Ed. 1979, G. Goodvvin Ltd. London.

Potrebna pomoćna sredstva za formulacije kao što su inertni materijali, tensidi, sredstva za rastvaranje i drugi dodatni materijali su takodje poznati i opisuju se na primer u: VVatkins, "Handbook of Insecticide Dust Diluents and Carriers", 2nd Ed., Darland Books, Caldvvell N.J.; H.v. Olphen, "Introduction to Clay Colloid Chemistry"; 2nd Ed., J. Wiley & Sons, N.Y. Marsden, "Solvents Guide", 2nd Ed., Interscience, N.Y. 1950; McCutcheon.s "Detergents and Emulsifiers Annual", MC Publ. Corp., Ridgevvood N.J.; Sisley and Wood, "Encyclopedia of Surface Active Agents", Chem,. Publ. Co. Inc., N.Y. 1964; Schoenfeldt, "Etilen-oksidadukti aktivni na graničnim površinama", VViss. Verlagsgesellschaft, Stuttgart 1976, VVinnacker-Kuechler, "Hemijska tehnologija", sveska 7, C. Hauser Verlag Muenchen, 4. izd. 1986.

Na bazi ovih formulacija mogu se proizvoditi i kombinacije sa drugim agrohemijskim aktivnim materijama, kao što su drugi herbicidi, fungicidi, insekticidi, kao i safeneri, sredstva za djubrenje i/ili regulatori rasta, na primer u formi gotovih formulacija ili kao mešavine iz rezervoara.

Praškovi za rasprašivanje (prašak za umrešavanje) su preparati koji se mogu dispergovati ravnomerno u vodi, koji pored aktivne materije osim inertne materije i materije za razredjivanje sadrže još i tenside ionske i neionske vrste (sredstva za umrežavanje, sredstva za dispergovanje), na primer polioksetilirani alkil-fenoli, polietoksilirani masni alkoholi ili fetamini, alkan-sulfonati ili alkil benzo-sulfonati, lignin-sulfon kiseli natrijum, 2,2'-dinaftil metan-6,6'-disulfonkiseli natrijum, dibutilnaftalin-sulfonkiseli natrijum ili oleoil-metil-taurin kiseli natrijum.

Koncentrati koji se mogu emulgirati proizvode se pomoću rastvaranja aktivne materije u organskom sredstvu za rastvaranje, na pr. butanol, cikloheksanon, dimetilformamid, ksilol ili aromati sa visokom tačkom ključanja ili ugljovodonici uz dodatak jednog ili više ionskih ili n<p>innskih tensida (emulnatoriV Kao emulaatori se mnau koristiti na nrimpr Kalcijumove soli alkil aril kiseline kao Ca-dodecil-benzolsulfonat ili neionski emulgatori kao što su poliglikol ester masne kiseline, poliglikol ester alkil aril, poliglikol eter masne kiseline, produkti kondenzacije propilen oksid-etilen oksid, alkilpolieter, ester sorbitanske masne kiseline, ester polioksietilensorbitanske masne kiseline ili ester polioksetilsorbit. Sredstva za rasprašivanje dobijaju se mlevenjem aktivne materije sa fino rasporedjenim čvrstim materijama, na pr., talk, prirodna glina, kao kaolin, bentonit i pirofilit ili dijatomerisjka zemlja.

Koncentrati za suspenziju (SC) mogu biti na bazi vode i ulja. Oni se mogu proizvoditi na

primer mlevenjem na mokro pomoću uobičajenim mlinova i uz eventualno dodavanje

»

drugih tensida, kao što je navedeno napred, na primer kod drugih tipova formulacija.

Emulzije, na primer emulzije ulje u vodi (EW), mogu se proizvoditi pomoću mešalica, koloidnih mlinova i/ili statičkih mešalica uz primenu vodenih organskih sredstava za rastvaranje i u datom slučaju drugih tensida, kako je već navedeno na primer, napred kod drugih tipova formulacija.

Granulati se mogu proizvoditi razredjivanjem aktivne materije na granuliranom inertnom materijalu koji ima sposobnost adsorpcije ili nanošenjem koncentrata aktivne materije pomoću lepkova, na primer polivinil alkohol, poliakril-kiseli natrijum ili i mineralna ulja, na površinu nosećih materija kao što su pesak, kaoliniti ili granulirani inertni materijali. Granulirati se mogu takodje podesne aktivne materije na način koji je uobičajen za proizvodnju granulata djubriva - poželji u mešavini sa sredstvima za djubrenje.

