SI8411233A8 - Vreče za sredstva za zatiranje škodljivcev - Google Patents

Description

8bUrt toiud*. a tela iwi> MraaaUMt

Predmet proaalaaka spada u oblast Industrijska proizvodnje uopStet naročite a oblast proizvodnja kosa od plastičnih materijala 1 to n doma kasa propusnih sa gaeove i vodoau paru n kojima aa drčo otrevsa sredstva,koja ao omeju kontaminirati okolišu svojim sadrSajam, ali omogučuju da gasovi koji ee razvijaj u is njih prolaaa krat sidovo kese i aluSe sa borba protiv Stetočina· »tolsti grobu»

Tehnički problem koji ae rečeva ovom prijavam eaatoji ae u aledeči kako omogočiti Isradu kast a kojoj če ee dr&ati sredstvo sa borbu protiv Stetočina a praSkaatam stanja, koja neče dosvollti prolas vlage u kesu alti lopadaajo pručka is kam, koja če biti propuaaa aa gaaovo 1 vodena paro, a iatovremeao treba da bude potpuno sigurna i besbedna u eksploataalji i jednostavan sa upotrebu? hafiniaani tehnički problem sočen je predlo Se nam kesom prema ovoj prijavi· gtaaje tehnika

Posneta au sredstva sa borba protiv Stetočina, koja imaju Čvretu koasietenoiju, a koja u vlažnem vasduhu lapučtaju lagano otrovne • / · ·

2.

gaaovlte sart oj te. Takva aredatva, kaj* ae bordite m barka protlv SteteČlna, oogo da eadrže bldrollalrojada foaflde alkalnih aooalja 1/111 nosljanih mtala, koji pod otloajea vlage la vaadoha, adaosaa la asm rabo o akladlšto, ladvajaja foafin. Takva mdatva *a borba protlv Itotoilaa ao apr· oaaao a akladlšta ateaa» ailea» aa Šitarloe _f davaa 111 šivat» aaalrnl», adaaaaa aredatva sa iahra»· Sredstva m borba protlv štetočina pri ta» alaftl aa oaiStavaaja žlvatlajaklh organlsasa, kao Sto au apr· baba, aoljal, 111 drogi laaaktl kao 1 orvl 1 šali glodarl, kao Sto ao ponovi 1 slševl· Posneto jo, da » «ato takva aredatva aa borba protlv StotaSlaa alpajo o papirnato teao 1 ona» a robo aa skladišta· Sredstva m borbo protlv Sto toč Iaa treba da se zatim loga» roopada o paplraatoj teai 1 treba da lapašta kros zidove papirnate te» preaa apoljaos prostora ovoje gaeovite aaatojte aa borbo protlv Stetodlaa« Papirnata teaa treba da zadrži pri to» praškaste oetatte aredatva sa borbo protlv štetočina» Stoga ao sa upotrebljeni papir postavljeni naročiti zahtevi o pogledu Svratode, propustljivosti sa gas i sredstva za sprečavanje prodore vode o koso«

Takav papir se »djotla, noše aaso vrlo ©graaičeao obredji vati autooatekia postrojenj ima (kao na primer aaSioaaa sa izradu «revnih, tern, sašinasa sa izradu kesa m lepljeni» lvioasa itd»)· Papir ee pretežni* da Iaa zatvara Šivanje*» Sto aahteva veliki atrošak rada· kože ee dogoditi da » rasparaju Savovi i da otrvoni »držaj dospe o Šlvotaa aaairaiou koja m št iti.

Dalje jo posneta teaa sa peko vanj e sredatava sa borbo protlv StetoSlna, koja rasvtjajo fosfin, koja ee aaatojl od vlaknaatog oate rij ala, koji je propoatljiv sa gaa 1 koji pooedoje odredjena aelldlna akaaa· xao vlaknaati saterljall poaaate aa vlaknaste aa» aa basi oeluloae 111 odredjenih eiatetlčklh polimera. Takodje je objavljeno, da ae Izrada ke» od trote vlaknaatog »ate rij ala oažo · la»djo oetalog vršiti satapanjea oa upotrebu toplote 1/111 ultrasvoka» Ovo je vrlo korlano, kada Israda aatopljenog Sava zahteva sanji otvošak rada nego opoj traka vlaknaatog sate rij ala, • / · ·

1.

odnosa· rssličitih sine* trate vlakaastog aatorijala, posrodstasa te pij saj s ili listaj a» tedjutla* pokesal· st, ds jo podolja·» ds so poboljis satopljivost vlaknastih «atorijala tejinst epetrobljsvaja ss posaato teso·

Ovo vaii, kote a pogteds isvodjoajs sstopljsaog dava a praksi« tak» i a pogteda ajogsvo terstote i poasdsaosti kod opotrebo test aapoajoao arodstvoa sa borba protiv Itetočiaa» To sa osnoval aodostaoi postojodih rotenja·

Cilj proasteote jo» ds ss isrsdi tesa, ed aatsrljsla» koji peot* dajo propastljlvost gtaa, potrebna ss «potreba, dok ssdrteva estatte a vida prste od rsspsdaatog sredstva ss borba protiv itetočlaat ds dodatne possdoje volite pootojanost» kso i ds jo isasstao pogodna ss prtrsda a korlsaa tesa posrsdstvso satapaaja toploten i/ili altrasvukoa, naročito toploto«·

Opis rotenja tohalčkos preb lena

Ovaj zadatsk js prosa pronalaska rotea tiot, Sto ss tesa izvodi od spooijalaog vlakaastog materijala« koji so proizvodi aa poznati način.

