SI9012465A - Torna ploščica za diskaste zavore za cestna in tirnična vozila - Google Patents

Abstract

Izum se nanaša na torno ploščo za diskaste zavore za cestna in tirnična vozila, ki sestoji iz nosilne pločevine (10) in na njej pritrjenega bloka (16) iz prešanega tornega materiala, pri čemer ima nosilna pločevina na strani, ki nosi blok (16) tornega materiala, sintrano nosilno posteljico (12), ki ima z blokom trdno vezane elemente, pri čemer se pred prešanjem tornega materiala na nosilno pločevino (10) s sintrano posteljico (12) nanese kovinska prevleka (50) na galvanski, termični ali drug primeren način, kot korozijska zaščita.

Description

FRIKCIONA PLOCICA ZA DISK KOČNICE ZA DRUMSKA I ŠINSKA VOZILA

Oblast tehnike u koju spada pronalazak t

Pronalazak se odnosi na frikcione pločice za disk kočnice motornih vozila i spada u oblast proizvodnje pribora i delova za motorna vozila.

Tehnički problem

Tehnički problem koji se rešava pronalaskom sastoji se u sledečem: kako ostvariti frikcionu plocicu kod koje če uprkos nanošenja galvanskog metalnog sloja ili druge pogodne prevlake na noseču ploču da se postigne zadovoljavajuče prianjanje izmedu frikcionog materijala i noseče ploče pri istovremenom poboljšanju korozione zaštite noseče ploče. Osim toga, noseča ploča treba da ima manju mogučnost stvaranja brazdi, pri čemu treba da se poboljša prigušivanje šuma.

Stanje tehnike

Frikciona obloga ove vrste poznata je iz DE-GM 82 01 404. Ove vrste frikcionih obloga koje su se u praktičnoj upotrebi duže vremena potvrdile, zahtevaju često još primenu medusloja izmedu noseče posteljice i bloka frikcionog materijala.

Ovaj medusloj izvoden je do sada kao vezivna folija ili kao lepak, ali je vezan sa nizom različitih nedostataka, tako da je poželjno nači mogučnost, da se zaboravi na ovaj sloj. Dalje se pokazalo, da izmedu poznatih nosečih posteljica i nosečih ploča odn. izmedu noseče posteljice i bloka od frikcionog materijala mogu na nastanu brazde i/ili korozija, tako da može da nastane korozija ispod bloka od frikcionog materijala i to sa Strane koja uti če na dejstvo kočenja r u ekstremnom slučaju - može da dovede do ispada frikcione ploče.

Lepljenje frikcionog materijala sa nosečim limom zahteva kod izrade frikcionih obloga, putem termičke obrade lepka, relativno dugo vreme stajanja.što dovodi do relativno malog broja u proizvodnji. Ova vremena su potrebna da bi se ostvarilo dobro lepljenje frikcionog materijala sa nosečim limom. Ako se vremena škrate, tada se dobijaju loša svojstva vezivanja, jer se ne dobija stalan prolaz toplote kroz lepak. Ovde dolazi još i to, da se kod primene*lepka, noseči Um mora predobraditi. Ili mora postojati polirana površina prianjanja ili rapava podloga, na koju se tada postavi lepak. Dalje je poznato, nakon presovanja frikcionog materijala na noseči lim, da se sve do rubnog područja bloka frikcionog materijala ovaj.izvede sa slojem laka. Kod ovog postupka mora se paziti posebno na zaštitu lakirača ili osoblja koje obslužuje, jer i postupkom prskanja naneseni količine ostatka laka su znatne i predstavljaju problem odstranjivanja. Osim toga postavljaju se visoki zahtevi slojevima laka. Svi ovi zahvati medutira ne dovode do dovoljne zaštite od korozije nosečeg Uma koji je od gvožda ili Čelika. Ispitivanja da se poboljša zaštita od korozije preko prethodnog pocinkovanja nosečeg lima, nisu dobra kao galvanska metalna prevlaka na glatkom nosečem Umu koja ne pruža dovoljnu osnovu za prianjanje za lepak; lepak ne lepi na pr. na pocinkovanom Umu.

Opis rešenja tehničkog problema

Tehnički problem rešen je pronalaskom preko patentnih zahteva 1 i 2 i to njihovim karakterističnim delovima.