Granulati koji se mogu dispergovati u vodi, po pravilu se prave uobičajenim postupkom kao što je sušenje rasprskavanjem, granulacija vrtloženjem, tanjirasta granulacija, mešanje mešalicama sa velikim brzinama i ekstruzijom bez čvrstog inertnog materijala. Za izradu granulata pomoću tanjira, ekstrudera, vrtloženja i rasprašivanja vidi na primer metodu u "Spray Drying Handbook" 3rd ed. 1979, G. Goodvvin Ltf., London; J.E. Browing, "Agglomeration", Chemical and Engineering 1967, stranice 147 ff; "Perry,s Chemical Engineer.s Handbook", 5th Ed.; McGraw-Hill, New York 1973, str. 8-57.

Za druge detalje za foormulaciju sredstava za zaštitu bilja vidi na primer G.C. Klingman, "Weed Control as a Science", John Wiley and Sone, Inc., New York, 1961, stranice 81-96 i J.D. Freyer, S.A. Evans, "VVeed Control Handbook", 5th Ed., Blackvvell Scientific Publication, Oxford, 1968, stranice 101-103.

Agrohemijske formulacije sadrže po pravilu 0,1 do 99 težinskih procenata, posebno 2 do 95 težinskih % aktivnih materija tipova A i/ili B, pri čemu su u zavisnosti od vrste formulacije uobičajene sledeće koncentracije: U praškovima za prskanje iznosi koncentracija aktivne materije na pr. oko 10 do 95 težinskih %, ostatak do 100 težinskih % sastoji se od uobičajenih sastojaka formulacija. Kod koncentrata koji se mogu emulgirati, može komcentracija aktivne materije na primer da iznosi 5 do 80 težinskih %. Praškaste formulacije sadrže većinom 5 do 20 težinskih % aktivne materije, rastvori za rasprskavanje oko 0,2 do 25 težinskih %. Kod granulata kao što su granulati koji se mogu dispergovati zavisi sadržaj aktivne materije delimice od toga, da li je jedinjenje tečno ili čvrsto i koje pomoćno sredstvo za granulaciju i koji punioci se koriste. Po pravilu je sadržaj kod granulata koji se disperguju u vodi, izmedju 10 i 90 težinskih %.

Pored toga sadrže navedene formulacije aktivnih materija u datom slučaju uvek uobičajena sredstva za prijanjanje, umrežavanje, dispergovanje, emulgovnje, konzerviranje, za zaštitu od mraza i rastvore, punioce, boje, nosioce i sredstva za sprečavanje pene, zatim sredstva za sprečavanje isparenja i sredstva koja utiču na pH-vrednost ili na viskozitet.

Herbicidno delovanje herbicidnih kombinacija po ovom pronalasku može da se poboljša na primer supstancama koje su aktivne na površini, odnosno sredstvima za umrežavanje iz reda poliglikol-etera masnih alkohola. Poliglikol-eteri masnih alkohola sadrže naime 10 - 18 atoma C i 2-20 jedinica etilen oksida u delu poliglikol etera. Poliglikol-eteri masnog alkohola mogu biti neionski, ili ionski, na primer u formi poliglikol-eter sulfata masnih alkohola, koji se koriste na primer kao alkali soli (na primer natrijumove i kalijumove soli) ili amonijumove sooli, ili i kao zemljano alkali soli kao magnezijumove soli, kao C12/Ci4-diglikol-etersuifat natrijum masnog alkohola (Genapol® LRO, Clariant GmbH); vidi na pr. EP-A-0476553, EP-A-0048436, EP-A-0336151 ili US-A-4,400,196 kao i Proc. EWRS Symp. "Factors Affecting Herbicidal Activity and Selectivity", 227-232 (1988), Neionski poliglikol eteri masnih alkohola su na primer jedinice etilen oksida koji sadrže 2-20, odnosno 3-15 (C10-C18), odnosno (C10-C14) poliglikol etera masnih alkohola (na primer poliglikol eter izotridecil alkohola) kao Genapol® X-030, Genapol ® X-060, Genapol ® X-080 ili Genapol ® X-150 (svi od Clariant GmbH).