Prodret prsaslssks jo tesa sa sredstvo ss borba protiv M to to čina, koja ss sestoji bar doliaiSao od vlskaostog aatorijala, koji jo sov i propastljlv sa gss i vodarn para» koja jo naaaačona tim, Sto jo isrsdjoaa od dva ldsntlSas pravoagaeaa sloja koji sa sa* topljeni po ivissas» s koji os sestoj· od vlaknastih nato rij ala, pri tesa js vlaknasti astorijal a stvari vite-koapomatni vlak· aasti oato rij al» koji obuhvata najmanj· j o dan oatorljal koji stvar* vlaka* ss tadtea topljoaja odnosa· oa» kis vanj a iaaad 1S5®C 1 dragi ata to rij al sa torooplsstlčaio svojstvias 1 tačko» topljenja odnosno oa» kis vanj a ispod 145°C.

Prosa prioritetni* oblioiaa isvodjonja ovog pronalaska prvi nato* rijal koji* stvara vlakna posodsjo tačka topljenja odnosno omk» • / · ·

4.

davanja izmedju 180 i 235°C, tek drugi aaterijal la· tačku topljenja odnosno emekdavanja izmedju 80 i 120®C.

Ufcolike kod isabranih aaterijal* a» postaji jedaesaačaa tačka topljenja odnosno oaskdavaaja odaosaih aaterijala, noreju m paštowtl zahtevi koji au napred aavoteai odaoaao koji aa aadrdani a pateataia «ahteviaa a koji se odnosa aa odgovarajuče o pse ge topljenja odnosno oaekdavaaja·

Dakla, vaiaa karakteristika ovog pronalaska je. Ste se sa izvodjenje kesa preaa pronalaska apotrebljavaja vlaknasti aaterijali od Vide hoapaaeaata, Jedna od koaponenata je aaterijal pogodan sa otvaranje vlakana relativno visoke tačke topljenja odnosno oaekdavaaja· takvi aaterijali, koji aa pogodni sa dobijanje vlaknastih aaterijala, poznati aa u reden broja i delen ae noga dobiti i a trgovini· Priasri ovih komponenata sa poliaaidi, poliesteri, apoliakrllai fpojevi, naročite poliakrilamidi, kao i steklena vlakna· Za brsohode uredjaj e aa isradu kesa note ae kao komponenta sa vidom tačko» topljenja koristiti i polipropilea koji iaa relativno visoka tačka oaekdavaaja, npr« u kombinaciji aa poliotllsaoa kao koapoaeatea iste topljivosti.

Drugi aaterijal apotrebljoa kao draga komponenta aa termoplastičrJ svoj strina, sete biti rasllčlteg oblika· Prana jedno» posebnem načina iavodjeaja ova komponente lato tako proitvodi vlakna, koja noga imati apr« dnlian od 0,5 do 1 na·

Medjutia, takodje je aogate, da so druga komponenta aa poznati način, nanosi aa vlakna materijala aa vidom tačkam topljenja odnosno omekdavaaja, naročite a područjima vlakaastog aloja aaterijal* na kojina je predvidjen satopljenl odnosne sape Čače ni dav« Ovo jo apr. mogate posredstvom aleteteg postupka aiaterovanjat

Materijal, koji ae upotrebijeva sa alaterevanjo, najpre ss u dobske hladjoaoa pogodno» postrojenja sa mlovenje usltnjava u fini prah. ovaj prah so sati» posredstvom dozirnih valj aka nanesi po mogndatva ravnonerao na pokretno traku vlaknaste »ase· • / ··

5·

Zatim vlaknasta masa prolasi na pogodnoj temperaturi kras anop iafmorvoalh svaka» pri čem« ae de liči nanetog aleja spajajo taplotoou U datom slučaja mole biti pmdvidjoa nepoeredno laa toge je$ jedan «tepen kalaaderirenja»(valjanja)» čime m spojeni delili jat malo bolje isvaljaja i ječ bolje fiksirajo.

Druga metoda aaaoloaja droge komponente aa prvi materijal koji stvara vlakna, aaeteji ae o etieklvanj« «leja droge komponente na oamtraiajaj pavriini aloja vlakaaeteg materijala« Medjatim» aaaeSenje dragog materijala mole m vrSiti 1 mešanjem rastvorom ili eospeasijem odgevarajadeg termeplaetičaeg materijala·

Dragi materijal· odnosno tormoplaetlčai materijal mole potpuno ili proteina da elali sa ta, da emogodi «tvezenje «stopljenih Sabova, ili da poboljla, tli da aa Soljeni način premeni propoatljivost gaaa^ 1 mod sadriavaaja vlaknasto« materijala u odnosa aa fini prah, Hano Se oj e odgovarajodih materijala može se dakls vršiti po oeloj površini «loja od vlaknastog aaterijala ili eaao aa odredjenim de levima ietog naročito aa meetima gde ea pzadvidje zatopljeni Savovi,

Xs aigurnoenih raslega treba Širina aaaetog sloja teraoplastičaog aaterijala npr» otiskivanjem na mestima aloja vlaknastog materija aa kojima aa predvidjen! natopljeni Savovi· da isnoei najmanje oko 1 «m» bolje 1-3 «m, a najbolje 1-2 ea,

Heo droga komponenta vlaknastog aaterijala aa silam tačkam topljenja dalasi α obsir naročita polietilen 1 edgevsrejadl poli* propiienskl materijal ili kopolimeri otileaa, pra|ilsma ili batUana sa vinilaoe tatom, StraČnjak, sa konkretni epeeijalai slačaj, male lsabratl pogodne aaterijale.