Iznenadujuče je pronadeno, da se nedostaci koji proizlaze nanošenjem sloja laka mogu otkloniti, ako se pre presovanja frikcionog materijala na noseču ploču na rapavu osnovu noseče ploče nanese galvanska metalna prevlaka, od bakra, sreb ra, kalaja, kadmijuma, cinka, hroma ili drugog pogodnog metala, pri čemu može da bude nanesen i veštački materijal otporan na visoke temperature, kao na pr. trifluoretilen, politetrafluoretilen, polisiloksan, silikonski kaučuk. Sadejstvo rapave osnove (noseče posteljice) i galvanske prevlake, dovodi do visoke korozione zaštite za noseče ploče, dok rapava osnova utiče na prianjanje izmedu frikcionog materijala i nosečeg Tirna, jer galvanska prevlaka prati konturu hrapave osnove. Na ovaj «način ostvaren je ekološki postupak za izradu frikcionih pločica. Uz ovo dolazi, da se postupak proizvodnje za frikcione pločice poboljšava i pojednostavljuje. Duga vremena stajanja u serijskoj proizvodnji frikcionih pločica otpadaju, kroz vremena otvrdnjavanja za lepak ili kroz vreme sušenja sloja laka.

»

Dalje je predloženo, kod frikcione pločice napred navedene vrste, da se noseča posteljica sastoji od smeše materijala i to udela A sa niskom tačkom topljenja i udela B sa višom tačkom topljenja.

Primenom ove smeše za izvedbu noseče posteljice u obliku strukture od čvrsto obrazovanih iz smeše oformljenih elemenata, koji imaju zaseke, i torne sl., moguče je da površina strukture ima potpuno bizarnu i neravnomernu strukturu i to kako u makrostrukturi tako i u mikrostrukturi u odnosu na pojedinačne sinterovane deli če, tako da svaki pojedi načni sinterovani element u odnosu na poznate loptaste površine ima veču površinu, bez da sadrži oblik kugiica. Ovim je postignuta visoka mehanička čvrstoča i visoka postojanost na temperaturu, što dovodi do visokog prianjanja i sigurnosti prianjanja bloka od frikcionog materijala na noseču ploču.

Prema pogodnom obliku izvodenja predvideno je, da je udeo A sa niskom tačkom topljenja metal kao što je kalaj, meki ili brzi lem ili torne sl. ili legura sa niskom tačkom topljenja kao što je bronza, mesing ili sl., i da je udeo B sa višom tačkom topljenja, gvožde, pesak, keramički prah, ili sl., pri čemu tačka topljenja udela B je ispod tačke topljenja nosečeg lima. Noseča ploča sastoji se od Čelika, V2A-čelik, keramike, aluminijuma ili drugih prikladnih materijala. Dok je udeo A sa niskom tačkom topljenja, tačke topljenja udela B, kao i materijala nosečeg lima moraju biti visoke; one mogu biti različite ili jednake.

Uprkos galvanskoj metalnoj prevlaci, moguč je direktan prelaz mase i toplote sa bloka od frikcionog materijala na sinterovanu posteljicu a time i na noseču ploču. Dodatni vezivni sloj otpada. Posebno primenom bronze biče izbegnuto dodatno rdanje ispod, tako da se trajnost povečava i naklonost ka koroziji smanjuje čak i pod ekstremnim uslovima okoline.

Uz ovo dolazi, da se kod ovakvih frikcionih papučica primenom kombinovanih materi jala dolazi do optimalnih svojstava kretanja u području sinterovano-noseče posteljice. S jedne Strane je preko bizarne strukture površine u području dodira disk kočnica uvek mešani materijal od materijala frikciononih obloga i sinterovanog materijala sa kočionim diskom, tako da se može sprovesti još jedno kočenje sa ostatkom dela materijala frikcionog. Istovremeno je data i zaštita disk kočnica, jer se primenom kombinovanog materijala može izbeči razaranje disk kočnice. Ovim je preko ove strukture dato jemstvo i trenje do kraja tako da su data antifrikciona svojstva. Smicanje obloge je datim ozubljenjem izmedu bizarne strukture strukturne površine sa blokom frikcionog materijala nemoguče, pri čemu je dodatno sigurnost još povečana, da je korozija nasigurno izbegnuta.

