SI8410280A8 - Vrečka za shranjevanje tekočin - Google Patents

Description

Oblast tehnike iz koje je pronalazak

Pronalazak je iz oblasti ambalaže, posebno ambalaže cd plastične nase za čuvanje tečnosti. Oznaka po MPK je A 61M 5/14.

ir ✓

Definisani tehnički problem

Potrebno je cstvariti kesicu za čuvanje tečnosti koja če biti lagana, jeftina, tako da ce se posle upotrebe baciti, koja če biti savitljiva, sklopiva i u obradjenom stanju previdna, tako da se sve promene tečnosti koja se u njoj čuva, mogu odmah primeriti. Stanje tehnike

Pronalazak se odnosi na kesicu za čuvanje tečnosti, naročito za primenu u medicini za čuvanje tečnosti ili infuzionih rastvora, načinjenu od termcplastičnog polimernog materijala i sa najmanje jednom Čauroc za pražnjenje u 'kojoj se nalazi jedna cevčica.

Keaice ove vrste koriste se u medicini u milionskim količinama. One služe za prihvatanje krvi, kao kesice za krv, ili za sterilno uskladištenje lekova koji se ne daju oralno a za inf6zione rastvore koji treba da se daju pacijer.tu. Za ovu svrhu moraju biti potpuno sterilne, sto se obično postiže zagrevanjem O o na najmanje 100 C, a naročito na oko 120 C. Cdavde proizilazi uslov koji se postavlja termoplastičnim polimernim materijalima, a to je da ostanu stabilni bar do temperature zagrevanja.

Zbog ovog ovakva kesiea mora biti lagana, jeftina, i mora se proizvoditi automatskim proizvodnim procesom, a da zbog male cene koštanja meže posle upotrebe da se baci. Dalje treba da bude savitljiva, da se da složiti i da u obradjenom stanju bude toliko'providna, da ae promene tečnosti pohranjene u toj kesici odmah mogu primetiti.

£ač> jedini polimer koji je ove preduslove do sada ispunjavao, koristio se meki polivinilhlorid (meki PVC), koji 3β radi poboljšan ja elastičnih svojstava sadržao marerijale za omekŠavanje. Ovi materijali za omekŠavanje, na primer diizooktiftalat, izazivaju nepovoljne, i opasne pojave. Tako ovi materijali nisu potpuno zatvoreni u Šupljinama izmedju polimernih lanaca, pa mogu da se rastvore vodom kojom je napunjena kesica, odnosno· vodenim rastvorom, i da'se izdvoje iz polimera, tako da dolazi do zagadji vanja tečnosti koja se nalazi u kesici.

Procene. su ukazale da u toku dužeg vremena koriščenja ovakvih kesica od polivinilhlorida, pacijent može da unese u telo nekoliko grama sredstva za omekŠavanje, što je fiziološki veoma opasno i može naeti trajna oštečenja pacijentu.

Kesica od mekog PVC-a može lako da bude napadnuta od mikroorganizama, koji naročito izdvajaju omekšivač i na taj način po pravilu razaraju kesice. Zbog toga moraju ovakve kesice od polivinilhlorida posle punjenja da se zaštite posebnim omotačem od štetnih mikroorganizama.;

Ovakvo stan je-stvari dovelo je do toga, da kesice od polivinilhlorida nisu uspele da u značajni joj meri istisnu staklene boce kao sudeove za čuvanje tečnosti kao što su medicinski rastvo ri, p3 u nekim industrijskim zemljama nije dozvoljena njihova pri mena u području medicine.

Zbog toga su vršena ispitivanja da se meki PVC zameni drugim materijalima. Ova su ispitivanja pokazala da su ti materi jali ili suviše skupi, ili da imaju mehaničke i fiziološke nedostatke. Tako, na primer, svi imaju preveliku propustljivost za vodenu paru, što dovodi do neželjenog povečanja koncentracije materijala u rastvoru. Zbog toga se oslobadjaju izluženi sastavni delovi, ili ae kod večih mehaničkih opterečenja lako oštečuju.

U švajcarskom patentnom spisu opisana je jedna kesica od plastične mase koja se može koristiti za držanje terapeutskih tečnosti koje se ne daju kroz želudac. Kod ove kesice od plastične mase zid se sastoji od laminata od plastičnih masa, koji sa spoljne strane, koja nije u dodiru sa tečnošcu, ima sloj polivinil· hlorida, dok sa unutrašnje atrane ima sloj polihalogeneko-ugljovodonične veštačke smole. Cvaj poslednji sloj nema farmakološki nedozvoljenih sastojaka, koji hi usled rastvar3nja mogli da predju u rastvor koji se drži u kesici. roli hal oger.sk-i ugljovodonici, koji se koriste kod ove keseice, imaju nedostatak da im je proizvodnja veoma skupa, kao i ohrada, a pri torne se na šavovima od zavarovanja toplotom ne topi u dovoljnoj meri, tako da još uvek postoji dodir sa polivinilhloridom. Ovaj dodir obično postoji na izlaznom otvoru, koji je obično načinjen u celini od PVC-a, i koji može biti povezan sa još jednim veznim crevom od PVC-a. Pored toga, ovakva odbaciva Resica predstavlja izvor zagadjivanja okolne sredine, jer se sagorevanjem takve Resice razvija vrlo agresivno jedinjenje halogena i vodonika.

Jedna druga kesica.je opisana u američkom patentnom spisu br. 41 40 162. Ova se kesica sastoji od plastične mase sa tri komponente. Ove su komponente jedan poliolefin, koji se u suštini sastoji od jeditioa polipropilena, jedan blokkopolimer i, eventualno, neki omekšivač, koji takodje može biti takodje jedan polimer. Sem toga, ova kesica može imati antioksidante, koji sigurno nisu bezopasni sa higijenskog stanovista.

Iz prethodnog opisa komponenata vidi se da su i same komponente, kao i njihova obrada skupe, i tako izradjene kesice ne mogu da zamene uobičajene kesice od PVC-a, kako zbog teškoča pri izradi, tako i zbog koračne cene.

Zbog toga je podnosilac ove prijave prijavio jednu nova plastičnu masu za izradu veznih elemenata izmedju čreva od PVC-a i kesica od poliolefina (nemačka patentna prijava DE-03 30 26 974) Ova plastična masa se sastoji od više polimernih komponenata, za čiju proizvodu ju. i cenu važi sve što je napred rečeno. Pored ostalog, mora ovaj vezni element da se zavari kako za kesicu od poliolefina, tako i za črevo od PVC-a, što svakako stvara teškoče za ostvarenje takvog procesa, a samim tim izaziva i velike troškove.