Kod speoijalttog načina isvodjenja pronalaska, kod koga je 1 droga komponenta α vida od voj enih vlakam» dolina vlakana komponente aa vilam tačkam topljenja treba da je voda od doline vlakna komponento ea milom tačkam topljenja, pri čarno prva dulina mole da ee krede ismedju 5 1 20 mm, dok droge mole da bode lsmedjo • / · ·

6,0,5 1 l an.

EM ©vih kesa prša» pronalaska, pri tone ss prostori isaedju dolih vlakaaa konpoaeate sa vidom tačkon topljenja lepoajavaja krsten vlaknina ksnpoaiato sa ailon tačkon topljenja, Sto naravno poboljšava leljean aaptiveaoet aa prah kast preaa pronalaska.

Količinski odnos Ismdja obe navede» konpoasato nože da varim relativno širokih granioa, Tako je kod jednog spooljalaog načina isvodjonja kesa prsna pronalaska, apotrsbljoa sa uspehom odeo komponente ss viioa tačko« topljenja 50-70 aassaih £ ( u odnosa na okupau količina obe komponente).

Sho vlaknasti natorljal sa izradu kesa preaa pronalaska, noga se mdjutia upotrebiti 1 blkonponentaa vlakna, kod kojih se radi o vlaknina sa jesgroa i omotačem, Pri ton» prvi natorljal koji atvara vlakna ebrasuje jesgro, dok drugi s» ta rij al obrezuje oaotač« primer takvih bi komponent nih vlakaaa su vlakna kod kojih se jesgro sastoji od poliamida 6,5 a omotač od poliaaida 6«

Poroznost vlaknaatog sate rij ala upotreblj e nog preaa pronalasku je takva, da gasovi aogu još, bes problema, da prolase kros zidove kese, ali prah koji nastaje aared hidrolise sre delava za borba protiv štetočina biva aprečavan da islasl is njea Veličine >ora vlaknaatog sate rij ala je poželjno da budu vede od 2. bolje od 5-45^, najbolje lanedja 10 1 12^ _M · Kod ovih veličina ls kesa prsna pronalaska praktična ae islase ostasi sredstva sa borba protiv štetočina.

Urada vlaknaatog materijala sa fceoe prema pronalasku može se vršiti preaa potpuno posnatia poatapolea, Ipak je neophodno da m na ovoa sneta navada nekoliko važnih prooeea 1 tehnologija.

Saročiti vlaknasti materijali upotreblj e ni sa kese prema pronalaek od maliči tih vlakana mogu oe uglavaon obradjivati kako sledi i noga se sastojatl od sledečih mate rij ala t • / · ·

7.

- Od češljane vlaknast· mas·, u Sije ostvarenje “· vlaknasti materijal aa j· dnom obrtno® Seal ju mašine poleže bilo parale lno u praven kretaaa Šešlja, bilo posredstvom jedaog kritastog polagaSa elk-eak aa jedna traku koja oe kreše poprečno u odnosu aa češalj.

- od aerodinamičke vlaknaste mase, sa Sije ostvarenje m pojedinačr vlakna potiskaj u vazdušnoa struj ob aa trskasto sito ili na do* bošasto site, pri Somu aastaje jedna samrioaa vlaknasta masa, ill od vlaknaste aass sa pndju, sa Sije ostvarenje se rastapa pogodan polimer u vidu granulata i posredstvom sakretas mlaznioe vroča vazdulna struja izvleči be skrajna nit K rastopa i ras« vlači je aa veliku dušiau·

Medjutim, s« isradu kesa prsaa pronalasku su u prednosti hidro« dinamički obradjeas vlaknaste aase, koje se aogu preaa jednom načinu izvodjenja koji je u prednosti, izvodili kao Što sledi:

Moše ea of orati ti suspenzija kako vlakana prve komponente ea višem tačko® topljenja, tako i vlakana druge komponente sa aišoa tačko» topljenja, u pogodnia konte jat rima, (buradisa) sa relativno velikim odnosom vode i vlakana i to do pet hilj&da delova vod» aa jedan deo vlakana. Da bi se izbegle nepravilnosti kod dobivenog vlaknastog materijala, korisno je da ss vrši po aogudstvu potpuno razlaganje vlaknastih svežnjev· sve do pojadiaačaih vlakana, pri čemu je korisns upotrebe površinski aktivnog sredstva u vodeno« mediju«*· Obsiroa na relativno velik» količine vode, korlsna je upotreba jednog nagnutog sita kao i uoisnih kutija izpod nagnutog sita·

Posla obrazovanje vlaknaste mase vrši se njeno pove šivanje u vlaknasti materijal, a u datem slučaju 1 ople ae nji vanj e ovog materijala·

Za učvršdivanje vlakana postoje uglavnom tri rasličlte metode, naiast aehaničko pričvrščivanje (npr· posredstvom tehnike igli« častog filoa ili posredstvom alazeva vode), kemijsko učvršdlvanje . i ..