Takva vrsta frikcione pločice može da bude predvidena i bez prolaznoh otvora (prolazni procepi) u nosečoj ploči, koji su do sada bili predvideni za moguču kontrolu, jer je time data sigurnost. Ovim postignuta viša krutost omogučuje kod jednake čvrstoče stanjivanje noseče ploče, što dovodi do smanjenja težine smanjivanja.

Dalje se pokazalo, što primenjena strukturna površina ima još dodatnu prednost, što se izmedu bloka od frikcionog materijala i sinterovanog nosečeg lima, pri ispuni zaseka sa frikcionim materijalom dobijaju mali vazdušni uključci, koji daju mogučnost materijalima da se u tako dobljene kaverne istežu, tako da se smanjuju nastali toplotni naponi. Ovim se dobija još i dodatna zaštita frikcione pločice i poboljšanje trajnosti.

Prema obliku izvodenja od prednosti je predvideno, da se udeo A sa niskom tačkom topljenja sastoji od 30% bronze , a udeo B sa višom tačkom topljenja od

70% Fe-praha, pri čemu primenjena bronza treba da ima 10% kalaja. Kod primene takve vrste smeše, s obzirom na željena svojstva kao čvrstoča na habanje, prigušivanje šuma i zaštita od korozije,.dobijaju .se optimalni rezultati.

f «M

Prvenstveno je predvideno, da je sinterovana noseča posteljica sestavljena od osnovnog sloja koji noseči lim pokriva delimično ili potpuno i sastoji se od čvrsto vezanih elemenata koja imaju zaseke ili torne slično. Pri torne elementi mogu da budu izvedeni kao cilindrični stubiči, stubiči u vidu zarubljene kupe, kao prava zarubljena kupa ili u obliku piramide sa trouglastOm, četvorouglastOm ili višeugaonom osnovnom površinom, pri čemu su pojedinačni elementi postavljeni na medusobnom rastojanju. Izbor i vrsta primenjenih elemenata zavisi od že1jenih svojstava frikcione pločice. Dok izvedba elementa u vidu stubiča vodi ka torne, da udeo izmedu materijala noseče posteljice i materijala frikcionog sloja na dodirnoj površini ostaje konstantan i pri povečanom habanju, kod primene drugih oblika elemenata raste udeo materijala noseče posteljice tako, što se može postiči smanjeno habanje, tako da i pri jakom opterečenju frikcione pločice izmedu dve kontrole održe se kočiona svojstva.

Za izradu takvog frikcionog materijala predviden je postupak, kod koga pre presovanja frikcionog materijala na noseči lim sa sinterovanom nosečom poste!jicom na ovo se nanosi kao koroziona zaštita za noseči lim galvanskim putem metalna prevlaka od bakra, srebra, kalaja, kadmijuma, cinka, hroma ili drugog pogodnog metala ili prevlaka od plastičnog materijala otpornog na visoke temperature.

Dalji postupak sastoji se u torne, što se uz primenu poznatog nosečeg lima i sinterovanjem prikladnog materijala izvodi noseča posteljica, pri čemu je predvideno, da se pripremi praškasta smeša od jednog dela A sa niskom tačkom topljenja i jednim udelom B sa višom tačkom topljenja i da se prašak prosi pa preko sita ili preko perforiranog lima, koje leži na nosečem limu, tada se sito podigne, tako da gomilice praha smeše ostanu na nosečem limu i zatim se preduzima sinterovanje ili se prašak uvodi u grafitni kalup sa izvesnim brojem slepih rupa, koje se konično proširuju prema otvorima rupa, tada se noseči lim postavi na rupe grafitnog kalupa i konačno vrši sinterovanje ili se prašak postavi na ploču na kojoj se nalaze prvenstveno u poprečnom preseku trouglasti žlebovi, pri čemu su žlebovi postavljeni u poprečnom i podužnom pravcu i ukrštaju se, tako da se smeša praška stavija na noseči lim premazivanjem u vidu sača, tada se noseči lim postavi na ploču sa žlebovima i konačno vrši sinterovanje.