Treba voditi računa, da sva prethodna rešenja kori3te vezna čreva od PVC-t-a, koja savaiako eadrže materije za omekšavanje i zbog toga se smatraju opasnim.

Ova vezna, ili spojna čreva se u vidu ispusnih čaura zavaruju na kesice od PVC-a, a poseduju žel jena svoj3tva velike elastičnosti koja su neophodna za držanje raznih priključaka. Tečnosr koja se calazi u kesici kod sterilisanja aagrevanjem na oko 120°C nesme da ističe izmedju ispusce čaure i priključka.

Zbog toga mora črevo tako da stegne priključak, da se samo vrlo velikim naprezanjem mogu razdvojiti.

U nemačkoj patentnoj prijavi se pokušalo da se ovi problemi rese tako da se poliolefinska kesica izradi sa jednim umetkom u vidu čreva, ili posebnim umetkom od mrežastog kopolimera koji se sastoji od olefina i vinilacetata. Pri torne se kesica sa crevom ili umetkom, koja je načinjena od kopolimera koji još nije mrežast, zavaraju, posle čega se cela kesaica podvrgava obradi za obrazovanje polimerne mreže.

Treba napomenuti -da se u industriji životnih namirnica več duše vremena sreču životne namirnice pakovane u kese od plastičnih masa, kod kojih kesica ima zavarenu ispusnu cevčicu načini jenu od istog materijala od kojeg je kesica.Ovaj ispusni otvor nema poznata svojstva velike elastičnosti, a može se sterilisati samo ako se sam3 kesica može sterilisati.

Opis rešenja tehničkog problema sa primerima izvodjenja i sa popisom i kratkim opisom slika načrta ~ ,______

Na osnovu svega napred rečenog, cilj je ovog pronalaska da se ostvari jedna kesica opisane vrste, koja če imati najmanje jednu sipusnu cevčicu od materijala koji se. razlikuje od materijala kesice, i koji je na temperaturama od najmanje 1OO°C štabilan i može se sterilisati zagrevanjem.

Prema pronalasku, ovo je rešeno svojtvima navedenim u karaktertšučem delu patenfnog zahteva 1.

Prema pronalasku ostvarena je kesica koja se može j^roizvoditi od plastičnih masa, kao što je polietilen, koje su veoma

- 5 pogodne .u pogledu njihove cene. Za proizvodnju folija- ili- čreva-_ atih folija mogu se koristiti uobicajeni postupci' lis tisk iv ati-ja, što za stručnjaka ne predstavlja neki ozbiljniji problem.

I cevčice, odnosno umetci, koji su uglavnom kruti, a najbolje potpuno kruti, izradjuju se od po cenama vrlo pogodnih plastičnih masa i jednostavnim standardnim postupkom.

U medicini je poznata upotreba polikarbobata i drugih tvrdih plastičnih materijala za izradu čreva, naglavaka, čepova i drugih relativno krutih predmeta. Isto tako je poznato da nije moguče cevčice od takvih materijala pričvrstiti , na Ke3ice za čuvanje tečnosti načinjene od poliolefina, pošto se poliolefin ne može zavariti za materijale od tvrde plastične mase, pa se ne može odršati zaptivna veza izmedju kesice i cevčice.

Prema pronalasku je utvrdjeno da je moguče cevčice i umetke od tvrde plastične mase vezati za kesice od poliolefina primenom jednog veznog sloja.

Ovaj vezni sloj, koji se postavlja izmedju cevčice ili umetka i keseice, načinjen je od po ceni vrlo pogodnih materijala na osnovu_olefina, koji su kopolimerizovani sa jednim odredjenim sadržajem vinilacetata (VAC). Kao što je poznato, ovim. kopolimerima olefina i vinilacetata sa porastom sadržaja vinilacetata naglo raste elastičnost prema odskokou, što je jedna mera za elastičnost materijala. Tako, na primer, kod kopolimera od etilena i vinilacetata sa povečanjem sadržaja vinilacetata raste elastičnost prema odskoku, ali se, s druge strane, smanjuje temperatura topljenja u interesantnom-području sadržaja vinilacetata, tako da pada ispod 1OC°*C, tako da sterilizacija kesice sa takvim veznim slojem nije više moguca.

Moguče je čreva na bazi poliolefina koji sadrže vinilacetat toplotno stabilizovati obrazovanjem polimerne mreže i time poboljšati njincva elastična svojatva, ali nije više moguče ova

V* mrežasta čreva neposredno zavariti sa polaznim clefinom koji služi kao materijal kesice. Ke može se ostvariti veza izmedju poliolefina i mrežastog kopolimera od olefina i vinilacetata. Zbog toga je prema nemačkom patentnom spisu DE-PA 3 200 264 predloženo je da 3e kesica od poliolefina i nemrežastog čreva od kopolimera od olefina, naročito etilena, i vinilacetata medjusobno zavare, a zatim podvrgnu obradi za dobijanje mrežice.

Prema pronalasku je utvrdjeno da ae vezni sloj od jednog kopolimera od olefina, naročito etilena, i vinilacetata, ili od poliuretana , može stopiti i sa kesicom od poliolefina i sa tvrdom plastičnom masom, naročito polikarbonatom, od koje je način jena cevčica ili umetak, i da se može pri nadpritisku sterilizovati, a da nije potrebno prethodno obrazovanje polimerne mrežice. Kako se kod sterilizacije kopolimer od olefina i vinilacetata, odnosno poliuretana, jako smekša, dobice se kesica koja je potpuno hermetički zat/orena i poseduje izvandedna mehanička svojstva i izvanredna svcjstva držanja na samo j cevčici, tako da se pričvrščeni priključni elementi ili naglavci više ne mogu odvojiti. Cevčcica ili.umetak je preko veznog sloja čvrsto, potpuno hermetički i bez curenja povezana sa poliolefinskom kesicom. Cevčica ili umetak se bez razaranje kesice od nje više ne može da odvoji. Ovakva kesica,'koja se može sterilisati, po svojim svojstvima, bar u pogledu njihovih mehaničkih osobina, najmanje su jednaki svojstvima poznatih kesica od P7C-a.