Ovaj pronalazak obuhvata zatim kombinaciju jedinjenja po formuli (I) i njihove soli sa napred navedenim sredstvima za umrežavanje iz reda poliglikol etera masnih alkohola, koji sadrže prevashodno 10-18 atoma C u ostatku masnog alkohola i 2-20 jedinica etilen oksida u delu poliglikola i mogu biti neionski ili ionski (na primer kao poliglikol eter sulfati masnih alkohola). Prednost se daje C12/C14natrijumu-diglikoleter-masne kiseline (Genapol® LRO, Clariant GmbH) i poliglikol eteru izotridecil alkohola, sa 3-15 jedinica etilen oksida, na primer iz reda Genpola® X kao što su genapol® X-030, Genapol® X-060, Genapol® X-080 i Genapol® X-150 (svi od Clariant GmbH).

Osim toga poznato je, da su poliglikol eteri masnih alkohola podesni kao neionski ili ionski poliglikol eteri masnih alkohola (na pr. poliglikoleter sulfati masnih alkohola) i kao pomoćna sredstva za penetraciju i sredstva za pojačanje delovania za čitav niz drugih herbicida, izmedj'u ostaloga i za herbicide iz reda imidazolinona (vidi na pr. EP-A-0502014). Herbicidno delovanje herbicidnih kombinacija po ovom pronalasku može da se pojača i pomoću korišćenja biljnih ulja. Pod pojmom biljnih ulja podrazumevaju se ulja iz uljarica kao što su sojino ulje, repino ulje, uje iz kukuruznih klica, suncokretovo ulje, ulje od semena pamuka laneno ulje, kokosovo ulje, palmino ulje ili ricinusovo ulje, posebno repino ulje, kao i njihovi produkti preesterifikacije, na primer alkil ester kao metil ester repinog ulja ili etil ester repinog ulja.

Biljna ulja su pre svega esteri masnih kiselina C10-C22, odnosno C12-C2o. Esteri masne kiseline C10-C22SU na primer esteri nezasićenih ili zasićenih masnih kiselina C10-C22, naročito sa parnim brojem atoma ugljenik, na pr. Eruca-kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina i posebno masne kiseline Ci6kao stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna kiselina ili linolenska kiselina.

Primeri za estere masne kiseline su esteri, koji se dobijaju reakcijom glicerina ili glikola sa masnim kiselinama Cio-C22, kao što su sadržani na primer u uljima iz biljnih vrsta od kojih se dobijaju ulja, ili esteri masne kiseline Ci-C2o-alkil-Cio-C22, kako se mogu dobiti na primer preesterifikacijom napred navedenih estera masnih kiselina glicerina ili glikola C10-C22sa alkoholima C1-C20(na primer metanol, etanol, propanol ili butanol). Preesterifikacija se može sprovesti po poznatim metodama, kako je opisano na primer u Roempp Chemie Lexikon, 9. izdanje, sveska 2, strana 1343, Thieme Verlag Stuttgart. Kao CrC2o-alkil-Cio-C22esteri masnih kiselina naglašeni su metil ester, etil ester, propil ester, butil ester, 2-etil-heksil ester i dodecyl-ester. Kao esteri masne kiseline glikola i glicerina C10-C22prednost imaju jedinstveni ili mešani glikol esteri i glicerin esteri masnih kiselina C10-C22, posebno onih masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika, na primer Erukove kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina a naročito masne kiseline C18 kao što su stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna ili linolenska kiselina.

Biljna ulja mogu u herbicidnim sredstvima po ovom pronalasku da se sadrže na primer u formi komercijanih dodatnih uljnih materija za formulacije, posebno onih na bazi repinog ulja kao što su Hasten® (Victorian Chemical Companv, Australija, dalje u tekstu Hasten, glavni sastojak: etil ester repinog ulja), Actirob®B (Novance, Francuska, dalje u tekstu

Actirob B, glavni sstojak: metil ester repinog ulja), Rako-Binol® (Byer AG, Nemačka, dalje u tekstu Rako-Binol, glavni sastojak: repino ulje), Renol® (Stefes, Nemačka, dalje u tesktu Renol, glavni sastojak: meti ester repinog ulja) ili Stefes Mero® (Stefes, Nemačka, dalje u tekstu Mero, glavni sastojak: metil ester repinog ulja).