Ovim postupkom izrade postiže se sledeče:

a) Bizarna struktura sinterovanih delova, pri čemu svako sinterovano telo u odnosu na površ lopte ima veču površinu, bez da ima osobinu kugle,

b) ima vi soku mehaničku čvrstoču i postojanost na temperaturi ,

c) veliku sposobnost prianjanja,

d) dobra antifrikciona svojstva primenom noseče posteljice sa antifrikcionim svojstvima, i · e) malo stvaranje brazdi primenom samo malog broja slojeva.

Umesto predloženog grafitnog kalupa sa slepim rupama može se primeniti i drugi oblik od drugog pogodnog materijala sa dobrim kliznim svojstvima. Pojedinačne slepe, rupe proširuju se konusno prema izlr.aznom otvoru. Mogu se primeniti i kalupi sa prolaznim rupama, koje se tada s jedne Strane zatvaraju, i to pomoču ploče koja nosi odgovarajuče čivije, koje zalaze u rupe. Doziranje količine praška u svakoj prolaznoj rupi vrši se u meri u kojoj čivije ulaze svojom dužinom u otvore. Ovim je omogučeno tačno doziranje i izvedba elemenata. Optimalna svojstva materijala postižu se pri torne sadejstvom predvidene smeše sa odgovarajučom termičkom obradom u okviru sinterovanja, kako ova bizarna struktura nastaje preko različitih tačaka topljenja u sadejstvu sa temperaturom i pritiskom.

Da bi se ostvarila svojstva frikcionog materijala u nosečoj posteljici, može da bude predvideno, da noseča posteljica pored udela A i udela B ima i udeo C od ugljeničnog materijala. Udelom ugljeničnog materijala podešava se koeficijent trenja.

Ostala svojstva i izvedba dalja pronalaska data je u podzahtevima.

Primer izvodenja pronalaska biče bliže objašnjen na osnovu primera izvodenja i crteža. Prikazuju:

Sl. 1 pogled odozgo na noseči lim sa nanesenom nosečom posteljicom, sl. 2 vertikalni presek po liniji II-II sa sl. 1, sl. 3 povečan vertikalni presek nosečeg lima sa nanesenom nosečom poste!jicom u obliku kuglastih tela, sl. 4 pogled odozgo na noseči lim sa dalj im obli kom izvodenja nanesene noseče posteljice, sl. 5 vertikalni presek po liniji V-V sa sl. 4, sl. 6 presek odgovarajuči sl. 5, daljeg oblika izvodenja nanesene .noseče posteljice, sl. 7 fotografski prikaž mikroskopski povečane slike preseka noseče ploče sa nosečom posteljicom prema sl. 6 t sl. 8 pogled odozgo na noseču ploču prema sl. 7, sl. 9 fotografski prikaz mikroskopski povečane':slike preseka daljeg izvedbenog oblika noseče ploče sa rešetkasto nanesenom nosečom postel jicom, sl.10 pogled odozgo na noseču ploču prema sl. 9, s1.11 fotografski prikaz mikroskopski povečane slike preseka daljeg oblika izvodenja noseče ploče sa polueliptičnim elementima, i sl.12 pogled odozgo na noseču ploču prema sl. 11.

Na sl. 1 - 5 sa 10 je označena na poznati način izvedena noseča ploča odn. noseči lim od metala ili drugog pogodnog materijala, na kome je postavljen samo naznačeni blok 16 od presovane smeše frikcionog materijala. Prema obliku izvodenja sa sl. 1 i 2 noseči lim 10 ima na strani 11 na kojoj nosi blok 16 frikcionog materijala, noseču posteljicu 12, kao strukturalno izvedenu površinu, koja se sastoji od osnovnog sloja 12a i elemenata 13, koji je smeša udela sa višom tačkom topljenja i udela sa nizom tačkom topljenja, komprimovani i temperaturno obradeni, da svaki element 13 ima zaseke 14 ili torne slično.