8.kao 1 termičfco učvrščivanje. Od ove tri a»toda sa hldrodlnamlčkl of&msljene vlaknaste oase n prvom redu dolasl u obzir kemijske učvrščivanje» pri čemu ss vlakna vlaknastog materijala medjusobno lepe posrsdstvom jednog veslvnog sredstvu. lUkvo votivno sredstvo mo najbolje upotrebljava a količini od 15-50 mamonlh £, najbolje Od 8030 mamonlh % (u odnosu na krajnju mama vlaknastog materijala Vrlo ou pogodna ve sl vna osedotva aa basi kaučtka 111 miatetifikih smola, kaos ostar/, poliakrilae kiseline» pollvinllhlorld, poliviallaoetat Ul pelluzetan. Rasama oe» da oe mogu ma dobrim uspehom upotrebiti i pogodnl moževitl pollmerlsatl» kao aa primer kopollnerl od vlnllaoetata aa ootarlma akrilne kloollne 111 sntakrllae kloollne 111 oa poliolefinima, npr. polietilen· Korisno jo uaotl odgovarajuča dioporslje več ta 5 kih materijala·

Upotrebljeno vezivne sredstvo se može dodati bar jednom delu suspenzija vlakana 1/111 oe može nanotl na vlaknasta mesu na različite načine, pri čemu se mogu upotrebiti npr· sledeči postupci« Impregniranje, kod koga se vlaknasta masa vodi kroz rastvor veslvnog sredstva, natopljena goječi Izmedju dva vlakna 1 zatim oaužl« postupka prskaaja, kod koga oe proka vlaknasta masa položena aa transparentno» altu Ispod brlzgaljki sa rasprskavaaje, koje se a datom slučaju pome raju tamo-amo*

Raaofionje pene, pri čemu ae vlaknasta masa natepe ma upenufiania vezivnim sredstvom, ali oo zatim ae goječi*

Zamlčeni postupak, kod koga ss vezivno sredstvo rasaasuje po vlaknast oj masi pomre dst vem obrtnog valjka, pri čemu vlaknasti materijal dobija vezivo samo aa jednoj strani, a zatim se utisklvaaje veslvnog sredstva vrči pooredotvoa potisnih veljaka.

Posle aaaofienje veslvnog sredstva ovde, a takodje 1 na svakom drugom mestu postupku, kod koga je potrebno 111 poželjno sušenje vlaknastog materijala, sušenje ae može vršiti npr· lnfracrvsnim sraolaa 111 najbolje oufillioama, oa produvavanjoa vazduha.

• / · ·

9.

Kod termičke metode očvridlvaiaja «a fcoaačao korlideaa temoplastična avojstva opotrebljenlh slatetftšklh vlafcaaa sa lepljenje topljenje», pri Sasu aa vrli odgevarajude kratkotrajno toplotna dajatve·

Sao poetopoi sa oplomenj Ivanjo delata a obslr slični postopal, koji so ooMčajsnl kad koavenalonalns tekstilna obrade, kaos Jcalaadsrlraaje, stiskivanje, bajanja, obreda aa asedstviaa sa povečanje otperaoatl aa plaaan, Itd« Ova aplaaanjIvanja može aa vršiti na analogni našla 1 opotrebom aličaih materijala, kao što je poznata, pri bajanja na treba da ae prekorači eventualni sadržaj baja 2*3 namena % okopnog sestava.

Baja aa mole one tl o prvi materijal koji stvora vlakna, o drogi Materijal 111 a datom oločajo a vezivno andstvo. Po potrebi m sogu kesa oboj Iti tako, da kesa pri upo tre bi Imajo jednoznačno Inforoaclju a aesta izrsde 1 - na basi ranijeg tržišnog iskustva · Informacij u a mate rij alti sadršaja keoe.

Kako jo potrošač naviknut na selena papirnate keae, predlaše se da se kasa prema pronalasku, predvide aa šolanim 1 zgledom. Razume sa, da je takodje korlano, da ae edštampa oznaka sredstva sa borbv protiv Štatečlna, opotatvo sa «potrebo 1 «peserenje protiv aaatručna upo trebe sredstva sa borba protiv štotočlaa Itd. na kasarne prema pronalaska.

Površinska talina proizvedenog vlaknastog materijala kreda ss najbolje ismadjo 50 1 120 g/s2, pri Samo aa gornja granlaa odredjojo gobltkam potrebno fleksibilnosti Materijala. Prema jednom apaoljalnoa načina izvodjenja pronalaska· površinska talina vlaknastog Materijala iznosi oko 70 g/m2.

KOd spsoljalnog načina izvodjenja keae prema pronalaeku, kod koga je predvidjeno naaošenje aleja na vlaknasti materijal 111 komponento aa višam tačkom topljenja odnosno ase kšavanj a, ovo ae vrel pogodnla veštačkla materijalom, npr. polietilenom 111 etilen/ vinilaeetat-kopoliaere*. Jo dna takav sloj sa nanešenje • / ·· le· mole a» koristiti apr. a količiai izmedju 15 i 50 g/a2, naročite izaedju 20 i 30 g/a2. Postapoi koje treba primeniti sa nanočs aloja su poaaati (apr· oiatorovaajo)·

Sa isvodjenje kasa prema pronalaska mole so jodas traka vlaknastog aaterijala preklopiti i aa nadelala strana» zatopiti, u preostali otvor solo oo aada aaaipatl čvrsto, najbolje graaullraae sredstvo sa borba protlv Itetočiaa. Zatim oo satvara preostal otvor· Jedrna draga mogučaoat psodvldja· da oe vlaknasti materijal pretsvodi na jednoj sutoostskoj aašiai sa izradu orevaih kesa aa poznati način i istovreaeae puai« Basaae se, da je naročito korlaao» da oe sa proizvodnja 1/ill punjenje besa preaa pronalasku upotrebe uredjaj i, koji oe u različitia oblloiaa ved sreču na tržlštu. Tako oe aogu dobiti apr· pogodni autoaatski uredjaj! aa bazi toplotnog zavarivanja ili zavarivanja ultrazvukom« Korisne dimenzija kaze preaa pronalasku odredjuju so naravno preaa žaljeno količini sredstava za borbu protiv itatočina koju treba da prime.