ΪΞ ._Kako poliolefinski materijal, koji se koristi kao materijal -za kesice, i koji 'se koristi u vidu folija, ne sadrži nikakav materijal za omekšavanje. praktično je otklonjena opasnost od napada mikroorganizama. Zbog toga se kesica prema pronalasku može u svakom pogledu smatrati kao higijenski ja u odnosu na danas višestruko upotrebijavace kesice od PVC-a.

Kedju poliolefine, koji se koriste kao polimeri za proizvodnju kesica prema pronalasku, spadaju polimeri od olefina, kao što su etilen, propilen, butilen i sl. Kao početni olefin je posebno pogodan etilen, koji se može, ako se želi, zameniti jednom ili više grupa.

Ta se zamena može izvesti, na primer, metil ili etilgrupom, vinil grupom i atomom halogenog elementa, naročito atoma fluora.

- 7 e til en..

Naročito,je pogodan etilen koji se polimerizuje u poliPosebni primeri za poliolefine su polietilen, pclipropilen, poli-n-butilen, poliizobutilen, poli-4-metilpenten-l, hlorsulfouiraGi polietilen, polistirol, halogenizirani polietilen, kao Što je polivinilfluorid, polivinildenfluorid i polivinildenhlorid, polimetilmetakrilat i sl. Olefini za proizvodnju pomenutih poliolefina mogu se kao kopolimeri i mesanipolimeri zameniti drugim vinilnim vezama, ili jedinjenjima, kao ca primer Etilen/propiler.ske plastične mase, poli-(etilen/vinilacetat) , aAriliitril/ hutadi jen/stirol-polimer, etilen-propilen-blok-kopolimer, stirolkopolimer, vinilaenfluorid u raznim kopolimerima, kao i kopolimeri koji sadrže stirol.

Poliolefini su proizvod prema ovom pronalasku, koji se proizvode vinilpolimerizacijom od eventualno substituisanog etilena. Ovi proizvodi mogu imati male dodatke drugih polimera, koji u sustini ne remete, niti menjaju strukturu ovih poliolefina. Tako se mogu, na primer, dodati male količine etilenskih jedinjenja supstituisanih stirolom ili poliakrilnitrilom. Ovako dobijeni poliolefinski proizvodi mogu se smatrati da pripadaju napred nave-i-denim poliolefinima.

Prema pronalasku je pogodno da se kesice koristi kao materijal poliolefin polietilen, koji može imati male primese vinil, acetata u vidu kopolimera etilena i vinilacetata. U jednom takvom slučaju može, na primer, sadržaj vinilacetata da iznosi do 10 Jfc težinski.

Naročito če se koristiti polietilen sa srednjom ili velikom gustinom, koji se normalno dobija polimerizacijom na niskom pritisku. U tom slučaju se gustina krece u granicama od 0,91 do C,'§4, a naročito oko 0,935 g/cm\

Polietilen koji se najbolje primenjuje kod ovog pronalaska ima veliku molekularnu težinu i usko ograničenu raspodelu molekularne težine.

U svakom slučaju treba paziti da o'<i policlef-ini nems^Ju tačku topljenja koja je ispod temperature sterilizacije od 110 do 120°C. Pogodno je da oblast topljenja bude iznad 116°C, a najbolje izmedju 120 i 124°C, pri čemu temperatura omekšavanja vinilacetata treba, prema DIN 53460, da bude iznad 115°C.

Prepustijivost kiseonika meze kod pomenutih poliolefina da predstavlja problem kod r astvora. ko ji _ se duže vreme čuvaju, jer može doci do oksidiranja rastvorenih komponenata. Ovo je naročito kritično kod rastvora aminokiselina i mora neizostavne da bude otklon jeno.

Za rešen je ovog problema može folija za kesicu od napred ' pomenutog poliolefina da bude sa spoljne strane obložena jednim slojem, ili sa vise elojeva koji smanjuje propustljivost kiseonika, na primer metalna folija ili neki drugi polimer. Ovakvo obla.ganje ce se uvesti i iz bezbednosnih razloga, jer se i kod najpažljivije proizvodnje folije za kesice u istoj javljaju sitni otvori (ubodi iglom), koji se ne mogu uočiti, a koji mogu nepovoljno na utiču na sterilnost rastvora u kesici.

<

Ovakvo oblaganje omotačem može i mehaničku otpornost ta9kve kesice znatno da poboljša, tako da _:takva kesica čak i kada se . baci sa višine od više metara neče da prsne.

Takodje je pogodno da takva folija, odnosno sloj ima vi-, šu tačku topljenja od polimera koji je u dodiru sa rastvorom, tako da kod temperature topljenja unutrašnje folije ne dodje do njenog topljenja, tako da se ne hvata na alat za zavarivanje toplotom.

Sem toga, takva jedna spoljna folija da služi i kao sredstvo za razdvajanje kod zavarivanja toplotom unutrašnje folije.

Kao polimer za izradu takvih laminata može se koristiti bilo koji od ranije prikazanih poliolefina. Najpogodniji su oni polimeri koji imaju malupropustljivost vodene pare i malu propustljivost kiseonika. U tu grupu spadaju poliamid, polivinilhlorid, polivinilidenhlorid, polivinilfluorid, politriflourohloretilen, polietilenterephthalat, poliester i sl. Naročito su pogodni poliamid, polivinilidenhlorid, polietilenterephthalat i poliester.

Kao poliamid pogodno je da se koristi jedan polikaprolaktam, koji se bez oštečenjamože obradjivati i sterilisati pregrejanom parom temperature od 120 do 140°C. Ovaj poliamid ne sadr ži nikakve dodatke za stabilizovanje i u celini odgovara uslovima za primenu u industriji prehrambenih proizvoda.

Polimeri spoljne i unutrašnje folije če se slepiti nekim pogodnim lepkom, kao što je polivinilidenhlorid ili neki poliuretan. Takav poliuretanski lepak može biti dvokomponentan, pri Čemu je prva neki lepak za lepljenje folija, dok se druga komponenta sastoji od nekog dodatnog laka.

Što se tiče tehnike proizvodnje, može se poliolefin koji se koristi kao unutrašnja folija proizvoditi istiskivanjem u vidu črevaste folije, a potom pomoču pomenutog lepka, pri čemu je poli uretan veoma pogodan, slepiti sa folijom za kaširanje. Ukoliko se kao spoljna folija koristi PVC, kod polietilenske folije prema pronalasku cbezbedjeno je da 'omekšivač .. ko ji se nalazi u PVC-u, ne može kroz lepak i poliolefineku foliju da difundira u rastvor koji se nalazi u kesici.