Ovaj pronalazak obuhvata u širokoj formi izvodjenja kombinacije jedinjenja po formuli (I) i njihove soli sa^napred navedenim biljnim uljima kao što su repino ulje, prevashodno u formi komercijalnih uljnih dodatnih materija za formulacije, posebno onih na bazi repinog ulja kao što su Hasten® (Victorian Chemical Company, Australija, dalje u tesktu hasten, glavni sastojak: etil ester repinog ulja), Actirob® B (Novance, Francuska, dalje u tekstu Actirob B, glavni sastojak: metil ester repinog ulja), Rako-Binol® (bayer AG, Nemačka, dalje u tekstu Rako-Binol, glavni sastojak: repino ulje), Renol® (Stefes, Nemačka, dalje u tesktu Renol, glavni sastojak: metil ester repinog ulja) ili Stefes Mero® (Stefes, Nemačka, dalje u tekstu Mero, glavni sastojak: metil ester repinog ulja).

Za primenu se ove formulacije u komercijalnom obliku razredjuju u vodi na uobičajeni način, na primer kod praškova za rasprskavanje, koncentrata koji se mogu emulgovati, disperzija i granulata koji se mogu dispergovati u vodi pomoću vode, praškasti pripravci, granulati za rasipanje po tlu kao i rastvori koji se mogu rasprskavati obično se pre primene više ne razredjuju sa drugim inertnim materijama.

Aktivne materije mogu se nanositi i na biljke, delove biljke, biljno seme ili na površinu za zasejavanje (njivu), odnosno na zelenu biljku i delove biljke i u datom slučaju dodatno na zemljište. Mogućnost primene je zajedničko nanošenje aktivne materije u formi mešavina iz rezervoara, pri čemu se optimalno formulisane koncentrisane formulacije pojedinih Zajedničko herbicidno formulisanje kombinacije aktivnih materija (A) i (B) po ovom pronalasku ima prednost lakšeg korišćenja, jer su količine komponenata već medjusobno podešene u pravilnom odnosu Osim toga mogu se pomoćna sredstva u formuaciji optimalno usaglasiti jedno prema drugome, dok mešavina raznih formulacija u rezervoaru može rezultirati neželjenim kombinacijama pomoćnih materija.

A. Primeri formulacija opšte vrste

a) Praškasto sredstvo se dobija tako što se 10 težinskih delova mešavine aktivn materi/e/aktivne materije i 90 težinskih delova talka meša kao inertna metarija i

usitnjava u mlinu.

b) Prašak koji se lako može dispergovati i umrežavati dobija se tako, što se 25 težinskih delova mešavine aktivne materije/aktivne materije, 64 težinska dela

kvarca koji sadrži kaolin, kao inertna materija, 10 težinskih delova lignin sulfon kiselog kalijuma i 1 težinski deo oleilmetil-taurinkiselog natrijuma kao sredstva za

umrežavanje i dispergovanje pomešaju i melju u mlinu s klinovima.

c) Koncentrat za disperziju koji se lako disperguje u vodi, dobija se tako, što se 20 težinskih delova aktivne materije/mešavine aktivne materije meša sa 6 težinskih

delova alkilfenol-poliglikol etera (7Triton® X 207), 3 težinaka ( dela Izotridekanol-poliglikol etera (8 EO) i 71 težinskih delova parafinskog mineralnog ulja (tačka ključanja na pr. ca. 255 do 277EC) i melju se u mlinu s kuglama na granulaciju

ispod 5 mikrona.

d) Koncentrat koji se može emulgovati dobija se od 15 težinskih delova aktivne materije/smeše aktivne materije, 75 težinskih delova cvkloheksanona kao sredstva

za rastvaranje i 10 težinskih delova oksetiliranog nonilfenola kao emulgatora.

e) Granulat koji se može dispergovati u vodi dobija se tako što se 75 težinskih delova aktivne materije/mešavine aktivne materije,

10 težinskih delova ligninsulfon kiselog kalcijuma,

5 težinskih delova natrijum lauril sulfata,

3 težinska dela polivinil-alkohola i

7 težinskih delova kaolina

pomeša, samelje na mlinu s klinovima i prašak se granulira vrtloženjem rasprskavanjem vode kao tećnosti za granuliranje. f) Granulat koji se može dispergovati u vodi dobija se tako, da se 25 težinskih delova aktivne materije/mešavine aktivne materije,

5 težinskih delova 2,2'-dinaphthylmethan-6,6'-disulfon kiselog natrijuma,

2 težinska dela oleoylmethyltaurin kiselog natrijuma,

1 težinski deo polivinil alkohola,

17 težinskih delova kalcijum karbonata i

50 težinskih delova vode

homogenizuju na koloidnom mlinu i usitne, na kraju se samelju na mlinu i tako dobijena suspenzija se rasprašuje i suši pomoću dizne.