Posle sat varanj a kose preaa pronalasku je sredstvo za borbu protlv Statočina potpuno zatvoreno i pri njegovo» razlaganju formirani prah ne može više da isadje is feeee. Tiae ee kesa sa sredstvom za borbu protlv itetočiaa nože aaeotlti direktno u livotne aamiralee koje treba štititi.

Isvodjenje keae oa satapanjoa ivioa moše oe vršiti na sledeči način»

Jedna odgovarajuče diaenslnisana traka vlakaastog mata rij ala oe a&jpre roseče na dve trake istih dimenzija, koje oe zatim jedna na drogu poloče, tako da oe pri proeesu satapanja ivicn aalasd jedna preaa drogoj. Tada oe sa dva vertikalna i sa jednim horizontalnim alatoa za satapaaje načini šav u vidu slove c.

Za ovoj prooos mole se koristiti i samo jedan alat sa zataponje u vidu elova U. u tao izvedeni, prema gore otvoreni d&ep se zatim sapa preparat sa borbu protiv štetočine. Zatim se trak» vlakaaotog materijala pomore sa jedan korak prema dole, i ponovo se načini jedan zatopljeni šav u vidu elova U· Doajim alatoa se

11.istovreneno aatvara prethodna teeaa, koja J· prethodno napunjena.

Sed Jednog vede g uredjaja »egu biti amešteni, Jedan pored drugog, dva alata aa aatapaaje, tako da latovremene nastaju dve kese Jedna pored druge« koje eu u sredini medjusobno poveaane. Kada ae traka vlakaaatog materijala poale $0 elkluaa aatapanja 1 punjenja po dve keae hsrlaaatalao preaeše, dobija ae Jedne pakovaaje od 100 keasCaa dva seda po 50) Jedna pored druge» šbdjutla, nogu ee isabratl 1 druge koabinaeije keaa« kao apr» dva alaa po deaet besa, pri šema se lavodl olklua vertlkulnog reaaaja posle svakog hoda, a heriseatalal posle deset hodova, 111 se posle svakog hoda refie vertikalno 1 horlsontalno, pri Sena ee dobljaju uvek po dve pojedlaašae keee.

Predmet pronalaska ou 1 višeetruke keee odnosno keae ea više komora. Pri torne aluše medjušavovl, koji ee oatvaruju npr. toploto» ili ultrasvukoa, radi podela u komor» odnosno segmente* Dvostruke kese mogu npr. posedovati aajedaiški poprečni Sav na kraju uzdužnih atrana. Prema Jednom speciJalnom načinu izvodjenja ovog pronalaska je vedi broj kesa prema pronalasku prekriven j e dni tanki» pokrovom vedlh dimenalja od pojedlnaSalh keaa. Spoj ae nože vršiti a svakom pogodnoa obliku, npr. lepljenjem ili takodje aatapmajea pod dejstvoa toplote odnosno ultraavuka. Tanki pokrov seže biti uvvidu jednog fleksibilno® lisnatog materijala npr. folije u vidu duše trake, od pogodnog veštaškog materijala ♦ kao što Je poliolifin 1 njegove ameše polimera, pollootera, aašavlno od pelieleflnu (a) i poliestra (aru) kao i modlfloiraaog, aehi* groakopnog oeluleldneg materijala· Reee ee mogu aamotati jedne preko druge. Tada poetojl mogadnoat vrlo jednoetavsog islaganja kesa* Potrebno je same, da ae jedan kraj ove trake fiksira na nekom asdlgntsm mestu 1 da se pusti da ae na pogodan način odmota, poale šega je svaka kesa lsložena atmosferi ailoaa, akladišt transportno® sredstva itd« Sa ovim u vesi treba ukasatl na POT -prijava Dl 79/00061.

Ukoliko ae pomenute traka sastoji od istog 111 allšnog vlaknasto® materijala kao što je i kesa prema pronalasku, poetojl takodje • / · ·

12· eogndnoat, da ova predstavlja integrala! deo kesa, pri česa ona avek Obrasujs jsdaa ili oba sida kes*· U apeeljalnoa slučaja ®eše ae upotrebltl lati vlaknasti Baterij al aa traka, i pojedine kesa«

Da bi ae aaterijsl aa fceae poboljšaš aa odbijanje vode, aogu se vlakna, trake vlakaaetog aaterijala Vili savršone kese obredi tl pogodila hidrefobala sredstvo«, apr· iapregnimti·

Dalji predaet proaolaoka jo priaeaa kese so potovanje sredstava so borba protiv štetočlaa koje je sposobne ss stvaranje gasa, naročlto saetava koji rasvlja fosila, na basi fosflda, alkalnih seaalja i/lli aealjaaih aetala, naročlto kaloijua fosflda, magnesijuac- fosflda, najbolje alualnijua fosflda«

Resa prema pronalaska, bilo da eu pojedinačne kese, višestruka ksae ili zaštitae površinske obloge, npr· trak» služe u praktičnoj priaani kao koabiaovaaa embalaža sa pakovaaje i upotrebu sredstva sa stvaranje gasa, kojlma su napuajsae· KS e» su punjen» tečne edaerenia poroijaaa sredstva ss stvaranje gasa, natopljene noraalno zatim sa dalje skladištenje i otpreaanje, pojedina ono ili viže od jednog aaešteao u pakovanju nepropuotljivoa sa gas i vlaga, npr· u pakovanju od aluainijuasks folije 111 u kutiji npr· od liaa ili u datoa slučaju od vsštačkog aaterijala kaširaaog astalnia folijaaa·