Na sl. 3 prikazanom obliku izvodenja, noseča posteljica 12 sastoji se od kugličastog oblika tela 13' sinterovanih na noseči lim 10 i koji u području učvrščenja imaju zaseke 14. Na noseču posteljicu 12 nanesene je .galvanska prevlaka 50 od metala, koja pojedinačna tela 13' obuhvata i prilagodena je konturama obrazovanim od tela 13', pri čemu prevlaka 50 prati tok zaseka 14 ili torne sl., tako da se dobija zatvorena metalna prevlaka; a time se stvara dobra koroziona zaštita za noseči lim 10. Metalna prevlaka 50 može da bude od bakra, srebra, kalaja, kadmijuma, cinka ili drugog pogodnog metala. Dalja prednost koju donosi metalna prevlaka jeste u tačnom održavanju mera u odnosu na debljinu prevlake. Ovo održavanje nije moguče niti kod prevlaka od laka niti kod slojeva od praška. Ovamo dolazi da se metalna prevlaka može preneti u takvoj ravnomernosti koja se ne može postiči sa drugim postupcima oslojavanja. Osim toga, konture noseče posteljice 12 ostaju održane, tako da uprkos metalne prevlake 50 izmedu presovanog frikcionog materijala i hrapave podloge postoji čvrsta veza.

Pored prevlake 50 od metala može se primeniti i veštačka masa sd Sličnim svojstvima. Takva prevlaka prikazana je na sl. 3 i označena sa 50'. Kao veštačke materije posebno su prikladne takve; koje su postojane kod viših, temperatura kao što su silikonski kaučuk, trifluoretilen, politetrafluoretilen, polisiloksan i sl.

Smeša frikcionog materijala biče uz pomoč odgovarajučeg elementa, napresovana na noseči lim 10 sa nosečom posteljicom 12 tako, što se za vreme postupka presovanja smeša frikcionog materijala uvodi u meduprostore izmedu pojedinačni h elemenata 13 (čije su bizarne površine naznačene u detalju C) i prostora koji su obrazovani od zaseka 14 i torne sl.. Na ovaj način vrši se pomoču elemenata 13 unutrašnje povezi vanje izmedu oblikovanih bi o kova 16 i noseče posteljice 1.2, koji se medusobno povezuju. Preko osobina materijala dolazi i do takvog oblikovanja noseče .posteljice 12 i od njenog osnovnog sloja 12a, što se frikcioni materi jal koji se odnosi na površinu 11a koja nije aktivirana od posteljice ispunjenih delova površine, tako da nastaje potpuna ispuna površine 11a, i ovde nastaje samo veoma mali deo ili broj slobodnih površina, čime se izbegava prodiranje vlage i time povezana koroziona mogučnost.

Dalji oblik izvodenja prikazan je na sl. 4 i 5, koji odgovara osnovnoj izvedbi na sl. 1 i 2, i na osnovnom sloju 12a izvedeni su elementi 15 u obliku cilindričnih ili u vidu zarubljene kupe stubiča, kao što je dato na detalju A. Ovde su elementi 15 u makrotretiranju kao stubiči, dok se prema naknadnim slikama vide u povečanom prikazu, da su elementi 15 kao bizarne strukture izvedeni sa zasecima 14 ili torne sl..

Na sl. 6 prikazan je dalji oblik izvodenja, kod koga za razliku od onog na sl. 5 elementi 115 su izvedeni kao piramide sa trouglastom, četvorouglastom ili višeugaonom osnovnom površinom.^Da bi se ovde održala optimalna svojstva nošenja i habanja, predvideno je, da ugao piramide izmedu osnovne površine piramide 115a i Strane 115b piramide iznosi 60°, kako je prikazano na detalju B.

Na sl. 7 i 8 prikazan je elektronskim mikroskopom izvedeno povečanje, kako proizlazi na osnovu svojstva materijala nakonnsinterovanja kao stvarna noseča posteljica i to bizarna struktura nosečeg sloja 12a i elementa 115.

t

Na sl. 9 i 10 prikazan je dalji oblik izvodenja, kod koga je sinterovana noseča posteljica izvedena kao u vidu rešetke postavljeni redovi 17 elemenata, pri čemu se pojedinačni odeljci 18 preklapaju kao presečne tačke 19 i tamo obrazuju dodatne jedinice elemenata.

Na sl. 11 i 12 prikazano je takode mikroskopsko povečanje noseče posteljice, kao kod oblika izvodenja prema sl. 1 i 2, pri čemu se na osnovnom sloju obrazuju elementi sa kugličastim ili polueliptičnim osnovnim oblikom.