Pcgodni laminati imaju kod temperature od oko 23°C i relativne vlažnosti vazduha. od 85$ , po pravilu, propustljivost za vodenu jparu prema DIN 57122 koja je man ja od 1. Ova vrednost važi za standrdne laminate koji imaju debljinu do 0,2 mm, pri čemu je debljina folije od ppliolef ina od 50 do 100, najpogodnije 75 /Um, a 20 do 100, najpogodnije 30 do 70 /um za foliju za kaširanje, kao što je poliamid.

Kod ovakvih laminata.smanjuje se i propustljivost kiseo3 2 nika, pri čemu ta vrednost leži ispod 15 cm /m xdan x bar razlike pritiska.

Ova folije su od strane Saveznog ministarstva zdravi ja u SR Iiemačkoj, Ured u Berlinu, i od Federalne uprave za lekove u SAD, zbog svoje fiziološke neškodljivosti odobrene za upotrebu u oblasti proizvodnje životnih namirnica i u oblasti medicine.

Kao što je več rečeno, poliolefinska folija, okrenuta tečnosti koja se nalazi u kesici, ne sadrži nikakve omekšivače ili dodatke koji bi bili fiziološki opasni i, pre svega, bi mogli da difundiraju u vodenom rastvoru. Pored toga je poliolefinska folija, koja je obložena jednom organskom folijam za kaširanje, jasna i providna i zadržava ta svojstva i nakon izvršene sterilizacije.

Kao materijal za cevčice ili umetke, koji se koriste prema pronalasku, i koji treba da su kruti i providnj, upotrebi java ju se tvrde plastične mase, odnosno tvrdi polimeri, tj. plastične mase, koji se kod natpritisaka od najmanje 1 bar mogu defcrmisati u nekoj odredjenojn nominalnoj ceri, i koje 3U sa . stanovišta medicine neškodljive, tj. nemaju štetno dejstvo na pacijenta. Od tih tvrdih plastičnih materijala koriste se tvrdi PVC, polipropilen, poliamid, polikarbonati, poliester, poliakrilat i sl. i/ili kopolimeri istih kao i kopolimeri koji sadrže stirol, naročito polikarbonati.

Kao polikarbonati pogodni su, na primer, oni koji se sasLoje od 4,4'-dioksi-difenil-alkana, naprimer od 4,4'- dioksidifenil-metana, 4,4-dioksi-difenil-l,1-etana, 4,4'-dioksi-difenil-1,1-butana, 4,4 '-dioksi-difenil-1,1-izobutana, 4,4 '-dioksidif enil-1,1-ciklopentana, 4,4'-dioksi-difenil-1,1-cikloheksan^, ,4 '-dioksi-dif en il-f enil -metanj, 4 ,4 '-dioksi-difenil-2,2-pr opanki, 4 ,4 '-dioksi-dif enil-2-, 2-butara, 4 ,4 '-dioksi-dif enil-2,2-pen tara,

4,4 '-dioksi-dif enil-metil-izobutil-metana, 4 ,4 '-dioksi-difenil2,2-heksan^ 4,4 '-dioksi-difenil-2,2-nonan^ 4,4'-dioksi-difenilmetil-fenil-metan^ 4,4'-dioksi-difenil-4,4-heptana ili 4,4'-dioksi-dif enil-1,2-etana. Jedan pogodan polikarbonat je, na primer, polikarbonat debi jen od 4,4 '-dioksi-difenil-2,2-propana (bisfenol A) i ugljenične kiseline.

U pogodne poliestere spadaju kako zasičeni linearni poliesteri, tako i nezasieeni i aromatski poliesteri, kao, na primer, polietilenglikoltereftalat, polibutilentereftalat ili polieterster.

U upotrebi jive poliamide spadaju oni, za koje se ;kai>; po11

Četni materijali koriste -aminougljeničnekiseline sa pravim lancem, dužine lanca C^-C^^, * ⁿjihovi lactami, adipinske kiseline, sebacinske. kiseline, dodekandiugljenične kiseline i heptadekacdiugljenične kiseline heksametilendiamin, izoftalne kiseline, bis(4-aminocikloheksil)-metan, 2,2-bis-(4'-aminocirtloheksil)-propan, 3 f 3 ^z-dimetil-4 ,4 '-diaminodi cikloheksil-metan , tereftalne kiseline ili njihov dimetilester, 1,6-diam:no-2,2,4-trimetilheksan,

1,6-diamino-2,4,4-trimetilheksan, l-amino-3-aminometil-3»5,5-trimetil-cikloheksan, polietilen, mešani polimeri od etilena, propilena, butilena, vinilestera i nezasičenih alifatičnih kiselina kao i njinovih soli i estera.

Pos poliakriiatima obuhvaceni su, prema pronalasku, estri poliakrilne kiseline, koji su dobljeni bilo od akrilne kiseline, bilo iz metakrilne kiseline, kao što je, na primer, polimetilmetakrilat.

Kao materijal za veszni sloj koristice se kopolimer jednog olefina sa vinilacetaiom ili nekim poliuretanom. Primeri poliolefina koji se dobijaju*iz ovih olefina su polietilen, polipropilen, poli-n-butilen, poliizobutilen, halogenizirani polietilen, hlorsulfocirani polietilen isl., kao Što je več napred rečeno. Pogodno je da se koristipolietilen. Gvi kopolimeri imaju sadržaj vinilacetata od 5 do 70, preporučljivo 10 do 50, a najbolje od 15 do 40 $ težinskih. Sadržaj vinilacetata može, na primer, da iznosi 2δ$ težinski. Kao što je ranije rečeno sa povečanjem sadržaja vinilacetata opada tačka topljenja polietilena sa oko 125°C na oko 70°C, kada se dostigce sadržaj vinilacetata od 3θ$ težinskih. Takav če se kopolimer, naravno, potpuno istopiti kod temperature sterilizacije iznad 1OO°C. S druge strane, raste elastičnost prema odskoku, tačnije tvrdoča merena metodom odskoka, ovih kopolimera sa 35 na 55$ kod 30$ sadržaja vinilacetata.