Red upotreba kasa ill traka pene kad je npr» poželjna, da su ove opremljene aa aogučaošču pričvričenja ili okačlajaaja, npr· usieoa· stoge je korisne, da savareai Savovi predvidjenl prema pronalasku obrasaju područj», koje je sbog svoj» čvrstode 1 sap ti vanj a prost s mi sa vari vsaj s pogodno naročito dobro za naeštaj otvors na pričvrždenje odnosno ušlea·

Dlaeasije kesa prana pronalasku zarise naravno od količina sradatava sa borba protiv štetočlaa, koja ove treba da prihvati. Sarsvno da je potrebno da kese preša pronalasku ostaja ispravae 1 pored povečanja saprealne sredstva sa borbu protiv Steločina, • / ·♦

n.

aa kojima a» ae» računati kod o t varanj a gaaa.

Ovaj pronalazak da kiti da tal j ulja opisan us poziv o« priloženi aa&rt» u komet

Slika 1 prikazuje pravougaoai aloj od vlakaastog »ata rij a la sa isvodjanje pojadinsčaa kasa prema pranalaakui slika 2 prikasuje pravougaoni aloj od vlakaastog materijala ca izvodjenje dvostrufce ili videstruh» letati slika 3 prikasuje pretok aleja dal linija IH/UI aa slika ί a dmgaj rasa»rit

Slika 4 prikasajo pravougaoni sloj vlaknasto# materijala sa ostvarenje jednog drugog načina isvodjaaja kaaa psoma pronalaekut slika 5 prikasuje popra Sni presek kaaa prema pronalasku, koja aa naiazi a omotača sa pakovanjet

Slika 6 prikazuje poprečni prašek videotrak» kes» prona pro~ nalaskui slika 7 prikasajo bočni isgled lanoa vile strokih kesa presta pronalasku, pri vodje nju is ambalaie sa pakovanjet

Slika 8 prikazuje limesu konsarvu (pri uklgnjeaoo poklopca), koja eadrdi lanen kasa prema drugom načinu izvodjenje vlit atrukih kasa preša pronalasku,

Us poziv na slika 1 treba naglasiti, da je sa 1 osaačan pravougaoaJ sloj vlakaastog materijala, praktlčaogsuvog 1 propustljivog za vodena paru, pri čarna vlaknasti materijal obuhvata najmanje jedan materijal koji stvar· vlakna, oa tačkam topljenja odnosno osek· davanja iznad 163°C a takodje i dragi «ate rij al oa termoplastičalm svejstvlma, aa tačkom topljenja odnosno emakdavaaja ispod 145°C.

Sloj 1 las kratka atraaloe 3 14 (koja mogu npr* ds Iznose 7-15 om) i dag» stranioo 5 i d (koje npr* iznose 10*20 oa), Radi fonsiranja kaaa praaa pronalaska preklopa se aloj 1 oko srednje linije 2 na

14.

taj način, d« kratka stranice 3 14 nalagati j e dna aa drugu.

Upo tre bon toplota 111 ultra «ruka forairaju aa sat opijani Savovi na posaatl način Isaedju iaprefcidanih Unija 7 1 laloa stranica 3» 4 1 6 sloja 1, pri časa stranica 6 ostaja etvereaa· Kres tiroma etraoiau < oa pasi odmrena količina aradotva sa borba protiv itotoilaa (apr· loaadja 15 1 50 g» najbolje >4 g) poola Saga aa otraaloa Č aa loti način aatopl toploto· 111 ultrazvokom· Rosana sa» da olja potrebno» da oo Izvodi natopljeni lav dol Unij« 2 jar ja aloj 1 aa oro etatu preklapljan» ali oa lpak noža Izvesti preaa izboru* Postavljanje dzugog aatarljala 111 trečeg taraoploatlčaog aatarljala aoia biti ograalčaaa na ivičau zona Inaadjtt linija β 1 preko Unija 7 preaa lvloana tj· strani» oana» 3« 4» 5 i 6 sloja 1 gdo ou predvldjanl Savovi· Zatopljeni Sav aoia laatl Širina od 5 » lo oa, npr. 8 an. Ogranlčasjo Širine ea aoSo vršiti upotraboa ja dna aaake 111 poenotim poetupkos stiska (apr. slto-Staapa) sa aanoSenje odgovarajuče komponente Kada odnosna komponenta treba da osogudl ili da poboljša zatapaaje Savova, 1 kada aanoSenje iste komponente treba da služi sa prosom veličina pora vlaknast og sate rijala, razume se da je moguče da oe predvidi stanja količina navedene komponente unutar površina ograalčaaa linijo© 8 a veda aanoSenje selektivno isaedju linije 8 i otraaloa 3» 4» 5 1 S.