Na sl. 7 do 12 prikazani stvarni izvedbeni oblici su u stvari kao primeri izvodenja, jer se primenom smeše prema pronalasku udela materijala za noseču posteIjicu i/ili primenom postupka prema pronalasku obrazuju proizvoljne strukturne površine sa željenim svojstvima.

Nanošenje metalne prevlake može da se vrši galvanskim ili termičkim putem ili preko pare. Postoji i mogučnost, pre procesa hrapavljenja odn. pre nanošenja noseče posteljice, da se noseča ploča izvede sa metalnom prevlakom, na pr, od bakra. Iz metalne prevlake biče izradena hrapava osnova.

Ako se noseča ploča 10 sastoji od lima, tada je ona izvedena sa profilom, na pr. orebrena je, tako da je svojstvo noseče ploče 10 povečano.

Claims (17)

1. Torna ploščica za diskaste zavore za cestna in tirnična vozila, izvedena eno ali vecdelno in z blokom (16), pritrjenim na nosilni plošCi (10), odnosno na nosilni pločevini, ki je sestavljen iz prešanega tornega materiala, pri Čemer ima nosilna plošča na strani, na kateri nosi blok (16) iz tornega materiala, sintrano nosilno posteljico (12) iz posameznih, s tornim blokom trdno vezanih elementov (13) z zarezami (14) ali temu podobnim kot hrapavo osnovo in je na nosilni posteljici (12) naprešan torni material v obliki bloka, pritrjen na posameznih elementih (12) z izpolnjenjem zarez (14) ali temu podobnega, označena s te®, da je pred prešanjem tornega materiala na nosilno ploščo (10) s sintrano ali na drug način izvedeno nosilno posteljico (12) ali brez nje, nanešena na galvanski, termični ali drug primeren način izdelana kovinska prevleka (50) kot korozijska zaščita za nosilno ploščo (10), pri čemer je kovinska prevleka (50) iz bakra, srebra, kositra, kadmija, cinka, kroma ali drugega primernega materiala.

2. Torna ploščica za diskaste zavore za cestna in tirnična vozila, izvedena eno ali vecdelno in z na nosilni plošCi (10), odnosno na nosilni pločevini pritrjenim blokom (16), ki je sestavljen iz prešanega tornega materiala, pri Čemer ima nosilna plošča na strani, na kateri nosi blok (16) iz tornega materiala, sintrano nosilno posteljico (12) iz posameznih, s tornim blokom trdno vezanih elementov (13) z zarezami (14) ali temu podobnim kot hrapavo osnovo in je na nosilni posteljici (12) naprešan torni material v obliki bloka, pritrjen na posameznih elementih (12) z izpolnjenjem zarez (14) ali temu podobnega, označena s te®, da se pred naprešanjem tornega materiala nanese na nosilno ploščo (10) s sintrano nosilno posteljico (12) nekovinska prevleka (50), na primer iz umetne snovi, odporne proti visoki temperaturi, kot korozijska zaščita za nosilno plošCo (10).

23. Torna plošča po enem od zahtevkov 1 in 2, označena s tem, da nosilna posteljica (12) sestoji iz zmesi materiala z deležem (A) z nižjim tališčem in z deležem (B) z višjim tal iščem.

4. Torna plošča po enem od zahtevkov 1 do 3, označena s tem, da je delež (A) z nizkim tališčem kovina kot kositer ali podobno ali legura z nizkim tališčem kot bron, medenina ali podobno.

5. Torna plošča po enem od zahtevkov 1 do 3, označena s te®, da je delež (B) z višjim tališčem pesek, keramični prah ali temu podobno.

6. Torna plošča po enem od zahtevkov 1 do 5, označena s tem, da je tališče deleža (B) z višjim tališčem pod tališčem nosil ne plošče (10) .

7. Torna plošča po enem od zahtevkov 1 do 6, označena s tem, da je delež (A) z nizkim tališčem sestavljen iz 30 % brona, delež (B) z višjim tališčem pa je sestavljen iz 70 % Fe-prahu.