Ovi materijali se mogu bez problema koristiti sa materijalom kesice, ukoliko se radi o sličnim ili istim poliolefinskim materijalima, a takodje se može zavariti sa materijalom cevčice ili umetka. Zbog toga je povoljno da se isti poliolefinski materijali koriste za vezni sloj i za kesice. Pogodno je da se za vezni sloj koristi jedan kopolicer od etilena i vinilacetata sa ranije pomenutom oblašču gustina, pri čemu je pogodno se kao materijal za kesice koriste polimerizovana jedinjenja etilena i propilena. Posebno je pogodna kombinacija etilen-vinilacetata kao materijala za vezni sloj i polietilena kao materijala za kesice u napred pocenutom opsegu gustina.

U pogodne poliuretanje ptipadaju, na primer, oni za čiju se proizvodnju koriste poliesterpoliol na bazi ugljeničr.e kiseline, adipicske kiseline, ftalne kiseline, tricelitske kiseline, sebacinske kiseline, sebacinske kiseline, maleinske kiseline, ili etandiol, mešani polimeri vinilhlorida i vinilacetata i/ili • vinilpropionata, u kojima se mogu zadržati slobcdne hidroksilne grupe, epoksi jedinjenja, proizvedena iz (4,4^z-dioksi-2,2-difenil)propana i epihlorhidrin, kao i kopolimeri vinilidenhlorida.

Debljina veznog sloja nije kritična. Treba da bude najmanje 0,1 mm i iz praktičnih razloga ne treba da prelazi 7 mm. Pogodno je da vezni sloj ima debljini 0,1 do 4 ce.

Pod cevČicom oddosno umetkom podrazumeva se kod ovog . pronalaska, cevasto telo, ili veči umetak kojisadrži jedno ili više cevastih tela,- ili ima više cevastih otvora, kojima se obezbed juje veza za prolaz tečnosti izmed ju .unutrašnjosti kesice. sa crevima, priborom za infuziju, kateterima, špricevima i sl., sa kojima je povezan spoljni kraj pomenutog umetka. Pod ovim se podrazumeva i jedan umetak koji se preko veznog sloja zavaruje u kesicu i sadrži najmanje jedan i3pusni otvor, a da pri torne ne prelazi preko ivica kese u vidu cevi ili čreva. Takav ce umetak da se, kao i neka od cevčica, obavije jednim veznim slojem, zatim da se umetne u granično, ili ivičnu oblast kese koja još nije zavarena, i najzad če biti toplotno zavaren za kesicu.

Kao što je več rečeno, mogu se, prema pronalasku, cevčice, odnosno, umetci neposredno na ivicu kese priključiti, a da ni jedan od cevastih delova ne prelazi preko ivice kesice. Ovo je ižvodjenje predvidjeno za umetanje elastičnih čepova ili naglavaka u cevaste otvore.

Prema jednom drugom izvodjen ju, mogu cevčice odnosno delovi umetaka da se u vidu cevčica pružaju preko ivice’Resice, i na njih se može navuči črevo ili naglavak od visokoelastičnog, fiziološki hezopasnog materijala, kao što je gum3, mrežasti etilenvinilacetat i sl. Same cevčice i ili cevasti delovi umetaka mogu hiti izvedeni u vidu levka ili sa zadebl jan jem i sa levkastim proširenjem mogu da se pružaju preko ivice ke3ice·, pri čemu ova proširenja mogu icati jednu memoranu od materijala koji se koriete u te svrhe i jedan poklopac od elastičnog materijala ili umetak koji se može probušiti, na primer od lateksa ,koji se mogu izeesti u vidu zapusača sa icfuziju ili za ubrizgavanje.

Izrada i ohrada materijala kesice vrši 3e prema uobičajenim postupcima u tehnici plastičnih masa. lako se, na primer, kao što je več rečeno, kesice načiniti od folije u obliku čreva načinjene ekstruzijom, isti3kivacjem, odgovarajučeg odsečka folije i zatim zavariti duž ivica. Ova kesica, kod koje ivica predvidjeca za ispusnu cevčicu ostaje nezavarena, dopunjuje se jedncm cevčieom ili umetkom, koji ima ispusni otvor, ili otvore. a koji su obloženi veznim slojem, i koji .se zatim zavare. Na cevčicu, odnosne umetak, vezni sloj se postavlja uobičajenom tehnikom, na primer jednostavnim navlačenjem 'ili posuvračivanjem elastičnog materijala n vidu čreva na cevčicu ili umetak, posle čega se umece u kesicu. Posle toga se vrši zavarivanje toplotom još nezavarene ivice za cevčivom ili umetkom obavijecim u vezni sloj. Ako je predvidjeno više cevčica, ti se postupci obrade vrše istovremeno, pri Čemu se 'kori3te odgovarajuči alati. za toplotno zavarivan je. Zavarivan jem toplotom, koja se izvodi uobičajenim postupcima, biče kesica zavarena sa veznim slojem, a ovaj sa cevčieom ili umetkom.

Ovako cačinjena kesice ima u suštini ista svojstva kao i kesica od PVC-a, sa tim izuzetkom, što se vezni sloj, načinjen od-„etilen-vinilacetata, pri sterilizaciji na temperaturama iznad oko 80°C naglo smekšava, ali se cevčieom i folijom btpornom na zagrevanje zadržava na svom mestu. Šav od zavarivanja, koji je izveden izmedju kesice, veznog sloja i cevčice, odnosno umetka, tako je čvrst, da je moguče samo prinudno razdvajanje ovih elemenata

- 14 Sterilisanje ovako načinjene kesice vrši se uobičajenim postupcima u autoklavama pri čemu, da bi se izbeglo prskanje kesica, u autoklavama mora da vlada natpritisak radi izjednačavanja unutraŠnjeg pritiska u cevčicama. Iz bezbednosnih razloga, i radi fiksiranja tog veenog sloja koristi se viši nadpritisak nege što je potreban za izjednačavanje pritiska koji vlada u unutrašnjosti kese. Veličina ovog natpritiska iznad pritiska koji vlada u kesicama nije kritična, i može, na primer, da iznosi najmanje o,5 bar iznad pritiska koji vlada u kesi. On može da iznosi 2 do 3 bara, na pri-mer 2,2 bara.

Ovako izradjena kesica, koja ima jednu cevčicu i vezni sloj, i zatvorena je zavarivanjem toplotom, puni se vodom ili odgovarajučim rastvorom za sterilisanje (na pr. rastvor elektrolita) zatim 3tavlja u autoklav sa natpritiskom, u kome se steriliše na temperaturi od oko 120°C i pri natpritisku od oko 2,2 bar.