Rasuae sa» da ja takodje mogoče, da oa k»se dvootruke veličine obrazuju aa taj način, Ste če oa drugi sloj vlakaaotog ata ta rijala, koji ja Ideatlčaa aloja aa allko 1, položiti sa aloj 1 oa slike 1 okronati jedan preaa drugaa« ϋ ovoa slučaja oe četiri otraaloa 3» 4» 5 1 d uaaokelo spoja zatopijo aia Savovima, pri Čemu oa naj pre atraaloa 5 do penjenje «redatvoa so borba protiv Statočina ostavi otvoraaoa· Sa alici Ž 1 3 eu upotrobljeni lati pozival saaol kao na olioi 1 sa esaaku letdh alaaaaata· Suprotno načina levodjenja prana alioi 1 slej 1 vlaknastog naterijala ao koristi sa laradu dvostruka kaos ili vlSestruke kaze, koja su uvek spojena satopljeaia Savovlaa 10» pri Času su isto operacij kojs eu ranijo izvedene u pogledu IvlČne sona, prime njene 1 ovde (ograalčaaa linijama 9 odnosno 3 18). Isprekidans linija 12

15,aa al.2 treba da aasaade da m prikaaam oparaoij· «egu proizvolj če ato ponavljati, pri čemu ro debija odgo varajoči brej aurodnlh kesa· Preklepanjem aleja 1 odnosne trato· 1 dol Halje 2 dobljaja ro karo apela manjih dlronalja, mdjatla geSa ro ostvariti kao što je ved ebjaStojene a veal ea al«l eetvarltl 1 lsvedjanja kesa proaa preaalaaka apetroboa edgevarajadeg drageg aloja 1 111 trake 1 vlakaaateg materijala, kejl ro pelaSe oa prva traka 1 edaeaae alej 1 1 aa njem spaja peerodatvea natopljenih Savova·

Sto Sto allka 4 prlkaaaje, kod lsvedjanja kesa alej 1 odnosno traka 1 aavija m pe Halji 2, mole ro aaaeSeaje aleja drugog aatorljala 1/111 dedataeg temoplaotidnog aatorljala vrSltl saae aa jednoj atraal aleja 1 ograalčenog preklopnem llaljea 2·

Razuma m, da ro ebjaSajenja aa al» de 4, koje ro odnese aa Izvodjonjs pojedlnadnlh 1 više a trakih kesa ed odgovarajučih komada Ili alejeva 1 vlakaaatog materijala, edoero 1 na prorada beakrajnlh traka vlakaaatog materijala, apr· aa odgovarajučim mašinskia urodjajima, radi Izrade viša at rukih toeaa.

Slika 5 prikazuje jednu poj edina čim kesa, koja je izvedena proma sl.l i koja ae eaatejl ed dva ldeatlSaa aleja 1 vlaknaateg materijala, pri Sesa ea oni zat opije ni a pedrudjlma 5/7, a kasa ja napunjaaa sredstvom 14 aa borba pretiv štetočlna a zmaotoa oblika 111 u vida praha· Jedna 111 vlit ovih kesa sa aaaSteae a omotača 15, dovoljno čvrsto» 1 aeprepaetljlvoa sa vazduh, npr, folijo aa alejea aloolaljaaa 1 zatopljen· dejstvom toplote· Ovaj oaotač 15 iti tl taiau 1 arodatva 14 za berbu protiv S te točina naredite ed ataosferaka vlage. Sepoerodno p» upotrobe ro oaotač 15 etvara pazeči da ro na eStete keae proaa pronalasku· Sem ro vade la eaetada 45 1 Ste brle na peanatl način poztavljaju na aeate opetrobe aa trotaan gasom, pri čemu atmosferska vlaga mole kroz vlaknasti alej 1 da dospe de sredstva sa borba pretiv Stetedlna 1 da pokrom hidrolizu as razvijanje gaaa (fosfin)· Fosfin ae kroz pero vlaknaateg materijala aleja 1 prodaje ekolinl, tako da može da počne trotaan gasom. Hldrollza ro nerealno zavrSav • / · ·

16.

pasle nekoliko dana, posla čega od aredatva aa borba preliv šla ločina pieostaja rasti* siti prah koji ja satvoren a kasarna.

£Ute kasa sprtSevaja kontamiaaeija skladilta odnosno okoline prahom. Prah las rasoaljivo marnja namipnu talina od prvobitno nasutog sredstva sa borba prsti* Itetočina,

Slika 6 prikasoja jedan dao laasa aa nekoliko ili vila kasa prosa pronalaska. Laasa solo lesti dolina od 3-10 n npr* 5 m sa 10C integriranih kesa. širina kost mole isnoslti apr* 15 do 32 om, pri 5ew a« vade vrednosti pastila kada aa dva integrirana ksoa nalaze j a dna pora d droga* pri trakastom načina isvodjenja, poprečno na nadelal pre vsa. Ukoliko ja na na ata, gda aa dodlroju eve dva kesa predvidjaa dvostrokl satepljenl asdolni lav* noga aa kesa po potrebi rezanjem jadaa od droga odvoji H. Površine 10 na aaortu predstavljajo aatepljana levova, pri časa ja krajnji zatopljeni lav 4 prvo kasa snabdevan otvoron 15, kros koji ss može- provučl kanap 17. U dato» slučaju moža otvor 15 imati mtalnu učicu.

Sa slini 7 ja prikazan jadaa način pakovanja lanoa aa večim brojem kesa prema pronalaska, koja su, preklopljena u oik-oak poretku zapakovaaa a heraatičnsm reservoaru 16. Cik-oak poradak ea ost varuj e pre klepanjem kasa pa savarenim Savovima lo izmedju auoedaih kasa. Krajnji satepljenl lav 10 aa kraju lanoa ima otvor 15 kros koji ja prevoden kanap 17 sa prlčvričeajs« Sa slioi ja kutija 16 otvaiena na strani 18 a valjanja kesa sa ddvija u pravou strelloe is kutija 18«

Sa kraju slika 8 prikasoja jadaa drogi način pakovanja u lanou 19 aa vadim brejem kasa 20 prema pronalasku, koja aa poprečnim za« topljenim levovima 10 poprečna msdjosobne spojena· Lanao 19 je nametan i sapakovan o hematičnn llaenfc. konsarvu 21. Sa jednom kraju lanoa ja takodje poeta vije a kanap 17, aa povleče aj s kasa 1 prlčvrlčivaajs na sid.