8. Torna plošča po zahtevku 7, označena s te®, da uporabljeni bron vsebuje 10 % kositra.

9. Torna plošča po enem od zahtevkov 1 do 8, označena s te®, da je sintrana posteljica (12) sestavljena iz osnovnega sloja (12a), s katerim je popolnoma ali delno prekrita nosilna plošča (10) v območju prijemne površine (lla), sestoji pa iz posamičnih trdno vezanih elementov (13), ki imajo zareze (14) ali temu podobno.

10. Torna plošča po zahtevku 9, označena s te®, da so na osnovnem sloju (12a) na medsebojnem razmaku izvedeni pri-3 jemni elementi (15, 115, 215).

11. Torna plošCa po zahtevku 10, označena s tea, da je vsak prijemni element (15) izveden v obliki cilindričnega stebra, stebra v obliki prisekanega stožca ali kot prisekan stožec.

12. Torna plošča po zahtevku 10, označena s tea, da je vsak prijemni element (115) izveden v obliki piramide s trikotno, Štirikotno ali veckotno osnovno ploskvijo.

13. Torna plošCa po zahtevku 11 ali 12, označena s tea, da kot α konusa ali piramide med osnovno ploskvijo in eno stranico znaSa okoli 60 °.

14. Torna ploSCa po enem od zahtevkov 1 do 8, označena s tea, da je sintrana nosilna posteljica (12) izvedena kot osnovni sloj (12a), ki popolnoma ali delno prekriva nosilno ploSCo (10) v območju prijemne površine (lla) in sestoji iz rešetkaste oblike vrst (17) s segmenti (18) elementov, pri Čemer so segmenti (18) elementov sestavljeni iz posamičnih elementov (13), ki imajo zareze (14) ali temu podobno.

15. Torna plošCa po enem od zahtevkov 1 do 14, označena s tea, da ima nosilna posteljica (12), poleg deleža (A) in deleža (B), tudi delež (C) iz ogljika.

16. Postopek za izdelavo torne plošCe ob uporabi nosilne plošCe (10) in s sintranjem materialov, primernih kot hrapava površina za izoblikovanje nosilne posteljice (12) iz posameznih elementov (13), trdno vezanih z blokom (16) iz tornega materiala z zarezami (14) ali temu podobnega, označen s tea, da se, pred prešanjem nosilnega materiala na nosilno pločevino (10) s sintrano nosilno posteljico (12), nanese kot korozijska zaščita na nosilno pločevino neka, na galvanski način proizvedena, kovinska prevleka (50) iz bakra, srebra, kositra, kadmija, cinka, kroma ali druge

-4primerne kovine ali prevleka (50*) iz umetne snovi, odporne proti visoki temperaturi.

17. Postopek po zahtevku 16, označen s tem, da se pripravi praškasta zmes deleža (A) z nizkim taliSCem in deleža (B) z višjim taliSCem in se potem prah posipa preko sita ali perforirane pločevine, ki leži na nosilni pločevini, potem se sito dvigne tako, da kupčki prahu mešanice ostanejo na nosilni pločevini in potem se izvaja sintranje ali se prašek vnese v grafitni kalup s slepimi odprtinami, ki se konično razširjajo proti vhodu in potem se nosilna pločevina postavi na grafitni kalup s slepimi odprtinami in nato se izvede sintranje ali se praSek nanese na ploSCo, ki ima prednostno določeno število v prečnem preseku trikotnih žlebov, pri Čemer žlebovi potekajo v prečni in vzdolžni smeri in se križajo, tako da se zmes praska lahko nanese na nosilno pločevino z namazanjem v obliki satja, in potem se nosilna pločevina postavi na ploSCo z žlebovi in se končno izvede sintranje.

18. Uporaba na galvanski način izdelane kovinske prevleke iz bakra, srebra, kositra, kadmija, cinka, kroma ali drugega primernega materiala ali prevleke iz umetne snovi, odporne proti visoki temperaturi za nosilno pločevino (10) s sintrano nosilno posteljico (12) iz posameznih, z blokom (16) trdno povezujočih elementov (13) z zarezami (14) ali temu podobnim, kot hrapavo podlogo za galvansko prevleko ali za prevleko iz umetne snovi, kot zaščita proti koroziji za nosilno pločevino.