Kao što je več rečeno, kod ove obrade se kopclimer od olefina i vinilacetata, koji se koristi kao vezni sloj, stapa, «

kesica je potpuno zaptivena i ne curi, a njena masa ostaje konstantna, tj. nema ni gubitka, ni dobitka mase.

Kesica prema pronalasku biče preko priloženih crteža i prikazanih primera detaljnije objašnjena, pri čemu :

- .slika 1 prikazu je kesicu prema pronalasku namen jenu za infuzije šematski u horizontalno j projekciji,

- slika 2 prikazuje presek, duž linije II-II na slici 1,

- slika 3 prikazuje ivičei deo jednog drugog izvodjenja kesice sa zatvaračima za davanje inekcija i za infuziju,

- slika 4 prikazuje presek ivičnog dela kesice prema pronalasku sa naglavkom od etilen-vinilacetata,

- slika 5 prikazuje jedan detalj horizontalne projekcije jednog umetka sa cevčicama koje prelaze preko ivice kesice, ali bez otkidnog poklopca,

- slika 6 prikazuje presek duž linije V-V na slici 5,

- slika 7 prikazuje drugo izvodjenje u horizontalno j projekciji koje je slično onome sa slike 5,

- slika 8 predstavlja detalj preseka jednog izvodjenja, na kome je prikazano obuhvatanje cevčice jednim naglavkom,

- slika 9 predstavlja detalj jednog preseka još jednog izvodjenja, na kome je prikazana zavarena kuglica od lateksa sa veznim slojem od etilen-vicilacetata sa omotačem.

Kesica 10 sastoji se od komore 12 zatvorene sa svih strana zavarenom ivicom 14, pri čemu kesica 10 ima dva ispusna otvora 16 i 18, koji su povezani sa po jednom cevčicom 20 i 22 koje služe kao ispusne Saure, Preko ovih cevčica 20 i 22 može se tečnost koja se Čuva, na primer rastvor za infuziju ili krv da se unese u kesicu 10, pri čemu se jedna ili obe cevčice mogu koristiti kao priključci za punjenje.

Kesica 10 se obično tako pravi, da se folije potrebne za izradu kesica slažu jedna preko druge, da bi se na kraju izvela zavarena ivica 14, pri čemu su izlazni otvori 16 i 18 pri zavarivanju preskočeni. Zatim se cevčice 20 i 22, na koje je nanet vezni sloj, postavljaju u ispusne otvore 16 i 18, posle čega se folije kesice zavaruju duž njihove spoljne površine. Kao sto je napred rečeno, pogodno je da polietilen koristi kao materijal za kesice, a kap materijal za vezni sloj 19 polimer od etilena i . vinilacetata, i da se _;zavari za polikarbonat koji se. koristi za cevčice 20/22, polse čega se vrši sterill3anje kesica na oko 120°0 i oko 2 bar natpritiska u autoklavama pod pritiskom.

Kada se primenjuje za infuzije, cevčica 20, prema slici 3, izvedena je u obliku levka, pri čemu je prošireni čeoni kraj zatvoren jednom sterilnom membracom 24, koja se pri upotrebi probija, a koja je načinjena oh' uobičaječb. koriščenoghhlčtobutir. kaučuka. Membrana 24 je uobičajenom tehnikom povezana sa cevčicom, koja je načinjena od polikarhonata, i iz higijenskih raloga pokriveua je poklopcem 25·

Za ubrizgavanje (in jektiran je ) rastvora ili sl., može se, prema slici 3, ugraditi druga cevčica 22 u vidu levka, na koju ce se postaviti umetak 27, koji se može probušiti, način jen,

- 16 na primer, od lateksa. I cevčica 20, i cevčica 22, obavijene an veznim slojem 1$.

Kako se kesica 10 veša tako da su cevčice 20, 22 okrenute nadole, usled čega rastvor iz kesice može bez teškoča da ističe, mogu se na ivici suprotnoj od one na kojoj su cevčice 20,22 da se izvede otvor za postavljanje kesice 10 na neki kukasti držač nekog stativa ili sl.

Prema izvodjenju koje je na 3lici 2 prikazano u uvečanoj razmeri, sastoji se materijal kesice od laminata 30 načinjenog od više folijq. Laminat 30, prema preporučljivcm izvodjenju ima . na strani prema rastvoru polietilensku foliju 32, koja je debljine od 30 do 100, najbolje od 75 /Um. Pogoano je da ovaj polietilen ima gustinu od 0,935 g/cm\ tačku topljenja u gracicama od 121 do 124°C i temperaturu omekšavanja vinilaeetata od oko ll8°C.

Na polietilensko foliju 32 zalepljena je poliuretanskim lepkom poliamidna folija 34, koja obično ima debljinu od oko 30 do 70/um.

Na slici 2 se vidi da polietilenska folija 32 u prelaznom područj.u do cevčica 20 i~22 ima vezni sloj 19, koji ostvaruje unutrašnju vezu izmedj’u~folije i cevčica 20, 22, tako da je izvlačenje cevčica 20, 22 iž kesice 10 moguče samo po cenu razaranja cele kesice.

Na slici 4 prikazan je detalj ivičnog dela jednog izvodjenja kesice prema pronalasku, kod kojega su na cevčice 20 i 22 postavljeni naglavci 38.

Ka krajeve cevčica 20, 22 navučen je naglavak 38, koji je u bližini uvodnog otvora 40 pokriven membranom 42 koja se pruža popreko preko uvodnog otvora 40, i kojom je unutrašnjost kesice hermetički zatvorena u odnosu na spoljnu okolinu. Membrana 42 če se probusiti vrhom uredjaja za infuziju, koji nije prikazan, tako da kroz nju može da ističe tečnost koja se nalazi u kesici 10.

Kako je kesica 10, kao što je več rečeno, obešen naniže, dakle kako tečnost koja se nalazi u kesici može da ističe kroz na dole okrenutim cevčicama 20, 22, nema obezbedjenog efikasnog zaptivanja

- -1 izmedju vrha uredjaja za infuziju i zida naglavka. Zbog toga je na zidu naglavka u području ulasnog otvora 40 načinjeno prstenasto ojačanje 44, koje čvrsto i zaptivuo naleze na pomenuti vrh prilikom probijan jan ja membrane 42.

Kod zavarivanja cevčice sa veznim slojem predstavlja cev a i kuglica od lateksa jedno vreteno. Druga pomočna sredstva za unutrašnje doziranje nisu potrebna.