B. Biološki primeri

Herbicidno delovanje (opiti u stakleniku)

Seme ili komadi rizoma tipičnih štetnih biljaka su posadjeni u peskovitu glinastu zemlju, pokriveni zemljom i postavljeni u stakleniku pod dobrim uslovima za rast. Tretman sa sredstvima po ovom pronalasku sproveden je posle nicanja štetnih biljaka po pravilu u stadijumu sa 2 do 3 listića sa radnim doziranjima i količinom vode od 100 do 400 l/ha.

Posle primene (ca. 4 nedelje posle aplikacije) vizuelno je obavljeno ocenjivanje herbicidnog delovanja aktivnih materija odn. mešavina aktivnih materija na tretiranim biljkama u poredjenju sa netretiranim. Pri tome su obuhvaćena oštećenja i razvoj svih nadzemnih delova biljaka. Boniiranjeje izvršeno po procentnoj skali (100% delovanje = sve biljke su uginule; 50 % delovanje = uginulo je 50% biljaka i zelenih delova biljke; 0 % delovanje = nema primetnog delovanja).

Rezultati su navedeni u tabelama koje slede, pri čemu su u zagradama navedena delovanja kod nezavisnog korišćenja aktivnih materija (A) i (B).

Claims (9)

1. Herbicidna kombinacija sa aktivnim sadržajem komponenata (A) i (B), pri čemu (A) znači jedan ili više herbicida iz grupe jedinjenja po formiuli (I) i njihove soli, a (B) znači jedan ili više selektivno aktivnih herbicida u nekim monokotilnim kulturama protiv monokotilnih i/ili dikotilnih štetnih biljaka, iz grupe jedinjenja koja se sstoje od (B1) Flucarbazone (B2) NAY MKH 6561 (Procarbazone), (B3) Florasulam, (B4) Halosulfuron, (B5) Tritosulfuron, (B6) Picolinafen, (B7) Cinidon-ethyl, (B8) Sulcotrione, (B10) Bentazone, (B11) Metosulam, (B12) Clopvralid, (B13) Flufenacet, (B14) Flumetsulam, (B15) Flupoxam, (B16) Prosulfocarb, (B17) Flurtamone, (B18) Aclonifen, (B19) Sulfosulfuron, i (B20) Flupvrsulfuron.

2. Herbicidna kombinacija prema zahtevu 1, gde je kao komponenta (A) sadržano više jedinjenja odabranih iz grupe Amidosulfurona i Amidosulfuron-natrijuma.

3. Herbicidna kombinacija prema zahtevu 1, ili 2, , koja dodatno sadrži jenu ili više drugih komponenata iz grupe koja sadrži agrohemijske aktivne materije druge vrste, dodatne materije koje su uobičajene kod zaštite bilja i pomoćna sredstva za formulacije.

4. Herbicidna kombinacija prema jednom ili više zahteva 1 do 3, koja dodatno sadrži jedan ili više safenera.

5. Postupak za suzbijanje štetnih biljaka, gde se jedna herbicidna kombinacija, definisana prema jednom ili više zahteva 1 do 4, aplicira na biljke, delove biljke, biljno seme ili površinu na kojoj biljke rastu.

6. Postupak prema zahtevu 5 za selektivno suzbijanje štetnih biljaka u biljnim kulturama.

7. Postupak prema zahtevu 6 za suzbijanje štetnih biljaka u monokotilnim biljnim kulturama.

8. Postupak prema zahtevu 6 ili 7, gde su biljne kulture genetski izmenjene ili su dobijene pomoću mitacione selekcije.

9. Korišćenje herbicidne kombinacije ptema jednom od zahteva 1 do 4, za suzbijanje štetnih biljaka.