Prednost kese prema pronalasku ja u torne, Sto js ona praktično potpuno propoatljiva aa gas, dok aadrlava ostatlce a vidu praha, • / · ·

17— p»ostale »«laganjem ι»4ιtava m borba protiv ItetoSiaa*

Hi» pre» proaalaaku, koja »Se držati endstvo sa borba protiv Stetodiaa, pored tog« poseduje poboljiaau pootojaaost i krajnje mali »držaj vlagi* Ti» ae spre dava prevre» no nože* Ijo» rasvljaaje <*·* P*i livadi* Bern » daljo aoie Isvoditl posredatvoe »tipanja bos probloaa dejstvo· toplote odnosno ultmsvuka »bidajeaia umdjnjima sa »tipanje i pakovaaje, a takodje i puniti. Zatopljeni iavovi po»dnju dovolj» velika soptlVeaoot i čvrstodu, tako da » p»toji opamost ni kod isrado alti «a v»» upotrebe kese preota pronalasku, da ispada »peča* dene sredstvo m borbu protiv i te točim, k» al njegovi oetaoi« KOee » mogu saatratl apsolntno oigunia 1 pousdania«

Claims (11)

1. nimm ubot

   1· Sim m sredstva ta borba protiv Stetečlaa, od vlaknsatog materija!· suvog 1 propastljlvog m «m 1 vodena para, aamaSeea tim, Ste eu dva identična prsvoogaoM sloja (1) m strnadoma (3,4,5,6) od dvekempoaeataeg, hidrodinaaidki obradjanog, psooovaaog vlaknastog mata rij ala, povrčiasbe maso od 50-Ί20 g/m2, postavijo**! jedan preko drogog, a Četiri speljat stran· (3,4,5 i 6) eu satopljoae Savovima ismedjo Sava» linija (7) i straniea (3,4 i d), pro penjenja kese sredstvom m borba protiv Stetodiao, a Isaedju Sava· linije (7) i stranlee (5) posl· punjenja, kese, pri dom jo prvi vlaknasti materijal pravoagaoaog sloja (1) tačko topljenja iznad 165°C, najbolje ismedjtt 180°C 1 235°C, s drogi vlaknasti materijal pravoagaoaog sloja (1) tačke topljenj· ispod 145°C, najbolje izmedju 80°C i 12G⁰C·
2. 2· .asa prema zahtevu 1, naznačena time, Što je prva kompot Rta vlaknastog materijala pravoagaoaog aloja (1) od vlakana na basi poliamida, poliester·, poliakrila, pollpropllena, stekleni vlakana Ili njihovih smeša, došine od 5 do 20 mm.
3. 3« lasa prema zahteva 112, naznačena time, što je druga komponenta vlaknastog materijala pravooganog sloja (1) od vlakana na basi polietilena, ili kopelimera e tl le na, preplleaa 111 butilena, ili viailaeetata ednoaae polipropllem, došine 0,5*1
4. 4« laza, prema zahtevima 1-3, naznačena time. Sto je a pravougaonc sloju (1) odnos prve 1 drage komponente vlaknastih na torij ala 50>50 do 70>30 mas«$.
5. 5, Ijtsa, prema zahtevima 1-4, naznačena time, što je vlaknasti materijal pravoagaoaog sloja (1) ojačan vezivnim sredstvom na bazi estra poliakrilae kieeline, kopo lise ra etileaa i polivinil ase tata a vidu diapersije*

   19—
6. 6, Fe za, pre ms zahtevima 1-5, naznačena time, što ja u šavnim oblastima izmedju linija (8) 1 strmnioe ¢3,4,5 i 6) pravougaonog sloja (1) ili po oaloj njegovoj povržini naast termoplastični sloj (11) na basi polietilena, ili etilea/vinilaoetat-fcopollaere površinske mase izmedju 15 i 20 g/m2, najbolje izmedju 20 i 30 g/m2,
7. 7, Tjaša, prema zahtevu 6, naznačena time, što jo terooplastičai sloj (11) nanet na pravougaeni sloj (1) sinterovanjem, škampom 111 impregaaoijom izmedju granične linije (8) 1 etraniea (3,4,5, i izmedju linija (9) u širini 1-2 om ili po oeloj površini pravougnanog sloja (1).
8. 8, Fesa, prema zahtevima 1-9, naznačena time, ito je pravougaoni sloj (1) na basi vlaknat Siji je titar iamedju 1 i 20 dtex-a, najbolje iamedju 1,5 i 3 dtex-a, a optimalno izmedju 1,7 i 2 dtex-a,
9. 9» L s ca, prema zahtevu 1 i v ari j anti 1, naznačena time, što eu dva Identična pravougaona sloja (1) koji su zatopljeni Savovima iza*dju linije (7) i etraniea (3,4,5,5), Savom (10), paralelnim stranicama (3 14), podeljeni na dve oe kolje (la, Ib) dvestrufce keae.
10. 10, Kesa prema zahtevu 1 i varijanti IZ, naznačena tise, što su dva bes kraj no duga aloja (1) od vlakaaetog materijala postavljena jedan preko drugogga i poduino zatopljena Savovima (7,5) i (7,5), a poprečnim Savovima (lo) rasdojena u dugi niz više strokih kesa,
11. 11, rasa prema zahtevu 1 i varij anti IH, naznačena time, što je A oblika «reva sa jednim sa topi j enim podelala Savom (7,5) a poprečno isdsljeaa Savovima (10) na vodi broj više etru kih. kssa»