Kako bi sam3 membrana nakon sterilisanja u autoklavu ostala sterilna, ulazni otvor 40 je pokriven trakom 46 za zatvaranje, koja se može otkinuti kada se kesica koristi.

Izvodjenje prikazano na slici 4 može imati specijalni ulazni otvor 48 u ivici kesice 10, kao što je na slici 1 prikazano šrafurom, a koji je, kao i ispusni otvori 16 i 18, preskočen pri zavarivanju kod izrade kesice. Otvor 48 omogučuje punjenje kesice i posle punjenja se na uobičajeni način zavari ili stopi.

Jedno drugo izvodjenje je prikazano na slikama 5 i 6.

Tu je ugradjen jedan umetak 50 koji ima, kako je prikazano na slici 5, sočivasti poprečni* presek, i obložen je veznim slojem 5 3. Ovakav. oblik olakšav_;a na ivicama zavarivanje sa unutrašnjom folijomF32, tako da je obezbedjen skoro kontinualan prelaz izmedju zavareng ivice 14, veznog^slOja 53 i umetka 52.

—Na umetku 52 izvedeni su, prema izvodjenju prikazanom na sliktfma 5 i 6, ulaznii' izlazni otvor 54 i 56. Takodje je izveden i-otvor 58 za punjenje.

Na ulazni i izlazni otvor 54 i 56 postavljeni su naglavci 60 i 62 u obliku čreva, pri čemu ta čreva, ili naglavci mogu biti načinjeni prema izvodjenju prikazanom ca slici 4. Oni mogu biti izvedeni sa membranama 64 i prstenastim ojačan jima 66, zbog čega je potreab otvor 58 za punjenje, koji se nakon punjenja može sigurno zatvoriti odgovarajuce podešenim čepom. Umetak 52 može, medjutim, da ima jednu ili više cevčica 20, 22, proširenih u vidu levka, koje se pružaju prema napol je, kao što je prikazano na slici 3, pri čemu ove cevčice mogu imati membrane 24 i poklopce 25,

- IS ili umetke 27 koji se probijaju, kao što je prikazano na slici 3, odnosno koji su izvedeni kao čepovi za infuzije ili za davanje in jekcija.

Prema izvodjenju prikazanom na alici 6, naglavci 60 i 62 su preko usedene, oslabljene, linije 68 povezane sa otkidnim . poklopcem 70, koji du momenta upotrebe održava membranu 64 sterilnom, a pre upotrebe se jednostavno otkice.

Svakako da izvodjenje prikazano na slikama 5 i 6 može da bude i bez membrane 64 i ojačanja 66, kao i bez otkidnog poklopca 70, čime se može izbeči irada otvora 58 za punjenje. Takodje može da se postavi jedan ili više naglavaka 60 ili 62 oblika · . čreva.

Na slici 7 prikazano je još jedno izvodjenje takvog umetna 72, koji se sastoji od tela 74 poprečnog preeeka oblika sočiva, koje u sustini odgovara po obliku umetku 52, ali nema delove u vidu cevi koji se pružaju od njega. Debljina ovih umetaka 52 i 74 je tako odmerena, da se poklapa sa širinom zavarece ivice 14, · tako da se izbegava da deo*tela 52 i 54 strči van te ivice. Kod . : tela 74 umetka, prikazanog na slici 7, nema črevasti naglavaka ; 60 i 62 koji su .prikazani na slici 6, tako da su na telu 74 izvedeni aamo ulazni i ispusni otvor 76 i 78. U ulazni ili izlazni otvor, 76 ili 78, mogu se umetnuti čepovi 77 ili 7S, prikazani g J- na slikama 7a i 7b, način jeni od nekog elastičnog materijala, koji imaju membranu 8l i poklopac 83, ili umetak 85 koji se može probusiti, i sa unutrašnje Strane su ojačani, Što nije prikazano.

S druge strane, mogu ulazni i izlazni otvor 76 i 78 da se zatvore kao i kod izvodjenja prikazanog na slici 4, što znači da se postavi membrana 80 koja bi bila postavljena na donju površinu tela 74 umetka. U takvom slučaju se izvodi otvor 82 za punjenje, koji je na slici 7.prikazan šrafirano. Otvor 82 za punjenje može se odgovarajuče prilagodjenim čepom da se zapuši. Ulazni i izlazni otvor 76 i 78 mogu, ukoliko je postavljena membrana 80, da se pokriju da ostacu sterilni jednom folijom koja se jednostavno oljušti, a koja nije prikazana, i koja prekriva površinu tela 74 umetka

Na slici 8 prikazan je presek još jednog izvodjenja, koje u suštini odgovara izvod jen ju sa slike 1, kod kojega je na cevčicu 20, 22 koja je pričvrščena u kesicu 10 u području ivice 14, postavljen črevasti naglavak 84.

Detalj izvodjenja, prikazan na slici 8, odgovara u suštici detalju kesice prikazane na slici 1, sa tom'razlikom, da u području cevčica 20, 22, vezni sloj 19 i naglavak 84 imaju područje 86 u kome ih preklapaju folije koje obrazuju kesicu, koje zavarivanjem njihovih ivica 88, 90 i 92 potpuno i zaptivno ohuhvataju cevčice 20, 22, vezni sloj 19 i črevasti naglavak 84. Na taj su način cevčice 20, 22 sa veznim slojem 19 i črevastim naglavkom 84 opet zatvoreni membranom 94, i imaju prstenasto ojačanje 96, što je kod prethodnih izvodjenja več ohjašnjeno, tako da su nakon zavarivanja sterilni u odnosu na spoljnu okolinu.

Pri torne če ivica 14 kod izrade kesice biti zavarena samo do područja 58, tako da če područje 86 koje obrazuju dva dela folije 03tati otvoreno. U’to otvoreno područje 86 umeče se cevčica 20, 22 sa veznim slojem 19 i naglavkom 84, posle čega se vrši zavarivanje ove cevo.ce sa veznim slojem i naglavkom 84 u području zavarene ivice 14, tako da je zavarena ivica 14 zatvorena po celom obimu kesice. Područje 'dčfinisano ivicama 88, 90 i 92 se zavaruje duž svojih ivica 88, 90 i.92, kako -je prikazano na slici 8, pri čemu unutrašnji prostor 1Ό0 područja 86 ostaje nezavaren.

Pogodno je da se na prelazu izmedju unutrašnjeg prostora 100 i ivice 92 predvidi jedna usedena, oslabljena linija 102, koja e

če moči, kod odgovarajučeg opterečenja ivice 92, koja je izvedena kao element za zahvatanje, da se prekine, tako da se ivica 92 može potpuno ukloniti.

Svakako da može više cevčica 20, 22 i naglavaka 84 da se pos,tavi u jedno područje 86, ali isto tako se može izvesti više područja 86 sa po jednom cevčicom 20, 22 sa naglavkom 84. Tako . izvodjenje prikazano na slici 1 može imati dva područja 86, medjusobno razdvojena, sa po dve cevčice sa naglavcima, i (jedan otvor 48 za punjenje, koji nije obuhvačen ni jednim od ovih područja.

S druge strane, mogu sva tri otvora da budu‘poTpuno obuhvačens jednim takvim područjem, pri čemu način zavarivanja ne zavisi od toga da li su naglavci zatvoreni membranom ili šupljim čepovima.

Kao materijal za cevčice 20, 22 i za umetke 50, 72 koriste se tvrdi PVC, polipropile, poliamid, polikarbonati, poliester, poliakrilati, naročito polikarbonati, dok se kao materijal za vezni sloj koristi kopolimer od etilena i vinilacerata sa sadržajem vinilacetata od 5 do 50% težinski, najpogodnije 15'do 40% težinski, a kao materijal za naglavke 36, 60 i 62 i 84, kao i ta čepove 77 i 79 bira se kopolimer od etilena i vinilacetata sa sadržajem vinilacetata od 25 do 35% težinski.

Na slici 9 prikazan.je presek još jednog izvodjenja kesice za Čuvanje tečnosti prema pronalasku, kod kojega je umesto cevčice ili umetka, jedna kuglica od lateksa povezana sa veznim ili medjuslojem.

Detalj izvodjenja prikazan na 3lici 9, odgovara u sušti• ni kesici 10 prikazano j na slici 1, s tom razlikom, što u području izlazne čaure, kao što je prikazano na slici 8 i ocjašnjeno, foli.· je koje obrazujg kesicu imaju jedno područje 86 u kome se preklaju,-koje .nakon ..zavarivanja njegovih ivica 88, 90.i 92 potpuno sitd'žaptivno obuhvata kuglicu 104 od lateksa i vezni-ili medjusloj

4...^.106, Na tajnačin su vezni ili medjusloj 106 i kuglica 104 od la:~~;;teksa na&on zavarivanja ovog područja sterilno zaptiveni u odnosu na spoljnu okolinu.

Izrada je ista kao što je prikazano kod izvodjenja prikazanog na slici 8, s tom razlikom što je vezni ili medjusloj 106 (u vidu jednog odsečka cevi) umesto sa napred opisanim cevčicama ili umetcima, svojom gornjom unutrašnjom površinom bar delimično povezan jednim umetkom 104 stabilnog oblika (na primer sa jednom kuglicom od lateksa, kako je prikazano, ili cilindrom od lateksa), pri čemu to povezivanje može biti zavarivanjem ili stapanjem. Umesto od lateksa, umetak 104 može biti načinjen od drugog pogodnog i sa medicinskog stanovišta bezopasnog materijala koji se može

Claims (11)

1. PATENTNI ZAHTEV

   1. Kesica za Čuvanje teCnosti, naročito za medicinsku upotrebu, za Čuvanje krvi ili rastvora za infuzije, naCinjena od termoplastiCnog polimernog materijala sa najmanje jednom izlaznom cevi u obliku jedne cevCice od nekog u suštini tvrdog plastičnog materijala. naznaCena time, što je cevCica (20, 22,

   50, 72, 106) spojena sa kesicom (12) pomoču veznog sloja (19, 53) od kopimera olefina i vinilacetata ili jednog poliuretana.
2. 2. Kesica prema zahtevu 1, naznaCena time, što se cevčica (20, 22, 50, 72, 106) sastoji od tvrdog polivinilhlorida, polipropilena, poliamida, polikarbonata, poliestra, poliakrilata. lateksa, kopolimera istih, ili kopolimera istih koji sadrži stirol.
3. 3. Kesica prema zahtevu 1, naznaCena time, što je olefin etilen ili propilen.
4. 4. Kesica prema zahtevu 1 ili 3, naznačena time, što kopolimer ima sadržaj vinilacetata, u masenim procentima, od 5 do

   707..
5. 5. Kesica prema zahtevu 4 naznaCena time, što kopolimer ima sadržaj vinilacetata, u masenim procentima, od 10 do 50%.
6. 6. Kesica prema zahtevu 4, naznačena time, što kopolimer ima sadržaj vinilacetata, u masenim procentima, od 15 do 40%.
7. 7. Kesica prema jednom od zahteva od 1 do 6, naznačena time, što materijal materijal kesice sadrži polietilen, polipropilen, poli-n-butilen, poliizobutilen, poli-4-metilpenten-l, hlorsulfonirani polietilen, polistirol, halogenizirani polietilen ili polimetakrilat ili njihove kopolimere ili mešane polimere.

   ιι
8. 8. Kesica prema zahtevu 7, naznačena time, što polietilen ima gustinu od 0,9 do 0,94 i oblast topljenja iznad 116°C.
9. 9. Kesica prema zahtevu 7 ili 8, naznačena time, što je u vidu folije izveden polietilen slepljen jednom folijom od poliamida, polietilentereftalata ili poliestra.
10. 10. Kesica prema zahtevu 9, naznačena time, što je laminat, koji se sastoji od polietilenske folije i folije za lepljenje, debljine do 0,2 mm, pri čemu polietilenska folija ima debljinu od 50 do 100 μιη, a folija za lepljenje debljinu od 20 do 100 μπι.
11. 11. Kesica prema jednom od zahteva od 1 do 10* naznačena time, što se vezni sloj (19, 53) nanosi preko cevčice (20, 22,

    50, 72), i što se kopolimer veznog sloja (19, 53) spaja sa poliolefinom kesice (12) i cevčice (20, 22, 50, 72) spaja stapanjem. lx. Kesica prema jednom od zahteva od 1 do 11,

    naznačena time, što je vezni sloj cevastog oblika i najmanje je delom svoje spoljne površine spojen sa materijalom kesice, a što se tiče njegove unutrašnje površine, najmanje je delom iste spojen sa umetkom u suštini stabilnog oblika.